business&it - pc press · crm ecm bi exchange lync iaas saas paas backup disaster recovery....

Business&ITČasopis o poslovnoj primeni savremenih tehnologija

Broj 4 • april 2015.

BezBednost podataka i kontinuitet u poslovanju

pretnje za koje se moramo pripremitiZnačaj zaštite web aplikacija • Kako protiv DDoS napada?

InteRVJU

Goran Kunjadić, NBSDu šan Sto ja no vić,

eUprava

tRend: Mobilni uređaji u poslovnom okruženju

COMING Computer Engineering

Toše Jovanovića 7, 11000 [email protected], www.coming.rs, 011/35 44 644

COMING Cloud

ERP

CRM

ECM

BI

Exchange

Lync

IaaS

SaaS

PaaS

Backup

Disaster recovery

Be zbe dnost po slov nih po da taka8 Pre tnje za ko je se mo ra mo

pri pre miti13 Po li ti ka, stan dar di, smer ni ce

i pro ce dure14 Projekat za kontinuitet

poslovanja16 Za šti ta od gu bit ka po slov nih po da ta ka21 Ka ko pro tiv DDoS na pa da?24 Zna čaj za šti te web a pli ka cija28 Za šti ta e‑ma il ser visa

teMa BRoJa

34 Mo bil ni ure đa ji u po slo vanju36 Pre dnos ti za ma la i sre dnja

pre du zeća46 Bezbednost u računarskom oblaku47 Krip to va nje po da taka50 Obu ka za stru čnjake

o FFto pIC

44 Com mVa ult Sim pana48 Pa lo Al to Networks

te Hno Lo GIJe

stUdIJe sLUČaJa

30 Go ran Ku nja dić, NBS40 Du šan Sto ja no vić, eU prava

In teR VJUI

38 Shop group42 Ne tApp

4 Business&IT

Sadržaj

Business&IT #4Sadržaj

CIP ‑ Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд 004

BUSINESS & IT : časopis o poslovnoj

primeni savremenih tehnologija / urednik Jovana Samardžić. ‑ 2013 (okt.)‑ . ‑ [Beograd] :

Coming : PC Press, 2013‑ (Beograd : JPC). ‑ 30 cm

ISSN 2334‑8771 = Business & IT

COBISS.SR‑ID 201180172

ImpresumIzdavač

COMINg – Computer EngeneeringToše Jovanovića 7, 11030 Beograd

Telefon: 011/3544‑644Mail: [email protected]

Web www.coming.rs

Glavna i odgovorna urednicaKatarina Đurić

Izvršni urednikMarko Herman

SaradniciAleksandar Pavlović, Dragana Kecić, Drago Samardžić, Jovana Samardžić,

Lazar Bjelica, Marija Selak, Milan Vujović, Milena Redžić, Milovan

Blagojević, Miroslav Kržić, Nedeljko Kuduz, Roberto Poletto, Vesna Redžić,

Vladimir Cerić

dizajn i dtpAndrija Ćeranić i Vojislav Simić

RedakturaBojana Nedeljković

Prodaja oglasnog prostoraCOMINg – Computer Engeneering

Za izdavačaPC Press d.o.o.

Osmana Đikića 4, 11108 Beograd 12, Telefon: 011/2080‑220

Mail: [email protected] www.pcpress.rs

direktorkaVesna Čarknajev

Direktor PC Press izdanjaDejan Ristanović

MarketingAndrijana Maksimović,

Olga Žarković i Damijan Jović

ŠtampaJovšić Printing Centar

Copyright © 2015 COMINg d.o.o.

Hva la vam,

dra gi či ta oci, na svim re ak ci ja ma i ko men ta ri ma ko ji ma ste nam po mo gli da nas ta vi mo Bu si ness&IT pri ču. Kao i do sa da, tru di mo se da vam pri bli ži mo mo gu‑ćnos ti obe zbe đi va nja i una pre đi va nja po slo va nja pri me nom mo der nih te hno lo gi ja.

Broj smo po sve ti li za šti ti i be zbe dnos ti po slov nih po da ta ka. Či ni nam se da, ka da go vo ri mo o ovoj te mi, naj če šće po la zi mo od kra ja. O be zbe dnos ti po da ta ka naj če šće ra zmi šlja mo tek ka da su oni u gro že ni. Ipak, či ni nam se da se u Srbi ji po‑la ko pre po zna je zna čaj ovog pi ta nja. To se, i zme đu os ta log, o gle da u či nje ni ci da je po slo va nje pos ta lo ne za mi sli vo bez upo tre be ra ču na ra, ali i kroz sve če šće pri me re o zbilj nih po slov nih gu bi ta ka u sled za ne ma ri va nja be zbe dnos ti.

Za to smo se po tru di li da vam pri bli ži mo sve pre tnje ko je u gro ža va ju be zbe dnost po slov nih po da ta ka. Pri ka za li smo i zna čaj sis tem skog pris tu pa za šti ti po slo va nja, upo zna ju ći vas, pre sve ga, sa oba ve znom do ku men ta ci jom, ko ja je čes to i za kon ski re gu li sa na, a on da i sa pro jek to va njem pla na kon ti nu ite ta po slo va nja.

Sis te mat ski pris tup nas uči da re ali za ci ju bi lo kog po du hva ta mo že mo da ot‑po čne mo tek ka da zav rši mo fa zu pla ni ra nja, jer smo u pra vo pla ni ra njem spo zna li na čin za pos ti za nje naj bo ljih re zul ta ta, uz naj ma nji u tro šak re sur sa. Sto ga smo o dlu či li da vam u ovom bro ju pri ka že mo ra zli či te na či ne da za šti ti te svo je po slo va‑nje od svih pre tnji ko je smo pret ho dno pre po zna li.

Uz po moć pri ja te lja sa svih stra na, i ovaj put smo pri ka za li in te re san tne po slov ne stu di je, a kroz in ter vjue po slu ša li mi šlje nja stru čnja ka. Pri ka za li smo no va, mo der‑na re še nja, a o bra di li smo i dru ge, u sve tu po slov nih re še nja ak tu el ne te me. Na da‑mo se da smo i ovaj put os ta li do sle dni se bi i pri bli ži li vam sve te me na ra zum ljiv i za nim ljiv na čin.

Bu di te sa na ma i u bu du ćnos ti. O tvo re ni smo za sve pre dlo ge, ko men ta re, di le me, kon struk tiv ne kri ti ke. Že li mo da vam po mo gne mo u va šim po slov nim iza zo vi ma, a mo žda i da ih, na na šim stra na ma, po de li mo sa svim či ta oci ma. Ta ko za je dno mo‑že mo po mo ći u nji ho vom re ša va nju.

Ka ta ri na Đu rić

5

Uvodna reč

6 Business&IT

Vesti

VestiBusiness&IT

Po no vo smo do zvo li li da o be zbe dnos ti bri ne mo tek

kad nam pre tnja za ku ca na vra ta.

Iako IT aso ci ra prven stve no na ne što mo der no, ipak u Srbi ji ima mo

o gro man broj kom pa ni ja ko je ni su za šti ti le svo je po slo va nje ni pri me‑

nom o snov nih re še nja za be kap, a još ma nje ne čim na pre dnim, po put re še‑nja za opo ra vak od ka tas tro fe. Ta ko je i ove go di ne u Srbi ji u gro že no vi še od

600 kom pa ni ja ko je po slu ju u crve noj zo ni za šti te od po pla va.

Za šti ta od po pla va

te ma br. 1

Na svo joj po sle dnjoj go di šnjoj kon fe ren ci ji u Las Ve ga su, održanojuoktobru2014.godi ne, pred stav ni ci kom pa ni je Veeam go vo ri li su o na po ri ma zaobezbeđivanjeozbiljnogalatazabekapioporavak,name nje nog kom pa ni ja ma svih veličina,bilogdeusvetu.

Clo ud te hno lo gi ju pre po zna li su kao plat for mu za os tva re nje svo jih ci lje va.

Ja son Bu ffin gton, ana li ti čar u gru pi za po slov nu stra te gi ju, re kao je tim po‑vo dom: „Ne mo gu će je go vo ri ti o mo der‑ni za ci ji IT‑ja, a po se bno o mo der ni za ci ji be ka pa i opo rav ka, bez clo ud‑a“.

Veeam se kla di na clo udClo ud

os ta je trendZahtevniposlovniservisiucloudu(ERP,CRM,EnterpriseContentManagement,BI) o sva ja ju svet, a i kod nas su sve vi še prihvaćeni.

Op se žno gar tne ro vo is tra ži va nje na te mu clo ud com pu ting te hno lo gi je, spro ve de no pro šle go di ne, sve‑do či o sve sna žni joj do mi na ci ji so ftve ra kao u slu ge.

Is tra ži va nje je po ka za lo da je 26% trži šta o dlu či lo da u na re dne 3 go di ne po čne da ko ris ti ERP u clo ud‑u. Po red to ga, me đu svim so ftver kao u slu ga in te gra ci‑ja ma go to vo 50% či ne po slov na re še nja, dok je 48% is pi ta ni ka ube đe no da je clo ud com pu ting broj je dan te hno lo gi ja bu du ćnos ti.

7

KompanijaCheckPointSoftwareTehnologies,najvećauoblastizaštiteibezbednostipodataka,najavilajespaja nje sa kom pa ni jom Hyperwise.

Kao kom pa ni ja u pri va tnom vla sni štvu i u ra noj fa zi ras ta i ra zvo ja, Hyper wi se je ra zvio mo del za je din stve nu i sav re me nu pre ven tiv nu za šti tu od pre tnji na ni vou pro ce so ra. Mo del eli mi ni še pre tnje pre in fek ci je, pru ža ju ći ko ri sni ci ma još ne za be le žen ni vo si gur nos ti po da ta ka.

No va te hno lo gi ja za za šti tu

Najvećineprijateljinašeplanetesuvelikipotrošači,au21.vekuračunar ska o pre ma za uzi ma značajnomestonalistipotrošačaelektričneener gi je. Sto ga o hra bru je či nje ni ca da smo ko na čno sve do‑ci fan tas ti čnih pri me ra ze le nih da ta‑cen ta ra.

Ta kav je Emer son Da ta Cen ter u Fer gu so nu (SAD), na či jem kro‑vu se na la ze so lar ni pa ne li ko ji ge ne ri šu i do 100 kW elek tri čne

ener gi je. Tu je i Iron Mo un ta in da ta‑cen tar, ko ji je i zgra đen u ru dni ku u kre čnjač kim ste na ma, za hva lju ju ći če mu ne ma po tre be za ras hla dnim ure đa ji ma.

Pri i zgra dnji In ter na ti onal Bu si ness Exchan ge da ta‑cen tra u To ron tu, kre iran je sis tem ko ji dov la či vo du iz je ze ra On ta rio za hla đe nje pos tro je nja, ali i de la gra da. Pro ce nju je se da je ovaj sis tem re du ko vao po tro šnju elek tri čne ener gi je za vi še od 50%.

E ko lo gi ja na de lu

CRM sa ko JIM Mo že te da Ra zGo Va Ra te

Ko na čno je na trži štu dos tu pan Mi cro soft Dyna mics CRM 2015 ko ji je in te gri san sa sis te mom Cor ta na. Po red os ta lih una pre‑đe nja, za sa da se či ni da naj ve ću pa žnju priv la či u pra vo mo gu ćnost ko mu ni ka ci je sa CRM‑om po mo ću gla sov nih ko man di. Ovaj ko rak ni je ve li ki sa mo za svet CRM re še nja već i za upo tre bu mo bil nih te hno lo gi ja za po tre be po slo va nja. Re še nje je na me nje no i za on‑pre mi se i za clo ud o kru že nja.

VMwareje2.februaraovegodinepredstaviovSphe re 6, naj no vi je re še nje za vir tu eli za ci ju za hi bri dni clo ud. No vo re še nje pred stav lja o sno vu so‑ftver ski de fi ni sa nog da ta‑cen tra, a sa vi še od 650 no vih fun‑kci onal nos ti i ino va ci ja vSphe re 6 će ko ri sni ci ma omo gu ći ti vi so ku dos tu pnost, elas ti čnost, kao i clo ud in fras truk tu ru na za htev, za po kre ta nje i za šti tu bi lo ko je a pli ka ci je.

No vi vSphe re će pra ti ti i una pre đe na re še nja VMware vClo ud Su ite 6, VMware vSphe re with Ope ra ti ons Ma na ge‑ment 6, kao i VMware Vir tu al SAN 6. VMware vSphe re 6 je trži štu dos tu pan od 12. mar ta.

No vos ti iz sve ta vir tu eli za ci je

Us pe šno po slo va nje ba zi ra se na ras tu pri ho da i spre ča‑va nju gu bi ta ka. Pre du ze ća su po se bno te ško po go đe na ka da je dan ili oba od ovih

po slov nih za hte va trpe. Cu re nje po da ta‑ka, zas to ji u ra du i gu bi tak u gle da mo gu la ko od bi ti no ve i pos to je će kli jen te, ako se ta kve si tu aci je ne re ša va ju ve oma brzo i na od go va ra ju ći na čin. To, pak, mo že uti ca ti na mar gi nu za ra de i u mno gim

slu ča je vi ma iza zva ti po slov ni gu bi tak. Po ja va kom pju ter skih vi ru sa, upa di na mre žu ili pre ki di u ra du IT sis te ma mo gu ko šta ti fir mu mi li one di na ra. U ne kim slu ča je vi ma to čak mo že po dra zu me va ti prav nu od go vor nost kom pa ni je i po sle di‑čno do ves ti do tu žbi.

Či nje ni ca je da mno ge or ga ni za ci je že le da ima ju si gur no IT o kru že nje, ali vrlo čes to po tre ba za tim do la zi u su kob sa dru gim pri ori te ti ma. U fir ma ma je

te ško re ali zo va ti upo re dno u prav lja nje po slov nim i be zbe dno snim fun kci ja ma. Ka da su eko nom ske pri li ke te ške, la ko je pre tvo ri ti be zbe dnost u stav ku ko ja se, na ža lost, stav lja u dru gi plan. Me đu‑tim, re al nost je da i u ta kvim si tu aci ja ma be zbe dnost tre ba da ima pri ori tet. Ve li ka je ve ro va tno ća da će se pre tnje ko je uti ču na po slo va nje po ve ća va ti, a po sle di ce mo gu bi ti šte tne za re pu ta ci ju i os ta le as pek te po slo va nja fir me.

In for ma ci ona be zbe dnost

Pre tnje za ko je se mo ra mo pri pre miti

Ula ga nje u be zbe dnost mo žda pred stav lja tro šak za po slo va nje, ali oni ma ko ji se pri pre me za mo gu će pre tnje bi će od ve li ke ko ris ti du go ročno

8 Business&IT

Te ma broja

Zlonamernisadržaj

Maliciozni sadržaj preko interneta

Napadi preko web aplikacija

Crvi

Virusi Trojanci

Nepri-premnje-nost na incidente

Neredun-dantnisistemi

Zavisnostod jedne osobe

Nedosta-tak doku-mentacije

Požar, poplava, prekid...

Gubitaknapajanja

Zagušenjesaobraćaja

Ranjiviserveri

Menadžerisa admini-strativnim pravima

Nezadovoljanzaposleni

Korisnici sa velikim pravima

Socijalniinženjering

Pecanje(Phishing)

Prirodne katastrofe

Kritičnetačke

CiljaniDOSnapadi

Neodgovarajuća politika lozinki

Slabalozinka

Prekid radaservisa

Maliciozniinternet sadržaj

Napadi nafizičke sisteme

Autentifikacioninapadi

Gubitakopreme

Neobezbeđenaserver sala

Nezaštićenekrajnje tačke

Krađalaptopuređaja

Krađaprenosnihmedija

USBport

Prenosivimediji

Lozinka

IT bezbednosnepretnje

Pretnje dolaze sa raznih strana, a koliko su opasne obično se, nažalost, oseti prekasno

9

Na me ra nam je da ovim član kom na sis te ma ti zo van na čin pri ka že mo mo gu‑će be zbe dno sne pre tnje za pre du ze ća i po di gne mo svest, prven stve no kod me‑na dže ra kom pa ni ja, o ra zme ra ma ri zi ka i mo gu ćim po sle di ca ma po po slo va nje. Ta ko đe, že li mo da IT me na dže ri ma pru‑ži mo do da tne ar gu men te da se i zbo re za bu džet i mo gu ćnost da ade kva tno od go‑vo re na be zbe dno sne pre tnje.

Ma li ci o zni in ter net sa držajiDa nas go to vo da ne ma pre du ze ća ko jem za rad ni je po tre bna in ter net ve za. Ka da bi smo u klo ni li ovaj na čin ko mu ni ka ci je, mno ga po dru čja or ga ni za ci je ne bi mo‑gla nor mal no da fun kci oni šu. Do volj no je pod se ti ti se ko li ko je e‑ma il pos tao va žan – za mno ge or ga ni za ci je to je pri‑mar ni na čin ko mu ni ka ci je. Čak i kla si‑čna te le fon ska ko mu ni ka ci ja me nja o blik u Vo ice‑over‑IP, ko ji pos ta je stan dard u mno gim or ga ni za ci ja ma.

Ta ko đe, sko ro da ne ma or ga ni za ci‑je ko ja ni je bi la žrtva na pa da kom pju‑

ter skim vi ru si ma. Iako mno gi ko ris te an ti vi ru snu za šti tu, ni je neuobi ča je no da or ga ni za ci je ko ris te elek tron sku po štu ili in ter net bez ika kvog o bli ka za šti te. Čak ni ve li ke or ga ni za ci je u Srbi ji ni su po‑šte đe ne ta kve prak se. Ne dav no je je dna držav na in sti tu ci ja u Srbi ji mo ra la da se is klju či sa in ter ne ta i za tvo ri svo ju mre žu zbog in fek ci je zlo na mer nim sa drža jem pre ko crva ti pa Mytob; nor mal no fun kci‑oni sa nje ove in sti tu ci je bi lo je priv re me‑no one mo gu će no. Iako su ova kvi in ci‑den ti ve oma čes ti, kom pa ni je se tru de da te in for ma ci je za drže za se be, ka ko ne bi na ru ša va le svoj u gled. Mno ge kom pa‑ni je ne mo gu se bi da pri u šte ko ri šće nje me ha ni za ma za se gre ga ci ju mre že. U ova kvim u slo vi ma, olak ša no je ši re nje crva po ce loj or ga ni za ci ji.

Ma li ci o zni in ter net sa držaj (malware) je po jam ko ji obu hva ta kom pju ter ske vi ru se, crve, tro jan ce i bi lo ko ju dru gu vrstu zlo na mer nog so ftve ra. Za po sle ni i kraj nji ko ri sni ci unu tar or ga ni za ci je mo‑gu ne sve sno une ti malware na mre žu,

ka da po kre nu zlo na mer ni i zvršni kod. Po ne kad, oni mo gu pri mi ti elek tron sku po ru ku s pri lo že nim crvom ili pre uze‑ti spyware pri li kom po se te ma li ci o znoj in ter net stra ni ci. Ta ko đe, da bi po sao bio obav ljen, mo že se do go di ti da za po sle‑ni o dlu če da in sta li ra ju pi rat ski so ftver, za ko ji ne ma ju li cen cu. Ova kav so ftver vrlo čes to sa drži zlo na mer ne ko do ve, a na me ra nji ho vih tvo ra ca jes te da za ra ze kom pju ter kraj njeg ko ri sni ka. Or ga ni za‑ci je ko je po slu ju efi ka sno u glav nom su us ta no vi le me to de za za je dnič ko ko ri šće‑nje da to te ka i ra zme nu sa drža ja u ce loj or ga ni za ci ji. Crv mo že zlo upo tre bi ti ove me to de da do da tno za ra zi kom pju ter ski sis tem na mre ži.

Kom pju ter ski vi rus ne mo ra bi ti unet ru čno, ni ti sve sno. O snov ni pro gram ski pa ke ti in sta li ra ni na des ktop ra ču na ri‑ma, kao što su In ter net Explo rer, Fi re fox, Ado be A cro bat Re ader ili Flash, ima ju udeo u si gur no snim pro pus ti ma. Ove si gur no sne sla bos ti ak tiv no se is ko ri šća‑va ju od stra ne pi sa ca zlo na mer nih ko do‑

10 Business&IT

Te ma broja

va, ka ko bi auto mat ski za ra zi li ra ču nar žrtve. Ta kvi na pa di po zna ti su kao dri‑ve‑by downlo ad, jer ko ri snik ne zna da je uz sa držaj ko ji sve sno pre uzi ma sa in ter‑ne ta na svoj ra ču nar do šao i zlo na mer ni sa držaj. Svo jev re me no je go o gle i zdao upo zo re nje u ko me opi su je 450.000 web stra ni ca či jem pris tu pa nju se mo gu in‑sta li ra ti zlo na mer ni vi ru si bez i zri či tog pris tan ka i zna nja ko ri sni ka.

Ova kvi na pa di spa da ju u ka te go ri ju so ci jal nog in že nje rin ga, što je po jam ko ji se o dno si na skup te hni ka ko ji ma na pa‑da či ko ris te sla bos ti ljud ske pri ro de, a ne ma ne u te hno lo gi ji. Na pad „pe ca njem“ o dno si se na vrstu na pa da so ci jal nog in‑že nje rin ga ko ji je ina če opor tu nis tič ki i ci lja o dre đe ni se gment dru štva. Ko ri snik se čes to „upe ca“ ka da o tvo ri e‑ma il ko ji mu se či ni po zna tim, sa pre po zna tlji vim vi zu el nim ele men ti ma (na pri mer, od do bro po zna te ban ke). Ka da kraj nji ko‑ri snik pos tu pi po uput stvi ma iz ova kve elek tron ske po ru ke, ima uti sak da ko‑mu ni ci ra sa svo jom ban kom, na pri mer, i na ve den je da ot kri je ose tlji ve ili pri va tne po dat ke, po put lo zin ke, PIN ko da i bro je‑va kre di tnih kar ti ca.

Za po sle ni i nji ho vi des ktop ra ču na ri ni su je di na me ta u or ga ni za ci ji. U ve ći ni pre du ze ća ko ris te se e‑ma il ser vi si, sis te‑mi za u prav lja nje o dno si ma sa kup ci ma (CRM) i ser vi si za ra zme nu sa drža ja. Ti ser vi si u glav nom sa drže va žne in for ma‑ci je, ko je la ko mo gu pos ta ti me ta na pa da. Po red to ga, sav re me no po slo va nje sve vi še za hte va ko ri šće nje web a pli ka ci ja ko je su i zlo že ne na in ter ne tu, što omo gu ća va ve li‑ki broj na pa da zbog si gur no snih pro pus ta u a pli ka ci ja ma ko je ni su do volj no do bro za šti će ne i tes ti ra ne. Ako su ti ser vi si u gro že ni, pos to ji ve li ki ri zik da će ose tlji‑ve in for ma ci je pro cu re ti i bi ti is ko ri šće ne od stra ne saj ber‑kri mi na la ca za ra zli či te pre va re ili u gro ža va nje kom pa ni ja.

