3. legislativa uporedna studija legislative iz oblasti ... · pdf file94 3. legislativa...

94

3. Legislativa Uporedna studija legislative iz oblasti zaštite životne sredine I održivog razvoja u Makedoniji, Bosni I Hercegovini I Srbiji Legislation A comparative study of legislation in the field of environmental protection and sustainable development in The Former Yugoslav Republic Macedonia, Bosnia and Herzegovina and Serbia

Klašnja Mile Univerzitet u Novom Sadu, Tehnološki fakultet u Novom Sadu

In this Chapter the comparative study in three West Balkan’s countries: The Former Yugoslav Republic Macedonia, Bosnia and Herzegovina and Serbia are presented. The study shows that there are similar solutions concerning environmental protection issue in all three countries. The differences in solutions are minor. U ovom poglavlju data je uporedna studija legislative iz oblasti zaštite životne sredine i održivog razvoja u Makedoniji, Bosni i Hercegovini i Srbiji. Studija pokazuje das u sličnosti u rešenjima problematike zaštite životne sredine u zakonodavstvu posmatranih država daleko veće od razlika.

3.1. Uvod

Introduction

U razmatranju neke problematike u jednoj organizovanoj društvenoj zajednici, kao što je država, jedna od polaznih postavki je upoznati se sa propisima, tj. sa legislativom koja tu problematiku reguliše. Prema tome, i u okviru rada na Tempus projektu (Tempus158989-Tempus-1-2009-1-BE-Tempus-JPHES), sa ciljem stvaranja mreže za saradnju univerziteta i privrede u kreiranju obuke vezano za povećanje nivoa znanja iz oblasti zaštite životne sredine i održivog razvoja (Creation of university-enterprise cooperation networks for education on sustainable technologies), neophodno je upoznati se sa propisima u državama u okviru kojih se rad na Tempus projektu odvija; jer legislativa je okvir delovanja i predstavlja jedan od pu-tokaza u delovanju, ovde u (dodatnom) obrazovanju kadrova iz industrije, u prvom redu krei-ranju odgovarajućih kurseva. Pošto su mrežom za saradnju, u okviru Tempus projekta, obuhvaćeni privredni subjekti i univerziteti iz triju država Zapadnog Balkana – Makedonije, Bosne i Hercegovine, i Srbije – to će se u tekstu koji sledi razmatrati legislativa tih zemalja, iz oblasti zaštite životne sredine i održivog razvoja; odnosno, pokušati da se u uporednoj studiji ukaže na sličnosti i razlike u rešenjima u legislativi koja tu materiju reguliše u ovim trima državama, sa ciljem da se pomogne zainteresovanim licima u okviru privrednih subjekata tih zemalja da kvalifikovano upravljaju problematikom zaštite okoline i održivog razvoja.

Izvor propisa za uporednu studiju legislative je veb-sajt odgovarajućeg ministarstva u vladi date države. Izvor legislative za Makedoniju je: Vlada Republike Makedonije, Minister-stvo za životna sredina i prostorno planiranje, www.moepp.gov.mk. Za propise u Bosni i Hercegovini (u daljem tekstu: BiH), s obzirom da postoje dva entiteta u BiH, izvor je sajt mi-nistarstva u vladi za svaki entitet: (i) Federacija Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Fede-racija BiH), Vlada Federacije Bosne i Hecegovine, Ministarstvo okoliša i turizma, www.fbihvlada.gov.ba; (ii) Republika Srpska, Vlada Republike Srpske, Ministarstvo za prostor-

http://www.moepp.gov.mk/�

http://www.fbihvlada.gov.ba/�

95

no uređenje, građevinarstvo i ekologiju, www.vladars.net. Legislativa za Srbiju je preuzeta sa: Vlada Republike Srbije, Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja; www.ekoplan.gov.rs.

Koncepcija i sadržaj uporedne studije legislative. Studija je koncipirana u dva dela: (1) Sagledavanje mreže propisa o problematici zaštite okoline i održivog razvoja u svakoj od zemalja; (2) Uporedna studija – analiza sličnosti i razlika u glavnim rešenjima problematike legislative o zaštiti životne sredine i održivom razvoju u Makedoniji, Bosni i Hercegovini, i Srbiji; nakon čega sledi Zaključak. U prvom delu studije će se identifikovati struktura mreže propisa, na primer: koji su zakoni, a koji prateći propisi od značaja; i proceniće se kakva je struktuisanost i dovršenost mreže propisa. Drugi deo je središni i noseći deo studije, u kome će se (i) identifikovati propisi koji čine okvir i bazu zakonodavstva o zaštiti životne sredine i održivom razvoju, (ii) razmatrati struktura propisa i glavnih rešenja problematike u osnovnom propisu/osnovnim propisima, i (iii) analizirati sličnosti i razlike u glavnim rešenjima proble-matike.

3.2. MREŽE PROPISA O PROBLEMATICI ZAŠTITE OKOLINE I

ODRŽIVOG RAZVOJA U SVAKOJ OD ZEMALJA REGULATION ON THE ISSUE OF ENVIRONMENTAL PROTECTION AND SUSTAINABLE DEVELOPMENT

U razmatranju propisa u svakoj od zemalja pravi se izbor sa aspekta procenjenih potreba onih subjekata privrede koji su ciljna grupa ovih kurseva. Pod tim se podrazumeva, da se bliže ukazuje na propise koji su od interesa za problematiku zaštite životne sredine i održivog razvoja industrije; a ne na sve propise vezane za tzv. ekološku problematiku u zakonodavstvu svake od posmatranih zemalja.

IN EACH COUNTRY

3.2.1 Propisi u zakonodavstvu Makedonije The regulations in the legislation of the FormerYugoslav Republic of Macedonia

Propisi o problematici zaštite okoline i održivog razvoja, u okviru zakonodavstva Makedonije, su struktuisani u brojne grupe: Baterije i akumulatori; Genetski modifikovani organizmi; Kvalitet ambijentalnog vazduha; Međunarodna saradnja; Prostorno planiranje; Upravljanje ambalažom i ambalažnim otpadom; Upravljanje otpadom; Vode; Zaštita od buke; Zaštita prirode; Životna Sredina (napomena priređivača teksta o legislativi: sve prevode sa makedonskih naziva je uradio priređivač ovog teksta, tako da za sve eventualne nepreciznosti u nazivima odgovornost snosi isključivo priređivač; takođe je i razmatranje propisa priređivač uradio konsultujući tekst propisa na makedonskom jeziku, tako da za sve eventualne greške u interpretaciji propisa i zaključivanju na osnovu tih razmatranja odgovornost snosi isključivo priređivač).

Unutar svake od tih grupa su u odgovarajućim podgrupama hijerarhijski navedeni propisi, počevši od zakona (ako postoji u toj grupi propisa), pa nadalje. Na primer, grupa propisa „Životna sredina“ sadrži propise rangirane u podgrupama po sledećem redosledu: (i) Zakon o životnoj sredini, i još pet kasnije donetih Zakona o izmenama i dopunama zakona o životnoj sredini; (ii) Naredbe za ograničavanje prometa, ukupno pet naredbi i dva uputstva za njihovo provođenje; (iii) Naredbe za ograničenje, ova podgrupa sadrži dve naredbe; (iv) Dozvole, podgrupa sadrži jedno Uputstvo za podatke potrebne za izdavanje dozvole; (v) Naknade i takse, ova podgrupa sadrži pravilnike, programe (na primer: Program investiranja u životnu sredinu), uredbe, i odluke, ukupno 11 akata; (vi) Inspekcijski nadzor, sa četiri pravilnika; (vii) Ekološka oznaka, tri pravilnika; (viii) Nagrade i priznanja, sadrži jedan pravilnik; (ix) Pristup informacijama, jedan pravilnik i jedna odluka; (x) Strateška ocena uticaja na životnu sredinu, ova važna grupa propisa sadrži jedan pravilnik i četiri uredbe; (xi) Ocena uticaja na životnu sredinu, ova za industriju veoma važna grupa propisa sadrži brojne pravil-nike i uredbe, ukupno 12 propisa; (xii) Integrisano sprečavanje i kontrola zagađivanja, takođe

http://www.vladars.net/�

http://www.ekoplan.gov.rs/�

97

Propisi u zakonodavstvu Federacije Bosne i Hercegovine The regulations in the legislation of The Federation of Bosnia and Herzegovina

Propisi Federacije Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Federacije BiH) nisu tematski grupisani, kao što je to na primer slučaj sa propisima Makedonije, već su hronološki grupisani, po godinama, počevši od 1996. godine (Hronološki registar propisa objavljenih u „Službenim novinama Federacije BiH“; www.fbihvlada.gov.ba); što otežava i značajno usporava identifikaciju propisa koji se odnose na zaštitu životne sredine. Dodatna teškoća i izvor mogućih grešaka je u tome, da priređivač ovog teksta mora da sām identifikuje propise koji se, po njegovom mišljenju, jer propisi nisu tematski grupisani, odnose na zaštitu životne sredine i održivi razvoj.

