veliki ekonomski teoreticari.docx

8/14/2019 Veliki ekonomski teoreticari.docx

1/27

1

Seminarski rad iz predmeta

EKONOMSKE OSNOVE PRAVA I DRAVE

Veliki ekonomski teoretiari

www.BesplatniSeminarskiRadovi.com
http://www.besplatniseminarskiradovi.com/http://www.besplatniseminarskiradovi.com/http://www.besplatniseminarskiradovi.com/


2/27

2

SADRAJ

1. UVOD .................................................................................................................1.2. Adam Smithklasina liberalna kola...........................................................2.

2.1.Ideje Adama Smitha ...................................... ..............................................2.2.2.Teorija apsolutne vrijednosti ........................................................................3.2.3.Smithova nevidljiva ruka i laissez faire ..................................................4.2.4.

Podjela rada ..................................................................................................5.

2.5.Uticaj Adama Smitha na savremenu ekonomiju ..........................................7.3. Karl MarxMarksizam....................................................................................9.

3.1.Marxov dijalektiki metod ............................................................................ 10.

3.2. Kapitalistiki nain proizvodnje .................................................................. 11.

3.3.Zakon o viku vrijednosti .............................................................................. 12.

3.4. Radna teorija vrijednosti i teorija raspodjele ................................................ 12.

3.5. Marxov pojam otuenja ...........................................................................13.

4. Alfred MarshallMaralijanska kola........................................................... 14.4.1.Analiza ponude i potranje ............................................................................ 14.

4.2.Teorija vrijednosti .......................................................................................... 15.

4.3.Teorija raspodjele ........................................................................................... 16.

4.4.Teorija dohotka ............................................................................................... 17.

5. J. M. KeynesKejnsijalizam........................................................................... . 18.5.1. Najvei Keynes ovi doprinosi ..................................................................... 19.

5.2.Opta teorija zaposlenosti ................................................................................ 20.

5.3.Karakteristike Kejnzijanske ekonomije ........................................................... 21.

5.4.Kljune odrednice Keynsove ekonomije ......................................................... 22.

6. ZAKLJUAK............................................. ........................................................ 23.


3/27

3

7. Literatura ................................................................................................................ 24.

1. UVODEkonomija je doivjela dugi razvojni put, zavisno od promjena ekonomske rezvijenosti i

drutvenih odnosa. Ekonomska misao zapoinje uenjem antikih filozofaKsenofonta,Platona,Aristotela iIbn Halduna,a nastavljaju je srednjovjekovni skolastici i kanonisti, od

kojih je najpoznatiji bio sveti Toma Akvinski. Opa karakteristika tog razdoblja bio jenomartivizam, o emu govore stavovi o trgovini,kamati,pravednoj cijeni itd., to je u vezi savrijednostima i ciljevima, za razliku od pozitivne ekonomije koja predstavlja skup

sintetizovanih znanja o onome to postoji u praksiivotu.

Prvi ekonomski teoretiari bili sumerkantilisti (od 15. do 18. vijeka), koji su se zalagali zapozitivan platni bilans zemlje u meunarodnoj trgovini, koji bi se ostvarivao uz snanu

intervenciju drave. Na osnovu kritike dravnog intervencionizma,merkantilisti su razviliteorije ekonomskogliberalizma uFrancuskoj (fiziokrati) iEngleskoj (klasiari). Engleskipolitiki ekonomistaAdam Smithje zapoeo modernu ekonomiju kao naunu diciplinu prekosvoje knjige "Bogatstvo naroda".

Prije svega, potrebno je istai glavne tokove ekonomske misli:

1. Merkantilizam2. Fiziokratizam3. Klasina liberalna kola4. Utopijski socijalizam5. Marksizam6. Neoklasina kola7. Njemaka historijska kola8. Keynesijanska kola9. Neorikardijanska kola10.InstitucionalizamPored nastojanja helenskih pisaca i filozofa, a kasnije i teoretiara u srednjem vijeku, da

analiziraju ekonomske pojave i da formuliu ekonomske zakone, nije dolo do znaajnijihanalitikih otkria niti do bitnijeg razvoja nauke o ekonomskom ivotu ljudi. Tek sa prodoromtrgovakog kapitala u sve ekonomske odnose i aktivnosti, sa razvojem proizvodnih snaga i

proizvodnih odnosa, sa uzmicanjem naturalne proizvodnje pred naletom robne privrede,

razgarenjem strasti i pobuda za profitom, budi se radoznalost i interesovanje kod mnogih

pisaca, praktiara i ekonomskih teoretiara. Proces zapoinje sa pojavom tzv. merkantilistikekole , nakon koje se formiraju fiziokratska kola i klasina engleska kola. Na osnovu njeneukupne batin, tradicije i naunih rezultata, ekonomska misao se dalje grana u dva pravca.Jedan smjer njenog razvoja predstavlja tzv. gradjanska ekonomska misao, a drugi

marksistika ekonomska teorija, koja si pojavom i razvojem socijalistike prakste kostituiepolitiku ekonomiju socijalizma. U okvirima prvog pravca naprije se izdvaja neoklasinakola, a kasnije, nakon Velike ekonomske krize iz 1929.god i kejnzijanska kola. PoslijeDrugog svjetskog rata dominira sinteza noklasine mikroekonomije i kejnzijanske

makroekonomije. Meutim formiraju se i drugi manji pravci ekonomske misli kojinaglaavaju odreene segmente privredne aktivnosti. U najvee ekonomske teoretiare
http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Ksenofont&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Ksenofont&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/Platonhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Aristotelhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Ibn_Haldunhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Kamatahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Kamatahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Merkantilizamhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Merkantilizamhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Merkantilizamhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Merkantilizamhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Liberalizamhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Francuskahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Engleskahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Adam_Smithhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Adam_Smithhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Engleskahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Francuskahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Liberalizamhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Merkantilizamhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Merkantilizamhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Kamatahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Ibn_Haldunhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Aristotelhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Platonhttp://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Ksenofont&action=edit&redlink=1


4/27

4

ubrajaju se i Adam Smith, Alfred Marshall, Karl Marx i J.Keynes o kojima e podobnije bitireeno u nastavku teksta.

2. ADAM SMITHKLASINA LIBERALNA KOLANe oekujemo mi veeru od dobrodunosti mesara, pivara i pekara, ve od njihovog uvanja

vlastitog interesa.

Adam Smith (Kirckcaldy,5. lipnja1723.-Edinburgh,17. srpnja1790.),kotskiekonomist i etiar.U svom djelu Bogatstvo naroda objavljenom1776.godine unio je nove ideje kojima je isticanaprirodna sloboda pojedinaca. Taj liberalizam koji je zagovarao bio je potpuna suprotnost dravnojkontroli koju su zagovarali merkantilisti.

UzDavida Ricarda najpoznatiji je predstavnik engleske klasine politikeekonomije.Smith drida pravo bogatstvo ne lei u novcu, kako su tvrdilimerkantelisti,nego u korisnomu radu, radu koji

stvara prometne vrijednosti. Izraziti je pristalica ekonomskogaliberalizma , koji prihvaa i razvijateoriju radne vrijednosti, iako smatra da ona vrijedi samo za pretkapitalistiku privredu. Adam Smithizuava unutarnju povezanost ekonomskih kategorija, ali bez obzira na njegove duboke analizepojedinih etapa u kapitalistikoj proizvodnji, pokazuje nerazumijevanje za neke bitne karakteristikesloenih oblika kapitalizma i njegovih imanentnih proturjenosti. to razvoj kapitalizma postajesloeniji i suprotnosti otrije, Smithova teorija postaje sve vie puki opis pojava i izraava sve vieodnose u njihovu prividnom, vanjskom izgledu

2.1 IDEJE ADAMA SMITHA

Osnovna Smithova ideja, koja ga je uinila slavnim, jeste da rad pojedinca u racionalnomvlastitom interesu u slobodnoj ekonomiji vodi poveanju blagostanja svih. Ta ideja

predstavlja temelj trine privrede, odnosno pokazuje kako naizgled haotian trini sistemposeduje unutranjulogiku i pokorava se regulaciji tzv. nevidljive ruke trita. Da bi nekozaradio novac u sopstvenom interesu, on mora da na konkurentskom tritu prui drugimaneto to oni cIJene i smatraju odgovarajuom protivvredniu, ime i nesvjesno i nevoljno

potpomae njihove interese. Kakoje Smith rekao: Ne oekujemo mi veeru oddobrodunosti mesara, pivara i pekara, ve od njihovog uvanja vlastitog interesa. Znai,ukoliko se potuju tui ivot, imovina ugovori na osnovu kojih ljudi trguju dobrima,

obezbeen je osnovni nain usklaivanja razliitih interesa - trite. Polazei od svog interesa,pojedinci e sami znati ta se moe prodati i to e proizvoditi, te stoga nema potrebe da se biloko sa strane mea u trinu razmjenu i odreuje pojedicima ta da proizvode, u kojimkoliinama i po kojim cijenama.

U skladu s tim, Smith je bio uverljivi zagovornik slobodne trgovine kako unutar zemlje, tako i

u meunarodnoj trgovini. Njegovo delo predstavlja snaan napad na tada preovlaujuikoncept merkantilizma, po kome je najvanija stvar za jednu zemlju koliina zlata u trezorimai po kome je drava duna da popravlja trgovinski bilans irokim intervencionizmom. ASmith je dokazivao da je slobodna trgovina izmeu zemalja korisna za sve, tj. da ona

poveava dohodak i jedne i druge zemlje.
http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Kirckcaldy&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/5._lipnjahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Edinburghhttp://hr.wikipedia.org/wiki/17._srpnjahttp://hr.wikipedia.org/wiki/%C5%A0kotskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/%C5%A0kotskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/%C5%A0kotskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/1776http://hr.wikipedia.org/wiki/1776http://hr.wikipedia.org/wiki/David_Ricardohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ekonomijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ekonomijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ekonomijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Merkantilizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Merkantilizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Liberalizamhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Logikahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Logikahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Logikahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Liberalizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Merkantilizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ekonomijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/David_Ricardohttp://hr.wikipedia.org/wiki/1776http://hr.wikipedia.org/wiki/%C5%A0kotskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/%C5%A0kotskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/17._srpnjahttp://hr.wikipedia.org/wiki/17._srpnjahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Edinburghhttp://hr.wikipedia.org/wiki/5._lipnjahttp://hr.wikipedia.org/wiki/5._lipnjahttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Kirckcaldy&action=edit&redlink=1


5/27

5

Rairena je zabluda da Smith, kao pobornik trinog sistema, negira svaku ulogu drave.Smith veruje da drava moe doneti veliku korist ekonomskom ivotu ukoliko ini pravestvari, kao to su zatita ugovora i patenata, dravno obrazovanje za siromane iinfrastrukturni projekti (putevi, mostovi itd). Kako je rekao: Malo toga je potrebno da se odnajgoreg varvarizma stigne do najvieg blagostanja osim mira, niskih poreza i valjanog

djeljenja pravde; sve ostalo donosi prirodan poredak stvari.

