„moto bike expo“scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/1450-7552/2012/1450-7552126023… · Мото...

Зборник радова – Географски факултет Универзитета у Београду 60 (239-254)

239

Оригинални научни рад

ЗНАЧАЈ МАНИФЕСТАЦИЈЕ „MOTO BIKE EXPO“ ЗА ТУРИЗАМ НОВОГ САДА

Дејан Берић*1, Ана Јовичић**, Небојша Ђорђевић*** * Влада АПВ, Секретаријат за културу и јавно информисање, Нови Сад ** Универзитет у Новом Саду, Природно-математички факултет – Департман за географију, туризам и хотелијерство, Нови Сад *** Универзитет 11. март, Департман за постдипломске студије културе, Суракарта, Индонезија Извод: Туризам специјалних догађаја има важну улогу у домаћем и међународ-ном туризму, али и економске ефекте у земљама и градовима организаторима. Мото туризам у свету постоји у различитим облицима зависно од тога како је организован, тј. да ли су у питању појединци или групе моториста који сами организују свој одмор, мото-релији које организују мото клубови или мото-туре професионалних компанија. Бајкерски туризам се у Србији јавио са великим закашњењем у односу на светске почетке, али се доста брзо развио и нашао бројне љубитеље организоване у мото клубове. Нови Сад, као значајан транзитни центар, поседује предиспозиције за организовање великих мото манифестација. Значају истраживања мото туризма се мало пажње посвећивало у нашој земљи, али са јављањем нових туристичких интересовања, указаћемо на значај и утицај овог вида туризма на промет и туристичку понуду Новог Сада. Кључне речи: мото туризам, мото манифестације, мотоциклизам, Нови Сад Предат: 21. мај 2012; прихваћен: 20. јун 2012.

Увод

Урбани начин живота почео је да диктира и нове правце развоја традиционалних видова путовања у савремене, који подразумевају брзину, акцију и краћи боравишни период. У оквиру манифестационог туризма, као вида алтернативног туризма, дешавају се промене, а мото туризам и пратеће манифестације постају све популарније међу свим узрастима (Хаџић, Бјељац, 2006). Једна врста манифестација тог типа су мото манифестације које организују мото клубови широм Србије. Константан раст броја посетилаца и учесника указује на све већи значај ових догађаја.

1 Контакт адреса: [email protected]

УДК 338.48-61:796.72(497.113)"2009"

Зборник радова – Географски факултет Универзитета у Београду 60

240

Различити видови превоза, поред инструменталних функција, могу имати и афективне функције (Steg et al., 2001; Stradling et al., 2001), са циљем да, у случају експресивне употребе возила, од путовања учине уживање. Ова експресивна употреба возила је често повезана са вожњом мотоцикала (Broughton, 2006). Вожња мотором у слободно време се опи-сује као "други живот", који представља ескапизам од свакодневних рад-них обавеза и у многим случајевима подразумева активности мото тури-зма. Једна од главних разлика у мотивацији између оних који на одмор одлазе мотором и већине других излетника је већи значај који се придаје путовању у односу на крајњу дестинацију.

Мото туризам у свету постоји у различитим облицима зависно од тога како је организован, тј. да ли су у питању појединци или групе мото-риста који сами организују свој одмор, мото-релији које организују мото клубови или мото-туре професионалних компанија (Prideaux, Carson, 2011). Бајкерски туризам се у Србији јавио са великим закашњењем у односу на светске почетке, али се доста брзо развио и нашао бројне љуби-теље организоване у мото клубове.

У раду је приказан развој мото спорта, мото клубова и мото мани-фестација у свету и у Србији. Рад се темељи на личним запажањима добијеним приликом посете, интервјуа са учесницима и посетиоцима у току трајања „Moto Bike Expo“-а у Новом Саду.

Предмет истраживања јесу мото манифестације, њихова организа-ција, представљање широј публици и утицај на туризам Новог Сада. Зада-так рада је да се на основу прикупљених података утврди колико утицаја на имиџ и туризам Новог Сада имају мото манифестације, узевши у обзир и спортски, и забавни део манифестација, као и утицај мото клубова у популарисању овог вида туризма. Циљ истраживања је да се увиди потен-цијал и значај мото манифестација на туризам Новог Сада, као и могућ-ност и побољшање развоја овог вида манифестације као подкатегорије спортског туризма. Методе коришћене приликом израде рада су метода теоријске анализе, дескриптивна метода, индуктивна и дедуктивна метода и компаративна метода.

Преглед литературе

Мотоцикли су ретко помињани у туризмолошкој литератури, али то није изненађујуће с обзиром на ограничену литературу о мотоцикли-зму уопште. Prideaux & Carson (2011) у својој књизи “Drive Tourism: Trends and Emerging Markets” пружају глобални свеобухватан преглед и научна истраживања о овом популарном и растућем облику туризма. Истраживање о мотоциклизму имају тенденцију да се фокусирају на аспе-кте безбедности (Elliott et al., 2003; Cheshame et al., 1993). Постоји одре-

Значај манифестације “Moto Bike Expo” за туризам Новог Сада

241

ђена академска литература која проучава еколошке аспекте мотоцикала (Leong et al., 2002; ACEM, 2010) и неколико етнографских студија (Scho-uten, McAlexander, 1995), али су се углавном фокусирали на веома специ-фичне подгрупе мотоциклиста попут Харли Дејвидсон (Harley Davidson) бајкера или Анђеле пакла (Hell's Angels) и нису веома репрезентативни за општу популацију мотоциклиста. Скорашње истраживање Брајтона (2005, 2007, 2008) је покушало да расветли ово веома слабо истражено поље. Између осталог, Брајтоново истраживање је нагласило рекреативну при-роду вожње мотоцикала и високе приходе већине возача.

Истраживања Chorlton, & Jamson (2005) указују да је дошло до промене у природи вожње мотором, са више возила које се сада радије купују због доживљаја приликом вожње него због функционалности путовања. Особе које се првенствено возе због рекреације, обично имају моторе већег капацитета и углавном су дугогодишњи возачи са сталним примањима. Извештај Федерације Европских удружења мотоциклиста из 2004. године такође подржава овај став, као и то да је вожња мотоцикла смислена рекреативна активност које побољшава квалитет живота за милионе грађана Европе (FEMA, 2004).

Развој мото спорта у свету

Развој мотоциклизма као спорта почео је да се афирмише почетком 20. века. На европском тлу прве државе које су развијале мотоциклизам су биле Велика Британија, Немачка и Италија, а нешто касније се преноси и на америчко копно. Може се рећи да је од самог почетка развоја био у сенци аутомобилизма, поготово 50-их година 20. века. Разлог томе било је захуктавање развоја аутомобилске индустрије за потребе предстојећих ратова, као доста кориснијег средства од мотоцикла, а касније и већа популаризација у спортским дешавањима. Разлог више био је и већа брзина четвороточкаша. Мотоциклизам се афирмише као спорт, кога прати све више публике, али и као предмет туристичких манифестација.

Мотоциклизам, упркос томе што је углавном самостална актив-ност, такође може бити веома друштвен, уз возаче који имају осећај да на тај начин припадају одређеној заједници (Hogg, Abrams, 1988). У случају мотоциклиста, то се испољава на два нивоа: они који су чланови опште мото заједнице и они који су чланови неке групе или клуба. Настанак првих мото клубова у свету везује се за 4. јун 1947. године и град Холис-тер у Калифорнији (www.bajker.com).

Француска је земља домаћин за многа спортска такмичења. Може се назвати „земљом двоточкаша“ јер се поред чувене бициклистичке трке „Тур де Франс“ (Lе toure de France) по њој вози мотоциклистичка трка „24 часа Ле Ман“ (24 Heures du Mans), али и чувени Дакар рели (Rallye Paris-


242

Dakar) које су данас најпознатије и најзначајније трке у свету. На Дакар релију постоје три такмичарске категорије: мотоцикли; аутомобили (од разних багија па све до лакших камиона) и тешки камиони. Париз – Дакар рели је задржао своје старо име иако се одавно не креће из Париза а дешавало се и да Дакар буде заобиђен.

Најбољи мото сајмови се организују у Келну и Паризу и одржавају се наизменично (не исте године). Ови сајмови су више изложбене манифестације, док се сајам у Милану оријентише највише на продају мотоцикала.

