�� S U B O TA - N E D E L J A , 1 6 - 1 7 . o k t o b a r 2 0 1 0 , b r o j 4 7 6 5 - 4 7 6 6 , g o d i n a X I V, c e n a 4 0 d i n , 3 0 d e n , 1 . 5 0 K M , 0 . 7 E U R ( C G ) , 9 k u n a w w w . d a n a s . r s

Maraca2duo udaraljki otvara

Bemusve~eras u

Jugoslovenskomdramskom pozori{tu

Njujor{kafilharmonija

sa dirigentomAlanom Gilbertomi solistom na violini

LeonidasomKavakosom zatvara

Bemus24. oktobra u Sava centru

Beogradske muzi~ke sve~anosti42. put

od 16. do 24. oktobra

III Bs u b o t a - n e d e l j a , 1 6 - 1 7 . o k t o b a r 2 0 1 0 . bemus danasII B s u b o t a - n e d e l j a , 1 6 - 1 7 . o k t o b a r 2 0 1 0 .bemus danas

kao poljima dejstva. Bilo da je re~ operkusionistima i d`ez ansamblima Muzi~ke{kole Stankovi}, odnosno, svira~ima i peva~imaEtnomuzikolo{kog odseka Muzi~ke {koleMokranjac, a onda i Bazelskom kamernomorkestru ili veli~anstvenom dolasku Njujor{kefilharmonije, sa svim onim valerima generacija,senzibiliteta i ~uvenja izme|u, jedno je sigurno- sjajno je biti na ovom Festivalu!�Okviri ovogodi{njih Beogradskih muzi~kihsve~anosti na svoj na~in su impresivni - najednoj je perkusionisti~ki praznik duaMaraca2 u dru{tvu starih Bemusovihpartnera, Simfonijskog orkestra RTS podupravom Bojana Su|i}a, na drugoj straniskoro 170 godina „stara“ Njujor{kafilharmonija?

- Na na{u veliku ̀ alost, Martin Grubinger je uposlednjem trenutku, iz privatnih razloga,morao da otka`e dolazak u Beograd. Njegovootkazivanje je povuklo sa sobom nizraznoraznih problema koje smo u ovomtrenutku i u datim mogu}nostima ipak uspeli dare{imo, nadam se, na najbolji mogu}i na~in.Ono {to je najva`nije jeste to {to nam je ipakpo{lo za rukom da, u jednoj maltenebeznade`noj situaciji u kojoj smo se na{li, samopet-{est dana pred otvaranje Bemusa, uspemoda zadr`imo osnovnu zamisao i koncepciju togprvog koncerta koja je je u su{tini bila upotpunosti usmerena i podre|ena upravoMartinu Grubingeru i delu koje je on trebalo daizvede, koncertu za udaraljke Avnera Dormana.Umesto Martina Grubingera na programu }e sena}i perkusionisti~ki duo iz Birmingema,Maraca 2, koji }e u svom solisti~kom nastupu uprvom delu programa odsvirati i jednuDormanovu kompoziciju, ali ne i gore pomenutikoncert. Priznajem i da sa velikim nestrpljenjemi{~ekujem novo naru~eno delo gospodinaStevana Kova~a Tikmajera, znaju}i njegovprepoznatljivi stil, kao i interpretacijuHindemitovih Metamorfoza maestra Su|i}a saSimfonijskim orkestrom RTS. O slavnom i zaistafantasti~nom orkestru Njujor{ke filharmonije imaestru Gilbertu mislim da je apsolutnonepotrebno bilo {ta re}i. Svi znamo da }e tosvakako biti vrhunac ovogodi{njeg Bemusa, alibih posebno ̀ eleo da istaknem i solistuLeonidasa Kavakosa, nesumnjivo jednog odnajboljih svetskih violinista danas, i to sakoncertom Sibelijusa. Nepodeljeno je mi{ljenjeda je njegovo izvo|enje tog koncerta definitivnonajbolje i zato mislim da to nikako ne bi smeloda se propusti. Zbog obaveza u mom orkestru uMinhenu, na moju ogromnu ̀ alost, ne samo {tone}u mo}i da prisustvujem tom koncertu, negoni ijednom drugom koncertu posle 18. oktobra -ka`e za Danas Sreten Krsti}, umetni~ki direktor42. beogradskih muzi~kih sve~anosti 2010.� Izme|u ova dva koncerta koji se odr`avajuu Jugoslovenskom dramskom pozori{tu napo~etku, odnosno Sava centru za kraj,

sme{ten je niz doga|aja koji su pravo„odmeravanje snaga“ doma}ih i

inostranih doprinosaserioznom zvuku - da

krenemo recimo od guda~kog kvarteta SineNomine i Bazelskog kamernog orkestra?