Pregledom dokumenata na sajtu Vlade Federacije BiH, priređivač ovog teksta je iden-tifikovao propise koji, u celosti ili delom, nedvosmisleno spadaju u legislativu o zaštiti životne sredine; to su: Zakon o zaštiti okoliša, Zakon o fondu za zaštitu okoliša, Zakon o zaštiti zraka, Zakon o upravljanju otpadom, Zakon o vodama. Nekoliko propisa je doneto na osnovu nekih od navedenih zakona: na osnovu Zakona o upravljanju otpadom, doneta je Uredba o obavezi dostavljanja godišnjeg izvještaja o ispunjenju uvjeta iz dozvole za upravljanje otpadom, i Uredba o selektivnom prikupljanju, pakovanju i označavanju otpada; na osnovu Zakona o vodama, doneta je bitna uredba – Uredba o opasnim i štetnim materijama u vodama. Nekoliko propisa, po mišljenju priređivača ovog teksta, može da se dovede u vezu sa problematikom zaštite okoline; kao što su: Zakon o slobodi pristupa informacijama u Federa-ciji Bosne i Hercegovine, Zakon o zaštiti i spašavanju ljudi i materijalnih dobara od prirodnih i drugih nesreća, Zakon o prostornom planiranu i korištenju zemljišta na nivou Federacije Bosne i Hercegovine, Uredba o korištenju obnovljivih izvora energije i kogeneracije.

Pregled propisa je jasno pokazao, da većina osnovnih propisa o zaštiti životne sredine postoji (Zakon o zaštiti okoliša, Zakon o zaštiti zraka, Zakon o upravljanju otpadom, Zakon o vodama), ali da je vrlo malo svih onih ostalih propisa (pravilnici, uredbe, ...) koji omogućuju da se osnovni propisi, zakoni, i realizuju u praksi. Na primer, ne vidi se da postoji propis, na primer u formi odgovarajućeg pravilnika, kojim su regulisane dozvoljene vrednosti emisije (u vazduh, u vodu); a bez propisanih dozvoljenih vrednosti emisije nije jasno na osnovu čega se reguliše da li neki subjekt, na primer neka fabrika, zagađuje okolinu u dozvoljenoj meri ili preko dozvoljenih granica. Priređivač ovog teksta o legislativi o zaštiti okoline nije mogao da utvrdi, pregledom sajta Vlade Federacije BiH, da li se primenjuju neki drugi propisi, na primer odgovarajući propisi EU, kojim se popunjava ta evidentna praznina u podzakonskim aktima koji regulišu mnoge aspekte zaštite okoline (na primer, monitoring), odnosno kojim se omogućuje puna primena osnovne regulative.

Propisi u zakonodavstvu Republike Srpske The regulations in the legislation of The Republika Srpska

U okviru legislative Republike Srpske mogu se, među aktima koji čine pravni i administrativni okvir delovanja odgovarajućeg ministarstva – Ministarstva za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju –

Sem osnovih propisa – zakona, u okviru legislative o zaštiti okoline nalaze se i podza-konska akti kojima se omogućuje provođenje zakona. Od tih podzakonskih akata, za industriju su, po proceni priređivača teksta, najvažniji sledeći: Uredba o graničnim vrijednostima emisije zagađujućih materija u vazduh; Pravilnik o emisiji isparljivih organskih jedinjenja; Pravilnik o graničnim vrijednostima kvaliteta vazduha; Republička strategija zaštite vazduha; Pravilnik o kategorijama otpada sa katalogom; Uredba o postrojenjima koja mogu biti izgrađena i

lako identifikovati propisi koji se odnose na zaštitu životne sre-dine, jer su i ovde, kao i u slučaju propisa Makedonije, propisi tematski grupisani

U okviru legislative nalaze se osnovni akti – zakoni: Zakon o zaštiti životne sredine, Zakon o zaštiti prirode, Zakon o upravljanju otpadom, i zakon koji se može dovesti u vezu sa problematikom zaštite okoline: Zakon o uređenju prostora i građenju.


98

puštena u rad samo ukoliko imaju ekološku dozvolu; Uredba o projektima za koje se sprovodi procjena uticaja na životnu sredinu i kriterijumima za odlučivanje o obavezi sprovođenja i obimu procjene uticaja na životnu sredinu; Pravilnik o metodologiji i načinu vođenja registra postrojenja i zagađivača.

Vidi se, na osnovu pregleda legislative Republike Srpske o zaštiti životne sredine, da je najveća pažnja posvećena zaštiti vazduha i upravljanju otpadom; dok je uočljiv nedostatak podzakonskih akata koji bliže regulišu zaštitu voda, na primer nedostaje pravilnik o dozvolje-nim vrednostima emisije u vode.

3.2.3 Propisi u zakonodavstvu Srbije Regulations in the legislation of Serbia

Legislativa Srbije o zaštiti životne sredine je dobro struktuisana, i u tom pogledu vide se slična rešenja u struktuisanosti propisa sa legislativom Makedonije. Propisi o zaštiti okoline su na sajtu odgovarajućeg ministarstva – Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja; www.ekoplan.gov.rs – razvrstani u više grupa: (i) Zaštita životne sredine, (ii) Otpad, (iii) Zaštita prirode, (iv) Vazduh, (v) Voda, (vi) Buka, (vii) Jonizujuće i nejonizujuće zračenje, (viii) Integrisano sprečavanje i kontrola zagađivanja životne sredine, (ix) Međunarodne konvencije. Dodatni materijali od interesa za zaštitu koji, po mišljenju priređivača ovog teksta, mogu da budu od koristi industriji, mogu se naći u ostalim grupama na sajtu Ministarstva: (x) Srodni zakoni (tu je dat Zakon o registraciji privrednih subjekata), (xi) Izveštaji (na primer: Izdate saglasnosti na studije o proceni uticaja na životnu sredinu u 2009. godini), (xii) Prezentacije, (xiii) Audio-video materijal, (xiv) Projekti, i (xv) Ostala do-kumenta (na primer, dokument od posebnog interesa za pojedine fabrike: Preliminarni spisak postojećih postrojenja koja podležu izdavanju integrisane dozvole).

Unutar prvih osam grupa propisa o životnoj sredini, struktura je sledeća: daje se za-kon, i zatim se uz tekst zakona daju ostali propisi ili materijali u vezi tog zakona podeljeni u podgrupe: Uredbe, Pravilnici, Nacrti, i Ostalo. Najobimnija grupa propisa je grupa Zaštita životne sredine, u kojoj se navodi pet zakona, sa odgovarajućim propisima i materijalima koji idu uz te zakone. Na primer, uz Zakon o zaštiti životne sredine „ide“ još osam uredbi, dva pravilnika, i jedan materijal.

