arhitektura i

8/11/2019 Arhitektura i

1/41


2/41

sadraj

8 P r e d g o v o r

oblast uticaja

1 2 O b l a s t u t i c a j a

17 T r a n z i c i j a o d t r a d i c i o n a l n o g k a m o d e r n o m

2 1 R a z v o j r a n o g m o d e r n i z m a u a r h i t e k t u r i

2 5 P r e i s p i t i v a n j e m o d e r n i z m a

2 8 K r i z a p l a n i r a n j a

projekti

3 3 A r i s t o t e l o v a o s a u S o l u n u

3 6 P o t r a g a z a ( i ) r a c i o n a l n i m

5 2 T r g p a r t i z a n a u U i c u

5 7 K a o b n o v i i p r e i s p i t i v a n j u m o d e r n e

5 8 I z r a v n i u p r o s t o r 6 5 Te r a z i j s k a t e r a s a u B e o g r a d u

6 6 P o k r e n u t i p r o s t o r

7 5 D i n a m i k o o b l i k o v a n j e

8 5 P o s l o v n i c e n t a r u B a n j a L u c i

9 5 K o n c e p t m i n i m a l i z m a

9 8 Z a u s t a v l j a n j e z n a e n j a

oblast uticaja1 0 4 N o v e k a t e g o r i j e j a v n o g g r a d s k o g p r o s t o r a

1 0 7 G l o b a l i z a c i j a

1 0 9 K o m e r c i j a l n i p r o s t o r i i t r g o v i n a

111 S a o b r a a j i m e s t a t r a n s p o r t a

11 4 U t i c a j n o v i h t e h n o l o g i j a i m e d i j a

1 2 0 N o v e t e h n i k e i p r o j e k a t

1 2 4 Te h n o l o g i j a i p o v e a n j e m o i i z g r a d n j e


3/41

projekti

1 3 1 H o t e l u R a j i e v o j u l i c i u B e o g r a d u

1 3 2 P i t a n j e k o n t i n u i t e t a

1 4 7 S l a v i j a

1 5 2 K o n t e k s t o b l i k a

1 5 4 S a o b r a a j

1 6 1 S p o r t s k i c e n t a r Ta m a j d a n

1 6 3 U d v o j e n a f u n k c i j a

17 5 K a l e n i p i j a c a

17 6 K o n c e p t d i s k o n t i n u i t e t a

1 8 9 A u t o b u s k a s t a n i c a u L a z a r e v c u

1 9 2 R e f l e k s g r a d s k o g a m b i j e n t a

polje delovanja

2 0 2 P o l j e d e l o v a n j a

2 0 6 S t a n j e n e s t a b i l n o s t i

2 0 9 F r a g m e n t a c i j a n o v o g

2 1 8 P r o m e n l j i v i m o d e l i d e l o v a n j a 2 2 3 D e l o v a n j e k a o i z r a z s u b j e k t a

2 3 1 O b j e k t i v n o d e l o v a n j e

2 4 2 T o k o v i d e j s t v a

arhitektura i

2 5 8 / u m e s t o u v o d a i z a k l j u k a /

2 6 0

A r h i t e k t u r a d a n a s 2 6 4 P o s l e d n j a o s v e t a f u n k c i o n a l i z m a

2 6 6 S i m u l a c i j a i z r a a j n o s t i

2 7 3 P r o s t o r n i k o d o v i

indeks

2 7 9 P o d a c i o p r o j e k t i m a

2 8 3 S p i s a k i l u s t r a c i j a

2 8 5 B i b l i o g r a f i j a


4/41

Mala po obimu i formi, ova knjiga, pomalo pretenciozno,

pokree pitanje odnosa arhitektonskog stvaralatva (delovanja)

i konteksta socio-kulturolokih uticaja. U formi eseja, ovde

se preispituju teme, pokrenute i konkretnim arhitektonskimkonkursnim projektima, i dovode u vezu sa odgovarajuim

teoretskim okvirom, koji je podeljen u dva dela.

U prvom delu, Oblast uticaja, izdvojeni su odreeni aspe-

kti uticaja ireg konteksta arhitektonskog izraavanja: pitanja

modernizma i odnosa prema tradiciji, razvoja novih kategorija

javnog prostora i uticaja savremene tehnologije. U drugom delu,

Polje delovanja, sagledavaju se odreeni konceptualni pristupi

u stvaralatvu arhitekture, koji se ogledaju i kroz prikazane

projekte. Ovaj odnos, uticaja i delovanja, shvaen kao vid

integrisanosti arhitekture u drutvu, ne razume se kao kakva

Predgovor


5/41

teorija kauzalnosti, ve vie kao prostor refleksivnosti u disci-

plini koja, vie od mnogih drugih umetnosti, pokazuje veliki

stepen drutvene uslovljenosti, razlonosti i uzronosti.

Ova knjiga nema za cilj pouku, objanjenje i otkrie, ve da,viestrukim sagledavanjem i fragmentarnim traganjem, vodi ka

to boljem razumevanju savremene arhitekture. Esejistiki pri-

stup i konkretni konkursni projekti, iz tog razloga, predstavljaju

ravnopravan oblik tog lutanja ka neuhvatljivosti i neizrecivosti

onoga to u arhitekturi, kao i u ivotu, uvek izmie i nestaje. To

je pre apel, a manje teorija; elja da se artikulie jedan mogui

procep u zbrci koja je arhitekturi, nerazumevanjem i inim

premisama, pomalo nametnuta. To je pokuaj da se otvori pro-

stor za smisao stvaranja arhitekture, kvaliteta njenih dogaaja i

tako, (moda tek i jo vie) za lepotu samog ivota.


6/41


7/41


8/41

t i p s k a o s n o v a


9/41


10/41

2 4 5

t e l o g r a d a

g e o m e t r i j a g r a d a

p o t e n c i j a l i j a v n i h p r o s t o r a


11/41

2 5 8 a r h i t e k t u r a i

Arhitektura je vid tehnike proizvoenja prostora, dakle

nije samo fizikog i materijalnog karaktera.102 To pretpostav-

lja izvesno kretanje, stvaranje neega to iz onog-skrivenog

prelazi u ono-neskriveno. To je dolaenje u ne-skriveno ili

jedan postupak razotkrivanja pojavnosti. Tehnika je nain

razotkrivanja. Tehnika prebiva u oblasti gde se deavaju razo-

tkrivanja i neskrivenost, gde se deava istina.103

Tako, pitanje sutine svake tehnike vezujemo za ono to

ta tehnika jeste, nain na koji se ono-stvarno razotkriva kaostanje.104 Stoga, posmatranje arhitekture podrazumeva pos-

Arhitektura i

102Svako pobuivanje, za ono to uvek iz ne-prisutnog prelazi i nadire uprisustvovanje jeste pro-izvoenje, Hajdeger, Predavanja i ras., str. 13

103Isto, str. 15

104Isto, str. 23


12/41

2 5 9

matranje njene tehnike, na nain koji tei razotkrivanju onog

stvarnog, stanja arhitekture, onoga to govore njeni oblici,

implikacije, faktografije i metode.