Na pa di na fi zič ke sis temePre tnje sa in ter ne ta ni su je di ni si gur no sni pro blem sa ko jim se or ga ni za ci je su oča‑va ju. Lap to po vi ma i mo bil nim te le fo ni ma po ve re ne su na jo se tlji vi je in for ma ci je o or ga ni za ci ja ma. Ovi ure đa ji, bi lo da su vla sni štvo pre du ze ća ili li čno vla sni štvo, čes to sa drže po slov nu do ku men ta ci ju i ko ris te se za pri jav lji va nje na kom pa nij‑sku mre žu. Uz to, ovi mo bil ni ure đa ji se

ko ris te to kom kon fe ren ci ja i pu to va nja, či me se i zla žu ri zi ku fi zič ke kra đe. Broj u kra de nih lap to po va i mo bil nih ure đa ja kon stan tno ras te iz go di ne u go di nu.

Dru ga pre tnja ko ja uti če na fi zič ku si gur nost je su ne za šti će ne kraj nje tač ke. USB por to vi i DVD me di ji mo gu se is ko‑ris ti ti za cu re nje po da ta ka, a na nji ma se mo gu i zne ti ose tlji ve in for ma ci je ili se zlo na mer ni sa drža ji mo gu une ti na mre‑žu. USB me mo ri ja, ka kva se u glav nom ko ris ti za rad i mo že sa drža ti ose tlji ve do ku men te, pos ta je si gur no sni ri zik ako se, na pri mer, o dne se ku ći i os ta vi ta ko da i os ta li čla no vi po ro di ce mo gu da je ko ris te na sop stve nom ra ču na ru. Dok za po sle ni mo že ra zu me ti ose tlji vu pri ro‑du po da ta ka us kla di šte nih na USB‑u, sa os tat kom nje go ve po ro di ce to ve ro va tno ne će bi ti slu čaj. Oni mo gu kon ti nu ira no ko pi ra ti da to te ke, ne zna ju ći za mo gu će po sle di ce. Ovo je ti pi čan pri mer ne ma ra, ali to ta ko đe mo že bi ti i ci lja ni na pad, ka da za po sle ni mo že i zne ti iz fir me ve li‑ke ko li či ne po ver lji vih in for ma ci ja.

Pre du ze ća ko ja za ne ma ru ju va žnost pre ven ti ve ne ov la šće nog fi zič kog pris‑tu pa ser ver‑sa li i mre ži stva ra ju do da‑

11

tne si gur no sne ri zi ke. O tvo re ne mre žne tač ke i ne za šti će ne ser ver‑sa le mo gu omo gu ći ti ne za do volj nom za po sle nom ili po se ti oci ma da se po ve žu na mre žu i po kre nu na pad, kao što je ARP spo ofing ra di pre sre ta nja mre žnog sa o bra ća ja bez en krip ci je ili kra đe lo zin ki i pre uzi ma nja ose tlji vog sa drža ja.

Auten ti fi ka ci oni na pa di Lo zin ka je i da lje naj če šći i zvor ra nji vos ti u mno gim sis te mi ma. Ni je je dnos ta van za da tak ima ti si gu ran sis tem u ko jem se od lju di tra ži da oda be ru je din stve nu lo zin ku, ko ju dru gi ne mo gu po go di ti, ali je is tov re me no la ko za ko ri sni ka da je za pam ti. Da nas ve ći na lju di ima ba rem pet dru gih lo zin ki za pam će nje, a lo zin‑ka ko ja se ko ris ti u po slov nom o kru že nju ne bi tre ba lo da bu de is ta kao ona ko ja se ko ris ti za web‑ma il, fo ru me, dru štve ne mre že itd. Ve li ki broj upa da, po put onog na Twit ter‑u (gde je lo zin ka bi la „sre ća“), po ka zu ju da su lo zin ke naj če šće si gur no‑sne sla bos ti i da se ko ris te za na pa de ko ji ne za hte vaju mno go te hnič kog zna nja.

Slo že nost po li ti ke kre ira nja lo zin‑ki mo že da ide do volj no da le ko da se uma nji ri zik, ali ako je pre vi še stro ga i kom pli ko va na, ko ri sni ci će na ći na či na i sred sta va da je za obi đu. Oni će na pi‑sa ti lo zin ku na sti ke ru i za le pi ti je na mo ni tor, po de li ti je sa svo jim ko le ga ma ili je dnos tav no na ći ša blon na tas ta tu ri (qwert54321) ko ji je la ko za pam ti ti, ali la ko i po go di ti. Ve ći na slo že nih po li ti ka za lo zin ke po ka za la se bes ko ri snim.

Sis tem‑a dmi nis tra to ri u pre du ze ći‑ma čes to ra de i po sao pro jekt‑me na dže ra, kao i ana li ti ča ra za be zbe dnost. Sto ga ne za do vo ljan sis tem‑a dmi nis tra tor mo že pred stav lja ti ve li ki si gur no sni ri zik, s ob zi rom na obim od go vor nos ti (i pra va pris tu pa) ko je ima. S pu nim pra vi ma pris tu pa, sis tem‑a dmi nis tra tor mo že os tva ri ti cu re nje ose tlji vih in for ma ci‑ja fir me, ko je mo gu zna čaj no uti ca ti na sta bil nost i u gled or ga ni za ci je. Osim to ga, u mno gim slu ča je vi ma je u pra vo sistem‑admi nis tra tor oso ba ko ja pos tav‑lja lo zin ke za va žne u slu ge ili ser ve re. Ka‑da a dmi nis tra tor na pus ti or ga ni za ci ju, mo že se do go di ti da ove lo zin ke os ta nu ne pro me nje ne (po go to vo ako ni su do ku‑men to va ne), či me je biv šem za po sle nom i da lje omo gu ćen pris tup. Tre ba ima ti na umu pri mer je dne fir me ko ja je os ta la bez be kap‑ko pi je po da ta ka, ka da je nji hov biv ši a dmi nis tra tor o dlu čio da uni šti

glav nu ba zu po da ta ka. Fir ma je ban kro‑ti ra la 12 ne de lja na kon ovog in ci den ta.

Pri pa dni ci vi so kog me na džmen ta kom pa ni je ta ko đe mo gu ima ti vi so ka a dmi nis tra tor ska ov la šće nja na li čnim ra ču na ri ma. Ra zlo zi za to su ra zli či ti, ali oni čes to že le da bu du u sta nju da in sta‑li ra ju no vi so ftver ili da je dnos tav no ima‑ju vi še kon tro le nad svo jim ma ši na ma; me đu tim, pri to me vrlo čes to na pra ve ne ki pro pust i njiho ve ma ši ne pos ta ju

u slu ge, što se u ova kvim si tu aci ja ma ne mo že la ko spre či ti. Zas to ji u ra du sis te ma zbog pos to ja nja kri ti čnih ta ča ka obi čno do vo de do zas to ja u ra du ce le kom pa ni je, fi nan sij skih gu bi ta ka i gu bit ka po ve re nja ko ri sni ka pre ma fir mi.

Pre ne ko li ko go di na, broj ne or ga ni za‑ci je u re gi ji Sre do zem lja i Blis kog is to ka pre trpe le su ve li ke gu bit ke zbog o šte će‑nja po dvo dnih in ter net ka blo va. Ne ke od tih or ga ni za ci ja o sla nja le su se na je dnu in ter net ve zu, a nji hov po sao je bio ve zan za in ter net ko mu ni ka ci ju. Pos to ja nje ta kvih kri ti čnih ta ča ka po ka za lo se vrlo šte tnim za ove or ga ni za ci je, zbog u gro že‑ne pro duk tiv nos ti i po slov nih gu bi ta ka. Za ve ći nu kom pa ni ja po u zda nost po slo‑va nja je pri ori tet, a ne pos to ja nje al ter na‑ti ve za rad u sled kva ra na kri ti čnoj tač ki u sis te mu ili zbog pre ve li ke za vi snos ti od sa mo je dne oso be mo že se po ka za ti kao po gu bno za pre du ze će.

Ta ko đe, mno ge kom pa ni je ne uzi‑ma ju u ob zir mo gu ćnost de ša va nja ne ke pri ro dne ka tas tro fe, po put po ža ra, po pla‑ve, zem ljo tre sa ili he mij skih in ci de na ta ve li kih ra zme ra, ko ja mo že do ves ti do gu bit ka da ta‑cen tra. U ta kvim si tu aci ja‑ma opo ra vak bi tra jao to li ko du go da bi šte ta zbog zas to ja bi la to li ka da bi mo gla o dves ti i u ban krot stvo.

Ako se or ga ni za ci ja ne pri pre mi za si‑gur no sni in ci dent, ve ro va tno ne će re ši ti si tu aci ju na od go va ra ju ći na čin. Pi ta nje ko je tre ba pos ta vi ti jes te: Ako, na pri mer, do đe do be zbe dno snog in ci den ta, ko bi tre ba lo da do no si o dlu ke o to me šta je po tre bno pre du ze ti ka ko bi se sis te mi opo ra vi li i nas ta vi li da ra de? Ako se or‑ga ni za ci ja je dnos tav no o sla nja sa mo na sis tem‑a dmi nis tra to ra za o bra du ta kvih in ci de na ta, on da u or ga ni za ci ji ne pos to ji svest o to me da ta kva si tu aci ja ni je is‑klju či vo te hnič ke pri ro de.

Za klju čakU go di na ma ko je do la ze oče ku je se zna‑ča jan po rast saj ber‑kri mi na la, zbog če ga smo že le li da me na dže ri ma, ana li ti ča ri‑ma i a dmi nis tra to ri ma pre do či mo sa žet i sis te ma ti zo van uvid u mo gu će in for ma‑ci ono‑be zbe dno sne pre tnje sa ko ji ma se pre du ze ća su oča va ju. Sva ko pre du ze će je ra zli či to, ali na mno gim in stan ca ma pre tnje su is te. Be zbe dnost mo žda jes te tro šak za po slo va nje, ali za one ko ji se pri pre me na vre me – bi će od ve li ke ko ris‑ti, du go ro čno po sma tra no. Jovana Samardžić �

VeLIka Je VeRoVatnoća da će se pRetnJe koJe UtIČU na posLoVanJe PovećavatI, a posLedICe MoGU BItI Štetne za RepUtaCIJU I ostaLe aspekte posLoVanJa FIRMe.

ne do volj no za šti će ne. Pro blem u ovom sce na ri ju pred stav lja či nje ni ca da je i sa mo je dna u gro že na ma ši na na pa da ču do volj na da pro dre u sis tem ce le or ga ni‑za ci je. Sa ma fir ma ne mo ra po se bno bi ti oda bra na – ona je dnos tav no mo že pos ta‑ti žrtva na pa da u sme re nih na o dre đe ne ra nji vos ti pro gram skih pa ke ta.

Za po sle ni sa mo bil nim ure đa ji ma i lap to po vi ma mo gu pred stav lja ti zna ča‑jan ri zik ka da ko ris te ne si gur ne be ži čne mre že dok učes tvu ju na ra zli či tim kon‑fe ren ci ja ma ili to kom bo rav ka u ne kom ho te lu. U mno gim slu ča je vi ma, ne ade‑kva tna en krip ci ja ili ne en krip to va ni sa drža ji stva ra ju pri li ku da ne ov la šće ni ko ri snik dos pe do ose tlji vih po da ta ka.

Pre ki di u ra du sis temaMno ga pre du ze ća u svo jim in for ma ci‑onim sis te mi ma ima ju je dnu kri ti čnu tač ku (sin gle po int of fa ilu re) či je ot ka zi‑va nje mo že iza zva ti pre kid ra da či ta vog sis te ma. Ovo je ve li ka si gur no sna pre tnja, ko ja se vrlo čes to za ne ma ru je u sled za hte‑va za sma nje njem tro ško va ili pros to zbog ne do volj ne sves ti o po sle di ca ma. Na pa da‑či ne za šti će nog sis te ma mo gu po kre nu ti DoS na pad ko jim se ge ne ri še ve li ki sa o‑bra ćaj, či me do la zi do za gu še nja mre že, što do vo di do pre ki da ra da ser vi sa. Pre kid u ra du sis te ma ili u slu ge je do ga đaj ko ji spre ča va ov la šće ne ko ri sni ke da ko ris te

12 Business&IT

Te ma broja

13

o kVIR po LI tI ke Be zBe dnostISvi do ku men ti pred stav lje ni u tek stu na me nje ni su ra zli či‑

tim gru pa ma ko ri sni ka u pre du ze ću. Oni za je dno či ne o kvir po li ti ke be zbe dnos ti, a ka ko to i zgle da u prak si pred sta vi li

smo na pri me ru za šti te pri li kom pre no še nja ili skla di šte‑nja po da ta ka.

po li ti ka o zna ča va sve po slov ne in for ma ci je ko je mo ra ju bi ti ade kva tno za šti će ne ka da se pre no se ili

skla di šte.Stan dard za u prav lja nje in for ma ci ja ma za‑

hte va da sve ose tlji ve in for ma ci je bu du krip to‑va ne ko ri šće njem o dre đe nog ti pa krip to gra fi je

i da se svi pre no si po da ta ka be le že (lo gu ju).smer ni ce o bja šnja va ju naj bo lju prak su

za be le že nje pre no sa ose tlji vih in for ma‑ci ja i da ju še me za be le že nje pre no sa i

ru ko va nje ose tlji vim in for ma ci ja ma.Pro ce du re da ju pos tu pne in‑

struk ci je ka ko da se i zvrši krip to‑va nje pri pre no su po da ta ka i ka ko

da se osi gu ra us kla đe nost sa po li ti kom, stan dar di ma i smer‑

ni ca ma.

Po li ti ka, stan dar di, smer ni ce i pro ce dureZa šti ta in for ma ci ja u po slov nom o kru že nju ni je sa mo stvar te hno lo gi je. O dlu ka o na či nu nje nog spro vo đe nja tre ba da sti gne sa vrha...

Be zbe dnost

Ra di za šti te in for ma ci ja pre du‑ze će tre ba da im ple men ti ra pra vi la, kon tro lu i sis te me ko ji

ih o bra đu ju i ču va ju. Ovo se mo že pos ti ći kroz im ple men ta ci ju po li ti ke be zbe dnos‑ti, stan dar da, smer ni ca i pro ce du ra.

Po li tikaPo li ti ka be zbe dnos ti in for ma ci ja sas‑to ji se od de kla ra ci je ko ja se o dno si na za šti tu in for ma ci ja ko je se pros ti ru kroz po slo va nje ce le fir me. Ta kva de kla ra ci ja tre ba da po te kne od naj vi še u prav ljač ke struk tu re kom pa ni je.

Po li ti ka o dre đu je ulo ge i od go vor nos‑ti, de fi ni še obim in for ma ci ja ko je tre ba za šti ti ti i pru ža op ši ran opis kon tro le ko ja se mo ra us pos ta vi ti ra di za šti te in‑for ma ci ja. Po red to ga, tre ba da na zna či stan dar de i smer ni ce ko ji to po drža va ju.

Pre du ze će mo že da ima je din stve nu sve obu hva tnu po li ti ku ili vi še po se‑bnih po li ti ka ko je se o dno se na ra zli či te sek to re, kao što je po li ti ka elek tron ske po šte ili po li ti ka pri hva tlji vog ko ri šće nja in for ma ci ja. Sa za kon ske tač ke gle di šta, po li ti ka in for ma ci one be zbe dnos ti čes to se po sma tra kao po sve će nost glav nog me na džmen ta za šti ti in for ma ci ja.

Do ku men to va na po li ti ka je čest za‑htev za is pu nja va nje za kon skih pro pi sa, ka kvi su oni ko ji se o dno se na pri va tnost i fi nan si je.

Stan dardiStan dar de či ne oba ve zne kon tro le nis‑kog ni voa, ko je po ma žu u spro vo đe nju i po drža va ju po li ti ku in for ma ci one be zbe dnos ti. Naj če šće pri me nji va ni stan dard in for ma ci one be zbe dnos ti u Srbi ji je ISO 27001.

Stan dar di po ma žu da se us pos ta vi do sle dnost be zbe dnos ti u či ta vom pre‑

du ze ću i u glav nom sa drže be zbe dno sne pro ve re ko je se o dno se na im ple men‑ta ci ju o dre đe ne te hno lo gi je, har dve ra ili so ftve ra. Na pri mer, stan dar di za lo‑zin ku mo gu da pos ta ve pra vi la o nje noj kom plek snos ti.

Smer niceSmer ni ce su sa či nje ne od pre po ru če nih pro ve ra. Ove pro ve re ni su oba ve zne, ali po drža va ju stan dar de ili slu že kao pre‑po ru ka u slu ča ju ka da stan dard ne mo že da se pri me ni.

Na pri mer, na o sno vu stan dar da se mo že za hte va ti lo zin ka od 8 zna ko va ili

vi še, dok smer ni ca ma mo že bi ti pre po ru‑če no i da sva ka lo zin ka tre ba da is te kne i bu de za me nje na u ro ku od 30 da na.

Pro ce durePro ce du re se sas to je od pos tu pnih in‑struk ci ja ko je po ma žu za po sle ni ma da im ple men ti ra ju ra zli či te po li ti ke, stan‑dar de i smer ni ce.

Na pri mer, pro ce du ra mo že da bu de na pi sa na ta ko da de talj no o bja šnja va ka‑ko be zbe dno in sta li ra ti Win dows, ka ko bi za do vo ljio po li ti ku, stan dard i smer ni‑ce ko je va že u kom pa ni ji.

Jo va na Sa mar džić �

dekla‑ racija uprave kompanije

standaRdI

sMeRnICe

pRoCedURe

poLItIka

obavezne provere

preporuke/dobra praksa

postupna uputstva

Projekat za kontinuitet poslovanja

Ne mo gu ćnost kom pa ni je da is po ru či svo je u slu ge i pro i zvo de mo že ima ti o zbilj ne po sle di ce. Za to je po tre bno pri pre mi ti se za naj go ri mo gu ći slu čaj...

Po slov ne or ga ni za ci je i zlo že ne su ra zli či tim vrsta ma ri zi ka ko ji mo gu o zbilj no u gro zi‑ti nji ho vo po slo va nje. Za to je ne op ho dno pre ven tiv no

pla ni ra nje i pre du zi ma nje ko ra ka u ci lju obe zbe đi va nja po slo va nja u slu ča ju ne že‑lje nog do ga đa ja.

Plan za kon ti nu itet po slo va nja (Bu si‑ness Con ti nu ity Plan – BCP) pred stav lja for mal ni pi sa ni pri ru čnik, ko ji mo ra bi ti ras po lo živ za ko ri šće nje pre, za vre me i na kon pre ki da po slo va nja ili ka tas tro‑fal nog do ga đa ja. Cilj i zra de ova kvog do ku men ta jes te de fi ni sa nje mi ni mal nih ne op ho dnih re sur sa i na či na na ko ji će po slov ne ak tiv nos ti bi ti or ga ni zo va ne u slu ča ju o zbilj nog in ci den ta (pri ro dna

ka tas tro fa, po žar, po pla va, te ro ris tič ki na pad...) i ne op ho dnih ak tiv nos ti ko je mo ra ju bi ti pre du ze te za us pe šno vra‑ća nje po slo va nja u stan dar dne to ko ve u naj kra ćem mo gu ćem ro ku.

Ovaj plan mo ra da sa drži re al no sa gle da ne po ten ci jal ne ri zi ke i od go va‑ra ju će ra dnje i re sur se ko ji su ne op ho dni za us pos tav lja nje kon tro le nad kri ti čnim po slov nim fun kci ja ma, kao i mak si mal‑no vre me pla ni ra no za opo ra vak po slov‑ne fun kci je za ko je or ga ni za ci ja ne će trpe ti ne pri hva tlji ve po sle di ce. Zbog svo je spe ci fi čnos ti, ve oma je va žno da ovaj do ku ment bu de ja san i pre ci zan i da nje go va struk tu ra omo gu ća va za po sle ni‑ma da brzo pro na đu i ra zu me ju šta se od njih oče ku je u kri ti čnim si tu aci ja ma.

Ra zu me va nje po slo vanjaPrvi ko rak u i zra di pla na za kon ti nu‑itet po slo va nja jes te ana li za po ten ci‑jal nih ri zi ka i po slov nih ak tiv nos ti, u ci lju iden ti fi ka ci je po slov nih pro ce sa i re sur sa ko ji su kri ti čni za po slo va nje or ga ni za ci je. Ovaj pro ces pro la zi kroz ne ko li ko ko ra ka:

Identifikacija potencijalnih rizika Analiza verovatnoće da će se neki od

identifikovanih rizika desiti Analiza uticaja pojedinačnih rizika

na poslovne funkcije u organizaciji Identifikacija rizika sa najvećim

uticajem na poslovanje organizacije Identifikacija rizika sa velikom vero‑

vatnoćom da se dogodi Plan upravljanja prioritetnim rizi‑

cima i mere za smanjenje uticaja na poslovanje.

Po tom se vrši ana li za uti ca ja ri zi ka na po slov ne fun kci je:

Identifikacija poslovnih funkcija i ljudi koji su značajni za ispunjenje ključnih poslovnih zadataka

Identifikacija opreme, IKT i transpor‑tnih sredstava potrebnih za obavljanje ključnih poslovnih aktivnosti

Procena maksimalnog vremena za koje pojedine poslovne funkcije mo‑raju biti obnovljene nakon katastrofe

Analiza dostupnih alternativnih resursa

14 Business&IT

Te ma broja

Fa ze I zRa de pLana– identifikacija rizika– analiza– izrada rešenja– implementacija

i formalno prihvatanje

– testiranje– održavanje

i unapređivanje prihvaćenog plana

Analiza partnera i dobavljača koji su značajni za obavljanje ključnih poslovnih aktivnosti.

Re zul tat ove fa ze je ja sna po de la i zme đu kri ti čnih i ne kri ti čnih fun kci ja u or ga ni za ci ji. Po slov na fun kci ja se sma tra kri ti čnom ako uti caj ne kog do ga đa ja na nju ima ne pri hva tlji ve po sle di ce po in te re se or ga ni za ci je. Ta ko đe, o dre đe ne po slov ne fun kci je mo gu za ko nom bi ti de fi ni sa ne kao kri ti čne. U ovoj fa zi ne‑op ho dno je spro ves ti i ana li zu me đu za‑vi snos ti po slov nih fun kci ja, jer uko li ko ne ka ne kri ti čna po slov na fun kci ja ima zna ča jan uti caj na obav lja nje kri ti čne po slov ne fun kci je – on da se i ona mo ra sma tra ti kri ti čnom.

