zakon o veterinarstvu konsolidovana verzija

8/10/2019 Zakon o Veterinarstvu Konsolidovana Verzija

1/94

Integralni tekst Zakona o veterinarstvu (Slubeni glasnik RS br.91/2005) sa unetimizmenama i dopunama Zakona objavljenim u "Slubenom glasniku RS"

br. 30 od 07.05.2010. godine.

ZAKON

o veterinarstvu

I. OSNOVNE ODREDBE

lan 1.

Ovim zakonom ureuje se zatita i unapreenje zdravlja i dobrobiti ivotinja, utvruju se zarazne bolestiivotinja i mere za spreavanje pojave, otkrivanje, spreavanje irenja, suzbijanja i iskorenjivanjazaraznih bolesti ivotinja i bolesti koje se sa ivotinja mogu preneti na ljude, veterinarsko-sanitarnakontrola i uslovi za proizvodnju i promet ivotinja, proizvoda ivotinjskog porekla, hrane ivotinjskogporekla, hrane za ivotinje, kao i uslovi za obavljanje veterinarske delatnosti.

lan 2.

Zarazne bolesti ivotinja, u smislu ovog zakona, smatraju se bolesti koje su odreene zoosanitarnimkodeksom Meunarodne organizacije za zatitu zdravlja ivotinja - Office International des Epizooties (udaljem tekstu: OIE).

Naroito opasnim zaraznim bolestima ivotinja, u smislu ovog zakona, smatraju se bolesti koje se moguveoma brzo iriti bez obzira na dravne granice i koje izazivaju velike zdravstvene probleme praenenegativnim ekonomskim posledicama za zemlju, kao i na meunarodnu trgovinu ivotinja, proizvodaivotinjskog porekla, hrane ivotinjskog porekla i hrane za ivotinje.

Ministar nadlean za poslove veterinarstva (u daljem tekstu: ministar) propisuje listu zaraznih bolesti izstava 1. ovog lana i listu naroito opasnih zaraznih bolesti iz stava 2. ovog lana.

lan 3.

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledee znaenje:1) analiza rizika obuhvata naunu procenu rizika, upravljanje i obavetavanje o riziku radi obezbeivanja

prihvatljivog nivoa zatite zdravlja ivotinja i zatite zdravlja ljudi;

2) bezbednost hrane jeste svojstvo hrane da je zdravstveno-higijenski i kvalitativno ispravna za ishranuljudi u skladu sa njenom namenom;

3) bezbedan proizvod ivotinjskog porekla jeste proizvod sa niskim prihvatljivim rizikom odmikroorganizama i tetnih materija koje negativno utiu na zdravlje ivotinja i ljudi ili na odravanjekvaliteta proizvoda;

4) vanredne veterinarsko-sanitarne mere obuhvataju mere za spreavanje irenja, suzbijanja iiskorenjivanja zaraznih bolesti koje se primenjuju posle pojave naroito opasnih zaraznih bolesti iliirenja enzootskih zaraznih bolesti;

5) vlasnik ivotinje jeste svako pravno ili fiziko lice, odnosno preduzetnik, koji ima pravo uvanja,dranja, uzgoja, gajenja, reprodukcije, transporta, korienja i prodaje ivotinje, koji je odgovoran zaivot, zatitu zdravlja i dobrobit ivotinje;

5a) dralac ivotinje jeste pravno ili fiziko lice, odnosno preduzetnik, koji ima pravo uvanja, dranja,uzgoja, gajenja, reprodukcije, transporta, korienja, prodaje na osnovu pismenog odobrenja vlasnikaivotinje i koji je odgovoran za ivot, zatitu zdravlja i dobrobit ivotinje;


2/94

6) veterinarsko-sanitarna kontrola obuhvata mere, radnje i aktivnosti koje se preduzimaju radi direktneili indirektne zatite zdravlja ivotinja ili ljudi;

7) veterinarski lekovi jesu lekovi i bioloki preparati, osim osnovnih proizvoda za negu ivotinja, koji sekoriste radi spreavanja pojava i irenja, suzbijanja ili iskorenjivanja bolesti ili za leenje obolelihivotinja, kao i za poboljanje, izmenu ili povraaj telesne funkcije ivotinja ili za postizanje drugihciljeva u vezi sa poboljanjem zdravlja ivotinja;

8) veterinarsko javno zdravstvo obuhvata poslove iz delokruga veterinarsko-sanitarne kontrole ivotinja,proizvoda ivotinjskog porekla, hrane ivotinjskog porekla, hrane za ivotinje i prateih predmeta, akoji su direktno ili indirektno u ulozi zatite zdravlja ljudi od zoonoza i tetnih materija, kao i zatituivotne sredine;

9) veterinar jeste doktor veterinarske medicine odnosno diplomirani veterinar;

10) gazdinstvo sa ivotinjama (u daljem tekstu: gazdinstvo) jeste svaki zatvoreni ili otvoreni prostor,farma, objekat u kome se ivotinje dre, uvaju, uzgajaju i stavljaju u promet, trajno ili privremeno;

11) dezinfekcija jeste primena naina, postupaka i metoda radi unitavanja uzronika bolesti ivotinja,ukljuujui i bolesti koje se sa ivotinja mogu preneti na ljude;

12) dezinsekcija jeste primena naina, postupaka i metoda radi unitavanja tetnih insekata i krpelja;

13) deratizacija jeste primena naina, postupaka i metoda za unitavanje tetnih glodara;

14) dezodoracija jeste primena naina, postupaka i metoda za neutralizaciju neprijatnih mirisa;

15) dekontaminacija jeste primena naina, postupaka i metoda za odstranjivanje i unitavanje tetnihmaterija;

16) dodaci hrani za ivotinje jesu materije ili preparati koji se koriste u hrani za ivotinje radi poboljanjaorganoleptikih i kvalitativnih svojstava hrane za ivotinje ili fiziolokog stanja ivotinja;

17) dranje ivotinja jeste gajenje i briga o ivotinjama, osim uzgoja ivotinja;

18) egzotine zarazne bolesti jesu bolesti ivotinja definisane u skladu sa preporukama OIE koje nisupotvrene na teritoriji Republike Srbije;

19) enzootske zarazne bolesti jesu bolesti ivotinja definisane u skladu sa preporukama OIE koje suprisutne na teritoriji Republike Srbije;

20) epizootioloka jedinica jeste podruje koje obuhvata teritoriju optine ili njen deo;

21) epizootioloko podruje jeste podruje koje obuhvata vei broj epizootiolokih jedinica;

22) ivotinje jesu domai papkari i kopitari (domaa goveda, ukljuujui vrste rodova Bubalus i Bison,

svinje, ovce, koze i domai kopitari ukljuujui konje, magarce, mazge i mule), ivina (gajene pticeukljuujui kokoke, urke, guske, patke, morke, ptice koje se ne smatraju domaim, ali se uzgajajukao domae ivotinje, osim ratita); ratite (noj, emu, rea, moa i kivi); lagomorfi (zeevi, kunii i drugiglodari); divlja(divlji papkari, kopitari ili lagomorfi, drugi kopneni sisari koji se love za ishranu ljudi ikoji se smatraju slobodnom divljai po vaeim propisima, ukljuujui sisare koji ive na ograenojteritoriji u slobodnim uslovima slinim onima u kojima ivi slobodna divljai divlje ptice koje se love zaishranu ljudi); druge ivotinje i ptice koje nisu ivina ( ivotinje i ptice u zoolokom vrtu, psi, make,pele, svilena buba, divlje ivotinje, gmizavci, laboratorijske i eksperimentalne ivotinje); ribe i drugevodene ivotinje (morske ili slatkovodne ivotinje, osim ivih koljki i ostalih mekuaca, ivihbodljokoaca, ivih plataa i ivih morskih pueva i svih sisara, reptila i aba bez obzira da li su divljeili uzgajane); koljke i ostali mekuci (Lamellibranchiata koji se hrane filtriranjem); puevi (kopnenegastropode Helix pomatia Linne, Helix aspersa Muller, Helix lucorum i vrste iz porodice Achatinidae);

23) zaraeno podruje jeste podruje na kojem je utvren najmanje jedan sluaj zarazne bolesti kojamoe da se iri;


3/94

23a) zdravstvena zatita ivotinja jeste rano otkrivanje, nadzor, zatita od pojave, suzbijanje iiskorenjivanje zaraznih i parazitskih bolesti, ukljuujui i suzbijanje zoonoza, kao i uzgoj ivotinjaodreenog genotipa slobodnog od odreenih bolesti i zatita od drugih prenosivih i organskih bolesti;

23b) zdravstveni status jeste zdravstveno stanje stada, jata, farme, kompartmenta, zone, podruja ilidrave u odnosu na odreenu bolest ivotinja, koji se utvruje u skladu sa definisanim kriterijumima zasvaku bolest ponaosob;

24) zdravstveno stanje ivotinja jeste stanje ivotinja u pogledu zaraznih bolesti ivotinja utvrenoprema kriterijumima koje su definisale odgovarajue meunarodne organizacije;

24a) zajedniki veterinarski ulazni dokument jeste propisani oblik veterinarskog uverenja za sve poiljkekoje podleu slubenoj kontroli na granici kojim se potvruje da je obavljen veterinarsko-sanitarnipregled pri ulasku poiljke na podruje Republike Srbije, na kome su navedeni rezultati pregleda i brojreenja graninog veterinarskog inspektora u odnosu na ispunjenost uslova za uvoz i tranzit;

25) zona jeste deo teritorije drave sa odreenim zdravstvenim stanjem ivotinja;

26) zoonoza jeste bolest koja se moe prenositi direktno ili indirektno sa ivotinja na ljude i sa ljudi naivotinje;

27) iskorenjivanje bolesti jeste uklanjanje uzronika bolesti u dravi ili u zoni;

28) karantin za ivotinje jeste objekat u kojem se dre ivotinje, reproduktivni materijal i jaja za priplodpod uslovima potpune izolacije, a radi provere i utvrivanja njihovog zdravstvenog stanja;

28a) kompartment jeste jedan ili vie objekata sa istim biosigurnosnim uslovima i istim uslovima ishrane,nege i dranja ivotinja, kao i istim zdravstvenim statusom u odnosu na odreene bolesti ivotinja;

29) konfiskat jeste proizvod ivotinjskog porekla za koji je veterinarsko-sanitarnim pregledom utvrenoda nije bezbedan po zdravlje ljudi i da ne moe da se koristi za ishranu ljudi;

30) kuni ljubimci jesu psi, domae make, domae ptice, mali glodari, terarijumske, akvarijumske idruge ivotinje, koje se gaje ili dre za druenje, rekreaciju, zatitu ili pomooveku;

31) meunarodne organizacije jesu OIE i druge meunarodne organizacije (FAO, WHO, WTO) u oblastizatite zdravlja ivotinja i ljudi iji je lan Republike Srbije;

32) obavetavanje o riziku jeste pruanje ili razmena informacija o riziku izmeu subjekata kojiprocenjuju rizik, upravljaju rizikom i drugih subjekata na koje se rizik odnosi;

33) obeleavanje i registracija ivotinja jeste postupak oznaavanja ivotinja na trajan nain radiidentifikacije, registracije i prikupljanja svih podataka u jedinstven informacioni sistem;

34) objekat jeste graevinska celina ili prostor za uzgoj, dranje, klanje, leenje, reprodukciju, izlaganje,odravanje takmienja, prodaju ivotinja, ulov ili dresuru, odlaganje, preradu i unitavanje sporednih

proizvoda ivotinjskog porekla, za proizvodnju, skladitenje i promet proizvoda ivotinjskog porekla,hrane ivotinjskog porekla i hrane za ivotinje, proizvodnju i promet veterinarskih lekova i medicinskihsredstava za upotrebu u veterini i proizvodnju, kao i promet proizvoda za dezinfekciju, dezinsekciju ideratizaciju;

34a) odobren objekat jeste objekat za koji je utvreno da ispunjava propisane veterinarsko-sanitarneuslove, odnosno opte i posebne uslove za higijenu hrane i hrane za ivotinje i koji je upisan u Registarodobrenih objekata;

35) otpadne vode jesu vode koje nastaju u objektima za uzgoj ivotinja, klanicama i drugim objektima zaobradu, preradu i sakupljanje proizvoda ivotinjskog porekla, hrane ivotinjskog porekla i sporednihproizvoda ivotinjskog porekla i zahtevaju posebnu tehnologiju odvoda i preiavanja;