- Kvartet Sine Nomine mo`emo slobodno dastavimo u isti rang sa, nama ve} dobropoznatim, kvartetom Eben. A svi oni koji su bilina koncertima kvarteta Eben odli~no znaju okakvom vrhunskom kvalitetu je re~, pa u tomsmislu mislim da }e i ovaj koncert biti jednopredivno ve~e najlep{e kamerne muzike kojanam je u ovim zaista te{kim i ponekadbeznade`nim trenucima i te kako dobro do{la.U vezi sa koncertom Bazelskog kamernogorkestra vezano je na ̀ alost jo{ jednootkazivanje. Naime sa njima je trebalo danastupi i na{a izuzetna peva~ica MarijanaMijanovi} koja je zbog bolesti bila prinu|ena daotka`e nastup. Iskreno se nadam da }e se {topre oporaviti i da }emo ipak imati priliku da je~ujemo na nekom od koncerata u Beogradu. Aube|en sam da }e nam poznati Bazelskikamerni orkestar ponuditi jedan izvrstan iraznolik program prezentuju}i time sav svoj{iroki akusti~ki i dinami~ki dijapazon uzpoznati virtuozitet i prepoznatljivokarakteristi~an barokni zvuk guda~a.�Ovogodi{nji Bemus posve}en je, poredonih velikih svetskih, i obele`avanjugodi{njica i uop{te stvarala~kog postojanjanekih od najzna~ajnijih doma}ih autora iinterpretatora - tu su stogodi{njica ro|enjakompozitora Vojislava Vu~kovi}a ipromocije kompakt-diskova kompozitorkeLjubice Mari} i soprana Irine Arsikin?

- Nevezano za ~injenicu da je to i obavezaFestivala, smatram da su koncerti posve}enidoma}im autorima ne{to {to nikako i nikada nebi smelo da izostane i to ne samo na ovomfestivalu nego i u programskoj i koncertnojpolitici ovog grada, a i dru{tva u celini. Mislimda se, u nekim drugim zemljama, posve}ujemnogo vi{e pa`nje, sluha i u krajnjem slu~ajupo{tovanja prema doma}em muzi~komstvarala{tvu koje svojim kvalitetom i vredno{}uvremenom prevazilazi okvire dr`avnih granica ipostaje sveop{te dobro.�Bemus je i trenutak za operske premijere iekskluzivne operske produkcije - ovomprilikom to je Mocart, premijera „Figarove`enidbe“ u Narodnom pozori{tu kao i dve„Don \ovani“ predstave Nacionalnoglutkarskog pozori{ta iz Praga?

- U prvobitnoj koncepciji i ideji ovogodi{njegFestivala `eleo sam da dam te`i{te i akcentomna glas i pevanje. Sticajem raznih finansijskih,vremenskih i sli~nih okolnosti, to nije moglo upotpunosti da se realizuje, ali mislim daponu|eni program pru`a pre svega visokumetni~ki nivo, a time i garanciju za mnogeve~eri pravog u`ivanja u muzici.�Bemus 2010. poklanja pa`nju idvestogodi{njicama ro|enja [umana i[opena, ali i 300. Pergolezijevom ro|endanu,prilici u kojoj }ete i vi uzeti u~e{}a kaoumetnik na sceni Kolarca?

- Bilo je to naravno ne{to {to se samo po sebipodrazumevalo da ja, kao umetni~ki direktorFestivala, ne u~estvujem i kao izvo|a~. I ovegodine bi to bio isti slu~aj da nije do{lo do te, pomeni zaista interesantne, ideje sa Pergolezijem iStravinskim. S obzirom da ve} du`e vremenavodim i sara|ujem sa Kraljevskim Guda~imaSv. \or|a postavilo se pitanje kako prakti~norealizovati taj projekat. Na kraju smo gospodinNenad Nikoli}, menad`er orkestra, dirigentAleksandar Spasi} i ja, ipak, do{li do jednogkompromisnog re{enja gde smo jednostavno„podelili“ taj program. Upravo ta prakti~na, ali iumetni~ka strana bili su razlozi zbog kojih }use, ~injenica ne planirano, ipak pojaviti naFestivalu i u ulozi izvo|a~a. �

OTVARANJEDuo udaraljki Maraca2 je jedan od vode}ihbritanskih perkusionisti~kih ansambala kojinastupa {irom sveta. Tim Palmer i D`ejsonHakstejbl su se upoznali tokom studija naBirmingemskom konzervatorijumu gde su obojicazavr{ili studije, a trenutno radekao predava~i.

Od osnivanja duo ostvarujebogatu i raznovrsnu aktivnost,nastupaju}i kako u klasi~nomkoncertnom okru`enju tako ina modnim revijama isportskim manifestacijama.Komponovali su i izvelimuziku za ceremonijuotvaranja Evropskogdvoranskog prvenstva uatletici u Birmingemu,nastupali su udiskotekama, na predstavljanjujedne kolekcije jesen/zima modne ku}e Armani...

Duo Maraca2 redovno nastupa na vode}imperkusionisti~kim festivalima i manifestacijama{irom sveta, uklju~uju}i Me|unarodnu konvencijuDru{tva za perkusionisti~ku umetnost, Festivaludaraljki Kulturne fondacije Argentine i Dan

udaraljki u organizaciji Severnoengleskogkraljevskog koled`a za muziku u Man~esteru.Godine 2010. nastupili su na Me|unarodnojkonvenciji mafimbista u Mineapolisu i na Festivaluudaraljki u Limo`u (Festival de Cuivres & dePercussions). Ansambl Maraca2 promovi{e ~ineleSabian, instrumente firme Innovative Percussion imarimbe firme One marimbas.

