ana trening 03

7/31/2019 Ana trening 03

1/25

106 CRIMEN (II) 1/2011 str. 107-115

of incorrect interpretation, consequence was violation of a provision of Criminal Procedure

Code which represented a basis for the abolition of the verdict. It is our opinion that it is not

questionable that under property of citizens entered property of individuals, but in situations

of legal entities it was necessary to determine intuitu personae elements, or in other words to

determine if the property of legal entity is separated from the property of members of thelegal entity or not. After the last legal changes it is not important which form of the exists. The only question is whether the net assets of the state exist or not. Allmentioned in- dicates the need for precise interpretation of the term property of citizens and

its distinction from the term private property.

words: property of citizens, private property, Criminal Code, interpretation.

PREGLEDNI RAD Primljeno:

18.4. 2011.

Jelena . Lopii-Jani*Akademija za diplomatiju i bezbednost u Beogradu

Apstrakt. U ovom radu dat je kratak prikaz, pravni aspekt i analiza enevske Konvencije o po -boljanju sudbine ranjenika u vojskama u ratu od 22. avgusta 1864. godine. Ova konvencija se smatra kao prvi najznaajniji meunarodni dokument iz ratnog prava, kojim se vri zatita ra -njenika i bolesnika. Nastanak enevske Konvencije iz 1864. godine se vezuje za MeunarodniCrveni krst u enevi, kao i za njegovog osnivaa vajcarskog knjievni ka J. Henry-a Dunant-a.Konvencija je imala snaan odjek u itavom svetu, i uz nekoliko dopuna koje su izvrene' ka -snije u XX veku nastale su poznate etiri enevske konvencije iz 1949. godine i Dopunski pro -tokol I i II uz enevske konvencije iz 1949. godine. U naoj literaturi ova enevska konvencija iz1864. godine samo je sumarno obradena, i neopravdano zaboravljena. Prvi put se objavljuje i

originalni tekst enevske konvencije iz 1864. godine na francuskom jeziku. Srbija je pristupi- laenevskoj konvenciji iz 1864. godine, 24. marta 1876. godine. Naalost, enevska konvencija iz1864. godine je vie puta prekrena u ratovima u XIX i poetkom XX veka.

Kljune rei: Konvencija, vojni ranjenici, bolesnici, Meunarodni Crveni krst, potpisnici.

U drugoj polovini XIX veka dolazi do poetka meunarodnog regulisanja ratnog prava.Praktino prvi korak ka regulisanju ratnog prava je Pariska deklaracija o pomorskom ratu

koja je doneena 1856. godine. Smatra se kao prvi najznaajniji meunarodni dokument izratnog prava Konvencija o poboljanju sudbine vojnih ranjenika u ratu, koja je donesena uenevi 1864. godine.


2/25

Prvi principi o humanitarnoj zatiti ranjenika i bolesnika su se pojavili u prvojpoluzvaninoj meunarodnoj konvenciji Crvenog Krsta u enevi u oktobru 1863. godine Nainicijativu vajcarskog knjievnika J. Henry-ja Dunant-a (1828-1910) i njegove knjigeSeanje na Solferino" i nekoliko drugih linosti, osnovan je 1863. godine Meunarodni

komitet za pomo ranjenicima".2

2 F. Kalshoven /1991/: Constraints on the WagingofWar, Geneva, pp. 8-10; L. C. Green /1993/: The Contemporary

Law of Armed Conflict, Manchester, pp. 24-25; Z. Vuini /2001/:Meunarodno ratno i humanitamo pravo,

Beograd, str. 262-264. L. Oppenheim /1960/: International Law a Treatise, Volume II, London, pp. 353-355.


3/25

108 CRIMEN (II) 1/2011 str. 107-115

nr Dunant je bio prisutan tokom borbe u Solferinu 1859. godine gde je bio i svedoknepruanja adekvatne medicinske nege ranjenim i bolesnim u oruanim snagama. Ovo jepraktino bio direktan povod za zatitu ranjenika i bolesnika, jer tokom rata za ujedinjenjeItalije ranjenici su ostavljani bez ikakve nege i medicinske pomoi. Tokom te bitke koja je

trajala pet sati 38.000 ljudi je ubijeno ili ranjeno. Bitka u Gettysburg-u 1862. godine jetakoe bila jo jedan primer nepruanja adekvatne medicinske nege ranjenim i bolesnim.Oba ova dogaaja praktino su doprinela osnivanju 1863. godine Crvenog krsta u enevi izakljuenju enevske konvencije o poboljanju sudbine vojnih ranjenika u vojskama u ratu1864. godine.2

nr Dunant je bio jedan od osnivaa Meunarodnog Crvenog krsta i inicijatordiplomatske konferencije koja je usvojila enevsku konvenciju o poboljanju sudbinevojnih ranjenika u vojskama u ratu, koja je sainjena u enevi 22. avgusta 1864. godine.Potpisnice ove Konvencije su bile sledee drave: Badenska, Belgija, Virteberka, Danska,

Italija, Holandija, Portugalija, Pruska, Francuska, Hesen, vajcarska i panija. Do 1906.godine jo 36. drava pristupile su ovoj Konvenciji, to nesumnjivo govori da velika veinatadanje meunarodne zajednice priznaje humanizaciju tadanjeg meunarodnog ratnogprava u odnosu na vojne ranjenike i bolesnike.3

Meunarodni Crveni krst sa seditem u enevi osnovan je 1863. godine, koji se kasnijerazvio u itav humanitarni svetski pokret. Danas Meunarodni pokret Crvenog krsta iCrvenog polumeseca ini oko 190. Nacionalnih drutava, koja okupljaju 250. milionalanova i saradnika, koji je mnogo doprineo da se u ratovima i oruanim sukobima sprovedezatita civilnog stanovnitva, ratnih zarobljenika, ranjenikai bolesnika.4Naime, pre usvajanja navedene enevske konvencije iz 1864. godine praksadrava se razlikovala po pitanju statusa ranjenika i bolesnika u ratovima, jer nije postojalakonvencija o zatiti ranjenika i bolesnika. U XIX veku je postojalo meunarodno obiajnoratno pravo, koje se primenjivalo i na ranjenike i bolesnike, ali svaka drava je to pravotumaila na svoj nain imajui u vidu svoje interese. Razume se da su najtee prolazilepobeene drave, jer pobednici su tumaili i nametali svoje uslove pobede koje suobuhvatale i ranjenike i bolesnike.

Kneevina Srbija je pristupila Konvenciji o poboljanju sudbine vojnih ranjenika uratu od 1864. godine, dana 24. marta 1876. godine5.

Ova konvencija koja ima 10 lanova, je prva konvencija koja je izriito uredilapostupanje sa ranjenicima i bolesnicima u vojskama za vreme rata.6

U enevskoj konvenciji o poboljanju sudbine vojnih ranjenika u vojskama u ratu od22. avgusta 1864 godine prvi put je jasno istaknuta zatita vojnih ranjenika i bolesnika. OvaKonvencija ima svega 10. lanova. Poto se radi o prvoj meunarodnoj konvenciji o zatiti

2 A. Dinan /2009/:Seanje na Solferino,Meunarodni komitet Crvenog krsta iz Zeneve.3 M. St. Markovi /1906/:enevska konvencija, Beograd,Arhiv za pravne i drutvene nauke, broj 6, str. 553.4 A. Dinan /2009/: op. cit., str. 124.-125.

5 Pregledmeunarodnih ugovora i drugih akata od meunarodno-pravnog znaaja za Srbiju od 1800. do 1918. godine

/1953/: Beograd, str. 67, Meunarodne Konvencije o ratnom pravu i sigurnosti/1979/: Zagreb, str. 281-282; H. S.Levie /1979/: Documents on Prisoners of War, Naval War College, International Law Studies, Vol. 60, Newport, p.

45; Le Fir Luj /1934/:Meunarodno javno pravo, prevod, Beograd, str. 604-606.

6 S. Yves /1986/: Penal Aspects of International Humanitarian Law, International Criminal Law, Volume I, Crimes,

New York, pp. 209-232.


4/25

ranjenika i bolesnika, daemo kraa objanjenja ove Konvencije, jer do sada u naojliteraturi veoma malo se objanjavala ili komentarisala ova Konvencija. Ova konvencija uoriginalu napisana je na francuskom jeziku: Convention de Geneve du 22. aout 1864. pour

l'amelioration du sort des militaires blesses dans les armees en campagne. Geneve, 22. aout

1864. U jugoslovenskoj literaturi publikovana je u zborniku Meunarodne konvencije oratnom pravu i o sigurnosti koju je priredio Boko Petrovi, Zagreb, 1979. godine. Zatim, jeMeunarodni Crveni krst iz eneve (ne navodi se godina izdanja) objavio na srpskom je -ziku knjigu Andi Dinan: Seanje na Solferino, gde je na strani 132. -141. objavljena ovakonvencija.