Glavnog pokretaa ekonomskog prosperiteta svake zemlje Smith je video u podeli rada injenom sve veem irenju. Podela rada donosi sve veu specijalizaciju znanja i vetinaradnika, sa kojom ide sve vea efikasnost proizvodnje.

2.2TEORIJA APSOLUTNE VRIJEDNOSTIZakon apsolutnih prednosti kae:zemlja/kucanstvo treba proizvoditi i prodavati dobra, u slucaju

ako ih proizvodijeftinije tj . uz nie trokove proizvodnje, atim zaradenim novcem kupovati dobrakojadruge zeml je/kucanstva proizvode jeftinije.Smithu je promaklo da medunarodna razmjena funkcionira i onda kadajedna zemlja ima apsolutneprednosti u proizvodnji oba proizvoda.

Ako jedna zemlja moe proizvesti neku robu efikasnije nego neka druga, kae se da onaima APSOLUTNU PREDNOST u proizvodnji te robe.Efikasnost proizvodnje mjeri se

utrokom rada u proizvodnji jedinice proizvoda. Zemlja ima apsolutnu prednost u proizvodnjinekog dobra ako za njegovu proizvodnju troi .manje rada

Najbolja politika drave jelaissez fairepolitika (nemijeanje drave u privredne poslove).Svrha ekonomske politike je poveanje bogatstvanaroda,ali u obliku roba, nezlata.Poveanje bogatstva e se najbolje ostvariti ako se poduzetniku ostavi autonomija udonoenju odluka to, koliko, kada, kako, i za koga proizvoditi. U nastojanju damaksimalizira svojprofit,poduzetnik ulae svojkapital tamo gdje e ostvariti najveu

proizvodnju te na taj nain biva voen nevidljivom rukom.

Ako jedna zemlja moe proizvesti neku robu efikasnije nego neka druga, kae se da onaima apsolutnu prednost u proizvodnju te robe. Efikasnost proizvodnje se mjeri utrokom radau proizvodnji jedinice proizvoda.

Apsolutne prednosti neke zemlje mogu bitiprirodne(klima,tlo, prirodna bogatstva i sl.) isteene(znanje, vjetina i dr.). Ako zemlja A ima apsolutnu prednost u proizvodnji jednogproizvoda, ona e se specijalizirati u proizvodnji tog proizvoda i dio te proizvodnjerazmjenjivati za proizvod zemlje B u kojem zemlja B apsolutnu prednost. Na taj nain eukupna proizvodnja i potronja biti vea i u zemlji A i u zemlji B.

Domaa proizvodnja je izvor bogatstva, a neakumuliranje zlata. Trokovi zavise od koliinerada potrebne zaproizvodnju robe. Rad je perfektno mobilan unutar zemlje, ali jeimobilan

izmeu zemalja. Koristi od trgovine proistiu iz koritenjaapsolutnih prednosti.

No, da li je merkantilistika teorija bila pogrena? Krajem 1770. g. Adam Smith objavio je knjiguBogatstvo naroda koja je poljuljala temelje merkantilizma. Tvrdio je da bogatstvo lei u korisnom
http://hr.wikipedia.org/wiki/Laissez_fairehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Laissez_fairehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Narodhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Narodhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zlatohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Profithttp://hr.wikipedia.org/wiki/Profithttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kapitalhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kapitalhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Klimahttp://www.poslovni.hr/35486.aspxhttp://www.poslovni.hr/35486.aspxhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Klimahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kapitalhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Profithttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zlatohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Narodhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Laissez_faire


6/27

6

radu koji stvara odreene prometne vrijednosti.Na primjer, prednost Etiopije lei u proizvodnji kave,ile je vodei proizvoa bakra, Danska ima povijesni znaaj u proizvodnji slanine i drugih proizvodaod svinjetine

Za ilustraciju njegove teorije uzmimo dvije zemlje i trokove proizvodnje u oba sluaja.U zemlji Aradniku je potrebno 2 sata da proizvede raunalo, a u dravi B za to mu je potrebno ak 8 sati. Lako jezakljuiti koja zemlja ima apsolutnu prednost. Dok, s druge strane, u dravi B, radniku je potrebno 4sata da proizvede tonu ipsa, a u dravi A za to mu treba 6 sati.

Prema Adamu Smithu obje e zemlje imati korist od trgovine ako e se drava A specijalizirati zaproizvodnju raunala, a drava B u proizvodnji ipsa. Razliito miljenju merkantilista, drava B esvejedno prosperirati proizvodnjom relativno jednostavnog proizvodaipsa.

Da bi se zemlje obogatile, moraju se okrenuti meunarodnoj trgovini, a time i meunarodnojkonkurenciji. Svjesni smo da e zemlje lobirati za svoje proizvoae i tako e se u zemlji A tititiproizvoai ipsa ogranienim uvozom ipsa iz drave B, a u dravi B e se na isti nain tititi domaiproizvoai raunala.

2.3 SMITHOVA NEVIDLJIVA RUKAI LAISSEZ FAIRE

Cesto citirani pojam Smithovenevidljive rukeproizlazi iz slijedeceg stava:Svaki pojedinac nastoji uloiti svoj kapital tako da postigne najvecu sigurnost i dobitakza sebe. Usvemu tome je voden nevidljivomrukom da pobolja neto to i nije bilanjegova namjera. Vodensvojim vlasti timinteresom on cesto unapr jeduje drutvoefikasnije nego u slucaju da je to stvarno

htio uciniti.

Smith je utvrdio da slobodno djelovanje trita daje optimalne rezultate ako ga nitko ne sputava.Optimalni efekti se ostvaruju automatski kao da su upravljani nevidljivom rukom. Naelonevidljive ruke tvrdi da sebino nastojanje pojedinaca da ostvare svoj interes istovremenomaksimalizira dobrobit za sve.Ovo vrijedi, meutim, samo u uvjetima savrene konkurencije.

Adam Smith jo zagovara: laissez faire zakon ponude i potranje zakon apsolutnih prednosti.Doktrina laissez faire: je cisti teoretski sustav u kome se drava ne bi trebala uplitati u

gospodarske djelatnosti. U doslovnom prijevodu znaciostavite nas na miru, nekasve tece svojimti jekom i neka svatko cini tohoce. To je doktrina ranog industrijskog kapitalizma 19. St.

Laissez-faire je skraenica laissez-faire, laissez-passer, francuskog izraza koji uidiomatskom smislu znai pustiti da se uradi, pustiti da proe ili tanije ostaviti stvari na miru,

pustiti ih da prou. Ovaj izraz su prvi puta upotrijebili fiziokrate u 18. stoljeu kao odgovorprotiv vladinog uplitanja u trgovinu, a danas je sinonim striktne ekonomije slobodnog trita.Osnovna ideja je manje vladinog uplitanja u privatne ekonosmke odluke poput postavljanja

cijena, proizvodnje te raspodjele roba i usluga, postavlja osnovu za bolji sistem.

Krajem 19. i poetkom 20. stoljea, filozofija laissez-faire dominirala je u bogatim dravamaEvrope i Sjeverne Amerike. Mnogi istoriari smatraju da je to bio vrhunac provedbe laissez-faireu tim zemljama. Meutim, postoje i oni kritiari koji sugeriraju da je ono to se opisuje kao

politika laissez-faire jednostavno bila politika podrke biznisa poput velikih subvencijaposlovima za izgradnju eljeznica u SAD-u ili zajednike upotrebe tarifa republikanski


7/27

7

orijentisanih predsjednika. U ovom kontekstu, retorika laissez-faire koritena je da se opravdauskraivanje slinih subvencija siromanima i radnikoj klasi.


8/27

8

Mnogima su teorije laissez-faire izgubile na vrijednosti zbog njihovog neuspjeha da omoguevladama upravljanje ekonomijom nakon Prvog svjetskog rata te navodnog neuspjeha u

sprijeavanju Velike depresije. Ipak, neki libertarijanci poput Miltona Friedmana tvrde da su uveini velikih ekonomija doneeni bitni dravni ekonomski propisi ve i prije Velike depresije, jersu se radnici i uposlenici u svim industrijskim granama organizovali u sindikate da bi zahtijevali

bolje standarde ivota, kao i razliite provjere onoga to su smatrali tiranijom laissez-faire.Radnici su uspjeli obezbijediti zakone o minimalnoj nadnici te progresivnom porezu na prihod unekim zemljama. Raspravljalo se i o meunarodnim trgovinskim preprekama. Stoga, premagorenavedenim libertarijancima, ekonomije koje su bile pogoene Depresijom, iako vjerovatno

blie modelu laissez-faire nego bilo kojem drugom, jo uvijek nisu prigrlile isti kapitalizam.Neki kritiari laissez-faire zvrde da je dostizanje istog kapitalizma nemogue, zato to se, naprimjer, teko suoiti sa trinim neuspjehom bez aktivne uloge drave.

Moderne industrijalizirane drave danas nisu tipini predstavnici principa laissez-faire, jeru tim zemljama vlade obino znaajno interveniraju u oblasti ekonomije. Ove intervencijeukljuuju pitanje minimalne nadnice, redistribucije putem oporezivanja i programa socijalnezatite, dravnog vlasnitva nad poslovnim subjektima i reguliranja trine konkurencije. Vaanizuzetak ovome jeste Hong Kong, koji od 60tih godina a moda i ranije ima zvanino na snaziekonomsku politiku na principu laissez-faire. tavie, predsjednik SAD-a Ronald Regan te

premijerka Velike Britanije Margaret Thatcher openito su slijedili perspektivu laissez-faire.U zaetku uspona SSSR-a, ekonomija na principu laissez-faire zauzela je snanije ideoloko

mjesto. U poslijeratnom periodu u kojem su dravni propisi i uplitanje u ekonomiju doivjeli

vrhunac svakako nemalo zbog Hladnog rata, antistatike kole ekonomske misli uivale su znatan

interes i podrku

2.4PODJELA RADA

Veliku ulogu u stvaranju i poveavanju bogatstva naroda, prema Smithu, ima podjelarada. S time je povezana i vea proizvodnost. Smith smatra i da je rad izvor svog bogatstva.Podjela rada ograniena je veliinom trita, i to tako da je podjela rada razvijenija to jetrite vee.Smith dodue ne vidi razliku izmeu podjele rada u drutvu i unutarnje podjele rada umanufakturi, odnosno mijea drutvenu i tehniku podjelu rada. Takoer, odnos izmeu

podjele rada i zamjene robe postavlja obrnuto. Po njemu, "sklonost za mijenjanje izvorno

uzrokuje podjelu rada". Za podjelu rada i zamjenjivanje proizvoda tog rada potrebno je

sredstvo zamjenenovac. Dokazao je da je novac roba koja se zbog zamjene dobara izdvojila

iz ostale robe. Smithove ideje nisu utjecale samo na znanstvene i knjievne krugove njegovavremena, ve i na praktinu politiku. Adam Smith nije otkrio nikakve vjene i nepromjenljiveekonomske zakone, ali njegov je doprinos velik utoliko to je otkrio "jedan dio istine koja se'kao kruh na svagdanji mora osvajati svaki dan iznova, a u tom su znanost i uenost, kao i usvim ostalim svojim zadacima, samo ogledalo ivota'", zakljuuje Hanekovi u svom

predgovoru.