36) sporedni proizvodi ivotinjskog porekla koji nisu namenjeni za ishranu ljudi jesu leevi ivotinja, trup,delovi trupa ivotinja, sastavni delovi tela ivotinja, proizvodi ivotinjskog porekla i hrana ivotinjskogporekla koji nisu namenjeni i bezbedni za ishranu ljudi, stajnjak i otpad iz objekata u kojima sepriprema hrana za ishranu ljudi (u daljem tekstu: sporedni proizvodi ivotinjskog porekla);


4/94

37) podruje bez bolesti jeste teritorija drave ili njenog dela, kao i teritorija vie drava ili njihovih

delova, bez prisustva odreene zarazne bolesti za koje je utvreno da su ispunjeni uslovi kojepropisuje OIE za nepostojanje odreene zarazne bolesti;

37a) poiljka jesu ivotinje, hrana i proizvodi ivotinjskog porekla, hrana za ivotinje i sporedni proizvodiivotinjskog porekla obuhvaeni istim propisanim dokumentom koji se nalazi na istom prevoznomsredstvu, potiu iz istog mesta porekla i namenjeni su istom mestu krajnjeg odredita;

38) potrebe domainstva jesu proizvodnja i korienje hrane ivotinjskog porekla samo za sopstvenepotrebe;

39) pratei predmeti jesu predmeti preko kojih se moe preneti zarazna bolest ivotinja na drugeivotinje ili ljude, ukljuujui, izmeu ostalog, prostirke, opremu i druge predmete koji prate ivotinjeili se koriste na njima;

40) period inkubacije jeste period koji protekne izmeu unosa patogena u organizam ivotinje i pojaveklinikih simptoma bolesti;

41) proizvodi ivotinjskog porekla jesu sastavni delovi ivotinjskog tela u nepreraenom obliku, proizvodi

koji se dobijaju od ivotinja, kao i jaja za priplod i reproduktivni materijal, osim hrane ivotinjskogporekla;

42) proizvodi ivotinjskog porekla namenjeni za upotrebu u poljoprivredi ili industriji jesu sirova koa,krzno, vuna, dlaka, ekinje, perje, papci, kosti, rogovi, krv, creva i dr;

43) proizvodi ivotinjskog porekla namenjeni za upotrebu u farmaciji ili hirurgiji jesu organi, tkiva, krv idruge telesne tenosti ivotinja, koji se koriste u pripremi farmaceutskih proizvoda ili hirurkihsredstava;

44) prinudno klanje ivotinja jeste klanje bez prethodnog veterinarsko-sanitarnog pregleda u sluajukada je ivot ivotinje neposredno ugroen;

45) promet ivotinja, proizvoda ivotinjskog porekla, hrane ivotinjskog porekla i otpadaka ivotinjskogporekla obuhvata uvoz, provoz, izvoz, skladitenje, prodaju ili bilo kakav njihov prenos na trea lica;

45) promet ivotinja, proizvoda ivotinjskog porekla, hrane ivotinjskog porekla, hrane za ivotinje,veterinarskih lekova i medicinskih sredstava za upotrebu u veterini, sporednih proizvoda ivotinjskogporekla i preraenih sporednih proizvoda ivotinjskog porekla obuhvata uvoz, tranzit, izvoz,skladitenje, prodaju, izlaganje radi prodaje, premetanje, razmenu, ustupanje ili bilo kakav njihovprenos na trea lica;

46) procena rizika jeste procena verovatnoe unoenja, pojave i irenja zarazne bolesti na teritorijiRepublike Srbije i procena moguih negativnih efekata po zdravlje ivotinja odnosno ljudi, koji proistiuod organizama koji prouzrokuju bolesti ili od prisustva tetnih materija;

47) rizik jeste odreeni nivo verovatnoe pojavljivanja zarazne bolesti ili prisustva tetnih materija, kojidirektno ili indirektno u odreenom stepenu mogu da ugroze zdravlje ivotinja ili ljudi;

47a) registrovan objekat jeste objekat za koji nije predvieno prethodno utvrivanje ispunjenostipropisanih veterinarsko-sanitarnih uslova, odnosno optih i posebnih uslova za higijenu hrane i hraneza ivotinje i koji je upisan u Registar objekata radi njegove evidencije;

48) reproduktivni materijal jesu seme za vetako osemenjavanje, jajne elije i oploene jajne elije;

48a) rezidua jeste ostatak supstanci ili njenih metabolita sa farmakolokim delovanjem, kao i drugihmaterija koje mogu zaostati u tkivima, organima i/ili proizvodima, hrani ivotinjskog porekla i hrani zaivotinje i kao takve mogu biti tetne za zdravlje ljudi;

49) sanitacija jeste mehaniko ienje, sanitarno pranje, dezinfekcija i dezodoracija;

49a) sledljivost jeste mogunost praenja ivotinja, proizvoda i hrane ivotinjskog porekla i hrane zaivotinje kroz sve faze proizvodnje, prerade, distribucije i unitavanja, ukljuujui i sledljivost materija


5/94


6/94

12) kontrolu u proizvodnji i prometu veterinarskih lekova i medicinskih sredstava za upotrebu u

veterinarskoj medicini;

13) poslove dezinfekcije, dezinsekcije, deratizacije, dezodoracije i dekontaminacije;

14) veterinarsku edukaciju i obavetavanje.

2. Prava i dunosti vlasnika i dralaca ivotinja

lan 5.

Vlasnici i draoci ivotinja imaju pravo na:

1) zdravstvenu zatitu ivotinja;

2) slobodan izbor veterinara radi pruanja usluga, osim za usluge utvrene Programom merazdravstvene zatite ivotinja;

3) informacije o zdravstvenom stanju ivotinja na odreenoj teritoriji;

4) neometan pristup uslugama u okviru veterinarske ambulante, veterinarske stanice, veterinarskeklinike, javne veterinarske ambulante i javne veterinarske stanice u toku 24 sata;

5) informacije o svim merama u vezi sa odabranim nainom i trokovima leenja njihovih ivotinja, kao io moguim posledicama.

lan 6.

Vlasnici i draoci ivotinja duni su da:

1) se staraju o zdravlju i dobrobiti ivotinja;

2) preduzimaju mere zatite zdravlja ivotinja radi spreavanja pojave i irenja zaraznih bolesti ivotinjai zoonoza;

3) obaveste veterinara ili veterinarskog inspektora u sluaju sumnje da postoji opasnost po zdravljeivotinja ukljuujui i pobaaj;

4) omogue sprovoenje programa mera zdravstvene zatite ivotinja;

5) obezbede hranu za ivotinje kojom se ne mogu preneti ili prouzrokovati bolesti;

6) izvre registraciju gazdinstva;

7) obelee i registruju ivotinje, u skladu sa ovim zakonom;

8) vode registar ivotinja na gazdinstvu i evidenciju o kupovini i prodaji ivotinja, njihovom premetanjui prometu radi praenja njihovog kretanja;

9) prijave promenu lokacije, kao i promenu brojnog stanja ivotinja Centralnoj bazi radi prijave odnosnoodjave ivotinja, u skladu sa ovim zakonom;

10) uvaju propisanu dokumentaciju, u skladu sa ovim zakonom;

11) uvaju kopije recepata veterinarskih lekova godinu dana, a potvrde o vakcinaciji ivotinja dvegodine.


7/94

3. Meunarodne obaveze

lan 7.

Meunarodne obaveze u pogledu spreavanja irenja i suzbijanja zarazne bolesti ivotinja i bolesti koje semogu preneti sa ivotinja na ljude u meunarodnom prometu ivotinja, proizvoda ivotinjskog porekla,hrane ivotinjskog porekla, hrane za ivotinje, sporednih proizvoda ivotinjskog porekla i preraenihproizvoda i prateih predmeta, izvravaju se u skladu sa preporukama OIE, sporazumom o primeni

sanitarnih i fitosanitarnih mera Svetske trgovinske organizacije (WTO), meunarodnim konvencijama idrugim meunarodnim sporazumima.

II. SUBJEKTI U VETERINARSKOJ DELATNOSTI I NJIHOVIORGANIZACIONI OBLICI

1. Vrste i pravni poloaj subjekata u veterinarskoj delatnosti

lan 8.

Veterinarskom delatnou moe da se bavi pravno lice i preduzetnik koji je registrovan u Registarprivrednih subjekata i koji je upisan u Registar pravnih lica i preduzetnika za obavljanje veterinarskedelatnosti (u daljem tekstu: Registar) koji vodi Ministarstvo.

Pravno lice i preduzetnik iz stava 1. ovog lana osniva se kao:

1) veterinarska ambulanta;

2) veterinarska stanica;

3) veterinarska klinika;

4) veterinarska apoteka;

5) centar za reprodukciju ivotinja i vetako osemenjavanje;

5a) centar za skladitenje i distribuciju semena za vetako osemenjavanje;

6) laboratorija (u daljem tekstu: veterinarske organizacije) i posluju po propisima o privrednimdrutvima.

Pravno lice i preduzetnik iz stava 1. ovog lana upisuje se u Registar privrednih subjekata u skladu sa

zakonom kojim se ureuje registracija privrednih subjekata.

Pravno lice i preduzetnik iz stava 1. ovog lana upisuje se u Registar ako ispunjava uslove u pogledustrunog kadra, prostorija (objekat), tehnikih uslova i odgovarajue opreme.

Pravno lice iz stava 1. ovog lana uslov u pogledu strunog kadra ispunjava ako ima zaposlenogveterinara sa licencom za obavljanje veterinarske delatnosti.

Pravno lice i preduzetnik iz stava 1. ovog lana mora da ima u stalnom radnom odnosu veterinara salicencom za obavljanje veterinarske delatnosti, kao odgovorno lice.

Ministar blie propisuje uslove u pogledu objekata, opreme i sredstava za rad, kao i uslove u pogledustrunog kadra iz st. 4, 5. i 6. ovog lana.

Ministar utvruje ispunjenost uslova iz st. 4, 5. i 6. ovog lana.


8/94

lan 9.

Pojedine poslove iz okvira veterinarske delatnosti mogu da obavljaju veterinarski specijalistiki zavod,veterinarski institut, Nacionalna referentna laboratorija za naroito opasne zarazne bolesti sa liste OIE ivisokokolske ustanove i visokokolske jedinice, koje se bave obrazovanjem veterinara, u skladu sa ovimzakonom.

Subjekti iz stava 1. ovog lana posluju po propisima o javnim slubama.

lan 10.

Pravno lice koje se bavi uzgojom stoke i stoarskom proizvodnjom moe za potrebe sopstvenogstoarstva na farmama u sopstvenom vlasnitvu da osnuje veterinarsku slubu kao veterinarsku stanicu(u daljem tekstu: veterinarska sluba) sa statusom pravnog lica.

Veterinarska sluba moe da obavlja poslove zdravstvene zatite ivotinja i poslove na sprovoenjuPrograma mera zdravstvene zatite ivotinja za potrebe sopstvenog stoarstva na farmama u sopstvenomvlasnitvu na istom epizootiolokom podruju ako ispunjava uslove iz lana 17. ovog zakona.

lan 11.

BRISAN - sa 30/2010

lan 12.

BRISAN - sa 30/2010

lan 13.

BRISAN - sa 30/2010

lan 14.

BRISAN - sa 30/2010

lan 15.

Na celom epizootiolokom podruju Republike Srbije mora se obezbediti zdravstvena zatita ivotinja.

Ako na pojedinim podrujima Republike Srbije ne postoji organizovana zdravstvena zatita ivotinja Vladaosniva javnu veterinarsku stanicu odnosno javnu veterinarsku ambulantu kao javnu slubu koja poslujepo propisima o javnim slubama.

Odredbe l. 16. i 17. ovog zakona kojima se propisuju uslovi za osnivanje i rad veterinarske ambulante iveterinarske stanice primenjuju se i na javnu veterinarsku stanicu odnosno javnu veterinarsku ambulantu.

Akt o osnivanju javne veterinarske stanice odnosno javne veterinarske ambulante sadri naroito,odredbe o podruju na kojem e se obavljati zdravstvena zatita ivotinja, sredstvima za osnivanje isredstvima za rad.

Na statut javne veterinarske stanice odnosno javne veterinarske ambulante saglasnost daje Ministarstvo.