Potpisnici ove Konvencije u preambuli navode:

vajcarska konfederacija, Njegovo visoanstvo Veliki vojvoda od Badena; Njegovovelianstvo Kralj Belgije; Njegovo velianstvo Kralj Danske: Njeno velianstvo Kraljicapanije; Njegovo velianstvo Kralj Francuske: Njegovo visoanstvo Veliki vojvoda odHesena, Njegovo velianstvo Kralj Italije; Njegovo velianstvo Kralj Holandije; Njegovovelianstvo Kralj Portugala, Njegovo velianstvo Kralj Prusije, Njegovo velianstvo KraljVirtemberga, podstaknuti zajednikom eljom da ublae, onoliko koliko to zavisi od njih,zla koja nerazdrivo idu uz rat, da obustave suvine surovosti i da poboljaju poloaj vojnikaranjenih na bojnom polju, odluili su, sa takvim ciljem, da usvoje Konvenciju i imenovalisvoje sledee Opunomoenike:

vajcarska konfederacija: gospodin Gijom-Anri Difur, oficir Carskog reda Legije asti,vrhovni komandant federalne vojske, lan Dravnog saveta; gospodin Gistav Moanije,predsednik Meunarodnog komiteta za pomo ranjenim vojnicima i enevskog drutva zajavne poslove; i gospodin Samuel Leman, federalni pukovnik, glavni lekar federalne vojske,

lan Nacionalnog saveta. Njegovo visoanstvo veliki vojvoda od Badena: gospodin RobertVolc, vitez Lavljeg reda Cehringena, doktor medicine, medicinski savetnik u Direkciji za

zdravstvo; oi gospodin Adolf tajner, vitez Lavljeg reda Cehringena, glavni lekar. Njegovovelianstvo Kralj Belgije: gospodin Ogist Vier, oficir Leopoldovog reda, venik u Savetuza rudarstvo. Njegovo velianstvo Kralj Danske: gospodin arl-Emil Fenge, vitez Danskogreda, odlikovan srebrnim krstom istog Reda, velikim krstom Reda Leopolda od Belgije, itd.

lan Kraljevskog dravnog savteta. Njeno velianstvo Kraljica panije: gospodin Don HoseEriberto Garsia de Kvevedo, plemi na slubi u Kraljevskom saboru, vitez VelikogIzabelinog krsta, vitez Reda arla Treeg, vitez prve klase Carskog reda i ratnika

San-Fernanda, oficir francuske Legije asti, kraljiin ministar namesnik u vajcarskojkonfederaciji. Njegovo velianstvo Car Francuske: gospodin or arl Jegermit, oficirCarskog reda Legije asti, oficir Leopoldovog reda Belgije, vitez Reda crvenog orla Prusijetree klase itd. Zamenik direktora Ministarstva za inostrane poslove; gospodin Anri -EenSegino de Preval, vitez Carskog reda Legije asti, odlikovan Carskim redom Meidijeetvrte klase, vitez italijanskog Reda Sen Moris i Lazar itd; gospodin Marten-FransoaBudije, oficir Carskog reda Legije asti, odlikovan Carskim redom Meidije etvrte klase,odlikovan medaljom za vojne zasluge Italije, glavni lekar druge klase. Njegovo visoanstvoveliki Vojvoda od Hesena: gospodin Karl-August Brodrik, vitez Reda Filip-I-Magnanim,

Reda Sen-Mihaela Bavarskog, oficir Kraljevskog reda Svetog spasa itd. Komandant

bataljona i tapski oficir. Njegovo Velianstvo Kralj Italije: gospodin an Kapelo, vitezReda Sen Moris i Lazar, kraljevski konzul u vajcarskoj, i gospodin Feliks Barofio, vitezReda Sen Moris i Lazar, divizijski lekar. Njegovo velianstvo Kralj Holandije: gospodin


5/25

110 CRIMEN (II) 1/2011 str. 107-115

Bernard Ortunius Teodor Henri Vesenberg, oficir kraljevskog reda hrastovog venca, vitez

Redova Karlosa treeg panskog, Pruske krune, Adolfa de Nasuaua, doktor prava, kraljevskisekretar poslanstva u Frankfurtu. Njegovo velianstvo Kralj Portugala: gospodin Hose -Antonio Marke, vitez Hristovog reda, Reda Nostra Senjora de la Konsepsion d e

Vila-Visoza de San Benedikt de Aviz, Leopoldovog reda Belgije itd., doktor medicine ihirurgije, brigadni hirurg, zamenik efa Odeljenja za zdravstvo pri Ministarstvu rata.Njegovo velianstvo Kralj Prusije: gospodin Karl-Albert fon Kampc, vitez Reda Crvenogorla druge klase itd. Kraljevski izvanredni poslanik i opunomoeni ministar u vajcarskojkonfederaciji, lini savetnik u poslanstvu; gospodin Godfroj-Frederik Fransoa Lefler, vitezReda crvenog orla tree klase itd. Doktor medicine, glavni lekar etvrtog korpusa armije; igospodin or-Erman-il Riter, vitez reda Krune tree klase itd. Lini savetnik uMinistarstvu rata. Njegovo velianstvo Kralj Virtemberga: gospodin Kristof-Urlih Han,vitez reda Sen Moris i Lazar itd. Doktor filozofije i teologije, lan Centralne kraljevskedirekcije za dobrotvorne ustanove".7

Ve u lanu 1. ove Konvencije navodi se da e ambulante i vojne bolnice biti priznateneutralnim, i u skladu sa tim biti tiene, i takvim e ih smatrati zaraene strane sve dotledok se u njima budu nalazili vojni bolesnici i ranjenici. Ukoliko te ambulante i vojne bolnice

zaposednu vojne snage neutralnost e prestati. 8Vano i znaajno je da se prvi put u jednojmeunarodnoj konvenciji na izriiti nain spominju ambulante i bolnice, bolesnici,ranjenici i da e biti zatieni od zaraene strane. Takoe je znaajno u pogledu navedenezatite vojnih ranjenika i bolesnika da ambulante i vojne bolnice ne mogu zaposesti vojnesnage. Ukoliko vojne snage zaposednu ambulante i vojne bolnice onda one ne mogu imati

neutralnost, odnosno status zatienog objekta.

Konvencija u lanu 2. precizno odreuje status osoblja u ambulantama i vojnimbolnicama, u koje spadaju osoblje zdrastvene slube, lica zaduena za nadzor, zdravstvenunegu, za transport vojnih ranjenika, i vojnih svetenika, pod uslovom da se pridravajusvojih obaveza i sve dok se nalaze u slubi. Navedena lica imaju isti status ukoliko se kaoranjenici nalaze na oporavku, negovanju ili ih treba dopremiti.

U lanu 3. Konvencije je precizirano ukoliko ambulante i vojne bolnice padaju u rukeneprijatelja uivaju isti status ukoliko ispunjavaju svoje dunosti ili se mogu povui da bi sepridruili jedinicama kojima pripadaju. Ukoliko usled promenjenih okolnosti ova licaprekinu svoju delatnost, obaveza je okupatorske vojne jedinice da ih preda neprijateljskim

predstraama uz puno uvaavanje i dunu zatitu.lan 4. Konvencije predvia materijalna dobra vojnih bolnica podleu vojnim

zakonima kao i lica koja pripadaju tim bolnicama i koja su bila u slubi u ovim bolnicama aprilikom povlaenja mogu poneti samo stvari koje su njihovo privatno vlasnitvo. Zarazliku od njih ambulante i vojne bolnice u istim okolnostima imaju prava da sauvaju svojuopremu.

U lanu 5. Konvencije predviena je pomo vojnim ranjenicima od strane lokalnogstanovnitva. Voe zaraenih strana obavezne su da lokalnom stanovnitvu stave do znanjada se ovakvo humano ponaanje od njih oekuje, i da e im status u ovom sluaju bititretiran kao neutralan. Navodi se da ranjenik moe biti smeten, preuzet i negovan u

privatnoj kui, i da ta kua slui kao zatita, a metanin koji je preuzeo ranjenika treba da

7 A. Dinan /2009/: op. cit., str. 132-135.8 Meunarodne konvencije o ratnom pravu i o sigurnosti, op. cit., str. 281.


6/25

bude osloboen ratnih nameta i obaveze da vojnike svoje vojske prima na smetaj u svojukuu. Smetaj ranjenika u privatne kue svakako je jedna novina u meunarodnom ratnompravu sa aspekta zatite samog ranjenika kao i metanina. Oigledno da se esto deavalo uratovima tog vremena da se broj ranjenika i bolesnika naglo uveavao, tako da nisu imali

prostornih mogunosti smetaja u ambulantama, prihvatilitima i bolnicama, nego su ihupuivali u privatne smetaje kod metana.lan 6. Konvencije predvia status ranjenika i bolesnika za vreme rata. Proklamuje se

da ranjenici i bolesnici bez obzira na nacionalnu pripadnost budu leeni i negovani. Zatim,preputa se nadlenim vrhovnim komandantima koji su ovlaeni, ako uslovi todozvoljavaju i ako se o tome saglase obe zaraene strane, da neprijateljske vojnike koji suranjeni u toku borbe, odmah predaju neprijateljskim predstraama. Posle ozdravljenja ioporavka vojnici za koje se proceni da nisu sposobni za dalju vojnu slubu, bie vraeni usvoju zemlju. Postoji mogunost i za ostale koji su prezdravili da se vrate u domovinu, poduslovom da za vreme trajanja postojeeg rata ponovo ne uestvuju u njemu. Evakuaciono

osoblje, sanitetsko osoblje,previjalita i depoi, uivaju bezuslovnu neutralnost.9U lanu 7. Konvencije propisano je da za sve bolnice, ambulante i evakuacione

jedinice treba da bude vidljivo istaknuta i dogovorena zastava kao i nacionalna zastava.

Zatim, lica koja se nalaze pod zatitom neutralnosti moraju da imaju traku oko ruke, koja eih razlikovati od ostalih lica-ranjenika i bolesnika. Zastava kao i traka oko ruke treba da ima

Crveni krst na beloj osnovi. 10

U lanu 8. Konvencije predvieno je njeno sprovoenje, gde se navodi da e je vrhovnikomandanti zaraenih armija na osnovu uputstava koja dobiju od svojih vlada, odnosno uskladu sa osnovnim naelima izloenim u ovoj Konvenciji, izvravati.

U lanu 9. Konvencije je predvien postupak poziva za one vlade koje ne mogu daupute svoje punomonike na Meunarodnu konferenciju u enevi, u tom cilju protokolostaje otvoren.

U lanu 10. Konvencije predviena je ratifikacija Konvencije, a ratifikacije e bitirazmenjene u Bernu, u roku od etiri meseca, ili ranije ako je to mogue.