Sam Adam Smith u svom govoru opisao je podjelu rada, zasluge, ciljeve, objaenjenjafunkcionisanja i poboljanja koje ono nosi sa sobom.


9/27

9

Adam Smit: "Podjela rada ne duguje svoje porijeklo ovjekovoj mudrosti. Ona jenuna, polagana i postepena konzekvencija sklonosti prema razmjeni i medjusobnomtrgovanju proizvodima. Ta sklonost trgovini vjerovatno je nuna posljedica upotrebe razuma i

rijei. Ona je zajednika svim ljudima i ne nalazi se ni kod jedne ivotinje. ivotinja, imodraste, ivi oslonjena na samu sebe. ovjeku je neprestano potrebna potpora drugih i uzaludbi je oekivao samo od njihove dobre volje. Bit e mnogo sigurnije obratiti se njihovomlinom interesu i uvjeriti ih daa njihova vlastita korist trai da ine to on od njih eli. Koddrugih ljudi mi se ne obraamo njihovoj ovjenosti,nego njihovom egoizmu; mi im nikad ne

govorimo o naim potrebama,nego uvijek o njihovoj koristi. -Budui da razmjenom,trgovinom, prodajom dobivamo veinu dobrih usluga koje su nam uzajamno potrebne, tadispozija za trgovanje je i izazvala podjelu rada. Na primjer, u plemenu lovaca ili pastira,

pojedinac pravi lukove i strele bre i vjetije nego drugi. On estozamenjuje sa svojimdrugovima tu vrstu proizvoda za stoku, divlja, te uskoro primjeuje da ono posljednje moelake pribaviti pomou toga sredstava nego kad bi sam iao u lov. Iz sebinog rauna, dakle,

on od proizvodnje lukova itd, stvara svoje glavno zanimanje. Razlika prirodnih talenatamedju individuama nije toliko uzrok, koliko je posljedica podjele rada...

Bez ovjekove dispozije za trgovinu i razmjenu svatko bi bio obavezan da sam sebipravi sve to je potrebno za ivot i ivotnu udobnost. Svatkobi imao da ispuni isti dnevni rad,pa ne bi dolo do one velike razlike medju zanimanjima koje jedino moe proizvesti velikurazliku medju talentima. Kao to ta sklonost prema razmjeni proizvodi medju ljudimarazliitost talenata, tako opet ta ista sklonost ini tu razliitost korisnom. Mnoge rase

ivotinja, iako oste vrste, dobile su od prirode mnogo izrazitiju razliku u nadarenostima odone koja se moe opaziti kod necivilizovanih ljudi. Razlika izmedju filozofa i nosaa vrea utalentu i u inteligenciji nije po prirodi ni upola tolika, kolika je razlika izmedju domaeg psa ihrta. hrta i prepeliara, prepeliara i ovarskog psa. Te razliite rase ivotinja, iako istevrste, ipak nisu jedne drugima ni od kakve koristi. Pas uvar ne moe nita dodati prednosti

svoje snage time to bi se moda posluio okretnou hrta itd. Djelovanje tih razliitihtalenata ili stupnjeva inteligencijene mogu se spojiti zbog pomankanja sposobnosti ili

sklonosti prema trgovini i razmjeni, i ne mogu uope nita pridonijeti koristi ilizajednikojudobnosti vrste. Svaka ivotinja mora izdravati i tititi samu sebe, nezavisno od drugih - onane moe imati ni najmanju korist od razliitosti talenata koju je priroda razdjelila medju onekoje su njoj sline. Medju ljudima, naprotiv,medjusobno postaju korisni najrazliitiji talenti,

jer razliiti proizvodisvake od njihovih pojedinih industrijskih grana skupljeni su pomou teope sklonosti trgovini i razmjeni, tako rei, u zajedniku masu, gdje svaki ovjek, prema

svojim potrebama, moe kupiti jedan dio industijskih proizvoda drugih ljudi.

Budui da ta sklonost prema razmjeni daje podjeli rada njeno porijeklo, porast tepodjeleje uvijek konzekvetno ogranien proirenjemsposobnosti za razumevanje, ili drugimrijeima, proirenjem trita.Ako je trite veoma malo, nitko nee biti tako hrabar da se

potpuno preda jednom zanimanju, zbog nemogunosti da viak proizvoda svoga rada kojiprelazi njegovu vlastitu potronju zamjeni za isti viak proizvoda rada drugoga koji bi eleopribaviti..." U razvijenomstanju: "Svaki ovjek se izdrava od echanges, razmjene, i postajeneka vrsta trgovca, a samo drutvoje zapravo drutvo koje se bavi trgovinom". (Vidi Destitde Trasi: "Drutvo je niz uzajamnih razmjena, u commerceje cjelokupna sutina drutva. "...

Akumulacija kapitala raste s podjelom rada i obrnuto."

Adam Smith


10/27

10

Podela rada:

Predstavlja kdo Smitovog uenja tvrdo jezgro, to je ovaploenje njegove ideje o nevidljivojruci koja je svojevrsni omota.

Tri najvanije podele rada su:1. Poveanje spretnosti svakog pojedinca2. Uteda vremena, koje se obino gubi prelaskom iz jedne vrste rada u drugu3. Izimu velikog broja maina koje olakavaju i skrauju rad te omoguava da jedan ovekradi posao mnogih ljudi

Podela rada za smita nije posledica razvoja proizvodnje ve ljudske sklonosti razmeni. Takodapodela rada nema granice u proizvodnji nego u tritu.

Smit je dao dve teorije vrednosti:

1. teoriju radne vrednosti za rano doba i surovo stanje drutva2. Teoriju trokova proizvodnje i stanje kapitalizma

Teorija radne vrednosti kae da je rad determinanta vrednosti u predkapitalizmu i to utrostrukom vidu:

1. Uteeni rad2. Kupljeni rad

3. Utroeni rad

Visina trine cene zavisie od odnosa tranje i ponude, a jedino u sluaju njihove jednakostiprirodna cena bie jednaka trinoj.


11/27

11

2.5UTICAJ ADAMA SMITHA NA SAVREMENU EKONOMIJU

Adam Smit se smatra ocem savremen ekonomske nauke i rodonaelnikom liberalne kole uekonomskoj nauci. Mnoge od vanih ideja postojale su i prije njega, ali ih je on iskoristio nadobar nain stvorivi sveobuhvatno i uvjerljivo djelo. ~Bogatstvo naroda~ predstavljaosnovno djelo klasine politike ekonomije i pripada grupi knjiga sa najveim uticajem uistoriji. Ta knjiga je izvrila prevrat u ekonomskim idejama XIX vijeka, odbacujuimerkantilizam, te intelektualno temelji savremeni kapitalistiki ekonomski poredak. Uvrijeme pojave komunizma i dravnog intervencionizma u XX vijeku, Smitov rad je bio

poljuljan, alipadom komunizma na istoku i irenjem liberalno - globalistikih ideja nazapadu, njegova slava je obnovljena.

Smit je formulisao teoriju apsolutnih prednosti u meunarodnoj trgovini, kojom objanjavaporeklo spoljnotrgovinskog impulsa. Po ovoj teoriji do meunarodne trgovine dolazi zbogpostojanja apsolutnih razlika u proizvodnim trokovima izmeu pojedinih zemalja.Zahvaljujui tim razlikama, svaka zemlje posveuje se proizvodnji onih dobara u ijoj

proizvodnji ima najmanje trokova - ova dobra izvozi, a uvozi ona u ijoj su proizvodnji njenitrokovi visoki. Tako dolazi do podjele rada u kojoj svaka zemlja proizvodi ono za to imanajvee prednosti, a da bi se to moglo obavljati, potrebna je slobodna trgovina..2)

Ekonomski sustav Adama Smitha :

a)Idejni izvori i povijesne okolnosti nastajanja i razvoja Smithove ekonomske misli;

b) Koncepcija o podjeli rada;c) Koncepcija ljudske prirode, osobni interesi i nevidljiva ruka u ekonomskom

ponaanju pojedinca;d) Smithova teorija radne vrijednosti i teorija trokova proizvodnje;e) Teorija prirodnog prava i imovinskog prava;

f) Koncepcija bogatstva i ekonomskog rasta;

g)Teorije raspodjele: najamnina, renta, kamata i profit;

h) Teorija kapitala


12/27

12

3. KARL MARXMARKSIZAM"Ne odreuje svijest ljudi njihovo bie, ve obrnuto, njihovo drutveno bie odreuje njihovu

svijest"

Marksizamje teorija i politika djelatnost tj.praxis dobivena iz radovaKarla Marxa iFriedricha Engelsa.Svaka politika praksa koje se temeljena na radovima Marxa i Engelsamoe se zvati marksizam; u to spadaju razliiti oblici politika i misli kao onih odkomunistikih stranakaikomunistikih dravakao i akademsko istraivanje unutar mnogih

polja. Iako postoje mnoge teorijske i praktine razlike izmeu razliitih oblika marksizmaveina marksizama se dijele:

panju na materijalne uvjete ljudskih ivota idrutvene odnose meu ljudima vjerovanje dasvijest ljudi o uvjetima njihovih ivota odraava te materijalne uvjete i

odnose razumijevanjeklase u pogledu razliitihekonomskihproizvodnih odnosa i kao

odreeni poloaj unutar tih odnosa razumijevanje materijalnih uvjeta i drutvenih odnosa kao povijesno promjenjive pogled napovijestprema kojemuklasna borba,tj. razvijajui sukob izmeu klasa sa

suprotnim interesima, izgrauje svako povijesno razdoblje i pokree povijesnupromjenu

simpatija premaradnikoj klasiiproletarijatuNajznaajnije Marxove ekonomske teorije su:

radna teorija vrijednosti teorija o viku vrijednosti teorija kapitala teorija najamnine i radne snage teorija cijene proizvodnje teorija raspodjela teorija drutvene reprodukcijeKarl Heinrich Marx bio je utjecajan njemakifilozof,politiki ekonomist, te revolucionar,

organizator Meunarodne udruge radnika. Iako je doktorirao filozofiju, puno se vie bavio

politikom aktivnou i spisateljskom djelatnou, a posebnoekonomijom.Teio znanstvenojanalize i kritici kapitalizma i smatra se jednim najutjecajnijih teoretiarasocijalizma ikomunizma.Njegove teorije bude i do danas brojnekontroverzne.