9/94

2. Veterinarske organizacije

1) Veterinarska ambulanta

lan 16.

Veterinarska ambulanta:

1) prati zdravstveno stanje ivotinja i sprovodi mere profilakse, dijagnostike i terapije u cilju zatitezdravlja i dobrobiti ivotinja;

2) vri hirurke, porodiljske i druge veterinarske intervencije na ivotinjama;

3) vri laboratorijska, rendgenoloka i druga specijalistika ispitivanja;

4) sprovodi vetako osemenjavanje, spreavanje i suzbijanje steriliteta, poveanje plodnosti, kastracijui dr;

5) izdaje propisanu dokumentaciju i o tome vodi evidenciju;

6) obavlja vakcinaciju pasa i maaka protiv besnila;

7) izdaje uverenja o zdravstvenom stanju kunih ljubimaca koje ordinira;

8) organizuje, sprovodi i kontrolie obeleavanje ivotinja i vodi registar obeleenih ivotinja;

9) vri trihineloskopski pregled;

10) sprovodi Program mera zdravstvene zatite ivotinja ako u odreenoj epizootiolokoj jedinici nijeorganizovana veterinarska stanica;

11) sprovodi dezinfekciju, dezinsekciju, deratizaciju i dezodoraciju objekata i vozila;

12) vri i druge poslove za koje je registrovana, u skladu sa ovim zakonom.

Veterinarska ambulanta moe da organizuje, sprovodi i kontrolie obeleavanje ivotinja i vodi registarobeleenih ivotinja, kao i da sprovodi Program mera zdravstvene zatite ivotinja u epizootiolokoj

jedinici u kojoj nije organizovana veterinarska stanica na osnovu ovlaenja ministra.

Veterinarska ambulanta poslove iz stava 1. ovog lana moe da obavlja ako ima:

1) u stalnom radnom odnosu zaposlenog najmanje jednog veterinara sa licencom;

2) odgovarajue objekte, prostorije, opremu i ureaje.

Veterinarska ambulanta poslove iz stava 1. ovog lana moe da obavlja i u izdvojenom poslovnomprostoru ako izdvojen poslovni prostor ispunjava uslove u pogledu objekta, prostorije, opreme, ureaja iako ima u stalnom radnom odnosu zaposlenog najmanje jednog veterinara sa licencom u izdvojenomposlovnom prostoru.

Veterinarska ambulanta moe da obavlja poslove veterinarske apoteke ako ispunjava uslove iz lana 19.ovog zakona.

2) Veterinarska stanica

lan 17.

Veterinarska stanica, pored poslova koje u skladu sa ovim zakonom obavlja veterinarska ambulanta,moe i da:


10/94

1) sprovodi mere zdravstvene zatite ivotinja utvrene Programom mera zdravstvene zatite ivotinja;

2) vri promet na malo veterinarskih lekova i medicinskih sredstava za upotrebu u veterini, izuzevproinekcionih lekova seruma, vakcina i dijagnostikih sredstava koji se koriste po Programu merazdravstvene zatite ivotinja, ako ima registrovanu veterinarsku apoteku;

3) vri promet na malo hrane za ivotinje;

4) vri promet na malo sredstava za dezinfekciju, dezinsekciju, deratizaciju i dezodoraciju, kao isredstava za negu ivotinja;

5) sprovodi veterinarsko-sanitarne mere u karantinu u unutranjem prometu i uvozu;

6) vri matienje ivotinja;

7) vri i druge poslove za koje je registrovana, u skladu sa ovim zakonom.

Veterinarska stanica moe da sprovodi veterinarsko-sanitarne mere u karantinu u unutranjem prometu iuvozu, kao i da organizuje, sprovodi i kontrolie obeleavanje ivotinja i vodi registar obeleenih ivotinja,

na osnovu ovlaenja ministra.

Veterinarska stanica delatnost odnosno poslove iz stava 1. ovog lana moe da obavlja ako ima:

1) u stalnom radnom odnosu zaposleno najmanje tri diplomirana veterinara sa licencom;

2) u stalnom radnom odnosu najmanje jednog diplomiranog inenjera poljoprivrede stoarskog smeraako se bavi poslovima matienja ivotinja;


Veterinarska stanica moe da obavlja i poslove veterinarske apoteke ako ispunjava uslove iz lana 19.ovog zakona.

Veterinarska stanica poslove iz stava 1. ovog lana moe da obavlja i u izdvojenom poslovnom prostoruako izdvojen poslovni prostor ispunjava uslove u pogledu objekta, prostorije, opreme, ureaja i ako ima ustalnom radnom odnosu zaposlenog najmanje jednog veterinara sa licencom u izdvojenom poslovnomprostoru.

3) Veterinarska klinika

lan 18.

Veterinarska klinika, pored poslova koje u skladu sa ovim zakonom obavlja veterinarska ambulanta iveterinarska stanica, moe da obavlja i stacionarno leenje i negu bolesnih i povreenih ivotinja.

Veterinarska klinika poslove iz stava 1. ovog lana moe da obavlja ako ima:

1) u stalnom radnom odnosu zaposleno najmanje etiri diplomirana veterinara sa licencom;


Veterinarska klinika poslove iz stava 1. ovog lana moe da obavlja i u izdvojenom poslovnom prostoruako izdvojen poslovni prostor ispunjava uslove u pogledu objekta, prostorije, opreme, ureaja i ako ima u

stalnom radnom odnosu zaposlenog najmanje jednog veterinara sa licencom u izdvojenom poslovnomprostoru.


11/94

4) Veterinarska apoteka

lan 19.

Veterinarska apoteka se osniva radi prometa na malo veterinarskim lekovima i medicinskim sredstvima zaupotrebu u veterini, sredstvima za negu i zatitu ivotinja, kao i hrane za ivotinje.

Veterinarska apoteka ne moe da vri promet proinekcionih veterinarskih lekova, lekova za intramamarnu

upotrebu, intrauterinu upotrebu, seruma, vakcina i dijagnostikih sredstava.

Odreene veterinarske lekove veterinarska apoteka moe izdavati samo na osnovu recepta izdatog odstrane veterinara sa licencom.

Ministar blie propisuje uslove za izdavanje veterinarskih lekova na recept i listu lekova koji se izdaju narecept.

Veterinarska apoteka moe da obavlja poslove iz stava 1. ovog lana ako ima:

1) u stalnom radnom odnosu zaposlenog najmanje jednog diplomiranog veterinara sa licencom ilidiplomiranog farmaceuta;

2) odgovarajue objekte, prostorije i opremu.

Veterinarska apoteka poslove iz stava 1. ovog lana moe da obavlja i u izdvojenom poslovnom prostoruako izdvojen poslovni prostor ispunjava uslove u pogledu objekta, prostorije, opreme, ureaja i ako ima ustalnom radnom odnosu zaposlenog najmanje jednog veterinara sa licencom ili diplomiranog farmaceuta uizdvojenom poslovnom prostoru.

5) Centar za reprodukciju ivotinja i vetako osemenjavanje

lan 20.

Centar za reprodukciju ivotinja i vetako osemenjavanje (u daljem tekstu: Centar za reprodukcijuivotinja) obavlja:

1) proizvodnju odnosno promet semena za vetako osemenjavanje ivotinja, jajnih elija i oploenihjajnih elija;

2) kontrolu zdravstvenog stanja priplodnih ivotinja i njihove sposobnosti za razmnoavanje tokomdobijanja, obrade i skladitenja semena za vetako osemenjavanje, jajnih elija i oploenih jajnihelija;

3) praenje i sprovoenje mera za poveanje plodnosti ivotinja i uestvuje u istraivanjima u oblastireprodukcije ivotinja;

4) pruanje strune pomoi u sprovoenju vetakog osemenjavanja (uvanje i upotreba reproduktivnogmaterijala) i pomae u suzbijanju neplodnosti;

5) druge poslove za koje je registrovan, u skladu sa ovim zakonom.

Poslove iz stava 1. ovog lana Centar za reprodukciju ivotinja moe da obavlja ako ima:

1) u stalnom radnom odnosu zaposlenog veterinara sa licencom, koji je specijalista za poslovereprodukcije ivotinja;

2) odgovarajue objekte, prostorije, opremu i sredstva za dobijanje, obradu i promet semena zavetako osemenjavanje, jajnih elija i oploenih jajnih elija.


12/94

5a) Centar za skladitenje i distribuciju semena za vetako osemenjavanje

lan 20a

Centar za skladitenje i distribuciju semena za vetako osemenjavanje obavlja:

1) skladitenje, odnosno promet semena za vetako osemenjavanje ivotinja, u skladu sa odgajivakimciljem i odgajivakim programom;

2) kontrolu skladitenja i rukovanja, kao i uslova distribucije i isporuke semena za vetakoosemenjavanje;

3) praenje i voenje evidencije o prijemu i isporuci semena za vetako osemenjavanje;

4) druge poslove za koje je registrovan, u skladu sa ovim zakonom.

Poslove iz stava 1. ovog lana Centar za skladitenje i distribuciju semena za vetako osemenjavanjemoe da obavlja ako ima:

1) u stalnom radnom odnosu zaposlenog jednog diplomiranog veterinara sa licencom;

2) odgovarajue objekte, prostorije, opremu i sredstva za uvanje i promet semena za vetakoosemenjavanje.

6) Laboratorija

lan 21.

Laboratorija obavlja:

1) dijagnostika ispitivanja (bakterioloka, seroloka, virusoloka, parazitoloka, hemijska, biohemijska,fizika, patoloka i radioloka);

2) dijagnostika ispitivanja proizvoda ivotinjskog porekla i bezbednosti hrane ivotinjskog porekla;

3) dijagnostika ispitivanja hrane za ivotinje i vode;

4) druge poslove za koje je registrovana u Registru privrednih subjekata.

Poslove iz stava 1. ovog lana laboratorija moe da obavlja ako je akreditovana u skladu sa vaeimstandardima.

Laboratorija koja vri slubenu kontrolu u oblasti bezbednosti hrane ivotinjskog porekla i hrane zaivotinje, proizvoda ivotinjskog porekla i zdravstvene zatite ivotinja mora da ispunjava uslove upogledu tehnike opremljenosti, kadrovske osposobljenosti i koja je akreditovana od strane nadlenogakreditacionog tela Republike Srbije u skladu sa srpskim, evropskim i meunarodnim standardima i morada bude ovlaena.

Ministar reenjem utvruje ispunjenost uslova za obavljanje poslova slubene kontrole iz stava 3. ovoglana.

Reenje ministra iz stava 4. ovog lana je konano i protiv njega se moe pokrenuti upravni spor.

Ministar blie propisuje uslove koje treba da ispuni laboratorija iz stava 3. ovog lana.

U sluaju da laboratorija ne izvrava poslove za koje je ovlaena ministar reenjem moe da oduzmedato ovlaenje.

Reenje ministra iz stava 7. ovog lana je konano i protiv njega se moe pokrenuti upravni spor.


13/94

Spisak ovlaenih laboratorija iz stava 3. ovog lana objavljuje se u "Slubenom glasniku RepublikeSrbije".

III. REGISTAR

1. Upis u Registar

lan 22.

Upis u Registar vri se na osnovu zahteva koji pravno lice i preduzetnik podnosi Ministarstvu i reenjaministra o ispunjenosti uslova za obavljanje veterinarske delatnosti.

2. Sadrina i nain voenja Registra

lan 23.

Podaci iz Registra su javni.

Ministar blie propisuje sadrinu i nain voenja Registra.

3. Brisanje iz Registra

lan 24.

Pravno lice odnosno preduzetnik se brie iz Registra ako donese odluku o prestanku obavljanjaveterinarske delatnosti ili ako prestane da ispunjava utvrene uslove za obavljanje veterinarskedelatnosti.

IV. DRUGI OBLICI ORGANIZACIJA U VETERINARSKOJ DELATNOSTI

1. Veterinarsko-specijalistiki zavod

lan 25.