Мото спорт у Србији и асоцијације

Развој мото спорта у Србији почео је да се афирмише почетком 70-тих година прошлог века. Прва стаза у Србији на којој су почеле да се возе мото трке била је стаза аеродрома у Берановцу, код Краљева. Аерод-ром је изграђен средином 20. века и важио је за најбољу кружну стазу не само у Србији, већ и на Балкану. Стаза је 2002. године проглашена небез-бедном за мотоциклистичке трке, а разлог је непостојање одговарајуће подлоге пошто се претходна истрошила и постала поприлично углачана. Данас су у Србији позната још два локалитета где се одржавају мото трке: аеродром у Батајници и аеродром у Вршцу.

Према подели Мото Савеза Србије (МСС), мото трке се могу раз-врстати у следеће групе: кружне трке (брзинске), мото крос трке, трке старих мотоцикала (old-timer трке), трке убрзања (drag bike). У Европи је највише заступљена оквирна подела мото трка на: британске по асфалту, теренске (ендуро), трке издржљивости (www.motoasocijacijasrbije.com).

МСС је најзначајнија државна организација у мото свету у Србији, али последњих година улогу ове организације је потпуно преузела Мото Асоцијација Србије (МАС). Одговорности МСС-а у мото спорту су орга-низација легалних трка и давање лиценци за трке и побољшање квалитета и безбедности на мото скуповима.

Организовани мото–релији су кључни елемент многих клубова, укључујући и неке које могу да трају и по неколико дана. Мото–релији су организоване вожње, где се група возача окупи да заједно прате унапред одређен план пута који организује један или више клубова (Prideaux, Car-son, 2011). Мото–релији су важан облик заједништва великом броју мото-циклиста (Austin, 2009). Први „Мото рели кроз Србију“ одржан је 2004. године, а 2005. године МАС почиње да се бави мото туризмом где се као посебно значајна активност издваја „Туристички мото рели кроз Србију“.

Према подацима Републичког завода за статистику, број двоточ-каша расте из године у годину (Табела 1), а укупан број регистрованих мотоцикала 2010. је за 11% већи у односу на 2009. годину. Републички завод за статистику обрађује и категорију „први пут регистровани мото-


243

цикли” где подаци такође показују тренд раста. Ове податке треба узети са резервом, због промене методологије посматрања моторног возила од стране МУП-а, па су, углавном, подаци за 2010. годину неупоредиви са претходном годином. Према извештају Агенције за безбедност саобраћаја, број регистрованих мотоцикала у Србији у последњих 10 година увећан је готово три пута (2,89 пута). У 2011. години број мотоцикала и мопеда чинио је 1,79% од укупног броја регистрованих возила (www.abs.gov.rs).

Табела 1. – Број први пут регистрованих и укупни број регистрованих мотоцикала у Србији

Година Број мотоцикала

2000. 13.262 2001. 13.097 2002. 12.339

Година Број први пут регистрованих мотоцикала

Заступљеност први пут

регистрованих мотоцикала у односу на укупан број

(%) 2003. 13.287 2004. 110 0,8 2004. 14.771 2005. 1.355 8,5 2005. 16.042 2006. 4.088 20,0 2006. 20.378 2007. 6.848 27,5 2007. 24.897 2008. 8.140 24,1 2008. 33.756 2009. 5.674 16,4 2009. 34.500 2010. 13.313 34,8 2010. 38.229

Извор: Републички завод за статистику, 2011

Осамдесетих година прошлог века заљубљеници двоточкаша у Србији нису имали организоване мото клубове. Једно од највећих окуп-љања и мото провода је била „Велика награда Југославије“, трка која се возила за првенство света у Ријеци, тачније на стази Гробник. Почетком деведесетих годинa, српски мотоциклисти почињу да се удружују и да оснивају прве мото клубове на територији Србије.

Развој мото спорта у Новом Саду

Замајац развоја мото спорта у Новом Саду је била изградња кру-

жне стазе на потезу „Мишелук“. Стаза се налази на десној обали Дунава, у продужетку моста „Слобода“ и део је јужног изласка из Новог Сада, тј. саобраћајног правца према Иришком венцу. Приступ стази могућ је из свих праваца који воде ка Новом Саду. Стаза се протеже правцем север – југ, где је траса највећим делом усечена у терен, тако да представља при-родни амфитеатар, што повећава безбедност возача, као и гледалаца који се налазе више метара изнад стазе. Са веће висине посматрачи имају изу-зетан преглед и видљивост већег дела писте. Део стазе представља саоб-


244

раћајна петља изнад улазно – излазних тунела у продужетку моста, што путању стазе води преко различитих нивоа и чини је атрактивнијом и зах-тевнијом за возаче (Гњатовић, 2009).

Прве трке које су се возиле на овој стази започете су 1982. год. Одржавале су се за Велику награду Новог Сада, у оквиру првенства Југо-славије на кружним тркама, али и са међународним учешћем. Одржавале су се у организацији Ауто-мото друштва „Нови Сад“ а касније ту традицију наставља Спортски ауто-мото клуб „Нови Сад“ у сарадњи са Нафтном индустријом Србије. Трке су се одржавале два пута годишње, у трајању од 2-4 дана, у мају и септембру, када су се такмичили најбољи југословенски мотоциклисти у четири класе, а од 1996. год. ова трка је уврштена у календар међународних ауто-мото такмичења. Трке је посматрало и до 35.000 посетилаца, махом млађе популације. Организоване су и пратеће манифестације трке старих аутомобила и трке фића (Бјељац, 1998).

Из безбедносних разлога мото трке се на Мишелуку више не одр-жавају од 2003. године. Још један отежавајући фактор је што се у време одржавања трка морао затварати мост „Слобода“. Постоји предлог да се направи аутомотодрум поред Каћке петље, али овакав пројекат захтева огромна новчана средства и још увек се није јавио као приоритет.

Намеће се закључак – манифестације овог типа су на територији Новог Сада биле одржаване два пута годишње и посећивало их је око 30.000 људи. Град је имао велике користи и обогаћивао је на тај начин своју понуду, поготово што је стаза сама по себи доста атрактивна. Није постојала манифестација сличног типа готово на регионалном нивоу.

Методологија истраживања

Рад је заснован је на налазима добијеним у квалитативно-кванти-тативном истраживању. Као инструмент коришћен је структурирани упи-тник, који је обухватио отворена и затворена питања, али и тзв. истражи-тељска питања којима се дубље улази у суштину проблема.

Упитник је испитаницима представљен у слободном разговору између квалификованог анкетара и одабраних испитаника. Док већина истраживања која користе технику дубинског интервјуа обично има између пет и петнаест испитаника (Davis, 1997), овим истраживањем је обухваћен већи број испитаника а разлог томе је било сазнање да 30 лич-них интервјуа обезбеђује чак 90 процената информација (Griffin, Houser, 1993). Циљ је био да се сазнају мишљења о квалитету манифестационог производа од стране излагача и посетилаца манифестације, али и да се установи њихов демографски профил и интереси повезани са мото туриз-мом. Представљени резултати проширују опште теоријско знање стечено из различитих истраживања претходно спроведених у другим земљама.


245

Резултати истраживања успешности манифестације „Moto Bike Expo – Novi Sad 2009“

Предмет истраживања је био мото сајам под називом „Moto Bike

Expo - Novi Sad“, који је одржан у периоду од 23-26. априла 2009. године, када је и извршено истраживање. Циљ истраживања је био да се утврди успешност сајма са становишта излагача и посетилаца и његов значај у промоцији мото клубова и њихових манифестација. Истраживање је спрoведено путем структуираног интервјуа. Коришћена је метода случај-ног узорка приликом одабира испитаника, док су питања била како отво-реног, тако и затвореног типа.

Анкета излагача имала је 13 питања и укупно је обухваћено 22 излагача. На сајму је присуствовало око 40 излагача и циљ је био каква је оцена сајма из њихове перспективе. Први део анкете односио се на опште демографске карактеристике излагача. Други део анкете чинила су специјална питања која су се односила на суштину истраживања – мишљење излагача о организацији, посећености, општој оцени сајма. Анкетирањем посетилаца обухваћен је сегмент од 42 испитаника, методом случајног узорка, а као метод прикупљања података је такође коришћен структуирани интервју. Циљ анкете је био да се испита разлог посете сајма, организација, а део питања се односио на њихове интересе повезане са мото спортом и мото манифестацијама. Првих пет питања се односило на опште демографске карактеристике. Следећих десет питања, који су чинили други део анкете, односило се на испитивање утисака које су посматрачи добили посетивши ову манифестацију, начин на који су били информисани о одржавању, оцена садржаја и пратећих манифестација. На крају интервјуа покушали смо да сазнамо да ли посетиоци ове манифестације посећују мото скупове и сличне манифестације.

