Карбуратор

САДРЖАЈ

1.  УВОД ............................................................................................................................................... 2 

2.  САСТАВНИ ДИЈЕЛОВИ КАЛБУРАТОРА .......................................................................................... 4 

2.1.  Лонче ..................................................................................................................................... 5 

2.2.  Дифузор ................................................................................................................................ 5 

2.3.  Лептир.................................................................................................................................... 5 

2.4.  Филтер за ваздух ................................................................................................................ 6 

2.5.       Суви Филтери ..................................................................................................................... 7 

2.6.       Мокри (уљни) филтри ....................................................................................................... 8 

2.7.       Циклонски филтар ............................................................................................................. 8 

2.8.  Уређај за стартовање хладног мотора.......................................................................... 8 

2.9.  Уређај за рад мотора у празном ходу............................................................................ 9 

2.10.    Уређај за прихватање наглих преоптерећења мотора ........................................... 10 

2.11.     Рад карбуратора на максималном броју обртаја .................................................... 12 

3.  ТИПОВИ КАРБУРАТОРА ............................................................................................................... 13 

3.1.  Карбуратор WEBER 32 ICEV 10 .................................................................................... 14 

3.2.  Карбуратор SOLEX C 32 DISA 20 ................................................................................. 15 

3.3.  Карбуратор типа ‹‹Картер›› ............................................................................................ 16 

3.4.  Карбуратор типа ‹‹Зенит›› .............................................................................................. 16 

3.5.  Двоструки карбуратор...................................................................................................... 17 

3.6.  Двостепени карбуратор................................................................................................... 18 

4.  ПОДЕШАВАЊЕ КАРБУРАТОРА .................................................................................................... 19 

4.1.  Подешавања рада на минимуму .................................................................................. 21 

4.2.  Подешавање сајле гаса .................................................................................................. 22 

5.  ОДРЖАВАЊЕ КАРБУРАТОРА ....................................................................................................... 23 

6.  ЗАКЉУЧАК .................................................................................................................................... 24 

7.  ЛИТЕРАТУРА ................................................................................................................................. 25 

 1 

1. УВОД

За стварање смјеше код бензинских мотора користе се карбуратори и уређаји за убризгавање. Основна улога карбуратора је да у свим условима рада мотора припреми одговарајућу смјешу горива и ваздуха, тако повољног састава да омогући лако покретање мотора, добар прелазак са једног режима на други, као и економичан рад мотора на цијелом дијелу функционисања. Конструкција мотора условљава како ће карбуратори да буду ријешени, како у погледу броја и положаја постављања тако и у погледу рада. Свакако да се овде не могу навести све специфичне конструкције карбуратора. Углавном ће бити ријечи о задатку карбуратора, саставним дијеловима и принципу рада карбуратора. Већином се на мотору налази један карбуратор, али на појединим моторима могу бити два ли више карбуратора. Код специјалних мотора може бити такво рјешење да сваки цилиндар има карбуратор чиме се омогућује брже и потпуније пуњење цилиндра. Према положају усисне цијеви , карбуратори могу бити постављени хорозонтално и вертикално. Ако је карбуратор постављен са горње стране усисне цијеви онда радна смјеша има силазни ток. Карбуратори се силазним током струјањем радне смјеше је повољније рјешење, јер обезбјеђује боље пуњење цилиндра. Мотор мора у сваком тренутку добијати довољно горива и то у одређеној сразмјери са ваздухом. Однос горива и ваздуха није исти на свим режимима рада мотора и то из простог разлога што исти однос на свим режимима рада не може да обезбједи ни најсавршенији карбуратор. Са друге стране и потребе мотора су такве да понекад због нормалног функционисања потребно да смеша буде богатија него што то теорија налаже. Режими при којима смеша треба да буде богатија су:

Паљење мотора Празан ход мотора Нагло убрзање Режим максималне снаге мотора

Да би могли разумјети функционисање појединих елемената карбуратора подсјетићемо се укратко од чега се састоји и како функционише такозвани елементарни карбуратор. Да би мотор у

 2 

зимском периоду радио без тешкоћа потребно је карбуратору обезбједити ваздух који је предходно загријан. Карбуратор се само онда потпуно раставља ако је потребна генерална поправка, међутим овај посао увијек треба препустити стручном лицу. Ако се накупи прљавштина у карбуратору, најчешће је довољно да се скине горњи дио и завртањ затварања одврне. Тада је могуће кућицу пловка добро очистити бензином и компримованим ваздухом.