Okvir i bazu zakonodavstva Srbije o zaštiti životne sredine čini set od četiri osnovna zakona: (i) Zakon o zaštiti životne sredine, (ii) Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu, (iii) Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, i (iv) Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine. Pravnu regulativu Srbije o zaštiti životne sredine dalje čini niz pojedinačnih zakona (kao što su: Zakon o zaštiti voda, Zakon o zaštiti vazduha, Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu, Zakon o upravljanju otpadom), kao i niz pravnih akata nižeg ranga: uredbe, pravilnici, odluke, kako bi se ta pravna osnova kompleti-rala (na primer: Uredba o određivanju aktivnosti čije obavljanje utiče na životnu sredinu; Uredba o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vazduh; Pravilnik o katego-rijama, ispitivanju i klasifikaciji otpada; Pravilnik o sadržaju planova kvaliteta vazduha; Odluka o osnivanju nacionalnog tela za sprovođenje projekata mehanizma čistog razvoja).

Na osnovu pregleda legislative Srbije o zaštiti životne sredine može se uvrditi, da je ova legislativa uglavnom celovita, obimna, i dobro struktuisana. Sajt Ministarstva je pregledan i omogućuje korisnicima iz industrije da brzo i lako dođu do propisa koji su im potrebni; a postoji na sajtu još dosta materijala koji im mogu biti od pomoći u aktivnostima vezanim za zaštitu okoline.


99

3.3. UPOREDNA STUDIJA ANALIZA SLIČNOSTI I RAZLIKA U GLAVNIM REŠENJIMA LEGISLATIVE O ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE I ODRŽIVOM RAZVOJU U MAKEDONIJI, BOSNI I HERCEGOVINI, I SRBIJI A comparative study of legislation in the field of environmental protection and sustainable development in The Former Yugoslav Republic Macedonia, Bosnia and Herzegovina and Serbia

Nakon što je identifikovana struktura mreže propisa koji se odnose na zaštitu životne sredine i održivi razvoj, i procenjen nivo struktuisanosti i dovršenosti mreže propisa, u svakoj od posmatranih zemalja, preostaje najveći i najvažniji deo posla, da se analiziraju sličnosti i razlike među tim propisima, kako bi time pomogli poslenicima u praksi, prevashodno u in-dustriji, u rešavanju problematike zaštite životne sredine u njihovim preduzećima, fabrikama i pogonima.

Pošto je, ukupno gledano, veoma mnogo propisa u zakonodavstvu posmatranih zemalja koji se odnose na zaštitu životne sredine i održivi razvoj, i pošto se ta legislativa znatno razlikuju po obimu i strukturi, analiza sličnosti i razlika među svim tim propisima ne samo da bi bila preobimna i nepregledna, nego ne bi imala pun efekat, ne bi se dobila dovoljno kvalitetna informacija, upravo zbog te velike raznolikosti obima i strukture propisa. S druge strane, pošto u legislativi svake od tih zemalja postoje propisi koji čine osnovu te legislative, na kojoj je, kao na temelju, da se tako kaže: „sazidana zgrada“ propisa; odnosno, da brojni ostali propisi – uredbe, pravilnici, odluke, ... – proističu iz tih osnovnih propisa, služe za njihovo preciziranje i način su da se osnovne postavke legislative prevedu u praksu, to će se ova analiza propisa izvesti tako što će se: (i) identifikovati propisi koji čine okvir i bazu zakonodavstva o zaštiti životne sredine i održivom razvoju u svakoj od posmatranih zemalja; zatim (ii) razmotriti struktura propisa i glavnih rešenja problematike u osnovnom propisu i na osnovu toga (iii) analizirati sličnosti i razlike u glavnim rešenjima problematike.

3.3.1 Identifikovanje propisa koji čine okvir i bazu zakonodavstva o zaštiti životne sredine i

održivom razvoju Identification The regulations that form the framework and the base of the legislation on environmental protection and

U identifikovanju propisa koji čine okvir i bazu zakonodavstva u svakoj od posmatranih zemalja, i kasnijoj analizi propisa, priređivač ovog teksta o legislativi koja se odnosi na zaštitu životne sredine, a koji su od interesa industriji, se rukovodio sopstvenim viđenjem problematike zaštite životne sredine, i samim tim je u potpunosti samo on odgovoran za eventualne greške i propuste u razmatranju koje sledi.

U legislativi Makedonije se Zakon o životnoj sredini, i zakoni koji se odnose na glavne otpadne tokove i njihov uticaj na okolinu: Zakon o kvalitetu ambijentalnog vazduha, Zakon o vodi, i Zakon o upravljanju otpadom, mogu smatrati osnovom legislative o zaštiti životne sredine. Uz te zakone može se smatrati da još nekoliko podzakonskih akata kompletiraju okvir problematike: Uredba o graničnim vrednostima u vazduh, Uredba o određivanju aktivnosti na instalacijama za koje se izdaje integrisana dozvola, Uredba za odeđivanje projekata za koje se sačinjava ocena uticaja, Uredba o klasifikaciji i kategorizaciji voda, Lista vidova otpada (napomena: prevodi naslova, pogotovo naslova podzakonskih akata koji su često veoma detaljni i dugački, su u pravilu skraćivani, urađeni po smislu, tj, nisu doslovni prevodi).

U legislativi Federacije BiH osnovu i okvir problematike čine sledeći zakoni: Zakon o zaštiti okoliša, Zakon o zaštiti zraka, Zakon o vodama, Zakon o upravljanju otpadom. Sem tih zakona može se još usvojiti, da okvir problematike zaokružuje Uredba o opasnim i štetnim materijama u vodama.

sustainable development

108

(iii) članovi iz poglavlja o proceni uticaja na životnu sredinu; i (iv) članovi iz poglavlja o integrisanoj ekološkoj dozvoli.

3.4.5 Načela zaštite životne sredine

Principles of

Načela zaštite životne sredine su temelj na kome je „sazidana zgrada“ Zakona o zaštiti životne sredine, ako ne i celokupnog zakonodavstva o zaštiti i očuvanju životne sredine. Iz načela su izvedena sva glavna zakonska rešenja. U tabeli 1 je dat uporedni pregled načela u zakonu o zaštiti životne sredine država i entiteta obuhvaćenih razmatranjem. Dati su nazivi načela, što je u najvećem broju slučajeva dovoljno, jer se iz samog naziva načela može znati na šta se dato načelo odnosi; a u pojedinim slučajevima, kada se smatralo da sam naziv načela nije dovoljan, u napomenama uz tabelu je bliže objašnjeno o čemu je reč. Jedna važna napomena o redosledu navođenja u tabeli 1, a to se odnosi na redosled navođenja i u ostalim tabelama koje će da slede: podaci u tabeli su za zvaku zemlju/entitet navedeni po redosledu kakav je i u propisu iz koga su ti podaci uzeti. Bilo bi nešto lakše za razmatranje da su, na primer, načela zaštite životne sredine u zakonodavstvu Makedonije i Srbije, tabela 1, poređana tako da su odgovarajuća slična ili identična načela navedena paralelno u tabeli; ali smo smatrali da ipak treba zadržati redosled koji je zakonodavac dao. ------------------------------------- Tabela 1: Načela zaštite životne sredine u Zakonu o zaštiti životne sredine, u legislativi

Makedonije, Federacije BiH, Republike Srpske, i Srbije

Environmental Protection

• Iako imaju slične nazive, Načelo supsidijarnosti (zakon Makedonije) i Načelo supsidijarne odgovornosti (zakon Srbije) se odnose na različitu problematiku. Razlike su očite iz teksta načela, tako da se ne moraju posebno diskutovati:

1

Napomene za priređivača (celokupnog) teksta:

Ovo je približno mesto na kome tabela treba da se nalazi; ali, pošto tabela 1, kao i većina os-talih tabela, zauzima celu stranu (ostale tabele zauzimaju dve i više strana, ali je uvek prvi deo tabele na celoj ili gotovo celoj strani) to se ona mora pozicionirati kasnije u tekstu.