Veterinarsko-specijalistiki zavod:

1) uestvuje i prua strunu pomou oblasti sistematskog praenja i dijagnostike bolesti i doprinosispreavanju pojave, otkrivanju, spreavanju irenja, suzbijanju i iskorenjivanju bolesti;

2) vri laboratorijsku (bakterioloku, seroloku, virusoloku, parazitoloku, hemijsku, biohemijsku,patoloku i radioloku) terensku i kliniku dijagnostiku;

3) vri laboratorijsko ispitivanje bezbednosti hrane ivotinjskog porekla;

4) vri laboratorijsko ispitivanje hrane za ivotinje;

5) BRISANO - sa 30/2010

6) uestvuje u programima edukacije i osposobljavanja vlasnika i dralaca ivotinja u oblasti zatitezdravlja i dobrobiti ivotinja;

7) prua strunu pomou sprovoenju vetakog osemenjavanja i suzbijanja neplodnosti ivotinja;

8) vri ispitivanje semena za vetako osemenjavanje ivotinja, jajnih elija i oploenih jajnih elija;


14/94

9) vri i druge poslove za koje je registrovan u Registru privrednih subjekata.

Uslovi za obavljanje poslova veterinarsko-specijalistikog zavoda

lan 26.

Veterinarsko-specijalistiki zavod poslove iz lana 25. ovog zakona moe da obavlja ako ima:

1) u stalnom radnom odnosu zaposleno najmanje pet diplomiranih veterinara sa licencom specijalista izsledeih oblasti: epizootiologije, patoloke morfologije, mikrobiologije sa imunologijom, reprodukcijeivotinja i higijene hrane ivotinjskog porekla;


Doktori nauka veterinarske medicine ili magistri mogu da se bave specijalistikim poslovima u oblastima izstava 1. taka 1) ovog lana ako im je glavni izborni predmet na postdiplomskim studijama, akademskimdiplomskim i doktorskim studijama bio iz odgovarajue oblasti specijalizacije.

Ministar blie propisuje uslove u pogledu objekata, prostorija, opreme i ureaja iz stava 1. ovog lana.

Ministar utvruje ispunjenost uslova iz stava 1. ovog lana.

Laboratorija veterinarsko-specijalistikog zavoda mora da bude akreditovana od organizacije nadlene zaakreditaciju.

2. Veterinarski institut

lan 27.

Veterinarski institut pored poslova koje u skladu sa ovim zakonom obavlja veterinarsko-specijalistiki

zavod moe da obavlja i:

1) kliniko ispitivanje veterinarskih lekova i medicinskih sredstava, sredstava za dezinfekciju,dezinsekciju, deratizaciju i dezodoraciju, kao i kontrolu i praenje efikasnosti i tetnosti veterinarskihlekova i sredstava za dezinfekciju, dezinsekciju, deratizaciju i dezodoraciju;

2) prati i sprovodi mere za poveanje plodnosti ivotinja i uestvuje u istraivanjima u oblastireprodukcije ivotinja;

3) ispituje i prati ostatke tetnih materija kod ivotinja, proizvoda ivotinjskog porekla i hrane zaivotinje;

4) druge poslove za koje je registrovan u Registru privrednih subjekata.

Uslovi za obavljanje poslova veterinarskog instituta

lan 28.

Veterinarski institut poslove iz lana 27. ovog zakona moe da obavlja ako ima:

1) u stalnom radnom odnosu zaposleno najmanje deset doktora nauka;

2) u stalnom radnom odnosu zaposleno najmanje pet diplomiranih veterinara sa licencom specijalista iz

sledeih oblasti: epizootiologije, patoloke morfologije, mikrobiologije sa imunologijom, reprodukcijeivotinja i higijene hrane ivotinjskog porekla;



15/94

Doktori nauka veterinarske medicine ili magistri veterinarske medicine mogu da se bave specijalistikimposlovima u oblastima iz stava 1. taka 2) ovog lana ako im je glavni izborni predmet na postdiplomskimstudijama, akademskim diplomskim i doktorskim studijama bio iz odgovarajue oblasti specijalizacije.

Ministar blie propisuje uslove u pogledu objekata, prostorija, opreme i ureaja iz stava 1. ovog lana.

Ministar utvruje ispunjenost uslova iz stava 1. ovog lana.

Laboratorija veterinarskog instituta mora da bude akreditovana od organizacije nadlene za akreditaciju.

3. Direkcija za nacionalnu referentnu laboratoriju

lan 29.

Poslove laboratorijskog ispitivanja i sa njima povezane strune poslove u oblasti zdravlja ivotinja obavljaDirekcija za nacionalne referentne laboratorije osnovana zakonom kojim se ureuje bezbednost hrane (udaljem tekstu: Nacionalna referentna laboratorija).

3a Referentna laboratorija

lan 29a

Referentna laboratorija obavlja:

1) superanalize uzoraka i potvrdna dijagnostika ispitivanja (bakterioloka, seroloka, virusoloka,parazitoloka, hemijska, biohemijska, fizika, patoloka i radioloka) u oblasti dijagnostike zaraznihbolesti ivotinja, laboratorijskih ispitivanja hrane za ivotinje, vode za napajanje ivotinja i bezbednostihrane;

2) proveru rezultata ispitivanja, primenjenih testova i metoda u oblasti dijagnostike zaraznih bolesti

ivotinja, laboratorijskih ispitivanja hrane za ivotinje, vode za napajanje ivotinja i bezbednosti hrane imonitoringa;

3) uvanje referentnih seruma i standardnih reagenasa, izolata mikroorganizama;

4) pripremu, odravanje i distribuciju referentnog materijala;

5) uvoenje novih dijagnostikih metoda;

6) testiranje i proveru kvaliteta vakcina i dijagnostikih sredstava i reagenasa;

7) organizuje meulaboratorijska uporedna testiranja laboratorija na nacionalnom nivou, obrauje

dobijene rezultate meulaboratorijskih uporednih ispitivanja, sastavlja izvetaje, daje preporuke iorganizuje obuke i treninge u oblasti dijagnostike;

8) uestvuje u meunarodno organizovanim meulaboratorijskim uporednim ispitivanjima;

9) sarauje sa nacionalnim referentnim laboratorijama drugih zemalja;

10) stara se i organizuje uspostavljanje jedinstvenih kriterijuma i metoda ispitivanja u ovlaenimlaboratorijama;

11) dostavlja informacije dobijene od nacionalnih laboratorija drugih zemalja Ministarstvu i ovlaenimlaboratorijama;

12) obezbeuje strunu i tehniku pomoMinistarstvu za primenu koordinisanih planova kontrole;

13) obavlja implementaciju, odnosno razvijanje metoda testiranja u skladu sa meunarodnimstandardima;


16/94

14) obuava osoblje u ovlaenim laboratorijama;

15) priprema nacionalne vodie za uzorkovanje i rukovanje uzorcima;

16) obavlja i druge poslove za koje je registrovana u Registru privrednih subjekata.

Ministar odreuje jednu ili vie nacionalnih referentnih laboratorija za ispitivanja u skladu sa ovim

zakonom i meunarodnim dogovorima, sporazumima i konvencijama, kao i vrste ispitivanja.

Ministar moe da ovlasti jednu od organizacija iz l. 21, 25. ili 27. ovog zakona, kao referentnulaboratoriju za jednu ili vie vrsta ispitivanja.

Poslove iz stava 1. ovog lana referentna laboratorija moe da obavlja ako je akreditovana u skladu savaeim standardima.

Ako u Republici Srbiji ne postoji referentna laboratorija koja ispunjava propisane uslove, ministar moe zapojedina ispitivanja, kao referentnu laboratoriju da odredi laboratoriju sa teritorije druge drave zatraena ispitivanja.

Spisak referentnih i laboratorija iz st. 2. i 6. ovoglana objavljuje se u "Slubenom glasniku RepublikeSrbije".

4. Visokokolske ustanove i visokokolske jedinice, koje se baveobrazovanjem veterinara

lan 30.

U oblasti veterinarske delatnosti, a radi potrebe obrazovanja studenata, visokokolske ustanove ivisokokolske jedinice, koje se bave obrazovanjem veterinara, obavljaju:

1) leenje obolelih ivotinja, operativne i druge veterinarsko-medicinske intervencije na ivotinjama uokviru klinika;

2) obdukciju i patohistoloki pregled ivotinja, organa i tkiva;

3) veterinarsko-medicinska vetaenja, ekspertize i miljenja;

4) laboratorijske analize.

Za obavljanje poslova iz stava 1. ta. 2), 3) i 4) Ministarstvo moe da zakljui ugovor sa visokokolskimustanovama i visokokolskim jedinicama, koje se bave obrazovanjem veterinara.

Laboratorije visokokolskih ustanova i visokokolskih jedinica, koje se bave obrazovanjem veterinara,moraju da budu akreditovane od organizacije nadlene za akreditaciju.

V. VETERINARSKI RADNICI

1. Pripravniki sta i struni ispit veterinarskih radnika

lan 31.

Veterinarski radnici su:

1) veterinari;


17/94

2) veterinarski tehniari.

Veterinar koji ima zavren VII stepen strune spreme i poloen struni ispit moe da obavlja sve struneposlove veterinarske delatnosti.

Veterinarski tehniar koji ima zavren IV stepen strune spreme i poloen struni ispit pomaeveterinarima u obavljanju veterinarske delatnosti i pod njihovim nadzorom obavlja poslove koje mu oniodrede.

Veterinarski tehniari ne mogu izvoditi hirurke zahvate, postavljati dijagnozu, propisivati nain leenja isamostalno raspolagati lekovima.

Veterinarski tehniari u posebnim okolnostima, uz saglasnost i pod nadzorom veterinara mogu daobavljaju odreene hirurke zahvate (kastracija prasadi).

lan 32.

Zabranjeno je obavljanje veterinarske delatnosti od strane lica koja se, u smislu ovog zakona, nesmatraju veterinarskim radnicima.

lan 33.

Veterinari i veterinarski tehniari ne mogu samostalno obavljati poslove veterinarske delatnosti dok neobave pripravniki sta i poloe struni ispit.

Pripravniki sta za veterinare traje godinu dana, a za veterinarske tehniare est meseci.

Veterinari i veterinarski tehniari po zavrenom pripravnikom stau, dok ne poloe struni ispit, anajdue godinu dana, mogu obavljati odreene poslove veterinarske delatnosti pod neposrednimnadzorom veterinara.

lan 34.

Po isteku pripravnikog staa veterinari i veterinarski tehniari duni su da poloe struni ispit u roku odjedne godine.

Struni ispit veterinari i veterinarski tehniari polau pred ispitnom komisijom koju obrazuje ministar.

Organizovanje i obavljanje polaganja strunog ispita iz stava 1. ovog lana obavlja Ministarstvo.

lan 35.

Ministar propisuje program, organizaciju polaganja strunog ispita, sastav i rad ispitne komisije, sadrajstrunog ispita, obrazac zapisnika o polaganju strunih ispita, obrazac uverenja o poloenom strunomispitu i nain polaganja strunog ispita.

2. Neprekidno vrenje veterinarskih poslova

lan 36.

U hitnim i drugim neodlonim potrebama pruanja veterinarske pomoi i usluga odnosno radi

obezbeivanja neprekidnog pruanja zdravstvene zatite i nege ivotinja, subjekti koji obavljajuveterinarsku delatnost duni su da obezbede radno vreme zaposlenih due od punog radnog vremena(deurstvo, pripravnost) odnosno prekovremeni rad.


18/94

VI. VETERINARSKA KOMORA

1. Osnivanje

lan 37.

Radi zatite i unapreenja strunosti, ouvanja profesionalne etike, podizanja nivoa zdravstvene zatiteivotinja, kao i zatite profesionalnih interesa doktora veterinarske medicine odnosno diplomiranihveterinara, kao i radi ostvarivanja drugih ciljeva osniva se Veterinarska komora (u daljem tekstu:Komora), kao profesionalna organizacija, sa pravima i obavezama utvrenim ovim zakonom i statutomKomore.

Komora ima svojstvo pravnog lica.

lanstvo u Komori obavezno je za lica iz stava 1. ovog lana.

2. Poslovi Komore

lan 38.