Kao pasionirani pedagozi, odr`avaju kurseve u{irokom rasponu od radionica

improvizacije za decu{kolskog uzrasta do

seminara za doktorante iprofesionalce. Godine 2009.

imali su prvu turneju poSjedinjenim Ameri~kim

Dr`avama tokom koje suodr`ali i veliki broj radionica i

koncerata na vode}imameri~kim univerzitetima.

Pored anga`mana u okvirudua Maraca2, Tim i D`ejson

intenzivno nastupaju i kao solisti,naro~ito u Engleskoj, sa vode}im

ansamblima kao {to su Simfonijski orkestar gradaBirmingema, Royal Shakespeare Company iBirmingham Contemporary Music Group.

Nedavno su objavili svoj prvi CD Blue Motion(Tapspace).

Vojislav Vu~kovi} (1910-1942-2010) - koncert povodom stogodi{njice ro|enja velikog kompozitora, muzikologa i dirigenta

Levo krilo evropske moderneMuzikolog, kompozitor i dirigent. Ali pre svega intelektualac {iroke op{te kulture i prefinjenogsenzibiliteta.

Po~etni~ki, samostalni rad Vojislava Vu~kovi}a, koji se ogleda u dve impresionisti~ke minija-ture, me|u kojima je i Peron svita za klavir, naveo ga je da studira muziku u Pragu. Taj grad muje kompleksno odgovorio na pitanje muzi~kog profesionalizma. Studira najpre kod Karela, a za-tim na Majstorskoj {koli kod Suka. Za vreme studija u Pragu i neposredno posle toga uti~e nanjega ekspresionizam, atonalnost, atematizam, gde se ose}aju sna`ni uticaji Habe i [enberga.

Kontakt sa Habom ga pribli`ava pokretu ~etvrt tonske muzike. Bio je op~injen smelom ino-vatorskom li~no{}u Habe, njegovim sistemom i idejama. Tako komponuje ^etvrt tonski trio zadva klarineta i klavir koji je izgubljen. Njegova rana dela, iz doba studija u Pragu su Prva simfoni-ja, Guda~ki kvartet (ekspresionisti~ko delo, ali s jasnim tragovima tradicije) i horsko delo Podnena stihove M. Vu~kovi}a, i neposredno posle toga kroz dve pesme prikazuje tendencije levogkrila evropske moderne izme|u ratova koje karakteri{e prete`no ekspresionisti~ki, atonalni ikoloristi~ki suv stil, polifoni crte`, prete`no antiromanti~an, hindemitovski obojen. Ponekadprimenjuje atematsku konstrukciju forme koja ukazuje na uticaje Habe i [enberga.

Tih godina Vu~kovi} po~inje i svoju obimnu muzikolo{ku, kriti~arsku i publicisti~ku delat-nost. Kada je njegovo opredeljenje bilo sasvim radikalno konstatovao je da su sve mogu}no-sti iscrpljene i da je re{enje samo u obnovi folklora u neoklasicizmu i u orijentaciji ili u daljempro{irenju ~etvrttonskog sistema. I simfonija, guda~ki kvartet i hor Podne su priprema za ~istuekspresionisti~ku etapu. Za razliku od Logara i Raji~i}a, ne polazi od romantizma ali pravi ne-ku vrstu sinteze romantizma i Habinog muzi~kog jezika.

Vu~kovi} je u periodu provedenom u Pragu usvojio ideologiju marksizma koja }e kasnijepro`imati ~itavu njegovu delatnost, kao i avangardna ideologija i avangardna umetnost. Na-ro~ito su va`na njegova predavanja u muzi~kom ~asopisu KNU i na Radio Beogradu gde je tu-ma~io muziku na principima materijalisti~ke estetike. Pred Drugi svetski rat, morao je da radiilegalno pod okupacijom Jugoslavije sve do 1942. kad je sa ̀ enom stradao od fa{isti~ke speci-jalne policije.

D. Jovi}evi}(izvor: Muzi~ka centrala)

Duo udaraljkiMaraca2

Grubinger otkazao

Perkusionista Martin Grubinger otkazao jeu~e{}e na otvaranju ovogodi{njeg festivala uposlednjem trenutku zbog preuranjenogro|enja prvog deteta {to je mladim roditeljimadonelo mnogo brige.

O kompozicijama iz ovogodi{njeg programaDve solo pesme za solo i duva~ki trio (klarinet, fagot i obou), zao{travaju sve elemente njegovog ekspre-sionizma. Protivnosti i Golubovi su pesme na kineske tekstove, u kojim se vidi njegov sublimisani avan-gardizam kroz iskidane ritmove i izlomljene melodijske pokrete u vokalnoj deonici, o{tre atonalne sukobelinearno vo|enih instrumentalnih deonica. Ansambl je ekspresionisti~ki, hladan, objektivan zvuk fagota,oboe i klarineta. Svaka pesma ima niz vrhunaca tipi~nih za ekspresionizam, ~etiri ravnopravne linije, instru-menti u registrima koji u ranijoj literaturi nisu va`ili za najpogodnije. Jedno je od najboljih dela na{eg pre-dratnog ekspresionizma, srodno sa [enbergovim delom Pjero mese~ar.Mala svita za klavir, hindemitovski objektivizirana polifonija, jedno od njegovih ranih dela. Napisao ju je poduticajem Haba, op~injen njegovom smelom inovatorskom li~no{}u, sistemom i idejama.Guda~ki kvartet je ekspresionisti~ko delo, sa tragovima tradicionalizma. Za razliku od atemati~nog duva~kogkvinteta Ljubice Mari}, ovo delo je formalno klasi~nije ali je polifonija tematike ekspresionisti~ka po hori-zontali, vertikali i atonalnoj harmoniji. O~igledna je linearnost i disonantna vertikala.