Pri pre ma planaI zra da pla na za kon ti nu itet po slo va nja po dra zu me va pro na la že nje na je fi ka‑sni jih na či na za opo ra vak po slov nih fun kci ja na kon ka tas tro fal nog do ga đa ja. To po dra zu me va i iden ti fi ka ci ju tro ško‑va naj po volj ni jeg re še nja za opo ra vak kri ti čne po slov ne fun kci je, kao i ana li zu is pla ti vos ti u o dno su na ve ro va tno ću do ga đa ja i uti caj ko ji mo že ima ti na rad or ga ni za ci je.

Kon kre tan re zul tat us pe šne re ali za‑ci je ove fa ze jes te i zra da pro ce du ra za es ka la ci ju, oba ve šta va nje i ak ti vi ra nje pla na opo rav ka, s fo ku som na kri ti čne po slov ne fun kci je or ga ni za ci je.

Za hte vi or ga ni za ci je mo gu se i zra zi‑ti i kao mi ni mal ni za hte vi za sred stvi‑ma, ljud stvom i in for ma ci ja ma po tre‑bnim za opo ra vak klju čnih po slov nih fun kci ja. Po red to ga, plan tre ba da obu hva ti: vre men ski rok u ko jem mi ni mal ni

za hte vi za sred stvi ma, ljud stvom i in‑for ma ci ja ma mo ra ju bi ti ras po lo ži vi

opi se pro ce du ra za obav lja nje po slov‑ne fun kci je u kri znim si tu aci ja ma

lo ka ci ju al ter na tiv nog ra dnog mes ta fi zič ke i te hnič ke za hte ve se kun dar ne

ra dne lo ka ci je.

Za spro vo đe nje pla na bi tno je de fi ni‑sa ti i pro ce du re za nje go vo ak ti vi ra nje, struk tu ru, pro ce du re i za dat ke kri znog ru ko vod stva, na či ne oba ve šta va nja za po‑sle nih ko ji ni su u klju če ni u pro ces opo‑rav ka klju čnih po slov nih fun kci ja, kao i pro ce du re i nji hov re do sled za opo ra vak po slov nih fun kci ja i nji ho vo do vo đe nje u stan dar dne to ko ve.

Spro vo đenjeIm ple men ta ci ja pla na za kon ti nu itet po‑slo va nja je pro ces u ko me se svi ele men ti de fi ni sa ni to kom i zra de pla na spro vo‑de u de lo. To po dra zu me va o sni va nje u prav ljač kog te la (kri zni štab) sa ja snim ov la šće nji ma i za da ci ma u slu ča ju ka tas‑tro fal nog do ga đa ja, kao i kon takt‑lis te za po sle nih, par tne ra i spolj nih sa ra dni ka ko ji ima ju ulo gu za brz i efi ka san opo ra‑vak klju čnih po slov nih fun kci ja. Kon‑takt‑lis ta tre ba da sa drži i sve al ter na tiv‑ne po dat ke (na pri mer: pri va tni bro je vi te le fo na i e‑ma il a dre se, kon takt‑po da ci čla no va po ro di ce i blis kih pri ja te lja itd.).

Ova ko de fi ni sa ni ti mo vi mo ra ju se upo zna ti sa pla nom i de ta lji ma svo je ulo ge u pro ce su opo rav ka klju čnih po‑slov nih fun kci ja. U ovoj fa zi mo ra ju bi ti ra zja šnje ne i ot klo nje ne sve ne do umi ce i ne ja sno će, ta ko da svim uče sni ci ma u pro ce su opo rav ka po slov nih ak tiv nos ti bu du ja sni nji ho vi za da ci i lo ka ci je na ko ji ma će te za dat ke obav lja ti u slu ča ju ne kog ka tas tro fal nog do ga đa ja.

Ta ko đe, im ple men ta ci ja pla na za opo ra vak od ka tas tro fe po dra zu me‑va i de fi ni sa nje i o pre ma nje re zer vnih lo ka ci ja za rad, pro na la že nje par tne ra sa od go va ra ju ćom o pre mom za pre ven ci ju i ot kla nja nje po sle di ca ka tas tro fal nog do ga đa ja, kao i de fi ni sa nje al ter na tiv nih mo gu ćnos ti za nas ta vak klju čnih po slov‑nih ak tiv nos ti.

Tes ti ra nje, o drža va nje i una pre đi vanjeDa bi or ga ni za ci ja bi la si gur na da je plan za kon ti nu itet po slo va nja za is ta pri men‑

ljiv i da na naj je dnos tav ni ji i na je fi ka sni‑ji na čin obe zbe đu je nas ta vak obav lja nja klju čnih po slov nih fun kci ja, kao i da bi svi uče sni ci u pro ce su o bnav lja nja po slov nih fun kci ja uve žba li svo je ulo ge, po tre bno je oba vi ti si mu la ci ju ka tas tro‑fal nih do ga đa ja i tes ti ra ti sve ele men‑te pla na. Na taj način mogu se uočiti eventualne slabosti, koje onda mogu biti pravovremeno otklonjene.

Pro ces si mu la ci je i tes ti ra nja pla na za kon ti nu itet po slo va nja tre ba obav lja ti pe ri odi čno, pre ma pla nu tes ti ra nja. Plan, ta ko đe, tre ba kon ti nu ira no ažu ri ra ti u skla du sa po slov nim i ka drov skim pro‑me na ma u or ga ni za ci ji.

Za klju čakPro je kat za kon ti nu itet po slo va nja omo‑gu ća va in sti tu ci ja ma da is pla ni ra ju kon ti nu ira nu is po ru ku svo jih pro i zvo da i u slu ga, u prkos pre ki du iza zva nom ne kim do ga đa jem, i na taj na čin se za šti te od ka‑tas tro fal nih po sle di ca po po slo va nje.

Na ovakvom projektu moraju biti angažovani zaposleni iz više sektora kompanije, kroz različite faze. Ta ko đe, i zra da i im ple men ta ci ja pro jek ta za kon‑ti nu itet po slo va nja po dra zu me va uče šće svih ni voa or ga ni za ci je, u klju ču ju ći ru ko vod stvo. Čest je slu čaj da kom pa ni je i po slov ne or ga ni za ci je an ga žu ju i stru‑čnja ke sa stra ne, od go vor ne za pra vil nu iden ti fi ka ci ju ri zi ka, kao i iden ti fi ka ci ju i oda bir mo gu ćih na či na za šti te od po sle‑di ca os tva re nja ri zi ka, ka ko bi osi gu ra le kva li ta tiv ni pris tup kre ira nju pro jek ta.

Dra ga na Ke cić �

Procena rizika

Odabirstrategije

Razvojplana

Obuka,testiranje i održavanje

Uticaj na poslovanje

Fazeizradeplana

Identifikacija

Ana

liza

IzradaIm

plementacija

Merenje

15

Bet ter to ha ve the bu si ness con ti nu ity plan and not need it, than to ne ed the

plan and not ha ve it.

Šte ta u sled pot pu nog gu bit ka har dver ske o pre me ni ka da ne mo že bi ti to li ko ve li ka kao šte ta zbog ne pov ra tno i zgu blje nih po slov nih po da ta

ka. Svet ska sta tis ti ka ka že da čak 60% svih kom pa ni ja ko je do ži ve ovaj o gro man gu bi tak u ro ku od 3 me se ca ban kro ti ra!

Ba ckup / Di sas ter Re co very

Za šti ta od gu bit ka po slov nih po da ta ka – pi ta nje op stanka

16 Business&IT

Te ma broja

Kom pa nij sko ru ko vod stvo naj če šće oče ku je da će in for‑ma ci oni sis tem kom pa ni je bi ti kon stan tno u ope ra tiv‑nom sta nju bez po se bnog

na po ra IT oso blja. O zna ča ju uti ca ja IT‑ja na uku pne po slov ne re zul ta te ne ra zmi‑šlja se mno go, sve dok sis tem ne pres ta ne da ra di. Na ža lost, ka da se ovo do go di, me na dže ri tek ta da shva ta ju pri ro du po‑sle di ca, ali ta da ovo sa zna nje vrlo čes to ima vi so ku ce nu. Tek ta da na por ko ji IT me na dže ri i oso blje ula žu ka ko bi sis tem ra dio pos ta je vi dljiv za ru ko vod stvo.

U u slo vi ma ka da sis tem ra di, za hte‑vi IT me na dže ra ret ko do la ze na red za ra zma tra nje. Opet, ka da se za hte vi i ra‑zmo tre, svi ma se či ni da su pre vi so ki. Na sre ću, de ša va se da sis tem go di na ma ra di bez zas to ja, ali sa mo je dan o zbi ljan pad sis te ma mo že bi ti ka tas tro fa lan. Ne povra tni gu bi tak po slov nih po da ta ka ni je dan men džment ni je dne fir me se bi ne mo že da do zvo li.

Vrlo čes to fir me ne ma ju po u zda ne ala te za za šti tu od gu bit ka svo jih po da‑ta ka. Kod do no si la ca o dlu ka ne pos to ji do vo ljan ni vo sves ti o po sle di ca ma ko je po nji ho vo po slo va nje mo že ima ti gu bi‑tak po slov nih po da ta ka. Me na dže ri ne ra zu me ju ko li ko je ovaj pro blem ve li ki sve dok do nje ga ne do đe. S dru ge stra ne, i IT me na dže ri sno se od go vor nost jer ne ula žu do volj no na po ra da ru ko vod stvu o bja sne zna čaj ovih pi ta nja i da ih upo zo‑re na mo gu će po sle di ce.

Ovo je po se bno opa sno u kom pa ni‑ja ma ko je su auto ma ti zo va le po slov ne pro ce se – za njih gu bi tak po da ta ka pred‑stav lja ne na do kna di vu šte tu. Za pra vo, još je ta čni je re ći da je gu bi tak po slov nih po da ta ka ne na do kna di va šte ta za sve kom pa ni je, jer su svi vi tal ni pro ce si u svim o zbilj nim kom pa ni ja ma, bez ob zi ra na nji ho vu ve li či nu, u 21. ve ku auto ma‑ti zo va ni.

Jaz nas ta je pri de fi ni sa nju ci lje va i kre ira nju me đu so bnih po tre ba Itja i po slo va nja. Ka ko se ov de ne ra di o ko‑ko ški i ja je tu, sa svim je ja sno da za hte vi pre ma IT‑ju pri ro dno po la ze od za hte va po slo va nja i po slov nih po tre ba. Po slov ne po tre be su sta ri je i dik ti ra ju ko jom di na‑mi kom će se IT ra zvi ja ti. Pos tav ljen na svo je mes to i pred stav ljen kao po mo ćna fun kci ja u slu žbi po slo va nja, IT bi imao o zbilj ni je šan se za us peh pri sle de ćem ra zma tra nju ko li či ne nov ca ko ja će za nje ga bi ti i zdvo je na.

Da kle, menadžeri moraju da progovore jezikom biznisa da bi o bja sni li pre tnje ko je za po slo va nje do no si gu bi tak po slov nih po da ta ka i pre dlo ži li mo gu ća re še nja za spre ča va nje šte te za kom pa ni‑ju. Pos to ji vi še re še nja, a za vi sno od vrste i po tre ba bi zni sa bi ra se i re še nje.

O snov no ču va nje po da takaO snov ni vid za šti te od gu bit ka po da ta ka je be kap, i to je re še nje ko je sve kom pa ni‑je, bez ob zi ra na ve li či nu, mo ra ju ima ti. Do gu bit ka po da ta ka mo že do ći zbog ljud ske gre ške, u sled pro ble ma u in fras‑truk tu ri (npr. zbog ko rup ci je po da ta ka

na sto ridž‑sis te mu) ili ka tas tro fal nog do ga đa ja u da ta‑cen tru (po žar, po pla va i sl.). Po red ne to le ran ci je na gu bi tak po da ta ka, kom pa ni je bi ra ju be kap‑re še‑nje ko je mo že da is pra ti i dru ge iza zo ve.

Po ve ća nje bro ja It ser vi sa i koli či ne po da ta ka jes te je dan od ovih iza zo va. Ko li či na po da ta ka već de ce ni‑ja ma po ka zu je trend naj bržeg ras ta od svih ele me na ta ko ji či ne in for ma ci oni sis tem pre du ze ća. Sma nje ni bu dže ti za It ta ko đe su iza zov, ko ji za po sle di‑cu ima to da me na džment pre du ze ća i zno va oče ku je od IT ode lje nja da sa ma nje nov ca ura di vi še, da se ne in ves‑

NG max

NI max

NI min

NG=NI

RTO

t0

n.j.

Kriva-nivo potrebnih investicija u sistemeza zaštitu od gubitaka podatakaKriva-nivo finansijskih gubitaka u slučajugubitaka podataka

NG – nivo gubitakaNI – nivo investicijaRTO – vreme potrebno za oporavak sistema

gra fi kon po ka zu je na ko ji na čin se mo že o dre di ti ni vo in ves ti ci je ko ji od go va ra op ti mal nom RTO‑u, a upo re đu je ni vo in‑ves ti ci je u re še nja za opo ra vak po slov nih po da ta ka i ni vo gu bi ta ka za po slo va nje ko ji mo gu nas ta ti u sled gu bit ka po slov‑nih po da ta ka. U kom pa ni ja ma či je je po slo va nje ose tlji vo na gu bi tak po da ta‑ka mo ra lo bi se zna ti ko li ke fi nan sij ske gu bit ke ona mo že da pre trpi uko li ko po slo va nje zas ta ne na o dre đe ni pe ri od. U za vi snos ti od ose tlji vos ti po slo va nja, kom pa ni ja se mo že o dlu či ti da in ves ti ra u sis tem za za šti tu od gu bit ka po da ta ka ono li ko ko li ko bi bi la u gu bit ku da i zgu bi po dat ke (na gra fi ko nu je to pri ka za no kao tač ka pre se ka crve ne i pla ve kri ve).

U prak si op ti mal ni i znos in ves ti ci je u ova re še nja na la zi se neg de oko ove tač ke.

Ova ko je jer ne ke kom pa ni je se bi mo gu da do zvo le da RTO bu de du ži. Kom pa ni je, da kle, pre sve ga de fi ni šu ko li ko du go sme ju da os ta nu bez po slov nih po data ka, a on da di zaj ni ra ju re še nje ko je bi ta kvo sta nje po slo va nja po drža lo. U prak si je če šći slu čaj da kom pa ni je ima ju o dre đen bu džet za ko ji mo gu se bi da obe‑zbe de sis tem za za šti tu od gu bit ka po slov‑nih po da ta ka. U pra vo je ra čun gu bi ta ka po po slo va nje u sled du žeg ili kra ćeg RTO po ka za telj ko jim se prav da, ali i za hte va in ves ti ci ja u za šti tu po slo va nja od gu bit ka po slov nih po da ta ka.

Na po me na: Si va pov rši na o zna ča va da tre ba pro ra ču na ti RTO za po slov nu si tu aci ju pri ka za nu kroz o dnos dve kri ve. Na gra fi ko nu se ne či ta vre dnost RTO sa ap sci se.

o dRe đI Va nJe op tI MaL noG nI Voa In Ves tI CIJe

17

ti ra u re sur se, da se broj za po sle nih u IT‑ju sma nji ili bar za drži na pos to je ćem ni vou, u prkos stal nom u slo žnja va nju IT in fras truk tu re, ras tu bro ja ser vi sa i nji‑ho vog vo lu me na.

Ni je dna kom pa ni ja ne sme se bi do‑zvo li ti da ne ma be kap. Na ža lost, sve do ci smo si tu aci je da ve li ki broj kom pa ni ja u Srbi ji i da lje ne po se du je ni ka kvo re še‑nje za be kap, a zna ča jan broj kom pa ni ja ko ris ti re še nja ko ja su po lo vi čna, ne ade‑kva tna i mi mo svih stan dar da. Sud bi na onih ko ji ne ma ju ni ka kav be kap je i zve sna: uko li ko i zgu be po slov ne po dat‑ke, ne će mo ći da se opo ra ve.

Oni ko ji ko ris te po lo vi čna re še nja naj če šće ne ma ju na prav ljen pro je kat be ka pa, kao ni ope ra tiv ni plan, plan tes ti ra nja i si mu la ci je opo rav ka po‑slov nih po da ta ka. Po lo vi čna re še nja, da lje, vrlo čes to po dra zu me va ju be kap na is tom ure đa ju na ko me se na la ze i i zvor ni po da ci.

Čak i ako do đe do ka tas tro fal nog gu bit ka da ta‑cen tra na pri mar noj lo ka‑ci ji, sa uda lje nim be ka pom je mo guće ku pi ti no vu o pre mu i opo ra vi ti po slo va nje u ra zum nom ro ku (u za vi snos ti od to ga ko ji rok je za da to po‑slo va nje kri ti čan, on mo že ali i ne mo ra bi ti „ra zu man“). Ako kom pa ni je ima ju be kap, sa držaj mo ra bi ti i zme šten van, na ra zum noj uda lje nos ti od pri mar ne lo ka ci je (ko ja je za ne ke kom pa ni je re gu‑li sa na pro pi si ma), bi lo da se vrši fi zič ki tran sport be kap‑po da ta ka ili da se ra di o re pli ka ci ji na uda lje noj lo ka ci ji.

Be kap se mo že vrši ti u pot pu nos ti ili in kre men tal no. Pot pu ni be kap po‑dra zu me va ko pi ra nje i re pli ka ci ju svih po slov nih po da ta ka, dok in kre men tal ni po dra zu me va ču va nje pro me na u po‑slov nim po da ci ma u o dno su na po sle‑dnju ko pi ju. In kre men tal ni be kap se če‑šće spro vo di, a pot pu na re pli ka ci ja re đe. Di na mi ka be ka pa za vi si od ose tljivos ti po slo va nja na gu bi tak po da taka. Ta ko, uko li ko se ra di o ose tlji vom po slo va nju, i re še nje za be kap mo ra bi ti ta kvo da se pro ce du ra re ali zu je na na čin ko ji ne ome ta per for man se po slo va nja. Naj če šće se pri be ga va re pli ka ci ji u to ku no ći, tj. van ra dnog vre me na, ali pos to je i be kap‑re še nja ko ja, po se bno in kre men‑tal nu re pli ka ci ju, spro vo de i pa ra lel no sa po slo va njem. Ovakva rešenja daju nam mogućnost povraćaja poslovnih poda‑taka na sat vremena ili pola sata pre trenutka njihovog gubitka.

I zbor re šenjaOd za hte va ne di na mi ke re pli ka ci je po‑da ta ka, kao i od „te ži ne“ sa mih po da ta‑ka, za vi si i oda bir te hno lo gi je. Na trži štu mo že mo pro na ći ve li ki broj re še nja sa ra zli či tom te hno lo škom po za di nom. Ta‑ko kom pa ni je la ko mo gu do ći u is ku še‑nje da se o slo ne na zas ta re lu te ho lo gi ju, ko ja, uz sve ve ću ne to le ran tnost po slo va‑nja pre ma gu bit ku po da ta ka, ni ka ko ni je o prav da na.

Ka ko bi smo obe zbe di li ade kva tno be kap‑re še nje na sop stve noj in fras truk‑tu ri, po tre bno je da pre sve ga kre ira mo plan be ka pa sa di na mi kom re pli ci ra nja i in dek si ma zna ča ja, da kre ira mo plan i obe zbe di mo plat for mu za tes ti ra nje pov‑ra ća ja po da ta ka iz be ka pa, da obe zbe di‑mo in fras truk tu ru u skla du sa pla nom, kao i da oda be re mo do bav lja ča re še nja. Po tre bno je i da re še nje bu de kom pa ti bil‑no sa pos to je ćom in fras truk tu rom, kao i da obe zbe đu je plat for mu za us pe šno spro vo đe nje be kap‑pro ce du re za tre nu‑tno, ali i bu du će sta nje po slo va nja.

Kad je reč o di zaj nu re še nja, va žno je da se ra di na o sno vu obi ma po da ta ka ko ji će se be ka po va ti. Re še nje tre ba da bu de ta kvo da omo gu ći vrše nje pot pu ne be kap‑pro ce du re i opo ra vak iz be ka‑pa bez re me će nja di na mi ke ra da. Loš di zajn re še nja je dan je od naj če šćih ra zlo ga sa ko rup ci ju be ka pa. Ko‑rup ci ja be ka po va nih po da ta ka u re đem

bro ju slu ča je va zna či da je zbog so ftver‑ske gre ške fajl sa ču van na po gre šnoj lo‑ka ci ji, pa ga je ne mo gu će opo ra vi ti. Čest slu čaj ko rup ci je nas ta je zbog po gre šnog be ka po va nja tran sak ci onih lo go va, ko‑ji ma je de fi ni sa na lo gič ka ve za ele me‑na ta SQL ba ze, pa ta ko opo ra vak pos ta je ne mo guć.

Re še nje ko je se čes to sre će je be kap na ma gne tnim tra ka ma, ko je se sva‑ko dnev no o dno se na uda lje nu lo ka ci ju. glav ni ne dos ta ci ova kvog re še nja su an‑ga žo va nje do da tne ra dne sna ge i po dlo‑žnost ljud skim gre ška ma. Još je dan čest o blik je re pli ka ci ja na uda lje noj lo ka ci ji na sav re me ni jim ure đa ji ma (vir tu al ta pe li brary). Trend ko ji de fi ni tiv no do bi ja sve vi še pris ta li ca je be kap kao u sluga u clo udu. Ova te hno lo gi ja do ne la nam je mo gu ćnost da za svo je po slo va nje obe zbe di mo be kap po svim stan dar di ma i na uda lje noj in fras truk tu ri bez in ves‑ti ci onih tro ško va. U prak si ovo re še nje naj če šće ne do bi ja čist clo ud o blik, već se re še nje in te gri še sa pos to je ćom

ne Ga tI Van pRI MeRKom pa ni ja je re dov no spro vo di la bekap‑proceduru na trakama, ko je je o dla ga la u bli zi ni UPS je di ni ca. Ka da je že le la da pov ra ti po dat ke iz be ka pa, tra ke su bi le pra zne zbog zra če nja ko je je do la zi lo od UPS‑ova. Na ža lost, u ovoj kom pa ni ji su na te ži na čin shva ti li ko li ki je zna čaj tes ti‑ra nja re še nja za opo ra vak po slov nih po da ta ka.

18 Business&IT

Te ma broja

in fras truk tu rom i ka pa ci te ti ma ko ri sni ka. Na rav no, us pe šna hi bri dna re še nja um no go me za vi se od stru čnos ti i is kus tva kom pa ni je pro vaj de ra be ka pa kao u slu ge u clo ud‑u.

Pos to je fir me ko je, zbog pri ro de po sla ko jim se ba ve, mo gu se bi do zvo li ti du ži rok za opo ra vak bez zna čaj ni je šte te po po slo va nje. Me đu tim, kod kom pa ni ja sa ve oma di na mi čnim po slo va njem sva ki zas toj za po sle di cu ima mer ljiv fi nan‑sij ski gu bi tak. Ova kve fir me mo ra ju pro jek to va ti sis tem za opo ra vak u slu ča ju ka tas tro fe.