Posle usvajanja enevske konvencije o poboljanju sudbine vojnih ranjenika uvojskama u ratu iz 1864. godine, kada ona jo nije bila primenjena u praksi, uvidelo se da jetreba dopuniti. Na potrebu dopune navedene enevske konvencije iz 1864. godine ukazao jei vei broj ratova koji se vodio. Vie puta je pokretana inicijativa za dopunu ove Konvencije,ali do toga nije dolo. Razlog je bio taj to je ova dopuna naila na otpor velikih sila, kojima

to nije bilo u interesu zbog osvajakih ratova koje su vodile kako u Evropi tako i vanEvrope. Ipak, ova meunarodna akcija za humanizacijom postojeeg medunarodnog ratnogprava dovela je do usvanjanja dve Hake konvencije iz 1899. godine. Prva se odnosi nazakone i obiaje suvozemnog rata sa pravilnikom od 60. lanova, a druga kojom se naelaenevske konvencije iz 1864. godine usvajaju i za pomorske ratove.11

enevska konvencija o poboljanju sudbine vojnih ranjenika u vojskama u ratu iz1864. godine koje se odnose samo na suvozemni rat je kasnije, 1868. godine, dodatnim

lanovima dopunjena i proirena i na pomorski rat i zatiti brodolomnika. Ove dopune nisunikada stupile na snagu ali su ipak imale i praktinu primenu. Tako su se strane, koje su bile

9 Ibidem, str. 281-282; Z. Vuini /2006/: op. cit., str. 245-246.10 Meunarodne Konvencije o ratnom pravu i sigurnosti, op. cit., str. 281-282.11 M. St. Markovi /1906/: op. cit., str. 554.


7/25

112 CRIMEN (II) 1/2011 str. 107-115

ukljuene u Franusko-Nemaki rat u periodu 1870.- 1871. godine kao i pansko-Amerikirat 1889. godine, sloile da e se povinovati tim odredbama.

Kao to smo napred naveli, Srbija je enevsku konvenciju o poboljanju sudbinevojnih ranjenika u vojskama u ratu iz 1864. godine ratifikovala 24. marta 1876. godine.

Ministar vojni Srbije S. Gruji je 1. decembra 1877. godine u Beogradu izdao Naredbu zasve oficire, nie inove i redovne vojnike Knja. Srpske stajae i narodne vojske kojom jesaoptio naela navedene enevske konvencije i naredio oficirima, podoficirima ivojnicima da se strogo pridravaju ovih pravila. Naredba sadri osam lanova, u kojima separafrazira enevska konvencija iz 1864. godine, i daju objanjenja i uputstva za praktinuprimenu. znaajno je da se u lanu 8. ove Naredbe navodi da svaki oficir srpske vojske imapotpisati da je ovu naredbu proitao.12

Sa sigurnou moemo da zakljuimo da su to bili prvi konkretni koraci u regulisanjumeunarodnopravne zatite ranjenika i bolesnika u ratovima, kao i prvi zaeci humanizacijerata na meunaronom planu u vidu meunarodne konvencije.

Poto u naoj literaturi nije publikovan originalni tekst enevske konvencije iz 1864.godine, ovo je prilika da se publikuje originalni tekst na francuskom jeziku.

Convention de Geneve du 22 aout 1864 pour l'amelioration du sort des

militaires blesses dans les armees en campagne. Geneve, 22 aout 1864.13

ARTICLE 1. - Les ambulances et les hopitaux militaires seront reconnus

neutres, et, comme tels, proteges et respectes par les belligerants, aussi long-

temps qu'il s'y trouvera des malades ou des blesses.

La neutralite cesserait si ces ambulances ou ces hopitaux etaient gardes par

une force militaire.

ART. 2. - Le personnel des hpitaux et des ambulances, comprenant l'in-tendance, le Service de sante, d'administration, de transport des blesses, ainsi que

les aumoniers, participera au benefice de la neutralite lorsqu'il fonction- nera, et

tant qu'il restera des blesses a relever ou a secourir.

ART. 3. - Les personnes designees dans l'article precedent pourront, meme

apres l'occupation par l'ennemi, continuer a remplir leurs fonctions

dans l'hopital ou l'ambulance qu'elles desservent, ou se retirer pour rejoindre le corps auquel

elles appartiennent.

Dans ces circonstances, lorsque ces personnes cesseront leurs fonctions, elles seront

remises aux avant-postes ennemis par les soins de l'armee occupante.

ART. 4. - Le materiel des h6pitaux militaires demeurant soumis aux lois de la guerre,les personnes attachees a ces h6pitaux ne pourront, en se retirant, emporter que les objets qui

seront leur propriete particuliere.

Dans les memes circonstances, au contraire, l'ambulance conservera son materiel.

ART. 5. - Les habitants du pays qui porteront secours aux blesses seront respectes et

demeureront libres.

Les generaux des Puissances belligerantes auront pour mission de prevenir les

habitants de l'appel fait a leur humanite, et de la neutralite qui en sera la consequence.

12 Zbornik Zakona i uredaba izdanih u Knjaestvu Srbiji od5. avgusta 1877. do 12. juna 1878. godine/1878/: broj 32,

Beograd, str. 183.

13 Droit Intemational Humanitaire-Traite & textes /1960/: International Committee of the Red Cro- ss, Geneva.


8/25

Tout blesse recueilli et soigne dans une maison servira de sauvegarde. L'ha- bitantqui aura recueilli chez lui des blesses sera dispense du logement des trou- pes, ainsi que

d'une partie des contributions de guerre qui seraient imposees.

ART. 6. - Les militaires blesses ou malades seront recueillis et soignes, a quelque

nation qu'ils appartiennent.Les commandants en chef auront la faculte de remettre immediatement aux

avant-postes ennemis les militaires ennemis blesses pendant le combat, lorsque les

circonstances le permettront et du consentement des deux partis.

Seront renvoyes dans leur pays qui, apres guerison, seront reconnus incapables deservir.

Les autres pourront etre egalement renvoyes, a condition de ne pas re- prendre les

armes pendant la duree de la guerre.

Les evacuations, avec le personnel qui les dirige, seront couvertes par une neutralite

absolue.

ART. 7. - Un drapeau distinctif et uniforme sera adopte pour les hopitaux, lesambulances et les evacuations. II devra etre, en toute circonstance, accompagne du drapeau

national.

Un brassard sera egalement admis pour le personnel neutralise, mais la delivrance en

sera laissee a l'autorite militaire.Le drapeau et le brassard porteront croix rouge sur fond blanc.

ART. 8. - Les details d'execution de la presente Convention seront regles par les

commandants en chef des armees belligerantes, d'apres les instructions de leurs

gouvernements respectifs, et conformement principes generaux enonces dans cetteConvention.

ART. 9. - Les Hautes Puissances contractantes sont convenues de com- muniquer la

presente Convention gouvernements qui n'ont pu envoyer des plenipotentiaires a laConference internationale de Geneve, en les invitant a accder; le protocole est a cet effetlaisse ouvert.

ART. 10. - La presente Convention sera ratifie, et les ratifications en se- rontechangees a Berne, dans l'espace de quatre mois, ou plus tot si faire se

peut. En foi de quoi, les plenipotentiaires respectifs l'ont signee et ont appose lecachet de leurs armes.

Fait a Geneve, le vingt-deuxieme jour du mois d'aout de l'an mil huit cent

soixante-quatre

LITERATURA

Dinan A. /2009/:Seanje na Solferino, prevod, Beograd.

Green L. C. /1993/: The Contemporary Law of Armed Conflict, Manchester.

Hovvard L. S. /1979/: Documents on Prisoners of War, Naval War College, International Law

Studies, Vol. 60, Nevvport.

Kalshoven F. /1991/: Constraints on the Waging ofWar, Geneva.

Luj Le Fir /1934/: Medunarodno javno pravo, prevod, Beograd.

Markovi St. M. /1906/: enevska konvencija, Beograd,Arhiv za pravne i drutvene nauke, broj6.

Oppenheim L. M. /1960/: International Law a Treatise Volume II Disputes War and Neutra- lity,

London, New York, Toronto.


9/25

114 CRIMEN (II) 1/2011 str. 107-115

Vuini Z. /2006/:Meunarodno ratno i humanitarno pravo, Beograd.Yves S. /1986/: Penal Aspects of International Humanitarian Law, International Criminal Law, Volume

I, Crimes, New York.

Droit International Humanitaire-Traite & texts /1960/: International Committee of the Red Cross,

Geneva.

Meunarodne Konvencije o ratnom pravu i sigurnosti/1979/: Zagreb.Pregled medunarodnih ugovora i drugih akata od medunarodno-pravnog znaaja za Srbiju od 1800. do

1918. Godine /1953/: Beograd

Zbornik Zakona i uredaba izdanih u Knjaestvu Srbiji od 5. avgusta 1877. do 12. juna 1878. godine /1878/:

broj 32, Beograd.

Jelena . Lopii-JaniAcademy of Diplomacy and Security

CONVENTION FOR THE AMELIORATION OF THE CONDITION OF THEWOUNDED IN ARMIES IN THE FIELD, GENEVA, 22

ndAUGUST 1864

SUMMARY

Geneva Convention for Amelioration of the Condition of the Wounded in Ar- mies in

the Field, from August 22nd 1864 is considered as the first major international instrument of

military law, which protects wounded and sick. The Conven- tion consists of 10 Articles.

Origin of this Geneva Convention is related to the International Red Cross in Geneva, as well

as its founder Swiss writer J. Dunant. On June 24th, 1859,

Dunant found himself in Northern Italy and witnessed the Battle of Solferino. Du- nantimmediately began organizing local inhabitants to the wounded from the battlefield.They were taken to local churches where local doctors and their assi- stants and nurses helped

relieve their suffering and this was the idea for writing this Convention.

After this battlefield, Dunant decided to write a book about his - riences inSolferino. The name of this book is A of Solferino (1862)and his intention was topromote humanization of war, protection of sick and wounded combatants, making and

adopting of convention about protection of wounded and sick combatants which would be

signed between the countries.

The Convention had a powerful influence in the entire world. It is considered that thisConvention was the base for later Convention Relative to the Treatment of Prisoners of War

from 1929 and Convention for the Amelioration of the Condition of the Wounded and Sick in

Armies in the Field from 1929, and later Four Geneva Convention of 1949 and their

Additional Protocols I and II from 1977.