Komora obavlja sledee poslove:

1) donosi Kodeks etike veterinarske struke i obezbeuje njegovu primenu;

2) u skladu sa Kodeksom iz take 1) ovog lana, stara se o ugledu profesije, disciplini pri obavljanjuveterinarske delatnosti i preduzima odgovarajue mere u sluaju nepridravanja etikih normi;

3) izdaje, produava, privremeno ili trajno oduzima licence veterinarima i o tome vodi evidenciju;

4) vodi evidenciju lanova Komore;

5) izrauje kriterijume i sprovodi postupak obnavljanja licence;

6) prua informacije iz evidencije veterinarskih organizacija;

7) organizuje i uestvuje u organizovanju strunih skupova;

8) predlae cene veterinarskih usluga;

9) predlae i po potrebi daje miljenje o planovima i programima srednjokolskog obrazovanja, osnovnih

i specijalistikih studija u oblasti veterinarstva i daje miljenje o potrebama za veterinarskimkadrovima;

10) uestvuje u pripremi propisa iz oblasti veterinarstva;

11) osniva i saziva Etiki komitet koji razmatra i odluuje o povredama Kodeksa etike veterinarske strukei vodi disciplinski postupak protiv veterinara sa licencom u skladu sa odredbama statuta;

12) obavlja i druge poslove predviene statutom Komore.

Organizacija i nain obavljanja poslova iz stava 1. ovog lana blie se ureuje statutom i optim aktimaKomore.

Na statut i opte akte Komore saglasnost daje Ministarstvo.


19/94

3. Organi Komore

lan 39.

Organi Komore su: skuptina, upravni odbor, nadzorni odbor i predsednik.

Upravni odbor ine predsednik, potpredsednik, jedan predstavnik Ministarstva, jedan predstavnik javneveterinarske slube i tri predstavnika veterinarske organizacije.

Broj, sastav, delokrug i nain izbora organa iz stava 1. ovog lana utvruju se statutom Komore.

4. Statut Komore

lan 40.

Komora donosi statut.

Statutom Komore blie se ureuju:

1) delokrug Komore;

2) organi Komore i njihov delokrug rada;

3) nain odreivanja visine lanarine i finansiranja rada Komore;

4) druga pitanja iz nadlenosti Komore.

5. Sredstva za rad Komore

lan 41.

Komora stie sredstva za rad od lanarine, naknade za izdavanje licenci, donacija, sponzorstva, poklona idrugih izvora, u skladu sa zakonom.

Komora utvruje visinu lanarine i naknade za izdavanje licence iz stava 1. ovog lana uz saglasnostministra.

Nadzor nad zakonitou rada Komore vri Ministarstvo.

6. Licencalan 42.

Licencu za obavljanje veterinarske delatnosti moe da stekne lice sa zavrenim studijama veterinarskemedicine, poloenim strunim ispitom i sa strunim rezultatima u obavljanju poslova veterinarskedelatnosti, kao i preporukom dva lana Komore.

Period za koji se izdaje licenca

lan 43.

Licenca se izdaje za period od pet godina.

Trokove izdavanja licence iz stava 1. ovog lana snosi podnosilac zahteva za izdavanje licence.


20/94

Izdavanje, produavanje ili oduzimanje licence

lan 44.

Nain izdavanja, produavanja ili oduzimanje licence privremeno, odnosno trajno, Registar licenci,evidencije, kao i organi Komore koji odluuju o izdavanju, produavanju i oduzimanju licence blie seureuju statutom Komore.

Privremeno i trajno oduzimanje licence

lan 45.

Izdatu licencu Komora moe reenjem privremeno oduzeti za period koji odgovara teini prekraja, anajdue devet meseci ako Etiki komitet utvrdi povredu Kodeksa etike veterinarske struke.

Izdatu licencu Komora moe reenjem trajno oduzeti i brisati lice iz evidencije veterinara ako je tom liculicenca prethodno dva puta privremeno oduzeta u skladu sa odredbom stava 1. ovog lana.

Protiv reenja iz lana 43. stav 1. ovog zakona i reenja iz st. 1. i 2. ovog lana moe se izjaviti albaministru.

VII. ZOOHIGIJENSKA SLUBA

lan 46.

Lokalna samouprava duna je da na svojoj teritoriji organizuje zoohigijensku slubu koja obavlja sledeeposlove:

1) hvata i zbrinjava naputene ivotinje u prihvatilita za ivotinje;

2) nekodljivo uklanja leeve ivotinja sa javnih povrina i objekata za uzgoj, dranje, dresuru, izlaganje,odravanje takmienja ili promet ivotinja;

3) transport ili organizovanje transporta leeva ivotinja sa javnih povrina i objekata iz take 2) ovoglana do objekta za sakupljanje, preradu ili unitavanje otpada ivotinjskog porekla na nain koji nepredstavlja rizik po druge ivotinje, ljude ili ivotnu sredinu.

Lokalna samouprava je duna da za poslove iz stava 1. taka 2) ovog lana ima izgraen objekat zasakupljanje leeva ivotinja.

U objektu iz stava 2. ovog lana lokalna samouprava moe sakupljati i druge sporedne proizvode

ivotinjskog porekla.

Lokalna samouprava koja nije organizovala zoohigijensku slubu duna je da do njenog organizovanjaobezbedi finansiranje uklanjanja leeva.

Kada je ivotinja uginula pod okolnostima koje se ne smatraju uobiajenim, le ivotinje moe bitiuklonjen samo po nalogu veterinarskog inspektora.

VIII. SAVET ZA VETERINARSTVO

lan 47.

Radi razmatranja strunih pitanja u oblasti obavljanja veterinarske delatnosti ministar osniva Savet zaveterinarstvo (u daljem tekstu: Savet) koji daje struna miljenja ministru o svim pitanjima vezanim zazatitu i unapreenje zdravlja i dobrobiti ivotinja i javnog veterinarskog zdravstva.


21/94

Poslovi Saveta

lan 48.

Savet daje struna miljenja u vezi sa:

1) procenom analize rizika unoenja, pojave i irenja zaraznih bolesti i procena moguih negativnih

efekata po zdravlje ivotinja i ljudi;

2) Dugoronom strategijom zdravstvene zatite ivotinja;

3) Programom mera zdravstvene zatite ivotinja;

4) predloenom listom naroito opasnih zaraznih bolesti ivotinja;

5) posebnim planovima i programima za spreavanje pojave, irenja, suzbijanja i iskorenjivanja naroitoopasnih zaraznih bolesti, enzootskih i egzotinih bolesti;

6) veterinarsko-sanitarnim merama koje treba doneti ili izmeniti radi unapreenja veterinarskog javnog

zdravstva;

7) obavljanjem drugih neophodnih zadataka u vezi sa zatitom i unapreenjem zdravlja i dobrobitiivotinja.

IX. ZATITA ZDRAVLJA IVOTINJA I LJUDI OD BOLESTI KOJE SE MOGUPRENETI SA IVOTINJA NA LJUDE

1. Mere za spreavanje pojave zaraznih bolesti ivotinja

lan 49.

Radi zatite zdravlja ivotinja i ljudi od bolesti koje se mogu preneti sa ivotinja na ljude, kao i radiunapreenja poslova zdravstvene zatite ivotinja donose se planski dokumenti.

Planski dokumenti iz stava 1. ovog lana jesu:

1) Dugorona strategija zdravstvene zatite ivotinja;

2) Program mera zdravstvene zatite ivotinja;

3) posebni programi zdravstvene zatite ivotinja;

4) krizni planovi.

Dugorona strategija zdravstvene zatite ivotinja

lan 50.

Dugoronu strategiju zdravstvene zatite ivotinja donosi Vlada za period od pet godina.

Dugoronom strategijom iz stava 1. ovog lana, odreuje se obim mera zdravstvene zatite ivotinja idijagnostika zaraznih bolesti, a radi zatite ivotinja od zaraznih bolesti odnosno spreavanja prenoenja

zaraznih bolesti koje se sa ivotinja mogu preneti na ljude.

Dugoronom strategijom iz stava 1. ovog lana utvruje se i obim potrebnih sredstava za njenosprovoenje koja se obezbeuju u budetu Republike Srbije.


22/94

Program mera zdravstvene zatite ivotinja

lan 51.

Radi spreavanja pojave, ranog otkrivanja, irenja, praenja, suzbijanja ili iskorenjivanja zaraznih bolesti iobezbeivanja sistema obeleavanja, registracije, kao i sledljivosti ivotinja ministar donosi Program merazdravstvene zatite ivotinja (u daljem tekstu: Program mera) najkasnije do kraja januara tekue godineza koju se donosi.

Programom mera iz stava 1. ovog lana utvruju se konkretne mere, rokovi, nain sprovoenja tih mera,subjekti koji e ih sprovoditi, izvori i nain obezbeivanja i korienja sredstava, kao i nain kontrolesprovoenja mera.

Obezbeenje zatite ljudi od zaraznih bolesti koje se mogu preneti sa ivotinja na ljude organizuje se isprovodi u saradnji sa organima dravne uprave, drugim organizacijama i ustanovama nadlenim zaposlove zdravlja.

Posebni programi zdravstvene zatite ivotinja

lan 52.

Posebni programi zdravstvene zatite ivotinja donose se u sluaju opasnosti od pojave ili pojave naroitoopasnih zaraznih bolesti i egzotinih bolesti, kao i kod spreavanja irenja endemskih bolesti.

Ministar donosi posebne programe zdravstvene zatite ivotinja iz stava 1. ovog lana.

lan 52a

Kada postoji direktni ili indirektni rizik po zdravlje ljudi ili zdravlje ivotinja primenjuju se mere utvrenePlanom upravljanja kriznim situacijama za suzbijanje pojedinih zaraznih bolesti ivotinja.

Ministar donosi Plan upravljanja kriznim situacijama (u daljem tekstu: krizni plan) koji naroito sadriorganizaciju, mere i nain sprovoenja mera za suzbijanje pojedinih zaraznih bolesti ivotinja, kao ipostupak njihove kontrole.

Krizne planove sprovode krizni centri koje obrazuje ministar, u skladu sa propisima o dravnoj upravi.

Sredstva za nabavku, skladitenje i dopunjavanje minimalnih zaliha potrebne opreme i sredstva za kriznecentre obezbeuju se u budetu Republike Srbije.

Ministarstvo priprema i sprovodi vebe simulacije izbijanja pojedinih zaraznih bolesti radi provere kriznihplanova.

Ministarstvo izrauje i organizuje plan edukacije za otkrivanje, praenje, suzbijanje i iskorenjivanjepojedinih zaraznih bolesti ivotinja.

Nain ustupanja poslova iz Programa mera

lan 53.

Poslovi iz Programa mera, koji su utvreni kao poslovi od javnog interesa, ustupaju se pravnim licima ipreduzetnicima putem konkursa koji raspisuje Ministarstvo i objavljuje u "Slubenom glasniku RepublikeSrbije".

Konkurs se ne raspisuje za poslove:

1) koje obavlja Nacionalna laboratorija;

2) koje obavlja javna veterinarska ambulanta odnosno javna veterinarska stanica iz lana 15. ovogzakona;


23/94

3) koje obavlja veterinarska sluba;

4) vakcinacije pasa i maaka protiv besnila.

Konkurs iz stava 1. ovog lana sadri:

1) vrste javnih poslova za koje se konkurs raspisuje;

2) period na koji se dodeljuju javni poslovi;

3) dokaz o ispunjenosti uslova u pogledu iskustva, rezultata i blagovremenosti u dosadanjem obavljanjujavnih poslova;

4) rok za donoenje i objavljivanje odluke o izboru pravnog lica;

5) nain obavetavanja o rezultatima konkursa.

Konkurs iz stava 1. ovog lana sprovodi Komisija koju obrazuje ministar.

Odluku o izboru pravnog lica za obavljanje javnih poslova donosi ministar.Rezultati konkursa objavljuju se u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

Ugovor o obavljanju poslova od javnog interesa

lan 54.

Na osnovu odluke o izboru, Ministarstvo sa pravnim licem kome je dodeljeno obavljanje javnih poslovazakljuuje ugovor kojim se utvruju:

1) javni poslovi koji su predmet ugovora;

2) podruje na kojem e se obavljati javni poslovi;

3) veterinari koji e obavljati odreene javne poslove;

4) metode, nain i postupak obavljanja javnih poslova;

5) meusobna prava, obaveze i odgovornosti;

6) radno vreme i nain obezbeenja neprekidne brige o zatiti zdravlja ivotinja;

7) vreme za koje se zakljuuje ugovor;

8) nain finansiranja javnih poslova.

Obaveze vlasnika i draoca ivotinja u vezi sa sprovoenjem Programa mera

lan 55.

Vlasnici i draoci ivotinja duni su da omogue sprovoenje Programa mera.

O sprovedenim merama iz stava 1. ovog lana vlasnici i draoci ivotinja duni su da uvaju dokaznajmanje dve godine.

Vakcinacija pasa i maaka protiv besnila

lan 56.