Re še nje za opo ra vak od ka tas trofeKa tas tro fa mo že bi ti ne po go da ve li kog obi ma ili ne sre ća ko ja do vo di do ve li kih ma te ri jal nih ra za ra nja (po žar, po pla‑va, zem ljo tres itd.). Mo gu će po sle di ce ka tas tro fe do vo ljan su ra zlog da lju di stal no tra ga ju za na či ni ma da ih i zbe‑gnu ili bar u bla že. Me đu tim, ka ko se uz ka tas tro fal ne do ga đa je ve zu je nis ka sto pa ve ro va tno će da će se za is ta de si ti, u stal noj nes ta ši ci re sur sa naj če šće bi ra mo

da za ne ma ri mo bi lo ka kvu pri pre mu za po ten ci jal nu ka tas tro fu.

U po slo va nju 21. ve ka su sre će mo se sa vi so kim ni vo om auto ma ti za ci je po‑slov nih pro ce sa, što nas vo di do o zbilj nih ko ris ti od IT‑ja, ali i do di rek tne za vi‑snos ti od IT sis te ma. No vi na či ni pri me‑ne IT‑ja u po slo va nju da nas da ju di rek‑tne kon ku ren tske pre dnos ti i zna čaj no u brza va ju po slo va nje. Ru ko vod stva kom pa ni ja po dra zu me va ju da će nji ho vi IT sek to ri ra di ti bes pre kor no, bez pu ne sves ti o to me šta bi se do go di lo u slu ča ju ka tas tro fe.

U slu ča ju da je u zrok gu bit ka po da ta ka ka tas tro fal ni do ga đaj, bekapre še nje ni je do volj no. U slu ča ju ka tas tro fal nog do ga đa ja mo že se oče‑ki va ti da će o pre ma bi ti fi zič ki o šte će na do ste pe na ne upo tre blji vos ti, ta ko da ni be kap na uda lje noj lo ka ci ji ni je do vo ljan da se po slov ni po da ci pov ra te.

Svi pro ce si su po ve za ni; da kle, gu‑bit kom IT sis te ma pres ta ju sve ope ra‑ci je u kom pa ni ji. Sa mo pad sis te ma u pri zvo dnji di rek tno u zro ku je sma nje nu

pro i zvo dnju, pro da ju, za ra du, a tu su i tro ško vi, po put tro ško va za ra dnu sna gu ko ja ne ra di. U mno gim kom pa ni ja ma čak i je dno dnev ni zas toj pro i zvo dnje i mo gu će šte te od tog zas to ja o pravda va ju ula ga nje u re še nja ili u slu ge za opo ra vak od ka tas tro fe.

S dru ge stra ne, sav re me no po slov no o kru že nje je sve za htev ni je i od je dnog pre du ze ća tra ži da obe zbe di kon ti nu itet po slo va nja, čak i u slu ča ju o zbilj nih in ci‑de na ta, ko ji do vo de do ones po so blja va nja pro duk ci one lo ka ci je. O zbilj nost pro ble‑ma, tj. ne mo gu ćnost pre du ze ća da nas ta‑vi da po slu je u slu ča ju o zbilj nog in ci den‑ta, sa svim po sle di ca ma ko je on iza zi va, pri mo ra la je za ko no dav ce i na dle žna re gu la tor na te la da u svo je skup stan dar‑da ko ji ma se ure đu je o blast u prav lja nja IT in fras truk tu rom i obe zbe đu je kon ti‑nu itet po slo va nja pre du ze ća.

Pre du ze ća da nas ne mo gu da bi ra‑ju ho će li im ple men ti ra ti re še nja ko ja obe zbe đu ju kon ti nu itet po slo va nja, ili, još spe ci fi čni je, re še nja za opo ra vak od ka tas tro fe. Je di na di le ma ko ju pre du ze će

19

mo ra da ra zre ši jes te ka ko im ple menti ra ti plan za kon ti nu itet po slo va nja, o dno sno DR plan.

vre me po tre bno za opo ra vak či ni glav nu ra zli ku i zme đu opo rav ka iz be ka pa i DRa. Da bi se ne ka kom pa ni ja opo ra vi la od ka tas tro fe, po tre bno je da na dru goj uda lje noj lo ka ci ji pos to ji o pre‑ma za do vo lja va ju ćeg ka pa ci te ta na ko joj se sa držaj iz pri mar nog DC stal no re pli‑ci ra/ša lje na uda lje nu lo ka ci ju sa o dre đe‑nim vre men skim ka šnje njem (asin hro na re pli ka ci ja) ili bez ka šnje nja (sin hro na re pli ka ci ja). U slu ča ju ka tas tro fe, IT ope‑ra ci je se nas tav lja ju sa re zer vne lo ka ci je na kon i zvrše nja pro ce du re opo rav ka od ka tas tro fe, ko ja mo že tra ja ti od ne ko li ko mi nu ta pa do ne ko li ko da na, u za vi snos ti od te hnič kog re še nja ko je je iza bra no za o dre đe nu kom pa ni ju.

Naj če šća me ra, ko ja pred stav lja o snov ni vid za šti te, bi la je i zme šta nje be kap‑vo lu me na na uda lje nu lo ka ci ju i po tom opo ra vak kroz re in sta la ci ju har‑dve ra, sis tem skog so ftve ra, a pli ka ci ja, opo ra vak po da ta ka iz be kap‑faj lo va itd. Sve u sve mu: sku po, spo ro, po dlo žno ljud skim gre ška ma. Povrh sve ga, uz go to vo ne mo gu ću pro ve ru funkci onal nos ti dR pla na u ra zum nim in ter va li ma (je dnom kvar tal no).

Kom pa ni je se mo gu o dlu či ti za dva, u o sno vi ra zli či ta te hno lo ška prav ca pri i zgra dnji sis te ma za opo ra vak od ka tas tro fe. Je dno re še nje po dra zu me‑va i zgra dnju do da tnog da ta‑cen tra, uz po što va nje svih te hno lo ških stan‑dar da, ko ji će bi ti smešten na lokaciji fi zič ki do volj no uda lje noj od pri mar ne. Lo ka ci ja i ka pa ci tet ova kvog da ta‑cen‑tra za vi se pre sve ga od ka pa ci te ta ko ji od go va ra ju kon kre tnom po slo va nju, ali i od ka rak te ris ti ka kli me i tla, od pos to je će in fras truk tu re, od za kon ske re gu la ti ve i dr. Da kle, pro je kat i zgradnje da tacen tra za po tre be sis tema za opo ra vak od ka tas tro fe se sa ra zlo gom zo ve in ves ti ci oni pro je kat. Ka ko se ra di o o zbilj noj su mi, po tre bno je is pi ta ti o prav da nost ova kvog pro jek ta i sve al ter na ti ve.

Je dna od sve po pu lar ni jih al ter na ti‑va jes te ko ri šće nje u slu ge za opo ravak od ka tas tro fe u ra ču nar skom o bla ku. Ova ko se eli mi ni še in ves ti ci oni tro šak, a pos ti žu se is ti efek ti na po slo va‑nje. Me se čni tro šak pos ta je e kvi va len tan osi gu ra nju kom pa ni je za mo gu će šte te od gu bit ka po slov nih po da ta ka.

Tes ti ra nje re še nja za opo ra vak od ka‑tas tro fe je nu žnost. Je di no ta ko kom pa ni je sa si gur no šću mo gu zna ti da kon kre tno re še nje fun kci oni še. I zve šta je iz tes to va kom pa ni ja mo že da ko ris ti kao do kaz o obe zbe đe nju kon ti nu ite ta po slo va nja za po tre be kon tro le i re vi zi je, u skla du sa za‑ko ni ma i prav nom re gu la ti vom.

Za klju čakRe še nja za za šti tu od gu bit ka po slov nih po da ta ka mo ra ju bi ti po sle di ca po slov‑nih za hte va i sa mo po slo va nje je to ko je dik ti ra op ti mal no re še nje.

Zahtevi na koje rešenja za bekap i oporavak prvo moraju da odgovore jes te da su je dnos tav na, u tom smi slu da su in te gri sa na i u prav lji va, i da obe zbe đu ju pot pu nu za šti tu po da ta ka. Va žno je i sma‑nje nje ma nu el nog ra da i mo gu ćnos ti da

do đe do ljud skih gre ša ka, kao i da za šti ta po da ta ka ne uti če na rad pro duk ci onih ser vi sa, tj. nu žni su pro duk ci oni ser vi si ko ji su ne pre ki dno ras po lo ži vi i na či je per for man se be kap i DR ne ma ju ni ka kav uti caj. Na rav no, me đu naj va žni je ka rak te‑ris ti ke re še nja spa da i nje go va ce na.

Naj zna čaj ni ji pa ra me tri za de fi ni‑sa nje re še nja i nje go ve ce ne je su vre me po tre bno za opo ra vak po slov nih po da‑ta ka (RTO – Re co very Ti me O bje cti ve) i vre me u ko je že li mo da vra ti mo sis tem pre gu bit ka po da ta ka (RPO – Re co very Po int O bje cti ve). Što su ova vre me na kra‑ća, re še nje za be kap ili opo ra vak (di sas‑ter re co very) je sku plje, a gu bi ci su ma nji, i o brnu to. Pos tav lja se pi ta nje ka ko ih o dre di ti, ta ko da in ves ti ci ja u re še nje bu de o prav da na. U to me vam mo že po‑mo ći gra fik u i zdvo je nom o kvi ru. �

CLo Ud – Ide aL no Re ŠenJeBe kap i DR kao u slu ga u clo ud‑u da ju mo gu ćnost pot pu ne ve ri fi ka ci je i tes ti ra nja re‑še nja za opo ra vak, kao i do da tnu mo gu ćnost pro ve re na za htev. na pla ta se vrši pre ma obi mu an ga žo va nih re sur sa, pa re še nje pos ta je eko no mi čna u slu ga, pot pu no us kla đe na sa stvar nim po tre ba ma ko ri sni ka. Pot pu na ne za vi snost od har dve ra da je mo gu ćnost opo rav ka ser vi sa (po da ta ka) na tre ćoj in fras truk tu ri, čak i u slu ča ju u ni šte nja in fras‑truk tu re ko ri sni ka. Oda bi rom ma na ged clo ud‑a, ko ri snik bi ra da ima ne pre ki dnu pro dršku to kom ra dnog vre me na i van nje ga, kao i flek si bil ne po li se za šti te ser vi sa. Učes ta lost i vrstu be ka pa i DR‑a o dre đu je ko ri snik pre ma kri ti čnos ti ser vi sa – de du pli‑ka ci ja i kom pre si ja obe zbe đu ju vi so ku učes ta lost bez zna čaj nog ras ta vo lu me na po da ta‑ka. Tu je i be zbe dnost po da ta ka u clo ud‑u. Ret ko ko ja kom pa ni ja ima ra ču ni cu da se bi pri u šti in fras truk tu ru ka kvu mo že da do bi je kao u slu gu u clo ud‑u, u smi slu za do vo lje‑nja stan dar da pri i zra di da ta‑cen tra, sna ge ma ši na i so ftve ra za za šti tu i od bra nu, a tu je i tim stru čnja ka ko ji će se za po tre be ko ri sni ka u slu ga bri nu ti o ser vi si ma.

20 Business&IT

Te ma broja

Ka ko pro tiv DDoS na pa da?

U prvom tro me se čju 2014. go di ne kom pa ni ja Kas persky Lab otkri la je u Srbi ji 373.588 slu ča je va na pa da zlo na mer nih pro gra ma.

Čak tre ći na od to ga bi li su lo kal ni na pa di!

Po sle dnjih go di na be le ži se po rast bro ja be zbe dno snih in ci de na ta na in ter ne tu, po čev ši od onih ko ji kom‑pro mi tu ju kraj nje ko ri sni ke,

sve do na pa da či ji su cilj ve li ki sis te mi, po put mul ti na ci onal nih kom pa ni ja, držav nih or ga na i in ter net pro vaj de ra. Na pa di u sme re ni ka kraj njim ko ri sni ci‑ma naj če šće do la ze u vi du ma li ci o znog so ftve ra ko ji de gra di ra per for man se ko ri snič kih ra ču na ra i pri ku plja ose‑tlji ve po dat ke, po put lo zin ki ili bro je va kre di tnih kar ti ca. Na pa da či čes to pre ko ma li ci o znog so ftve ra pre uzi ma ju kon‑tro lu nad na pa dnu tim ra ču na ri ma, ra di i zvo đe nja ko or di ni sa nih na pa da.

S dru ge stra ne, na pa di u sme re ni ka ve li kim sis te mi ma re ali zu ju se naj če‑šće u for mi DDoS (Dis tri bu ted De ni al of Ser vi ce) na pa da, či ji je o snov ni cilj da

one mo gu će kraj njim ko ri sni ci ma ko ri‑šće nje na pa dnu tog ser vi sa. Po što mre že in ter net pro vaj de ra, ve li kih kom pa ni ja i držav nih or ga na op slu žu ju vi še ko ri‑sni ka, efe kat ova kvih na pa da je naj če šće ve li kih ra zme ra.

Ra ni DDoS daniIako su se me to de i mo ti vi DDoS na pa da me nja li to kom pro te klih go di na, cilj sa mih na pa da os tao je is ti: one mo gu ći ti ili ote ža ti ko ri sni ci ma pris tup o dre đe‑nim ser vi si ma ili re sur si ma, a ne bi ti ot kri ven.

Pa ra lel no sa ra zvo jem sis te ma za šti te, ra zvi ja le su se i te hni ke na pa da. U po‑čet ku je na pa de vršio di rek tno na pa dač, dok je iden ti tet skri vao mo di fi ka ci jom i zvo ri šne a dre se.

Prvo bi tni na pa di ovog ti pa na zva ni su DoS (De ni al of Ser vi ce) na pa di ma, a

obu hva ta li su na pa de na mre že, sis te me i o dre đe ne ser vi se pri li kom ko jih se pre ma na pa da nom re sur su ša lje ve li ka ko li či na ne že lje nog sa o bra ća ja, ko ji je po svo joj for mi e kvi va len tan re gu lar nom sa o bra‑ća ju. U sled o grom ne ko li či ne sa o bra ća ja, in for ma ci oni sis te mi bi va ju pre op te re će‑ni i ni su u sta nju da pro ce si ra ju ce lo ku‑pan sa o bra ćaj, što re zul tu je ili pot pu nim pre ki dom ser vi sa ili ote ža nim pris tu pom ko ri sni ka o dre đe nim ser vi si ma.

Vre me nom su DoS na pa di evo lu ira li u DDoS (Dis tri bu ted De ni al of Ser vi ce) na pa de, ta ko što su ulo gu di rek tnih i zvrši la ca pre uze li ra ču na ri za ra že‑ni ma li ci o znim so ftve rom, ta ko zva ni bo to vi, ko ji ma di ri gu je na pa dač, pre ko bot‑ser ve ra. Na pa dač je čes to skri ven iza ne ko li ko prste no va za šti te, dok na pa de ne sve sno i zvo di ve li ka gru pa ko ri sni ka ko ja či ni mre žu na pa da ča,

Be zbe dnost

21

o dno sno bo tnet. Bo tne to vi pred stav lja ju do bar na čin za po ve ća va nje in ten zi te ta na pa da jer obu hva ta ju ve li ku gru pu ko‑ri sni ka, a is tov re me no skri va ju di rek‑tnog na pa da ča.

DDoS na pa di, s dru ge stra ne, pred‑stav lja ju ko or di ni sa ne na pa de vi še i zvrši la ca, či ji je cilj ones po so blja va nje o dre đe nog ser vi sa. Ve za i zme đu bo‑tne to va i DDoS na pa da je ta kva da se

ovi poj mo vi čes to i ne ra zdva ja ju, jer je naj ve ći broj DDoS na pa da re ali zo van u pra vo di rek tnim ko ri šće njem bo tne to‑va. Ko ri šće njem ve li kog bro ja i zvrši la ca, na pa dač, po red po ve ća nja in ten zi te ta, is tov re me no i efi ka sni je kri je svo ju IP a dre su, jer u na pa du učes tvu je „sa mo“ kao kao ko or di na tor. Što je ve ći broj slo je va i zme đu na pa da ča i nje go ve žrtve, ma nje su šan se da on bu de ot kri ven.

Si tu aci ja da nasDa na šnji na pa di ko ji za cilj ima ju ones‑po so blja va nje in for ma ci onih sis te ma u glav nom su DDoS na pa di, zbog la ko će ko jom se ve li ki broj ko ri sni ka in fi ci ra ma li ci o znim so ftve rom, pre ko ko jeg se kre ira bo tnet i ka sni je di ri gu je na pa dom.

U pra vo ve li ki broj za ra že nih ure đa ja pred stav lja o slo nac go to vo svih da na‑šnjih DDoS na pa da. Na u brza no ši re nje uti če i brzi na ra zvo ja in ter ne ta, ne dos ta‑tak an ti vi ru snog so ftve ra na ko ri snič‑kim ra ču na ri ma, ali čes to i in for ma tič ka ne pi sme nost ko ri sni ka.

In di vi du al no po sma tra no, sva ki za‑ra že ni ko ri snik ili bot mo že da po ša lje ma lu ko li či nu sa o bra ća ja, ko ja ne re me ti

Ka ko ih spre či ti?Za šti ta od DDoS na pa da i zvo di se im ple‑men ta ci jom po se bnih ure đa ja na pe ri me‑tri ma ko ri snič kih mre ža ili ko ri šće njem do da tnih ser vi sa ko je in ter net pro vaj de ri nu de. Im ple men ta ci jom po se bnih ure‑đa ja za za šti tu od DDoS na pa da mo gu će je os tva ri ti bo lju kon tro lu i mo ni to‑ring. Pro blem kod ova kvog pris tu pa je što ne že lje ni sa o bra ćaj do la zi do mre že kraj njeg ko ri sni ka, za uzi ma ka pa ci tet pris tu pnih lin ko va, do da tno op te re ću je mre žne ure đa je i dis tri bu tiv nu mre žu pro vaj de ra.

Pro vaj de ri nu de ko ri sni ci ma, kao do da tni ser vis, za šti tu od DDoS na pa da. Kraj nji ko ri sni ci ima ju mo gu ćnost da pre ko web por ta la de fi ni šu pa ra me tre fil tri ra nja. Naj če šće je to gru bo fil tri ra‑nje sa o bra ća ja, gde se o dre đe nom sku pu IP a dre sa za bra nju je pris tup na pa dnu‑tom ser vi su.

Ako je ka kraj njem ko ri sni ku u sme‑ren DDoS na pad vi so kog in ten zi te ta, ta da naj če šće do la zi do za gu še nja pris tu‑pnih lin ko va ili sa mog ure đa ja za za šti tu od DDoS na pa da. Me to da za šti te na ni vou pro vaj de ra po ka za la se kao bo lja za ova kvu vrstu na pa da, jer sa o bra ćaj ne do la zi do ko ri snič ke mre že.

Pos to ja nje ure đa ja za za šti tu od DDoS na pa da na pe ri me tru mre že kraj njeg ko‑ri sni ka ne op ho dno je zbog de tek ci je na‑pa da, ali i za šti te od in te li gen tni jih DDoS na pa da ko ji ci lja ju ne dos tat ke pro to ko la ili sa mih a pli ka ci ja. Ova kva re še nja nu de kraj njim ko ri sni ci ma mo gu ćnost de fi ni sa nja ve li kog bro ja po li sa, pu tem ko jih je mo gu će de tek to va ti ma li ci o zni sa o bra ćaj.

U broj nim slu ča je vi ma, pro blem kod DDoS na pa da je ka sna de tek ci ja, jer se DDoS na pad naj če šće de tek tu je tek ka da ne ki ser vis pos ta ne ne dos tu pan. Iz tog ra zlo ga, pri me na spe ci ja li zo va nih ure‑đa ja je o prav da na, jer je mo gu će de tek to‑va ti na pad u ra noj fa zi i ana li zom lo go va us ta no vi ti pri ro du na pa da.

Hi bri dni mo del za šti te, ko ji po dra‑zu me va ko ri šće nje spe ci ja li zo va nih ure đa ja na pe ri me tru mre že kraj njeg ko ri sni ka i ko ri šće nje DDoS za šti te na ni vou pro vaj de ra, po ka zao se kao na je fi ka sni ji, jer je na ure đa ju mo gu će de tek to va ti DDoS na pad u ra noj fa zi, u tvrdi ti pri ro du na pa da, a na kon to ga ta kav sa o bra ćaj o zna či ti kao ne po že ljan na ni vou in ter net pro vaj de ra.

Alek san dar Pav lo vić �

nje go ve re sur se. gru pno gle da no, ko li či‑na sa o bra ća ja ko jom za ra že ni ko ri sni ci mo gu da na pa dnu ci lja nu mre žu di rek‑tno je sra zmer na nji ho vom bro ju.

Na pa da či su, za pra vo, u sta nju da sla‑njem sve ga ne ko li ko ko man di u prav lja ju ar mi jom od ne ko li ko hi lja da, pa čak i ne ko li ko sto ti na hi lja da bo to va, o dno sno di rek tnih i zvrši la ca. Ma li ci o zni so ftver naj če šće se ši ri pu tem in ter net crva,

pre ko ko ga za ra že ni ra ču nar da lje ši ri ma li ci o zni so ftver.

Ti po vi na padaNa čel no gle da no, DDoS na pa di se mo gu po de li ti na bandwidth, pro to kol i a pli ka‑tiv ne na pa de.

Bandwidth na pa di su u glav nom u sme re ni ka za gu še nju mre žnih re sur sa, po put pro to ka ili pro pu sne mo ći ure đa‑ja. Uko li ko je in ten zi tet na pa da ve li ki, mo gu će je pot pu no za gu še nje lin ko va i zme đu pro vaj de ra i ko ri sni ka. Pri li‑kom za gu še nja do la zi i do us po ra va nja ko ri snič kog sa o bra ća ja, po ja ve re tran‑smi si ja ko je pro i zvo de do da tni sa o bra ćaj i ka šnje nja.

Pro to kol na pa di se i zvo de pre ko ta čno o dre đe nih pro to ko la, ko ris te ći oso bi ne pro to ko la pre ko ko ga se re ali zu ju, ta čni je nje go ve ne sav rše nos ti.

A pli ka tiv ni na pa di, za ra zli ku od pret ho dno na ve denih na pa da ko ji di rek‑tno crpe mre žne re sur se ili is ko ri šća va ju karakteristike protokola, ci lja ju so ftver‑ske ne dos tat ke a pli ka ci ja na ko ji ma se ba zi ra ju ko ri snič ki ser vi si, kao npr. ne dos tat ke web ser ve ra.