Beogradske muzi~ke sve~anosti i usvom ovogodi{njem, ~etrdesetdrugom izdanju, ponovo ispisujuzemljopis zvu~nih ~uda iekstati~nog slavlja koncertnog

zajedni{tva umetnika i publike, ~iji je epicentarkao i obi~no u oktobarskom Beogradu.Zapo~inju}i svoj put 2010, od Jugoslovenskogdramskog pozori{ta na otvaranju u subotu 16.oktobra, preko Kolar~eve zadu`bine, HolaNarodne banke Srbije, Sve~ane sale Skup{tinegrada, Narodnog pozori{ta do Sava centra unedelju 24. oktobra za kraj, Bemus oboga}ujeglavnu struju seriozne muzike novim, mladim ijo{ neupoznatim, ali zato i renomiranimstvarala~kim i izvo|a~kim imenima, kao injihovim aktuelnim i atraktivnim repertoarima

ZA PRAVO U@IVANJE

Zorica Koji}

U prvobitnoj koncepciji i ideji ovogodi{njegfestivala `eleo sam da dam te`i{te i akcentom na glas i pevanje. Sticajem raznihfinansijskih, vremenskih isli~nih okolnosti, to nijemoglo u potpunosti da serealizuje, ali mislim daponu|eni program pru`apre svega visok umetni~kinivo, a time i garanciju za mnoge ve~eri pravogu`ivanja u muzici

“ Sreten Krsti}, umetni~ki direktor 42. beogradskih muzi~kih sve~anosti 2010.

Slavno i fantasti~no

Sreten Krsti}U prvobitnoj koncepciji i

ideji ovogodi{njeg festivala`eleo sam da dam te`i{te i

akcentom na glas i pevanje

Foto:

Tanju

g

V BIV Bs u b o t a - n e d e l j a , 1 6 - 1 7 . o k t o b a r 2 0 1 0 .

bemus danas

Da suptilnost i rafiniran vizuelniizraz nije paradigma operskihpeva~ica, koliko god toparadoksalno delovalo, slo`ila se uzosmeh, a u razgovoru za Danas i

popularna francuska umetnica Karen Vur{, bezsumnje najve}a ̀ enska zvezda ovogodi{njegBemusa (nastupa 20. oktobra u Kolar~evojzadu`bini). Kineti~ki i koreolo{ki aspekti operskeigre, gluma, esteti~ka transpozicija itransformativnost osobenog scenskogmanirizma neretko su na samoj granici prelaskau skupo produciranu scensku lakrdiju, sazateturanim de`mekastim peva~icama grotesknosme{ne gluma~ke neve{tine i neukusnogvizuelnog identiteta. Karen Vur{ je, me|utim,sopran veoma svedenog scenskog vizuelnogefekta. Esteti~ki organon koji umetnica perfektnokoristi prilikom izvo|enja manje duguje dobrojrediteljskoj strategiji i „teatarskoj“ inscenaciji

operskog dela, pa ~ak i konvencijama samog`anra; auditivne i vizuelne komponente imajufinu lazurnu mikroteksturu, ̀ anrovski narativ nedeluje zastarelo i prevazi|eno, a iznad svegascenska „fikcionalizacija“ ostavlja utisakemotivno uverljivog umetni~kog izvo|enja.Njene operske, ali i koncertne interpretacije presu nalik na muzi~ku kamernu dramu, a samapeva~ica poseduje prepoznatljivu „francusku“esteti~nost prve polovine veka, kao da ju je nafilmskoj traci kroz neki objektiv zabele`ilo okojedne @ermen Dilak.

- Da, znam o ~emu govorite... i ja smatramoperu vrstom muzi~kog pozori{ta, gde su sveauditivne i vizuelne komponente od jednakogzna~aja. Ona „groteskizacija“ ponajvi{e dolazi doizra`aja u integralnim izvo|enjima opere. Lo{a ineuverljiva gluma mogu da degradirajukompletan nastup, ma kako dobra bila peva~ka iinstrumentalna ekspesija. I najfinije vokalnedeonice mogu da se, u izvesnom smislu,degradiraju.� Ipak, epizodi~na struktura integralnogizvo|enja opere daje mogu}nost da se izme|u

~inova ili tokom intermisije sugeri{e, kada jere~ o izvesnom preglumljivanju. Kakva jesituacija sa koncertnim izvo|enjem?

- U tom slu~aju, postoji pak opasnost odmonotonije, ali i zamka da se operski peva~„zaboravi“ i tako zanesen kompozicijom kojuinterpretira po~inje da preglumljuje. Predbeogradskom publikom nastupam u pratnjipijanistkinje Suzan Manof, a na programu sukompozicije @ozefa Kantaluba, Kloda Debisija,Jana Sibelijusa, Morisa Ravela, Edvarda Griga, akoncert nosi naziv Francuski an|eli. Suzan jeizvrsna umetnica, sa bogatom karijerom, a ina~eje i profesorka na Visokom nacionalnomkonzervatorijumu za muziku i ples u Parizu.�Da li je ta~no da ste, me|utim, ne tako davnosebe videli u potpuno druga~ijoj profesiji?