U izvornom smislu, umetnost je bila tehnika; ak su ume-tnost i tehnika bile i pojmovno poistoveene.105U osnovnom

smislu, umetnost i danas jeste tehnika u sektoru kulturnog

stvaranja. To je, kako kae Hajdeger pro-iz-vodee razo-

tkrivanje, ono to kroz proizvoenje razotkriva sutinu u

lepom. Lepota je smatrana za proizvod tehnike, za neto to je

uvek imalo poetinu nit koja govori o njenoj sutini.106Tehnika

je tako uvek proeta poezijom upravo na nivou svoje sutine.

To se protee do danas, to je uvek prisutno, ak i onda kada,

stvaralakom metodom i konceptom, elimo da negiramo ovu

patetinu notu.

Ako se sutina tehnike, ne moe nai u neemu tehnikom,

ona se mora traiti u neemu to je sa njom zajedniko. U

arhitekturi je to jedan vid neizrecive poetinosti prostora, uvek

prisutnog traganja za ekspresionom izraajnou, koja dodaje

odreeni nivo iracionalnosti onom utilitarnom i stvarnom.

Ovaj dodatak je, istovremeno, oduzimanje od realnosti, koja

se zamenjuje oseajnom transpozicijom.

107

Tako se, na mesto

105Ovde mislim na antiko znaenje, koje se protee i kroz ceo srednjivek, gde je umetnost i zanatstvo pojmovno bilo izjednaeno.

106Poezija proima svaku umetnost, svako razotkrivanje sutastva ulepo. Isto, str. 32

107Ovaj pojam koristi Jaspers, prema: Perniola, Estetika XX veka, str. 47


13/41


realne neposrednosti, unosi neto vie, doivljaj graevine koja

prelazi svoje utilitarne okvire i postaje nova kreirana vrednost

izraz same arhitekture, odnosno izraz onog ta ona simbolizuje.

Izraz je paradigma sutinskog u arhitekturi, tenja ka razo-tkrivanju koja se zasniva na nerazotkrivenosti. U izrazu nema

arhitektoninosti onakve kakve vidimo u fizikoj pojavnosti,

zato je on traganje za onim to u arhitekturi izmie arhitekto-

nskom, prema onome to arhitektura jeste.108

Arhitektura danas

U dananjem socijalnom okruenju, gube se mnoge odre-

dnice koje su definisale poziciju arhitekture i njen izraz, kako u

diskursu istorijske tradicije, tako i u diskursu modernosti. Tamo

gde su do jue stajale odrednice drutva koje gradi smisao identi-

teta prostora, kao deo jednog genius locia, danas se pojavljuju

partikularni oblici globalnog individualizma, odnosno veza

koje ciljaju na jedinku, na njenu individualnost i usamljenost u

spletu obeleja savremenosti.

U fizikom pogledu to je sve vie stvarnost svedena na sliku i

tekstualnu poruku, informaciju. To je prostor bez posredovanja

108Tehnika nije isto to i sutina tehnike... Hajdeger to objanjava krozzanimljivu analogiju navodei tako da kada tragamo za sutinom drvetaotkrivamo da ona nije isto ono to u umi, u drvetu, sreemo meuostalim drveem. Umetnost je sveti oganj i mesto gde stvarnost svakiput iznova poklanja oveku svoj dotad skriveni sjaj, da bi on u toj jasnosti

istije video i razgovetnije uo ono to se obraa njegovoj sutini,Hajdeger, Predavanja i rasprave, str. 9 i str. 33


14/41

2 6 1

ljudskosti kakvu je poznavao svaki oblik nekadanjeg ivljenja,

putovanja, trgovake ulice i pijace, rodnog mesta...

Danas je to prostor za koji je Oe upotrebio pojam ne-

mesto,109 kao deo onoga to je nazvao nad-modernim. To jeprostor za ije posredovanje nije potreban ovek, ve su dovoljne

reklame, putokazi, bilbordi, benzinske pumpe, trgovaki centri,

autoputevi, aerodromi, bankomati, internet prikljuci... To su

inioci novih kategorija, gde se ne oblikuje tradicionalna zaje-

dnica i gde identitet postaje zanemaren, izmiljen ili sveden na

reklamnu poruku. To su prostori koji nadilaze pojam otuenja i

oblikuju (ne)mesto drugaijeg oblika, ne samo jednog identite-

ta, ve samog ivota. To je drugaije ustrojstvo prostora koje je,

u stalnom prepletu sa poznatim oblicima tradicije (romantine

i moderne), zasnovano na stalnom irenju i ubrzanju komuni-

kacija. To je afirmacija anonimnosti u kolektivnom identitetu

prostora zajednike usamljenosti.

Savremeno doba je arhitekturi donelo odreeni nivo nape-

tosti izmeu, sa jedne strane velike prolosti (istorijske i mode-

rne) tradicije i sa druge strane, neumitne aktuelnosti savreme-

nosti. To je posledica gubitka zajednikog okvira hriansko-

humanistike tradicije, u kojoj se prepoznavala stabilnost sveta,vrednosti i izraavanja.110

109Ako se mesto moe definisati kao identitetsko, relaciono i istorijsko,onda e prostor koji se ne moe definisati ni kao identitetski, ni kao rela-cioni, ni kao istorijski biti nemesto, (Oe, Nemesta, str. 75)

110

O ovom diskursu i poziciji umetnosti videti esej Kraj umetnosti?,Gadamer, Evropsko naslee, str. 41. U ovom pogledu, sa druge strane


15/41


Meutim, arhitektura je i dalje u senci svoje prolosti, a da

njena pojavnost vie nije ono na ta smo navikli. U toj senci,

zaokupljena stalnim uveanjem mogunosti raznovrsnih oblika

i pristupa, ona gubi utemeljenost koju je nekada imala i postajejo jedan proizvod mode i savremene potronje.111 Do toga

nije dolo sluajno i to ima odreeno simboliko pokrie.

Bodrijar je tako svaku predmetnost definisao kao subjekt

za neki drugi subjekt dodeljujui joj izvestan oblik znaenja.112

Obzirom da se predmetnost podrazumeva materiju, onda se

ona moe posmatrati kao sirovina za obradu. Ta obrada je

obrada znaenja, to je obrada ili tehnika koja treba da objekti-

vizira smisao predmeta. Odnos arhitekte i korisnika, jeste jedan

oblik odnosa proizvoaa i potroaa. To je odnos simbolike

razmene posredstvom arhitektonske predmetnosti u kome sva-

ko osea svoju poziciju, razume ulogu same razmene kako u

simbolikom, tako i u praktinom pogledu.

Adorno nalazi i pitanje borbe za stvaralaku samostalnost. Autonomija,koju je umetnost zahtevala poto se oslobodila svoje kultne funkcije injenih paslika, nagrizala je ideju humaniteta i postala utoliko vie uz-

drmana ukoliko je drutvo postalo manje humano. Usled njenih vlastitihzakona u umetnosti su izbledele one konstituente koje je ova batinila izideala humaniteta., Adorno, Estetika teorija, str. 25

111To je posledica odbacivanja iracionalnosti i svoenja na nepatvorenusutinu koja treba da gradi unutranju ravnoteu i lepotu, ali i jednu vrstugubitka utemeljenja znaenja. Nijedan oblik, nijedan znak ubudue neizmie logici mode kao to nijedan proizvod ne izmie logici robe,(Bodrijar, Sumrak znakova, Kultura br. 47, str. 92)

112Isto. str. 85


16/41

2 6 3

Meutim, poblem nastaje onda kada jedan od dva subjekta

postane objekt i kada nestane razmene znaenja, kada se ono

objektivizira u jednom smeru, kada se stvara bez neophodne

razmene. Pojednostavljeno reeno, stvaralatvo tada odlazi usamosvojnost bez oseaja za korisnika i on gubi vezu izmeu

stvorenog i onog to doivljava kao svoju potrebu.