24/94

Veterinarske stanice i veterinarske ambulante vre vakcinaciju pasa i maaka u skladu sa Programommera i izdaju potvrdu o vakcinaciji protiv besnila vlasnicima odnosno draocima pasa ili maaka, i o tomevode evidenciju.

Vakcinisani psi moraju se trajno obeleiti u skladu sa posebnim propisom.

Za obeleene i registrovane pse i make izdaje se paso.

Ministar propisuje oblik i sadrinu potvrde o vakcinaciji protiv besnila iz stava 1. ovog lana, sadrinuevidencije o vakcinisanim psima i makama, kao i izgled i sadrinu pasoa za pse i make.

Veterinarski lekovi i medicinska sredstva za upotrebu u veterini neophodni zasprovoenje Programa mera

lan 57.

Raspodelu veterinarskih lekova i medicinskih sredstava za sprovoenje vakcinacija i dijagnostikihispitivanja prema Programu mera vri Ministarstvo.

Pravna lica i preduzetnici koji sprovode Program mera duni su da vode evidenciju o prijemu i upotrebiveterinarskih lekova i medicinskih sredstava za sprovoenje vakcinacije i dijagnostikih ispitivanja iz stava1. ovog lana i da izvetaj o upotrebljenim veterinarskim lekovima dostavljaju Ministarstvu.

Ministar propisuje sadrinu, oblik, nain voenja evidencije, kao i nain i rokove za dostavljanje izvetajaiz stava 2. ovog lana.

Zarazne bolesti ivotinja koje se obavezno prijavljuju

lan 58.

Zarazne bolesti ivotinja koje se obavezno prijavljuju jesu bolesti visokog rizika za zdravlje ivotinjaodnosno ljudi, i to:

1) enzootske bolesti ivotinja, ako se bolest pojavi ili rairi na teritoriji Republike Srbije;

2) egzotine bolesti, ako se bolest unese i rairi na teritoriji Republike Srbije.

Ministar propisuje listu zaraznih bolesti koje se obavezno prijavljuju, kao i nain njihovog prijavljivanja.

lan 58a

Za odreene bolesti ivotinja Ministarstvo moe dodeliti zdravstveni status koji se odnosi na stado, jato,farmu, kompartmant, zone, podruje ili dravu.

Zahtev za meunarodno priznavanje statusa drave, podruja ili kompartmanta Ministarstvo moe podnetiEvropskoj komisiji, OIE ili drugoj meunarodnoj organizaciji.

Ministar propisuje listu bolesti, nain, kao i uslove za dobijanje zdravstvenog statusa stada, jata, farme,kompartmanta, zone i podruja.

Sprovoenje mera za spreavanje pojave zaraznih bolesti

lan 59.

Radi zatite zdravlja ivotinja i ljudi od bolesti koje se sa ivotinja mogu preneti na ljude sprovode semere za spreavanje pojave zaraznih bolesti, i to:


25/94

1) obavezne opte preventivne mere koje sprovode vlasnici odnosno draoci ivotinja;

2) posebne preventivne mere koje sprovode veterinarske organizacije.

Obavezne opte preventivne mere obuhvataju mere spreavanja unoenja uzronika zaraznih bolesti uobjekte za proizvodnju i promet iz lana 72. ovog zakona.

Posebne preventivne mere u zavisnosti od prirode bolesti i mogueg rizika primenjuju se u objektima iobuhvataju vakcinaciju, zatitu lekovima u profilaktike svrhe, kao i preventivnu dezinfekciju, dezinsekcijui deratizaciju.

Pored mera iz stava 1. ovog lana sprovode se i mere ranog otkrivanja i dijagnostike zaraznih bolesti kojese obavezno prijavljuju.

Rano otkrivanje i dijagnostika zaraznih bolesti

lan 60.

Mere ranog otkrivanja i dijagnostike zaraznih bolesti jesu:

1) stalni nadzor zdravstvenog stanja ivotinja koji obuhvata praenje zdravstvenog stanja ivotinja,epizootioloke situacije i sprovoenje dijagnostikih ispitivanja;

2) utvrivanje uzroka uginua ili oboljenja ivotinje, kada se sumnja da je uzrok oboljenja ili uginuaivotinje zarazna bolest.

Ministar utvruje mere ranog otkrivanja i dijagnostike zarazne bolesti, kao i nain njihovog sprovoenja.

Postupak u sluaju sumnje na zaraznu bolest

lan 61.

Smatra se da postoji sumnja na zaraznu bolest u sluaju pojave klinikih simptoma koji ukazuju na nju,kada nastupi naglo uginue ivotinja bez vidljivog uzroka ili ako se meu ivotinjama iz istog objektapojave uzastopno dva ili vie sluajeva oboljenja sa istim ili slinim znacima ili uginua.

U sluaju sumnje na zaraznu bolest, vlasnik ili dralac ivotinje duan je da:

1) odmah to prijavi veterinaru ili veterinarskom inspektoru;

2) onemogui drugim licima pristup ivotinji, krdu, stadu ili leu uginule ivotinje do dolaska veterinara iliveterinarskog inspektora;

3) izoluje ivotinju ili le ivotinje za koju se sumnja da je obolela;

4) uva le ivotinje za koju se sumnja da je uginula od zarazne bolesti dok ne dobije uputstvo odveterinara ili veterinarskog inspektora;

5) prua informacije koje zatrai veterinar ili veterinarski inspektor;

6) omogui uzimanje potrebnog materijala radi ispitivanja.

Veterinar je duan da prijavi veterinarskom inspektoru sumnju na pojavu zarazne bolesti.

Po prijavi na sumnju o pojavi zarazne bolesti veterinarski inspektor vri epizootioloki uviaj i o tomeobavetava Ministarstvo.


26/94

lan 62.

Ako veterinarski inspektor pri pregledu ivotinja pre i posle klanja posumnja na prisustvo zarazne bolestiili otkrije zaraznu bolest duan je da:

1) o tome obavesti Ministarstvo;

2) postupi u skladu sa posebnim propisom;

3) naloi pravnom licu odnosno preduzetniku preduzimanje neophodnih mera za spreavanje irenjazarazne bolesti.

Dijagnostika zarazne bolesti

lan 63.

U sluaju sumnje na zaraznu bolest, veterinarska stanica i veterinarska ambulanta organizuje i uzimauzorke materijala za laboratorijsko ispitivanje i dostavlja ga ovlaenoj laboratoriji na ispitivanje.

Organizovanje, uzimanje i slanje uzoraka materijala iz stava 1. ovog lana vri se pod nadzoromveterinarskog inspektora.

Kada se na osnovu rezultata dijagnostikih ispitivanja potvrdi prisustvo zarazne bolesti ministar odreujegranicu zaraenog i ugroenog podruja i mere za spreavanje irenja, suzbijanja i iskorenjivanja zaraznebolesti.

Ministar propisuje nain odreivanja granice zaraenog i ugroenog podruja, mere za spreavanjeirenja, suzbijanja i iskorenjivanja zarazne bolesti.

Ministar propisuje nain prijave i odjave zarazne bolesti, kao i nain obavetavanja o preduzetim merama.

2. Mere za spreavanje irenja, suzbijanje i iskorenjivanje zaraznihbolesti

lan 64.

Kada se na osnovu rezultata dijagnostikih ispitivanja iz lana 63. stav 3. ovog zakona potvrdi prisustvozarazne bolesti ili u sluaju sumnje na pojavu zarazne bolesti Ministarstvo nalae mere koje su neophodneza spreavanje irenja, suzbijanje i iskorenjivanje bolesti, i to:

1) izdvajanje zdravih od zaraenih ivotinja, posebno obeleavanje i voenje evidencije tako obeleenihivotinja;

2) zatvaranje obolelih ivotinja ili zatvaranje objekata u kojima je utvrena zarazna bolest i zabranupanog naina dranja domaih ivotinja;

3) ograniavanje ili zabranu kretanja ivotinja;

4) zabranu klanja;

5) zabranu prometa ivotinja, proizvoda ivotinjskog porekla, hrane ivotinjskog porekla, hrane zaivotinje, prateih predmeta i izluevina iz zaraenih podruja ili objekata;

6) klanje ili ubijanje, na struan i human nain, zaraenih ivotinja ili ivotinja za koje se sumnja da su

zaraene ili ubijanja ivotinja iz preventivnih ili dijagnostikih razloga;7) oduzimanje i nekodljivo odlaganje leeva ivotinja koje su uginule ili koje su ubijene, kao i proizvoda

ivotinjskog porekla, hrane ivotinjskog porekla, hrane za ivotinje, prateih predmeta ili izluevinakoje nije mogue dekontaminirati ienjem i dezinfekcijom;


27/94

8) posebne veterinarsko-sanitarne kontrole u zaraenom i ugroenom podruju;

9) zabranu organizovanja sajmova, izlobi i drugog okupljanja ivotinja, prodaje hrane ivotinjskogporekla i hrane za ivotinje van poslovnog prostora, kao i rada stonih pijaca;

10) zabranu ili ograniavanje prirodnog pripusta ivotinja, kao i prikupljanja, obrade, skladitenja ikorienja sperme za vetako osemenjavanje ivotinja, jajnih elija i oploenih jajnih elija koji potiu

iz zaraenog ili ugroenog podruja;

11) vakcinaciju, dijagnostiko ispitivanje i leenje ivotinja;

12) ograniavanja kretanja lica koja su bila u kontaktu sa zaraenim ivotinjama, sa ivotinjama za kojese sumnja da su zaraene, ili sa proizvodima ivotinjskog porekla, hranom ivotinjskog porekla,hranom za ivotinje, prateim predmetima ili izluevinama zaraenih ivotinja;

13) zatvaranje i zapreavanje prilaza zaraenom podruju i postavljanje na takvim prilazima tabli saupozorenjem o prisustvu zarazne bolesti i kontrolama koje se preduzimaju na takvim podrujima;

14) dezinfekciju, dezinsekciju, deratizaciju i dezodoraciju objekata u kojima se dre zaraene ivotinje ili

ivotinje za koje se sumnja da su zaraene, kao i prateih predmeta koji su bili u kontaktu sazaraenim ivotinjama ili ivotinjama za koje se sumnja da su zaraene, kao i mesta uginua ivotinje;

15) dezinfekciju ljudi i vozila koji su bili u kontaktu sa zaraenim ivotinjama ili ivotinjama za koje sesumnja da su zaraene;

16) strogo dranje u zatvorenom prostoru pasa i maaka iji je vlasnik poznat i ubijanje na human nainpasa i maaka lutalica;

17) angaovanje organa nadlenog za unutranje poslove i poslove odbrane, u skladu sa potrebama, ucilju pruanja pomoi Ministarstvu u primeni i sprovoenju mera za spreavanje irenja, suzbijanje iiskorenjivanje bolesti;

18) obavetavanje nadlenih zdravstvenih ustanova o zaraznim bolestima ivotinja koje se sa ivotinjamogu preneti na ljude;

19) utvrivanje uzroka oboljenja i uginua;

20) sprovoenje epizootiolokog uviaja;

21) sprovoenje ispitivanja kod divljih ivotinja;

22) sprovoenje zoohigijenskih, zootehnikih, karantinskih i biosigurnosnih mera na mestima gde seivotinje dre ili uzgajaju.

Ministar moe da naloi i druge veterinarsko-sanitarne mere koje se odnose na spreavanje pojave,otkrivanje, spreavanje irenja, suzbijanje i iskorenjivanje zarazne bolesti.

Mere iz stava 1. ovog lana mogu se narediti i ako postoji opasnost od pojave bolesti.

Vanredne veterinarsko-sanitarne mere

lan 65.

U sluaju pojave naroito opasne zarazne bolesti sa liste OIE, vanrednog stanja ili stanja neposredneratne opasnosti, elementarne nepogode ili irenja epizootija Ministarstvo moe da naredi subjektima u

veterinarskoj delatnosti sprovoenje vanrednih veterinarsko-sanitarnih mera.

lan 66.


28/94

Ako postoji opasnost da se zarazna bolest proiri na teritoriji Republike Srbije, Ministarstvo moe naugroenom podruju narediti da se:

1) na odreenim mestima (putevi, mostovi, skele i dr.) sprovodi kontrola prometa ivotinja, proizvodaivotinjskog porekla, hrane ivotinjskog porekla, hrane za ivotinje i prateih predmeta;

2) na odreenom podruju zabrani ili ogranii dovoz ivotinja, proizvoda ivotinjskog porekla, hraneivotinjskog porekla, hrane za ivotinje i prateih predmeta;

3) sprovodi dezinfekcija fizikih lica i prevoznih sredstava.

lan 67.