 3 

2. САСТАВНИ ДИЈЕЛОВИ КАЛБУРАТОРА

Карбуратор се састоји од следећих дијелова:

Тијело које представља карбуратор као цјелину; Лонче карбуратора са пловком и вентлом за регулисање нивоа

горива у лончету; Главни шикљач који се налази у грлу карбуратора (Дифузор) и

спојен је са лончетом на принципу спојених судова; Цијев за ваздух на којој се налази филтар за ваздух; Грло карбуратора – Дифузор (Вентуријева цијев) у коме се

поставља главни шикљач Одређивање броја калибрисаних отвора за проток горива Лептир који се регулише количина смеше (регулише се снага

мотора) Уређај за хладно стартовање мотора Уређај за рад мотора у празном ходу Уређај за прихватање наглих преоптерећења мотора Уређај за обогаћење и осиромашење смеше, зависно од

режима рада мотора.

Основни дијелови карбуратора - 1.Вентил, 2.емузивна цијев, 3.Вијак за додати ваздух, 4.главни сисак, 5.вијак за смешу, 6.подешавање лептира за хладно стартовање, 7.само подешавање лептира, 8.цјевчица за убризгавање на акцелератор пумпи за убризгавање, 9.сисак за режим на минимум, 10.чеп, 11.подешавач зазора стартног уређаја, 12.аутоматски стартни уређај (саух)

 4 

2.1. Лонче

Карбуратора у свом склопу садржи један нарочито обликован суд, такозвано лонче у коме се уз помоћ пловка одржава константан ниво горива. Пловак регулише висину нивоа отварајући и затварајући један игличасти вентил. Када се услед рада мотора смањи ниво горива у лончету, пловак заузме нижи положај. У том тренутку долази до отварања игличастог вентила на тај начин омогућава дотицање горива. Ако се напротив ниво горива у лончету повећа изнад потребног подиже се и пловак дјелујићи на игличасти вентил тако да се прекида довод горива. На тај начин се одржава приближно константан ниво што је уствари задатак склопа пловка – лонче – игличасти вентил. Ниво горива у лончету увијек је за 1-2 mm нижи од отвора на распршивачу да не би приликом стајања возила дошло до цурења горива кроз распршивач.

2.2. Дифузор

је други важан елемент карбуратора који је смјештен у усисном углу. Прилиском проласка струје ваздуха кроз дифузор мијења се брзина протицања у зависности од попречног пресјека у том смислу што је брзина протицања највећа у области најмањег пресјека, а смањује се у колико се пресјек повећа. У тој зони навеће брзине протицања ваздуха образује се одређена депресија, односно подпритисак који изазива истицање горива из распршивача. Гориво које је истекло мјеша се са ваздухом и образује смешу која запаљена варницом сагори у цилиндру мотора. Међутим пошто је за сагоријевање односно економичан рад мотора потребна су смеша горива и ваздуха строго одређеног састава није свеједно колико ће горива истећи у зону мјешања са ваздухом. Дозирање горива које ће се под одређеним условима измјешати са ваздухом врши се помоћу сиска за гориво смештеног на погодном мјесту. Логично је да различити мотори имају различите потребе за горивом тако да има и ових сискова за гориво, разврстаних по пречнику за пролаз горива односно по проточној моћи, има читава скала.

2.3. Лептир

карбуратора служи за промјену количине смеше горива и ваздуха која се усисава у мотор, чиме се може по жељи возача мијењати број обртаја односно снага мотора. Лептир се налази иза коморе за мјешање, а покреће га педала за гас. Код савремених аутомобила код којих су уграђени уређаји противпроклизаање точкова при

 5 

поласку или залету возила, лептир се покреће аутоматски. Код највећег броја аутомобила, веза између педале и лептира је механичка, а код возила са уређајем противпроклизања точкова веза је електрична.