- Da, verovali ili ne, studirala sam fiziku, alisam se kasnije ipak opredelila za muziku, 2003.bila sam primljena u Operski studio u Cirihu.Trenutno sam na usavr{avanju kod Kriste Ludvigi Malkolma Vokera. Od nagrada koje su

PROGRAM 42. BEOGRADSKIH MUZI^KIH SVE^ANOSTI

�OTVARANJE

Simfonijski orkestar RTS, dirigent Bojan Su|i}Maraca2, duo udaraljkiCene ulaznica 600, 800, 1.000 dinaraJugoslovensko dramsko pozori{te, 16. oktobra u 20 sati

�BEMUS BONUSSvira~i i peva~i Etnomuzikolo{kog odseka Muzi~ke {kole „Mokranjac“ (Lepo pevam, daleko se ~uje),

umetni~ki rukovodilac Sanja Rankovi}Slobodan ulazHol Narodne banke Srbije, 17. oktobra u 12 sati

�BEMUS BONUS 2Flauto Dolce (@ive slike pro{losti),

Ansambl za ranu muziku, umetni~kirukovodilac Ljubomir Dimitrijevi}

Slobodan ulazHol Narodne banke Srbije, 17.

oktobra u 18 sati

�KONCERTKraljevski guda~i, umetni~ki

rukovodilac Sreten Krsti}

Vokalni ansambl Oktoih, dirigent Aleksandar Sa{a Spasi} (Aneta Ili} - sopran, Marija Miti} - sopran, IvaProfaca - mecosopran, @ak Radinson - tenor, Nenad Jakovljevi} - bas, Vasa Stajki} - bas-bariton)

Cene ulaznica 400, 600, 800 dinaraKolar~eva zadu`bina, 17. oktobra u 20 sati

�VOJISLAV VU^KOVI] I NJEGOVO DOBA

Stogodi{njica ro|enja kompozitora Vojislava Vu~kovi}a (1910-1942-2010)

Aneta Ili} - sopran, Milo{ Veljkovi} - klavir, Mirjana Ne{kovi} - violina,Du{ica Mladenovi} - violina, Jo`ef Bisak - viola, Dejan Bo`i} - violon~elo,Neda Arsenijevi} - flauta, Borislav ̂ i~ova~ki - oboa, Aleksandar Tasi} -klarinet, Ivan Joti} - fagot

Slobodan ulazSve~ana sala Skup{tine grada Beograda, 18. oktobra u 18 sati

�KONCERTVladimir Milo{evi} - klavirCene ulaznica: 400, 600, 800 dinaraKolar~eva zadu`bina, 18. oktobra u 20 sati

�KONCERTKvartet Sine Nomine, LozanaGuda~ki kvartet u a molu, op. 41 br.1

([uman); Guda~ki kvartet u f molu, br. 11 op. 95(Betoven), Guda~ki kvartet u c molu, op.51 br.1(Brams)

Slobodan ulazHol Narodne banke Srbije, 19. oktobra u 20

sati

�FRANCUSKI AN\ELIKaren Vur{, sopranSuzan Manof, klavirCene ulaznica 500, 700, 900 dinaraKolar~eva zadu`bina, 20. oktobra u 20 sati

�PROMOCIJA I KONCERTLjubica Mari} - promocija kompleta kompakt diskova u izdanju PGP RTS, u~estvuju ~lanice Trija

Donne di Belgrado (Aneta Ili} - sopran, Stana Krstaji} - flauta i Natalija Mladenovi} - klavir)Slobodan ulazSve~ana sala Skup{tine grada, 21. oktobra

�OPERAOpera Narodnog pozori{ta u Beogradu - „Figarova ̀ enidba“ (Mocart - premijera), reditelj Jago{

Markovi}, dirigent Premil Petrovi}Scenograf: Boris Maksimovi}, kostimograf Bojana Nikitovi}Ulaznice isklju~ivo na blagajni NPNarodno pozori{te, 21. oktobra u 20 sati

�PROMOCIJAIrina Arsikin (sopran) - Promocija kompakt-diskova,

u saradnji sa Fakultetom muzi~ke umetnosti iNarodnom bankom Srbije

Slobodan ulazHol Narodne banke Srbije, 22. oktobra u 18 sati

�BEMUS DECI„Don \ovani“ (Mocartova lutkarska opera),

Nacionalno lutkarsko pozori{te iz PragaCene ulaznica 400 (12.00) i 500 (17.00) dinaraNarodno pozori{te (Scena Ra{a Plaovi}), 23. oktobra u

12 i 17 sati

�KONCERTBazelski kamerni orkestar,

koncertmajstor Julija [reder,~embalo \or|o Paronuci

Zbog bolesti MarijanaMijanovi} ne mo`e u~estvovati naovogodi{njem Bemusu

Cene ulaznica 800, 1.000, 1.200dinara

Kolar~eva zadu`bina, 23.oktobra u 20 sati

�BEMUS BONUS 3Mali jazz ansambli & perkusionisti Muzi~ke {kole „Stankovi}“, umetni~ki rukovodioci Sini{a Jovi} i