U slučaju da se odabere drugačiji format teksta (margine), može doći do toga da tabela pređe na narednu stranu, odnosno da se mora praviti nastavak tabele sa te prve strane. Tada treba obavezno ponoviti zaglavlje na tom nastavku tabele. -------------------------------------

Iz pregleda načela o zaštiti životne sredine, tabela 1, jasno se mogu izvesti bar dve ge-neralne konstatacije: (i) očito je da su načela izvedena iz istog „korena“, odnosno da je zako-nodavstvo Evropske Unije bilo osnova na kojoj je pisan zakon o zaštiti životne sredine, što je uostalom navedeno već u ovom tekstu; i (ii) lista načela u zakonima Federacije BiH i Republike Srpske je značajno kraća, nego u zakonima Makedonije i Srbije.

Iz poređenja načela u zakonima Makedonije i Srbije vidi se da je najkompletnija lista načela data u zakonu Makedonije, ukoliko se posmatra samo Zakon o zaštiti životne sredine Makedonije i Srbije; ali ako se u zakonodavstvu Srbije uzmu u obzir i načela iz Zakona o strateškoj proceni uticaja, i Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, tabela 1, tada je broj načela u zakonu Makedonije i Srbije približno jednak. Većina načela u zakonu Makedonije i Srbije su praktično istovetna; ali ima i nekih značajnih razlika:

„Načelo supsidijarnosti: Opštine, grad Skoplje i opštine grada Skoplja, u okviru svojih ovlašćenja utvrđenih zakonom, imaju pravo i dužnost da na svom području preduzmu sve mere i aktivnosti za zaštitu i unapređenje životne sredine, koje nisu u isključivoj nadležnosti državnih organa.“ „Načelo supsidijarne odgovornosti: državni organi, u okviru svojih finansijskih mogućnosti, otklanjaju posledice zagađivanja životne sredine i smanjenja štete u

109

slučajevima kada je zagađivač nepoznat, kao i kada šteta potiče usled zagađivanja životne sredine iz izvora van teritorije Republike.“

• Načelo „zagađivač plaća“ u zakonu Srbije je, može se reći, pojačano Načelom odgovornosti zagađivača i njegovog pravnog sledbenika. Ovim načelom se: (i) predupređuje da zagađivač izbegne odgovornost u slučaju likvidacije ili stečaja preduzeća (time odgovornost za zađivanje životne sredine ne prestaje); (ii) obavezuje i pravni sledbenik zagađivača u vezi aktivnosti na zaštiti živorne sredine; i što je možda najvažnije (iii) promene vlasništva preduzeća obavezno uključuju procenu stanja životne sredine i određivanje odgovornosti za zagađivanje, ali i namirivanje dugova prethodnog vlasnika za štetu nanetu životnoj sredini.

• A s druge strane, može se takođe reći, da je Načelo održivog razvoja, u zakonu Makedonije, pojačano Načelom čiste proizvodnje, pa i Načelom proporcionalnosti. Ovim načelima se zaokružuje i podržava praksa koja se zagovara Načelom održivog razvoja. Do određene mere, ekvivalent Načelu čiste proizvodnje, u zakonu Makedo-nije je Načelo primene podsticajnih mera, u zakonu Srbije.

• Načelo u zakonu Makedonije koje nema svoj pandan u zakonu Srbije, je zaštitna klauzula, kojom se jasno definiše da se može privremeno ili trajno zabraniti obavljanje određene aktivnosti ili prometa određenih proizvoda, ako to ugrožava život i zdravlje ljudi i šteti životnoj sredini.

Lista načela zaštite životne sredine u zakonima Federacije BiH i Republike Srpske je identična. Uočljivo je, da je broj načela u zakonima Federacije BiH i Republike Srpske gotovo upola manji od broja načela u zakonu Makedonije i Srbije; ali kada se pogleda tekst načela u zakonima Federacije BiH i Republike Srpske vidi se da ukupna materija obuhvaćena načelima u zakonu Federacije BiH i Republike Srpske ipak nije toliko manja. Međutim, uočljivo je takođe, da u zakonu Federacije BiH i Republike Srpske nema Načela „korisnik plaća“, što se može smatrati ozbiljnom manjkavošću.

3.4.6 Poglavlja zakona o zaštiti životne sredine

Chapters of the Laws on Environmental Protection

Sličnosti i razlike između rešenja Zakona o zaštiti životne sredine, u Makedoniji, Federaciji BiH, Republici Srpskoj i Srbiji mogu se u dovoljnoj meri sagledati upoređenjem poglavlja u Zakonu svake od posmatranih država/entiteta. Uporedni spisak (naslova) poglavlja dat je u tabeli 2. U Makedoniji, Federaciji BiH, i Republici Srpskoj, osnova zakonodavstva o životnoj sredini je njihov Zakon o zaštiti životne sredine; dok je u Srbiji ta osnova sačinjena od četiri zakona: Zakona o zaštiti životne sredine, kao „osnove osnove“, ako se tako može reći, ali tu osnovu sačinjavaju, odnosno zaokružuju, i: Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu, Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, i Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja. Zbog toga su u tabeli 2, u slučaju Srbije, sem poglavlja iz Zakona o zaštiti životne sredine navedena i glavna poglavlja iz ta tri dodatna zakona. ------------------------------------- Tabela 2: Nazivi poglavlja Zakona o zaštiti životne sredine 1, u legislativi Makedonije,

Federacije BiH, Republike Srpske, i Srbije

U slučaju da se odabere drugačiji format teksta (margine), može doći do toga da prvi deo tabele pređe na narednu stranu, odnosno da se mora praviti nastavak i prvog dela tabele. Tada je najbolje ostatak prvog dela tabele pripojiti drugom delu (nastavku) tabele, ali treba

1, 3, 4, 5


Ovo je približno mesto na kome tabela treba da se nalazi, ali, pošto prvi deo tabele 2 zauzima celu stranu, to se tabela mora pozicionirati kasnije u tekstu.

111

zakonu Srbije ova problematika u okviru poglavlja Mere i uslovi zaštite životne sredine.

• Poglavlje u zakonu Makedonije: Održivi razvoj i globalna pitanja iz oblasti životne sre-dine (održivi razvoj, inventar gasova staklene bašte, plan mera i aktivnosti za sprečavanje uzroka i ublažavanje negativnih efekata klimatskih promena, plan za borbu protiv efekata dezertifikacije i ublažavanja efekata suše). Izdvojenu ovakvu problematiku u posebno poglavlje ima samo zakon Makedonije.

• U zakonu Federacije BiH i Republike Srpske postoji poglavlje koje je, razumljivo, specifično za ta dva entiteta: poglavlje Međuentitetska saradnja.

• U zakonu Federacije BiH i Republike Srpske je problematika (sistema) upravljanja životnom sredinom i eko-označavanja izdvojena u posebno poglavlje – u zakonu Federacije BiH poglavlje Dobrovoljni pristup, u zakonu Republike Srpske poglavlje Sistem eko-označavanja i upravljanja životnom sredinom – dok je u zakonu Makedo-nije ta problematika unutar poglavlja Posebne obaveze i mere, a u zakonu Srbije unu-tar poglavlja Mere i uslovi zaštite životne sredine.