Подаци добијени у истраживању обрађени су у статистичком пакету SPSS, а за анализу резултата коришћена је дескриптивна статис-тика и Man-Vitnijev U тест за испитивање разлика између две независне групе на непрекидној скали.

Успешност манифестације са становишта излагача - Oд укуп-ног броја испитаника, особа мушког пола је било 68 % а женског 32%. У складу са тематиком сајма, био је очекиван и већи број излагача мушког пола. Старосна структура је показала следеће резултате: у групи испод 20 година нашло се 13% испитаника, у групи од 21-30 година нашло се 59% испитаника, у групи од 31-40 година нашло се 18% испитаника, у групи од 41-50 година нашло се 4% испитаника, у групи од 51-60 година нашло се 4% испитаника и у групи изнад 61 године, није било анкетираних.

При анализи места одакле долазе, резултати анкете показали су да је већина излагача из Новог Сада, те се закључује незаинтересованост


246

фирми регионалног значаја да се представе на оваквој манифестацији. Из Новог Сада је било 68% излагача, из Футога је било 18%, из Београда 4%, док је из Пожаревца било 9%. Образована структура је показала да од укупног броја испитаника, 59% излагача је имало завршену средњу школу или је похађање још увек у току, 9% излагача су имала вишу школу, док је 32% излагача имало факултетско образовање.

На питање да ли су раније излагали на сличним манифестацијама 59% анкетираних излагача дало је позитиван одговор, док се осталих 41% није појавило на сличним манифестацијама.

Највећи број оних који нису излагали на сличним манифестаци-јама представљају излагаче штандова мото клубова. Остали излагачи, који су се претежно оријентисали на продају своје робе и мотоцикала, насту-пали су највише на београдском сајму, али и на сајму у Нишу.

По мишљењу излагача организација сајма је била осредња, па чак и нешто лошија у односу на претходне године одржавања ове манифеста-ције. Пресудно за давање високих оцена излагача била је добра продаја њихове робе па тек онда односи са организаторима. На питање оцене посећености сајма, са аспекта излагача, стекао се утисак да већина није била задовољна. Ни један од анкетираних учесника није оценио посеће-ност сајма највишом оценом. Чак су и они који су већ излагали на ново-садском сајму, изразили незадовољство, које су објашњавали великим успехом београдског мото сајма и великим одвлачењем посетилаца у корист главног града.

Следеће питање се односило на оцену посећености сопственог штанда, на основу утиска излагача добијеног за сва четири дана трајања сајма. Највећи број излагача је оценио своје штандове као врло добре и одличне. Ни један излагач није оценио посећеност свог штанда као неза-довољавајућу. Оваквој структури треба прићи са резервом, јер се одговор може протумачити доста пристрасно.

Да би се оценио квалитет штандова и креативност излагача, на питање који штанд је најбољи и зашто, излагачи су се изјаснили да је у кате-горији овлашћених дистрибутера (60%), најбољи штанд имао заступник Suzukija, Маркос. Сматрају да је био најкомплетније представљен, јер је имао велику понуду мотоцикала и количину робе, на прилично великом простору. Yamaha Родић штанд је по својој организацији био на другом месту а на трећем Гинчи (Qingqi) штанд, са мотоциклима кинеске производње. У категорији осталих штандова (5%), најзанимљивији је био штанд Drag bike, са интересантним симулационим клиповима на видео биму. Закључак је, да су се дистрибутери највише потрудили и оставили најбољу утисак на учеснике, како величином штандова, тако и опремљеношћу простора.

Да би се увидели и недостаци излагања на сајму, поставило се питање шта недостаје на сајму и шта је оно што се излагачима не допада.


247

По мишљењу излагача, на сајму недостаје: већи број промотерки, већи изложбени простор, већа медијска подршка, већи број излагача, кафић, ресторан брзе хране. Оно што се највише није свидело излагачима је: велика цена закупа простора, мали број великих брендова из мото света, распоред штандова, слаба расвета и прегласна музика.

Успешност манифестације са становишта посетилаца - Полна структура је указала да је припадника мушког пола било чак 90%, што потврђује да је ово још увек сфера у којој је мушки пол доминантнији. Старосна структура је потврдила да су за овај сајам највише били заинте-ресовани посетиоци испод 40 година старости. Детаљнија структура је изгледала на следећи начин: у категорији испод 20 година било је 21% испитаника, 21-30 година 50% испитаника, 31-40 година 21% испитаника и у категорији 41-50 година 7% испитаника. У две наредне категорије, од 51 до 60 и изнад 60 година, није се нашао ни један испитаник.

Највећи број посетилаца је био из Новог Сада и његове ближе око-лине. Овим путем се потврђује да мото сајам у Новом Саду има највећим делом локално до регионални карактер.

Образовна структура је показала да највећи број посетилаца има средње образовање (74%). Укупно 5% анкетираних је имало основно образовање, 7% је имало завршену вишу школу, 12% факултет и 2% мастер студије. Од укупног броја испитаних, 45% је било запослено, већином приватници (комерцијалиста, механичар, возач, бравар, угоститељ, водо-инсталатер, економиста, дипломирани инжињер електротехнике, трговац, маркетинг и дизајн, електро техничар), остатак су били ученици и студенти (45%), док је преостали део испитаника био тренутно незапослен (10%).

На питање да ли су први пут на сајму, свега 5% посетилаца је први пут присуствовало, док је осталих 95% већ имало прилику да посети неку од претходних манифестација. Изводи се закључак да је већина посети-лаца верна публика која прати догађаје оваквог типа.

Највећи број посетилаца је дошао у друштву пријатеља. Како је дошао и велики број ученика и студената, закључује се да је велики број посетилаца млађе популације дошао путем организоване посете (нпр. ученици и студенти саобраћајних и техничких школа). Посетиоци који су дошли сами махом су популације изнад 40 година и највише долазе из љубави према мотоциклима.

Посетиоцима је постављено и питање на који начин су били информисани о одражавању сајма. Сајам је путем сопственог пропаган-дног материјала информисао јавност (40% посетилаца) и највише је кори-стио графичка визуелна средства: плакат и летке. У категорији остало, посетиоци су за сајам чули на послу и у мото клубу (50%). То су катего-рије ближе везане за мотоциклизам.


248

„Разлог посете“ је питање на основу кога може да се установи карактер сајма, да ли је он изложбена манифестација или се више оријен-тише на продају. Иако се 90% посетилаца изјаснило да им је разлог посете „љубитељи двоточкаша“, новосадски сајам није била изложбена манифес-тација већ пре свега продајна. Разлог слабије куповне моћи је лоша еко-номска ситуација услед светске економске кризе, као и и одсуство плате-жно богатијих посетилаца који су се више окренули београдском мото сајму. Свега се 5% посетилаца нашло у групи „посматрачи“, а 2% у групи купци. Остатку посетилаца је разлог посете био првенствено посао.

Како би сазнали колико су атрактивне пратеће манифестације пос-тавило се питање присутности на дешавањима која су претходила отва-рању мото сајма (дефиле, егзибиције, предавања). Од укупног броја анке-тираних 42% је присуствовало, док преосталих 58% није. На основу доби-јених резултата закључује се да су пратеће манифестације пожељне и да нису главни разлог посете сајма, али могу повећати дужину боравка на манифестацији и пружити бољи доживљај јер су садржаји намењени искључиво посетиоцима, без икакве накнаде.

На питање који је био најбољи штанд 38% посетилаца је навело да су то били домаћи дистрибутери и 38% посетилаца је било одушевљено штандовима мото клубова. Укупно 24% посетилаца није хтело да се изја-сни, а разлог за то је било велико незадовољство сајмом. Најбољи штанд су имали дистрибутери „Сузуки Маркос“ (44%) и „Јамаха Родић“ (37%), док је „Бе-ем-ве Радуловић“ имао 19%. Међу штандовима мото клубова најбољи штанд је био заједнички штанд МАС-а и НС Рајдерса са 57%.

Како би се увидели пропусти организатора и излагача, поставило се посетиоцима питање шта им се не допада на сајму и шта недостаје. Поред многобројних замерки, по резултатима анкете велики број посети-лаца је изјавио да им се на сајму не допада што има мало излагача, што не постоји већи избор мотоцикала и лоша организација. Замерила се и мала посећеност као резултат необавештености људи, као и лош програм. Посетиоци су сматрали да на сајму највише недостају три ствари: мотори, излагачи и промотерке. Велики број посетилаца је приметио одсуство глобалних марки мотоцикала, као што су Honda, Ducati и Kawasaki, али и одсуство већег избора мото опреме.