Лептир Карбуратора

2.4. Филтер за ваздух

на бензинским моторима налази се причвршћен на цијеви карбуратора. Његов задатак је да све честице механичког поријекла (прашину, опиљке и сл.) задржи и да дозволи пролазак само чистом ваздуху. Постоји више типова филтера и могу се подијелити на: Суве филтре Мокре (уљне) филтре Циклонске (центрифугални) филтре

 6 

2.5. Суви Филтери

Могу бити са улошком, који се замјењује према упуствима произвођача возила (најчешће после 10000 km), при чему треба имати у виду услове еклслоатације возила (прашњав терен, савремен пут). Прије него што доспије у цијев карбуратора ваздух треба да прође кроз уложак филтера који ће задржати све честице механичког поријекла. Уколико се филтер на вријеме не замјени, настају последице које се огледају у опадању снаге, загријевања мотора и повећање потрошње горива.

Суви Филтер

Ови филтри се навише користе на путничким аутомобилима. У лименом кућишту(5) налази се уметак (3) од специјалног набораног папира, а кућиште се затвара поклопцем (1). Код путничких аутомобила филтер, поред пречиштавања и пригушења буке има задатак и да регулише прегревање усисаног ваздуха, што је важно за добру припрему смеше у карбуратору. Када су спољне темературе ниске (у зимским условима) поред свјежег (хладног) ваздуха који се усисава кроз отвор (3) други дио ваздуха се усисава кроз отвор (4) који се налази крај топле издувне гране.

 7 

2.6. Мокри (уљни) филтри

По правилу примјењују се на моторима веће снаге. Уљни филтер састоји се од суда напуњеног уљем до одређеног нивоа. Филтрирање ваздуха помоћу ових филтара зазновано је на принципу нагле промјене смјера кретања ваздуха. Ваздух мјења смјер кретања непосредно изнад суда у којем се налази уље тако да честице које специфично теже падају у уље и пречишћени ваздух одлази у карбуратор или у усисну цијев, у зависности од конструкције мотора. Добра страна ових филтара је што је њихова употреба неграноичена, а замјена уља у филтеру се врши по правилу, при промјени уља у мотору.

Мокри (уљни) филтар

2.7. Циклонски филтар

користе се на теретним возилика и аутобусима, на којима се користе дизел мотори.

2.8. Уређај за стартовање хладног мотора

при покретању хладног мотора највећи дио горива из мјешавине се кондезује и издваја на зидовима усисне гране и цилиндра, јер је због ниског броја обртаја брзина струјања мјешавине веома ниска. И температура је ниска, па испарава само мања количина горива. Због тога је мјешавина у простору за сагоријевање веома мала; мотор не може да се покрене, па је зато неопходно да се при покретању

 8 

хладног мотора обезбједи веома богата мјешавина. За ову сврху код аутомобилских мотора најчешће се користи посебан лептир за стартовање (у пракси се често назива „Чок“ или „сауг“). Овај лептир се поставља у усисном грлу карбуратора испред дифузора. Када је мотор загријан, он је потпуно отворен, а када се жели стартовати хладан мотор онда се он затвара. Тиме се подпритисак у комори за мјешање толико повећава да гориво дотиче кроз све сиске, па се мјешавина знатно обогаћује. При загријавању мотора лептир треба отворити у мјери у којој се мотор загријава. Командовање овим лептиром може бити ручно (најчешће механички – помоћу савитљивог челичног ужета или жице), а може бити и аутоматско, помоћу биметалне опруге која када је хладно (тј. Када је мотор хладан), аутоматски затвара лептир па са загријевањем мотора постепено га отвара.