U sluajevima iz lana 65. ovog zakona, na predlog Ministarstva, Vlada preduzima mere koje se odnosena:

1) mobilizaciju veterinara i graana za sprovoenje propisanih mera zdravstvene zatite ivotinja;

2) mobilizaciju opreme, lekova i prevoznih sredstava u skladu sa posebnim propisima i privremenuupotrebu zemljita i zgrada radi sprovoenja propisanih mera zdravstvene zatite ivotinja;

3) korienje zemljita i objekata u svrhu nekodljivog uklanjanja leeva ubijenih ili uginulih ivotinja,proizvoda ivotinjskog porekla, hrane ivotinjskog porekla, hrane za ivotinje i prateih predmeta idrugog zaraenog materijala zakopavanjem, spaljivanjem ili na neki drugi nain;

4) odreivanje posebnih zadataka svim subjektima koji obavljaju veterinarsku delatnost, a po potrebi idrugim pravnim licima i dravnim organima radi sprovoenja propisanih mera zdravstvene zatiteivotinja.

lan 68.

Zarazna bolest je prestala kad od ozdravljenja, uginua ili ubijanja poslednje obolele ivotinje i posleizvrene zavrne dezinfekcije protekne najdui period inkubacije za tu zaraznu bolest, osim u sluajevimakada je preporukama OIE drugaije odreeno.

Naknada tete

lan 69.

Vlasnici ivotinja, proizvoda ivotinjskog porekla, hrane ivotinjskog porekla, hrane za ivotinje i prateihpredmeta imaju pravo na naknadu tete za:

1) ivotinje koje su ubijene u dijagnostike svrhe;

2) ivotinje koje su uginule neposredno pre prijave i tokom trajanja bolesti, ako je vlasnik ili dralacivotinje ispunio obaveze iz lana 61. stav 2. ovog zakona;

3) ivotinje koje su ubijene u cilju suzbijanja zarazne bolesti;

4) proizvode ivotinjskog porekla i hranu ivotinjskog porekla oduzete i unitene u cilju suzbijanjazarazne bolesti;

5) hranu za ivotinje oduzetu i unitenu u cilju suzbijanja zarazne bolesti;

6) pratee predmete koji ne mogu da se dekontaminiraju;

7) objekte, opremu i pratee predmete oteene ili unitene zbog primene naloenih veterinarsko-sanitarnih mera za suzbijanje i iskorenjivanje zarazne bolesti.


29/94

lan 70.

Vlasnik ivotinja, proizvoda ivotinjskog porekla, hrane ivotinjskog porekla, hrane za ivotinje i prateihpredmeta nema pravo na naknadu tete iz lana 69. ovog zakona ako:

1) nema uverenje o zdravstvenom stanju ivotinje izdato u skladu sa ovim zakonom;

2) uvodi ivotinje u zapat bez uverenja o zdravstvenom stanju ivotinje;

2a) ivotinja nije obeleena i registrovana u skladu sa zakonom;

3) namerno ili zbog grube nepanje, nije odmah prijavio postojanje zarazne bolesti ili postojanje sumnjena zaraznu bolest u skladu sa odredbom lana 61. stav 2. ovog zakona;

4) nije izvrio obaveznu preventivnu vakcinaciju i dijagnostika i druga ispitivanja po Programu mera i uutvrenom roku;

5) nije sproveo druge propisane mere, ukljuujui i zabranu kretanja radi spreavanja pojave i irenjazarazne bolesti;

6) uginue nije nastupilo kao posledica zarazne bolesti;

7) uginue ili klanje ivotinje nije posledica mera koje je odredio veterinarski inspektor;

8) je do pojave bolesti dolo za vreme uvoza ivotinja, proizvoda ivotinjskog porekla, hrane ivotinjskogporekla, hrane za ivotinje i prateih predmeta ili za vreme sprovoenja procedura propisanih u vezi sacarinjenjem ivotinja u meunarodnom prometu (tokom trajanja karantina nakon ulaska u zemlju).

Visina naknade tete

lan 71.

Visina naknade tete izlana 69. ovog zakona utvr

uje se na osnovu trine vrednosti koju bi ubijena,zaklana ili uginula ivotinja ili oteeni ili uniteni proizvodi ivotinjskog porekla, hrana ivotinjskog

porekla, hrana za ivotinje, pratei predmeti, objekti i oprema, imali u trenutku ubijanja, klanja, uginua,oteenja ili unitenja.

Utvrivanje trine vrednosti ivotinja odnosno proizvoda ivotinjskog porekla, hrane ivotinjskog porekla,hrane za ivotinje, prateih predmeta, objekata i opreme vri se na osnovu nalaza i miljenja komisijekoju obrazuje ministar.

Vlasnik ivotinje odnosno proizvoda ivotinjskog porekla, hrane ivotinjskog porekla, hrane za ivotinje,prateih predmeta, objekata i opreme za koje se nadoknauje teta, podnosi zahtev za naknadu teteMinistarstvu.

Zahtev se podnosi u roku od 30 dana od dana uruenja zapisnika o utvrivanju visine tete.

Reenje o naknadi tete donosi ministar.

Protiv reenja iz stava 5. ovog lana moe se pokrenuti upravni spor.

X. OBJEKTI U KOJIMA SE OBAVLJA VETERINARSKA DELATNOST

1. Vrsta objekata

lan 72.

Objekti, u zavisnosti od vrste delatnosti koja se u njima obavlja, mogu biti:


30/94

1) za uzgoj, dranje i promet ivotinja;

2) za klanje ivotinja;

3) za proizvodnju i promet hrane ivotinjskog porekla;

4) za proizvodnju i promet proizvoda ivotinjskog porekla;

5) za proizvodnju i promet hrane za ivotinje;

6) centri za reprodukciju ivotinja i vetako osemenjavanje;

6a) centri za skladitenje i distribuciju reproduktivnog materijala;

6b) za proizvodnju i promet lekova na veliko i medicinskih sredstava za upotrebu u veterini;

7) za vrenje usluga dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije;

8) za sakupljanje, preradu i unitavanje sporednih proizvoda ivotinjskog porekla.

Uzgoj, dranje i promet ivotinja; klanje ivotinjaije je meso namenjeno za javnu potronju; proizvodnjai promet hrane ivotinjskog porekla; proizvodnja i promet proizvoda ivotinjskog porekla; proizvodnja i

promet hrane za ivotinje; proizvodnja i promet semena za vetako osemenjavanje, jajnih elija ioploenih jajnih elija; vrenje usluga dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije; sakupljanje, prerada iunitavanje sporednih proizvoda ivotinjskog porekla mogu se obavljati samo u objektima koji u pogleduizgradnje, opreme, veterinarsko-sanitarnih i drugih uslova, a u zavisnosti od vrste delatnosti koja se unjima obavlja, ispunjavaju propisane uslove.

2. Upis i brisanje iz Registra objekata

lan 73.

Objekti izlana 72. ovog zakona na osnovu zahteva podnetog Ministarstvu u zavisnosti od vrste delatnostikoja se u njima obavlja upisuju se u Registar objekata odnosno Registar odobrenih objekata i dodeljuje im

se veterinarski kontrolni broj.

Ministar blie propisuje vrste objekata koji se registruju, odnosno odobravaju, nain i postupakregistracije, odnosno odobravanja objekata iz stava 1. ovog lana, kao i izgled obrasca zahteva za upisobjekata u Registar objekata, odnosno Registar odobrenih objekata.

lan 74.

Podaci iz Registra objekata i Registra odobrenih objekata su javni.

Ministar blie propisuje sadrinu i nain voenja Registra objekata i Registra odobrenih objekata.

lan 75.

Objekti iz lana 72. ovog zakona se briu iz Registra objekata i Registra odobrenih objekata na osnovuodluke o prestanku obavljanja delatnosti iz lana 72. stav 2. ovog zakona ili ako prestanu da ispunjavajuutvrene uslove.

3. Izgradnja i rekonstrukcija objekata

lan 76.

Izgradnja odnosno rekonstrukcija objekata iz lana 72. ovog zakona vri se u skladu sa zakonom kojim seureuje izgradnja i rekonstrukcija objekata i ovim zakonom.


31/94

Izgradnja odnosno rekonstrukcija objekata iz lana 72. ovog zakona, mora biti u skladu sa veterinarsko-sanitarnim uslovima, odnosno optim i posebnim uslovima za higijenu hrane i hrane za ivotinje koji seodnose na pojedine vrste tih objekata.

Ministar blie propisuje veterinarsko-sanitarne uslove, odnosno opte i posebne uslove za higijenu hrane ihrane za ivotinje iz stava 2. ovog lana.

lan 77.

Zahtev za utvrivanje ispunjenosti veterinarsko-sanitarnih uslova, odnosno optih uslova za higijenuhrane i hrane za ivotinje za objekte iz lana 72. ovog zakona podnosi se Ministarstvu.

Ministar obrazuje komisiju koja vri pregled objekta.

Ako objekat ispunjava propisane veterinarsko-sanitarne uslove, odnosno opte i posebne uslove zahigijenu hrane i hrane za ivotinje ministar donosi reenje o ispunjenosti uslova iz stava 1. ovog lana idodeljuje veterinarski kontrolni broj.

Izuzetno od odredbe stava 3. ovoglana za objekte iz

lana 72. stav 1. ta

. 2) i 3) ovog zakona ministardonosi reenje o ispunjenosti veterinarsko-sanitarnih i optih uslova za higijenu hrane kojim se

privremeno odobrava obavljanje delatnosti u objektu i dodeljuje se veterinarski kontrolni broj.

Period za koji se donosi privremeno reenje iz stava 4. ovog lana ne moe biti krai od 3 meseca niti duiod 6 meseci.

Pre isteka roka reenja kojim se privremeno odobrava obavljanje delatnosti iz stava 4. ovog lanakomisija iz stava 2. ovog lana utvruje ispunjenost optih i posebnih uslova za higijenu hrane i naosnovu miljenja komisije ministar donosi reenje kojim se odobrava obavljanje delatnosti i dodeljuje muse veterinarski kontrolni broj.

Ako objekat ne ispunjava opte i posebne uslove za higijenu hrane i hrane za ivotinje ministar donosireenje o zabrani rada tom objektu.

Reenje iz st. 3, 4, 6. i 7. ovog lana je konano i protiv njega se moe pokrenuti upravni spor.(Napomena: videti lan 39. izmene 30/2010)

4. Izvozni objekti

lan 78.

Objekti iz lana 72. ovog zakona mogu da se registruju za izvoz.

Objektima iz stava 1. ovog lana koji ispunjavaju veterinarsko-sanitarne uslove, odnosno opte i posebneuslove za higijenu hrane i hranu za ivotinje dodeljuje se izvozni kontrolni broj i upisuju se u Registarizvoznih objekata.

Ministar blie propisuje nain i postupak za dobijanje odobrenja za izvoz i za dobijanje izvoznogkontrolnog broja, kao i sadrinu i nain voenja Registra izvoznih objekata.

lan 79.

Zabranjen je izvoz iz objekata koji nisu odobreni za izvoz.

lan 80.

Trokove pregleda koje vri komisija iz lana 77. ovog zakona snosi podnosilac zahteva.

Visinu trokova iz stava 1. ovog lana odreuje ministar.


32/94

5. Veterinarsko-sanitarna kontrola za potrebe Vojske Srbije

lan 81.

Veterinarsko-sanitarne preglede i kontrolu u proizvodnji i prometu ivotinja, proizvoda ivotinjskogporekla, hrane ivotinjskog porekla, hrane za ivotinje i otpadaka ivotinjskog porekla koju vre nadleni

veterinarski organi Vojske Srbije na teritoriji Republike Srbije obavljaju se u skladu sa ovim zakonom.

6. HACCP program

lan 82.

Pravno lice i preduzetnik koji obavlja delatnost klanja ivotinja, proizvodnju i promet hrane ivotinjskogporekla, hrane za ivotinje, kao i sakupljanje, preradu i unitavanje sporednih proizvoda ivotinjskogporekla duan je da ima Sistem za osiguranje bezbednosti proizvoda koji je uveden i koji se odrava naprincipima dobre proizvoake i higijenske prakse i analize opasnosti i kritinih kontrolnih taaka uproizvodnji (HACCP program).