На питање да ли посећују мото скупове и сличне манифестације, које осликава туристичко кретање и туристичке навике, преко 70% посе-тилаца има навику и жељу да путује и већина њих иде на готово све ску-пове из МАС-овог календара. Најатрактивнији скупови су они који се одржавају поред река или језера и највећи скупови у Србији (Нови Сад, Инђија, Палић, Сремска Митровица, Смедерево).

Неки мотоциклисти се ограничавају удаљеношћу мото скупа, па се посећују само скупови у ближој околини (најчешће старији мотоци-


249

клисти). Мото манифестације редовно доживљавају велики одзив мотоциклиста који се на тај начин неизоставно укључују у манифеста-циони и транзитни туризам (нпр. приликом одласка у неку другу државу).

Коначно, питање које најмеродавније оцењује укупан утисак ове манифестације је општа оцена сајма. Излагачи и посетиоци имали су задатак да оцене сајам на скали од 1 до 5 (1 – веома лоше, 2 – лоше, 3 – задовољавајуће, 4 – врло добро, 5 – одлично).

Табела 2. - Средња вредност оцене сајма

Извор: анкетно истраживање, 2009.

Man-Vitnijevim U тестом утврђено је да не постоје разлике по питању оцене сајма између две независне групе излагача (Md=2,5, n=22) и посетилаца (Md=3, n=42), U = 407,000, z= - ,831, p = ,406.

Табела 3. - Разлике у оцењивању сајма Испитаници N Средња вредност ранга Сума ранга Излагачи 22 30,00 660,00 Посетиоци 42 33,81 1420,00 Укупно 64 - - Извор: анкетно истраживање, 2009.

Табела 4. - Ман-Витни тест

Анализа теста Оцена Mann-Whitney U 407,000 Wilcoxon W 660,000 Z -,831 Asymp. Sig. (2-tailed) ,406

Извор: анкетно истраживање, 2009.

Највећи број излагача укупан доживљај сајма оценио је сајам као лош и задовољавајући (91%), што говори да велики број испитаних изла-гача био незадовољан резултатом и циљем свог наступа. Највећи број посетилаца одговорио је да је сајам био задовољавајући (47,6%) и веома лош (19%). У табели 3 дате су средње вредности оцене сајма, као и уку-пна оцена, из чега можемо закључити да нема велике разлике у ставовима излагача и посетиоца што је додатно потврђено Man-Vitnijevim U тестом за испитивање разлика између две независне групе на непрекидној скали.

Посетиоци су сајам оценили нешто бољим оценама од излагача, а укупна оцена сајма је задовољавајућа.

Испитаници Средња вредност Број испитаника Стандардна девијација Излагачи 2,50 22 0,673 Посетиоци 2,64 42 1,032 Укупно 2,59 64 0,921


250

Дискусија

Туризам специјалних догађаја има важну улогу у домаћем и међу-народном туризму, али и економске ефекте у земљама и градовима орга-низаторима. (Jackson, 2008). Места са вреднијим туристичко-географским положајем, већим степеном англомеративности области у којој се налазе и одговарајућом атрактивношћу и туристичком опремљеношћу као фак-тором изведене понуде, поседују повољније услове за организовање спортских манифестација (Ромелић, Бјељац, 1997). У случају организо-вања мото манифестација, најважније је означавање места сусрета јер већина посматрача и гостију долази сопственим превозом. Мото манифе-стације спортског карактера развијене су широм света, али се још увек налазе у сенци ауто спорта.

Основне одлике мото манифестација су њихова масовност, сезо-налност и кратко трајање. Нови Сад, као значајан транзитни центар, посе-дује предиспозиције за организовање великих мото манифестација. Како се рељефно и климатски налази у веома погодном подручју, садржи поз-нату стазу на Мишелуку и велики простор дуж Дунава у граду и ван њега, може се рећи да основни услови за организацију манифестација овог типа постоје. Као што је наглашено, спортска такмичења, због мањка улагања средстава у смислу безбедности возача, изостају са територије Новог Сада, те та чињеница представља велики економски губитак у привреди града, а самим тим и туризму. Смањење посећености се осетило и на новосадском мото сајму, као значајној изложбеној и продајној манифес-тацији Војводине. Мото манифестације могле би да привуку и до 80.000 посетилаца годишње што би обезбедило приходе за туризам и привреду града, као и спонзорства и донаторства привредних субјеката (Бјељац, Ћурчић, 2007). За посетиоце, мото манифестације још увек имају локални или регионални значај, што значи да Србија не привлачи својом понудом међународно мото тржиште.

У Србији мото манифестације су недовољно промовисане. У оквиру календара догађаја Туристичке организације Србије за 2009. годину, налазиле су се свега четири мото манифестације (мото скуп на Дивчибарама, у Инђији, Ваљеву и Ивањици), док их у календару за 2012. годину има седам. Слаба сарадња мото друштава и туристичких органи-зација условила је неинформисаност потенцијалних посетилаца манифес-тација оваквог типа.

Са друге стране, путовање моторима у групама је доста распрос-трањено у развијеним земљама. Нажалост, у Србији и на Балкану, за сада не постоје агенције које организују путовања оваквог типа. Средином осамдесетих година 20. века организовањем мото-тура почела је да се бави прва професионална агенција „Edelweis Bike Tours“ из Аустрије, и


251

њихова путовања су организована по свим континентима (Јанчић, 2009). Мото туре су се развиле до те мере да специјализоване компаније данас организују туре комбинујући различита културна и возачка искуства широм Европе. Исто тако, неколико компанија организује различите модуле који имају за циљ пружање напредних вештина вожње, као што су „off-road“ вожње (ACEM, 2010).

Предрасуде становништва према мотоциклистима, проблеми у саобраћају и бука су примарни негативни ефекти организације уколико не постоји организација маршуте манифестације и обезбеђење саобраћајне полиције. Истраживања су показала да се приликом одржавања већих скупова мотоциклиста број саобраћајних несрећа повећава, било да су они директни учесници или не. Безбедност мотоциклиста у саобраћају је пре-дмет сталне пажње, али и остали учесници у саобраћају морају бити одго-ворни према мотоциклистима.

Поједини догађаји, укључујући и мото-догађаје, могу имати знатно веће негативне утицаје на животну средину и јавно здравље од других догађаја (Tranter, Lowes, 2009). Против прегласних моторних возила, по новом Закону о саобраћају, уведене су посебне казне, што је сасвим прихватљиво и пожељно за човека и околину. Што се тиче загађености, мотор је економично превозно средство и троши много мање него аутомобил. Пошто је локалитет одржавања „Мото феста“ измештен из града, бука никоме не смета, и мотоциклисти не угрожавају околину. Утицај мото манифестација на туризам Новог Сада није изразит, поготово након премештања мото трка са Мишелука. То су биле туристички најпосећеније мото манифестације спортског типа у Новом Саду, док је „Мото фест“ била најпосећенија манифестација забавног типа. Уколико дође до решавања питања обнове или изградње новог ауто-мото друма у околини Новог Сада, град би могао да постане домаћин познатих свет-ских мото трка, те би и имао већу материјалну корист. Туристичке аген-ције би требало да се активирају како би заинтересовале посетиоце и госте за обилазак најзначајнијих знаменитости града.

Закључак

Нови Сад има велике могућности за развој мото манифестација јер

има одличан саобраћајно–географски положај, али недостаје улагање у основну инфраструктуру и веће финансијско спонзорство од стране државе при организацији мото манифестација. За сада се само појединци труде како би овакве манифестације наставиле да трају. Требало би да се побољша сарадња мото клубова са локалним туристичким организаци-јама, али и туристичким агенцијама у циљу обогаћивања понуде, јер је потенцијал мото туризма у повећању прихода на дестинацији висок.


252

Многи туроператори и агенције би требало да схвате величину и потен-цијал овог тржишта и настоје да привуку мотоциклисте. Успешна органи-зација мото манифестација захтева истраживање потреба мотоциклиста као посебног тржишног сегмента како би оне на адекватан начин биле задовољене.

Овај рад је пружио увид у разумевање мото туризма и његове ути-цаје на туризам догађаја. Иако је узорак био адекватан за статистичку анализу не би га требало примењивати на општу популацију, а већи узорак би допринео репрезентативнијим резултатима. Будуће студије би се могле фокусирати на разумевање фактора мотивације који би помогли појединим институцијама и дестинацијским маркетарима у изради стратегија и креирању промоција које би биле усмерене на сегмент мото туриста. Захвалница Рад је резултат истраживања у оквиру пројекта бр. 176020 Министарства про-свете и науке Републике Србије. Аутори изражавају своју захвалност уреднику и анонимним рецензентима на њиховим конструктивним коментарима и сугести-јама који су помогли у обликовању овог рада.