2.9. Уређај за рад мотора у празном ходу

када мотор ради са минималним бројем обртаја, тада возач не дјелује на папучицу (команду) гас, а самим тим лептир је затворен. Пошто је лептир затворен, творени подпритисак повлачи гориво из лончета кроз сисак за „празан ход“. У том тренутку настаје мјешање бензина и ваздуха који помјешан у одређеном односу улази кроз отвор на зиду карбуратора, „за режим рада мотора на празном ходу“. Из овога се може видјети да се радна смјеша за рад мотора на минималном броја обртаја не ствара у грлу карбуратора, већ иза лептира у карбуратору. За вријеме рада карбуратора у лончету дјелује атмосверски притисак и због тога створени подпритисак у грлу карбуратора омогућава излазак горива из лончета карбуратора. Однос ваздуха и бензина одређује се у фабризи, а потом се бломбира одговарајући завртањ којим се то подешава. Код појединих карбуратора могуће је подешавати тај однос одвртањем-завртањем једном конусног завртња, а тиме се постиже богатија или сиромањнија смеша. Ово треба да се врши када је мотор загријан, а треба да га врши стручно лице.

 9 

Рад карбуратора у празном ходу мотора

2.10. Уређај за прихватање наглих преоптерећења мотора

овај уређај треба од обезбједи додатну количину бензина за стварење богате радне смјеше, како би што прије дошло до сагоријевања а тиме и стварања веће топлотне енергије која обезбјеђује нагло убрзање мотора у одређеним ситуацијама. Уређај за убрзавање треба да обезбједи континуалан рад мотора, од нормалног режима до наглог повећања броја обртаја. Код стандардног карбуратора са наглим промјенама оптерећења тј. Нагло певећање притиска за ради депресије у грлу карбуратора, изазива се наглим повећањем количине ваздуха, док ће због веће инерције гориво усисана количина горива бити мала, тако да ће то у том тренутку доћи до наглог осиромашења смјеше. Ово осиромашење може довести упитање рад мотора. Да не би дошло до осиромашење смјеше, код савремених карбуратора примјењује се специјална пумпа која недозвољава да дође до великог осиромашење смјеше, већ у моменту када је неопходна брза промјена режима рада мотора, пумпа убризгава одрежђену количину горива у струју ваздуха, тако да састав смјеше остане задовољавајући. Уређај за убризгавање горива може да буде изведен као клипна или мембранска пумпа.

 10 

Уређај за убризгавање

При наглим промјенама оптерећења дјелује се преко ножне кманде у возилу (команда гаса), на лептир (9) у усисном воду. Лептир у усисном воду је преко полуге (2) и (10) повезан са опругом (3) и клипом (5) који се креће у цилиндру (6). Клип (5) конструисан је тако да не затвара потпуно цилиндар (6) пречник клипа је мањи пречник цилиндра, јер при благом убрзању возила лептир (9) у усисном воду полако се отвара па нема потребе за додавањем горива у усисну цијев, собзиром да шикљач обезбјеђује потребну количину горива за нормалну смешу. У овом захтјеву пумпа за прихватање не треба да даје додатну количину горива. Због разлике у пречнику клипа пумпе и цилиндра у овом случају гориво неће бити убризгано. При наглом отварању лептира преко система полуге (3) које потискују клип (5), а који потискује гориво тако да долази до отварања једносмјерног вентила(8) гориво се кроз ссак (1) нагло убризгава у грло карбуратора. Приликом кретања клипа (5) наниже гориво се не може вратити у лонче карбуратора јер се услијед притиска проузроковано наглим кретањем клипа, затвара вентил (7) који је такође једносмјеран. Код појединих карбуратора примјењује се и пумпа за прихватање са пнеуматском командом, наиме командовање код овакве пумпе је аутоматско. При наглом паду притиска усисном воду командује се на пумпу за прихватање – команда је аутоматска.

 11 

2.11. Рад карбуратора на максималном броју обртаја

Када се лептир за количину радне смеше постави у вертикални положај, тада у грлу карбуратора влада максимални подпритисак. Да смјеша не би била сувише богата, истицање горива из лончета карбуратора успорава се мјешањем ваздуха са горивом још у цијеви главног сиска.