In our literature this Convention from 1864 is only summarily treated, and unjustly

forgotten. The original text of the Convention was published on French language. In our legal

literature the French version of this Convention was never published and it is the first time it

is published integrally on French and Serbian Language.

Serbia signed this Convention on March 24th 1876, and very shortly it was accepted in

the Serbia legal system.


10/25

This international convention regulated the status and legal protection of wounded or

sick combats. In the very short period of time countries signed this Convention from1864, but unfortunately it was breached very soon in the wars during the end of nineteenth

Century, as well as on the beginning of the twentieth Century, especially during the Great

War, that is, First World War started in 1914 and grave breaches of this Convention occurred.

This paper gives a presentation, legal aspects and analysis of the Geneva Con- vention

for Amelioration of the Condition of the Wounded in Armies in the Field, from August 22 nd

1864.

words: Geneva Convention for Amelioration of the Condition of the Wounded in Ar- mies inthe Field, J. Dunant, International Red Cross, wounded and sick


11/25

66

no iz grupe krivinih dela protiv polne slobode. To se ne moe nikako smatrati sluajnou iliformalnou, ve osmiljenom namerom zakonodavca da zatiti sve ljudske vrednosti islobode, od kojih su polna sloboda i sloboda raanja, takoe jedne od osnovnih biolokih iprirodnih sloboda i prava, skoro jednako kao i pravo na ivot.

Radnje proganjanje ili proterivanje na politikoj, verskoj, rasnoj, nacionalnoj, etnikoj,kulturnoj, polnoj ili kakvoj drugoj osnovi su radnje koje su izazvale i izazivaju dosta panje irasprave u strunoj, ali i iroj javnosti. Ona je naroito karakteristina za vienacionalne,versko meovite, kulturno heterogene, politiki suprotstavljene, rasno i etniki sukobljene ipolno diskriminatorske sredine, kakve jo uvek postoje u svetu, pa i kod nas. Navedene radnjei zatiene grupe su tako odreene i oznaene da pokrivaju veliki broj aktivnosti kao radnjeizvrenja, ili se bar uz sve ostalo to je potrebno mogu kvalifikovati kao inkriminacije iz ovogkrivinog dela. One se mogu izvriti nizom, realnih, verbalnih, slikovnih, grafitnih ili slinih

aktivnosti. Iako se radi o velikoj razliitosti brojnih zatienih grupa, sve one pojedinano

imaju prirodno pravo, socioloku potrebu i civilizacijski zahtev na zajedniko ivljenje,opstanak i razvoj jednih uz druge. Upravo zbog njihove razliitosti i potrebe ivljenja jednihuz druge, ini veoma osetljivim njihove odnose. Zbog toga je svako iskakanje iz tih odnosa,posebno tendenciozno, ee i provokativno veoma opasno i predstavlja ugroavanjebezbednosti i mira svih tih grupa. Interesi tih grupa, njihovih pojedinaca i sve vea arolikosti folklor istih u svetu i svim njegovim delovima, nametnuo je potrebu oveanstva imeunarodne zajednice da mnogobrojnim meunarodnim aktima preduzmu mere naregulisanju njihovih odnosa. Naravno, da je u interesu drava, koje su i same sve vie

vienacionalne zajednice sa mnotvom razliitosti, da u svojim pravnim sistemima, a posebnokrivinom zakonodavstvu urede i sankcioniu negativne pojave u ovoj oblasti koja postaje sveznaajnija. Sledee radnje u zakonskom tekstukrivinog dela zloina protiv ovenosti samopredstavljaju preciziranje i izvesnu dopunu prethodno navedenih radnji, to govori o ozbiljnojnameri zakonodavca, da zbog velikog znaaja inkriminisanih delatnosti, nita ne prepustisluaju. Da je to sve tano ukazuje i visina zapreene kazne za ovo krivino delo koja jenajvea i iznosi od pet do etrdeset godina zatvora.

Poto, kako je ve reeno, ovo novo krivino delo - zloin protivovenosti, predstavlja omnibus svih ostalih krivinih dela iz ovepodgrupe i poto uglavnom skoro u svim elementima ono pokriva ovakrivina dela, posebno u domenu njihove krivinopravne zatite pravana ivot, opstanak, slobodu i druge vrednosti koje ovo pravo nosi sasobom, to pojedinano o ovim krivinim delima u ovom radunee bitirei.


12/25

67

KRIVINO DELO SUROVOG POSTUPANJA SARANJENICIMA, BOLESNICIMA I RATNIM

ZAROBLJENICIMA

Krivini zakonik Republike Srbije u glavi trideset etvrtoj u lanu 381. predvia kaoposebno krivino delo Surovo postupanje s ranjenicima, bolesnicima i ratnim zarobljenicima:

Ko krei pravila medunarodnog prava surovo postupa s ranjenicima, bolesnicima iliratnim zarobljenicima, ili onemoguava ili spreava da koriste prava koja im po timpravilima pripadaju, kaznie se zatvorom od est meseci do pet godina.14

Ovo krivino delo u nepromenjenom nazivu i obliku nalazilo se i u KZ FNRJ iz 1951.godine u lanu 131. kao i u Krivinom zakonu Savezne Republike Jugoslavije u lanu 150.15

Krivino delo surovo postupanje s ranjenicima, bolesnicima i ratnim zarobljenicima izlana 381. KZ Republike Srbije moe se izvriti za vreme rata ili oruanog sukoba. Meutim,

ovo krivino delo prema ratnim zarobljenicima se moe izvriti i posle zavretka rata ioruanog sukoba, sve dok su ratni zarobljenici zadrani kod sile koja ih je zarobila.16

14

Krivini zakonik RepublikeSrbije, Beograd, Slubeni glasnik, 2005, str. 268.15

Krivini zakonik sa uvodnim zakonom i objanjenjima, Beograd, 1951, str. 63; dr Zoran Stojanovi:

Komentar Krivinog zakona Savezne Republike Jugoslavije, peto, izmenjeno izdanje, Beograd, 1999, str. 200-201.16

Dr Zoran Stojanovi: Komentar Krivinog zakona Savezne Republike Jugoslavije, peto izmenjeno izdanje,

Beograd, 1999, str. 200.


13/25

.

68

Bitan element za postojanje krivinog dela surovo postupanje s ranjenicima,bolesnicima i ratnim zarobljenicima iz lana 381. KZ Republike Srbije sastoji se u surovompostupanju. Pojam surovog postupanja treba odrediti u smislu ove inkriminacije. Leksikipojam surov znai: otar, grub u ponaanju.17Takode postoji znaenje za surov: grub,neotesan.18 Interesantno da poznati srpski rjenik Vuka Stefanovia Karadia iz 1898.godine ne navodi re surov. U Sistematskom reniku srpskohrvatskog jezika kao posebnaodrednica pod brojem 881. navedeno je surovo postupanje sa ranjenicima, bolesnicima i

ratnim zarobljenicima: muiti, muenje, izmuiti, namuiti, muiti fiziki, muiti psihiki,zlostavljati, staviti na muke i drugo ukupno sto deset raznih rei koje predstavljaju sinonimza surovo postupanje.19

enevska konvencija o postupanju sa ratnim zarobljenicima od 12. avgusta 1949.godine regulisala je status i postupanje sa ratnim zarobljenicima, pre svega ivot i telesniintegritet. U Delu III. Opta zatita ratnih zarobljenika u lanovima 12-16. predviena jekonkretna zatita ratnih zarobljenika i to ko odgovara za postupanje sa ratnimzarobljenicima, zatim oveno postupanje i zabrana represalija, potovanje linosti,izdravanje i lekarska nega i jednako postupanje.20

enevske konvencije o zatiti rtava rata iz 1949. godine FNRJ je ratifikovala Ukazomtadanjeg Prezidijuma Narodne skuptine FNRJ od 28. marta 1950. godine.21

Pojam ranjenika i bolesnika predvien je u lanu 8. Dopunskog protokola I. uzenevske konvencije od 1949: (a) Pod izrazom ranjeni i bolesni podrazumevaju selica, vojna ili civilna, kojima je zbog povrede, bolesti ili drugih fizikih ili mentalnihporemeaja ili tekoa potrebna lekarska pomo ili nega i koja se uzdravaju od svakog aktaneprijateljstva. Pod ovim izrazima podrazumevaju se takoe ene na poroaju,

novoroenad i druga lica kojima je potrebna neposredna lekarska pomo ili nega, kao to sunejaki ili trudnice, i koja se uzdravaju od svakog neprijateljstva.22

Pojam ratnog zarobljenika vrlo precizno i detaljno je predvien u enevskojkonvenciji o postupanju sa ratnim zarobljenicima od 12. avgusta 1949. godine u lanu 4., azatim u lanu 12, 13, 14, 15. i 16. gde je predviena opta zatita ratnih zarobljenika.23

Kao i o osnovnom krivinom delu ratnog zloina protiv ratnih zarobljenika iz lana374. KZ Republike Srbije, tako i o krivinom delu surovo postupanje s ranjenicima,bolesnicima i ratnim zarobljenicima iz lana 381. KZ Republike Srbije u jugoslovenskojkrivinopravnoj nauci i sudskoj praksi nije posveena duna panja. Ova inkriminacija je

obradivana dosta sumamo i to uglavnom u udbenicima krivinog materijalnog prava,komentarima krivinog zakona, udbenicima meunarodnog javnog prava, kao i u retkim

17 Milo Moskovljevi: Renik savremenog srpskohrvatskog knjievnog jezika s jezikim savetnikom,

Beograd, 1990, str. 780.18

LujoBakoti: Renik^srpskohrvatskog knjievnog jezika, Beograd, 1936, str. 1 1 8 1 .19

R. Jovanovi, L. Atanackovi: Sistematski renik srpskohrvatskog jezika, Novi Sad, 1980, str. 180 -181.20

enevske konvencije o zatiti rtava rata od 12. avgusta 1949. godine i Dopunski protokoli uz ove konvencije

od 8. juna 1977. godine, Beograd, 1997, str. 52-53.21

Slubeni vesnik Prezidijuma Narodne skuptine FNRJ br. 6/50.22 enevske konvencije o zatiti rtava rata od 12. avgusta 1949. godine i Dopunski protokoli uz ove Konvencije


Ibidem.: str. 62-68.