Литература Агенција за безбедност саобраћаја. (2012). Мотоциклисти. Доступно на

http://www.abs.gov.rs/tekuce/saopstenje_2012.04.09.html Бајкер. (2012). Историја бајкера. Доступно на http://www.bajker.com/istorija/

istorija-bajkera/ Бјељац, Ж. (1998). Манифестациони туризам у Војводини. (Докторска дисерта-

ција). Преузето од BISIS. Бјељац, Ж., Ћурчић, Н. (2007). Tуристичке манифестације на простору западног

Поморавља. Гласник српског географског друштва, 87(2), 225-240. Гњатовић, З. (2009). Акције и планови. Мото магазин,50, 53-54. Нови Сад: Pres S. Јанчић, С. (2009). Велика јужноафричка мото-авантура. Travel Magazine, 100, 88-

89. Београд: Duke&Peterson. Милошев, С. (2009). Све више мотоцикала у Србији. Мото Магазин, 51, 7-8.

Нови Сад: Pres S. Мото асоцијација Србије. (2012). Историјат. Доступно на http://www.

motoasocijacijasrbije.com/index.php?option=com_content&view=article&id=100 &Itemid=54

Републички завод за статистику (2011). Статистика саобраћаја и телекомуни-кација, саопштење бр.136, свеска 21.

Ромелић, Ј., Бјељац, Ж. (1997). Спортске манифестације у Војводини као облик туристичке понуде и њен однос према обиму и карактеру тражње. Туризам, 7, 71-73.


253

Хаџић, О., Бјељац, Ж., (2006). Испитивање фактора који утичу на задовољство туристичким доживљајем туристе-посетиоца манифестација у Новом Саду. Гласник српског географског друштва, 58(2), 261-276.

Association des Constructeurs Européens de Motocycles (ACEM) (2010). The

Motorcycle Industry in Europe. http://www.acem.eu/cms/det_publications.php ?det=1344

Austin, M.D. (2009). Ritual and Boundary Distinction in a Recreational Community: A Case Study of Motorcycle Rallies and Riders. Qualitative Sociology Review, 5(2), 70-93.

Broughton, P.S. (2005). Designing PTW Training to Match Rider Goals. In L. Dorn (Ed.), Driver Behaviour and Tranting (pp. 233-242). Aldershot: Ashgate Publis-hing.

Broughton, P.S. (2006). The Implication of the Flow State for PTW Training. In Beha-vioural Research in Road Safety. Sixteenth Seminar, London: Department for Transport.

Broughton, P.S. (2007). Risk and Enjoyment in Powered Two Wheeler Use, (Unpublis-hed Thesis). Transport Research Institute, Napier University, Edinburgh.

Broughton, P.S. (2008). Flow, Task Capability and Powered-Two-Wheeler (PTW) Rider Training. In L. Dorn (Ed.) Driver Behaviour and Tranting (pp. 415-424). Aldershot: Ashgate Publishing.

Chesham, D.J., Rutter, D.R. & Quine, L. (1993). Motorcycling Safety Research: A review of the social and behavioral literature. Social Science and Medicine, 37, 419- 429.

Chorlton, К. & Jamson, S. (2005). The Older Motorcyclist Road Safety Research. Report No.55. London: Department for transport.

Davis, J.J. (1997). Advertising Research. New Jersey: Prentice Hall. Elliott, M., Baughan, C., Broughton, J., Chinn, B., Grayson, G. B., Knowles, J., Smith,

L. R., Simpson, H., & Department for Transport (Funder) (2003). Motorcycle safety: a scoping study.

Federation of European Motorcyclists Associations (FEMA). (2004). European Agenda for Motorcycle Safety. Outline. Retrieved from http://www.fema. ridersrights.org/safety/EAMS_febr04.pdf

Griffin, A. & Houser, J.R. (1993). The Voice of the Customer. Marketing Science, 12(1), 1-27.

Hogg, M. A., & Abrams, D. (1988). Social identifications: A social psychology of intergroup relations and group processes. London: Routledge.

Jackson, L.A. (2008). Residents’ perceptions of the impacts of special event tourism. Journal of Place Management and Development, 1(3), 240-253.

Leong, S. T., et al. 2002. "Influence of benzene emission from motorcycles on Bang-kok air quality." Atmospheric Environment 36(4): 651-661.

Prideaux, B. & Carson, D. (2011). Drive Tourism: Trends and Emerging Markets. New York: Routledge.

Steg, L., Vlek, C., & Slotegraaf, G. (2001). Instrumental-reasoned and symbolic-affec-tive motives for using a motor car. Transport Research Part F (4), 151–169.


254

Stradling, S.G., Meadows, M.L. & Beatty, S. (2001). Identity and independence: two dimensions of driver autonomy. In G.B. Grayson (Ed.), Behavioural Research in Road Safety X. Crowthorne: Transport Research Laboratory.

Schouten, J. & McAlexander, J.H. (1995). Subcultures of Consumption: An Ethnography of the New Bikers. Journal of Consumer Research, 22 (3), 43–61.

Tranter, J.P. & Lowes, M. (2009). Life in the Fast Lane– Environmental, Economic, and Public Health Outcomes of Motorsport Spectacles in Australia. Journal of Sport & Social Issues, 33(2), 150-168.

Collection of Papers – Faculty of Geography at University of Belgrade 60 (255-268)

255

Original scientific article

THE IMPORTANCE OF THE EVENT “MOTO BIKE EXPO” FOR TOURISM OF NOVI SAD

Dejan Berić*1, Ana Jovičić**, Nebojša Đorđević*** * Government of Autonomous Province of Vojvodina, Provincial Secretariat for Cul-ture and Public Information, Novi Sad ** University of Novi Sad, Faculty of Sciences – Department of Geography, Tourism and Hotel Management, Novi Sad *** Sebelas Maret University, Department of Postgraduate Cultural Studies, Surakarta, Indonesia Abstract: Special event tourism plays an important role in both national and internati-onal tourism and the economies of host communities. Motorcycle tourism can take many forms in how it is organized, from individuals or groups of riders arranging their own vacation, to club-run tours and those organized by professional companies Biker tourism in Serbia appeared very late in relation to the world's beginnings, but it quickly developed and found a lot of fans organized in motorcycle clubs. Novi Sad, as an im-portant transit center, has predispositions for organizing large motorcycle events. Up to now a little attention in our country has been dedicated to moto tourism research, but with the emergence of new tourist interests, we will point out the importance and im-pact of this type of tourism on inbound and tourism offer of Novi Sad. Key words: moto tourism, moto events, motorcycling, Novi Sad Date submitted: 21 May 2012; Date accepted: 20 June 2012

Introduction

The urban way of life began to dictate the new directions of develop-ment of traditional forms of travel into modern, which include speed, action and a shorter residence period. In the event tourism as a form of alternative tourism, changes occur, and motorcycle tourism and related events are becom-ing increasingly popular among all ages (Hadžić, Bjeljac, 2006). One type of events of this type is motorcycle events organized by motorcycle clubs throughout Serbia. The constantly increasing number of visitors and partici-pants indicates the increasing importance of these events. 1 Correspondence to: [email protected]

314.117:631(497.11)"2003/2010" УДК 913:316.334.55(497.11)"2003/2010"

Collection of Papers – Faculty of Geography at University of Belgrade 60

256

Transport modes, in addition to instrumental functions, may serve af-fective functions (Steg et al., 2001; Stradling et al., 2001), with the goal, in the case of expressive vehicle use, being the enjoyment of the journey. This ex-pressive vehicle use is often associated with motorcycle riding (Broughton, 2006). Leisure riding is described as a “second life” that is a break from normal working life and in many cases includes the activity of motorcycle tourism. One of the major differences in motivation for those on riding holidays to most holiday-makers is the importance of the journey over the destination, with good scenery and good roads being important journey features.

Motorcycle tourism can take many forms in how it is organized, from individuals or groups of riders arranging their own vacation, to club-run tours and those organized by professional companies (Prideaux, Carson, 2011). Biker Tourism in Serbia appeared very late in relation to the world's beginnings, but quickly developed a lot and found many fans in organized motorcycle clubs.

The paper presents the development of moto sport, motorcycle clubs and motorcycle events in the world and in Serbia. This paper is based on per-sonal observations obtained during the visit, interviews with participants and visitors during the "Moto Bike Expo" in Novi Sad.