22 Business&IT

Te ma broja

naJ po zna tI JI na padIPrvim DoS na pa dom sma tra se onaj ko ji je 1974. go di ne i zveo Dej vid De nis. Ta da je na pa dnu ta is tra ži vač‑ka la bo ra to ri ja Uni ver zi te ta Ili no is. Na pad je bio u sme ren na ter mi nal ne ure đa je i ko ris tio je nji hov ne dos ta‑tak da na ko man du exter nal, pu tem ko je se pris tu pa ek ster nom ure đa ju ko ji je za ka čen na ter mi nal, re agu ju pre las kom u lo cked mod, uko li ko ne ma po ve za nih ek ster nih ure đa‑ja. I zla zak iz lo cked mo da za hte vao je res tart ter mi na la. Na pa dač je is ko ris tio ovaj ne dos ta tak i po slao ko man du ka gru pi ter mi na la, blo ki‑ra ju ći nji hov da lji rad.

Je dan od naj ve ćih DDoS na pada za be le žen je to kom 1999. go di‑ne, ka da su na pa da či, ko ri šće njem ala ta Tri noo, ones po so bi li mre žu Uni ver zi te ta Mi ne so ta na ne ko li ko da na. Prin cip na pa da svo dio se na pos to ja nje mas ter i de amon ra ču‑na ra: na pa dač je slao in struk ci je ka mas ter ra ču na ri ma, dok su oni te in struk ci je da lje pro sle đi va li ka de‑amon gru pa ma ra ču na ra, ko je su ka na pa da noj mre ži sla le ve li ke ko li či ne UDP pa ke ta.

U maju 2014. godine, došlo je do snažnog napada na DNS servere kom‑panije Akamai. Primarni cilj napada, prvog u nizu, bio je chat server u Aka‑mai sistemu, a kompanija je zabeleži‑la najveći broj paketa u sekundi (pps) prošle godine ‑ čak 110 miliona!

Napad je istovremeno ciljao Akamai servere na više lokacija širom sveta, a odvijao se u dva navrata ‑ oba puta u trajanju od šest do sedam sati. U prvom napadu, 28. maja, ostvaren je ukupan protok od preko 119 gbps, uz preko 59 miliona pps. Potom su napadači promenili taktiku i dva dana kasnije ostvarili ukupan protok od “svega” 92,8 gbps, dok je broj paketa u sekundi skoro dupliran na 110 miliona.

Iako se sumnja da je izvor napada iz Kine, analizom IP adresa sa kojih je saobraćaj stizao vidi se zapravo gde se nalaze zaraženi računari, odnosno delovi bot mreže. Većina njih, preko 56% je u SAD, dok ih je u Kini bilo blizu 23%. Pored toga, zabeležene su IP adrese iz Velike Britanije, Nemač‑ke i Japana.

23

Zna čaj za šti te

web a pli ka cija

Po pu lar nost web a pli ka ci ja, kao i nji ho va vre dnost u smi slu in for ma ci ja ko je mo gu

bi ti kom pro mi to va ne i ta ko na ru ši ti u gled kom pa ni je, uči ni le su da se ma li ci o zni

ko ri sni ci in ter ne ta po sve te ra zvo ju po sebnih ala ta i te hni ka spe ci jal no pi sa nih za

na pa de na ovaj tip a pli ka cija

Web ap pli ca ti on fi rewall

24 Business&IT

Te ma broja

Web te hno lo gi je do ve le su do tren da kon zu‑me ri za ci je in ter ne ta, jer sve što je ko ri sni ku po tre bno jes te brow‑

ser, a mo gu ćnos ti su, či ni se, bes ko na čne. Da nas sva ka a pli ka ci ja ko ja tre ba da pos ta ne dos tu pna ši ro kom audi to ri ju mu na in ter ne tu jes te web a pli ka ci ja. Ona je, i zme đu os ta log, i sred stvo za ko mu ni‑ka ci ju kom pa ni ja sa ko ri sni ci ma pre ko in ter ne ta i pred stav lja vi še od web saj ta jer omo gu ća va ko ri sni ci ma in te rak ci ju sa njom, na pri mer da se re gis tru ju, pri tom os ta ve svo je po dat ke kom pa ni ji i tek na kon to ga pris tu pe sa drža ju ko ji im je in te re san tan. Kom pa ni ja po dat ke ko ji su os tav lje ni mo že da lje is ko ris ti ti u mar ke‑tin ške svrhe.

Web a pli ka ci je po put e‑com mer ce a pli ka ci ja će, na kon lo go va nja, ko ri sni‑ku omo gu ći ti da iza be re pro i zvod ko ji že li da ku pi i na kra ju ga pla ti ta ko što će une ti broj svo je kre di tne kar ti ce. Ban ke kroz on li ne ban king a pli ka ci je po ku ša‑va ju da sma nje re do ve u ek spo zi tu ra ma. Sli čno to me, drža va kroz pro je kat e‑u pra‑ve po ku ša va da po je dnos ta vi i zda va nje do ku me na ta. U sva kom od ovih slu ča‑je va, da bi se ser vis što lak še po nu dio kraj njim ko ri sni ci ma, a po tom i da bi se lak še na do gra dio, a to zna či bez in ter‑ven ci je kod kraj njeg ko ri sni ka, kom pa‑ni je, ban ke, pa i drža va bi ra ju da ser vis is po ru če u vi du web a pli ka ci je.

Pod poj mom web a pli ka ci je, da kle, po dra zu me va mo ser vis ko ji se is po ru‑ču je pre ko HTTP pro to ko la, ko jem se pris tu pa kroz browser, a sa držaj ko ji se tom pri li kom pre zen tu je, za ra zli ku od saj ta, di na mič ki je skro jen pre ma in pu tu od stra ne ko ri sni ka. Po pu lar nost web a pli ka ci ja, kao i nji ho va vre dnost u smi‑slu in for ma ci ja ko je mo gu bi ti kom pro‑mi to va ne i ta ko na ru ši ti u gled kom pa‑ni ja, uči ni le su da se ma li ci o zni ko ri sni ci in ter ne ta po sve te ra zvo ju po se bnih ala ta i te hni ka spe ci jal no pi sa nih za na pa de na njih.

Ra nji vost web a pli ka cijaMo gu ćnost da ko ri snik u prav lja sa‑drža jem ko ji se pre zen tu je kroz in pu te pred stav lja o snov sva kog na pa da na web a pli ka ci ju. Kom pa ni je u glav nom pri me‑nju ju o snov na re še nja za za šti tu svih ser vi sa, a to su fi rewall i IPS. O snov nim si gur no snim re še nji ma kom pa nij ska web a pli ka ci ja ni je u pot pu nos ti za šti će‑

na od na pa da sa in ter ne ta, jer fi rewall i IPS re še nja ne či ta ju upi te na a pli ka tiv‑nom ni vou, već pro ve ra va ju da li HTTP fun kci oni še po RFC stan dar di ma i pri‑me nju ju ge ne rič ke po li se za za šti tu.

Za ra zu me va nje upi ta ka web a pli‑ka ci ji po tre ban je web ap pli ca ti on fi rewall ko ji ra zu me lo gi ku kom pa nij ske a pli‑ka ci je i ko ji će i on da ka da se a pli ka ci ja na do gra di no vom fun kci onal no šću brzo na uči ti ka ko su no ve fun kci onal nos ti im ple men ti ra ne i sho dno to me pri la go‑di ti za šti tu.

Ka da se kom pa ni ja o dlu či da po nu‑di no vi ser vis kraj njim ko ri sni ci ma, u fo ku su kom pa ni je i ra zvoj nog ti ma su fun kci onal nos ti ko je ser vis ima, sve sa ci ljem da se ko ri snič ki ugo đaj u ra du sa a pli ka ci jom što vi še po je dnos ta vi, uz po‑nu du mno štva mo gu ćnos ti. Ka ko ras tu fun kci je ko je a pli ka ci ja ima i ka ko ras te njen zna čaj za po slo va nje kom pa ni je, ta‑ko ras te i ri zik da bi se nje nim even tu al‑nim kom pro mi to va njem mo gao na ru ši ti u gled kom pa ni je ili na pra vi ti di rek tna ili in di rek tna fi nan sij ska šte ta.

Fi rewall i IPS ni su do voljniRa zvoj ni tim se ba vi fun kci onal no šću sa me a pli ka ci je, ali ne i nje nom si gur no‑šću, jer ne sa gle da va be zbe dno sne ri zi ke u pot pu nos ti. Ono što se mi ni mal no uvek oče ku je od ra zvoj nog ti ma u ve zi sa za šti tom jes te im ple men ta ci ja o snov nih si gur no snih pre po ru ka pri li kom di zaj na a pli ka ci je. Ne ke od tih pre po ru ka po dra‑zu me va ju i da stra ni ca za lo go va nje bu de is po ru če na pre ko en krip to va ne HTTPS se si je, a ne pre ko HTTP pro to ko la, jer se u dru gom slu ča ju po da ci za lo go va nje ili broj kre di tne kar ti ce i PIN ša lju u či tlji‑vom o bli ku pre ko in ter ne ta.

U ve zi sa tim, ako su im ple men ti‑ra ni fi rewall i IPS re še nja i pri me nje ne sve si gur no sne pre po ru ke, kom pa nij ske web a pli ka ci je i da lje os ta ju ne do volj no za šti će ne ako ne pos to ji me ha ni zam va li‑da ci je ko ri snič kih in pu ta. To zna či da, na pri mer, za for me ko je omo gu ća va ju ko ri sni ci ma da se lo gu ju mo ra pos to ja ti me ha ni zam pro ve re da li ko ri snik u pre‑dvi đe na po lja uno si niz slov nih zna ko va, a ne spe ci jal ne zna ke ko ji bi mo gli pred‑

25

stav lja ti ko man de ko ji ma zlo na mer ni ko‑ri snik po ku ša va da, na pri mer, ko mu ni‑ci ra sa ba zom po da ta ka. Ba za po da ta ka je u di zaj nu web a pli ka ci ja po sle dnji sloj, u tom smi slu da ni ka da ni je di rek tno i zlo že na in ter ne tu, a u pra vo je to sloj ko ji sa drži na jo se tlji vi je in for ma ci je.

Opi sa ni na pad, ka da ne pos to ji me‑ha ni zam za pro ve ru ko ri snič kog uno sa ili ka te go ri za ci ja šta je po da tak ko me se ve ru je, a gde se kroz for mu ša lju ko man‑de di rek tno SQL ba zi po da ta ka, na zi va se SQL inje cti on. Ka te go ri ja inje cti on na pa da, u ko ju spa da ju SQL, OS i LDAP inje cti on na pa di, naj kri ti čni ja je ka te‑go ri ja u smi slu uti ca ja na bi znis pre ma OWASP (Open Web Ap pli ca ti on Se cu rity Pro ject) Top 10 do ku men tu.

Unos ko ri snič kih po da takaHTTP pro to kol je u o sno vi sta te less pro‑to kol, što zna či da prvo bi tno ni je imao me ha ni zam za pra će nje se si je ko ri sni ka, za čim ni je ni bi lo po tre be kod pre zen to‑va nja sta tič kog sa drža ja ka kav su nu di li prvi web saj to vi. Sa web a pli ka ci ja ma, gde uvek pos to ji op ci ja lo go va nja ka ko bi se ko ri snik re gis tro vao i auto ri zo vao za pris tup o dre đe nom sa drža ju, po tre bno je je dnos tav no pra ti ti ko ri sni ka i to se naj če šće i zvo di tzv. „ko la či ći ma“ (engl. co oki es).

Ne do volj no do bro re še nje za u prav‑lja nje „ko la či ći ma“, u smi slu ču va nja, en krip ci je i pro ve re vre me na tra ja nja, gde pos to ji mo gu ćnost da se po se bnim ala ti ma, na kon ve li kog bro ja po ku ša‑ja, us pe šno po go di pros ta kom bi na ci ja kre den ci ja la za lo go va nje, pred stav lja

pre du slov za us pe šnost na pa da ko ji ma se do bi ja pri vi le go van pris tup a pli ka ci‑ji. Me ha ni zmi za šti te od ove ka te go ri‑je na pa da su ra zli či ti: od pot pi si va nja „ko la či ća“ di gi tal nim ser ti fi ka tom do im ple men ta ci je za šti te, gde se na kon, na pri mer, tri be zus pe šna lo go va nja na ne ko vre me za bra nju je pris tup stra ni ci za lo go va nje.

XSS ili cross‑si te scrip ting na pad se ta ko đe us pe šno i zvo di ako ne pos to ji va li da ci ja po da ta ka ko je ko ri snik uno si i po da ta ka ko je a pli ka ci ja pri ka zu je, ta ko da zlo na mer ni ko ri snik mo že da in fi ci ra a pli ka ci ju ma li ci o znim sa drža jem pre ko for me za unos po da ta ka. U slov no re če‑no, obi čan ko ri snik će pri li kom sle de će po se te za ra že noj web a pli ka ci ji ski nu ti u po za di ni ma li ci o znu skrip tu. Skrip ta za tim mo že da u kra de sa ko ri snič kog

ra ču na ra „ko la či će“ i sa ču va ne po dat ke, i po ša lje ih zlo na mer nom ko ri sni ku ko ji je prvo bi tno in fi ci rao web a pli ka ci ju.

Po znat je slu čaj ban ke či ja je on‑li ne ban king a pli ka ci ja bi la pre dmet us pe šnog XSS na pa da, gde je u o kvi ru zva ni čne stra ni ce za lo go va nje kli je na ta ban ke bi la u gra đe na ma li ci o zna for ma za unos lo gin po da ta ka. Na taj na čin su broj ra ču na i PIN za auto ri za ci ju pris tu pa pos ta li dos tu pni ha ke ri ma.

Re še nja za za štituUko li ko a pli ka ci ja ni je do volj no za šti će‑na, di rek tna fi nan sij ska šte ta bi la bi, na pri mer, kra đa nov ca sa ra ču na kli je na ta ban ke, a in di rek tna fi nan sij ska šte ta on da nas ta je zbog gu bit ka po ve re nja kli je na ta u ban ku ili kom pa ni ju. Kom pa‑ni je će mo ra ti sve vi še da ko mu ni ci ra ju sa kli jen ti ma pre ko web a pli ka ci ja, a nji hov u gled će, i zme đu os ta log, za vi si ti i od to ga da li ko ri sni ci mo gu da ve ru ju kom pa nij skoj a pli ka ci ji. Sli čno to me, ne‑do pus ti vo je kom pro mi to va nje pro jek ta e‑u pra ve i li čnih po da ta ka gra đa na.

U pra vo opi sa ni pri me ri na pa da na‑vo de na za klju čak da re še nje za za šti tu kom pa nij ske web a pli ka ci je mo ra ra zu‑me ti na čin ra da a pli ka ci je, ta ko da mo že da pre po zna, i zme đu os ta log, for me za lo go va nje, da bi se mo gle pri me ni ti po li‑se ko ji ma se de fi ni še šta je ko ri sni ci ma

popULaRnost WeB aPlIKaCIJa, Kao I nJIHoVa VRednost U sMIsLU InFoRMaCIJa koJe MoGU BItI KoMPRoMItovaNe, UČInILe sU da se MaLICIoznI koRIsnICI InteRneta posVete RazVoJU poseBnIH aLata I teHnIka za napade na nJIH

26 Business&IT

Te ma broja

do zvo lje no da une su; re še nje ko je za tim mo že da na uči šta su do zvo lje ni URL‑ovi, pa ra me tri u o kvi ru URL‑ova, da pra ti ko ri snič ku se si ju, o dno sno, u naj ši rem smi slu, da na uči fun kci oni sa nje web a pli ka ci je i bu de nje no o gle da lo.

Re še nja ko ja im ple men ti ra ju ove te hni ke na zi va ju se web ap pli ca ti on fi‑rewall (WAF) re še nji ma. Ona ne is klju ču‑ju fi rewall i IPS kao prvi ni vo za šti te na mre žnom slo ju, kao ni im ple men ta ci ju svih si gur no snih pre po ru ka za za šti tu web ser ve ra, a pli ka tiv nog ser ve ra i ba ze po da ta ka. Web ap pli ca ti on fi rewall re še‑nja su krov na si gur no sna re še nja, u tom smi slu da fi no ra zu me ju kon kre tnu a pli‑ka ci ju i sho dno to me mo gu da je za šti te od so fis ti ci ra nih na pa da kod ko jih ide ja ni je da se ser vis uči ni ne dos tu pnim, već

da se ne pri me tno u kra du vre dne in for‑ma ci je.

Šta ra di WAF?Web ap pli ca ti on fi rewall re še nja su spe‑ci ja li zo va na za za šti tu web a pli ka ci ja. Obi čno se im ple men ti ra ju is pred web ser‑ve ra, kao re ver zni prok si, po što je is kus‑tvo po ka za lo da se je di no na ta kav na čin obe zbe đu je de talj na pro ve ra. Naj ve ća pre dnost pos ti že se u slu ča ju ka da se šti‑te web a pli ka ci je ko je su ra zvi ja ne unu tar kom pa ni ja, tzv. cus tom web a pli ka ci je. ge ne rič ke web a pli ka ci je, po put Mi cro‑soft Sha re Po int‑a i CRM‑a, pi sa ne su ta‑ko da obe zbe de fun kci onal nost i da bu du be zbe dne. I po red to ga, ni je po gre šno ni ove a pli ka ci je šti ti ti WAF re še njem, jer se ta ko mo že obe zbe di ti do da tna za šti ta,

po se bno u slu ča ju no vih na pa da za ko je još uvek ne pos to ji so ftver ska za krpa.

Ova re še nja čes to in te gri šu i dru‑ge te hno lo gi je za šti te, po put DDoS re še nja, kon tro le pris tu pa a pli ka ci ji, Sin gle‑Sign‑On (SSO) fun kci ju i SSL o fflo ading. Je dan od ek spli ci tnih za‑hte va PCI DSS (Payment Card In dustry Da ta Se cu rity Stan dard) stan dar da je i da se web a pli ka ci je ko je su vi dlji ve na in ter ne tu mo ra ju šti ti ti web ap pli ca ti on fi rewall‑om, a uko li ko kom pa ni ja ni je im ple men ti ra la ta kvo re še nje web a pli‑ka ci je mo ra ju bi ti ske ni ra ne po se bnim ala ti ma je dnom go di šnje i po sle sva ke pro me ne na a pli ka ci ji im ple men ti ra ti i no ve si gur no sne pre po ru ke. WAF je sva‑ka ko ele gan tni je i je dnos tav ni je re še nje.

Ma ri ja Se lak �

Ap pli ca ti on Se cu rity Ma na ger je re še nje ame rič ke kom pa‑

ni je F5 ko je obe zbe đu je za šti tu kri ti čnih web a pli ka ci ja od na pa da na a pli ka tiv nom slo ju, kao što su i zme ne co okie faj lo va, SQL, LDAP i OS inje cti on na pa di ili ma li ci o zni upi ti ko ji ma se is crplju ju me mo‑rij ski ba fe ri a pli ka ci je ka ko bi se za us ta vi li ser vi si, do bio pris tup shell‑u ili dis tri bu ira li vi ru si.

Po red to ga, F5 ASM spre ča va ne ov la šće nu pro me nu sa drža‑ja a pli ka ci je, DDoS na pa de, kao i na pa de sa ne po zna tih IP a dre sa ili lo ka ci ja. Ovo re še nje in te gri‑še i fun kci je SSL o fflo ading‑a, a kroz po se ban mo dul obe zbe đu je i kon tro lu pris tu pa kom pa nij skim a pli ka ci ja ma u vi du SSO fun kci je.

F5 Ap pli ca ti on Se cu rity Ma na gerS ob zi rom na ar hi tek tu ru F5 pro i zvo‑

da, ko ji se mo gu svrsta ti u ka te go ri ju ap pli ca ti on de li very con trol ler‑a, lo ad ba lan cer je uvek deo A pli ca ti on Se cu rity Ma na ger‑a. Mo gu će je, da kle, ne sa mo šti ti ti web a pli ka ci je već obe zbe di ti i lo ad ba lan cing fun kci ju, što omo gu ća va i da se op ti mi zu je kli jent‑ser ver ko mu ni ka ci‑ja kroz TCP op ti mi za ci one te hni ke.

F5 šti ti od tzv. ze ro‑day na pa da ta ko što to kom prve fa ze im ple men ta ci je „uči“ o na či nu ra da web a pli ka ci je, ske ni ra ju ći struk tu ru URL‑ova i do zvo lje ne URL pa‑ra me tre, for me za unos po da ta ka i sl. Na de fi ni sa ne ele men te se po tom pri me nju‑ju od go va ra ju će si gur no sne po li se.

ASM se je dnos tav no in te gri še sa VMware plat for mom, o dno sno omo‑gu će na je ko mu ni ka ci ja i zme đu dva re še nja. Na pri mer, ka da zbog po ras ta

ko ri snič kih upi ta VMware po kre ne do da tni web ser ver, on ša lje in for ma‑ci ju o to me u ASM, ko ji u ba lan si ra‑nje op te re će nja u klju ču je i no vi ser‑ver. Ka da se obim ko ri snič kih upi ta sma nji i VMware is klju či ne po tre ban web ser ver, ASM do bi ja in for ma ci ju da ga is klju či iz da ljeg ra da.

Po red to ga, F5 ASM se sa VMwa‑re‑om do da tno in te gri še kroz NSX, ka ko bi se nje go ve fun kci je mo gle pri me ni ti na ni vou sva ke vir tu el ne ma ši ne i tako pri do da la va žna ko‑cki ca za re ali za ci ju ide je so ftver ski de fi ni sa nog da ta‑cen tra.

27

Za šti ta e‑ma il ser visa

U av gus tu 2014. go di ne, kom pa ni ja Kas persky Lab ana li zi ra la je evo lu ci ju spa ma i us ta no vi la da je broj fi šing na pa da po ras tao čak 1,5 pu ta! Za šti ta je sve ne op ho dni ja...

U prkos či nje ni ci da je ve ći na e‑ma il po ru ka ne že lje na ili da čak sa drži ma li ci ozan so ftver, e‑ma il je ser vis za ko mu ni ka ci ju na ko ji se

o sla nja ju prak ti čno sve or ga ni za ci je. Iako se mno gi tru de da obu če ko ri sni ke ka ko da iden ti fi ku ju zlo na mer nu po ru ku, to ni je do volj no za pot pu nu za šti tu od na‑pa da ha ke ra ko ji po ku ša va ju da upa dnu u nji ho ve sis te me i do ko pa ju se že lje nih in for ma ci ja.

Je dnim kli kom na URL ko ri sni ci mo‑gu oti ći na kom pro mi to van sajt, gde će bi ti upi ta ni za po dat ke o nji ho voj ban ci ili će ski nu ti vi rus ko ji će nji hov ra ču nar pre tvo ri ti u bot. Za to or ga ni za ci je mo ra ju im ple men ti ra ti ne ko dis tri bu ira no re še‑nje, ko je mo že da u prav lja ele men ti ma kao što su web proxy i IPS sen zo ri.