• Rešenje u zakonodavstvu Srbije, da se problematika (i) strateške procene uticaja, (ii) procene uticaja, i (iii) integrisane ekološke dozvole, izdvoji u posebne zakone – dok je u slučaju Federcije BiH, Republike Srpske i Makedonije, sve to u okviru Zakona o zaštiti životne sredine – priređivač ovog teksta smatra slabijim u odnosu na rešenje sa uklapanjem te problematike u jedan osnovni zakon. To rešenje je u zakonodavstvu Srbije direktno preuzeto iz zakonodavstva Evropske Unije, tako da je lako povući paralelu između Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu, Zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, i Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, sa odgovarajućim direktivama EU (videti u: Direktive EU u fokusu, 2003). Međutim, zakonodavstvo EU se odnosi na celu Evropsku Uniju, odnosno na skup država članica, i logično je da se ta problematika definiše u više direktiva; dok su u slučaju Srbije sem baznog zakona – Zakona o zaštiti životne sredine, napravljena još tri zakona, u kojima se značajan deo materije koja je standardni sastavni deo zakona (Opšte odredbe, definicije-značenje izraza, načela, nadzor) preklapaju, odnosno ponavljaju u odnosu na bazni zakon. Priređivač ovog teksta smatra, da kad je jedna zemlja/entitet u pitanju, uklapanje problematike procene uticaja i ekološke dozvole u jedan zakon predstavlja preglednije rešenje za praksu.

3.4.7 Članovi iz poglavlja o proceni uticaja na životnu sredinu Articles on environmental impact assessment

Sem dosadašnje analize sličnosti i razlika u glavnim rešenjima problematike zaštite životne sredine, na primeru Zakona o zaštiti životne sredine, i razmatranja sličnosti i razlika u načelima zaštite, i u glavnim delovima (poglavljima) zakona; odlučili smo se još i na razma-tranje sličnosti i razlika u rešenjima problematike (i) procene uticaja na životnu sredinu, i (ii) integrisane ekološke dozvole, jer su to problematike koje se direktno tiču industrijskih aktivnosti, bilo da se radi o proizvodnoj industriji, ili o drugim aktivnostima industrijskih razmera, koje mogu značajno da utiču na životnu sredinu. Drugim rečima, na industriju, i još na prilično velik deo privrede, značajno utiču rešenja primenjena u proceni uticaja, i u integri-sanoj ekološkoj odzvoli; i zbog toga smo smatrali da je od interesa da se razmotre sličnosti i razlike u rešavanju ove problematike u posmatranim državama/entitetima. Pošto je strateška procena uticaja direktno od značaja za društvenu zajednicu (državu, entitet, region, opštinu, itd.), a tek od indirektnog značaja za industriju i ostalu privredu, to se analizom sličnosti i razlika u rešenjima strateške procene uticaja nismo ovde bavili.

112

Uporedni pregled članova zakona kojim se uređuje problematika procene uticaja na životnu sredinu daje se u tabeli 3. ------------------------------------- Tabela 3: Naziv ili osnovni tekst članova iz poglavlja o proceni uticaja na životnu sredinu u

Zakonu o zaštiti životne sredine, u legislativi Makedonije 1, Federacije BiH 2, i Republike Srpske 3

3.4.8 Članovi iz poglavlja o integrisanoj dozvoli Articles on integral permit

; i naziv članova iz poglavlja „Postupak procene uticaja“ u Zakonu o proceni uticaja na životnu sredinu, u legislativi Srbije


Ovo je približno mesto na kome tabela treba da se nalazi, ali se tabela 3 sigurno mora pozi-cionirati kasnije u tekstu.

U slučaju da se odabere drugačiji format teksta (margine), tabelu 3, koja je najveća tabela, i sastoji se od četiri dela (prvi deo i tri nastavka) će se sigurno morati rearanžirati. Tada u osno-vi važe napomene date u drugom pasusu napomena uz tabelu 2. -------------------------------------

Ono što prvo pada u oči, već pri letimičnom uvidu u tabelu 3, je izrazita neravnomer-nost u samom broju članova koji regulišu ovu materiju u zakonu svih posmatranih država/entiteta. To samim tim znači, da se prvi put u ovim razmatranjima, u kojima smo do sada konstatovali veoma veliku sličnost zakona Federacije BiH i zakona Republike Srpske, bar na prvi pogled, javljaju značajnije razlike. Tako, broj članova koji regulišu materiju procene uticaja u zakonu Federacije BiH iznosi 12, dok je u zakonu Republike Srpske gotovo dvostruko veći – 22. Ako se, međutim, pregledaju sami članovi u zakonu ta dva entiteta (na šta ukazuju nazivi članova, ili gde naziva članova nema, osnovni tekst članova, tabela 3), vidi se da velikih razlika u rešenjima, što bi se očekivalo već na snovu tako različitog broja članova u zakonu Federacije BiH i Republike Srpske, ipak nema; izuzme li se regulisanje materije procene uticaja na međuentitetskom nivou i sa Distriktom Brčko, što u zakonu Republike Srpske obuhvata čak pet članova od nabrojanih dvadeset i dva, dok je u zakonu Federacije BiH to regulisano jednim članom. Priređivač ovog teksta ne vidi potrebu posvećivanja tolike pažnje aspektu međuentitetskih odnosa i odnosa sa Distriktom Brčko, u proceni uticaja, kako je to urađeno u Zakonu Republike Srpske i smatra da je regulisanje te materije u jednom članu u zakonu Federacije BiH dovoljno.

Broj članova koji regulišu materiju procene uticaja u zakonu Makedonije je takođe značajan – 21. Materija je regulisana logično i pregledno. Interesantno je rešenje sa posebnim članom kojim se utvrđuje lista eksperata za ocenu uticaja projekta na životnu sredinu; što ovako eksplicitno nije rešeno u zakonu ostalih zemalja/entiteta koji se ovde posmatraju.

Najveći broj članova koji regulišu procenu uticaja (30) je, logično, u posebnom zako-nu o proceni uticaja koji ima Srbija. Kada se posmatraju ti članovi, uočava se da je materija procene uticaja isto dobro rešena, kao što je to u zakonu Makedonije; ali da je možda i previše fragmentirana, i da je odatle toliko velik broj članova. Slično rešenju u zakonu Makedonije, ali rigoroznije regulisanje materije o licima koja mogu da ocenjuju studiju uticaja je u zakonu Srbije sa članom „Tehnička komisija“.

Iz svega razmatranog može se zaključiti, da su sličnosti u rešenjima materije procene uticaja u zakonima Federacije BiH, Republike Srpske, Makedonije i Srbije mnogo veće, nego što su razlike među tim rešenjima; i da su rešenja u zakonu Makedonije i Srbije ipak razrađenija i zaokruženija nego što su to rešenja u zakonima Federacije BiH i Republike Srpske.

Izdavanjem integrisane ekološke dozvole (u daljem tekstu: inegrisana dozvola) daje se nekom subjektu dozvola za rad sa aspekta svih bitnih zahteva vezanih za zaštitu životne sredine od

113

uticaja koji taj subjekt može da ima na životnu sredinu. Jasno da je ovako važna problematika na odgovarajući način regulisana članovima u zakonu o zaštiti životne sredine, kako je to urađeno u slučaju Makedonije, Federacije BiH i Republike Srpske, videti tabelu 4; ili čak posebnim zakonom, kao u slučaju Srbije – u tabeli 4 dati su najvažniji članovi iz tog zakona.