Milo{ Krsti}Slobodan ulazHol Narodne banke Srbije, 24. oktobra u 12 sati

�ZATVARANJENjujor{ka filharmonija, dirigent Alan Gilbert, Leonidas Kavakos - violinaDebisi: Prelid za popodne jednog fauna (Debisi); Koncert za violinu i orkestar u d molu, op. 47 (Sibelijus);

Simfonija br. 4 u e molu, op. 98 (Brams)Cene ulaznica 1.900, 2.800, 3.500, 4.200, 5.300 dinaraSava centar, 24. oktobra u 20 sati

MUZI^KO POZORI[TE

Dubravka Risti}

Verovali ili ne, studirala samfiziku, ali sam se kasnije ipakopredelila za muziku, 2003.bila sam primljena u Operskistudio u Cirihu. Trenutno samna usavr{avanju kod KristeLudvig i Malkolma Vokera

“

Karen Vur{, sopran

U muzici je primarnaduhovna supstanca

�Strana VI B

VII Bs u b o t a - n e d e l j a , 1 6 - 1 7 . o k t o b a r 2 0 1 0 . bemus danasVI B s u b o t a - n e d e l j a , 1 6 - 1 7 . o k t o b a r 2 0 1 0 .bemus danas

Hiperion za klavirom i jedan odnajeminentnijih srpskih pijanistadana{njice muzicira besprekornoi nadahnuto, iako je u toku probau sali na drugom spratu

Fakulteta muzi~ke umetnosti, a ne profitabilnoizvo|enje muzike poput parexcellence koncerta kojipublika Bemusa o~ekuje 18.oktobra, u Velikoj dvoraniKolar~eve zadu`bine, kada}e Vladimir Milo{evi}odr`ati resital posve}enobele`avanjudvestogodi{njica ro|enjaRoberta [umana iFrederika [opena. Naprogramu koncerta je[umanova Arabeska,op. 18 i Fantazija, op. 17, i [openoviBriljantni valceri, op. 34 (br. 1, br. 2 ibr. 3), Valcer op. 42, Balada u f molu, br. 4 op. 52, Andante spianato i Velika polonezaop. 22. Premda nije ba{ po bontonu prekidatipijanistu tokom interpretacije, u ovom slu~aju,[openovog Valcera op. 34, umetnik je instantnoprihvatio izvinjenje, zatvorio klavir i otkrio podkakvim je trenutno utiscima koji, me|utim,nisu u vezi sa muzikom...

- Pratio sam sino} sve ovo {to se de{avalo u\enovi, na stadionu Lui|i Feraris i... podsna`nim sam utiscima, stvarno je krajnje vremeda se prekine sa afirmisanjem politike nasilja iuop{te, sa bilo kakvim oblicima nasilni{tva.@ivim na Banjici, u „okru`enju“ navija~a Rada,sve je to okej, dobro je navijati strastveno ipratiti svoje timove na gostovanjima, ali... ovo jezaista socijalno neprihvatljivo pona{anje kojedr`ava mora da sankcioni{e! Razumem da smou postkonfliktnom dru{tvu, razumem isocijalno nezadovoljstvo, materijalnu oskudicu,nema{tinu... Mladi ljudi, me|utim, morajudruga~ije da usmeravaju energiju i agresiju,{teta je suzbijati kreativnost, a tro{iti vreme naproma{ene sadr`aje.�Da li je u tom kontekstu i medijski sadr`aj?

- Da, naravno! Moram priznati da televizijuuop{te ne gledam, ~ak sam i kablovsku isklju~io,samo da ne bih po inerciji gubio vreme uz lo{ ili

osrednji televizijski program. Informi{em seponajvi{e posredstvom interneta, i sino}nuutakmicu, tj. onaj po~etak i brzi zavr{etak tako|esam pratio preko interneta. I muziku sada slu{amnajvi{e na Jutjubu. Mislim da su diskografijerealizovane posredstvom nosa~a zvuka ve} oti{leu pro{lost. Ina~e, da samo jo{ i ovo dodam,apropo prethodne teme, smatram da trebaanalizirati na koji na~in se kroz takva de{avanjaprezentuje Srbija, jer se radi o ugledu nacije.�Dobitnik ste presti`nih nagrada na

pijanisti~kim takmi~enjima u Francuskoj,Italiji, Portugalu,

Poljskoj, Srbiji...Poslednje u nizu su ~akdve osvojene nagrade uSidneju?

- Zapravo, tri. Jedno tre}emesto na takmi~enjuSouthern Highlands, i dvespecijalne nagrade: za najboljeizvedeno romanti~no deo, kaoi nagrada publike. U februaru2011. opet nastupam uAustraliji, i to u Kanberi, Sidnejui Melburnu, a na Bemusu,na`alost, ne}u ostati do kraja da

slu{am Njujor{ku filharmoniju, jer odmah poslekoncerta putujem u Pariz, gde sam zamoljen datako|e sviram [umana i [opena.� Jedan ste od retkih srpskih umetnika kojine lamentira nad sada{njim stanjem ukulturi, ve} nezavisno od institucijasamostalno ostvaruje internacionalnu

koncertnu karijeru. [ta mislite, u kojoj meriprofesionalizacija umetni~ke delatnostipodrazumeva i svest o muzi~kom tr`i{tu?