Ali, to je jo samo poetak problema koji postaje neto

drugo kada model stvaranja, odbacujui simboliku razmenu,

tei proizvodnji znaenja koje postaje zloupotreba potrebe, kada

postaje izmiljena ili instrumentalizovana elja u odreenoj

sferi interesa.

Ukoliko ovaj problem pokuamo da analiziramo unazad,

vidimo da on polazi od take koja je potpuno neoekivana.

Ona je, pomalo kontradiktorno na mestu samog poetka tra-

ganja za humanistikim idealom arhitekture. To je ono to

je, ako je verovati postmodernom diskursu, obeleilo gubitak

(formalno simbolikog) znaenja i dovelo modernu arhitekturu

pred unisonu osudu i kritiku identiteta. To je diskurs funkciona-

lizma, kao primarnog kriterijuma stvaralatva i novog oblika

razumevanja stvaralake slobode. Ono to je u tome apsurdno,

jeste da je, tenja ka slobodi i autonomiji stvaralatva, arhite-kturi donelo upravo ukidanje i slobode i autonomnosti.


17/41


Poslednja osveta funkcionalizma

Polaritet, izmeu forme i funkcije, zasnovan je na polaritetu

elje i potrebe. Svaka potreba kodifikuje funkcionalni aspekt

arhitekture gradei nain korienja prostora. Na drugoj strani,

elja je simbolizovana kroz formu inei arhitekturu elementom

koji nunoj funkcionalnosti dodeljuje novu vrednost.

Ali, funkcionalizam je ovaj odnos preoblikovao u jednu

vrstu dijalektike razuma u kojoj se gradi emancipacija smisla

arhitekture na koji se (arhitektura) poziva da bi oznaila

sopstvenu nunost. Pri tome, funkcionalizam je legitimacija

korisnosti i znanja arhitektonske tehnike. To je poseban vid

akademizma proglaen (modernizmom) i pretvoren u tehniku

upravljanja prostornim oblikovanjem.

Arhitekta je, u vremenu modernosti, junak znanja koji

gradi prostor, kroz definicuju funkcije u perspektivi opte sa-

glasnosti u pogledu utilitarnosti i pretpostavljenih elja. Pri

tome, donoenje odluka o prostoru predstavlja taku ukrtanja

inputa i autputa, kroz koje se ispituje logika prostora u odnosu

na odreenu potrebu. Tako prostor i elementi arhitekture posta-

ju merljivi; klju kojim se odreuje celina.Delotvornost arhitekture pretvorena je u uporedive parame-

tre, kojima se iskazuju odreene performanse funkcionalnosti

(drutvene kontrole ili ekonomskog protoka). Funkcionalna

arhitektura postaje kristalizator veeg uinka: sa jedne strane

minimalizacije trokova (smanjenja nekorisnih veza ili uki-


18/41

2 6 5

danja nekorisnog prostora), a sa druge strane maksimalizacije

iskorienosti tretiranih kapaciteta.

Polaritet ovih krajeva jeste i osnova na kojoj funkcionalizam

postaje tehnika prisile i uzurpacije mogunosti stvaralakogdiskursa. Ona autoraska sloboda, esto tumaena (van struke)

kao pojedinana proizvoljnost, postaje jo jedan element trita

i prva rtva profitnog interesa.

U takvim uslovima funkcionalnost prerasta svoje izvorno

obeanje (funkcija sledi formu) i postaje nad-funkcionalna para-

digma interesa jednog niti-niti. Ni funkcija, ni forma vie nisu

klju, ve profit. Sve moe slediti sve, sve je dobrodolo, svaka

tema je prihvatljiva, sve moe dok su ispunjeni interesi. To je

katarza opteg liberalizma oblika i prosta poruka tzv. postmo-

dernizma: sve moe i sve je u igri.

Nad-funkcionalnost postaje maina koja upravlja odgova-

rajuim oblicima, dogaajima i resursima, kako bi se ulazni i

izlazni parametri doveli na eljeni nivo performativiteta eko-

nomije. Njihova efikasnost vie nije u postignutom prostornom

kvalitetu, pa ak ni u samoj loginoj funkciji ili strukturi, ve

u stepenu (ekonomske) efikasnosti i prorauna finansijske

maksimalizacije. Oblici prostora (i njegovog korienja) se takopotinjavaju izdvojenim oblicima interesa, postaju gradivna

komponenta u prostom lancu profitnih mehanizama. A to

je ve neto sasvim drugo odlika krize ili poslednja osveta

funkcionalizma.


19/41


Simulacija izraajnosti

Stvaranje je danas, vie nego u bilo kom drugom periodu,

pod uticajem globalnog iskustva i globalne istorije; dok se isto-

vremeno, nikada bre nisu menjali oblici zajednikog identi-

fikovanja vrednosti. Razvoj medijske slike homogenizovanog

spleta informacija, reklame i fikcije, u tome igra presudnu ulogu.

Paradoks takvog stanje jeste da se nikada nije vie podizala mo

partikularnosti i individulanizma na osnovu neega toliko

zajednikog i sveprisutnog. Svedoci smo da se, u pojedinanom

pogledu, iri prostor razliitih pristupa. Uveanje i partiku-

lacija vidova arhitektonskog izraza tako postaje saglasan model

produkcije koja lako prerasta svaki stil. Izraavanje postoje

deo iste stvaralake slobode kakvu vidimo u modi, filmu ili

marketingu, pri emu se naglaava povrni i slikoviti karakter.

To se posebno vidi u savremenim projektima, koji koriste

virtuelne 3D montae, u kojima se stvarnost hiperrealistiki

ulepava prizorima vernim i estetizovanim trenutkom koji re-

alni ivot ne moe dosegnuti. U slikama se po pravilu simulira

ivot i dogaaji koji identifikuju snove pred kojima se svaka

realnost mora postideti od lazurne transparentnosti fasada,do bljetave none sceninosti, kakvu moemo nai jo samo

na turistikim razglednicama sa vetim fotografijama duge

ekspozicije razlivenog svetla i zamuenih obrisa. Ljudi su u

pokretu, na mestima koja uvek afirmiu dogaaje u prostoru

koji virtuelnoj arhitekturi treba da dodaju emotivnu zavodlji-


20/41

2 6 7

vost na nain svojstven najboljem marketingu. Prozranost i

transparentnost, ak i povrina koje to nikada ne mogu biti.

Simulacije apstrahovanog zelenila izniklog, ako to vizuelna

kompozicija slike zahteva, od nikuda. Sa druge strane i osnove,preseci, fasade tretirani su vie na nain vizuelne grafike, a ne

dijagramske informacije. Sve te slike, posebno na arhitekton-

skim konkursima, postaju metonimijsko traganje za identite-

tom, elea ekstaza i emotivni kondezator za posmatraa.

Krajnji oblik takvog pristupa jeste svoenje arhitekture na

slike, ime se radikalizuje odnos prema onome ta istinski

projekti nose u socijalnom prostoru, a ta (najee) prikrivaju.