Glavno Marxovo djelo je"Kapital" u tri knjige, koje se bavi ekonomskom problematikom.

Drugo njegovo djelo, vanije za filozofiju, su "Ekonomsko-filozofski rukopisi". Od djela kojaje Marx napisao sFriedrichom Engelsom vanija su "Njemaka ideologija" i "ManifestKomunistike partije". Vei dio ivota Marx i Engels su blisko suraivali. Engels je uvijek

priznavao Marxu vodeu ulogu u izgradnji teorije koju su obojica zastupali. Ipak, veinufilozofskih tekstova "marksizma"napisao je Engels, dok se Marx puno vie bavioekonomskom problematikom.
http://hr.wikipedia.org/wiki/Praxishttp://hr.wikipedia.org/wiki/Praxishttp://hr.wikipedia.org/wiki/Karl_Marxhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Friedrich_Engelshttp://hr.wikipedia.org/wiki/Friedrich_Engelshttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Komunisti%C4%8Dka_stranka&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Komunisti%C4%8Dka_stranka&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Komunisti%C4%8Dka_dr%C5%BEavahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Komunisti%C4%8Dka_dr%C5%BEavahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Komunisti%C4%8Dka_dr%C5%BEavahttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Dru%C5%A1tveni_odnosi&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Dru%C5%A1tveni_odnosi&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Svijesthttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Klasa&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Ekonomijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ekonomijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Povijesthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Klasna_borbahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Klasna_borbahttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Radni%C4%8Dka_klasa&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Radni%C4%8Dka_klasa&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Radni%C4%8Dka_klasa&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Proletarijathttp://hr.wikipedia.org/wiki/Filozofhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Filozofhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Filozofhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ekonomijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ekonomijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ekonomijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Socijalizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Socijalizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Komunizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kontroverzahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kapital_%28knjiga%29http://hr.wikipedia.org/wiki/Friedrich_Engelshttp://hr.wikipedia.org/wiki/Marksizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Marksizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Marksizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Friedrich_Engelshttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kapital_%28knjiga%29http://hr.wikipedia.org/wiki/Kontroverzahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Komunizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Socijalizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ekonomijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Filozofhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Proletarijathttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Radni%C4%8Dka_klasa&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Klasna_borbahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Povijesthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ekonomijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ekonomijahttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Klasa&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Svijesthttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Dru%C5%A1tveni_odnosi&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Komunisti%C4%8Dka_dr%C5%BEavahttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Komunisti%C4%8Dka_stranka&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Friedrich_Engelshttp://hr.wikipedia.org/wiki/Karl_Marxhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Praxis


13/27

13

Marx prihvaaHegelovu dijalektiku, kao metodu po kojoj se svijet i drutvo razvijaju i pokojoj se jedino mogu shvatiti. Ali on odbacuje Hegelov idealizam. On kae da kod Hegeladijalektika "dubi" na glavi i da ju je on okrenuo "na noge". (Hegelovci bi vjerojatno rekli

obrnuto: da ju je Marx okrenuo "naglavake"). Po Marxu ne odreuje svijest materiju negoobrnuto, ono materijalno odreuje svijest. Kod ljudi, pak, ono materijalno je proizvodnja

sredstava za ivot. ovjek je u prvom redu proizvoa, njegov poloaj u procesu proizvodnjeodreuje sve ostalo. Strukturu svakog drutva odreuju njegovi proizvodni odnosi. Oni sumaterijalna baza koja odreuje idejnu "nadgradnju" drutva, a ta nadgradnja ukljuuje sveostalo, odpolitike iprava doznanosti,umjetnosti,morala ireligije.

U svojim razmiljanjima dotie iroku lepezu pitanja, no najpoznatiji je po svojoj analizipovijesti u terminima borbe klasa, saetoj u poznatoj uvodnoj misli uvodnika uKomunistikimanifest:"Povijest svih do sada postojeih drutava je povijest borbe klasa." Njegov cilj je

bio stvaranje besklasnog drutva.

Poslije sloma Parike Komune Marx je prebjegao u London, gdje je i ostao sve do svoje smrti.

3.1MARXOV DIJALEKTIKI METODDijalektika je pojam preuzet od starih Grka, koji su svom izvornom odreenju, znai

da se kroz proturjenosti stajalita, dvaju ili vie sugovornika, dolazi do objektivne istine.Grci u razvili sistem naivne, zdravorazumske dijalektike, iji je rodonaelnik Heralit i Pantarei, sve tee, ovaj ivot je vjena vatra, koja se s mjerom pali, i s mjerom gasi. Ali, Grci sudijalektiku, osobito Sokrat, poimali kroz proturjeje suprostavljenih pojmova, i ona je

prevashodno bila pojmovno-teoretski, a ne povjesno-zbiljski definirana.

Hegel e dijalektici, nastojati u svom dijalektikom metodu, dati zbiljsko-povjesnoznaenje. Ali, on samu povjest, materijalistiku zbilju, koristi kao sredstvo da bi dokazaokretanje duha, u onom to predstavlja neto spiritualno i odreuje postojei svijet socijalnogivota. Hegel je dijalektiku poimao kao permanentnirazvoj duhovne supstancije, pa iz tihrazloga kaemo da je njegov pristup povjesti drutva, drave, ovjeka, spiritualistikogkaraktera, mada je duh supstanciji davao primat, ona je kod njega osobito u poimanju povjesti

drave i drutva materijalistiki obojena. Fundamentalna paradigma njegove dijalektike jedijalektika trijada, koja se odvija kroz logike pojmove: teze, antiteze i sinteze. Na bazi ovetrijade moe se u potpunosti shvatiti naa spoznaja, gnoseologija, kretanje cjelokupne

povjesti, kao i razvoj prirode. Cjelokupna povjest, nije nita drugo nego razvoj duhovnesupstracije, koja se operacionalizira ponovno kroz trijadu: subjektivni duh, objektivni duh, i

apsolutni duh. Sfera objektivnog duha je utemeljena na: obiajnosti, moralu i dravi. Sferaapsolutnog duha na: filozofiji, religiji kao apsolutnim spoznajama svijeta i kraju historije. Kod

Hegela, kada je rije o dijalektici, rije je o ideoloko-filozofskoj konstrukciji.

Ono to je vrijedno u ovoj konstrukciji jeste dijalektiki metod, dijalektike logikekategorije, koje preuzima Marx i daje im zbiljsko, materijalistiko odreenje. Cjelokupnu

povjest drutva ovjeka, njegovu spoznaju, Marx sagledava kroz prizmu naina proizvodnjedate epohe. Prema njemu ideje nisu supstracija i fundament postojeeg svijeta, ivota, ve jematerijalni ivot, tak koji odreuje duhovni, politiki, dravni, pravni i svijet injenica. Kodnjega je dijalektika, historija sama po sebi, kao historija klasnih materijalistikih borbi, sukobmaterijalnih interesa, iz ovog sukoba se raaju ideje, oblici drutvene svijesti, politike grane i

institucije. S pravom moemo rei da je mrxistika dijaletkika materijalistika. Na ovaj nain
http://hr.wikipedia.org/wiki/Georg_Wilhelm_Friedrich_Hegelhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Georg_Wilhelm_Friedrich_Hegelhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Politikahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Pravohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Znanosthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Umjetnosthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Moralhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Religijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Komunisti%C4%8Dki_manifesthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Komunisti%C4%8Dki_manifesthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Komunisti%C4%8Dki_manifesthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Komunisti%C4%8Dki_manifesthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Komunisti%C4%8Dki_manifesthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Religijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Moralhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Umjetnosthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Znanosthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Pravohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Politikahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Georg_Wilhelm_Friedrich_Hegel


14/27

14

Marxovo uenje definiramo kao povjesni materijalizam, a njegov dijalektiki metod kaodijalektiki materijalizam.

Hegel polazi od fundamentalne paradigme; Ondje gdje je drava, a ona je rezultantahistorijskog procesa, tu se realizira i najvii stepen slobode ovjeka, drava se manifestira kao

druga strana, ili drugi oblik ljudske slobode.

Marx polazi od pretpostavke: Ondje gdje je drava, tu je vlast, mo, ona je negacijaslobode ovjeka. Jer drava je klasna tvorevina, a ondje gdje je vladavina, drava, tu je nadjelu politiko otuenje, nesloboda, ropstvo, podanitvo ovjeka kao takvog.

3.2KAPITALISTIKI NAIN PROIZVODNJE Bogatstvo drutava u kojima vlada kapitalistiki nain proizvodnje ispoljava se kao

ogromna zbirka roba, pojedinana roba kao njegov osnovni oblik. Zbog toga e naeistraivanje poeti analizom robe.

Roba je pre svega spoljanji predmet, stvar koja svojim svojstvima zadovoljavaljudske potrebe ma koje vrste. Svejedno je kakve su prirode ove potrebe, npr. potiu li izstomaka ili iz fantazije. Tu se ne postavlja ni pitanje kako stvar zadovoljava potrebu ljudi, da

li neposredno, kao sredstvo za ivot, tj. kao predmet potronje, ili posredno, kao sredstvo zaproizvodnju.

Svaka korisna stvar, kao elezo, hartija, itd., moe se posmatrati s dve take gledita:po kvalitetu i po kvantitetu. Svaka takva stvar celina je mnogih svojstava, te se moe

iskoriavati sa raznih strana. Otkrivati te razne korisne strane, a time i raznolike naine zaupotrebljavanje stvari, istorijski je in. Tako je i sa pronalaenjem drutvenih mera zakvantitet korisnih stvari. Razlinost robnih merapotie iz razliite prirode predmeta koje trebameriti, a delom iz sporazuma.