Za sprovoenje programa iz stava 1. ovog lana pravno lice i preduzetnik mora da ima u stalnom radnomodnosu odgovorno lice.

7. Program za praenje rezidua kod ivotinja i proizvoda ivotinjskogporekla

lan 83.

Ministarstvo donosi Program sistematskog praenja rezidua farmakolokih, hormonskih i drugih tetnihmaterija kod ivotinja, proizvoda ivotinjskog porekla, hrane ivotinjskog porekla i hrane za ivotinje.

Ministar donosi plan uzimanja uzoraka koji sadri vrstu i broj uzoraka, nain uzimanja i ispitivanja uzorakaivotinja, proizvoda ivotinjskog porekla, hrane ivotinjskog porekla i hrane za ivotinje, objekte iz kojihse uzima uzorak, dinamiku uzimanja uzoraka, kao i mere koje se preduzimaju kada se ustanovi da jekoliina rezidua i drugih tetnih materija vea od maksimalno dozvoljene.

Sredstva za sprovoenje Programa sistematskog praenja rezidua iz stava 1. ovog lana obezbeuju se ubudetu Republike Srbije.

8. Vrste delatnosti

1) Uzgoj, dranje i promet ivotinja

Obeleavanje i registracija ivotinja

lan 84.

Goveda, svinje, ovce, koze i kopitari na teritoriji Republike Srbije moraju da budu obeleeni i registrovani,kao i pri uvozu, ako nisu namenjeni za neposredno klanje, a podaci o njihovom obeleavanju i kretanjumoraju biti registrovani u Centralnoj bazi podataka o obeleavanju ivotinja (u daljem tekstu: Centralnabaza).

Sistem obeleavanja i registracije ivotinja sastoji se iz sledeih delova:

1) Registra gazdinstava;

2) obeleene ivotinje;


33/94

3) pasoa ili drugog identifikacionog dokumenta;

4) registara koji se nalaze na gazdinstvu;

5) Centralne baze.

Obeleavanje goveda, svinja, ovaca, koza i kopitara vre veterinarske ambulante, veterinarske stanice iveterinarske slube ovlaene za obeleavanje od strane Ministarstva (u daljem tekstu: ovlaeni

obeleiva).

Ovlaeni obeleivamoe biti i drugo pravno i fiziko lice ovlaeno od strane Ministarstva.

Ministar moe da propie obavezu obeleavanja i registracije i drugih vrsta ivotinja.

Ministar blie propisuje nain obeleavanja i registracije ivotinja iz st. 1. i 5. ovog lana, kao i uslove kojemora da ispunjava ovlaeni obeleivaiz stava 4. ovog lana.

Centralna baza

lan 85.

Centralnu bazu vodi Ministarstvo.

U Centralnu bazu upisuju se podaci o:

1) gazdinstvima na kojima se nalaze, uvaju ili prodaju ivotinje;

2) sredstvima za identifikaciju ivotinja;

3) obeleenim ivotinjama;

4) izdatim dokumentima o obeleavanju;

5) kretanju ivotinja;

6) ovlaenom obeleivau;

7) kontrolama obeleavanja i registraciji ivotinja.

Ministar blie propisuje sadrinu i nain voenja Centralne baze.

Uvid u Centralnu bazu

lan 86.

Uvid u Centralnu bazu ima:

1) ovlaeni obeleiva;

2) veterinarski inspektor.

Ministarstvo moe odobriti uvid u Centralnu bazu i drugim korisnicima na njihov zahtev.

Paso

lan 87.


34/94

Identifikacioni dokument je paso ili drugi dokument koji mora da prati goveda, ovce, koze, svinje,kopitare, pse i make, a po potrebi i ostale ivotinje od roenja do smrti.

Za svaku obeleenu ivotinju iz stava 1. ovog lana, u skladu sa ovim zakonom, Ministarstvo izdajeidentifikacioni dokument.

U sluaju da je govee uvezeno iz zemalja Evropske unije izdaje se novi paso u roku od 14 dana od danaunoenja podataka u Centralnu bazu, a po zahtevu zemlje izvoznice originalni pasoi se vraaju.

Ministar blie propisuje izgled, sadraj, nain i rok izdavanja, oduzimanja i/ili ponitavanja identifikacionogdokumenta, podatke koji se unose u identifikacioni dokument, kao i postupak unoenja podataka uCentralnu bazu.

lan 88.

BRISAN - sa 30/2010

lan 89.

Ako je govee upu

eno na klanicu, veterinarski inspektor je duan posle klanja da paso zajedno sa unimmarkicama vrati Centralnoj bazi.

U sluaju uginua goveeta vlasnik ili dralac posle obavetavanja ovlaenog obeleivaa i njegovogdolaska duan je da mu preda paso koji se zajedno sa unim markicama dostavlja Centralnoj bazi.

Pasoi iz st. 1. i 2. ovog lana unitavaju se pod kontrolom Ministarstva.

lan 90.

Ovlaeni obeleivaje duan da u paso unese podatke o prispeu goveeta na gazdinstvo.

lan 91.

U sluaju oteenja ili nestanka pasoa ili identifikacionog dokumenta, vlasnik odnosno dralac je duanda o tome obavesti ovlaenog obeleivaa u roku od sedam dana od dana oteenja ili nestanka pasoaili identifikacionog dokumenta, radi izdavanja novog pasoa ili identifikacionog dokumenta.

Novi paso ili identifikacioni dokument nosi oznaku "duplikat" i sadri sve podatke iz lana 87. stav 2.ovog zakona.

Slubena kontrola obeleavanja i registracije ivotinja

lan 91a

Ministarstvo sprovodi slubenu kontrolu identifikacije obeleavanja i registracije ivotinja na gazdinstvimana osnovu analize rizika.

Ministarstvo izrauje godinji izvetaj o sprovedenim slubenim kontrolama obeleavanja i registracijeivotinja.

Ministar blie propisuje najmanji broj slubenih kontrola, kriterijume za analizu rizika obeleavanja iregistracije, kao i sadraj godinjeg izvetaja iz stava 2. ovog lana.

lan 92.

Trokove obeleavanja i registrovanja ivotinja snosi vlasnik odnosno dralac ivotinje.

Visinu trokova iz stava 1. ovog lana utvruje Vlada.


35/94

Promet ivotinja

lan 93.

ivotinja moe da se stavi u promet ako je obeleena i registrovana i ako potie iz objekata ili gazdinstavaregistrovanih u Centralnoj bazi.

ivotinju u prometu mora da prati uverenje o zdravstvenom stanju ivotinje izdato od strane veterinarskestanice, veterinarske ambulante, javne veterinarske stanice, javne veterinarske ambulante odnosnoveterinarske slube koja je sprovela Program mera, na osnovu dokaza o izvrenim preventivnim merama idijagnostikim ispitivanjima.

ivotinje u prometu mora da prati odgovarajui identifikacioni dokument, a ivotinje koje naputajuepizootioloku jedinicu mora da prati potvrda o zdravstvenom stanju poiljke u prometu.

Uverenje iz stava 2. ovog lana nee se izdati ako je utvreno da u mestu porekla ivotinje postojizarazna bolest koja se moe preneti tom vrstom ivotinje, a potvrda iz stava 3. ovog lana ako nijeizvren veterinarsko-sanitarni pregled na mestu utovara.

Subjekti iz stava 2. ovoglana duni su da vode evidenciju o izdatim uverenjima o zdravstvenom stanjuivotinja i potvrdama o zdravstvenom stanju poiljke u prometu.

Uverenje o zdravstvenom stanju ivotinje vai deset dana, a za pelinje zajednice tri meseca od danaizdavanja odnosno od dana produenja njegovog vaenja.

Vaenje uverenja o zdravstvenom stanju ivotinje moe da se produi najdue jednu godinu od danaizdavanja uverenja. Vaenje uverenja produava se na poleini uverenja.

Za izdavanje i produenje uverenja o zdravstvenom stanju ivotinje i potvrde o zdravstvenom stanjupoiljke u promet plaa se naknada iz lana 140. stav 1. ta. 1) i 2) ovog zakona.

Svaki novi vlasnik je obavezan da odmah za kupljenu ivotinju izvri prenos uverenja o zdravstvenomstanju ivotinje na svoje ime, bez naplate naknade.

O izdatim i produenim uverenjima i o prenosu uverenja o zdravstvenom stanju ivotinje vodi se posebnaevidencija.

Ministar blie propisuje uslove za stavljanje ivotinja u promet, nain pregleda poiljke ivotinja preutovara, obrazac uverenja o zdravstvenom stanju ivotinje, obrazac potvrde o zdravstvenom stanjupoiljke ivotinje u prometu, sadrinu i nain voenja evidencije o izdatim uverenjima i potvrdama.

lan 94.

Na osnovu izvrenog ispitivanja i utvrivanja zdravstvenog stanja ivotinje veterinarski inspektor izdaje

uverenje o statusu gazdinstva slobodnog od odreene zarazne bolesti.

Ministar propisuje nain utvrivanja statusa gazdinstva iz stava 1. ovog lana i obrazac uverenja.

lan 95.

BRISAN - sa 30/2010

lan 96.

Prevoz ivotinja vri se vozilima koja ispunjavaju tehnike i higijenske uslove i koja su evidentirana uMinistarstvu, a vozila kojima se vri prevoz ivotinja u okviru iste epizootioloke jedinice se neevidentiraju.


36/94

Prevoznici ivotinja duni su da na zahtev veterinarskog inspektora stave na uvid uverenje ozdravstvenom stanju ivotinje, kao i potvrdu o zdravstvenom stanju ivotinje u prometu, i odgovarajuiidentifikacioni dokument koji prati kretanje i promet ivotinje.

Tokom prevoza ivotinje, utovar, pretovar i istovar ivotinje moe da se obavlja samo u objektu kojiispunjava veterinarsko-sanitarne uslove za tu vrstu objekta.

Ministar blie propisuje tehnike i higijenske uslove koje moraju da ispunjavaju vozila iz stava 1. ovoglana, nain njihovog evidentiranja, kao i veterinarsko-sanitarne uslove za objekte iz stava 3. ovog lana.

lan 97.

Prodaja ivotinja vri se na sabirnim centrima, stonim pijacama i otkupnim mestima koji su registrovani,odnosno odobreni.

Zabranjena je organizovana prodaja ivotinja izvan registrovanog, odnosno odobrenog objekta.

Karantinlan 98.

ivotinje koje se nabavljaju u zemlji mogu da se smeste u objekte za uzgoj i dranje posle izvrenogveterinarsko-sanitarnog pregleda, osim ako ministar ne naredi da se takve ivotinje smeste u karantinradi sprovoenja dijagnostikog ispitivanja i vakcinacije.

ivotinje u unutranjem prometu moraju da se smeste u karantin radi ispitivanja ili upute na klanje ako:

1) ivotinja nije obeleena i ako je ne prati odgovarajui identifikacioni dokument;

2) dralac ivotinje nema uverenje o zdravstvenom stanju ivotinje ili je uverenje nevaee (zbog istekaroka, nepotpunih podataka ili drugih nedostataka);

3) za poiljku ivotinje ne postoji potvrda o njenom zdravstvenom stanju;

4) postoji sumnja ili je utvreno da ivotinja boluje od zarazne bolesti;

5) ivotinja potie iz zaraenog ili ugroenog podruja;

6) nije mogue utvrditi poreklo ivotinje, vlasnika, odnosno draoca ivotinje.

Karantin iz stava 1. ovog lana mora da ispunjava sledee uslove:

1) da je van naselja;

2) da je ograen;

3) da ima osnovne uslove za smetaj i ishranu ivotinja odnosno za smetaj osoblja zaposlenog ukarantinu.

Karantin iz stava 1. ovog lana obezbeuje optina, a za potrebe vie optina koje su teritorijalnopovezane, moe se formirati karantin u jednoj od njih u skladu sa posebnim uslovima koje propieministar.

Trokove karantina snosi vlasnik, odnosno dralac ivotinje.

lan 99.

BRISAN - sa 30/2010


37/94


38/94


39/94

Hrana ivotinjskog porekla koja nije bezbedna za ishranu ljudi

lan 107.

zakon o veterinarstvu konsolidovana verzija

Documents