14/25

. Lopii-Jani: Krivino clelo surovog postupanja

69

lancima, raspravama, komentarima i prikazima. Ista je situacija i sa sudskom praksomvezanom za ovu inkriminaciju. Svega jedna presuda se navodi u naoj pravnoj literaturi jo izpedesetih godina prolog veka, vezana za razgranienje krivinog dela ratnog zloina protivratnih zarobljenika iz tadanjeg lana 127. KZ FNRJ i krivinog dela Surovo postupanje saranjenicima, bolesnicima i ratnim zarobljenicima iz lana 131. KZ FNRJ." Oigledno da senamee sasvim osnovan zakljuak da ovo krivino delo kao i ostala krivina dela vezana zaratne zloine nisu dovoljno obraena u naoj krivinopravnoj nauci i sudskoj praksi, iako seradi o znaajnom i vanom krivinom delu. Teko je nai i objasniti razloge za ovakvo stanjevezano za nedovoljno obraenu ovu inkriminaciju u naoj nauci.

Naveemo nekoliko naih autora koji definiu pojam krivinog dela Surovopostupanje s ranjenicima, bolesnicima i ratnim zarobljenicima iz lana 381. KZ RS. Profesoridr ejovi i dr Vidoje Miladinovi navode:

Krivino delo se sastoji u surovom postupanju sa ranjenicima, bolesnicima ili ratnimzarobljenicima, ili u onemoguavanju ili spreavanju da oni koriste prava koja im pripadaju,a sve to krenjem pravila meunarodnog prava. 24

Profesor dr Ljubia Jovanovi navodi: Krivino delo se sastoji u tome to se krenjempravila meunarodnog prava postupa surovo sa ranjenicima, bolesnicima i ratnimzarobljenicima, ili im se onemoguava ili spreava da koriste prava koja im po tim pravilimapripadaju.25

Profesor dr Janko Tahovi navodi: Krivino delo se sastoji u surovom postupanju saranjenicima, bolesnicima ili ratnim zarobljenicima, krei pravila medunarodnog ratnogprava.26

Profesor dr Dragoljub Atanackovi navodi: Ovo krivino delo se sastoji u tome to se,

krei pravila meunarodnog prava, surovo postupa s ranjenicima, bolesnicima ili ratnimzarobljenicima, ili onemoguava ili spreava da koriste prava koja im po tim pravilimapripadaju.27

Profesor dr Milo Radovanovi navodi: Krivino delo se sastoji u surovompostupanju sa ranjenicima, bolesnicima, ili ratnim zarobljenicima, ili u onemoguavanju ilispreavanju da ovi koriste prava koja im pripadaju, protivno pravilima meunarodnog prava.Ovo krivino delo ima svoj osnov u pomenutim enevskim konvencijama.28

Razmatrajui navedene definicije naih autora o pojmu krivinog dela Surovopostupanje s ranjenicima, bolesnicima ili ratnim zarobljenicima iz lana 381. KZ Republike

Srbije moe se konstatovati da su sve definicije dosta sline i da su zasnovane na zakonskojformulaciji navedene inkriminacije.

Iz same zakonske formufacije kao i iz samog pojma ovog krivinog dela proizilazi dapostoje dva oblika ovog dela i to: 1) surovo postupanje sa ranjenicima, bolesnicima i ratnim

24 Dr Bora ejovi, dr Vidoje Miladinovi: Krivino pravo, posebni deo, esto izmenjeno i dopunjeno izdanje,

Beograd, 1999, str. 64.25

Dr Ljubia Jovanovi: Krivino pravo, posebni deo, Beograd, 1983, str. 79.26

Dr Janko Tahovi: Krivino pravo, posebni deo, II. izdanje, Beograd, 1955, str. 63.27 Dr Dragoljub Atanackovi: Krivino pravo, posebni deo, Beograd, 1985, str. 68. 28

Dr Milo Radovanovi, dr Miroslav orevi: Krivino pravo, posebni deo, peto izdanje, Beograd, 1975, str.

52.


15/25

.

70

zarobljenicima i 2) onemoguavanje ili spreavanje ranjenicima, bolesnicima i ratnimzarobljenicima da koriste prava koja im pripadaju po pravilima meunarodnog prava.29

Prvi oblikovog krivinog dela surovo postupanje sa ranjenicima, bolesnicima i ratnimzarobljenicima se sastoji u raznim nehumanim postupcima. To mogu biti razna maltretiranja,

poniavanja, izlaganju poruzi, vreanje njihove asti, grubi i nehumani postupci pod uslovomda nisu u pitanju tea krivina dela: ubistva, muenja, neovena postupanja, bioloki,medicinski ili drugi nauni eksperimenti, uzimanje tkiva ili organa radi transplatacije,nanoenje velikih patnji ili povreda telesnog integriteta ili zdravlja. Jer, ukoliko bi bileizvrene navedene radnje poev od ubistva pa nadalje kako je napred navedeno, onda bipostojala druga tea krivina dela: ratni zloin protiv ranjenika i bolesnika iz lana 373. KZRS i krivinog dela ratnog zloina protiv ratnih zarobljenika iz lana 374. KZ RS.30Znai dau navedenom posebnom uslovu za postojanje ovog krivinog dela je potrebno da u njemu nepostoje bitni elementi krivinih dela iz lana 373. i 374. KZ RS. Poto se radi o delikatnojinkriminaciji u cilju razgranienja sa napred navedenim krivinim delima iz lana 373. i 374.KZ RS, to se na osnovu samog pojma krivinog dela, mora utvrditi postojanje krivinog delau svakom konkretnom sluaju.31U pogledu nanoenja telesnih povreda ranjenicima, boles-nicima i ratnim zarobljenicima, koje su najee u praksi primenjivane, ukoliko se s obziromna njihov intenzitet ne radi o muenju ili neovenom postupanju, onda je u pitanju krivinodelo surovopostupanje s ranjenicima, bolesnicima i ratnim zarobljenicima iz lana 381. KZRS.

Medutim, svaka telesna povreda iako ulazi u pojam povrede telesnog integriteta, ne

moe znaiti i krivino delo ratnog zloina protiv ratnih zarobljenika iz lana 374. KZ RS. Ucilju pravilne kvalifikacije, kao i razgranienja od drugih slinih krivinih dela, potrebno je

da se pod povredom telesnog integriteta ili zdravlja u smislu lana 374. KZ RS treba smatratisamo takvu telesnu povredu koja predstavlja muenje ili uopte neoveno postupanje saratnim zarobljenikom.32U poredenju sa krivinim delima ratni zloin protiv ranjenika ibolesnika iz lana 373. KZ RS i krivinog dela ratni zloin protiv ratnih zarobljenika iz la-na 374. KZ RS ovo krivino delo surovo postupanje s ranjenicima, bolesnicima i ratnimzarobljenicima iz lana 381. KZ RS je lake krivino delo. Cilj ovog krivinog dela je da seobezbedi potovanje linosti ranjenika, bolesnika i ratnih zarobljenika, a koje su vrednostitokom istorije veoma esto bile nezatiene i izloene i preputene samovolji vojnih,

29 Dr Ljubia Jovanovi ibidem: str. 79; dr Ljubia Lazarevi: Krivini zakon Savezne Re- publike Jugoslavije

sa kraim komentarom, Beograd, 1999, str. 314; dr Zoran Stojanovi: Komentar Krivinog zakona Savezne Republike

Jugoslavije, peto, izmenjeno izdanje, Beograd, 2002, str. 200; dr Zoran Stojanovi: Komentar Krivinog zakonika,

Beograd, 2006, str. 797-798; dr DraganJovaevi: Komentar Krivinog zakona Savezne Republike Jugoslavije, Beograd, 2002, str. 290. g

Komentar Knvtnog zakona Savezne Republike Jugoslavije, peto izdanje, Beograd, 1995, str. 515; dr Bora

ejovi, dr Vidoje Miladinovi: str. 65; dr Zoran Stojanovi: Komentar Kri - vinog zakona Savezne Republike

Jugoslavije, peto, izmenjeno izdanje, Beograd, 2002, str. 200; dr

Ljubia Lazarevi: Komentar Krivinog zakonika Republike Srbije, Beograd, 2006, str. 926; dr Zoran

Stojanovi: Komentar Krivinog zakonika, Beograd, 2006, str. 797.31

Dr Bora ejovi, dr Vidoje Miladinovi: ibidem, str. 65.