Korisnost neke stvari ini tu stvar upotrebnom vrednou. Ali, ta korisnost ne lebdi uvazduhu. Uslovljena svojstvima samog robnog tela, ona bez njega ne postoji. Zbog toga je

samo robno telo, kao elezo, penica, dijamant, itd., upotrebna vrednost ili dobro. Ovajkarakter stvari ne zavisi od toga da li prisvajanje njenih upotrebnih svojstava staje ovekamnogo ili malo rada. Kad posmatramo upotrebne vrednosti, vazda pretpostavljamo njihovu

kvantitativnu odreenost, kao: tuce asovnika, arin platna, tona eleza, itd. Upotrebnevrednosti roba ine grau posebne naune grane - poznavanja robe. Upotrebna vrednostostvaruje se samo upotrebom ili troenjem. Upotrebne vrednosti ine materijalnu sadrinu

bogatstva ma kakav mu bio drutveni oblik. U drutvenom obliku koji mi imamo da istraimoone se ispoljavaju i kao materijalni nosioci razmenske vrednosti.1

Stoga, on analizira i sam kapitalistiki nain proizvodnje koji prema njemu stvararealne pretpostavke istinske slobode ovjeka i njegove emancipacije i dolazi dofundamentalnog zakljuka da je graansko drutvo sa svojim nainom proizvodnje u totalnoj

proturijenosti, te Marx spoznaje fundamentalni zakon samog graanskog naina proizvodnje,a to je da imamo na djelu sve vie procese podrutvljavanja procesa proizvodnje, a nain

prisvajanja novostvorene vrijednosti je prevashodno privatnog karaktera1Karl Marx, Kapital


15/27

15

3.3. ZAKON O VIKU VRIJEDNOSTI

Drugi Marxov temeljni zakon po emu je i danas aktuelan, je ZAKON O VIKU VRIJEDNOSTI, nakojem poiva cjelokupan kapitalistiki sistem. Do ovog zakona je doao putem, analize strukture ifunkcija kapitala, kao drutvenog odnosa. Tako kada je rije o strukturi kapitala, onda ga Marx dijeli

na dva dijela:

1. Stalni, nepromijenjivi ili sterilni kapitalrije je o sredstvima za proizvodnju i sirovinama;

2. Promjenjivi kapital, ozbiljen u radnoj snazi kao roba. Kapitalista na tritu nalazi i jedan i drugi

kapital, plaa ih i organizira procesproizvodnje.

U novostvorenoj vrijednosti, kada je proces proizvodnje zavren, ovaj sterilni ili nepromjenjivi kapitalprenosi samo jedan dio svoje vlastite vrijednosti, a ne stvara novu vrijednost. Novu vrijednost stvarapromjenjivi kapital, radna snaga kao roba.

Marx otkriva jednu specifinost, koja je do tada bila nepoznata u historije politekonomskih doktrina,tj. da je radna snaga takva vrsta robe, ako radnik, npr. radi 8 sati, on za 4 sata sa svojim drutvenopriznatim radom moe stvoriti dio novostvorene vrijednosti koja e mu osigurati bioloku i kulturnureprodukciju, njega i njegove obitelji, pa se postavlja fundamentalno pitanje. Radnik radi 8 sati, za 4sata je osigurao svoju egzistenciju, to je sa ostala 4 sata. Prema njemu je to viak vrijednosti kojeprisvaja kapitalist, pa na ovom viku poiva cjelokupan kapitalistiki sistem, kako njegova baza tako injegova nadgradnja.

3.3RADNA TEORIJA VRIJEDNOSTI I TEORIJA RASPODJELE

Poetak se vezuje za ime engleskog ekonomiste Viljema Petija (druga polovina XVIIveka) koji je izvor vrednosti traio u proizvodnji. Peti je meutim ostao u nedoumici da lizemlja i rad na isti nain uestvuju u stvaranju vrednosti.. Odgovor je glasio da je rad jedinistvaralac vrednosti robe. S tim u vezi posebno je relevantan znameniti rad engleskog

ekonomiste Adama Smita ?Bogatsto naroda*(1776), jer je njime, u stvari, utemeljeno

shvatanje da je rad jedini stvaralac vrednosti i da on u tom smislu predstavlja kljunu karikuiz koje se izvode i pomou koje se objanjavaju brojne druge ekonomske kategorije. Valja

meutim imati u vidu da u interpretaciji Adama Smita nije uvek jasno znaenje tog rada kojipredstavlja odrednicu vrednosti robe. Izgleda, naime, da su mogue dve varijante - da to budestvarno utroeni radu proizvodnji ili pak, rad koji se moe kupiti za odreenu vrstu robe.Taj problem e reiti David Rikardo tako to je utemeljio stav da vrednost robe odreujeradkoji je utroenu njenoj proizvodnji. On je meutim istovremeno otvorio problem koliine tograda, jer se - zavisno od uslova proizvodnje -po jedinici proizvoda individualno troe razliitekoliine rada. Razvijajui dalje, potpunije i konsekventnije teoriju radne vrednosti koju suutemeljili engleski ekonomisti V. Peti, A. Smit i D. Rikardo, Karl Marks je u ekonomskoj

literaturi oznaen kao njen najistaknutiji predstavnik. Pored ostalog, on je razotkrio sutinusame vrednosti robe (u apstraktnom radu), ali je istovremeno objasnio da je veliina vrednosti

robe odreena drutveno prosenom koliinom tog rada koja se u datim uslovima utroi pojedinici proizvoda. Valja, meutim, istovremeno imati u vidu da je Marksov poseban doprinos


16/27

16

razvoju teorije radne vrednosti njegovo uenje o viku vrednosti, jer je time utvrdio polaznuosnovu za kritiku analizu kapitalistikog naina proizvodnje.

Polovicom XIX stoljea Karl Marx je u Londonu izuavao spise engleskih nacionalnihekonomista. Ekonomisti njegovog vremena bili su sloni u tome da se ekonomski ciklussastoji od etiri kotaa: proizvodnje, raspodjele, razmjene i potronje. Neki su davali prednostrazmjeni, drugi potronji, a Marx je tvrdio da primat pripada proizvodnji. Jer se najprije moraneto proizvesti, da bi se moglo raspodijeliti, razmjenjivati i troiti. U jednom uvodu svojojekonomskoj teoriji u nastanku napisao je da su iznimke postojale u primitivno doba, kad su

nomadi-ratnici ivjeli iskljuivo od pljake. Ali je i ta opljakana dobra netko moraoproizvesti! Dakle, mora postojati klasa proizvoaa da bi klasa ratnika i parazita moglaotimati i troiti.

3.5MARKSOV POJAM OTUENJA Karl Marks smatra da je Hegelova kritika otuenja zapravo jonejasna i mistifikovanakritika. Takoe smatra da religiozno otuenje nije jedino niti sutinsko ovekovo otuenje,

jer se ovek duhovno otuuje i u moralu, filozofiji, umetnosti, ekonomski u obliku robe,novca, kapitala, a drutveno u vidu drave, prava, raznih institucija. Analizirajui razne oblikeotuenja oveka, posebno u svojim ranim radovima (npr. uKritici Hegelove dijalektike ifilozofije i u Ekonomsko-filozofskim rukopisima), Marks pie:

Celokupna istorija otuenja i celokupno ukidanje otuenja nije, stoga, nitadrugo do istorija proizvodnje apstraktnog, tj. apsolutnog miljenja, logikogspekulativnog miljenja

Marks otuenje stavlja u drutveni okvir, objanjavajui da se ovek otuuje uvek ukonkretnom, klasnom drutvu, te da je prvi i sutinski preduslov razotuenja ukidanje klasnogdrutva, odnosno svih ivotnih uslova koji oveka stavljaju u poloaj ropske zavisnosti odspoljnjih ekonomskih, drutvenih ili ideolokih moi.

Otuenje radnika u njegovom proizvodu znai ne samo da je njegov rad postaopredmet spoljne egzistencije nego da rad egzistira izvan njega, neizavisno, tue ipostaje njemu nasuprot samostalna sila, da mu se ivot koji je dao predmetusuprotstavlja neprijateljski i strano.

ovek, otuujui se od svog dela, istovremeno se otuuje i od samog sebe. Stoga je osnovirazliitih vrsta otuenja pre svega otuenje oveka od sebe sama, od svojih pravih

mogunosti.
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%BB_%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BA%D1%81http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%BB_%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BA%D1%81


17/27

17

4 ALFRED MARSHALLMARALIJANSKA KOLAMaralijanska kola ekonomske misli je dobila naziv po AlfreduMaralu (1842-1924).

Alfred Maral je bio jedan od najpoznatijih engle-skih ekonomista marginalistikog pravcaekonomske misli.Glavno Maralovo delo zove se Principi ekonomikeObjavljeno je1890. godine.

Doivelo je mnoga izdanja i dugo vremena sluilo kao ud-benik ekonomije. Dobrim delom ono i danasslui kao osnovica mikro-ekonomske analize, tj., analize cena i raspodele (najamnine, profita, ka-mate i rente). Jo u nazivu svog dela Principi ekonomike, Maral uvodinaziv ekonomika(economics) kao novo ime za ekonomsku nauku.Maralijanska kola ima jo dva naziva. Prvi jeKembridska, a dru-gi neoklasina kola ekonomske misli. Naziv Kembridska dobila je zbogtoga to jeAlfred Maral bio dugogodinji profesor ekonomije na Kem-bridskom univerzitetu. Nazivneoklasina dobila je zbog toga to jeMaral u svojoj teoriji vrednosti u izvesnoj meri prihvatio stavoveklasi-ne kole ekonomske misli. Praktino, radi se o pomirenju teorije troko-va proizvodnje Dona StjuartaMila sa marginalistikom koncepcijomvrednosti, odnosno sa teorijom marginalne korisnosti koju

su razvilipredstavnici beke psiholoke kole. Drugim reima, Maral analiziraju-i poreklovrednosti robe, povezuje faktore koji utiu na vrednost robe nastrani ponude sa faktorima koji utiu navrednost robe na strani tranje

4.1 ANALIZA PONUDE ITRANJE

Jedan od najvanijih zakona koje je Maral izveo je zakon tranje.Pri izvoenju zakona tranje,on je poao od trinog stanja slobodnekonkurencije. Prvo je formirao emu tranje. U emi je

prikazao razliitekoliine nekog dobra koje bi bile kupljene pri razliitim nivoima cena.Svakom nivou cenaodgovara odreena tranja nekog ekonomskog do-bra. ema tranje, je u stvari, grafikiprikaz krive

tranje. Na apscisi jeobeleena koliina ekonomskog dobra, a na ordinati cene. Potom Maralizvodi zakontranje koji glasi: tranja za nekim ekonomskim dobrom raste sa svakim padom cena, a smanjuje se sa svakimporastom cena. Danasse u svim savremenim udbenicima ekonomije trina stanjaprikazujugrafikim instrumentima koje je prvi prikazao Maral.Izvoenjem zakona tranje, Maralje uao u probleme elastinostitranje. Pokazuje kako kretanje cena utie na kretanje obimatranje.Elastinost tranje je velika za visoke cene, ona je velika ili bar znatna zasrednje cene, meutim, onaopada ukoliko cena pada, a postepeno ie-zava ako taj pad cena ide tako daleko da se dostigne nivozaposlenosti.