Слика – Рад карбуратора на максималном броју обртаја

Током оваквог режима рада мотора, гориво из лончета карбуратора пролази кроз главни сисак, чији је отвор одређеног пречника – калибрисан, ради подешавања протока горива. Услијед великог притиска у усисној цијеви карбуратора (дифузору), кроз главни шикљач исисава се већа количина горива него што може да изађе из лончета карбуратора. Због тога се из цијеви која спаја лонче карбуратора са главним шикљачем и главним сиском за ваздух, исиса гориво у доводну цијев према главном шикљачу, а онда се кроз сисак за ваздух у усисну цијев усисава ваздух који се мијеша са горивом па се тако добије сиромашнија смјеша. Главни сисак за гориво је калибрисан.

 12 

3. ТИПОВИ КАРБУРАТОРА  

На моторним возилима мање снаге уграђују се алтернативно следећи типови карбуратора:

WEBER 32 ICEV 10

HOLLEY EUROPEA 32 ICEV 10

SOLEX C 32 DISA 20

Карбуратор типа ‹‹Картер››

Карбуратор типа ‹‹Зенит››

Двоструки карбуратор

Двостепени карбуратор

Иако су од различитих произвођача сви ови карбуратори су практично замјењиви и практично посматрано имају у склопу са мотором исте карактеристике. Треба такође напоменути да сви ови карбуратори имају следеће уређаје, сем главног система за напајање горивом а то су:

Уређај за лакше покретање хладног мотора

Уређај за спречавање презасићења смеше код покретања мотора

Пумпа за обогаћење смеше

Уређај за рециклацију гасова сагоријевања уљних пара

Уређај за циркулацију топле воде ради загријавања смеше празног хода

 13 

3.1. Карбуратор WEBER 32 ICEV 10

Слика – Карбуратор WEBER 32 ICEV 10

Нормалан рад са горивом преко вентила са иглицом (8) долази у лонче (13) гдје је пловак (12) шарнирано везан за осовиницом (10) регулише отварање иглице (9) ради одржавања константог нивоа горива: иглица (9) је спојена са језичком пловка (12) помоћу једне куке за повратан ход (11). Из лончета (13) преко главног сиска за гориво (14) гориво долази до коморе (15). Пошто се помјеша са ваздухом којо долази кроз отвор емулзионе цјевчице (19), главни сисак за ваздух (3) и калибриран отвор (6) гориво преко распршивача (22) долази у зону мјешања – у којој су смјештени примарни дифузор (21) и дифузор (20). Треба напоменути такође да је карбуратор снабдјевен системом за допунско обогаћење смјеше из лончета (13), преко канала (7) и калибрисаног отвор (5) мијеша се са ваздухом који долази кроз калибрисан отвор (4). Смеша горива и ваздуха тако образована преко канала (2) и калибрисаног отвора (1) усисава се у грло карбуратора у току функционисања мотора на

 14 

високим режимима када депресија у грлу карбуратора достигне одређену вриједност.

3.2. Карбуратор SOLEX C 32 DISA 20

Карбуратор SOLEX је моногрлни са страним током смјеше, са стартним уређајем за покретање хладног мотора, пумпом за обогаћење смјеше и система за обогаћење смјеше. На високим бројем обртаја такозвани еконостатом. Карбуратор се састоји из 3 главна дијела:

Поклопац, на коме су уграђени стартни уређаји и систем за обогаћење смјеше

Тијело карбуратора, у коме је уграђена пумпа за обогаћење смјеше

Подножни дио карбуратора загријеван водом и систем за хлађење мотора да би се отклонила опасност од формирања леда при раду мотора на празном ходу

Слика – Саставни дијелови карбуратора SOLEX C 32 DISA 20

 15 

3.3. Карбуратор типа ‹‹Картер››  

Ово је карбуратор такозвани изврнутог типа, код кога ваздух долази одозго – за разлику од карбуратора нормалног типа – код кога ваздух долази одоздо. Изврнути карбуратори се најчешће примјењују на моторним возилима.