To je mera zavodljivosti sa kojom se lako manipulie, naalost,

najee u svrhu prikrivanja stvarnog dejstva koji se projektom

produkuje. Slike postaju deo prostog uloga koji zahteva projek-

tantska forma i alibi za profesionalnu elitu.

Prevlast i uveanje broja slika u velikoj meri stvaraju jednu

vrstu prezasienosti, koja u arhitekturi iskazuje snane po-

sledice koje podseaju na ono to je Bodrijar nazvao ekstazom

komunikacija. U vremenu, u kome tehnike mogunosti sve

vie ubrzavaju morgunost razmene vizuelnih informacija i

slika, kao i u vremenu u kome se prostor sve vie uobliavakao prostor povrnosti (nemesto ili metafora slike i poruke),

sama percepcija postaje sopstveni antipod. Tako, uveanje slika

onemoguuje i negira samu mogunost percepcije, metaforino

reeno, kao kada se od drvea ne vidi uma, a i samo drvee

postaje nesagledivo. Ta nesagledivost nije u osnovi problema


21/41


22/41

2 6 9

zanimljive i izabrane teme jednog projekta kroz efektne

grafike prikaze. Projektovanje je svedeno na arhitekturu kao

eljeu proizvodnju, kojoj je dogaaj i utilitarnost potreba u

drugom planu. Tako se gradi elitistika pozicija arhitekturekao imaginacije zasnovane na autonomiji i oslobaanju od

nunosti, odgovornosti i u krajnjem vidu, oslobaanju od same

ivotne stvarnosti.116

Sada je oblikovanje, u svom krajnjem obliku, okrenuto sa

one strane lepog i runog, postaje jedna estetizacija koja od svega

gradi jednu logiku prozirnosti znaenja svojstvenu modi. To je

sindrom koji omoguuje beskrajno ponavljanje i umnoavanje

razliitosti bez referentnog sistema u kome moemo pratiti raz-

voj konceptualizacije ideja i uspostavljanja estetskih vrednosti.

Referentnost tradicionalnog razumevanja arhitekture je-

dnostavno prestaje da funkcionie, jer je ostvaren raskid sa

odreenim imaginarnim poretkom ili raskid sa poretkom

referentnog Uma u svim njegovim vidovima.117Zato je teko

bilo kakvom konceptu dodeliti znaenje, jer ono se ukida zarad

uivanja u smenjivanju oblika i boja, ponavljanju novog i

umnoavnju svrhovitosti bez svrhe.118To oznaava stvaranje u

novom reimu - reimu mode.

116Ovu poziciju arhitekture obrazlae i Neil Leach u svojoj knjizi TeAnaesthetics of Architecture.

117Bodrijar, Simbolika razmena i smrt, str. 100

118Premda uivamo u toj modnoj svrhovitosti lienoj svrhe, ipak duboko

patimo zbog raspada racionalnosti koju ona podrazumeva, u asu kadarazum postaje rtva obinog smenjivanja znakova, Isto, str. 100-101


23/41


Moda zastupa tenju za menjanjem, ona ini mogunost

realizacije estetske utopije novog, koju namee paradigma

savremenosti, jer savremenost je kod, a moda je njegovo zna-

menje.119Moda je u srcu apoteoze modernizma (ili nad-mode-rnizma) u svetu drutvene savremenosti, koja uiva u stalnoj

proizvodnji novog, u stalnom menjanju, beskrajnoj promeni

radi promene. To je dizajn u spekulativnoj transparenciji obli-

ka svih kultura i svih sistema, sloboda razmene, kontamini-

rana kombinatorika u raspadu svakog poretka. Takvo stanje

nije lutanje znakova, ve plutanje bez kotve, slobodno i

neogranieno.120

Obnavljanje i ponavljanje, stalno recikliranje ve vienog,

vraanje tradicionalnom i vraanje modernom, svako neo i svako

post, sve ono arhitetkonino, odjednom je proeto beskrajnim

protokom i pomodnim izrazom kroz re-intrerpretacije svega to

nam moe pasti na pamet. To je uitak koji nije nemogu, ali

je zato sa one strane stvarnosti, jedna neaktuelnost racionalnog

diskursa u apstraktnoj proizvodnji znaenja.

Ova proizvodnja, stalno novog, uzrokovana je paradigmom

samog medija, upravo onako kako su to prvi razumeli Benjamin

ili Mekluan, kroz ideju da svaku reprodukciju gradi novi medij,poruka medija koja ustoliuje novi princip znaenja. Menja

se izvorite svrhovitosti svake proizvodnje, jer nastali proizvod

nije posledica originala, nije ni kopija, ve produkt modela

119Isto, str. 103

120Isto, str. 105.


24/41

2 7 1

reprezentacije samog polazita proizvodnje. Taj repoduktivni

diskurs stvara uslove da se, u svakom obliku reprodukcije, izgu-

bi referentni sistem potrebe, znaenja ili uslovljenosti. Tako se

u arhitekturi preskae stvarnost, stvara se izraz koji je zasnovanu samom mediju arhitekture, reprodukciji koja tako izvire iz

same sebe, iz sopstvenog brenda.

Ali, ukoliko to izvorite prigrabi odreena interesna sfera i

postavi svoju interesnu logiku, lako dolazimo do novog poretka:

graevinska ekonomija i trina produkcija elemenata stvaranja

arhitekture postaje samosvojan medij ili prostor (re)produkcije

koji, po samoutvrenoj logici, determinie i arhitekturu i njeno

izraajno znaenje u slubi tog istog interesa. Iz ovih razloga,

upliva interesa, pomodnost je samo povrni oblik reima robe,

usavreni oblik onog stanja kada je neto na tritu i kada se

ono moe slobodno razmenjivati za novac. To je stanje kada

arhitektura, kao kulturna vrednost, postaje ljutura unutar

opteg promiskuiteta znaenja u slubi logike interesa.121

Bodler je, jo u ranoj moderni, uvideo da su umetnika

dela suoena sa izazovom robne razmene i na taj nain, sa

razaranjem ranije idealnosti objekta, (njegove lepote, njegove

autentinosti, pa ak i njegove funkcionalnosti).Umesto otpora takvom stanju, on je imao upravo suprotnu

ideju ija je namera da stvori jednu robu koja e na neki nain

biti apsolutna, u kojoj e proces fetiizacije ii sve do take u

121Liena sadraja, ona (moda) postaje predstava koju ljudi sebi stvaraju

o moi da beznaajnom podare znaenje. Bart Sistem mode, citat premaBodrijar, Simbolika razmena i smrt, str. 106


25/41


kojoj e da se poniti sama stvarnost robe kao takve.122Ova-

kav stav govori da je suoavanje sa reimom robe u umetnosti

neminovno, pa i svako kritiko osporavanje preti da postane

smeno i nemono ogledalo koje, poput dijalektikog materija-lizma u kritici kapitalizma, ne moe funkcionalno promeniti

tok stvari i ne moe doneti eljenu istinitost i drutvenu

pravednost.123

Upravo na ovakvoj logici moe se traiti opravdanje za najra-

dikalniji efekat oka, kome tei arhitektura velikih svetskih

zvezda.124 Atraktivnost, veine njihovih projekata, zapravo

izrazito potencira ono to treba da bude jo novije od novog, jo

apsolutnije u svojoj originalnosti, neobinosti, neoekivanosti

i time, jo vie udaljenije od svake racionalnosti, opravdanosti

i smislenosti. Dakle, uvek malo dalje, uvek vie od bilo ega

to bi stvarna roba na tritu mogla da ima.125

122A roba u kojoj se uptorebna i razmenska vrednost uzajamno ukidaju,ija se vrednost sastoji u njenoj nekorisnosti a upotreba u njenoj nedo-dirljivosti, nije vie roba: pretvaranje umetnikog dela u apsoutnu robu

jeste u isto vreme najradikalnije ukidanje robe, preuzeto od: GiorgioAgmedena, Stances, Isto.