32 Dr Bogdan Zlatari: ibidem: str. 59-60.


16/25


71

policijskih i zatvorskih vlasti u zavisnosti u ijim se rukama nalaze medunarodno zatienalica: ranjenici, bolesnici i ratni zarobljenici.33

Drugi oblik ovog krivinog dela je onemoguavanje ili spreavanje ranjenicima,bolesnicima i ratnim zarobljenicima da koriste prava koja im po pravilima meunarodnog

prava pripadaju i sastoji se u tome da sila koja dri ratne zarobljenike onemoguava ilispreava korienje prava meunarodnog humanitamog prava.34 Status ratnih zarobljenikaje regulisan na osnovu enevske konvencije o postupanju sa ratnim zarobljenicima od 12.avgusta 1949. godine. Navedenom enevskom konvencijom iz 1949. godine je detaljnoregulisan status i prava ratnih zarobljenika od poetka zarobljenitva pa sve do zavretkazarobljenitva. Sila koja dri ratne zarobljenike je duna da potuje pravila meunarodnogprava u odnosu na ratne zarobljenike i da omogui primenu svih postojeih meunarodnihpravila.35

Postoji razlika izmeu onemoguavanja i spreavanja korienja prava koja po

meunarodnom pravu pripadaju ranjenicima, bolesnicima i ratnim zarobljenicima. Mada tarazlika izmeu onemoguavanja i spreavanja iako formalno postoji sutinski nema razlike.Naime, kada se posmatra u odnosu na posledicu onda tu razlike nema. Jer i jedan i drugi oblik

imaju za cilj da se ta prava ranjenika, bolesnika i ratnih zarobljenika ne mogu koristiti bilo u

potpunosti ili samo u jednom delu, ili da je njihovo korienje skopano sa velikimtekoama. Zatim, razlika je i u tome prema nainu izvrenja, da li putem sile ilijednostavnim negacijama tih prava.36

Onemoguavanje pravaznai da sila koja dri ranjenike, bolesnike i ratne zarobljenike

u svojoj vlasti otvorenim ili prikrivenim radnjama izbegava da se omogui korienje prava

koja im pripadaju po pravilima meunarodnog prava.37Najea prava koja su zasnovana nameunarodnom pravu, a koja se onemoguavaju ili spreavaju su: pravo na prihvatanje i

leenje ranjenika i bolesnika i da im se prui potrebna nega, pravo ratnih zarobljenika da

zadre svoju uniformu, odlikovanje i in, pravo svih lica na dopisivanje, pravo da im se

omogui veza sa domovinom i centralnom agencijom za zarobljenike, pravo da upuuju

albe vojnim vlastima u ijim se rukama nalaze ili sili zatitnici, pravo da ne rade na

radovima koji bili poniavajui ili tetni po zdravlje, da im se obezbede radni uslovi kakve

imaju dravljani sile u ijim se rukama nalaze, zatim, da koriste postojee zakonodavstvo sile

koja ih dri o zatiti na radu, kao ida zbog bekstva iz zarobljenitva ne budu krivino gonjeniitd.38

33 Dr Ljubia Jovanovj: ibidem, str. 79.

34 B. ejovi: Krivimo pravo u sudskoj praksi, Druga knjiga, Posebni deo, Beograd 1986,

str. 82.35



Dr Ljubia Lazarevi: Komentar Krivinog zakonika Republike Srbije, Beograd, 2006, str. 944-945.37 Dr Ljubia Jovanovi: ibidem, str. 80.38

Dr Ljubia Jovanovi: ibidem. str. 80; Nikola Srzenti, dr Boidar Kraus, dr Zoran Stojanovi: Komentar

krivinog zakonika, Beograd, 2006, str. 797-798.


17/25

.

72

Spreavanje ranjenicima, bolesnicima i ratnim zarobljenicima da koriste prava koja im

po pravilima meunarodnog prava pripadaju najee se vri nasilnim aktima. 39 Samo

spreavanje ostvarivanja navedenih prava ratnim zarobljenicima mogu se u praksi izvriti na

vie naina, razume se, i uz upotrebu sile. Jer, drava koja dri ranjenike, bolesnike i ratne

zarobljenike kao to je poznato naelno ima praktino neograniene mogunosti da putemsile i prinude sprovode bilo koju meru u odnosu na ranjenike, bolesnike i ratne zarobljenike

za koje ona smatra da su neophodni. S druge strane, ranjenici, bolesnici i ratni zarobljenici

koji su smeteni u zarobljenikim logorima u kojima se nalaze i bolnice ili medicinski

stacionari i oni se nalaze pod jakim vojnim obezbeenjem nemaju ravnopravan poloaj u

odnosu na silu koja ih dri u svojim rukama. Tako da sve mere koje logorske vlasti hoe

mogu veoma lako da ih sprovedu i realizuju, bez obzira da li su zakonite ili ne. Ranjenicima,

bolesnicima i ratnim zarobljenicima jedino ostaju pravna sredstva putem raznih albi,

prigovora i predstavki logorskim vlastima i sili atitnici. U praksi iz protekla dva svetska

rata, kao i iz ratova koji su kasnije voeni poznati su mnogi sluajevi surovog postupanja sa

ranjenicima, bolesnicima i ratnim zarobljenicima.

Objekat zatite krivinog dela surovo postupanje s ranjenicima, bolesnicima i ratnimzarobljenicima iz lana 381. KZ RS su ranjenici, bolesnici i ratni zarobljenici.

Krivino delo surovo postupanje s ranjenicima, bolesnicima i ratnim zarobljenicima izlana 381. KZ RS kao to smo napred naveli moe se izvriti za vreme rata ili oruanogsukoba.Meutim, kada su u pitanju ratni zarobljenici ovo krivino delo se moe izvriti iposle prestanka neprijateljstava sve dok se ratni zarobljenici nalaze u vlasti sile koja ih je

zarobila.40Naime, ovaj pravni osnov i razlog za postojanje ovog krivinog dela u odnosu naratne zarobljenike i posle prestanka rata i oruanih sukoba nalazi se u meunarodnom pravu,jer ratni zarobljenici i posle prestanka rata ili oruanogsukoba imaju status zatienih lica pomedunarodnom pravu sve do konanog osloboenja iz zarobljenitva odnosno izvrenjarepatrijacije.41

U lanu 381. KZ RS navedeni su oblici radnji izvrenja krivinog dela surovopostupanje s ranjenicima, bolesnicima i ratnim zarobljenicima, koji su postavljeni

alternativno. Kao prethodni uslov za postojanje ovog krivinog dela da radnje predstavljajukrenje pravila medunarodnog prava, jer se to izriito navodi u formulaciji lana 381. KZRS: Ko krei pravila meunarodnog prava ... Ovakva formulacija ovog krivinog delaodredila je da ovo krivino delo predstavlja blanketno krivino delo. Znai, ova upuujuadispozicija je sastavni deo krivinopravne odredbe koji sadri zakonski opis krivinog dela i

predstavlja njegov bitni konstitutivni deo. Potpuni opis i kvalifikacija ovog krivinog deladobija se pomou samog sadraja tog propisa. Prema tome, prvi uslov za postojanje

39 Dr Ljubia Jovanovi: ibidem, str. 80.

40 Komentar Krivinog zakona Savezne Republike Jugoslavije ibidem: str. 515; dr Zoran Stojanovi:

Komentar krivinog zakonika, Beograd, 2006, str. 798.41


od 8. juna 1977. godine, Beograd, 1997, str. 90-91; i Slubeni list FNRJ broj 24/5.


18/25


73

krivinog dela Surovo postupanje s ranjenicima, bolesnicima i ratnim zarobljenicima izlana 381. KZ RS, odnosno oblika radnji izvrenja predstavlja krenje pravilameunarodnog prava. Krenje pravila meunarodnog prava nije nikakav apstraktni pojam,nego je u ovom konkretnom sluaju krenje enevske konvencije o postupanju sa ratnim

zarobljenicima od 12. avgusta 1949. godine i Dopunski protokol uz enevske konvencije od12. avgusta 1949. godine o zatiti rtava meunarodnih sukoba (Protokol 1), koje je FNRJugoslavija ratifikovala 28. marta 1950. godine.42

Prema radnji izvrenja krivino delo Surovo postupanje s ranjenicima, bolesnicima i

ratnim zarobljenicima iz lana 381. KZ RS moe imati dva oblika: a) kao surovo postupanje s

ranjenicima, bolesnicima ili ratnim zarobljenicima i b) kao onemoguavanje ili spreavanje

ovim licima da koriste prava koja im pripadaju po pravilima meunarodnog prava.43

Kada je u pitanju onemoguavanje korienja prava koja pripadaju ratnim

zarobljenicima radnja izvrenja je mogua u velikom broju naina, jer postoji po

meunarodnom pravu vei broj prava koja pripadaju ratnim zarobljenicima. Na primer,

onemoguavanje da ratni zarobljenici nose svoju uniformu, in ili odlikovanje,pravo na

dopisivanje, pravo na kontakt sa domovinom, pravo da imaju pruanjezdravstvene zatite i

nege, pravo na podnoenje molbi kada je u pitanju zdravlje, pravo da ne prihvati

poniavajue radove, pravo da ne prihvati radove koji su tetni i opasni po zdravlje, pravo da

koristi zatitu na radu po propisima drave koja dri ratne zarobljenike, pravo da se obrati Sili

zatitnici, pravo da zbog bekstva iz zarobljenitva ne bude krivino kanjavan itd.44

Radnja izvrenja spreavanja da ratni zarobljenici koriste prava koja im pripadaju po

pravilima meunarodnog prava takoe se mogu izvriti na vie naina. Faktiki razlikaizmeu onemoguavanja i spreavanja sutinski ne postoji, jer i jedna i druga radnja izvrenja

imaju za cilj da se kre pravila meunarodnog pravaputem onemoguavanja ili spreavanja.

Posledica ovakvih radnji su iste, jer zatiena lica ne mogu da neko svoje proklamovano

meunarodno pravo koriste bilo u potpunosti ili delimino, ili je njegovo korienje znatno

oteano.45Iz samog zakonskog teksta krivinog dela Surovo postupanje s ranjenicima,

bolesnicima i ratnim zarobljenicima iz lana 381. KZ RS, proizilazi da uskraivanje jednog

ili vie navedenih prava ratnim zarobljenicima predstavlja radnju izvrenja ovog krivinog

dela. Ukoliko bi ratni zarobljenici bili lieni prava na pravilno i nepristrasno suenje ili

42 enevske konvencije o zatiti rtava rata od 12. avgusta 1949. godine i Dopunski protokoli uz ove konvencije

od 8. juna 1977. godine Beograd, 1997. i Slubeni list FNRJ, broj 24/50.43

Dr Bora ejovi: Krivino pravo u sudskoj praksi, Druga knjiga, Posebni deo, Beograd 1986, str. 82, dr

Ljubia Lazarevi: Krivino pravo Jugoslavije, posebni deo, deveto izdanje, Beograd, 1998, str. 94, 95. dr Ljubia

Jovanovi: ibidem, str. 79-30; N. Srzenti, B. Kraus, Z. Stojanovi ibidem, str. 515.44

Komentar Krivinog zakona Savezne Republike Jugoslavije: ibidem str. 515; dr Ljubia Jovanovi: ibidem,

str. 79-80; dr Ljubia Lazarevi: ibidem, str. 94-95.45

N. Srzenti, B. Kraus, Z. Stojanovi: ibidem str. 515; dr Ljubia Lazarevi: ibidem str. 94-95; dr Ljubia

Jovanovi: ibidem str. 79-80, Z. Stojanovi: Komentar Krivinog zakona Savezne Republike Jugoslavije, tree,

izmenjeno i dopunjeno izdanje, Beograd, 1999, str. 181.