Opa sni faj loviNa pa di ba zi ra ni na e‑ma il po ru ka ma pos ta li su so fis ti ci ra ni ji to kom vre me‑na. Sa ek spo nen ci jal nim po ras tom bro ja

no vih vi ru sa i no vih me to da na pa da, pos ta lo je sko ro ne mo gu će obe zbe di ti pot pu no si gu ran e‑ma il sis tem pri‑me nom tra di ci onal nih re še nja. Čak i naj na pre dni je si gur no sne te hni ke mo gu bi ti ra zbi je ne u slu ča ju ci lja nih na pa da po mo ću con text‑aware mal ve ra, ko ji se mo že mo di fi ko va ti ka ko bi za obi šao de‑tek ci ju i in fil tri rao se u mre žu.

Re še nja ko ja se ko ris te za pre ven ci ju vi ru sa ba zi ra na su na re pu ta ci ji faj lo va, tes ti ra nju faj lo va u za šti će nom o kru že nju i re tros pek tiv noj ana li zi faj lo va. Sva ki fajl ko ji pro la zi kroz ure đaj za e‑ma il za šti tu ske ni ra se, a nje gov oti sak ša lje se u clo ud ka ko bi se u tvrdi la re pu ta ci ja faj la. Na o sno vu to ga, mo gu se blo ki ra ti ma li ci o zni faj lo vi i pri me ni ti de fi ni sa ne po li se.

Tes ti ra nje u za šti će nom o kru že nju (fi le san dboxing) omo gu ća va ana li zu ne‑po zna tih faj lo va. Ovo o kru že nje omo gu‑ća va pri ku plja nje pre ci znih in for ma ci ja o po na ša nju po ten ci jal no ma li ci o znog faj la, ka ko bi se u tvrdio ni vo opa snos‑ti po kraj njeg ko ri sni ka. Na kon to ga,

re zul ta ti ana li ze ta kvog faj la ša lju se u clo ud da bi se ažu ri ra la ba za, ka ko bi i dru gi ko ri sni ci bi li za šti će ni.

Na kra ju, re tros pek tiv na ana li za faj‑lo va re ša va pro blem ta ko što i one faj lo ve ko ji pro đu kroz ure đaj za za šti tu i da lje sma tra po ten ci jal nom pre tnjom. Pos to‑je te hni ke ko ji ma se ha ke ri ko ris te ka ko bi ma li ci o zni fajl sa če kao da se na đe u unu tra šnjoj mre ži da bi oba vio svoj po‑sao. Ove te hni ke, kao što su sle ep ti mer i po li mor fi zam, je su na pre dne te hni ke ko je omo gu ća va ju za obi la že nje za šti te na pe ri me tru mre že. Ka da fajl us pe da pro đe si gur no sne me re, a dmi nis tra to ri sis te ma se alar mi ra ju ka ko bi sa zna li ko ji ko ri snik je do bio po ten ci jal no ma li ci ozan fajl i na vre me za us ta vi li ši re nje te opa snos ti.

Na jo pa sni ji na padiCi lja ni na pa di su vi so ko pri la go đe ne e‑ma il po ru ke u sme re ne ka spe ci fi čnom ko ri sni ku ili gru pi ko ri sni ka, sa ci ljem kra đe in te lek tu al ne svo ji ne. Ovi na pa di su ve oma ret ki i mo gu bi ti mas ki ra ni,

Be zbe dnost

28 Business&IT

Te ma broja

mo že ih i zvrši ti ne ko po zna to li ce sa ne sve sno kom pro mi to va nim na lo gom ili mo gu bi ti pot pu no ano nim ni, kao deo ne ke mre že bo to va. Ci lja ni na pa di u glav nom ko ris te ne ku vrstu mal ve ra – naj če šće su to ze ro‑day na pa di – ka ko bi us pe li da upa dnu u sis tem i u kra du že lje ne in for ma ci je. Da bi i zve li ove na pa‑de, ha ke ri obi čno ko ris te ra zli či te me to de ka ko bi do šli do žrtve. Iako je broj ovih na pa da re la tiv no ma li, on je ipak u po‑ras tu, a opa snost po ko ri sni ke je ve li ka.

Iako su po struk tu ri sli čni, glav na ra zli ka i zme đu ci lja nih na pa da i spe‑ar‑phis hing na pa da je u fo ku si ra nju na žrtvu. Ci lja ni na pad u sme ren je ka o dre đe nom ko ri sni ku ili gru pi ko ri sni‑ka, dok su spe ar‑phis hing na pa di u glav‑nom u sme re ni na gru pu ko ri sni ka ko ji ima ju ne što za je dnič ko, npr. na kli jen te is te ban ke. Na pa da či ko ji i zvo de ci lja ne na pa de obi čno pra ve do si jee ko ri sni ka, na o sno vu in for ma ci ja ko je su pro na šli na dru štve nim mre ža ma ili dru gim jav no dos tu pnim lo ka ci ja ma. Dok spe ar‑phis‑hing na pa di mo gu sa drža ti ne ke li čne in for ma ci je, ci lja ni na pad mo že sa drža ti mno štvo in for ma ci ja ko je su ve oma li čne i je din stve ne za oso bu ko ja je me ta na pa da.

Ka ko se za šti ti ti?Re še nja za za šti tu od ci lja nih na pa da ko ris te na pre dne te hno lo gi je ka ko bi osi gu ra la da kraj nji ko ri snik ne će bi ti u pri li ci da do ne se o dlu ku da li e‑ma il ko ji či ta ne za ko ni to tra ži uno še nje ko ri snič‑kih kre den ci ja la na ne kom web saj tu. Ova re še nja u klju ču ju vi še sloj ni pris tup, ko ji obu hva ta mo ni to ring web sa o bra ća ja

i e‑ma il ser vi sa iz ce log sve ta i ko ris ti fil‑te re sa web re pu ta ci jom i te hno lo gi ja ma za auten ti fi ka ci ju e‑ma il po ru ka.

Na o sno vu IP a dre sa, ure đa ji for mi ra‑ju ba zu in for ma ci ja o kvan ti te tu e‑ma il i web sa o bra ća ja ne kog po ši lja oca, ni vo žal bi, DNS ra zre ša va nje IP a dre sa, zem lju po re kla, da li je IP a dre sa na crnoj lis ti i dr. Na o sno vu svih ovih in for ma ci ja, sis tem kre ira oce nu ka ko bi uka zao na ni vo opa snos ti sva ke e‑ma il po ru ke ko ja sti že u or ga ni za ci ju. Ka ko 90% ma li ci o‑znih e‑ma il po ru ka sa drži URL‑ove, ovi ure đa ji mo ra ju nad gle da ti i e‑ma il i web sa o bra ćaj da bi bi li u sta nju da za šti te or‑ga ni za ci ju od ci lja nih i phis hing na pa da.

Na o sno vu web re pu ta ci je i ve ro va‑tno će da se na ne kom URL‑u na la zi ma li ci ozan sa držaj, ure đa ji mo ra ju bi ti u sta nju da blo ki ra ju ili o zna če po ru ke ko je sa drže sum nji ve URL‑ove.

Te hni ke za štitespF (Sen der Po licy Fra mework) i dkIM (Do ma in Keys Iden ti fi ed Ma il) su dve po pu lar ne te hni ke za auten ti fi ka ci ju elek tron ske po šte ko je mo gu da de tek‑tu ju zlo na mer nu po štu. SPF je me tod pro ve re iden ti te ta po ši lja oca ko ji omo‑gu ća va iden ti fi ka ci ju ov la šće nog e‑ma il ser ve ra za o dre đe ni do men. Ova te hni ka po tvrđu je da li e‑ma il za is ta po ti če od ov la šće nog i zvo ra. Po ši lja oci ko ji ko ris te ovu me to du o bjav lju ju SPF za pi se ka ko bi pre ci zi ra li ko jim hos to vi ma je do zvo‑lje no da ko ris te nji ho va ime na.

DKIM je me to da auten ti fi ka ci je ba zi ra‑na na krip to gra fi ji ko ja omo gu ća va da se pro ve ri i u tvrdi auto ri za ci ja e‑ma il po ru ke

iz o dre đe nog do me na. DKIM obe zbe đu je krip to gra fski pot pis za glav lja i te la po‑ru ke. U DNS za pis web do men, za šti ćen DKIM te hno lo gi jom, o bjav lju je jav ni ključ ko ji od go va ra sop stve nom, sa mo ge ne ri‑sa nom pri va tnom klju ču ko ji slu ži za pot‑pi si va nje. E‑ma il ko ri sni ci mo gu ko ris ti ti jav ni ključ ka ko bi pro ve ri li da li je po ru ka ko ju su do bi li stvar no do šla sa o dre đe nog do me na ili je reč o phis hing‑u i dru gim zlo na mer nim po ru ka ma.

Ove te hni ke za auten ti fi ka ci ju po ši‑lja oca do bi ja ju sve ma sov ni ju pri me nu kod e‑ma il pro vaj de ra, u ne kim pre du‑ze ći ma i in dus tri ja ma. Nji ho va upo tre ba po ve ća va efi ka snost u bor bi pro tiv phis‑

Čak I naJnapRednIJe SIGURNoSNe tehNIKe MoGU BItI RaZBIJeNe U SlUčaJU CILJa nIH napada Po Mo ćU CoNtextaWaRe MaLVeRa

hing e‑ma il po ru ka. SPF i DKIM te hni ke se obi čno ko ris te u kom bi na ci ji, ka ko bi se obe zbe dio slo je vit pris tup za šti ti.

HTML kon ver zi ja je još je dna od me‑to da za šti te, gde se URL‑ovi u e‑ma il po‑ru ka ma pre tva ra ju u obi čan tekst i na taj na čin one mo gu ća va ju da se sa mo je dnim kli kom ode na web sajt ko ji mo žda sa drži ma li ci ozan so ftver. Ova me to da ote ža va ko ri sni ku po se ći va nje le gi tim nih web saj to va, ali za po je din ce ko ji su na me ti na pa da nu di do da tni ni vo za šti te, da ju ći im mo gu ćnost da vi de ka kav sajt na me‑ra va ju da po se te.

Za klju čakCi lja ni na pa di pos ta li su ve li ka opa snost za kom pa ni je. Oni ko ris te na pre dne te‑hni ke so ci jal nog in že nje rin ga, kao što je o slov lja va nje pri ma la ca po ime nu (i iden ti fi ka ci ja nji ho vih kom pa ni ja), ka ko bi ube di li pa žlji vo oda bra ne žrtve da ne sve sno oda ju svo je in for ma ci je ili da ju no vac on li ne kri mi nal ci ma.

Ka ko bi po mo gao kom pa ni ja ma da nji ho vi kli jen ti ne pos ta nu žrtve ova kvih na pa da, Cis co u svo joj po nu di ima in te‑gri sa no re še nje za e‑ma il i web za šti tu. Ovo re še nje u klju ču je mo ni to ring web sa o bra ća ja, fil te re za re pu ta ci ju i ra zne me to de za auten ti fi ka ci ju e‑ma il ser ve ra.

Mi lan Vu jo vić �

29

Ne pres ta ni ra zvoj za be zbe dni ji

IT sis temNa ro dna ban ka Srbi je je naj va žni ja in sti tu ci ja u fi nan sij skom sis te mu na še zem lje, a nje na be zbe dnost za sni va se na pri me ni

sav re me nih, po u zda nih te hno lo gi ja...

In tervju

30 Business&IT

In tervju: Go ran Ku nja dić

Pos to ji vi še va žnih ser vi sa ko ji su ve za ni za fun kci oni sa nje po slov nih pro ce sa, me đu ko ji ma se mo gu i zdvo ji ti ser vi si u o snov nim fun kci ja ma ban‑ke. Kon so li da ci ja IT fun kci ja je pro ces ko ji za hte va pa žlji vu ana li zu i o pre znu pri me nu. Ve ći na ser vi sa je u o dre đe noj fa zi kon so li da ci je, pri če mu su po me nu ti ser vi si u glav nom kon so li do va ni, osim ser vi sa po slo va nja na ci onal ne pla tne kar ti ce i pla tnog sis te ma Srbi je, či ja je kon so li da ci ja u to ku.

Kakvi su efekti ovakve konsolidacije sa ekonomskog i tehničkog stanovišta?

Go ran Ku nja dić: Sa oba sta no vi šta efek‑ti su po zi tiv ni. Sa te hnič kog sta no vi šta pro ces o drža va nja sis te ma se uni fi ku je, a ti me se do bi ja i ve ći broj IT stru čnja ka ko ji su u klju če ni u rad na ve de nih, te hno‑lo ški slo že nih sis te ma. Sa eko nom skog sta no vi šta, zna tno su sma nje ni tro ško vi o drža va nja je din stve nog sis te ma.

Kako ste usmerili proces reorganizacije IT sektora i kako se pripremate za izazove koji tek dolaze?Go ran Ku nja dić: Pro ces re or ga ni za ci‑je u sme ri li smo ta ko što smo naš po sao or ga ni zo va li kroz ak tiv nos ti tri ode lje nja ko ja se ba ve ra zvo jem a pli ka tiv nog so‑ftve ra (o pre de li li smo se prven stve no za sop stve ni ra zvoj), o drža va njem i ino vi ra‑njem IT in fras truk tu re i ope ra ci ja, kao i po slo vi ma po drške kraj njim ko ri sni ci ma.

Za o dre đe ne po slo ve, ko je sma tra mo po se bno zna čaj nim, for mi ra li smo gru pe ko je se ba ve be zbe dno šću in for ma ci‑ja, de fi ni sa njem i kon tro lom pro ce sa u sa mom sek to ru, kao i u prav lja njem IT in ves ti ci ja ma. Ne pres ta no pra ti mo na či‑ne na ko je su or ga ni zo va ni IT sek to ri u dru gim cen tral nim ban ka ma, kao i ino‑va ci je u o blas ti ko jom se ba vi mo i na taj na čin se pri pre ma mo za bu du će iza zo ve.

Na koje načine ste obezbedili kontinuirano funkcionisanje IT infrastrukture i poboljšali bezbednost i integritet najvažnijih poslovnih podataka?

Go ran Ku nja dić: Kon ti nu ira no fun‑kci oni sa nje IT in fras truk tu re obe zbe‑đu je mo pri me nom sav re me nih te hno lo‑gi ja u o blas ti vir tu el ne in fras truk tu re, IP te le fo ni je, sis tem skog so ftve ra, sis‑te ma za u prav lja nje ba za ma po da ta ka, kao i re dun dan tnim ko mu ni ka ci onim lin ko vi ma, i zvo ri ma na pa ja nja i dr.

Be zbe dnost i in te gri tet po slov‑nih po da ta ka obe zbe đu je mo ja snim de fi ni sa njem pro ce sa, kao i pri me‑nom naj no vi jih te hno lo gi ja i sva ka ko pri me nom te hno lo gi je za od bra nu od na pa da ma li ci o znim ko dom. Po se bnu pa žnju po sve ti li smo o bra zo va nju svih za po sle nih u NBS o o blas ti be zbe dnos ti in for ma ci ja.

Na koje načine se borite sa stalnim izazovima održavanja i unapređenja bez

Po re či ma go ra na Ku nja di ća, ge ne ral nog di rek to ra sek to ra za in for ma ci one te hno lo gi je NBS, IT je u vi so kom ste pe nu u klju čen u sve po slov ne pro‑

ce se Na ro dne ban ke Srbi je. In for ma ci one te hno lo gi je su sas tav ni deo svih ak tiv‑nos ti ove zna čaj ne in sti tu ci je, ka ko onih ko je se ti ču fun kci oni sa nja NBS u o kvi ru fi nan sij skog sis te ma u ce li ni – te hno lo‑ško po ve zi va nje fi nan sij skih in sti tu ci ja, no vi sis tem i zve šta va nja po slov nih ba na‑ka i sl. – ta ko i onih ko je se ti ču or ga ni‑za ci je i po slo va nja sa me Na ro dne ban ke Srbi je. Zbog to ga nam je bi lo izu ze tno in te re san tno da od gos po di na Ku nja di ća do bi je mo vi še in for ma ci ja o pri me ni in‑for ma ci onih te hno lo gi ja u NBS.

Sa kojim infrastrukturnim izazovima ste se susretali u prethodnom periodu i na koje su načine oni uticali na rad NBS i rad Vašeg sektora?Go ran Ku nja dić: Bu du ći da se u sek to‑ru za in for ma ci one te hno lo gi je per ma‑nen tno ra di na una pre đe nju in fras truk‑tu re in for ma ci ono‑ko mu ni ka ci onog sis te ma, broj ni su i iza zo vi. Me đu naj va‑žni je mo že mo svrsta ti uvo đe nje ino va‑ci ja, kao što su: una pre đe nja u do me nu vir tu el ne in fras truk tu re, im ple men ta ci ja no vog cen tra li zo va nog sis te ma za be kap po da ta ka, mi gra ci ja na no ve ver zi je sis‑te ma za u prav lja nje ba za ma po da ta ka, una pre đe nje sis te ma IP te le fo ni je, re or‑ga ni za ci ja in ter net pris tu pa uvo đe njem bržih ve za ve će pro pu sne mo ći i dr.

Sve to una pre đu je na še fun kci oni sa‑nje, a even tu al ne ne ga tiv ne uti ca je pre va‑zi la zi mo ja snim i do ku men to va nim de‑fi ni sa njem svih po slov nih pro ce sa, kao i ulo ga i od go vor nos ti za po sle nih ko ji su na tim po slo vi ma an ga žo va ni.

Koliko znamo, jedan od najvećih IT projekata u Srbiji jeste konsolidacija servisa u Narodnoj banci Srbije. Da li možete da nam kažete koliko je servisa konsolidovano i o kom stepenu konsolidacije je reč?Go ran Ku nja dić: Su štin ski, reč je o cen tra li za ci ji IT fun kci ja u ce loj NBS. Ide ja je da se svi IT po slo vi obav lja ju u sek to ru za in for ma ci one te hno lo gi je i da se na taj na čin i zbe gne even tu al no du pli ra nje po slo va, kao i da se sa me po slov ne fun kci je ja sno de fi ni šu i ra‑zgra ni če, o dno sno da sva ki or ga ni za ci‑oni deo fun kci oni še u ja sno o dre đe nim gra ni ca ma.

BezBednost I InteGRItet posLoVnIH podataka oBezBeđUJeMo JasnIM deFInIsanJeM PRoCeSa, Kao I pRIMenoM naJnoVIJIH teHnoLoGIJa I sVakako pRIMenoM teHnoLoGIJe za odBRanU od napada MaLICIoznIM kodoM.

31

hno lo gi ja. Ta ko đe, za po sle ni ima ju pri li ku da po ha đa ju i po la žu is pi te na ser ti fi ko va‑nim kur se vi ma, već pre ma spe ci fi čnos ti po sla ko ji obav lja ju.

Po se bno že li mo da is ta kne mo da smo ove go di ne or ga ni zo va li Fo rum o in for‑ma ci onim te hno lo gi ja ma, na ko me su učes tvo va li IT stru čnja ci iz 19 ze ma lja, me đu ko ji ma su bi li pred stav ni ci cen tral‑nih ba na ka Ne mač ke, Fran cus ke, Švaj car‑ske, Ru si je i dru gih ze ma lja. Na Fo ru mu su ana li zi ra ni svi bi tni as pek ti IT po slo va‑nja, kao i sav re me ne ten den ci je.

Kako se suočavate sa izazovima praćenja novih informacionih tehnologija?Go ran Ku nja dić: Sma tra mo svo jom oba ve zom da pra ti mo sve što se de ša va u o blas ti no vih in for ma ci onih te hno lo gi‑ja. S ob zi rom na to da ra di mo u izu ze tno va žnoj in sti tu ci ji, ko ja je zna čaj na za fun kci oni sa nje pre sve ga ban kar skog, a ši re gle da no i ce lo ku pnog fi nan sij skog sis te ma zem lje, na ša oba ve za je da pri‑me ni mo sa mo one no ve te hno lo gi je ko je smo ana li zi ra li i za ko je smo za klju či li da ra de po u zda no.

Is ta kli bi smo uvo đe nje bu si ness in tel‑li gen ce te hno lo gi ja na naj sav re me ni jim plat for ma ma. Nji ho vo uvo đe nje ima za cilj da se kom ple tan in for ma ci oni sis tem uči ni zna tno po u zda ni jim, efi ka sni jim i flek si bil ni jim.

Šta možete da najavite od predstojećih aktivnosti koje se tiču primene informacionih tehnologija u finansijskom sektoru Srbije?

bednosti informacionog sistema Narodne banke Srbije? Go ran Ku nja dić: U ra du sek to ra za in for ma ci one te hno lo gi je po se bna pa žnja po sve ću je se be zbe dnos ti in for ma ci ja i in for ma ci onih sis te ma. Pra ti mo sve naj bo lje prak se pri me nje ne u os ta lim cen tral nim ban ka ma.

U po gle du be zbe dnos ti po da ta ka i in‑for ma ci onog sis te ma, po se bno ko ris ti mo is kus tva Bun des ban ke i Ban ke Fran cus‑ke. I zme đu os ta log, pri me ni li smo sis tem u prav lja nja be zbe dno snim in for ma ci ja ma i do ga đa ji ma, kao i mno ga dru ga re še nja.

Ta o blast je za Na ro dnu ban ku Srbi je po se bno zna čaj na i sa as pek ta po ver lji‑vos ti, dos tu pnos ti, in te gri te ta i bla gov re‑me nog pris tu pa in for ma ci ja ma. Sek tor za in for ma ci one te hno lo gi je će se ak tiv ni je ba vi ti ne pre ki dnim nad zo rom, ka ko mre‑žnih, ta ko i be zbe dno snih pa ra me ta ra.

Rezultatima koje ste postigli sigurno je značajno doprineo kadar iz Vašeg sektora. Kakvu pažnju posvećujete njihovoj edukaciji?Go ran Ku nja dić: Sve sni smo da je ka dar u ovoj o blas ti je dan od naj zna čaj ni jih re sur sa. S dru ge stra ne, o blast cen tral nog ban kar stva je je din stve na za sva ku zem‑lju, pa je i u toj o blas ti po tre bno o bra zo va ti IT stru čnja ke. Na ši za po sle ni ima ju broj ne kon tak te sa za po sle ni ma u IT sek to ri ma dru gih cen tral nih ba na ka. Pri sus tvu ju svim zna čaj nim sku po vi ma iz ove o blas ti, kao i ra di oni ca ma ko je or ga ni zu ju na ši spolj ni sa ra dni ci. O drža va ju se i po se bni, na men ski kur se vi iz o blas ti naj no vi jih te‑

Go ran Ku nja dić: U to ku je spro vo đe nje spo ra zu ma ko jim je de fi ni sa na elek tron‑ska ra zme na po da ta ka i zme đu Na ro dne ban ke Srbi je, Mi nis tar stva fi nan si ja (Po res ka u pra va, U pra va ca ri na i U pra va za tre zor), Agen ci je za priv re dne re gis‑tre, Cen tral nog re gis tra, de poa i kli rin ga har ti ja od vre dnos ti i Ko mi si je za har ti je od vre dnos ti. Elek tron ska ra zme na po da ta ka je do brim de lom već re ali zo va‑na, dok je za na re dni pe ri od pre dvi đe no te hno lo ško una pre đe nje pri me nom clo ud te hno lo gi je.