123Ovu tezu iznosi Bodrijar sledei Bodlerovu ideju umetnosti kao apso-lutne robe ili ekstremne krajnosti. Bodrijar, Fatalne strategije, str. 101

124Ili recentna arhitektura koja, zahvaljujui razvoju graevinsketehnologije, traga za novim otklonima od prihvaenih standarda.

125Evo ta treba da bude umetniko delo: ono mora da poseduje sve oso-bine oka, neobinosti, iznenadnosti, uznemirenosti, protonosti, pa ak i

autodestrukcije, trenutanosti i irealnosti, dakle sva ona svojstva koja imaroba. Bodrijar, Fatalne strategije, str. 102


26/41

2 7 3

To je isti objekat, udesne promenljivosti (komutabilnosti),

jer, budui da su svi uzroci iezli, sve posledice su podjednako

virtuelne. One mogu biti, to mi dobro znamo, i nitavne, ali

umetniko delo e da fetiizuje tu nitavnost, to iezavanje, i

da iz njih izvue izvanredne efekte. To je novi oblik zavoenja:

vie se ne radi o ovladavanju konvecionalnim efektima, o ovla-

davanju iluzijom estetske vrste, ve pre o vrtoglavici opsecnosti

no ko e da kae u emu je razlika?... Podignuta na stepen

moi apsolutne robe - ona (umetnost, prim. aut.) produkuje

efekte zavoenja.126

Prostorni kodovi

U tradicionalnom smislu, prostor je nekada jasno kodi-

ran sa odreenim prepoznatim znaenjem njegove namene,

vlasnitva, oblika. To je koncept koji se otvara prema znaenju,

u kome moemo itati pozicije realnosti. Drutveno kodiranje

je tako premisa tradicije i u naoj sredini obeleje graanskog

drutva, zaetka ranog kapitalizma, ali i izvesnog kontinuiteta

sa prethodnim, ranijim vremenom. To su uslovi itanja kodi-

ranih elemenata prostora, koji se mogu prepoznati u njegovomoblikovanju prema pozicijama moi, uticaja i posedovanja. To

je nain njegove produkcije, sagledan kroz logiku miljenja,

logiku oblika i vrste prostornog okvira. Odreeni nain i

odreena tehnika proizvodi, produkuje jedan prostor refle-

ksiju ireg diskursa.

126Isto.


27/41


Socijalistiki drutveni sistem, nakon Drugog svetskog rata,

na odreeni nain proizveo je kod nas novi oblik prostora pre-

kodiranja. On je postao jedan oblik proglaavanja novih uslova

i time proglaavanja prostornih kodova koji nisu zasnovanina realnosti, ve na jednoj projekciji stvarnosti koju oblikuje

politika ideologija i samo-upravni model samo-potreba i pre-

namene. To je projekcija koda drutvene potrebe, vizije i elje.

Diskurs modernizma je, takvom procesu, dobrodoao upravo

na zajednikom projektu drutvenih promena, koje po svo-

joj prirodi treba da promene svaki domen stvaranja, kao to

sa druge strane i svako stvaralatvo treba da tei promeni i

graenju novog drutva.

Novi period odnosa prema prostoru, danas, u vremenu

tranzicije, svojevrsni je beg od pomenutog vremena (u kome

nita ne funkcionie onako kako smo eleli). Novi proces

strukturiranja prostora predstavlja izraz odreenog de-kodi-

ranja, gubitka prethodnih oznaavanja i stvaranja oblika nove

prostorne realnosti. To je proces ukidanja, ponitavanja, kako

posledica pre-kodiranja, tako i brisanja mogueg jasnog poretka

nekada poznatih vrednosti. Dekodiranje omoguuje nestajanje

stvarnosti kakvu smo poznavali.Iz tog razloga teko da moemo videti ta stoji iza procesa koji

se deavaju, sva znaenja iza kojih bi bili jasni oblici vlasnitva,

javnog ili privatnog. Nestvarnost, takvog stanja, stvara uslove

u kojima je sve mogue. To je prostor u kome vlada apstrakcija

koja treba da se izrazi novcem i u kojoj svaki prostorni identitet


28/41

2 7 5

postaje prihvatljiv ako je u neijem interesu. Pri tome se moe

potvrditi svaka mogunost, svako oznaavanje kroz svako

prisustvo, svaka realnost u svakoj egzistenciji, gde sve moemo

svesti na opte mesto identitet zapravo ne postoji, a kodovi iznaenje smenjuju interes i profit.

Neko je rekao da se po ukusu brana ne moe prepoznati

ko ga je proizveo, niti da se po proizvodu mogu pretpostaviti

proizvodni odnosi. Ali, prema nainu artikulacije prostora, ima

osnove za verovanje da se odreeni procesi, koji taj prostor obli-

kuju, mogu razumeti. Da li je jedno odreenje prostora proiz-

vod socijalnog konteksta, zajednike imaginacije, kreativnosti,

identiteta? Da, ali u sluaju (pre)kodiranog konteksta, u sluaju

jasnog odnosa prema prostoru, koji postaje odreena razlika i

element znaenja.

Meutim, uslovi de-kodiranja ine da proizvodnja prostora

postaje alat naputanja pomenutih okvira, to je mesto gde iden-

titet postaje jo samo (smeno) podseanje na stvarnost kakvu

smo poznavali. Svaki identitet i definicija arhitektoninosti je

tako jedan slobodan element kroz koji vidimo apstrakciju bez

znaenja.

To je jedna vrsta apstrakcije koja prati apstrakciju svog iz-vora elektronske brojke, vrednost kapitala u virtuelnom pro-

toku i oploivanju, sve one oblike ekonomije bez proizvodnje

i oblik svakog proizvoda bez potrebe. Prostor je zasnovan na

proizvodnji elje, to je slika elja, to je vidljivi dokaz neposto-

janja stvarnosti kakvu smo poznavali.


29/41


U naoj aktuelnoj praksi, sloeni i esto despotski pritisci

u artikulaciji urbanog prostora, stvaraju tekoe da se uopte

razume pozicija arhitekture, a jo tee da se artikulie bilo ka-

kav jasan pravac ili identitet delovanja. Da li je to opravdanjeza sve veu malodunost arhitektonske profesije i preputanje

konformistikim oblicima stvaralatva? Da li su to razlozi

beskrajnom uveanju onoga to, u naim uslovima, sa jedne

strane, postaje korporacijska konfekcija, a sa druge, legalna

divlja gradnja.