The subjects of research are moto events, their organization, represent-ing to a wider public and the impact on tourism of Novi Sad. The aim of this research is insight to the potential and importance of motorcycle events in the tourism of Novi Sad, as well as possibility for improving of development of this type of event as subcategories of sport tourism. Methods used when creat-ing this paper were methods of theoretical analysis, descriptive method, induc-tive and deductive methods, and comparative method.

Literature review

Motorcycles are rarely mentioned in tourism literature, but this is

hardly surprising given the limited literature on motor biking in general. Prideaux & Carson (2011) in their book “Drive Tourism: Trends and Emerging Markets” provide a global comprehensive review and scholarly investigation into this popular and growing form of tourism. Research into motorcycling tends to focus on aspects of safety (Elliott et al., 2003; Che-shame et al., 1993). There is some academic literature that examines the environmental aspects of motorcycles (Leong et al., 2002; ACEM, 2010) and several ethnographic studies (Schouten, McAlexander, 1995), but they mainly focus on very specific biker sub-groups such as Harley Davidson riders or Hell's Angels and are not very representative of the general motor-cyclist population. Recent research by Broughton (2005, 2007, and 2008) has sought to cast some light on this very under-researched group. Among other things, Broughton's research has highlighted the recreational nature of motorcycle riding and the affluent nature of the majority of riders.

The importance of the event “Moto Bike Expo” for tourism of Novi Sad

257

Research by Chorlton, & Jamson (2005) indicated that there has been а shift in the nature of motorcycling, with more machines now being purchased for expressive riding rather than for functional journeys. They suggest that those who ride mainly tor leisure generally have larger capacity bikes and are mainly long-term or returning riders. A 2004 Federation of European Motorcy-clists' Associations (FЕMA) report also supports this view, as well as express-ing that the riding of a motorcycle is a meaningful leisure activity that im-proves the quality of life for millions of Furopean citizens (FEMA, 2004).

Development of Moto sport in the world

The development of motorcycling as a sport began to establish itself in the early 20th century. In Europe, first countries that developed motorbikes were the UK, Germany and Italy to be later are transferred to American mainland. It can be said that from the very beginning of its development was in the shadow of automobilism, especially during 1950's. The reason for that was the starting de-velopment of automobile industry for the coming war, as a more useful means than motorcycle and later popularization in sporting events. The reason more was the higher speed of four-wheelers. Motorcycling establish itself as a sport, which follows more and more audience, but also as an object of tourist events.

Motorcycling, despite mainly being a solo activity, can also be very social, with riders having a sense of belonging to a community (Hogg, M.A., Abrams, D., 1988). In the case of motorcyclists, this operates on two levels: being a member of the general motorcycling community and being a member of any group or club. The creation of the first Moto clubs in the world is related to the 1947 and the city of Holister in California (www.bajker.com).

France is host country to many sporting events. It may be called "the land of two-wheelers" because apart from the famous bicycle race "Tour de France" (Le Tour de France) through it is driven motorcycle race "24 Hours of Le Man" (24 Heures du Mans), but also the famous Dakar Rally (Rallye Paris -Dakar), which are today two best known and most famous races in the world. At the Dakar Rally, there are three competitive categories: motorcycles, cars (from different buggies until light trucks) and heavy trucks. Paris - Dakar Rally retained its old name, although for long time it is not starting from Paris. Fur-thermore, it was happening that Dakar was bypassed as well.

The best Moto fairs are organized in Cologne and Paris and are held al-ternately (not in the same year). They are more exhibitory events, while the fair in Milan, and are mostly oriented to the sale of motorcycles.

Moto sport in Serbia and associations

The development of motor sport in Serbia began to affirm itself in the

early 1970's of last century. The first track in Serbia on which Moto races


258

started to ride was a track of Beranovac airport, near Kraljevo. The airport was built in the mid 20th century and was the best circular track, not only in Serbia but also in the Balkans. Trail in 2002 was declared unsafe for motorcycle rac-ing, and the reason is the lack of suitable substrate, since previous is run out and become quite smooth. Today in Serbia two more locations are known where Moto races are held. Those are Batajnica airport and the airport in Vršac.

According to the division of MSS (Moto Association of Serbia), motor races can be classified into the following groups: circular races (speedy), Moto cross races, races of old motorcycles (old timer races), acceleration races (drag bike) - since 2009 in Serbia. In Europe, the most presented is an approximate division of motorcycle races to: British (on asphalt), off-road (enduro - cross-competition), endurance races (www.motoasocijacijasrbije.com).

MSS is the most important state organization in the motorcycle world in Serbia, but in recent years is quite inactive in the biker world since its role is fully taken over by Motorcycle Association of Serbia (MAS). MSS’s jurisdictions are related to organization of legal races and granting licenses for the races.

Organized 'rideouts' are a key element of many clubs, including some that may stretch over several days. Ride outs are arranged runs where a group of riders get together to follow a pre-determined route organized by one, or more, of the group members (Prideaux, Carson, 2011). Motorcycle rallies as well are an important source of community for this subculture of motorcyclists (Austin, 2009). Таble 1 - First time registered and total number of registered motorcycles in Serbia

Year Motorcycles N

2000 13,262 2001 13,097 2002 12,339

Year

First time reg-istered motor-

cycles N

Presence of first time regis-tered motorcy-cles compared to their total number (%) 2003 13,287

2004 110 0.8 2004 14,771 2005 1,355 8.5 2005 16,042 2006 4,088 20.0 2006 20,378 2007 6,848 27.5 2007 24,897 2008 8,140 24.1 2008 33,756 2009 5,674 16.4 2009 34,500 2010 13,313 34.8 2010 38,229

(Source: RTSA, 2011)

The first "Moto rally through Serbia" was held in 2004, and in 2005 MAS started to deal more with Moto tourism. The "Tourist Moto rally through Serbia" stands out as a particularly important activity of MAS.

According to the Statistical Office of the Republic of Serbia (SORS), the number of motorcycles is growing from year to year (Table 1 and 2), and the to-


259

tal number of registered motorcycles in 2010 is increased for 11% in comparison to 2009. RSO processes also the category of "first time registered motorcycles" where data also shown increasing trend. These data should take with caution due to changes in the methodology of observation of Moto vehicles by the Ministry of Interior, so mostly the data for 2010 are not comparable to previous years. Ac-cording to the Report of Road Traffic Safety Agency of the Republic of Serbia (RTSA), the number of registered motorcycles in last 10 years increased by al-most three times (2.9 times). In 2011, the number of motorcycles and mopeds accounted for 1.79% of total registered vehicles. (www.abs.gov.rs).

In 1980's enthusiasts of motorcycles in Serbia did not have organized Moto clubs. One of the largest Moto gatherings and Moto entertainments was the "Grand Prix of Yugoslavia", a race that was driven for the world champion-ships in Rijeka, more precisely on track Grobnik. In the early nineties Serbian riders begin to associate and to form the first motorcycle clubs in Serbia.

Development of Moto sport in Novi Sad

Impetus to the development of Moto sport in Novi Sad was the con-

struction of circular tracks on the "Mišeluk". The track is located on the right bank of the Danube, in the extension of the “Sloboda” bridge. It is part of the southern exit from Novi Sad, i.e. of the traffic route to the Iriški venac. Access to the track is possible from all directions leading to Novi Sad. The trail runs north - south, where the route is mostly cut into the terrain, so it represents a natural amphitheater, which increases the safety of drivers and spectators that are several meters above the track. From the higher level observers have a re-markable view and visibility of greater part of the runway. Part of the track is a traffic loop above the entrance - exit tunnels in the extension of the bridge, which the track route passes through the various levels and makes it more at-tractive and more demanding for the drivers (Gnjatović, 2009).

The first races were competed on this track starting from 1982. They were held for Grand Prix of Novi Sad, within Yugoslavia state championship races on the circular tracks, but also with the international participation. They were organized by Automobile Association "Novi Sad" and later the tradition continues Sport Automobile Club "Novi Sad" in cooperation with the Petro-leum Industry of Serbia. Races are been held twice a year for a period of 2-4 days in May and September, when the Yugoslav best riders competed in four classes. Since 1996 race is listed on the calendar of international motoring competitions. Races observed up to 35,000 visitors, mostly young population. Supporting events were as well organized, like old cars races and Zastava 750 (widely known by its nickname "Fića) races (Bjeljac, 1998)

For security reasons, motorcycle racing on Mišeluk is no longer main-tained since 2003. Another aggravating factor is that in the time of the races,


260

"Sloboda" bridge had to be closed. There was a proposal to make automotodrum next to Kać road loop, which would be the ideal solution, but this project requires enormous financial resources and still has not appeared as a priority.