Re ali za ci ja na ve de nog pro jek ta omo‑gu ći će bo lje fun kci oni sa nje fi nan sij skog trži šta i pra vov re me no obe zbe đi va nje po da ta ka ru ko vod stvu Na ro dne ban ke Srbi je i Mi nis tar stvu fi nan si ja, ra di do‑no še nja bi tnih o dlu ka u ve zi sa fi nan sij‑skim kre ta nji ma na ni vou drža ve.

Že le li bi smo da na gla si mo da se in for ma ci ono‑ko mu ni ka ci oni sis tem Na ro dne ban ke Srbi je ne pre ki dno ra zvi‑ja i usav rša va. Pri me nju ju se naj no vi ja te hno lo ška dos ti gnu ća i za po sle ni ma se omo gu ća va kon ti nu ira no usav rša va‑nje. Pri me nju ju se va že ći me đu na ro dni stan dar di i is kus tva dru gih cen tral nih ba na ka iz o blas ti pri me ne IT te hno lo gi ja.

Po ve ća njem be zbe dnos ti sis te ma i po u zda nos ti nje go vog fun kci oni sa nja pra će njem i pro ce nom ope ra tiv nih ri‑zi ka na ni vou sek to ra za in for ma ci one te hno lo gi je, kao i me ra ma za uma nje nje ri zi ka, do pri no si mo po u zda nos ti fun‑kci oni sa nja po slov nog sis te ma Na ro dne ban ke Srbi je u ce li ni. �

konsoLIdaCIJa It FUnkCIJa Je pRoCes koJI zaHteVa pažLJIVU anaLIzU I opReznU pRIMenU.

32 Business&IT

In tervju: Go ran Ku nja dić

za Ma nJe za HteVeCis co UCS, prvo bi tno kre‑iran za po tre be da ta‑cen‑ta ra, op ti mi zo van je i za po tre be fi li ja la ili ma njih kom pa ni ja u o bli ku Cis co UCS Mi ni re še nja. Ta ko i oni ko ji že le ko mo di tet uni fi ci ra nog u prav lja nja re sur si ma, kon ti nu ira nog po slo va nja, ser vi snih pro‑fi la i sve dru ge pre dnos ti Cis co UCS‑a, ali za ma nji broj ser vi sa, ima ju tu mo‑gu ćnost.

Mo der na in fras truk tu ra za be zbe dno po slo vanjeOd 2009. do 2014. go di ne broj ko ri sni ka Cis co UCS ser ve ra do ži veo je as tro nom ski rast – sa 900 na pre ko 40.000, dok je po rast na po lju blejdser ve ra dos ti gao čak 27,4% na glo bal nom ni vou...

Cis co UCs

Cis co se sa UCS ser ve‑ri ma na trži štu po ja vio to kom 2009. go di ne, da

bi se već u 2014. go di ni i zbo rio za dru go mes to na trži štu SAD. Cis co nu di UCS ser ve re u blejd o bli ku i u ver zi ji za u gra‑dnju u rack. Cis co ser ve ri pru ža ju pu nu po dršku za VMware vSphe re i Mi cro soft Hyper‑V vir tu el na o kru že nja.

Ka rak te ris ti ke Cis co UCS ser ve ra su u po sle dnje vre me zna čaj no una pre đe ne, ta‑ko da naj ve ći mo del Cis co blejd UCS ser ve‑ra (B460 M4) po drža va do 4 pro ce so ra sa po 15 je zga ra i mak si mal nih 6 TB RAM‑a. Ova kva kon fi gu ra ci ja po go dna je za upo‑tre bu u vi so ko za htev nim o kru že nji ma, za po kre ta nje ra dno in ten ziv nih ser vi sa.

Po red blejd‑ser ve ra, Cis co ser ve ri za u gra dnju u rack ta ko đe mo gu bi ti plat for ma za vi so ko za htev ne ser vi se, jer naj ja či mo del po drža va čak 60 je zga ra i 6 TB RAM‑a po hos tu. Upo tre bom ova kvih ser ve ra mo gu će je pos ti ći vi sok ste pen kon so li da ci je.

Va žne ino va cijeCis co UCS ser ve ri ni su sta tič ki kon‑fi gu ri sa ni, već mo gu da ko ris te tzv.

ser vis‑pro fi le. Uobi ča je no je da ser ver ima je din stve ne a tri bu te, po put UUID‑a, MAC a dre se, WWN‑a... Ser vispro fi li o mo gu ća va ju kre ira nje fi zič kih a tri bu ta ser ve ra i nji ho vo di na mič ko po kre ta nje na bi lo ko jem od Cis co UCS ser ve ra, u ro ku kra ćem od mi nu ta. Na ovaj na čin mo gu će je pos ti ći da le ko ve ći ste pen ne‑za vi snos ti od har dve ra. Uko li ko nas ta ne po tre ba za za me nom har dve ra, do volj no

je pri me ni ti od go va ra ju‑ći ser vis‑pro fil na no vom ure đa ju.

Cis co Uni fi ed Fa bric i Sin gle Con nect te hno lo gi je omo gu ća va ju je dnos tav ni‑je po ve zi va nje Cis co UCS ser ve ra sa os tat kom in fras‑truk tu re. U tra di ci onal nim ar hi tek tu ra ma po tre bno je po ve za ti ve ći broj mre žnih i SAN in ter fej sa. Na pri mer, u tra di ci onal noj in fras truk‑tu ri je za 16 ser ve ra po tre‑bno mno go vi še NIC‑ova

i svi če va ne go što je to slu čaj sa Cis co UCS‑om. Ma nje mre žnih kom po ne na ta zna či i ni že tro ško ve i lak še ope ra tiv no o drža va nje.

Na po lju una pre đe nja ope ra tiv ne efi‑ka snos ti Cis co UCS Ma na ger omo gu ća va sma nje nje me na džer skih na po ra i ope ra‑tiv nih tro ško va obe zbe đe nim u ni fi ci ranim o kru že njem za u prav lja nje svim har dver skim i so ftver skim kom ponen ta ma Cis co UCS‑a.

Cis co ra zu me o zbilj nost dos tu pnos ti IT ser vi sa, a no va ge ne ra ci ja re še nja omo‑gu ća va i de talj ne Sla za ko ri sni ke.

O ffto pic

33

Kom bi na ci ja pre dnos ti i opa snosti

Upo tre ba mo bil nih ure đaja u po slo va nju pred stav lja trend u po ras tu. Kom pa nija ma to do no si ve li ke prednos ti, ali sa so bom no si i po ve ćan ri zik od ko rup ci je po da ta ka, te je nji ho va zašti ta im pe ra tiv...

Mo bil ni ure đa ji u po slo vanju

Po sle dnjih go di na u kom pa ni ja‑ma sve vi še uvi đa ju pre dnos ti upo tre be mo bil nih ure đa ja u sva ko dnev nom po slo va nju i pru ža ju po dršku svo jim za po‑

sle ni ma za rad na da lji nu. Sve je če šća po ja‑va da za po sle ni ima ju kli zno ra dno vre me, pro vo de ći sve vi še vre me na van kan ce la‑ri je, o dno sno na te re nu, što im omo gu ća va u pra vo upo tre ba mo bil nih ure đa ja.

Pru ža ju ći ta kvu flek si bil nost ra dni ci‑ma, u kom pa ni ja ma oče ku ju da im oni bu du na ras po la ga nju bi lo ka da i bi lo gde. Za hva lju ju ći mo bil nim te hno lo gi ja‑ma i nji ho voj pri me ni u po slo va nju, ova‑kav pris tup i oče ki va nja me na džmen ta od za po sle nih pos ta ju re al nost.

Uvo đe nje mo bil nih ure đa ja u po slov‑no o kru že nje do no si mno go ve će za hte ve od obi čnog pris tu pa elek tron skoj po šti i sin hro ni za ci ji kon ta ka ta, što je bi la si tu aci ja na sa mom po čet ku ko ri šće nja PDA ure đa ja. Pris tup kor po ra tiv nim po‑

da ci ma na te re nu, op ti mi za ci ja pro ce sa i sma nje nje tro ško va po slo va nja, za do‑volj stvo za po sle nih i ko ri sni ka – sa mo su ne ke od pre dnos ti zbog ko jih se kom pa‑ni je sve če šće o dlu ču ju na ko rak uvo đe‑nja mo bil nih ure đa ja u po slo va nje.

O zbi ljan pris tupKa da se u je dnoj kom pa ni ji o dlu če na ovaj ko rak, tre ba, pre sve ga, pro ce ni ti ko‑ja po dru čja po slo va nja su naj po go dni ja za pro ši ri va nje mo bil nom te hno lo gi jom. Uvo đe nje mo bil nih ure đa ja u po slo va nje pred stav lja pro je kat ko me tre ba o zbilj no pris tu pi ti. Pre sve ga, tre ba lo bi ana li zi‑ra ti po slov ne pro ce se ko ji bi pri me nom mo bil ne te hno lo gi je bi li op ti mi zo va ni, na kon če ga je po tre bno pro ce ni ti naj zna‑čaj ni ji ROI za or ga ni za ci ju.

Ko ri šće nje mo bil nih ure đa ja u po‑slov ne svrhe ne zna či za me nu pos to je ćih ure đa ja mo bil nim ure đa ji ma. Po di men‑zi ja ma i fun kci onal nos ti, oni su sa mo

pod skup sve ga što nu de stan dar dni ra ču na ri. Ono što je, sva ka ko, pre dnost nji ho ve sva ko dnev ne pri me ne u po slo va‑nju jes te auto ma ti za ci ja o kru že nja, ko je je naj če šće bi lo ma nu el no, što do vo di do auto ma ti za ci je i onih pro ce sa ko ji to do‑tad ni su bi li.

Je dna od o snov nih ide ja iza uvo đe‑nja mo bil nih ure đa ja u po slo va nje bi la je sma nje nje pa pi ro lo gi je, o dno sno pre no‑še nje pa pir nih pro ce sa u elek tron ske. Na ovaj na čin sma nju je se vre me po tre bno za uno še nje po da ta ka, o dno sno vre me ne op ho dno za do bi ja nje in for ma ci je, uki‑da se du pli ra nje po sla, a re sur se ra ni je tro še ne na a dmi nis tra tiv ni deo po sla mo gu će je is ko ris ti ti u ne ke dru ge svrhe.

Sma nje nje tro škovaTa čnost in for ma ci ja i nji ho va pra vov re‑me nost sa mo su ne ki od fak to ra ko ji i te ka ko uti ču na kon ku ren tsku pre dnost i po slo va nje u ce li ni, što i je su ne ke od

34 Business&IT

O ffto pic

glav nih pre dnos ti pri me ne mo bil nih ure‑đa ja u po slo va nju.

Mo bil ni ure đa ji pru ža ju mo gu ćnost pris tu pa nja cen tral noj lo ka ci ji sa bi lo kog mes ta. Po red to ga, spek tar mo gu‑ćnos ti ko je ova kav o blik te hno lo gi je pru ža je vrlo ši rok. To zna či da je, po red o dlu ke o uvo đe nju mo bil nih ure đa ja u po slo va nje, ne op ho dno o dlu či ti i u kom o bli ku i na ko ji na čin će se oni pri me‑nji va ti, kao i ko jim a pli ka ci ja ma će bi ti mo gu će pris tu pa ti pu tem ovih ure đa ja. Ova kve o dlu ke do no se se na o sno vu ana‑li ze po slov nih po tre ba.

Mo bil na re še nja u kor po ra tiv nom o kru že nju do no se mno ge pre dnos ti, ka ko u in ter nom po slo va nju, ta ko i pred kon ku ren ci jom i kup ci ma, o dno sno ko‑ri sni ci ma u slu ga. Ne ke od ovih pre dnos‑ti su la ko mer lji ve, dok je ne ke ma lo te že i zme ri ti, ali su evi den tne. Do sa da šnja prak sa je po ka za la da za po sle ni vrlo brzo uvi đa ju pre dnos ti ko ri šće nja mo bil nih ure đa ja u po slo va nju, pa se sko ro ni ka da ni je de si lo da se kom pa ni ja vra ti na sta ri vid po slo va nja, o dno sno i zba ci mo bil ne ure đa je iz upo tre be. Po slov na vre dnost ko ri šće nja mo bil nih ure đa ja o gle da se u sma nje nju tro ško va, ali i u o tva ra nju no vih po slov nih pri li ka.

BYODKa da go vo ri mo o mo bil nim ure‑đa ji ma u po slo va nju, ne sme mo

pro pus ti ti da po me ne mo je dan trend u zna čaj nom po ras tu, a to je BYOD (Bring Your Own De vi ces), o dno sno ko ri šće nje pri va tnih ure đa ja u po slov ne svrhe.

To zna či da kom pa ni je sve če šće do‑zvo lja va ju za po sle ni ma da svo je pri va tne ure đa je po ve zu ju na kor po ra tiv nu mre‑žu. Ra zlog le ži u či nje ni ci da kom pa ni je že le da omo gu će svo jim za po sle ni ma što pri ro dni je i udo bni je o kru že nje za rad. Na vi knu ti na rad na sop stve nim ure đa‑ji ma, za po sle ni se u glav nom ose ća ju pri‑ja tni je ka da i pri va tne i po slov ne oba ve ze mo gu i zvrša va ti sa je dnog ure đa ja.

Na ovaj na čin vi dno ras te za do volj‑stvo za po sle nih, dok kom pa ni je, s dru ge stra ne, sma nju ju tro ško ve u se gmen tu sred sta va za rad.

Ne že lje ne po sle diceMe đu tim, iako ova kav vid po slo va nja do no si pre dnos ti i za za po sle nog i za kom pa ni ju, on sa so bom no si i ve li ke ri‑zi ke, u smi slu „cu re nja“ i gu bit ka va žnih kor po ra tiv nih po da ta ka. Ovi ri zi ci su ma nje‑vi še is ti za sve mo bil ne ure đa je, bi lo da su oni u vla sni štvu kom pa ni je ili za po sle nih.

Sva ki ure đaj ko ji je po ve zan na kor‑po ra tiv nu mre žu ne op ho dno je za šti ti ti od ta kvih ri zi ka, a oni se mo bil no šću do da tno po ve ća va ju, jer su, po red svih ek ster nih na pa da, ure đa ji do da tno i zlo‑že ni i fi zič kom gu bit ku ili kra đi.

Naj je dnos tav ni ji pri mer za ovo jes te gu bi tak smar tfo na. Ova si tu aci ja uop šte ni je ret kost, a uko li ko ova kav te le fon u se bi sa drži va žne kor po ra tiv ne po dat ke i ima mo gu ćnost pris tu pa kor po ra tiv noj mre ži, ve li ka je ve ro va tno ća da će kom‑pa ni ja pre trpe ti zna čaj nu šte tu.

Da kle, uko li ko se o dlu če na ova kav vid po slo va nja, u kom pa ni ja ma bi tre ba lo da bu du sve sni ne op ho dnos ti do da tne za šti te ovih ure đa ja.

U prav lja nje mo bil nim ure đa jimaTen den ci ja ras ta pri me ne mo bil nih ure‑đa ja u po slov ne svrhe pred stav lja pri li ku da so ftver ske kom pa ni je ra zvi ju re še nja ko ja omo gu ća va ju u prav lja nje i kon tro lu ko ri šće nja, o dno sno pris tu pa kor po ra‑tiv nim po da ci ma i a pli ka ci ja ma. Ova kva re še nja na zi va ju se i MDM (Mo bi le De vi‑ces Ma na ge ment) re še nja.

Fun kci onal nost MDM re še nja o gle da se u to me što ona omo gu ća va ju vi dlji vost i u prav lja nje svim ure đa ji ma sa cen tral‑ne a dmi nis tra tiv ne po zi ci je. To zna či da se po mo ću njih, vrlo la ko, mo že kon tro‑li sa ti pris tup po da ci ma. Na pri mer, mo‑gu će je za bra ni ti pris tup a pli ka ci ja ma ili je dnom de lu po da ta ka van ra dnog vre‑me na. Ta ko đe, u slu ča ju nes tan ka o dre‑đe nog ure đa ja, mo gu će je u pot pu nos ti blo ki ra ti pris tup kor po ra tiv noj mre ži. Na ovaj na čin mo gu će je la ko i je dnos tav no pra ti ti i kon tro li sa ti sve ak tiv nos ti i ta ko zna čaj no sma nji ti mo gu ćnost ko rup ci je po da ta ka. Mi le na Re džić �

aIRWatCH Re ŠenJaKom pa ni ja AirWatch je svet ski li‑der u o blas ti u prav lja nja mo bil nim ure đa ji ma u po slov nom o kru že‑nju. Re še nja ko ja ova kom pa ni ja nu di omo gu ća va ju ko ri šće nje svih pre dnos ti mo bil nih te hno lo gi ja u bi zni su. Za po sle ni mo gu da ko ris te mo bil ne ure đa je sa bi lo kog mes ta, u bi lo ko je vre me, bez ob zi ra na plat for mu na ko joj ra de, a da pri tom ne u gro ze be zbe dnost po slov‑nih po da ta ka.

Naj ve ća pre dnost re še nja ove kom pa ni je je u ska la bil noj plat for‑mi, ko ja omo gu ća va je dnos tav nu in te gra ci ju sa pos to je ćim sis te mi‑ma, uz izu ze tno la ko u prav lja nje svim ure đa ji ma sa je dne cen tral ne kon zo le.

Od sko ra, ova kom pa ni ja po slu je i na na šem trži štu. Ka ko na glo‑bal nom trži štu drži po zi ci ju li de ra, oče ku je se da AirWatch ova kav sta‑tus za drži i na lo kal nom, o dno sno re gi onal nom trži štu.

35

Pre dnos ti za ma la i sre dnja pre du zeća

Clo ud je te hno lo gi ja sa da šnjos ti i bu du ćnos ti za to što omo gu ća va ko ri sni ci ma da do bi ju is tu vre dnost za mno go ma nje novca

It infrastruktura

Na kon 50 go di na ra zvo ja ori gi nal ne Me kar ti je ve ide je iz 1961. go di ne, da se in for ma ci one te hno lo gi je i a pli ka ci je is po ru ču ju kao

jav ni ser vi si, prve ta kve u slu ge po ja vi le su se na trži štu. „Taj na“ ovih u slu ga je u kom bi na ci ji stan dar di zo va nih i je fti nih kom po nen ti, sve pri su tnih in ter net ve za i te hno lo gi je vir tu eli za ci je ra ču nar skih re sur sa.

Po sle ne ko li ko go di na dis ku si je, po‑ne kad i nes po ra zu ma, po ja vi la se so li dna de fi ni ci ja ra ču nar skog o bla ka. I ne sa mo to, po nu da u slu ga u o bla ku ovih da na bu ja: od ve li kih glo bal nih is po ru či la ca (Ama zon, go o gle, IBM, Mi cro soft) do vrlo ma lih, fo ku si ra nih i vi so ko pri la go‑đe nih re še nja.

Eko no mi čnost u slu ga u o bla ku je obe ća va ju ća, po se bno za ma la i sre dnja pre du ze ća i jav ni sek tor. U slu ge u o bla ku omo gu ća va ju eli mi ni sa nje in ves ti ci onih tro ško va (ne ma in ves ti ci ja u IT o pre mu i so ftver ske li cen ce), a re al na je i zna čaj na u šte da u ope ra tiv nim tro ško vi ma (50%, pa čak i vi še). Ne ka po se bna re še nja, kao što je re še nje za opo ra vak od ka tas tro fe, po prvi put pos ta ju dos tu pna svim pre‑du ze ći ma.

Eko no mi ja u slu ga u o bla ku do la zi kao po sle di ca a gre ga ci je i de lje nja za je‑dnič ke in fras truk tu re, kao što je slu čaj i sa dru gim jav nim u slu ga ma: dis tri bu ci‑jom elek tri čne ener gi je, jav nim tran spor‑tom i te le fon skim u slu ga ma.

Bum clo ud u slugaRa zvoj ra ču nar skih te hno lo gi ja je sa clo‑ud‑om po prvi put do neo na trži šte zre lu po nu du jav nih u slu ga ko ja je u ran gu sa ras tu ćim po tre ba ma mo der nih kom pa‑ni ja. U prvim go di na ma ko mer ci jal ne ek splo ata ci je te hno lo gi je bi lo je mno go kri ti ka na njen ra čun, po put: „Clo ud com pu ting ni je ni šta no vo, to je ono što smo ra di li već go di na ma“ (L. Eli son, Ora‑cle). U prkos ovo me, no vi trend je o svo jio pa žnju IT jav nos ti i mno gi su po žu ri li da na trži štu po nu de svo je clo ud u slu ge. U Srbi ji, prvi pro vaj der clo ud u slu ga za po tre be po slo va nja bi la je kom pa ni ja CO‑MINg – Com pu ter En gi ne ering.

Da nas go to vo da ne pos to je o zbilj ne IT kom pa ni je ko je ne nu de ili ne ko ris te clo‑ud com pu ting. Ve li či na kom pa ni je vi še ni je to li ko va žna. Tren du su se pri klju či li svi: in fras truk tu ra, sis tem ski so ftver i alat ke za u prav lja nje, ra zvoj a pli ka ci‑ja, da i ne po mi nje mo in ter net u slu ge i hos ting pro vaj de re. Ana li ze po ka zu ju da će se trend nas ta vi ti i u go di na ma ko je do la ze. Ta ko đe, ras te in te re so va nje i za no ve clo ud u slu ge. Pos to ji li ne ka op šte‑pri hva će na de fi ni ci ja? Šta je sa držaj i ra zli ka u o dno su na pos to je ću po nu du? Ka kve ve ze ima ju ve li či na pro vaj de ra i nji ho va in fras truk tu ra? Ima li mes ta za ma le kom pa ni je? Ko je su pre pre ke? Ka ko i zgle da mi gra ci ja? Ko li ko to ko šta?