To je posledica ubrzanja dogaaja u prostoru, koje niko nije

planirao, ni predvideo. To je ono to nema svoje pre i to ne

rauna na ono posle. To su uslovi individualizovanog interesa,

individualizovanog delovanja i individualizovanog problemati-

zovanja, koji se zajedno multiplikuju u preobilje i opscenost.

Rei da sve to nema velikog smisla, nije nita novo, koliko je

iznenaujua tenja da se, takvom stanju, pronae smisao. Iz

tog razloga je toliko lako nai tako mnogo politikog, ekono-

mskog, jednog danas-tako-treba osmiljavanja, koje podu-

piru svaku, i najveu, neloginost ili kriminalnu delatnost.

To prevazilazi pitanje arhitekture, ali u njenom polju, pokazuje

ire sistemske anomalije naeg drutva.

127

Na paradoksalan nain, upravo takvo izraeno traganje za

smislom stvara ono to se ovde vidi kao odlika krize smisla:

127Uzmimo na primer: pitanje svih uloga glavnog gradskog arhitekte,svih onih korumpiranih urbanistikih slubi ili bajnih arhitekata koji

spremno legalizuju samoproglaeni legitimitet svakog investitorskoginteresa.


30/41

2 7 7

oseanje da se tu nita ne moe uiniti. To izaziva zajedniko

letargino preputanje snagama interesa koje kontroliu tokove

investicija i time, u najveoj meri, tokovima artikulacije pro-

stora i njegovih kodova. To su oni uslovi koji omoguavaju bri-sanje svih prethodnih odrednica i kodova, onda kada sve moe

postati novo graevinsko zemljite i kada se svi urbanistiki

parametri mogu prekrojiti i prilagoditi neijoj raunici.

U takvom kontekstu, kvalitetno stvaralatvo je (davno)

prestalo da bude deo bilo kakvog strunog elitizma ili profe-

sionalnog diskursa, ve samo pojedinana domiljatost i najvie

tek samosvojan izuzetak.

Pristupi u projektovanju, kakve smo poznavali, nisu nestali,

samo su dobili novi smisao. Zaslugu u tome ne nose neki nji-

hovi specifikumi, koje tek danas prepoznajemo, ve pre svega

izmenjeni kontekst, kako fizikog prostora, programa i novih

kategorija javnog prostora, tako i kontekst izmenjenog naina

ivota i naeg pogleda na svet.

Iz tog razloga, kod nas, od arhitekata i od arhitekture, ne mo-

emo previe oekivati, sve dok, kao zajednica, ne izgradimo taj

bolji kontekst, taj prostor integrisanosti i kodifikacije to se

nee desiti sve dok, sasvim prosto, za poetak, jasnije i u iremkontekstu socijalnog kapitala, ne (us)postavimo okvir eljenog

sistema vrednosti i ivotnih opredeljenja drutva, ili dok se, sa

druge strane, taj kontekst ne uvea, raspukne i postane neto

sasvim drugo.


31/41

2 7 9

Podaci o projektima

( p r e m a r e d o s l e d u p o j a v l j i v a n j a u o v o j k n j i z i )

str. 33 - 51

International Urban Design Competitions Aristotelous: Redesign ofTe Civic Axis of Tessaloniki (Meunarodni konkurs za ureenje

Aristotelove peake ose u Solunu), 1997. DRUGA NAGRADA

Autori projekta: Karolina Damjanovi, Milan Maksimovi, ZoricaPetkovi i Ivan Subanovi. Saradnica: Gordana Mari. Projekat raen uokviru projektnog biroa Arhitektura i urbanizam d.d., EnergoprojektHK, Beograd.

str. 52 - 63

Urbanistiko-arhitektonski konkurs za ureenje gradskog trga u Uicu,1999. OBEEENJE

Autori projekta: Milo Komleni i Milan Maksimovi.Saradnik na izradi 3D modela: Milan Milovanovi. Projekat raen uokviru projektnog biroa Srbijaprojekt d.d.o., Beograd.

str. 64 - 83

Javni i pozivni konkurs za idejno arhitektonsko urbanistiko reenje pro-stora erazijske terase (od terazija do ul. Kraljice Natalije), sa anketnimurbanistikim reenjem poteza od erazijske terase prema Savskom am-fiteatru (od ul. Kraljice Natalije ka Karaorevoj ulici), Beograd, 2007.REA NAGRADA

Autori projekta: Milan Maksimovi i Dragan Mareti.Saradnja na hortikulturnom reenju: Neda Oraanin. Sponzori izrade

makete na 3d printeru Contex Designmate: Digit Logika iz Beograda iIB-ProCadd d.o.o. iz Ljubljane.


32/41


str. 84 - 103

Konkurs za izradu idejnog urbanistiko-arhitektonskog reenja poslovnogZepter centra u Banja Luci, 1999.

Autori projekta: Milo Komleni i Milan Maksimovi.Saradnik: Aleksandar Jovanovi. Projekat raen u projektnom birouOsnova-projekt, Beograd.

str. 130 - 145

Opti javni i anonimni arhitektonsko-urbanistiki konkurs za dobijanjeidejnog arhitektonsko-urbanistikog reenja za hotelsko-poslovni kom-pleks u Rajievoj ulici Blok 20, na podruju Knez Mihailove ulice,

Beograd, 1998. OBEEENJEAutori: Milan Maksimovi i Dragan Mareti.Izrada 3d modela: Uro Vukovi. Saradnik: Rastko Miljenovi. Obradaklirita za maketu: Duan Maksimovi. Projekat raen u okviru proje-ktnog biroa Srbijaprojekt d.d.o.

str. 146 - 159

Javni, anonimni, anketni konkurs za urbanistiko-arhitektonsko reenje

podruja rga Slavija u Beogradu, 2005.Autor projekta: Milan Maksimovi. Projektanti: Marija Luki i StanimirPerii. Saradnja na saobraajnom reenju: Danilo Kozlovi.

str. 160 - 173

Konkurs z Idejno arhitektonsko reenje sportsko-poslovnog kompleksaamajdan u Beogradu, 2003. OKUP

Autor projekta: Milan Maksimovi. Projektant: Svetlana Markovi.

Saradnici: Irena Kulezi i arko Ratkovi. Projekat raen u okviru pro-jektnog biroa Srbijaprojekt AD, Beograd.

str. 174 - 187

Opti javni anonimni arhitektonsko-urbanistiki konkurs za izradu:idejnog arhitektonskog reenja rekonstrukcije Kalenieve pijace sa pro-storom Vike ulice i anketnog urbanistikog reenja bloka izmeu ulica:Kursuline, Maksima Gorkog, Vike i Njegoeve u Beogradu, 2006.

Autor: Milan Maksimovi. Projektant: Irena Kulezi. Saradnica: LelaRedepagi.


33/41

2 8 1

str. 188 - 199

Konkurs za idejno arhitektonsko-urbanistiko reenje autobuske staniceu Lazarevcu, 1997. DRUGA NAGRADA

Autori projekta: Maja Kusmuk, Milan Maksimovi i Zorica Petkovi.Saradnik-projektant i izrada 3d modela: Ivan Subanovi. Konsultant:prof. dr Ruica Boovi-Stamenovi. Konsultant za saobraaj: Predrag

Joksimovi. Projekat raen u birou Srbijaprojekt d.d.o., Beograd.

str. 200, 236, 237

Letnja kola arhitekture Petnica 96, Reka u malom gradu - arhitekturapriobalja, Radionica 2: (G)rad na vodi, 1996.