19/25

.

74

prisiljavani na vrenje slube u oruanimsnagama neprijatelja, onda je u pitanju krivino

delo ratnog zloina protiv ratnih zarobljenika iz lana 374. KZ RS.46Ovo krivino delo je svreno preduzimanjem bilo koje delatnosti koja ima obeleje

surovog postupanja sa ranjenicima, bolesnicima ili ratnim zarobljenicima, odnosno kada su

zatiena lica onemoguena ili speena u korienju svojih prava koja im pripadaju popravilima meunarodnog prava.47Krivino delo surovo postupanje s ranjenicima, bolesnicima i ratnim zarobljenicima iz

lana 381. KZ RS prema samom tekstu tog lana sadri odreene posledice koje nastajuizvrenjem tog krivinog dela.

Kao to smo napred naveli radnja izvrenja ovog krivinog dela ima dva oblika: a)surovo postupanje sa ranjenicima, bolesnicima i ratnim zarobljenicima i b) onemoguavanjeranjenicima, bolesnicima i ratnim zarobljenicima da koriste prava koja im po pravilima

meunarodnog prava pripadaju.Radnja izvrenja surovo postupanje s ranjenicima, bolesnicima i ratnim za-

robljenicima se sastoji u raznim nehumanim postupcima sa ranjenicima, bolesnicima i

ratnim zarobljenicima. Da bi postojalo ovo krivino delo uslov je da ova radnja izvrenjanema karakter ratnog zloina, odnosno da se ne radi o ubistvu, muenju, neovenompostupanju, biolokim, medicinskim ili drugim naunim eksperimentima, uzimanju tkiva iliorgana radi transplantacije, nanoenje velikih patnji ili povreda telesnog integriteta ilizdravlja. Posledica nastala radnjom izvrenja surovim postupanjem prema ranjenicima,bolesnicima i ratnim zarobljenicima moe biti fizika ili psihika. Naime, kao to smonaveli, radnja izvrenja ovog krivinog dela se sastoji u raznim nehumanim postupcimaprema ranjenicima, bolesnicima i ratnim zarobljenicima. Pojam nehumanog postupanja u

uslovima logorskog reima gde se prema ranjeniku, bolesniku i ratnom zarobljeniku mogupreduzeti razni nehumani postupci teko je definisati ili opredeliti. Ti nehumani postupcimogu ostaviti fizike posledice po zdravlje ranjenika, bolesnika i ratnog zarobljenika. Naprimer: nepotrebno i neopravdano dranje ranjenika, bolesnika i ratnih zarobljenika naotvorenom prostom due vreme gde su izloeni hladnoi i nevremenu, posle ega e im sezdravlje tee ili lake naruiti, a esto sa trajnim posledicama. Takoe, dugotrajnamaltretiranja i drugi neoveni postupci esto ostavljaju posledice na psihiko zdravlje.Postojali su brojni primeri iz Prvog i Drugog svetskog rata gde su mnogi ranjenici, bolesnici

i ratni zarobljenici imali teke psihike traume koje su bile trajnog karaktera, tako da je u

pitanju bilo teko naruavanje zdravlja. Surovo postupanje se manifestuje u grubimnapadima na linu ast ili poniavajuim i omalovaavajuim postupcima premaranjenicima, bolesnicima i ratnim zarobljenicima.48 Ova surova postupanja putem grubih

napada na linu ast ili poniavajuim i omalovaavajuim postupcima prema sve trikategorije su bila masovna u proteklim ratovima. Posledica kod ove radnje izvrenja jepovreda line asti i ugleda kod ranjenika, bolesnika i ratnog zarobljenika kome je upuena.

Drugi oblik radnje izvrenja krivinog dela surovo postupanje s ranjenicima,

bolesnicima i ratnim zarobljenicima iz lana 381. KZ RS, vri se onemoguavanjem ili

46 Dr Zoran Stojanovi: Komentar Krivinog zakonika, Beograd, 2006, str. 798.

47 Dr Ljubia Lazarevi: ibidem, str. 95.

48K.omentar K.rivinog zakona Savezne Republike Jugoslavije: ibidem, str. 515.


20/25


75

spreavanjem korienja prava meunarodnog prava koja im pripadaju. lako formalno

postoji razlika izmeu onemoguavanja i spreavanja korienja tih prava po meunarodnom

pravu, sutinski razlike nema kada se posmatra u odnosu na posledicu. Posledica tog

onemoguavanja i spreavanja korienja navedenih prava sastoji se u tome da se ranjenici,

bolesnici i ratni zarobljenici lie prava meunarodnog humanitamog prava a koja im pomedunarodnom pravu pripadaju. Poto je u pitanju vie tih prava na koje imaju, sva ta prava

nemaju isti znaaj, to ima znaaja i za teinu nastale posledice. Nije ista posledica

onemoguivanje ili spreavanje prava na prihvatanje leenja ranjenika i bolesnika i da im se

prui potrebna nega i spreavanje prava ratnih zarobljenika na dopisivanje. Takoe, nije ista

posledica onemoguavanje ili spreavanje da ratni zarobljenici ne rade na radovima koji su

poniavajui ili tetni i opasni po zdravlje ili pravo da zadre svoju uniformu, odlikovanje i

in. Naveli smo samo nekoliko ovakvih primera u odnosu na posledicu izvrenja ovog

krivinog dela, mada tih primera iz prakse ima jo dosta.

Jugoslovenska sudska praksa je zauzela stav u pogledu jasnog razgranienja krivinog

dela ratnog zloina protiv ratnih zarobljenika iz tadanjeg lana 127. KZ FNRJ i krivinog

dela surovo postupanje sa ranjenicima, bolesnicima i ratnim zarobljenicima iz lana 131. KZ

FNRJ

Tako je Vrhovni sud Hrvatske u svojoj presudi K-1485/52 zauzeo stav u pogledurazlikovanja krivinog dela surovo postupanje sa ranjenicima, bolesnicima i ratnimzarobljenicima iz lana 131. i krivinog dela ratni zloin protiv ratnih zarobljenika iz lana127. KZ SFRJ:

Nanoenjem tjelesnih povreda ratnom zarobljeniku, ukoliko se s obzirom na njihovintenzitet ne radi o muenju ili neovjenom postupanju, predstavlja krivino djelo surovogpostupanja s ratnim zarobljenicima iz lana 131. KZ, a ne krivino djelo ratnog zloina protivratnih zarobljenika iz lana 127. KZ.

Navedena presuda Vrhovnog suda Hrvatske je dosta znaajna, jer postavljarazgranienja krivinog dela ratnog zloina protiv ratnih zarobljenika iz tadanjeg lana 127.KZ FNRJ i krivinog dela surovo postupanje sa ranjenicima, bolesnicima i ratnimzarobljenicima iz lana 131. KZ FNRJ. Po ovoj presudi nanoenje telesnih povreda ratnom

zarobljeniku, uz uslov da se s obzirom na njihov intenzitet ne radi o muenju ili neovenompostupanju, onda postoji krivino delo surovog postupanja sa ratnim zarobljenicima iz lana131. KZ FNRJ, a ne krivino delo ratnog zloina protiv ratnih zarobljenika iz lana 127. KZFNRJ. S druge strane, u lanu 127. KZ FNRJ predvieno je u radnjama izvrenja krivinogdela i nanoenje povreda telesnog integriteta ili zdravlja. injenica je da na zapreenu kaznukao i na samu prirodu ostalih naina izvrenja ovog krivinog dela, logino je da svakatelesna povreda, koja po prirodi stvari obuhvata povrede telesnog integriteta, ne moepredstavljati krivino delo ratnog zloina. Znai, da pod povredom telesnog integriteta ilizdravlja u smislu lana 127. KZ FNRJ, treba smatrati samo takvu telesnu povredu koja

predstavlja muenje ili uopte neoveno postupanje."


21/25

.

76

Krivino delo surovo postupanje s ranjenicima, bolesnicima i ratnim zarobljenicima izlana 381. KZ RS moe se izvriti samo sa umiljajem.49Izvrilac ovog krivinog dela trebada je svestan da njegove radnje koje su upravljene protiv ranjenika, bolesnika i ratnih

zarobljenika, ali nije potrebna svest da su te radnje protivne pravilima meunarodnog prava.S obzirom na samu prirodu ovog krivinog dela, ono se moe izvriti samo sa direktnimumiljajem.50

Povreda pravila meunarodnog prava kod ovog krivinog dela predstavlja objektivniuslov kanjivosti, odnosno bitni element koji ovom krivinom delu daje protivpravnost i pomeunarodnom pravu. Prema tome, shodno formulaciji ovog krivinog dela izvrilac morada svojom radnjom kri pravila meunarodnogprava. Poto je u pitanju medunarodno pravo,kao prethodno postavlja se pitanje kakav je odnos izvrioca prema krenju pravilameunarodnog prava. Preciznije, da li ovo krenje pravila meunarodnog prava treba da budeobuhvaeno umiljajem izvrioca. Kod reavanja ovog pitanja, po naem miljenu mora se

razmotriti i praksa ranijih ratova u kojima su se masovno izvravala ova krivina dela,mislimo pre svega na Prvi i Drugi svetski rat. Utvreno je da najvei broj uesnika u ratovimai oruanim sukobima ne smatraju da svojim radnjama kre pravila meunarodnog prava.Izvrioci ovih krivinih dela nemaju ni elementama znanja o meunarodnom pravu niti kodnjih postoji svest da nabilo koji nain svojim radnjama kre pravila meunarodnog prava.Ukoliko bi se zahtevalo da izvrioci ovog krivinog dela imaju svest ili znanje da svojimpostupcima ili radnjama kre pravila meunarodnog prava, onda bi to znailo da bi izvriociovog krivinog dela bili samo dobri poznavaoci i strunjaci meunarodnog prava. Notorna jeinjenica da ogromna veina uesnika u ratovima i oruanim sukobima nemaju nikakva

znanja o meunarodnom pravu, niti pak o nekakvim pravilima meunarodnog prava koja seuskrauju ratnim zarobljenicima.