Analiza ponude i potranje pokazuje na koji nain trni mehanizam rjeava

ekonomskeprobleme; to, kako i za koga. Pokazuje kako novani glasovi odreuju cijene ikoliinerazliitih dobara i usluga.

Primera radi, tranja za neophodnim ivotnim namirnicama, naroito i-taricama, manje jeelastina nego tranja za industrijskim proizvodimakoji ne zadovoljavaju elementarne egzistencijalne

potrebe ljudi.Posmatrajui odnos cena prema korisnosti, Maral uvodi i katego-riju potroakiviak. Potroaki viak objanjava tako to za primer uzi-ma potroaa koji je voljan da, za proizvode koji muzadovoljavaju neop-hodne ivotne potrebe kao to su so, eer ibice i slino, plati vei iznosnegoto je postojea trina cena datog dobra. Razlika izmeu iznosa ko-ji je potroa spreman da plati itrine cene odreenog proizvoda pred-stavlja potroaki viak


18/27

18

Mehanizam ponude i potranje, osim za analizu slui da bi se predvidio utjecajpromjeneekonomskih uvjeta na cijene i koliine. U poljoprivredi on se koristi za procjenuutjecaja nizamjera agrarne politike na reakciju proizvoaa, preraivaa, trgovaca i potroaa.Primjerice,kako e premije za mlijeko utjecati na proizvodnju mlijeka u nekoj zemlji. Odnosizmeu trine cijene dobara i koliine toga dobra, koje se kupuje, naziva se krialjka(shema)

potranje, odnosno njezin slikovni prikaz daje krivulju potranje. Krvulja potranjeimapadajui smjer. Uzrok za to su efekt dohotka i efekt supstitucije.Efekt dohotka kae da ako se nita drugo ne promjeni, a raste cijena proizvoda,

potroaevdohodak se smanjuje ion kupuje manje proizvoda.Efekt supstitucije kae, ako raste cijena jednog dobra, a sve ostalo ostaje isto, da dio

potroaa zamjenjuju to dobro s njegovim supstitutom, odnosno dolazi do smanjenjapotranje. Postoje iznimke kad rast cijena ne vodi do smanjenja potranje, odnosno kad padcijena ne vodi do poveanja potraivane koliine. To su Giffenov paradoks, Veblenov efekt isluaj "pekulacije."

Pojam elastinosti nuno je razumjeti kako bi se dublje mogli istraivati i razumijevati

problemi ponude ipotranje. Elastinost u opem smislu oznaava osjetljivost nekeekonomske veliine na promjene druge ekonomske veliine s kojom se nalazi u odreenomzavisnom odnosu. Odnosno kako promjena jedne ekonomske veliine utjee na promjenuekonomske veliine, primjerice cijena na potranju, i sl.

4.2. TEORIJA VRIJEDNOSTI

Kao to je ve reeno, Maral je u svojoj teoriji vrednosti u izvesnojmeri prihvatio stavove klasine koleekonomske misli o vrednosti. Naime,prihvatio je teoriju trokova proizvodnje DonaStjuarta Mila, koji je pri-padaoklasinoj koli ekonomske misli, i pomirio je sa marginalistikomkoncepcijom vrdnosti, odnosno sa teorijommarginalne korisnosti koju surazvili predstavnici beke psiholoke kole.

U sutini, Maral je povezaofaktore kojiutiu na vrednost robe na strani tranje sa faktorima koji uti-u navrednost robe na strani ponude. Tranja, odnosno korisnost (mar-ginalistika koncepcija teorije vrednosti) i

ponuda, odnosno trokovi pro-izvodnje, (teorija trokova Dona Stjuarta Mila), deluju zajedniki u odre-ivanju vrednosti, tj. cena robe.Izvodei teoriju vrednosti, Maral je u analizu uveo kategorijecena tranje i cena ponude. U skladu sa marginalistikom koncepcijom teori-je vrednosti, cenatranje je cena krajnje (marginalne) jedinice jednog do-bra koja ima marginalnu korisnost. U stvari, to

je marginalna cena tra-nje. U skladu sa teorijom trokova, cena ponude predstavlja ukupnusumu trokovafaktora proizvodnje za koliinu jedne robe na tritu u da-to vremeObrazlaui svoju teoriju vrednosti Maralpolazi od situacije kadaje na tritu ponuda mala. U tom sluaju cena tranje je vea nego tojecena ponude. Tada proizvoai i prodavci nastoje da poveaju ponudu.Kada je stanje suprotno i ponuda velika, cenatranje je manja odcene po-nude. Tada proizvoai i prodavci nastoje da smanje ponudu. Kada je ce-na tranje

jednaka ceni ponude, proizvedena koliina je u ravnotei. Ka-da su tranja i ponuda u ravnotei,koliina robe koja je proizvedena zo-ve se ravnotena koliina, a cena po kojoj se ta roba prodaje naziva se rav-notena cena.Dalje razvijajui svoju teoriju vrednosti, Maral trai odgovor napitanje: da li navrednost odnosno cenu nekog dobra vei uticaj ima cenatranje ili cena ponude? U analizu uvodi elementvremena koje je potreb-no nekom dobru da bude prodato. Misli na vreme od trenutka kada od-

reeni proizvod izae na trite do trenutka prodaje tog proizvoda. Naosnovu takvog pristupau istraivanju, Maral je doao do zakljuka daod duine vremena koje roba eka da bi bila


19/27

19

prodata zavisi da li na cenuima vei uticaj tranja (cena tranje) ili ponuda (cena ponude,odnosnotrokovi proizvodnje).

Kada roba eka na prodaju vrlo kratak period, uticaj tranje na ce-nu je vei nego uticajponude. To je, primera radi,sluaj kod lako kvarlji-ve robe koja mora da se proda za jedan dan (takva

roba je bila svea ribadok nisu postojali zamrzivai). U tom sluaju prodavci moraju da prista-nu nacenu tranje ili e roba da im propadne. Dakle, tranja diktira ce-nu robe bez obzira na trokove

proizvodnje. Cena koju diktira tranja unavedenom sluaju kada roba eka na prodaju u toku vrlokratkog pe-rioda je trina cena.Kada roba eka na prodaju kratak period, najvie do godinu dana, itadatranja utie na cenu robe, ali znatnomanje nego kada je u pitanjuvrlo kratak period zbog toga to je ponuda urazdoblju od godinu dana umogunosti da se prilagodi tranji. To prilagoavanje ponuda moe da seizvri

promenama u intenzitetu korienja postojeih proizvodnih resur-sa, odnosno ne mora da menja obim radnesnage i osnovnog kapitala. Ce-na robe koja eka na prodaju kratak period naziva se subnormalna cena.Kadaroba eka na prodaju dugi period, na primer nekoliko godina,tada je ponuda u situaciji da utie na cene

jer ima dovoljno vremena daprilagodi sve faktore proizvodnje, odnosno da promeni obim angaova-nogkapitala, radne snage i sam obim proizvodnje. Cena robe koja ekana prodaju dug period nazivase normalna cena zato to ona tei da se iz-jednai sa trokovima proizvodnje.

4.3. TEORIJA RASPODJELE

Po Maralovim shvatanjima, isti faktori koji odreuju vrednost, od-nosno cenu ekonomskih dobara,odreuju vrednost, odnosno cenu fak-tora proizvodnje: rada, kapitala, zemlje i proizvodne organizacije (zaMar-ala je etvrti faktor proizvodnje proizvodna organizacija).

Cene faktoraproizvodnje su istovremeno i dohoci pojedinih drutvenih klasa:

1) na-jamnina kao cena rada je dohodak radnike klase,2) kamata kao cena ka-pitala je dohodak vlasnika kapitala,

3) renta kao cena zemlje je dohodakvlasnika zemlje i

4) profitodnosno preduzetnika dobit kao cena pred-uzetnika je dohodak preduzetnika,odnosno organizatora proizvodnje.

Dakle, svaki vlasnik nekog od faktora proizvodnje dobija svoj udeo uraspodeli po osnovu vlasnitvanekog od faktora proizvodnje.Kao i svako ekonomsko dobro, tako i faktori proizvodnje imajusvoju

tranju i ponudu. Proizvoa ekonomskog dobra e uposliti nekifaktor proizvodnje samo do granice do koje

mu se to isplati.Marshall je na raznim mjestima u svojim 'Principima ekonomike' naznaio da bi zanajefikasniju alokaciju resursa sve inpute trebalo upoljavati do take na kojoj im jegraniniproizvod jednak graninim trokovima. Produktivnost svakog faktora

proizvo dnje podl ije eopadajuim prinosima.Renta je prinos inputima ija jep o n u da ap s o lu t no f i k s n a i b ez a l t e rn a t i v n ih p r i l i k a , a l i j e Marshall

identficirao kvazirentu. Kvazirenta je u Marshallovom smislu prinos

pr ivremenofiksnim fak tor ima posveenim pro izvodnj i u kratkome roku , tj. samovarijabilni trokovi odreuju cijenu u kratkome roku. Na dugi rok, prinosi ovimfiksnim ulaganjima moraju bitipokriveni trinom cijenom, ili e kapital napustiti odreenugospodarsku granu.Marshallova obrada prinosa radu moda je najzanimljiviji dio njegova razmatranja

raspodjele.Potranja za radom ovisi o njegovoj graninoj produktivnosti, kao i potranj aza bi lo kojimfaktorskim inputom.


20/27

20

4.4 TEORIJA DOHOTKA

Marshall-ova formula: Md = k - Y (Y =y * P, y = dohodak po stalnim cijenama)

Md = potranja za novcemY = nominalni dohodak, tj. dohodak u tekuim cijenamak = Marshallov koeficijentpokazuje dio dohotka kojeg

ekonomski subjekti dre u obliku novca; k je obrnuto proporcionalan brzini optjecaja novca,tj.

k = 1 / V; 0 < k < 1

Parametar dohotka je vie nego bilo koji drugi parametar dobio alternativnatumaenjau postmarshalijanskoj literaturi o potranji. Kad padne cijena nekog dobra dogaaju se dvijestvari.Prvo, ono je jeftinije u odnosu na ostala dobra u potroaevom budetu, tee potroa timdobrom zamijenit druga (supstitucijski efekat promjene cijene);drugo, poveanjem kupovnemoi novca raste potroaev realni dohodak, te e potroakupovati vie svih normalni dobaraiz svog budeta (dohodovni efekt promjene cijene).