Mentori radionice: Maja Kusmuk, Milan Maksimovi i Branislav Redi.Studenti: Gordana Ljubii, Ela Nei, Sneana Postolovi, Danicarifunovi i Simona Vukoli.

str. 212 - 215

Internatioanl Student Design Competition Urban Housing(Meunarodni studentski konkurs Urban housing), 1994.

Autori projekta: Maja Kusmuk i Milan Maksimovi.

Mentori: prof. Branislav Mitrovi i prof. dr Ruica Boovi Stamenovi.str. 216 - 217

Studentski konkurs Arhitektonskog fakulteta u Beogradu Auto-put iBeograd, 1995. DRUGA NAGRADA

Autor projekta: Milan Maksimovi

str. 221

Pozivni arhitektonsko urbanistiki konkurs za programsko prostornoidejno reenje Skuptine optine, Optinskog suda i biblioteke u sklopurga Vojvode ivojina Miia u Mionici, 2001.

Autori projekta: Maja Kusmuk i Milan Maksimovi. Projektant: SvetlanaMarkovi. Saradnik na izradi 3D modela: Rastko Miljenovi

str. 225, 228, 229

Idejno reenje prodavnice satova Bomar u Novom Sadu. 2002.Autori: Maja Kusmuk i Milan Maksimovi. 3D model: Budimir Kantar.


34/41


232

Idejno reenje nadstrenice za aneks hotela erdap u Kladovu, 1996.

Autori projekta: Danijela oli, Milan Maksimovi i Jelena arovi.

239 - 241

Opti i pozivni anketni konkurs za idejno-arhitektonsko reenje zamultifunkcionalni centar Ue u bloku 16 u Novom Beogradu, 2003.

Autor: Milan Maksimovi. Projektant: Svetlana Markovi.Saradnik: Nedeljko Danilovi. Konsultant: Slobodan Mihailovi.Projekat raen u okviru projektnog biroa Srbijaprojekt AD, Beograd.

244 - 245

Konkurs za urbanistiko-arhitektonsko reenje centralnog podruja ieleznikog trga u Pei, 1997.

Autori projekta: Milan Maksimovi i Ljubinko Rankovi.Saradnici: Ivan Subanovi (3D model) i Jovan Vignjevi (izrada makete).Projekat raen u okviru projektnog biroa Srbijaprojekt d.d.o., Beograd.

248, 249

Opti javni i anonimni konkurs za programsko urbanistiko-arhitekto-nsko reenje prostora rg kosturnica (Rasinski trg) u Kruevcu, 2007.OKUP

Autori projekta: Milan Maksimovi i Dragan Mareti.

252 - 255

Opti, javni, anonimni konkurs za idejno arhitektonsko-urbanistikoreenje Gimnazije u Kraljevu, 2002. OKUP

Autori: Maja Kusmuk-Savi, Milan Maksimovi i Svetlana Markovi.Saradnica: amara Radii. Projekat raen u okviru projektnog biroaSrbijaprojekt AD, Beograd.

256 - 257

Konkurs za idejno arhitektonsko-urbanistiko reenje stambeno-poslovnih objekata u ulici Dula Karaklajia u Lazarevcu, 2000.REA NAGRADA

Autori projekta: Milo Komleni, Maja Kusmuk-Savi i MilanMaksimovi. Projekat raen u okviru biroa Srbijaprojekt AD, Beograd.


35/41

2 8 3

Spisak ilustracija

p r i l o z i i z l i t e r a t u r e

str. 10/ Scena iz filma Metropolis, reiser Fric Lang, 1927. Izvor: Sharp,Denis, wentieth Century Architecture: A Visual History, Te ImagesPublishing, Mulgrave, Victoria, 2002. str. 59

str. 15/ rg Svetog Marka i detalj gradske strukture u Veneciji. Izvor:Gutkind, E. A. Urban Development In Western Europe: Italy and Greece,Te Free Press, New York, 1970. str. 228

str. 16/ Kiefhook Housing, Jacobus Johannes Pieter Oud, Rotterdam,1930. Izvor: Frampton, Kenneth, Wang, Willfreid, Kusolitsch, Helga,World Architecture: A Critical Mosaic 1900-2000.vol. 3, Springer, Wien,2002. str. 66-67

str. 32/ Aristotelov trg u Solunu. Izvor: Hastaglou-Matindidis, Vilma,(ed.), Reconstruction Of Te City: Urban Design Competitons For Tessa-loniki, Berks, 1998. str. 2

str. 129/ Seattle Central Library, OMA. Fotografija: Armin Linke.

Izvor: asopisDomus, br. 871. jun 2004. str. 17str. 131, 146/ Orto foto. Izvor: http://earth.google.com/

str. 160/ Stadion amajdan. Izvor: Konkursni materijal, DAB, 2003.

str. 174/ Kaleni pijaca. Izvor: Konkursni materijal, DAB, 2006.

a u t o r s k e f o t o g r a f i j e

str. 46-51, 80, 81, 142, 143, 164, 168, 171, 172, 221, 232, 239-241,

278, 284 / Fotografije maketa. Autor: Milan Maksimovistr. 60-63/ Fotografije makete. Autori: Milo Komleni i MilanMaksimovi

str. 84, 92, 93, 103, 217 / Fotografije maketa. Autori: Milan Maksimovii Predrag Rogi

str. 134, 138/ Fotografije makete. Autor: Miroslav Jeremi

str. 200, 236/ Fotografije: Radionica (G)rad na vodi, Letnja kola

arhitekture Petnica 96klapna / Autorka fotografije: atjana olovi


36/41


37/41

2 8 5

Bibliografija

k o r i e n a l i t e r a t u r a

ADORNO, V. EODOR, Estetika teorija. Prevod: Kasim Prohi. Nolit,Beograd, 1979.

BARHES, ROLAND, Carstvo znakova. Prevod: Ksenija Janin. AugustCesarec, Zagreb, 1989.

BARHES, ROLAND, Diderot, Brecht, Eisensteinin Images-Music-ext,New York, 1977.

BENJAMIN, VOLER, Estetski ogledi. Prevod: ruda Stama, SnjekaKneevi. kolska knjiga, Zagreb, 1986.

BERKEL, BEN VAN and BOS, CAROLINE,Move, UN Studio &Goose Press, Amsterdam, 1999.

BERONI, FRANCO,Minimalist Architecture, Birkhuser, Basel, 2002.

BLANKAR, POL, Kroz istoriju grada do novog drutva. Prevod: DraganaLukaji, Magna Agenda, Beograd, 2003.

BODRIJAR, AN, Fatalne strategije. Prevod: Mihailo Vidakovi.Knjievna zajednica Novog Sada, Novi Sad, 1991.

BODRIJAR, AN, Simbolika razmena i smrt. Prevod: MiodragMarkovi. Deje novine, 1991.

BODRIJAR, AN, Simulakrumi i simulacija. Prevod: Frida Filipovi.

Svetovi, Novi Sad, 1991.BOYER, CHRISINE M., Cyber Cities: Visual Perception in the Age ofElectronic Communication, Princeton Architectural Press, New York, 1996.