We come to conclusion - the manifestations of this type in the territory of Novi Sad were held twice a year and attended by around 30,000 people. The city was benefiting from that and enriching in this way its offer, especially as the track itself was quite attractive. There was not a similar type of event al-most at the regional level.

Research Methodology

This paper is based on the findings obtained in the qualitative and

quantitative research. As instrument a structured questionnaire was used, which included open and closed questions, and so-called investigative issues that deeply enters into the essence of the problem.

The questionnaire was presented to respondents in a free conversation between the interviewer and selected qualified respondents. While most studies that use the technique of in-depth interviews usually have between five and fifteen respondents (Davis, 1997), this study covered a larger number of re-spondents, because of finding that 30 personal interviews provide as much as 90 percent of information’s (Griffin, Houser, 1993). The goal was to find out the opinion of the quality of the manifestation product of exhibitors and visitors of the event, but also to determine their demographic profile and interests asso-ciated with motorcycle tourism. Results presented here extend the general theo-retical knowledge gained from various researches previously conducted in oth-er countries. Results presented here extend the general theoretical knowledge gained from various researches previously conducted in other countries.

Researches results of successfulness of the event

"Moto Bike Expo - Novi Sad 2009"

The research subject was the Moto fair entitled "Moto Bike Expo - No-vi Sad", i.e., visitors and exhibitors of this fair, which was held 23-26 April 2009 when the research was conducted. The aim was to determine the success of the fair from the point of exhibitors and visitors and its importance in the promotion of motorcycle clubs and their events. The research was carried out using structured interview. Method of random sample was used when selecting respondents, while the questions were of open and closed type.

Survey of exhibitors had 13 questions and included a total of 22 exhibi-tors. The fair was attended by about 40 exhibitors and the goal was to score what is fair, from their perspective. The first part of the survey was related to general demographic characteristics of the exhibitors. The second part of the survey con-


261

sisted of special questions related to the essence of the research - the exhibitors’ opinion about the organization, attendance, general assessment of the fair.

Surveying of visitors included a segment of the 42 interviewees, by random sample method, and as a method of collecting data is also used a struc-tured interview. The aim of the survey was to investigate the reason for the vis-it of the fair, its organization, a part of the questions related to their interests related to motorsport and motorcycle events.

The first five questions referred to general demographic characteristics. The following ten questions, which composed the second part of the survey was focusing on impressions that observers received visiting this event, the way they were informed about the organization, evaluation of content and re-lated events. At the end of the interview, we tried to find out if visitors of this event attend motorcycle rallies and similar events.

The data obtained have been processed in the statistical package SPSS and for the analysis of results was used descriptive statistics and Mann-Whitney U test for testing differences between two independent groups on a continuous scale.

Success of the event from the point of exhibitors – Of all respon-dents, 68% were males and 32% females. In line with the theme of the fair, and a larger number of male exhibitors was expected. The age structure showed the following results: in the group below 20 years there were 13% respondents, in the group of 21-30 years there were 59%, in the group of 31-40 years there were 18%, in the group of 41-50 years there were 4%, in the 51-60 age group there were 4%, and in group above 61 years, was not surveyed. When analyzing the places where they come from, the survey re-sults showed that the majority of exhibitors were from Novi Sad, so it is obvious indifference of companies of regional importance to exhibit on such event. From Novi Sad there were 68% of exhibitors, from Futog 18%, 4% from Belgrade, while from Požarevac 9%. Education structure showed that from the total number of respondents, 59% of exhibitors had completed high school or attendance is still in progress, 9% of exhibitors had a college degree, while 32% of exhibitors had a faculty degree.

Asked whether they previously exhibited in similar events 59% of the exhibitors gave a positive response, while the remaining 41% did not appear at similar events.

The largest number of people who did not exhibit in similar events is the exhibitors at stands of motorcycle clubs. Other exhibitors, who predomi-nantly oriented to selling their goods and motorcycles, have performed before mostly on the Belgrade Fair, and on fair in Niš.

In the view of the exhibitors, organization of the fair was moderate and even slightly weaker in comparison to the previous years. Crucial for providing high scores of exhibitors was a good sale of their goods and only after that rela-


262

tion to the organizers. On the question of evaluation visits to the fair, from the point of exhibitors, an impression was that the majority was not satisfied. None of the surveyed participants assessed attendance of the fair with the highest marks. Even those who have already exhibited at the Novi Sad Fair, expressed dissatisfaction, which explained with huge success of Belgrade Moto Fair and dragging a large number of visitors in favor of capital.

The largest number of exhibitors has rated their stands as very good and excellent. None of the exhibitors marked attendance of its stand as unsatis-factory. This structure should be approached with caution, because the answer can be interpreted quite biased.

To assess the quality and creativity of exhibitors, on the question which stand was the best and why, exhibitors pleaded that in the category of authorized distributors the best stand had Suzuki’s representative, “Markos” (60%). They consider that it was presented most completely, because it had a large offer of motorcycles and a large quantity of goods, in a rather large area. “Yamaha Rodić” stand by its organization was on the second place and on the third place “Qingqi stand”, with Chinese-made motorcycles. In the category of other stands (5%), the most interesting was the Drag bike stand, because they had some interesting simulation video clips. The con-clusion is that the distributors gave the highest effort and left the best im-pression on the participants, as with the size of the stands, as well as with equipment of the space.

In order to be familiar with the disadvantages of presentations at the fair also, the question what was missing on the fair and what the exhibitors did not like was asked. In the opinion of the exhibitors, the show was lacking: a large number of hostesses, larger showroom, more media support, more exhibi-tors, coffee shop, and fast food restaurant. What did not like most of exhibitors is a great price to rent a space, a small number of big brands from the motorcy-cle world, the stands schedule, poor lighting and too loud music.

The success of the event from the perspective of visitors - Gender structure indicated that 90% were males, while the remained part consisted of females (10%), confirming that this is still a sphere in which males are dominant. Age structure confirmed that in this event were the most inter-ested visitors less than 40 years of age. Detailed structure looked as follows: in the category below 20 years was 21%, 21-30 years 50% of respondents, 31-40 years 21% of respondents and in the category 41-50 years 7%. In the next two categories, from 51 to 60 and above 60 years, a single respondent was not found. The largest number of visitors was from Novi Sad and its environs. This way it is confirmed that motorcycle fair in Novi Sad has mostly local and regional character.

The educational structure showed that most visitors had secondary education (74%). Total 5% of respondents had primary education, 7% had


263

completed college, 12% undergraduate, and 2% master studies. Of the total respondents, 45% were employed, mostly private entrepreneurs (sellers, mechanics, drivers, machinists, caterers, plumbers, economists, electrical engineers, salesmen, marketing and design, electrical technicians). The rest were students (45%), while the remaining respondents were currently un-employed (10%).

Asked if they are for the first time in the Fair, only 5% of visitors at-tended for the first time, while the other 95% already had the opportunity to visit some of the previous events. It can be concluded that most visitors are loyal audience that follow this type of events.

The largest number of visitors came with friends. How a large number of students and pupils came, it is concluded that a large number of visitors of younger population came through organized visits (e.g., pupils and students of transport and technical schools and faculties). Visitors, who came on their own, are mostly over 40 year, and they came primarily because of love for motorcycles.

The visitors were also asked how they were informed about the fair. The fair through its own promotion materials was informing the public (40% of visitors), and was using the most graphical and visual objects: posters and leaflets. In the category „other“, visitors for the fair heard at work and in the motorcycle club (50%). These categories are more closely related to motorcycling.

“Reason for Visiting” is an issue which determines the character of a fair, whether it is an exhibition event or it is more sales-oriented. Al-though 90% of visitors have stated that their reason for visiting is “love of motorcycles”, the Novi Sad Fair is not an exhibition but a sales event. The reason for the low buying capacity is the poor economic situation due to the Global Economic Crisis, as well as the absence of the richer visitors who are oriented more towards the Belgrade fair. There are only 5% of visitors who are listed as “spectators”, and 2% are listed as “byres”. The rest have stated work as their reason for visiting.

In order to examine the amount of appeal of the supporting manifes-tations there was an issue of attendance at the events which preceded the opening of the motorsport fair (the parade, the exhibitions, lectures). Out of total of the respondents, 42% attended, while the rest, 58% did not attend these manifestations.

According to the results it can be concluded that the supporting mani-festations are desirable and that they are not the main reason for visiting the fair, but they can extend the stay at the event and offer a greater experience as the content is exclusively aimed at visitors, with no compensation.