Materiju izdavanja integrisane dozvole najdetaljnije uređuje zakon Makedonije, sa čak 35 članova. Zanimljivo je uporediti to sa brojem članova u posebnom zakonu o integrisanoj dozvoli koji ima Srbija: radi se (samo) o 22 člana (u poglavljima zakona koji se direktno odnose na postupak izdavanja integrisane dozvole). Najveći broj članova zakona Makedonije, 26 od ukupno 35 članova, se odnosi na A-integrisanu dozvolu, koju izdaje organ državne uprave nadležan za pitanja zaštite životne sredine; ali je odgovarajuća pažnja (8 od 35 članova) posvećena i regulisanju B-integrisane dozvole, koju izdaju opštine ili grad Skoplje. Eksplicitno definisano rešenje sa dve vrste integrisane dozvole, tačnije rečeno sa dva nivoa dozvole: (i) integrisanom dozvolom za projekte republičkog značaja (A-integrisana dozvola), i (ii) integrisanom dozvolom za projekte čiji je značaj na nivou opštine ili grada Skoplja (B-integrisana dozvola), ima samo zakon Makedonije. U zakonima drugih posmatranih država/entiteta ta materija nije rešena tako esplicitno, ali je ipak rešeno da organi nižih nivoa izdaju dozvole za projekte za koju ti organi imaju kompetencije na tom nivou. Interesantno je i rešenje, u odgovarajućem članu zakona Makedonije, sa oformljenjem naučno-tehničke ko-misije za najbolje dostupne tehnike (BAT) kako bi se olakšalo i omogućilo opredeljivanje za BAT u A-integrisanoj dozvoli. ------------------------------------- Tabela 4: Naziv ili osnovni tekst članova iz poglavlja o integrisanoj dozvoli u Zakonu o zaštiti

životne sredine, u legislativi Makedonije 1, Federacije BiH 2, i Republike Srpske 3

3.4.9 Zaključak Conclusion

; i naziv članova iz poglavlja „2. Integrisana dozvola“ i „3. Postupak izdavanja dozvole“ u Zakonu o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, u legislativi Srbije


Važe u osnovi iste napomene kao i za tabelu 3. -------------------------------------

U posebnom zakonu Srbije o integrisanoj dozvoli – Zakon o integrisanom sprečavanju i kontrili zagađivanja životne sredine – materija o integrisanoj dozvoli je takođe detaljno re-gulisana; i bez obzira što je sām broj članova u poglavljima zakona Srbije (Poglavlje 2. i 3.) značajno manji nego u zakonu Makedonije, pregledom sadržaja članova može se zaključiti da je obuhvatnost regulisanja materije o integrisanoj dozvoli u ova dva zakon približno jednaka.

Slično kao i sa materijom o proceni uticaja, razmatranoj u prethodnom poglavlju, tako je i materija o integrisanoj dozvoli u zakonu Federacije BiH i Republike Srpske regulisana u znatno skromnijem obimu nego što je to slučaj sa zakonima Makedonije i Srbije. Ipak, osnove i glavni delovi materije o integrisanoj dozvoli su dati u zakonu Federacije BiH i Republike Srpske; mada je dublja razrada problematike izostala; što je, po mišljenju priređivača ovog teksta, manjkavost u odnosu na nivo razrade problematike integrisane dozvole u zakonima Srbije i Medonije. Treba samo još dodati, da su rešenja primenjena u regulisanju materije o integrisanoj dozvoli u zakonima Federacije BiH i Republike Srpske gotovo identična.

Generalni zaključak ove uporedne studije legislative iz oblasti zaštite životne sredine i održivog razvoja u Makedoniji, Bosni i Hercegovini i Srbiji mogao bi se sažeti u nekoliko tačaka:

• Sličnosti u rešenjima problematike zaštite životne sredine u zakonodavstvu posmatra-nih država su daleko veće od razlika.

114

• Veće sličnosti od razlika u legislativi o zaštiti životne sredine posmatranih država su logična posledica načina na koji su definisana ta rešenja u legislativama, pošto su raz-matrane legislative sačinjene u velikoj saglasnosti sa legislativom Evropske Unije o zaštiti životne sredine.

• Činjenica, da su daleko veće sličnosti u odnosu na razlike među rešenjima prboblema-tike zaštite životne sredine, je veoma povoljna za rad subjekata u posmatranim zem-ljama (od značaja za ovu studiju su industrijska preduzeća u posmatranim zemljama), jer olakšava rad tih subjekata ukoliko je taj rad vezan za delovanje u drugim od pos-matranih država, na primer na izvoz ili uvoz roba i usluga, gradnju i rad firmi ćerki na području tih zemalja, i slično.

Literatura www.moepp.gov.mk; posećen 18.3 2011.

www.fbihvlada.gov.ba; posećen 23. 3. 2011.

www.vladars.net; posećen 23. 3. 2011.

www.ekoplan.gov.rs; posećen 11. 8. 2011.

Direktive EU u fokusu. Drugo redigovano izdanje (urednik: S.Bogdanović). REC-Kancelarija u Srbiji i Crnoj Gori, Finnconsult Oy Espoo, Scandiaconsult Natura AB Stocholm, 2003.

http://www.moepp.gov.mk/�


http://www.vladars.net/�


115

Tabela 1: Načela zaštite životne sredine u Zakonu o zaštiti životne sredine, u legislativi Makedonije, Federacije BiH, Republike Srpske, i Srbije

Makedonija

1

Federacija BiH Republika Srpska Srbija

Načelo visokog stepena zaštite

Načelo održivog razvoja

Načelo održivog razvoja Načelo integralnosti

Načelo integrisanosti Načelo predostrožnosti i prevencije

Načelo predostrožnosti i prevencije

Načelo prevencije i predostrožnosti

Načelo održivog razvoja Načelo zamjene 5 Načelo zamjene Načelo očuvanja pri-

rodnih vrednosti Načelo „zagađivač plaća“

Načelo integralnog pristupa

Načelo integralnog pristupa

Načelo održivog razvoja

Načelo „korisnik plaća“

Načelo saradnje i pod-jele odgovornosti

Načelo saradnje i pod-jele odgovornosti

Načelo odgovornosti zagađivača i njegovog pravnog sledbenika

Načelo supsidijarnosti 2

Učešće javnosti i pris-tup informacijama

Učešće javnosti i pris-tup informacijama

Načelo „zagađivač plaća“

Načelo proporcional-nosti 3



Načelo „korisnik plaća“

Načelo predostrožnosti

Načelo supsidijarne odgovornosti

Načelo prevencije Načelo primene podsti-cajnih mera

Načelo čiste proiz-vodnje

Načelo informisanja i učešća javnosti

Načelo međunarodne saradnje

Načelo zaštite prava na zdravu životnu sredinu i pristupa pravosuđu

Načelo učešća javnosti i pristupa informaci-jama

Načelo hijerarhije i koordinacije 6

Načelo podizanja javne svesti o značaju zaštite životne sredine

Načelo hijerarhije up-ravljanja otpadom 7

Zaštitna klauzula 4

1 Za većinu načela se iz samog naziva može zaključiti na šta se odnosi; a u pojedinim slučajevima, kada se smatralo da naziv načela nije dovoljan, uz naziv načela je u napomeni dat tekst načela.

2 Opštine imaju pravo i dužnost da preduzimaju mere i aktivnosti u zaštiti okoline koje nisu u isklju-čivoj nadležnosti državnih organa.

3 Sistem zaštite životne sredine se zasniva na usvajanju i sprovođenju zakona, planova, programa i odluka koje obezbeđuju proporcionalnost između potreba razvoja i potreba zaštite životne sredine.

4 Radi zaštite života i zdravlja ljudi i životne sredine, organi državne vlasti i organi opština, imaju pravo i dužnost da preduzimaju mere i aktivnosti koje se odnose na privremenu ili

116

trajnu zabranu vršenja određenih aktivnosti ili prometa određenih proizvoda. 5 Svaku aktivnost koja bi mogla imati štetne posljedice po okoliš potrebno je zamijeniti

drugom aktivnošću koja predstavlja znatno manji rizik. 6 Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu. 7 Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine. Tabela 2: Nazivi poglavlja Zakona o zaštiti životne sredine 1, u legislativi Makedonije,

Federacije BiH, Republike Srpske, i Srbije 1, 3, 4, 5

Makedonija Federacija BiH Republika Srpska Srbija

Opšte odredbe Opće odredbe Opšte odredbe Osnovne odredbe

Načela zaštite životne sredine Definicije Definicije

Upravljanje prirodnim vrednostima

Opšte obaveze Načela zaštite okoliša Načela zaštite životne sredine

Mere i uslovi zaštite životne sredine

Posebne obaveze i mere

Zaštita komponenti okoliša

Zaštita komponenti životne sredine

Praćenje stanja životne sredine

Monitoring životne sredine

Informiranje i eduka-cija o okolišu

Informiranje i eduka-cija u oblasti zaštite životne sredine

Informisanje i učešće javnosti

Informativni sistem Učešće javnosti i pris-tup informacijama o okolišu

Učešće javnosti i pris-tup informacijama koje se odnose na pitanja životne sredine