CRIICAL AR ENSEMBLE, Digitalni partizani: Izbor tekstova. Prevod:Aleksandar Bokovi. Centar za savremenu umetnost, Beograd, 2000.

CVEKOVI, VLADIMIR N., Volja za novo: O genealogiji modernosti,Institut za politike studije, Beograd, 1995.

DELEZ, IL, Bergsonizam. Prevod: Duan Jani. Narodna knjiga, Alfa,Beograd, 2001.


38/41


DERIDA, AK, Bela mitologija. Preveo: Miodrag Radovi. Svetovi,Novi Sad, 1990.

DERIDA, AK, Glas I fenomen: Uvod u problem znaka u Husserlovojfenomenologiji. Prevod Zoran Jankovi. IIC SSO Srbije, Beograd, 1989.

DOBROVI, NIKOLA: Eseji, projekti, kritike, ur. Milo Perovi iSpasoje Kruni, Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu,Beograd, 1998.

ELIN, NAN, Postmoderni urbanizam. Prevod: prof. Mateja Nenadovi.Orion art, Beograd, 2002.

FRAMPON, KENNEH, In Search of Ground. Ed. Ole Bouman andRoemer van oorn. 010 Publisher, Rotterdam, 1995.

FRAMPON, KENNEH,Moderna arhitektura: Kritika povijest.Prevod: omislav ot, Sonja Lovasi, Alemka Kralj-tih. Globus,Zagreb, 1992.

FUKUJAMA, FRENSIS, Sudar kultura: Poverenje, drutvene vrline istvaranje prosperiteta.Prevod: Slobodan Divjak, Rade Kalik. Zavod zaudbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1997.

GADAMER, HANS GEORG, Evropsko naslee. Prevod: Boidar Zec.Plato, Beograd, 1999.

GIDENS, ENONI, Posledice modernosti. Prevod: Vesna Biga, MladenLazi. Filip Vinji, Beograd, 1998.

GOMBRIH, E. H., Umetnost i iluzija. Prevod: Jelena Staki. Nolit,Beograd, 1984.

GRLI, DANKO, Izazov negativnog: Uz estetiku Teodora Adorna,Nolit, Beograd, 1986.

GROSZ, ELIZABEH,Architecture from the Outside: Essezs on Virtualand Real Space, MI Press, Cambridge, Massachusetts, 2001.HAJDEGER, MARIN, Predavanja i rasprave. Prevod: Boidar Zec.Plato, Beograd, 1999.

HARMAN, NIKOLAJ, Estetika. Prevod: Milan Damjanovi. Dereta,Beograd, 2004.

HASAOGLOU-MAINDIDIS, VILMA, (ed.), Reconstruction Of TeCity:Urban Design Competitons For Tessaloniki, Berks, 1998.

HEYNEN, HILDE,Architecture and Modernity: A Critique, MI Press,Cambridge, Massachusetts, 1998.


39/41

2 8 7

JOVANOVI, MIOMIR, Saobraaj u metropolama, IIC SSO Srbije /Ekonomski institut Beograd, Beograd, 1987.

KAN, IMANUEL, Kritika moi suenja. Prevod: dr Nikola Popovi.Dereta, Beograd, 2004.

KLAJN, NAOMI, Ne logo,Prevod: Vesna Hadi, Jelena Staki.Samizdat B92, Beograd, 2003.

KLOC, HAJNRIH, Umetnost u XX veku: moderna postmoderna druga moderna. Prevod: Zlatko Krasni. Svetovi, Novi Sad,1995.

KOLINGVUD, ROBIN D., Ideja istorije. Preveli: dr Risto ubi iAleksandar Gordi. Slubeni list SCG, Beograd, 2003.

KON, AN, Estetika komunikacije. Prevod: Vesna Injac, Clio, Beograd, 2001.

LEACH, NEIL, Te Anaesthetics of Architecture,MI Press, Cambridge,Massachusetts, 1999.

LIOAR, AN FRANSOA, Postmoderno stanje. Prevod: Frida Filipovi.Bratstvo-Jedinstvo, Novi Sad, 1988.

LIOAR, AN FRANSOA,, Raskol. Prevod: Svetlana Stojanovi.Izdavacka knjiarnica Zorana Stojanovia, Sremski Karlovci, 1991.

MANOVI, LEV,Metamediji: izbor tekstova. Prevod: ore omi.

Centar za savremenu umetnost, Beograd, 2001.MEKLUAN, MARAL, Poznavanje optila: ovekovih produetaka.Prevod: Slobodan orevi. Prosveta, Beograd, 1971.

MENNA, FILIBERO, Proricanje estetskog drutva: Esej o umetnikojavangardi i modernom arhitektonskom pokretu. Prevod: Milana Pileti,Milena Marjanovi. Radionica SIC, Beograd, 1984.

O.M.A., KOOLHAAS, REM and MAU, BRUCE, S, M, L, XL,Monacelli Press, New York, 1995.

OE, MARK, Nemesta: Uvod u antorpologiju nadmodernosti. Prevod:Ana A. Jovanovi. Krug, Beograd, 2005.

PENSON, DANIJEL,Arhitektura i moderna. Prevod: Dragana Lukaji.Clio, Beograd, 2001.

PERNIOLA, MARIO, Estetika dvadesetog veka. Prevod: DrenkaDobrosavljevi i Marija Mati Radovanovi. Svetovi, Novi Sad, 2005.

PEROVI, MILO R., (ur.), Istorija moderne arhitekture: Antologija

tekstova, Knjiga 3. readicija modernizma i drugi modernizam.Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 2005.


40/41


RADMAN, ZDRAVKO, Simbol, stvarnost i stvaralatvo: Ogled opercepciji, Hrvatsko filozofsko drutvo, Zagreb, 1988.

RAULE, GERARD, Postmoderna utopija. Prevod: ihomirAnelkovi. Art Press, Beograd, 2002.

ROSLER, MARHA, In the Place of the Public: Observations ofa Frequent Flayer, Cantz Verlag, Ostfildern, 1999.

SASEN, SASKIA, Gubitak kontrole?: Suverenitet u doba globalizacije.Prevod: Milanka Radi. Beogradski krug, Beograd, 2004.

SCHMID, BURGHAR, Protivurenosti postmoderne.Prevod: DraenKaraman. Art Press, Beograd, 2002.

SEMPRINI, ANDREA,Multikulturalizam. Prevod: Vesna Injac-

Malbaa. Clio, 1999.OORN, ROEMER VON, (ed.), ime in transit: A travelogue throughSecond Modernity, Te Berlage Istitute, Amsterdam, 1999.

SCHUMI, BERNARD,Architecture and Disjunction, MI Press,Cambridge, 1994.

VIRILIO, POL, Informatika bomba. Prevod: Nenad Krsti. Svetovi,Novi Sad, 2000.

VIRILIO, POL, Kritini prostor. Prevod: Slobodanka iblai. Umetnikodrutvo Gradac, aak, 1997.VIGENAJN, LUDWIG, Filozofska istraivanja. Prevod: KsenijaMaricki-Gaanski. Nolit, Beograd, 1980.

ZUKIN, SHARON, Learning from Disney World, Blackwell, Cambridge,1995.

p e r i o d i k a

asopis Kultura, Centar za prouavanje kulturnog razvitka, Beograd, br.47 i br. 97


41/41

arhitektura i

Documents