U svojoj je analizi opadajue granine cijene Marshall iskazaopretpostav ljenu kons tantno stkupovne moi novca (ili dohotka) kako slijedi:

to je vea koliina stvari koju neka osoba ima, uz uvijet da ostale stvari ostani jednake (tj.dakupovna snaga novca i koliina novca na njezinu raspolaganju ostane isti), to e nia biticijenkoju e platiti za malo veu koliinu te stvari: ili drugim rijeima, njezina se graninacijenapotranje, za tu stvar smanjuje


21/27

21

5 J. M. KEYNESKEJNSIJALIZAM

D..Kejns ( 1883-1946 ) je bio jedan od velikih mislilaca XX veka. Centralna figura

zbivanja na intelektualnom, dravnom, ekonomskom, filozofsko-politikom planu. Kejnsovfundamentalni doprinos, po reima R.Skidelskog, je da ne znamo, niti moemo daizraunamo, ta e doneti budunost.3 U tom svetu novac je psiholoka sigurnost naspramneizvesnosti. Najvaniji izvor razumevanja biznisa poticao je iz njegovog linog pravljenjanovca: njegovo poznavanje spekulativnog instikta uinilo ga je velikim ekonomistom,zapisao je njegov drug Nikolas Davenport.

Svoju nacionalnu reputaciju stie objavljivanjem broure Ekonomske posledice mira,poto je napustio britansku delegaciju na Versajskim pregovorima. Vano poglavlje unjegovom ivotu vrzano je za kritikovanje erilovog povratka zlatnom standardu, 1 = 4.86 $.U uvenom pamfletu Ekonomske posledice g. erila, Kejns je ukazao da e precenjena funta

za oko 10% usloviti pad izvoza, pa e potreba da se odri konkurentnost, izvriti pritisak nanadnice, da se one smanje, to e dovesti do talasa trajkova. Bio je to uvid u slavnu Kejnsovusekvencu, rigidnosti nadnica i mehanizma prilagodjavanja, pa kao rezultat takvog razmiljanjanastaje i njegova knjigaKraj lesefera.

U svojoj knjizi Opta teorija zaposlenosti, kamate i novca, objavljenoj 1936. god. i kojapredstavlja bibliju kenzijanizma, istie: '' Ideje ekonomista i politikih filozofa i kada su upravu i kada nisu, uticajnije su nego to se to obino misli. Svet se stvarno skoro jedino ponjima upravlja. Praktini ljudi, koji uobraavaju da su potpuno po strani od bilo kakvihintelektualnih uticaja, obino su robovi nekog pokojnog ekonomiste...ljudi oekuju saizuzetnim nestrpljenjem korenitiju dijagnozu; kao retko kada su spremni da je prihvate, ele

da je isprobaju, ako se iole uini tana.''4

''Mada je savremeno stanje makroekonomije nalik bojnom polju na kome su pukovi

ekonomista okupljeni pod razliitim zastavama, nae je miljenje, da bi se trebalo odupretiiskuenju, da se ustanovi nekakav restriktivni i jedinstveni konsenzus, i to zato to je maloverovatno da pravi odgovori mogu proistei iz nekakve iste ekonomske dogme, zakljuujeB.Snoudon.'' Tokom istorije, nastalo je dosta ekonomskih kola, koje moemo razlikovati ponjihovom mestu u razvoju makroekonomske misli i njihovom glavnom doprinosu

makroekonomskoj analizi.

Sredinje mesto u Kejnsovoj ekonomiji pripada ideji efektivne tranje, u uslovimazaostajanja tranje za ponudom, proizvodnja se, ako se nita ne uini, mora smanjivati da bise na niem nivou uspostavila ravnotea, samo sada na nivou ispod pune zaposlenosti.Svetska depresija dvojako je podstakla njegovo miljenje: prvo, konano su rasprene iluzije udelotvornost monetarne politike i drugo, panja je skrenuta sa Britanije na SAD. U srediteinteresovanja dolazi pitanje: ta je to to odreuje obim proizvodnje u novanoj privredi?

Tri su veoma vana Kejnsova doprinosa:

1. ustanovljenje makroekonomije kao ekonomske discipline2. kvantifikacija makroekonomskih, dravnih bilansa3.

obnavljanje poverenja u kapitalistiki trini sistem, naspram totalinarnihreima


22/27

22

5.1 NAJVEI KEYNSOVI DOPRINOSI

Zaokret od:

a) mikro ka makro analizib) kratkog ka dugom roku

c) monetarnih ka realnim agregatima

d) varijacijama cena ka varijacijama koliina2. Hipoteza o agregatnoj potronji i tednji kao stabilnim funkcijama dohotka3. Razdvojenost tednje i investicija koji se mogu uravnoteiti samo promenama dohotka4. Tumaenje tranje za novcem pomou spekulativnog i transakcionog motiva5. Odreenost nivoa realnih nadnica obimom zaposlenosti

ustanovljenje makroekonomije kao ekonomske discipline kvantifikacija makroekonomskih, dravnih bilansa obnavljanje poverenja u kapitalistiki trini sistem, naspram totalinarnih reima

Najvanije karakteristike su:

1. naglasak na kratak rok;2. pretpostavlja se da su nadnice i oekivanja fiksni na kratak rok;3. agregatna kriva ponude je fiksna na kratak rok;4. pretpostavlja se, da su nadnice rigidne nanie;5. ne protive se politici kontrole nadnica i cena;

6. skloni su diskrecionoj monetarnoj i fiskalnoj politici, kojom se ''upravlja'' makroekonomijom;

7. veruju da bi bez ''upravljanja'', makroekonomija iskusila spori rast, nezaposlenost, nestabilnost;

8. veruju da je makroekonomija sloena i da se njeno poznavanje mora temeljiti na studijama sluaja;Kejns nije pridavao znaaj problemu inflacije, i to je razlog osporavanja kenzijanizma i opravdavanjamonetarizma.

Tri psiholokesklonosti:1. potronji pojedinaca/potroaa2. investiranju produzetnika i

3. preferencija likvidnosti imalaca novca

Neposredno pred rat, 1939.god. u nizu memoranduma i lanaka razvija Kejnsov plan,koji je trebao da bude osnovica svetskih finansija: na osnovu tekuih zlatnih rezervi,emitovala bi se svetska valuta-bankor; zemlje bi se zaduivale do tog iznosa, a u sluaju

prekoraenja bi im bili stavljani dodatni krediti u uslovima upravljanih relativno fiksnihdeviznih rezervi.

Sr Kejnsovih ideja se nalazi uOptoj teoriji zaposlenosti, kamate i novca,za koju jesamautor verovao da po svojoj optosti neoklasinu ekonomiju pretvara u posebansluaj. KljunaKejnsova ideja je postojanje nevoljne zaposlenosti, koja pokazuje dakapitalizam nije

samouravnoteavajui sistem. Takva nezaposlenost duguje se nedostatkuagregatne tranje,


23/27

23

koja predstavlja zbir tranje potroaa i investitora. Po njemu, ako jeagregatna tranjanedovoljna treba je poveati i to treim elementom- dravnompotronjom.

Kejns je pri tom arbitrarno poao od hipoteze, prema kojoj sa rastom dohotka,potronjaapsolutno raste, ali tako, da relativno zaostajei to je nazvano Kejnsovomhipotezom o

apsolutnom dohotku. Po toj teoriji potronja je vea kod siromanih, negokod bogatih, atokom vremena sa rastom dohotka, biva relativno sve manja. Kejns jesmatrao da e problemnedovoljne agregatne tranje biti sve vei, ukoliko drutvo postajesve bogatije, i da zato nee

biti dovoljno investicija, to e prouzrokovati nezaposlenost idrutvo gurati u sve dubljukrizu. Zato to se procesi ubrzavaju, zbog akceleratorskogefekta na potronju imultiplikatorskog efekta na investicije. multiplikatorski efekatpodrazumevameuzavisnost svih od sviju, nedeljivost ekonomske krize koja pogaa sve,neke pre i bolnije,ali i one bogatije i ona je ubedila javnost, da se intervencionistikaekonomska politika mora

primenjivati za otklanjanje nezaposlenosti. Ravnoteu remeteinekcije, koje predstavljajuodreeni priliv u sistem, kao nove investicije i curenje, odliv,predstavljeno kao tednja. eretnjihovog uravnoteenja po neoklasici treba da podnesekamata, koja w uravnoteiti ponudu

sa tranjom kapitala, ba kao to ponuda i tranja natritu rada odreuju obim zaposlenosti ivisinu nadnica. Meutim to se ne deava, jer seneravnotea sa jednog trita prenosi na drugo;

poto je visina dohotka ogreena nivoomagregatne tranje, kriza je neminovna i kao zarazaveoma brzo se iri. Umestoautonomnih trita, Kejns predlae njihovo agregiranje, a dravatreba dainstrumentalizuje nivoe investicija i tednje radi realizacije pune zaposlenosti. Iupravu tuse nalazi najslabija taka Kejnsove analize: pretpostavka Kejnsovog, naspramPiguovogefekta je da e transmisija u kojoj primat imaju realni naspram monetarnihagregatapokrenuti privredu i bez plaanja cene u inflaciji, ili u postkenzijanskoj varijantiuzanemarljivo niskoj inflaciji.

5.2 OPSTA TEORIJA ZAPOSLENOSTI

Kejnsova knjiga Opta teorija zaposlenosti, kamate i novca objavljena je 1936. godine.Izlazak ove knjige predstavlja poetak nove etape u razvoju ekonomske misli. Poetak te noveetape obinose naziva kejnsijanska revolucija. Diskusije koje je ta knjiga izazvalaliteratura, naroito anglosaksonska, jedva da ima presedana u istoriji ekonomske misli. Onato je sam Kejns pisao o uspehu Rikarda u odnosu na Maltusa, moe dobrim dijelom da se

primeni na njega u odnosu na prethodnu, marginalistiku ekonomsku misao. Kejnsovamakroekonomska analiza, analiza makroekonomskih agregata, potiskuje mikroekonomsku

analizu.

Don Majnard Kejns (John Maynard Keynes, 1883 - 1946) roen je u Kembridu, poznatomunivezitetskom centru Engleske. Na Kembridu je njegov otac predavao ekonomiju i biouenik tada najpoznatijeg engleskog ekonomiste Alfreda Marala, efa katedre politikeekonomije na Kembrid univerzitetu.

Kejns spada u red retkih ekonomista koji nisu bili isto akademski teoretiari. On je veomavrsto bio povezan sa privrednom praksom i uzimao je vidnog uea u reavanju tekuihekonomsko-politikih pitanja Engleske.