Слика – Карбуратор типа ‹‹Картер››

3.4. Карбуратор типа ‹‹Зенит››  

Овај карбуратор има два сиска: главни (1) и помоћни (2). Оба сиска су у облику цјевчица. Главни има директну везу са лончетом, а помоћни преко отвора (3). Принцип рада овог карбуратора састоји се у томе што при малом броју обртаја бензин истиче из главног и помоћног сиска чиме се ствара повољан однос мјешавине. При већем броју обртаја, због јаче струје ваздуха је веће па се бензин из помоћног сиска брзо утроши јер кроз отвор (3) увијек протиче иста количина бензина. Тако кроз помоћни сисак улази ваздух посебан отвор (4) и одлази са мало бензина у простор за мјешање. Овај ваздух омогућава да смјеша буде богата код великог броја обртаја. Према томе основни задатак помоћног сиска је да осиромашује смјешу при великом и обогаћује при малом броју обртаја. За рад

 16 

мотора под врло малим бројем обртаја, код скоро затвореног лептира, гдје струје не би могла извући довољно горива ни кроз поменута два сиска. Овај карбуратор има још један споредни сисак (5) такозвани сисак успореног хода који доводи смјешу изнад лептира кроз канал (6).

Слика – Карбуратор типа ‹‹Зенит››

3.5. Двоструки карбуратор 

Се користи код снажних мотора са више цилиндара. Овај карбуратор је уствари спој два карбуратора у једном кућишту који имају заједничко лонче са пловком и заједнички уређај за убрзање. Први од њих снабдјева прву половину, а други другу половину цилиндра. На тај начин се постиже да се сви цилиндри равномјерно напајају мјешавином бензина и ваздуха и да њихов однос мјешавине буде равномјеран.

 17 

3.6. Двостепени карбуратор

Основни карбуратор је сличан двоструком, али се од њега разликује по томе што се мјешавина из обје коморе за мјешање спаја и распоређује у све цилиндре. Код овога карбуратора први степен се користи за рад мотора при празном ходу и при нижим, дјелимичним оптерећењима док се други степен укључује у горњој области дјелимичних оптерећења и при пуном оптерећењу. Због тога се уређај за празан ход и хладан старт налазе само у првом степену. Педала за гас је спојена са лептирима, тако да се у првом дијелу хода отвара само лептир само у првом степену, а у другом дијелу хода почиње да се отвара и лептир у другом степену (другом грлу).

 18 

4. ПОДЕШАВАЊЕ КАРБУРАТОРА

У току и након склапања потребно је према упуствима произвођача, извршити одређена подешавања. Прије свега у току склапања треба подесити ниво бензина у лончету. То се обавља подешавање висинског положаја пловка. Након учвршћења пловка у поклопцу лончета, поклопац се окрене за 180°, чиме се игличасти вентил пловка затвара. Сада се посебним мјерилом, према подацима произвођачима провјерава висина између пловка и поклопца лончета. Подешавања се обавља савијањем језичка на пловку који налјеже на игличасти вентил. Код карбуратора за суно контролише се висински положај игличастог вентила у односу на засун. На горњем крају игличастог вентила налази се неколико уреза, помоћу којих се може постићи неколико његових положаја у одноу на засук. При подешавању се мора водити рачуна о упуству произвођача карбуратора односно мотора. Након уградње карбуратора на мотор и повезивање свих команди провјерава се да ли лептир потпуно отвара и затвара. Према упуству произвођача вијке за регулисање горива и ваздуха за положај празног хода одврнути од њихових граничних положаја. Ручном полугом пумпе за гориво (уколико постоји) или обртањем мотора електро покретача напунити лонче карбуратора бензином, а затим стартовати (упалити мотир). После стартовања мотор загријати, а онда извршити подешавање празног хода. Ово се може обавити на више начина. Искусан механичар користи свој извјежбан слух, тежећи да постигне да мотор ради равномјерно на најјнижем броју обртаја и да се при томе не гаси. Мање искусан механичар треба да користи мјерач броја обртаја.