Meutim, ukoliko se razmotri sama formulacija krivinog dela surovo postupanje saranjenicima, bolesnicima i ratnim zarobljenicima iz lana 381. KZ RS, onda se sa sigurnoumoe utvrditi da namera zakonodavca nije bila da uesnici rata ili oruanog sukoba budupoznavaoci meunarodnog prava. Naime, u teoriji krivinog i meunarodnog krivinogprava i u sudskoj praksi postoji jedinstven stav da krenje pravila meunarodnog prava nijeobeleje ove inkriminacije i da bi to krenje moglo biti obuhvaeno njegovim umiljajem.Isto tako je opte usvojen stav, da je krenje pravila meunarodnog prava samo objektivan

uslov za postojanje krivinog dela surovo postupanje s ranjenicima, bolesnicima i ratnimzarobljenicima iz lana 381. KZ RS. Prema tome, navedeno krenje pravila medunarodnogprava je u stvari samo objektivan uslov za njegovo postojanje.51

49

Dr Bora ejovi, dr Vidoje Miladinovi: ibidem str. 64; dr Ljubia Jovanovi: ibidem, str. 80; Komentar

Krivinog zakona Savezne Republike Jugoslavije: ibidem str. 515; dr Ljubia Lazarevi: Komentar Krivinog zakonika

Republike Srbije, Beograd, 2006, str. 945; dr Dragan Jovaevi: Komentar Krivinog zakona Savezne Republike

Jugoslavije, Beograd, 2002, str. 291.19

Komentar Krivinog zakona Savezne Republike Jugoslavije: ibidem str. 515; dr Ljubia Lazarevi: ibidem,

str. 95; dr Zoran Stojanovi: Komentar krivinog zakonika, Beograd, 2006, str. 798.51


22/25


77

Dr Bogdan Zlatari: ibidem str. 54; Komentar Krivinog zakona Savezne Republike Jugoslavije: ibidem, str.501-502; dr Ljubia Lazarevi: Komentar Krivinog zakonika Republike Srbije, Beograd, 2006, str. 945.


23/25


78

Razmatrajui vinost kod izvrioca krivinog dela surovo postupanje s ranjenicima,bolesnicima i ratnim zarobljenicima iz lana 381. KZ RS, smatramo da vinost mora daobuhvati svest o radnjama koje predstavljaju nain izvrenja samog krivinog dela protivranjenika, bolesnika i ratnih zarobljenika, a zatim

. Lopii-Jani: Krivino clelo surovog postupanja, Prvni ivot br. 9/2006.Str. 79

htenje, kao i pristajanje na ovakvo ponaanje i radnje. Prema tome, sve navedenedelatnosti izvrioca ove inkriminacije predstavljaju samo objektivan uslov kanjivosti kojomse odreuje granica protivpravnosti, tako da ova inkriminacija mora biti protivpravna i pomeunarodnom pravu.52

Izvrilac krivinog dela surovo postupanje s ranjenicima, bolesnicima i ratnimzarobljenicima iz lana 381. KZ RS naelno moe biti svako fiziko lice koje je uesnik u

ratnom sukobu, pripadnik sile u ijoj su vlasti ranjenici, bolesnici i ratni zarobljenici. Znai,da je to u principu vojno lice koje je odreeno da postupa sa ranjenicima, bolesnicima iratnim zarobljenicima u zarobljenikim logorima, sabirnim centrima ili zarobljenikimbolnicama i drugim zdravstvenim ustanovama gde su smeteni ranjenici, bolesnici i ratnizarobljenici.

Navedena lica mogu imati razliite funkcije, poloaje, rangove i ovlaenja. To upraksi moe biti lice sa najniom funkcijom, kao to je obian straar ili uvar u logoru, ilibilo koje lice u bolnici ili nekoj drugoj zdravstvenoj ustanovi. Zatim, to mogu biti lica u

svojstvu lekara ili drugog medicinskog osoblja, kao i razni administrativni slubenici u

zarobljenikim logorima, bolnicama ili zdrastvenim ustanovama.53Takoe, to mogu bitikomandant zarobljenikog logora, oficiri i podoficiri koji sainjavaju logorsku vlast,odnosno sva lica koja mogu da izdaju nareenjapotinjenim licima. Znaajno je da su sva tanavedena lica u situaciji da mogu u konkretnim sluajevima da donose odluke o krenjupravila meunarodnog prava i da surovo postupaju sa ranjenicima, bolesnicima i ratnimzarobljenicima. Isto tako je znaajno da su navedena lica u situaciji da po svojim funkcijamaili poloaju mogu da onemoguavaju ili spreavaju ranjenicima, bolesnicima i ratnimzarobljenicima da koriste prava koja im po tim pravilima meunarodnog prava pripadaju54

Za vreme Prvog i Drugog svetskog rata poznata su masovna krivina dela surovog

postupanja s ranjenicima, bolesnicima i ratnim zarobljenicima55

Navedena krivina delavrena su masovno i prema jugoslovenskim ranjenicima, bolesnicima i ratnimzarobljenicima koji su bili u zarobljenikim logorima u Nemakoj, Austriji, Italiji,

52 Dr Bora ejovi: Ratni zloin protiv ratnih zarobljenika, Zbornik radova Ratni zloini i zloini genocida

1991-1992, Beograd 1993-1995, str. 392.53

Dr Ljubia Jovanovi: ibidem, str. 80.54

Dr Ljubia Lazarevi: Komentar Krivinog zakonika Republike Srbije, Beograd, 2006, str. 945. 55

Dr oko Ivanovi: Haka pravila i razvoj pravne zatite ratnih zarobljenika, Beograd, 1958, Jugoslovenska

revija za meunarodno pravo broj 2, str. 323-332; dr oko Ivanovi: Ranjenici i bolesnici, Beograd, 1958,

Jugoslovenska revija za meunarodno pravo broj 2, str. 319-332.


24/25

79

Maarskoj i Norvekoj.56 Takoe i u ratovima koji su voeni posle Drugog svetskog ratavrena su masovna krivina dela surovog postupanja s ranjenicima, bolesnicima i ratnimzarobljenicima.

Ukoliko neka druga lica, izvan navedenih kategorija surovo postupaju prema

ranjenicima, bolesnicima i ratnim zarobljenicima, onda ta lica nee biti odgovorna zakrivino delo surovo postupanje sa ranjenicima, bolesnicima i ratnim zarobljenicima, negoe odgovarati za neka druga krivina dela protiv ivota i tela ili protiv asti i ugleda.57

Kod ovog krivinog dela kao i kod ostalih krivinih dela u KZ RS primenjuju se optiinstituti krivinog prava. U dosadanjoj naoj sudskoj praksi vezanoj za ratne zloineizvrene za vreme Drugog svetskog rata, najvie se primenjivao institut produenogkrivinog dela, tako da smatramo da se on moe primeniti i kod ovog krivinog dela.58

VID JAKULIN

STVARNA ZABLUDA U KRIVINOM PRAVU

Errare humanum est Greitije Ijudski

Seneka

U V O D

Greiti je toliko ljudski da tu injenicu mora ak i pravo uzeti u obzir. Jo iz najstarijihpravnih izvora, u kojima su nesistematski sakupljene odredbe iz graanskog i krivinog pravamoe se razabrati da je zabluda mogla iskljuiti kri- vinu odgovornost, a time i kanjavanjepoinioca dela. Pritom treba skrenuti panju na to da su pravne regulative zapravo sve vremepostojanja pravile razliku izmeu situacija koje danas definiemo kao stvamu zabludu i onihkoje definiemo kao pravnu zabludu. Ova se razlika vidi iz sauvanih pravnih izreka izrimskog prava.59

DEFINISANJE STVARNE ZABLUDE U NEKIM STRANIM PRAVNIM

REGULATIVAMA

56Detaljnije o surovom postupanju sa jugoslovenskim ratnim zarobljenicima za vreme Drugog svetskog rata

videti: D. Stojiljkovi: Plava Dunavska grobnica Mauthauzen 1914-1918.

1938-1945, Beograd, 1995; S. Vinaver: Godine ponienja i borbe ivot u nemakim oflazima, Beograd, 1945;

N. Zori: Roblje, ne hvala, Beograd, 1996. i dr.57

Dr Ljubia Lazarevi: ibidem, str. 95.58 Dr Jovan Buturovi: Produeno krivino delo, Beograd, 1980; dr Jelena . Lopii- Jani: Ratni zloini

protiv ratnih zarobljenika sudska praksa, Beograd, 2005, str. 13-75.59

Vie o tome vidi: V. Jakulin, Pravna zmota, u: Zbornik znanstvenih razprav (2000), str. 119-121.


25/25

P R A V N I I V O T br. 9/2006.Savremene pravne regulative razliito definiu stvamu zabludu priznava- jui jojrazliite pravne efekte. S dmge strane postoje i pravne regulative koje za -blude uopte nedefiniu u krivinom zakonu.* docent,[email protected]

Dr Jelena Lopii-Jani, advokat u Beogradu.1' Dr Bogdan Zlatari:Krivini zakonik u praktinoj primjeni, II. svezak posebni dio, Zag- reb, 1958, str. 59-60.

37 Dr Bogdan Zlatari: str. 59-60; dr Bora ejovi: Krivino pravo u sudskoj praksi, Druga knjiga, Posebni

deo, Beograd 1986, str. 82.Dr Vid Jakulin, profesor Pravnog fakulteta u Ljubljani.
mailto:[email protected]:[email protected]:[email protected]:[email protected]