Ekonomski instrumenti

Istraživačka delatnost i obrazovanje u oblasti zaštite životne sredine

Nadležnost Nadležnost Odgovornost za zaga-đivanje životne sredine

Pristup informacijama koje se odnose na životnu sredinu

Planiranje zaštite okoliša

Planiranje zaštite životne sredine Nadzor

Planiranje zaštite životne sredine

Procjena uticaja na okoliš i okolinska dozvola

Procjena uticaja na životnu sredinu Kaznene odredbe

Ocena uticaja određe-nih strategija, planova i programa na životnu sredinu

Izdavanje okolinskih dozvola i sprečavanje nesreća velikih raz-mjera

Izdavanje ekoloških dozvola i sprečavanje nesreća većih razmjera

Prelazne i završne odredbe

Ocena uticaja određe-nih objekata na životnu sredinu

Uspostava standarda kvaliteta okoliša

Utvrđivanje uslova za postrojenja i standarda za kvalitet životne sre-dine

Postupak strateške procene (uticaja) 3

Integrisana ekološka dozvola za rad instala-cija koje utiču na život-nu sredinu

Nadzor Nadzor Postupak procene uticaja 4

117

Generalna ekološka revizija 2 Dobrovoljni pristup

Sistem eko-označava-nja i upravljanja život-nom sredinom

Integrisana dozvola 5

1 Za većinu poglavlja se iz samog naziva poglavlja može zaključiti na šta se odnosi; a kada se smat-ralo da naziv poglavlja nije dovoljan, u napomeni je dato kratko objašnjenje.

2 Operater je dužan da obavi generalnu ekološku reviziju u slučaju (i) prestanka rada instalacije sa A-ekološkom dozvolom, i (ii) potpunog ili delimičnog prenosa A-ekološke dozvole na drugu insta-laciju u posedu operatera.

3 Iz Zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu. 4 Iz Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu. 5 Iz zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine. Tabela 2: nastavak


Dozvola za usaglaša-vanje sa operativnim planovima

Finansiranje zaštite okoliša

Finansiranje zaštite životne sredine i eko-nomski instrumenti

Postupak izdavanja (integrisane) dozvole 5

Sprečavanje i kontrola havarija sa prisustvom opasnih materija

Građanska odgovornost za štetu u okolišu

Građanska odgovornost za štetu nanesenu životnoj sredini

Odgovornost za štetu načinjenu životnoj sredini

Međuentitetska saradnja

Međuentitetska saradnja

Uprava za životnu sredinu Kaznene odredbe Kaznene odredbe

Finansiranje Prijelazne i završne odredbe

Prelazne i završne odredbe

Održivi razvoj i global-na pitanja iz oblasti životne sredine

Nadzor Način i postupak nad-zora nad radom organa u opštinama Kaznene odredbe Prelazne i završne odredbe 5 Iz zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine.

118

Tabela 3: Naziv ili osnovni tekst članova iz poglavlja o proceni uticaja na životnu

sredinu u Zakonu o zaštiti životne sredine, u legislativi Makedonije 1, Federacije BiH 2, i Republike Srpske 3; i naziv članova iz poglavlja „Postupak procene uticaja“ u Zakonu o proceni uticaja na životnu sredinu, u legislativi Srbije


Predmet ocene uticaja na životnu sredinu

Procjena uticaja na okoliš obuhvata iden-tifikaciju, opis, procje-nu, direktan i indirek-tan uticaj projekta ili aktivnosti na: ...

Cilj procjene uticaja na životnu sredinu

Faze u postupku pro-cene uticaja

Projekti za koje se sprovodi postupak ocene uticaja na životnu sredinu

Neće se izdati saglas-nost za projekte za koje je neophodna procjena uticaja na okoliš ukoli-ko uz zahtjev nije dos-tavljena okolinska doz-vola

Sprovođenje procene uticaja na životnu sre-dinu i pribavljanje reše-nja o odobravanju stu-dije uticaja, za projekte koji mogu imati znača-jan uticaj na životnu sredinu

Prikupljanje podataka i dokumentacije

Projekti za koje se ne vrši procena uticaja na životnu sredinu

Nadležnost u procjeni uticaja na okoliš

Nadležni organi za procjenu uticaja na životnu sredinu

Zahtev za odlučivanje o potrebi procene uti-caja

Način ocene uticaja projekata na životnu sredinu

Pogoni i postrojenja (i) za koje je obavezna procena uticaja, i (ii) za koje će se odlučiti da li je potrebna procjena uticaja na okoliš

Projekti za koje se: (i) obavezno sprovodi procjena uticaja i (ii) za koje se odlučuje o oba-vezi sprovođenja proc-jene uticaja

Razmatranje zahteva o potrebi procene uticaja

119

Izveštavanje o nameri izvođenja projekta

Procjena uticaja na okoliš može se vršiti u dvije faze: (i) prethod-na procjena uticaja na okoliš, i (ii) studija o uticaju na okoliš

Postupak prethodne procjene uticaja na životnu sredinu

Odlučivanje o zahtevu o potrebi procene uti-caja

Postupak utvrđivanja potrebe za ocenom o uticaju projekta na životnu sredinu

Prethodna procjena uticaja na okoliš

Obaveze ministarstva u postupku razmatranja i odlučivanja o zahtevu za prethodnu procenu uticaja

Pravo na žalbu

1 Ocena uticaja određenih objekata na životnu sredinu. 2 Procjena uticaja na okoliš i okolinska dozvola. 3 Procjena uticaja na životnu sredinu. Tabela 3: nastavak 1


Određivanje obima procene uticaja pro-jekta na životnu sredinu

Studija o uticaju na okoliš

Rešenje o zahtevu za prethodnu procenu uti-caja, kojim se utvrđuje obaveza sprovođenja procene uticaja i pri-bavljanje studije o pro-ceni uticaja; ili se utvr-đuje da sprovođenje procene uticaja i pri-bavljanje studije nije obavezno

Zahtev za određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja

Studija o proceni uticaja projekta na životnu sredinu

Dostavljanje Studije o uticaju na okoliš u roku od ...

Postupak procjene uticaja na životnu sredinu

Razmatranje zahteva za određivanje obima i sa-držaja studije o proceni uticaja

Sadržina studije o proceni uticaja na životnu sredinu

Javna rasprava

Podzakonskim aktom utvrđuje se sadržaj stu-dije uticaja na životnu sredinu

Odlučivanje o zahtevu

120

Lista eksperata za pro-cenu uticaja projekta na životnu sredinu

Organizovanje javne rasprave o projektu i obaveštavanje javnosti pre rasprave

Nosilac projekta dos-tavlja studiju uticaja ministarstvu

Pravo na žalbu protiv odluke o zahtevu za određivanje obima i sadržaja studije o pro-ceni uticaja

Izveštaj o adekvatnosti studije o proceni utica-ja projekta na životnu sredinu

Vjerovatnoća prekogra-ničnih uticaja na okoliš

Javna rasprava

Zahtev za davanje sag-lasnosti na studiju o proceni uticaja

Rešenje kojim se daje saglasnost ili se odbija zahtev za trealizaciju projekta

Odobravanje Studije o uticaju na okoliš

Obaveza nosioca proje-kta da po proteku roka javne rasprave dostavi primljene primedbe

Sadržaj studije o proceni uticaja

Pravno dejstvo rešenja

Obaveza i rok minis-tarstva o vršenju struč-ne kontrole (revizije) dopunjene studije uticaja

Obaveza izrade studije o proceni uticaja u pos-tupku pribavljanja doz-vole ili odobrenja za iz-vođenje projekta

Ostvarivanje prava pravnih i fizičkih lica Izdavanje rešenja o

odobravanju studije

Ovlašćenje za izradu studije o proceni uticaja

Dostupnost javnosti dokumenata i informa-cija o proceni uticaja na životnu sredinu