Након свих подешавања коначна промјена обавља се у пробној вожњи. Уколико се при наглом давању гаса мотор гаси онда је мјешавина и сувише сиромашна, а ако се мотор гаси при одузимању гаса мјешавина је сувише богата.

 19 

НАЗИВ 32 ICEV 10 Пречник грла карбуратора 32 Средњи уређај са пригушеним лептиром Пречник дифузора 24 Пречник примарног дифузора 1,25 Пречник сиска за гориво празног хода 0,40 Пречник главног сиска за ваздух 1,50 Пречник сиска за ваздух празног хода 1,60 Пречник сиска пумпе за обогаћење смјеше 0,40 Пречник сиска за гориво система за обогаћење смјеше 1,15 Пречник сиска за ваздух система за обогаћење смјеше 1,40 Пречник отвора за прелаз смјеше система за обогаћење смјеше 2,00 Пречник сједишта игличастог вентила 1,50 Емулзиона цјевчица F 48 Тежина пловка 10,5 Отвор вентила са лептиром (под дејством) стартног уређаја 0,8 Отвор лептира стартног уређаја (при повлачењу) 4,5 Подешавање нивоа горива

Метални пловак 11

Пластични пловак 36 Растојање од равни поклопца у вертикалном положају са заптиљком

Метални пловак 7

Ход Пластични пловак 8,5

Табела – Подаци за подешавање карбуратора WEBER i HOLLEY EUROPA

НАЗИВ SOLEX C 32

DISA 20 Пречник грла 32 mm Пречник дифузора 24 mm Пречник Примарног дифузора 5 mm Пречник главног сиска за гориво 1,40 mm Пречник сиска за гориво празног хода 0,52 mm Пречник главног сиска за ваздух 1,90 mm Пречник сиска за ваздух у празном ходу 1 mm Пречник сиска пумпе за обогаћење смјеше 0,45 mm Пречник обогаћивања смјеше 0,50 mm Емулзиона цјевчица 3,70 mm Ниво 22 - 24 mm Пречник сједишта игличастог вентила 1,60 mm Тежина пловка 9 g Стартни уређај са пригушним лептиром

Табела – Подаци за подешавање карбуратора SOLEX

 20 

4.1. Подешавања рада на минимуму

Зауставни вијак лептира је подешен у фабрици и не треба га дирати за вријеме нормалног сервисирање и подешавање мтора. Међутим у колико се овај вијак поремети тада се може поново подесити на следећи начин:

1) Олабавити вијак да се одвоји од бријега за брзи рад на минимуму

2) Стезати вијак полако док само додирне бријег, а затим га стегнути за још једну четвртину круга

3) Уколико је на располагању вакумски мјерни инструмент пустити мотор да ради на минимуму броја обртаја и одвојити цријево за вакум на карбуратор

4) Прикључити вакум – метар да буде на нули, а затим одвити вијак за ¼ круга

5) Пустити вијак док вакум – метар небуде на нули, а затим одвити вијак на полузи лептира док се на вакум – метар региструје вакум

6) Вратити вакумско цријево, подесити рад мотора на минимуму и преконтролисати садржај CO

 21 

4.2. Подешавање сајле гаса

Сајла не смије да буде искривљена и мора бити правилно постављена.

1) Притиснути педалу гаса до краја и подесити сајлу на држачу положаја на карбуратору, тако да полуга лептира буде управо у положају пуног гаса