24/27

24

Svoje glavno dijelo, Opta teorija zaposlenosti, kamate i novca, Kejns je uputio svojimkolegama ekonomistima koji su se, kao i on, vaspitavali u duhu tradicionalne maralijanskeekonomske teorije. Namera mu je bila da prvo njih ubedi u potrebu za ponovnim kritikimispitivanjem osnovnih pretpostavki te teorije. Istupa sa novim shvatanjima. Nastoji da izbegne

tradicionalne ideje, koje su bile duboko ukorenjene meu univerzitetskim ekonomistima, da

izbegne uobiajeni nain razmiljanja i izraavanja. Unosi izvesnu novu terminologiju. Optateorija zaposlenosti, kamate i novca posveena je prouavanju snaga koje utiu na promene uobimu ukupne proizvodnje i zaposlenosti.

5.3 KARAKTERISTIKE KENZIJANSKE EKONOMIJE

Najvanije karakteristike su:1. naglasak na kratak rok;

2. pretpostavlja se da su nadnice i oekivanja fiksni na kratak rok;

3. agregatna kriva ponude je fiksna na kratak rok;4. pretpostavlja se, da su nadnice rigidne nanie;5. ne protive se politici kontrole nadnica i cijena;

6. skloni su diskrecionoj monetarnoj i fiskalnoj politici, kojom se

''upravlja''makroekonomijom;

7. veruju da bi bez ''upravljanja'', makroekonomija iskusila spori rast, nezaposlenost, nestabilnost;

8. veruju da je makroekonomija sloena i da se njeno poznavanje mora temeljiti nastudijama sluaja;

Kejns nije pridavao znaaj problemu inflacije, i to je razlog osporavanja kenzijanizmai opravdavanja monetarizma. Kejnsova teorija tumai se kao ogranieno naputanjeneoklasinog modela, utoliko to poiva na tri makroekonomska agregata, koji su zbirnouzeti, postavljeni na psihologiji pojedinca, kao preduzetnika i potroaa; razlika je u tome, dase kod neoklasika, njihovo ponaanje smeta u okvire izvesnosti, nenaruene intertemporalneravnotee, a kod Kejnsa u uslove neizvesnosti.19 Ponaanje pojedinca utemeljeno je nagraninoj sklonosti potronji, preduzetnika na marginalnoj efikasnosti kapitala, a vlasnikakapitala na preferenciji likvidnosti. Kejns nastoji, da na najbolji nain opie dve najvanijefaktorske cenenadnice ( rad ) i kamata ( kapital )menjaju svoju prirodu i postaju rigidne,tako da nadnice nisu vie nezavisno odreene na tritu rada, sueljavanjem ponude i tranje,ve su, kao efektivna tranja u funkciji dohotka, a kamata nije produkt, sueljavanja ponude i

tranje na tritu kapitala, ve je kao preferencija likvidnosti, premija za odricanje odnajlikvidnijeg oblika imovinegotovine u uslovima neizvesnosti. Nezavisna trita rada ikapitala kod Kejnsa, tako bivaju objedinjena optom neizvesnou, koja zato nameuegzogenu, dravnu regulaciju.

Otuda tri veliine, tj. tri psiholoka zakona na kojima Kejns zasniva model agregatne tranje:

1. sklonost potronji, kao udeo potronje u dohotku;2. preferencija likvidnosti, po kojoj je kamata nagrada za odricanje od novca, kao

najlikvidnijeg oblika imovine u uslovima neizvesnosti;

3. marginalna efikasnost kapitala, kao dodatni prinos koji se oekuje odInvesticija.


25/27

25

5.4. KLJUNE ODREDNICE KEJNSOVE EKONOMIJE

Kljune odrednice su sledee:

4. Privreda je u osnovi nestabilna i izloena nepravilnim okovima, koji proistiuiz promena granine efikasnosti investicija usled promena oekivanja preduze-tnika ( Kejnsov '' ivotinjski instikt '' );

5. privreda e, ako je preputena sama sebi, biti potrebno dugo, da se vrati ustanje pune zaposlenosti;

6. agregatni ( ukupni ) nivo dohotka i zaposlenosti odreen je nivoom agregatnetranje;

7. dravna intervencionistika politika treba da primat da fiskalnoj u odnosu namonetarnu politiku, jer je ona direktnija, efikasnija i daje bre efekte

Kejnsov sistem poiva na optem sluaju rigidnosti dvaju najvanijih faktorskih cena:

1) nadnica, koje neopadaju i ne omoguavaju rast zaposlenosti i

2) kamata koje u sluaju i suvie niskog nivoa ( zamka likvidnosti ), vie ne utiu narealne investicije, nego iskljuivo na pekulacije.

Ocjenjujui znaaj Kejnsovih ideja, M.Blaug istie da je on uspio da otkrije vane istineo ekonomskom sistemu, prije svega o mogunosti neravnotenih stanja; meutim, kasnijinapredak teorije opte ravnotee i matematizacija ekonomije omoguili su preciznijuidentifikaciju uzronika neravnotenih stanja, nego to je to bilo mogue 30-tih godina. A

pored toga i uspon inflacije u mnogome je obezvrijedio Kejnsovo insistiranje na realnimagregatima, naroito mogunosti dugoronog trgovanja niska inflacija-visoki rast izaposlenost.

Na politikom planu po oceni M.Fridmana, Kejns je bio paternalista, elitista, koji jevjerovao u snagu inovnikog dravnog aparata. Na toj osnovi gradio je i svoju ekonomskustrategiju dravnog intervencionizma, koji e u nedogled znaiti prosperitet.

Stagnacija 70-tih godina potpuno je osporila Kejnsove ideje, jer je pokazala, da je rast

prestao, nezaposlenost uveana, a inflacija u usponu i pored decenijskog dravno-paternalistikog odnosa prema privredi i drutvu. Kejnsov jezik je ostao, i to je dobro, ali je

loe to oslanjanje na dravu u svemu, i sklonost da o svemu odluuju intelektualci, zakljuujeM.Fridman.


26/27

26

6 ZAKLJUAK

Svi istaknuti ekonomski teoretiari, ali i ukupni pravci ekonomske misli zajednikim

putem stvorili su osnove ekonomskog ivota pojedinaca i drutva. Cilj naeg seminarskogjeupoznati studente sa povijeu i razvojem ekonomske misli, paradigmama, teorijama imodelima na kojima se temelji savremena ekonomska znanost.

Ekonomija je doivela dug razvojni put, zavisno od promjena ekonomske razvijenosti idrutvenih odnosa.

Naseminarski rad predstavlja kolei obraene predstavnike koje su imale odluujueuticaje na nastanak i uobliavanje ekonomske teorije. Ukljuene su najistaknutije kole ipisciekonomske teorije.

Naravno da je na seminarski rad nekome oskudan, ali ovo je samo mali dio onogatomoete da proitate o ovoj temi. Cilj je bio da vas uvedemo u uvodne teze, i da vamdamoosnovu o nastanku i razvitku ekonomije. Obuhvaen su i obraeni ve ranije navedeniveliki ekonomski teoretiari koji su imali zavidan uticaj na razvoj ekonomije.

Vidjeli smo neke osnovne teze o nastanku ekonomije, njenom razvijanju kroz istoriju, i

kako suje pojedini ueni ljudi shvatali. U tekstu se moglo videti kako je svako doba imalosvogapredstvanika u ekonomiji, i kako se ta era upravo zove po tom uenjaku.

Tu su se raali i raznipokreti koji su opet bili voeni idejama raznih ljudi. Sve ovo je bila

pretea dananjeekonomije, i temelj na kome se danas zasniva ekonomija itavog sveta. Naseminarski radopisuje etvoricu posebno istaknutih ekonomskih teoretiara. Naravno ovo jemali dio onoga tobih se moglo napisati o ovoj nauci, ali ipak dovoljno da se italac upozna ida stekne nekaosnovna znanja o razvoju ekonomije i ljudima koji su tada vodili glavnu rije.

Postoji veliki broj alternativnih ekonomskih teorija, ali lako je uoiti da se veina njihfokusira na odriviji i pravedniji razvoj globalne ekonomije, to i nije udno ukoliko se uzmeu obzir trenutana situacija u svijetu.

Veoma bitno je ekonomiju prikazati kao mozaik pretpostavki, injenica, poopenja itehnika koje je vrlo teko razumjeti u njihovu savremenu obliku, ako se ne poznaje i ne shvati

njihova historijska dimenzija.

Donosi se cjelokupni lanac ekonomskih ideja i tijek ekonomskog kontinuiteta koji se

zasniva na nadogradnji ideja i tehnika izprolosti u traganju za rjeenjima primjerenim arealnim u suvremenom svijetu. Prikazana je povijesna perspektiva najznaajnijih tokovaekonomske analize, od vremena antike Grke do dananjih dana. Pruena je mogunost da seizvuku koristi iz lekcija koje pruaju pogreke i uspjesi prolih vremena. Ekonomska historija

je temelj svake ekonomske aktivnosti. Historija se ekonomskih ideja po malo emupromijenila, a intelektualni historiari su izveli podosta trikova tijekom dugog historijskogtoka.


27/27

7 LITERATURA1. Razvoj i osnove suvremene ekonomske misli, akademik dr.Branislav oki,

Institut za ekonomska instraivanja, Beograd 1986.god

2.

Osnovi politike ekonomije: uvod u elemente klasine teorije, Dr. Dragutinoki, Nomos Beograd, Beograd 1996. god.3. Mikroekonomija, Doc.dr.sc.Zijad Dafi, OFF-SET, Tuzla 2009 god.4. Razvoj ekonomske misli (Dodatni materijal za spremanje ispita,), Dr.sc. Zijad

Dafi, doc, Tuzla decembar 2008.god5. Naela ekonomije,N.Gregory Mankiw, d.o.o. MATE, Zagreb 2006.god6. Uvod u ekonomiju, Kadrija Hodi, IK PEN d.o.o. Tuzla, Tuzla 2005.god7. Osnovi klasine politike ekonomije, B. Medojevi, B. Cerovi, Ekonomski

fakultet, Beograd

8. http://hr.wikipedia.org/wiki/Marksizam ( preuzeto mart 2011.)9. http://hr.wikipedia.org/wiki/Povijest_ekonomske_misli ( preuzeto mart 2011. )10.http://bs.wikipedia.org/wiki/Ekonomija ( preuzeto mart 2011. )

www.BesplatniSeminarskiRadovi.com
http://hr.wikipedia.org/wiki/Marksizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Povijest_ekonomske_mislihttp://bs.wikipedia.org/wiki/Ekonomijahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Ekonomijahttp://www.besplatniseminarskiradovi.com/http://www.besplatniseminarskiradovi.com/http://www.besplatniseminarskiradovi.com/http://bs.wikipedia.org/wiki/Ekonomijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Povijest_ekonomske_mislihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Marksizam

veliki ekonomski teoreticari.docx

Documents