Troškovi obaveštavanja i učešća javnosti, izda-vanja rešenja, i revizije studije uticaja

Javni uvid, prezentacija i rasprava o studiji o proceni uticaja

Tabela 3: nastavak 2


Javna rasprava

Vjerovatnoća uticaja na životnu sredinu drugog entiteta, Brčko Distrik-ta ili druge države

Tehnička komisija

Troškovi sprovođenja postupka za procenu uticaja projekata na životnu sredinu

Obaveštavanje drugog entiteta ili Distrikta Brčko o postupku do-nošenja procene uticaja projekta sa mogućim uticajem na životnu sredinu entiteta/Distrik-ta i načini njihovog uk-ljučivanja u postupak

Dostavljanje studije o proceni uticaja tehničkoj komisiji

121

Procena prekogranič-nog uticaja na životnu sredinu projekta koji se izvodi na teritoriji Re-publike Makedonije

Traženje informacija i dokumenata iz drugog entiteta ili Distrikta Brčko o projektima koji mogu imati uticaj na životnu sredinu, sa ciljem davanja mišlje-nja o uticaju projekta i obezbeđivanje učešća javnosti

Postupak ocene studije o proceni uticaja

Učešće javnosti države koja je u pitanju

Primena međuentitet-skog sporazuma i spo-razuma sa Distriktom Brčko o postupku pret-hodnih konsultacija u postupku odobravanja studije uticaja, ukuliko sporazum postoji

Odlučivanje o davanju saglasnosti na studiju o proceni

Dostavljanje studije i rešenja državi koja je upitanju

Troškovi vezani za pre-kogranični uticaj i sub-jekti koji podmiruju troškove

Obaveštavanje zainte-resovanih organa i or-ganizacija i javnosti

Procena prekograničnog uticaja na životnu sredinu projekta koji se izvodi na teritoriji druge države

U slučaju prekogranič-nog uticaja na drugu državu, vođenje pos-tupka procene uticaja na način opisan u pret-hodnim članovima, u slučaju postojanja oba-veze na osnovu među-narodnih ugovora/spo-razuma, načela recipro-citeta ili dogovora

Pravo vođenja upravnog spora


122


Podzakonski akti koji-ma se detaljnije propi-suje postupak procene uticaja

Stavljanje dokumen-tacije na uvid

Ažuriranje studije o proceni uticaja na životnu sredinu

Način obaveštavanja javnosti

Procena uticaja zateče-nog stanja na životnu sredinu

Provera ispunjenosti uslova iz saglasnosti na procenu uticaja

Obaveštavanje o mogu-ćim prekograničnim uticajima

Troškovi nosioca projekta

Obaveza vođenja evidencije

Shodna primena zakona

Tabela 4: Naziv ili osnovni tekst članova iz poglavlja o integrisanoj dozvoli u Zakonu o

zaštiti životne sredine, u legislativi Makedonije 1, Federacije BiH 2, i Republike Srpske 3; i naziv članova iz poglavlja „2. Integrisana dozvola“ i „3. Postupak izdavanja dozvole“ u Zakonu o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, u legislativi Srbije


123

Opšte odredbe

Aktivnosti ili pogoni i postrojenja koja ugro-žavaju ili mogu ugrozi-ti okoliš ili koja imaju ili mogu imati negati-van uticaj na okoliš bi-će podvrgnuta poseb-nom režimu kontrole

Aktivnosti ili postro-jenja koja ugrožavaju ili mogu ugroziti život-nu sredinu ili koja ima-ju ili mogu imati nega-tivan uticaj na životnu sredinu stavljaju se pod poseban režim kontrole

Vrste aktivnosti i postrojenja

Zahtev za A-integrisa-nu ekološku dozvolu

Osnovne obaveze operatora

Osnovne obaveze odgovornog lica Nadležni organ

Postupak po zahtevu za A-integrisanu ekološku dozvolu

Okolinska dozvola Ekološka dozvola Obaveze nadležnog organa

Usaglašavanje u vezi zahteva

Zahtjev za izdavanje okolinske dozvole sadrži ...

Zahtjev za izdavanje ekološke dozvole Dozvola

Objavljivanje zahteva za A-integrisanu eko-lošku dozvolu

Prekogranični uticaji

Nadležni organ je du-žan da u roku od ... od dana prijema zahtjeva rješenjem izda ekološ-ku dozvolu. Ekološka dozvola sadrži: ...

Zahtev za izdavanje dozvole

Prava i obaveze opština u vezi sa zahtevom

Izdavanje okolinske dozvole

Ponovno razmatranje i izmjena dozvola

Dokumentacija koja se prilaže uz zahtev

Postupanje u slučaju prekograničnog uticaja instalacije na teritoriji Republike Makedonije

Postojeći pogoni i pos-trojenja ... moraju pri-baviti okolinsku doz-volu najkasnije do ...

Ukoliko rad nekog pos-trojenja može da izazo-ve značajne negativne posljedice na području druge države ili entite-ta, ..., zahtjev za izda-vanje ekološke dozvole biće dostavljen drugom entitetu, drugoj državi

Razmatranje zahteva

Podnošenje mišljenja koje se odnosi na zahtev

Podaci koje dostavlja operator Postojeća postrojenja

Obaveštavanje organa i organizacija i javnosti

Naučno-tehnička komisija za najbolje dostupne tehnike

Ponovno razmatranje i izmjene dozvola

Podaci koje dostavlja odgovorno lice Nacrt dozvole

1 Integrisana ekološka dozvola za rad instalacija koje utiču na životnu sredinu. 2 Izdavanje okolinskih dozvola i sprečavanje nesreća velikih razmjera. 3 Izdavanje ekoloških dozvola i sprečavanje nesreća većih razmjera.

124



Rok za izdavanje A-integrisane eko-loške dozvole

Za pogone i postrojenja za koja je potrebna okolinska dozvola nadležni su ...

Tehnička komisija

Odbijanje da se izda dozvola Razmatranje nacrta

dozvole Sadržina A-integrisane ekološke dozvole

Odlučivanje

Izdavanje A-integrisa-ne ekološke dozvole

Uslovi koji se utvrđuju dozvolom

Registar A-integrisa-nih ekoloških dozvola Obaveze operatera

Opšte obaveze operatera Revizija dozvole

Obaveza izveštavanja nosioca A-integrisane ekološke dozvole

Promena operatera

Obaveza pomaganja (inspektoru, omoguća- vanje pristupa, ...)

Revizija uslova u dozvoli

Objavljivanje A-integ-risane ekološke doz-vole

Produženje važnosti dozvole

Izmene u A-integrisa-noj ekološkoj dozvoli Prestanak važenja

dozvole Izmena A-integrisane ekološke dozvole po službenoj dužnosti

Način obaveštavanja drugih organa, organi-zacija i javnosti

Izmena A-integrisane ekološke dozvole po zahtevu nosioca doz-vole

Razmena informacija o prekograničnom uticaju

Postupak izmene A-integrisane eko-loške dozvole

Registar izdatih dozvola

Prenos A-integrisane ekološke dozvole

125

Oduzimanje A-integ-risane ekološke doz-vole



Obaveza da se obnovi životna sredina do za-dovoljavajućeg stanju, po prestanku rada

ins-

talacije

Naknade Inkorporisanje uslova iz drugih dozvola, odo-brenja i/ili saglasnosti u A-integrisanu ekološku dozvolu

B-integrisana ekološka dozvola

Organi nadležni za iz-davanje B Integrisane ekološke dozvole

Zahtev za izdavanje B-integrisane ekološke dozvole

Sadržina B-integrisane ekološke dozvole

Izdavanje B-integrisane ekološke dozvole

Ispunjavanje zahteva Ocena uticaja na životnu sredinu

Naknade

3. legislativa uporedna studija legislative iz oblasti ... · pdf file94 3. legislativa...

Documents