2) Зазор на полузи лептира не смије да пређе 0,1 mm

3) Преконтролисати рад мотора на минималном броју обртаја

Слика – Подешавање сајле гаса

 22 

5. ОДРЖАВАЊЕ КАРБУРАТОРА  

Одржавање карбуратора обухвата чишћење, провјеру (испитивање) неких дијелова и подешавање. Подешавање карбуратора ће бити једино успјешно уколико су свјећице платине и систем за паљење у добром стању и правилно подешене. Мотор мора да буде подешен на нормалној радној температури прије него што се врши свако подешавање. За тачно провјеравање брзине рада мотора потребно је користити обртомјер. По завршетку подешавања препоручује се контрола садржаја CO (угљенмоноксид) у исдувном систему. Пошто се карбуратор код појединих произвођача често разликују, при њиховом одржавању увијек се треба придржавати упуства произвођача. Сметње у раду мотора, које су последице неисправног рада карбуратора, често су резултат запушених сискова, канала, пречистача (сита) за бензин и воде која доспије у карбуратор и заједно са бензином или са усисаним ваздухом. Зато се препоручује да се карбуратор повремено генерално очисти. У том случају неопходно је да се скине са мотора и растави, сви сисци да се изваде. Кућиште карбуратора се чисти бензином помоћу четке. Након тога се сви канали и сисци издувају са бијелим ваздухом. За чишћење сисака не смије се користити жица нити било каква метални предмет, а за сушење било код ког дијела карбуратора не смије се користити било каква влакнаста материја. При контроли и одравању пловка треба водити рачуна да пловак мора да има прописану тежину и запремину. Због тога се препоручује да се пловак у случају да је улупљен или пробушен замјени нови, а не да се оправља лемљењем. Након расклапања и чишћења неопходно је да се провјере све сисци и да се специјалним калибрисаним мјерилима провјери њихов пречник. У случају било каквог оштећења или проширења унутрашњег пречника сисак треба замјенити новим водећи рачуна о прописаном пречнику који је утиснут и означен стотим дијелом милиметра.

 23 

6. ЗАКЉУЧАК

Ма колико био вјешт неки механичар ниуком случају не може поправити квар који се назива празан резервоар. Мотор мора у сваком тренутку добијати довољно горива и то у одређеној сразмјери са ваздухом. За стварање смјеше горива и ваздуха на бензинским моторима служи карбуратор. Однос горива и ваздуха није исти на свим режимима рада мотора, и то из простог разлога што исти однос на свим режимима рада не може да обезбједи ни најсавршенији карбуратор. Гледано са друге стране и потребе мотора су такве да захтјева некад да смјеша буде богатија ради нормалног рада мотора. Теориски, стехиометриски однос горива и ваздуха је 1/14 (за 1kg горива потребно је 14kg ваздуха за потпуно сагоријевање горива). Када је дио горива већи (нпр. 1/12) добија се такозвана богата смјеша, а када је мањи (нпр. 1/16) онда се ствара такозвана сиромашна смјеша. Да би се у свим режимима и условима рада мотора добио потребан однос горива и ваздуха карбуратор мора бити опремљен низом помоћних уређаја. У помоћне уређаје карбуратора спадају: лептир, уређај за регулисање празног хода, уређај за прихватање у прелазном режиму, уређај за рад при дјелимичном оптерећењу, уређај за убрзавање, уређај за рад мотора при пуном преоптерећењу и уређај за стартовање. Велику улогу карбуратора има и филтер за ваздух. Ваздух који у мотор усисава садржи прашину која, ако доспије у мотор помјешана са уљем ствара абразивну прашину тако да се мотор интезивно хаба. Због тога се ваздух прије уласка у мотор мора пречистити. Ту функцију обавља пречистач ваздуха. Услед тога што пречистава ваздух овај пречистач има улогу да смањи буку која се ствара због струјања ваздуха кроз карбуратор и усисну грану, нарочито при високим бројевима обртаја као и када су брзине струјања ваздуха велике. Пречистач се тако обликује и димензионише да ствара што мање пригушење, како се снага мотора не би смањила. Пречистач је потребно промјенити након одређеног броја пређених километара према упуствима произвођача. Као што је потребно промјенити прочистач за ваздух такође је потребно извршити чишћење карбуратора од прљавштине која се купи у лончету и на дизнама.

 24 

 25 

7. ЛИТЕРАТУРА  

 

Приручник за аутомеханичаре: Др Ненад Јанићијевић, дипл.инж.

Др Димитрије Јанковић, дипл.инж

VW Golf за бензинске и дизел моторе: Милорад Кондић, дипл.инж.

Застава 101: Милорад Кондић, дипл.инж.

Ђорђе Ћорић, дипл.инж.

Приручник за аутомеханичаре: Цвитановић Драго, дипл.инж.