- Tr`i{na logika jeste bitan deo profesionalnogmuziciranja, naravno da umetnik izlazi nasvetsku muzi~ku scenu s namerom da odr`avakoncerte i da od toga ̀ ivi. Tamo gde, me|utim,dr`ava treba da „interveni{e“ jeste uobrazovnom sistemu; ~esto nastupam uFrancuskoj na muzi~kim festivalima i uop{te,dosta vremena tamo provodim. Svako mestoima dobru koncertnu dvoranu, makar i salumanjeg formata. Onda, publika se edukuje da

slu{a umetni~ku muziku, na primer, na festivaluu Lilu, koji se odr`ava u katedrali, na na{e probetokom dana organizovano se dovode deca izosnovne {kole, da znate samo kako pa`ljivoslu{aju kada sviramo! Tako se od najranijih danaedukuje slu{ala~ka publika, kultivi{e se ~ulosluha i izgra|uje muzi~ki ukus.�Svirali ste u ~uvenom njujor{kom Karnegiholu, ali i u mnogim drugim najpoznatijimkoncertnim dvoranama {irom sveta. Koja jepo va{em mi{ljenju najbolja, najakusti~nija?

- Izdvojio bih jo{ i berlinski Konzerthaus,premda je na prvom mestu definitivnonjujor{ki Karnegi hol, sa tri koncertne dvoranerazli~itog formata. I uop{te, Njujork me je usmislu kulture i umetnosti odu{evio, pogledaosam Frikovu kolekciju umetnina, veliki samljubitelj impresionizma, postimpresionizma iekspresionizma, obo`avam dela Monea, Sezanai Van Goga, bio sam i nadomak Pariza u ku}i ukojoj je ̀ iveo...�Repertoarski ste fokusirani isklju~ivo naromantizam. Da li ikada svirate i delasavremenih kompozitora?

- Retko, {ta }u kad sam romanti~na du{a(smeh)... Pratim sve od muzike, volim da ~ujemdobar d`ez ili bosa novu, a od savremenihumetnika da li mi se neko dopada? Hm... bi}uiskren, niko. �

ZATVARANJEOsnovana 1842. Njujor{ka filharmonija je najstariji or-kestar u Sjedinjenim Ameri~kim Dr`avama i jedanod najstarijih ansambala na svetu - 5. maja ove go-dine orkestar je odr`ao koncert pod rednim brojem15.000. Njujor{ka filharmonija je oduvek imala vode-}u ulogu u ameri~kom muzi~kom `ivotu, promovi-{u}i muziku posebno svog vremena, i poznata je u~itavom svetu; ansambl je gostovao u 429 gradova i62 zemlje, uklju~uju}i i prvi nastup u Vijetnamu2009. i istorijsku posetu Pjongjangu (Severna Koreja)februara 2008. godine. Koncerte ovog ansamblaprenosi i emituje svake nedelje poseban radio pro-gram pod nazivom Njujor{ka filharmonija ove nede-lje, koji se objavljuje na internet stranici nyphil.org, aprogrami se svake godine emituju na ameri~koj dr-`avnoj televiziji pod nazivom U`ivo iz Linkoln centra.Orkestar je od 1917. realizovao skoro 2.000 trajnihsnimaka, od kojih je vi{e od 500 jo{ uvek u prodaji.Kao prvi ameri~ki orkestar koji je omogu}io svojimpo{tovaocima da posredstvom interneta preuzmusnimke koncerata, orkestar je u sezoni 2009/2010.ponudio prvi u svetu iTunes Pass za klasi~nu muziku.Orkestar decenijama odr`ava koncerte za mlade lju-de, Young People’s Concerts, i razvija mnoge eduka-tivne programe, uklju~uju}i i program pod nazivomPartnerstvo sa {kolama, koji umnogome oboga}ujemuzi~ko obrazovanje u Njujorku, kao i program U~i-mo uvertire posredstvom kojeg ansambl razvija me-|unarodnu saradnju. Alan Gilbert je postao muzi~kidirektor Njujor{ke filharmonije septembra 2009, na-slediv{i Lorina Mazela, jednog od mnogih dirigent-skih d`inova koji su stajali na ~eluovog ansambla. Credit Suisse jeekskluzivni globalni sponzoransambla, podr`avaju}i aktiv-nosti Njujor{ke filharmonije uNjujorku, {irom SAD i u inter-nacionalnim okvirima. Evrop-ska turneja u jesen 2010. bi-}e ukupno {esta, a tre}a tur-neja na evropskom konti-nentu koju Njujor{ka filhar-monija realizuje pod pa-tronatom Credit Suisse.