Visitors have stated (38% of them) that the best stands belonged do-mestic distributors and 38% were impressed by the motorcycle clubs stands. 24% of visitors did not answer, and the reason was great displeasure with the


264

fair. The best stand was of Suzuki Markos (44%) and Yamaha Rodić (37%), while the distributor BMW Radulović received only 19%. Among the motor-cycle clubs stands, the best stand was the mutual stand of the MAS and the NS Riders with 57%.

In order to examine the organizers’ and the exhibitors’ omissions, the visitors were asked what they disliked and what they think is missing. Apart from numerous objections, according to the results, a large number of re-spondents stated that they disliked the small number of exhibitors, the poor choice of motorcycles and poor organization. There were also objections on low attendance as a result of people being uninformed, as well as poor pro-gram. Visitors considered three things to be missing: motorcycles, exhibitors and female promoters. A large number of visitors noticed the global brands were missing, such as Honda, Ducati and Kawasaki, but also the lack of choice of motorcycle equipment.

When asked whether they visit motorsport gatherings and similar events, which depict tourist traffic and tourist behavior, over 70% of visitors stated that they have a habit of traveling and a wish to travel and most of them visit almost all of the gatherings from the MAS calendar. The most attractive gatherings are those that take place by the river or a lake and the biggest gather-ings in Serbia (Novi Sad, Inđija, Palić, Sremska Mitrovica, and Smederevo). Some of the motorcyclists are limited by the distance, so they visit only the events which take place near their place of residence (most commonly older motorcyclists). Motorsport events are always well-attended by the motorcy-clists who are in that way included in the event and transit tourism (for exam-ple, when visiting a foreign country).

Finally, what describes the general impression of the manifestation best is the general score of the fair. The exhibitors and the visitors were to evaluate the fair on a scale from 1 to 5 (1–very poor, 2–poor, 3–satisfactory, 4–very good, 5–excellent). Таble 2 - Mean rank of the fair score

Source: survey research, 2009

With the Mann-Whitney U test, it has been determined that there is no difference in the evaluation of the fair between two independent groups, exhibitors (Md=2.5, n=22) and visitors (Md=3, n=42), U=407.000, z=-.831, p=.406.

Mean value Respondents N Standard deviation

Exhibitors 2.50 22 .673 Visitors 2.64 42 1.032 Total 2.59 64 .921


265

Table 3 - Differences in Faire assessing

Examinees N Mean Rank Sum of Ranks Exhibitors 22 30.00 660.00 Visitors 42 33.81 1420.00 Total 64 - -

Source: survey research, 2009 Table 4 - Mann-Whitney Test

Test Analysis Test Score Mann-Whitney U 407.000 Wilcoxon W 660.000 Z -.831 Asymp. Sig. (2-tailed) .406

Source: survey research, 2009 Most of the exhibitors graded the fair as poor and satisfactory (91%),

which shows that a large number of the respondents were not satisfied with the results and the aim of their appearance. Most of the visitors stated that the fair was satisfactory (47.6%) and very poor (19%). Table 3 shows the mean rank of the fair score, as well as the total score, from which it can be concluded that there is no great difference in the attitude of the exhibitors and the visitors which is additionally confirmed by the Mann-Whitney U test which examines the difference between two independent groups on a con-tinuous scale.

The visitors’ evaluation was somewhat better than the exhibitors’ and the total score of the fair is satisfactory.

Discussion

Special event tourism plays an important role in both national and international tourism and the economies of host communities (Jackson, 2008). Locations with the more valuable tourist and geographic position, higher level of agglomeration of the location where they take place, and the appropriate appeal and the tourist equipment as the factor of derived supply, have better requirements for organizing sports events (Romelić, Bjeljac, 1997). When somebody is organizing motorsport events, the most important thing is to mark the location of the gathering since most of the spectators and guests come in their own transportation. Motorsport events of sport character are developed all around the world, but they are still neglected compared to auto racing.

The basic characteristics of motorsport events are their massive range, seasonality and short duration. As a significant transportation center,


266

Novi Sad is predisposed to organize big motorsport events. In terms of ter-rain and climate, it is located in a very suitable area, it has a famous track on the Mišeluk and a large space alongside Danube in the city and outside the city, it can be said that the basic requirements for organizing an event of this type are present. As indicated, due to lack of investment in terms of motorcyclists’ safety, there are no sports events in the area of Novi Sad, this being a great financial loss to the city economy and therefore tourism as well. Low attendance was prominent on the Novi Said motorsport fair as well, it being a significant exhibition and sales event of Vojvodina. The number of tourists who visit motorsport events could reach a number of 80.000 visitors in a year, which would provide incomes for the tourism and the economy of the city, as well as sponsorship and donations of business entities (Bjeljac, Ćurčić, 2007).

Motorsport events still have a local and regional significance for the visitors which mean that Serbia is not attracting an international motorcycle market with its offer.

In Serbia, motorsport events have little media coverage. In the calendar of Tourist organization of Serbia in 2009, there were only four motorsport events (motorsport gathering on Divčibare, in Inđija, Valjevo and Ivanjica), while in the 2012 calendar there are seven. Poor cooperation of the motorcycle associations with the tourist organizations resulted in the lack of information for potential visitors of manifestations of this type.

On the other hand, traveling by motorcycles in groups is widespread in developed countries. These are mostly groups of motorcyclists who organize their traveling by themselves. Unfortunately, in Serbia and on the Balkans, pre-sently there are no agencies which organize these types of traveling. In the mid-eighties of the 20th century the first professional agency “Edelweiss Bike Tours” from Austria started organizing motorcycle tours and their traveling was being organized on all continents (Jančić, 2009). Motorcycle touring has developed to the point that specialized companies now organize tours combin-ing different cultural and riding experiences across Europe. Similarly, several companies organize different modules aimed at providing advanced riding skills, such as off-road riding (ACEM, 2010)

The prejudices of the population towards motorcyclists, the problems in traffic and the noise are the primary negative effects of the organization, if the route is not organized and the traffic police not present. Research has shown that when big motorsport gatherings take place, the number of acci-dents increases, whether they are direct cause of it or not. The safety of mo-torcyclists in traffic is the subject of constant attention, but other participants in traffic should also be aware of motorcyclists. Certain events, including motorsport events, may have significantly greater negative environmental and public health impacts and messages than other events (Tranter, Lowes,


267

2009). According to the new Traffic Law, penalties against loud vehicles were introduced, which is completely acceptable and desirable for the man and the environment. As far as pollution is concerned, a motorcycle is an economic transportation vehicle and it consumes less gas than a car. Since the location where ‘Moto fest’ takes place is displaced outside the city, the noise is not an issue and the motorcyclists do not endanger the environment in any other sense.

Motorsport events have little influence on the tourism of Novi Sad, especially after relocating the motorcycle races from Mišeluk. It was the most attended motorsport event of sports type in Novi Sad, while ‘Moto fest’ was the most attended event of entertainment type. If there is resolving the issue of renewing or making a new circuit near Novi Sad, the city could be-come a host of the world well-known motorcycle races and hence it could benefit materially from it. Tourist agencies should activate in order to make the visitors and the guests interested in touring the most significant monu-ments in the city.

Conclusion

Novi Sad has great opportunities for the development of motorsport events as its traffic and geographic location is excellent but it lacks the in-vestment in the basic infrastructure and bigger financial sponsorship by the state in organizing motorsport events. Presently, only individuals are trying to continue organizing such events. There should be a better cooperation of the motorcycle clubs and the tourist agencies, and the local tourist agencies as well sin order to enrich their offer, because the potential of motorcyclists to contribute to destination revenue is high.

Many operators and agencies should realize the size and potential of this market and sought to attract motorcyclists. As with any other market segment, to do this effectively, there is a need to understand who these groups are, what their needs are and how these needs can he fulfill.

This study has provided a first step in understanding of Moto tour-ism and its impacts on special event tourism. Even though the sample was adequate for statistical analysis, a larger sample size would yield more repre-sentative results. Consequently, caution should be used in making generali-zations based on this study. Future studies could focus on understanding of motivating factors which may assist individual establishments and destina-tion marketers in making strategies and creating promotions that are perti-nent to this group.


268

Acknowledgements The paper is the result of the research within the project #176020, funded by the Minis-try of Education and Science of the Republic of Serbia. The authors express their grate-ful thanks to the editor and the anonymous reviewers for their constructive comments and suggestions that helped to shape this article. References (see on page 253)

„moto bike expo“scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/1450-7552/2012/1450-7552126023… · Мото...

Documents