Vladimir Milo{evi}, pijanista

Televiziju uop{te ne gledam

GRA\ENJE MUZI^KOG UKUSA

Dubravka Risti}

Tr`i{na logika jeste bitan deo profesionalnog muziciranja, naravnoda umetnik izlazi na svetsku muzi~ku scenu s namerom da odr`avakoncerte i da od toga `ivi. Tamo gde, me|utim, dr`ava treba da„interveni{e“ jeste u obrazovnom sistemu; ~esto nastupam uFrancuskoj na muzi~kim festivalima i, uop{te, dosta vremena tamoprovodim. Svako mesto ima dobru koncertnu dvoranu, makar isalu manjeg formata. Onda, publika se edukuje da slu{aumetni~ku muziku, na primer, na festivalu u Lilu, koji se odr`ava ukatedrali, na na{e probe tokom dana organizovano se dovode decaiz osnovne {kole, da znate samo kako pa`ljivo slu{aju kadasviramo! Tako se od najranijih dana edukuje slu{ala~ka publika,kultivi{e se ~ulo sluha i izgra|uje muzi~ki ukus

“

Vladimir Milo{evi}Pratim sve od muzike, volim da ~ujem

dobar d`ez ili bosa novu

umnogome doprinele mojoj profesionalnojafirmaciji izdvojila bih pro{logodi{nju nagraduMuzi~ki pobednici, i to u kategoriji Otkri}egodine 2009, potom nagrada za „novu nadu“ natakmi~enju Monserat Kabaje itd., a imala samtu ~ast da za relativno kratko vreme pevam iigram uloge u naj~uvenijim operskim delima,kao {to su Elektra, Travijata, Don \ovani,^arobna frula, Figarova ̀ enidba...�Koliko je u koncertnom izvo|enju operskih

kompozicija sputana sloboda izraza, aoperska rola depersonalizovana?

- Izvesna povr{nost u izrazu mogu}a je iprilikom operskog izvo|enja, smatram da tonije opasnost koncertne interpretacije. S drugestrane, formalna pravila ̀ anra nepodrazumevaju umetni~ku verodostojnost. Umuzici je primarna duhovna supstanca, asloboda izra`avanja zavisi prvenstveno odli~nih interpretativnih mogu}nosti i

umetni~kog postupka koji se odvija tu, predo~ima publike.�Sara|ujete sa ~uvenim kompozitoromfilmske muzike Vladimirom Kozmom, kojiaplikuje filmsku sonornost i estetiku nateatarski prostor?

- Privilegovana sam saradnjom s njim, VladimirKozma je jedan od najtalentovanijih autoramuzike dana{njice i... ima neverovatno istan~enose}aj za sonornost teatarskog prostora. �

Karen Vur{: U muzici je primarna duhovna supstanca

Nastavak sa strane V B

Njujor{ka filharmonija

Alan GilbertU septembru 2009. Alan Gilbert je postao muzi~kidirektor Njujor{ke filharmonije, kao prvi ro|eniNjujor~anin na ovoj poziciji. Njegovu prvu sezonuobele`ile su brojne novine: programi umetni~kihrezidencija (npr. program pod nazivom Mari @ozeKravis predstavio je u prvoj sezoni kompozitoraMarkusa Lindberga, a rezidenciju koja nosi ime Meri iD`ejms Valah u sezoni 2010/11. dr`a}e violinistkinjaAn-Sofi Muter); zatim, godi{nji tronedeljni festival koji}e u sezoni 2010/11. nositi naziv Ma|arski odjeci podvo|stvom Esa-Peke Salonena, kao i ciklus novemuzike Contact! U sezoni koja je pred nama Gilbert }epredvoditi orkestar na dve turneje po evropskimmuzi~kim prestonicama, odr`a}e dva koncerta uKarnegi holu uklju~uju}i i koncert povodom 120.godi{njice ove presti`ne dvorane, kao i scenskoizvo|enje Jana~ekove opere Lukava mala lija. Me|unajzna~ajnije doga|aje u prvoj sezoni Alana Gilbertaspadaju velike turneje po Aziji i Evropi, kao i dobroprihva}ena scenska produkcija Ligetijeve opere LeGrand Macabre.

Alan Gilbert je studirao na Harvardu, Kertisinstitutu za muziku i D`ulijard {koli. Od 1995. do 1997.bio je asistent dirigenta Klivlendskog orkestra. Unovembru 2008. uspe{no je debitovao u Metropolitenoperi diriguju}i operu D`ona Adamsa Doktor Atomik.Njegovi snimci su osvojili nominaciju za nagraduGremi i najvi{a priznanja u {tampi (Chicago tribune,gramophone magazine). Kertis institut za muzikuuru~io mu je po~asni doktorat 15. maja 2010. godine.

Leonidas KavakosViolinista Leonidas Kavakos bio je u tinejd`erskim godinama kada je pobedio na takmi~enju Sibelijus 1985, a trigodine kasnije usledio je jo{ ve}i uspeh - pobeda na takmi~enju Paganini. Usledili su pozivi za nastupe u svimkrajevima sveta. Od 2007. do 2009. godine bio je umetni~ki direktor orkestra Camerata Salzburg ~iji je prethodnobio glavni gostuju}i umetnik. U sezoni 2010/11 Leonidas Kavakos }e nastupati kao solista, dirigent i kamernimuzi~ar. Godine 2009. Leonidas Kavakos je bio Umetnik u fokusu u Sautbenk centru u Londonu, a za turezidenciju nominovan je za presti`nu nagradu Filharmonijskog muzi~kog dru{tva 2010... Leonidas Kavakos svirana Stradivarijusovoj violini Abergavenny iz 1724. godine.

VIII B s u b o t a - n e d e l j a , 1 6 - 1 7 . o k t o b a r 2 0 1 0 .bemus danas