O grom ne su ra zli ke i zme đu kom‑pa ni ja ko je na trži šte i zla ze sa glo bal‑nom po nu dom u slu ga u ra ču nar skom

o bla ku (po me nu ti Ama zon, go o gle, IBM, Mi cro soft) i kom pa ni ja ko ji ma je u fo ku su re ša va nje za hte va po slo va nja ko ri sni ka. Prvi pre dnja če po pi ta nju ce ne, trži štu nu de je fti ne re sur se za hos to va nje i i gra ju na kar tu eko no mi je obi ma, pri če mu im o zbilj na po drška za ko ri sni ke ni je u fo ku su. Dru gi trži šte o sva ja ju tar ge ti ra njem ko ri sni ka ko ji‑ma su va žne pot pu na pri la go dlji vost i so li dna po drška, ko ja ide čak do pot‑pu nog i znaj mlji va nja svih IT ope ra ci ja kao u slu ge. Ov de su ko ri sni ci čes to oni ko ji ne ma ju ra ču ni cu da in ves ti ra‑ju u o pre mu i ra dni ke ko ji bi se ba vi li IT‑jem, jer to ni je nji ho va pri mar na de la tnost. Da kle, to su re še nja kao stvo‑re na za ma la i sre dnja pre du ze ća.

Mo gu ćnos ti su ve li ke. Kom pa ni je kroz clo ud mo gu da pri u šte sop stve‑nom po slo va nju „te ške“ a pli ka ci je, po put eRPa, CRMa, BIja, eCMa, mo gu da za po tre be tre nu tnih pro je ka ta ili „ve li kih po slo va“ po ve ća ju upo trebu u slu ga u clo udu ili ih sma nje po zav ršet ku se zo ne. Sjaj na mo gu ćnost je tes ti ra nje ra zli či tih re še nja za po tre be po slo va nja, dok se ne pro na đe ono pra vo, pri če mu se u slu ge u clo ud‑u pros to za‑ka zu ju i ot ka zu ju, bez za ro blja va nja sa in fras truk tu rom.

Mo gu će je i ko ri šće nje ade kva tnih be kapa pli ka ci ja i re še nja za opo ravak od ka tas tro fe po svim stan dar di‑ma na uda lje noj lo ka ci ji, što je be zbe dno‑sna me ra ko ju ret ko ko je ma lo ili sre dnje

36 Business&IT

O ffto pic

PRe DNoS tI Clo UDa

Da nas na trži štu mo že mo pro na ći pro‑vaj de re „te ških“ a pli ka ci ja, po put ERP‑a

u clo ud‑u. Ra zlog za što se kom pa ni je sve če šće o dlu ču ju za ko ri šće nje ERP‑a

kao u slu ge je eko nom ske pri ro de. Kom‑pa ni je bi za o snov nu har dver sku in fras‑

truk tu ru, ku po vi nu so ftve ra, li cen ci i unaj mlji va nje i za po šlja va nje IT oso blja u star tu mo ra le da i zdvo je i zme đu vi še sto ti na hi lja da i mi li on ev ra. Na rav no, ope ra tiv ni tro ško vi su tro ško vi pla ta, elek tri čne ener gi je, tro ško vi amor ti‑za ci je. Sa u slu gom u clo ud‑u kom pa‑ni je do bi ja ju is ti so ftver sa me se čnom na pla tom od 500 do ne ko li ko hi lja da

ev ra, dok od ope ra tiv nih tro ško va os ta je sa mo elek tri čna ener gi ja, i to sa

sma nje njem po tro šnje i do 60%!

pre du ze će se bi mo že da pri u šti uko li ko mo ra da ku pi o pre mu. Po se bnu pre dnost za kom pa ni je ko je se ba ve ra zvo jem so ftve ra pred stav lja mo gu ćnost tes tira nja i ra zvo ja so ftve ra na ra zli či toj in fras truk tu ri, a za tim mo gu ćnost ponu de sop stve nog re še nja kao u slu ge u clo udu.

Bi lo je stra ho va nja u ve zi s be zbe‑dno šću po da ta ka u clo ud‑u, ali, ka ko vre me pro la zi i ras te broj za do volj nih ko ri sni ka ovih u slu ga, stra ho vi nes ta ju. Po za di na ove pri če je pros ta: pro vaj de ri clo ud u slu ga pra ve svo je da ta‑cen tre na lo ka ci ja ma pro jek to va nim za be zbe dan rad (i zbe ga va ju se tru sni te re ni, zem lji‑šta po red re ka, ra tne zo ne i dr.). Sva ki da ta‑cen tar pro vaj de ra mo ra bi ti i zgra‑đen po o dre đe nim stan dar di ma u smi slu re dun dan tnos ti na pa ja nja, kli ma ti za ci je, ser ver skih i sto ridž ka pa ci te ta, kao i sve os ta le o pre me.

Sna ga do la zi i od so ftver skog slo ja, u ko ji se in ves ti ra ta ko da mo že da po drži de lje nje re sur sa, ali i da omo gu ći o zbilj‑nu za šti tu sis te ma. Sva ki pro vaj der clo ud u slu ga je kom pa ni ja ko ja se ba vi IT‑jem,

pa ima tim stru čnja ka ko ji bri nu o ra du i dos tu pnos ti ser vi sa. U ko rist pro vaj de‑ra go vo ri i za do vo lja va nje stan dar da ISO 27000 za za šti tu po slov nih in for ma ci ja.

Za klju čakIako kon ku ren ci ja na trži štu ras te i sva ki jav ni clo ud ima tu ce za je dnič kih ka rak‑te ris ti ka, ne pos to je dva is ta clo ud‑a, ni ti dva is ta pro vaj de ra. Sva ka kom pa ni ja mo ra da pro ce ni svo je po tre be i ra zu me te hno lo gi ju u do volj noj me ri, ka ko bi se o dlu či la za je dnog ili dru gog. Po tre bno je bi ti po se bno oba zriv ka da se ra di o clo ud re še nji ma za po tre be po slo va nja, jer se ni vo u slu ga ne op ho dan za po tre be bi lo ka kvog po slo va nja zna čaj no ra zli ku je od onog ko ji je pri la go đen po je di na čnim ko ri sni ci ma.

S ob zi rom na to da clo ud pri ča ni je no va, ima mo ve oma ma lo pro vaj de ra ko ji sa us pe hom pru ža ju u slu ge u clo‑ud‑u za po tre be dru gih kom pa ni ja. Ove ven do re i zdva ja ma nji broj obim ni jih i za htev ni jih pro je ka ta i o zbilj na po drška obe zbe đe na za po tre be ko ri sni ka.

Mi ro slav Kržić i Ka ta ri na Đu rić �

37

Rast poslovanja uz cloudSaznajte kako je vodeći distributer autodelova

pronašao način da nastavi s korišćenjem Dynamics NAV rešenja, uz racionalizaciju troškova...

Shopgroup

Osnovna delatnost kompa‑nije Shopgroup je trgovina auto‑delovima, a svoje mesto na tržištu gradi vrednim radom i korek‑

tnim odnosom s partnerima u zemlji i inostranstvu. Kompanija je članica

Adria grupe, koja posluje u sklopu group Auto Internacionale, koja pokriva celu Evropu.

Lager kompanije Shopgroup u Srbiji broji preko 40.000 artikala, a podra‑zumeva auto‑delove koji zadovoljavaju potrebe većine prodavnica i auto‑ser‑

visa. Svi artikli poseduju sertifikat o ispunjavanju ISO 9001 i ISO 9002 stan‑darda, izdat od strane Saveznog zavoda za standardizaciju.

Shopgroup vrši isporuku na teritori‑ji čitave zemlje, u zavisnosti od potreba kupaca. Kompanija posluje iz dva centra ‑ u Beogradu i Kraljevu, a prošle godine se proširila i na Crnu goru.

Poslovni izazovRast produktivnosti i efikasnosti, kao i povećana konkurentnost na tržištu, bili su osnovni poslovni izazovi za predstav‑nike kompanije Shopgroup. Kompanija je davno uvidela značaj ERP rešenja, pa se pre više od pet godina odlučila za imple‑mentaciju Microsoft Dynamic NAV‑a.

Nakon par godina korišćenja, Sho‑pgroup nije bio zadovoljan saradnjom s kompanijom koja je izvršila imple‑mentaciju ovog rešenja. Nezadovoljstvo se odnosilo prvenstveno na visinu troškova za obnavljanje licenci i odr‑žavanje softvera, kao i za obnavljanje infrastrukture. Zato su u kompaniji Shopgroup odlučili da postanu korisnici softvera kao usluge u COMINg cloud‑u.

Od tada je kompanija rasla i razvijala se, a poslovno rešenje u cloud‑u omogu‑ćilo je brzo i efikasno povezivanje svih lokacija na kojima kompanija posluje. “Sistemsko povezivanje svih preduzeća

38 Business&IT

Case Study

doprinelo je bržem radu pojedinih sek‑tora (unos podataka, izmena i brisanje istih). Svaka izmena može se reflek‑tovati na sva preduzeća ili na jedno određeno, u zavisnosti od podešavanja. Ova veza doprinela je smanjenju pojave grešaka pri unosu podataka”, reči su Bobana Stefanovića, sistem‑administra‑tora kompanije Shopgroup.

Kada je kompanija, 2014. godine, pogođena poplavom, njen najvažniji poslovni softver ostao je u funkciji sve vreme. “Sigurnost podataka i dostu‑pnost baze 24 h dnevno na prvom su mestu kad je u pitanju odluka prelaska na cloud rešenje. gubitak poslovnih podataka je veliki problem i veoma skup ukoliko dođe do uništavanja hardvera (servera, računara, štampača...). Da je do toga došlo, bili bismo u velikom problemu”, dodaje Stefanović.

Odabir isporučiocaMeđu svim dostupnim alternativama na tržištu, kompanija Shopgroup se odlučila za Microsoft Dynamics NAV u COMINg cloud infrastrukturi. O ovom izboru gospodin Stefanović kaže: “Uvo‑đenjem Dynamics NAV‑a postavili smo nov sistem rada u našem preduzeću. Napravili smo sistem koji obuhvata više odvojenih timova ljudi, koji funkcionišu veoma dobro, brzo i efikasno. Timovi su zavisni jedni od drugih, tako da je kontrola na visokom nivou. Kontrola robe, dokumenata i radnika doprinela je uspešnijem i efikasnijem radu našeg preduzeća. Kroz konsultacije sa još ne‑koliko COMINg‑ovih klijenata, zaklju‑čili smo da se radi o veoma iskusnom, efikasnom i stručnom timu ljudi, s najsavremenijim cloud sistemom u Srbi‑ji, što je na kraju i dovelo do današnje saradnje.”

Proces implementacijeS obzirom da je kompanija Shopgroup već bila korisnik Microsoft Dynamic NAV‑a, prva faza nakon uspostavljanja projektnog tima bila je migracija na COMINg cloud infrastrukturu s posto‑jećim modulima.

U početku, rešenje nije bilo potpuno kompatibilno s poslovnim procesima, pa je projekat implementacije ubrzo pre‑rastao u projekat rasta i razvoja. Tako COMINg za potrebe kompanije Sho‑pgroup razvija, implementira i održava modul za ažuriranje popusta. “Povezi‑

vanjem web kataloga (ShopKAT) i NAV‑a, dobili smo brži i efikasniji sistem, koji je doprineo povećanju broja porudžbina, boljoj komunikaciji s kupcima, brzi‑ni odgovora na porudžbine kupaca i automatskom ažuriranju stanja, cena i popusta”, ističe Stefanović.

Prošle godine, kada je kompanija počela da koristi modul za malopro‑daju, Microsoft Dynamic NAV je pono‑vo dokazao da je bio odličan izbor za Shopgroup. “Prošle godine počeli smo s korišćenjem modula maloprodaje. Način i brzina njegovog funkcionisanja potpuno zadovoljavaju naše potrebe. Trenuto je u pripremi naša nova malo‑prodajna lokacija u Novom Sadu, koja će takođe koristiti naš maloprodajni modul”, navodi Stefanović.

Tokom prošle godine Shopgroup je napravio još jedan korak u daljem osva‑janju tržišta. Otvoreno je predstavništvo u Crnoj gori, koje je takođe u COMINg cloud‑u i u direktnoj vezi s centralom, uz brz, efikasan i siguran pristup bazi podataka.

ZaključakKombinacija zahtevnih poslovnih servisa, poput ERP‑a svetske klase i cloud tehnologije, čini platformu koja je kompaniji Shopgroup donela stabil‑nost, bezbednost i mogućnost stalnog napretka poslovanja, bez zastoja u radu uzrokovanim otkazivanjem sistema.

“Kako se bavimo projektovanjem rešenja i pružanjem usluga za potrebe poslovanja naših klijenata, veliko nam

je zadovoljstvo što učestvujemo u pruža‑nju mogućnosti našim kompanijama da za svoje poslovanje koriste najsavreme‑nija poslovna rešenja, poput MS NAV‑a, SAP‑a, CRM‑a, SharePoint‑a ili BI‑ja, za mnogo manje novca nego što su navikli, a sve to uz pomoć cloud tehnologije”, ističe Vesna Redžić, direktor za razvoj cloud usluga u COMINg‑u.

kompanija posluje iz dva centra u Beogradu i Kra

ljevu, a od prošle godine se proširila

i na Crnu Goru

39

kLJUČne pRednostI

Softver kao usluga cloud tehnologijaRad bez otkazivanja tokom četiri godine, koliko kompanija koristi cloud platformu, koja podržava rast i razvoj prostim zakazivanjem usluge odgovarajućih kapaciteta.

Bez investicija plaćanje po utroškuMesečna nadoknada za cloud uslugu ekvivalentna je upotrebi upravo onih resursa koji su potrebni poslovanju za taj mesec, bez inicijalne investicije u opremu, bez troškova održavanja i obnavljanja IT infrastrukture. Kom‑paniji je za korišćenje servisa potreb‑no mnogo manje novca nego da se odlučila za investiranje u infrastruk‑turu i licence.

eRP Microsoft Dynamics NavStandardizovani procesi i dobra prak‑sa svetskog ERP rešenja omogućili su efikasne poslovne procese i uvid u sve poslovne promene u trenutku nastan‑ka. U kombinaciji sa cloud‑om, NAV je postao jedinstvena platforma za rad koja raste sa kompanijom i njenim korisnicima.

Elek tron ska u pra va je ve za i zme đu gra đa na i drža ve, i kao ta kva, ona pred stav lja je dan od o snov nih stu bo va re for me jav ne u pra ve. O to me

ko li ka je va žnost eU pra ve, ka ko ona uti če na ra zvoj i op ti mi za ci ju pro ce sa jav ne u pra ve, kao i o ulo zi in for ma ci onih te‑hno lo gi ja u nje nom ra zvo ju, ra zgo va ra li smo sa di rek to rom Di rek ci je za elek‑tron sku u pra vu, gos po di nom Du ša nom Sto ja no vi ćem.

Ko ja je fun kci ja eU pra ve?Du šan Sto ja no vić: U sva koj mo der‑noj drža vi, ili drža vi ko ja bi to že le la da bu de, eU pra va je o snov ni ka ta li za tor re for mskih pro ce sa. U o kvi ru pro ce sa re for me jav ne u pra ve u Re pu bli ci Srbi ji, naj vi dlji vi ji re zul ta ti oče ku ju se u pra‑vo iz do me na eU pra ve, kroz po bolj ša nje ser vi sa za gra đa ne i priv re du. S dru‑ge stra ne, auto ma ti za ci jom pro ce sa i

ra zme nom po da ta ka i zme đu držav nih or ga na, osim efi ka sni je a dmi nis tra ci je, do bi ja mo kva li te tni je ser vi se za ši ro ku po pu la ci ju, gde je cilj da se pres ta ne sa prak som da gra đa ni bu du ku ri ri držav‑ne u pra ve.

Ka kva je ulo ga in for ma ci onih te hnolo gi ja u eU pra vi?Du šan Sto ja no vić: IT pred stav lja o snov no oru đe u ra du i ra zvo ju eU pra ve. Iako je mno go to ga na pri prem nim ra‑dnja ma, klju čna una pre đe nja u pro ce su ra da do la ze u pra vo kroz in for ma ti za ci ju sis te ma.

Elek tron sku u pra vu mo že mo po‑sma tra ti i kao sna žan alat u bor bi pro tiv ko rup ci je i ću ta nja a dmi nis tra ci je, sa ste pe nom to le ran ci je rav nim nu li. Ali da bis te pos ti gli ta kve efek te, mo ra te sma nji ti mo gu ćnost da do đe do gre ške, što vas opet vo di do po slov nih pro ce sa i nji ho ve in for ma ti za ci je.

Sa ka kvim iza zo vi ma ste se sre li kada ste do šli na mes to di rek to ra Di rek ci je za elek tron sku u pra vu?Du šan Sto ja no vić: Je dan od naj ve ćih iza zo va bio je pos ta vi ti eU pra vu kao va žan fak tor u sva ko dne vi ci svih u o kru že nju. Za po če tak, de lo vi držav ne u pra ve ni su ima li na svo joj ma pi Di rek ci ju za eU pra vu kao or gan ko ji je na dle žan za spro vo đe nje elek tron ske u pra ve u Re pu bli ci Srbi ji. Ve li‑ki iza zov bio je o bja sni ti šta po dra zu me va ko mu ni ka ci ja i zme đu or ga na u IT smi slu i da to, sva ka ko, ne po dra zu me va cen tra li‑zo va nje po da ta ka i in fras truk tu re.

Sa da, ka da ve ći deo držav ne u pra ve i lo kal ne sa mo u pra ve vi di Di rek ci ju za eU pra vu kao klju čnog par tne ra za ra zvoj elek tron skih ser vi sa, pre os ta je „lak ši“ deo po sla – da se svi ti ser vi si i kre ira ju. A sle de ći iza zov pred stav lja ula zak u sva‑ki dom u Re pu bli ci Srbi ji, u ci lju pri bli‑ža va nja držav ne a dmi nis tra ci je i ser vi sa ko ji su pre dvi đe ni za gra đa ne i priv re du.

eUprava u službi građana

Elek tron ska u pra va je je dan od naj bi tni jih ele me na ta

držav ne u pra ve, ko ji tre ba da olak ša rad gra đa ni ma, priv

re di i sa moj u pra vi, uz os tvari va nje o zbilj ne u šte de...

In tervju

40 Business&IT

In tervju: Du šan Sto ja no vić

Pret pos tav lja mo da pos tav lja nje servi sa, kao i nji hov ra zvoj, ni su ni ma lo la ki. Šta je sve bi lo po tre bno ura di ti da bi eU prava da nas bi la to što jes te?Du šan Sto ja no vić: Put ni je bio lak, jer ra di lo se pi onir ski i u do me nu po je di‑na čnih za hte va za kon kre tnim ser vi‑si ma. Ce lo ku pan rad ni je bio sis tem ski pla ni ran, već su se ko ris ti le ini ci ja ti ve držav nih or ga na (MUP, U pra va za tre zor, APR), ko je su opet bi le u zro ko va ne po‑tre bom za in for ma ti za ci jom unu tra šnje struk tu re.

Me đu tim, u sve mu to me, Di rek ci ja je po ku ša va la da tra si ra put ko ji bi na kra ju vo dio ka je din stve nom sis te mu ser vi sa u IT smi slu. Ono što je do sa da kre ira‑no jes te, pre sve ga, na ci onal ni por tal eU pra ve (www.eu pra va.gov.rs) ko ji, sa je din stve nom ma gis tra lom za ra zme nu po da ta ka, pred stav lja o sno vu za sve bu‑du će ser vi se.

Ko li ki je obim ser vi sa i ko je od njih bis te po se bno i zdvo ji li?Du šan Sto ja no vić: go vo re ći o obi mu, mi sa da ima mo vi še od 300 re ali zo va‑nih ser vi sa, u ko je je u klju če no oko 70 lo kal nih sa mo u pra va i vi še od 40 or ga na držav ne u pra ve.

Po se bno bih is ta kao ser vi se po ko ji‑ma smo me đu prvi ma u Ev ro pi: i zda‑va nje re gis tra ci one na le pni ce i za me na vo zač ke do zvo le, gde kom ple tan ser vis mo že te re ali zo va ti sa svog ra ču na ra, uz pla ća nje svih tak si pu tem je din stve ne u pla tni ce.

Ka kva je tre nu tno IT in fras truk tura ko ju ko ris ti por tal eU pra va? Na ka kvoj in fras truk tu ri je pla ni ran da lji ra zvoj eUpra ve?Du šan Sto ja no vić: U o kvi ru IPA 2010 pro jek ta „Ra zvoj elek tron ske u pra ve u Re pu bli ci Srbi ji“, im ple men ti ra na je IT in fras truk tu ra ko ja tre nu tno za do vo lja va po tre be za da lji ra zvoj eU pra ve. Va žno je is ta ći da to ne u klju ču je držav ne or ga ne i nji ho ve in for ma ci one sis te me, već je na‑me na ove o pre me da omo gu ći ne sme ta no po ve zi va nje ovih de lo va in fras truk tu re.

Na vi še od 70 vir tu el nih ser ve ra i pre‑ko 100 TB skla di šnog pros to ra ra zvi jen je vir tu el ni cen tar eU pra ve ko ji op slu žu je za hte ve, pre sve ga por ta la eU pra ve, ali i svih dru gih or ga na ko ji učes tvu ju u ser vi si ma. Iz na šeg u gla, tre nu tni pra vac ko ji po dra zu me va vir tu eli za ci onu plat‑for mu je sva ka ko i bu du ći pra vac.

gru pa za ana li zu in fras truk tu re or ga na držav ne u pra ve i lo kal ne sa mo u pra ve. Po‑red har dver ske in fras truk tu re, ak ce nat je stav ljen i na so ftver sku in fras truk tu‑ru, mre žnu in fras truk tu ru, ali i ljud ske IT ka pa ci te te u o kvi ru u pra ve. Di rek ci ja je član ove ra dne gru pe i ru ko vo di ovim pro ce som. Prve ana li ze oče ku je mo kra‑jem dru gog kvar ta la 2015. go di ne.

Ve li ki broj držav nih or ga na ima sopstve nu IT in fras truk tu ru, kao i a pli ka ci je ko je na njoj ko ris ti. Pos to ji li plan kon so lida ci je svih ser vi sa na cen tra li zo va nu clo ud plat for mu? Du šan Sto ja no vić: Tre nu tno pos to je sa mo ide je, a Di rek ci ja, sa već po me nu‑tom ra dnom gru pom za ana li zu in fras‑truk tu re, ima za da tak da na kra ju i zra di i pre po ru ke za da lji ra zvoj. Je dno od mo gu ćih re še nja sva ka ko je i clo ud, uz o tvo re nu di le mu da li je bo lje, is pla ti vi je i si gur ni je pri va tno ili jav no clo ud re še nje.

Ka kve fi nan sij ske efek te bi ova kva kon so li da ci ja do ne la na re pu blič kom ni vou? Du šan Sto ja no vić: Fi nan sij ski efek ti su ne os por ni. U Di rek ci ji pos to ji ide ja da se i zra di cost be ne fit ana li za ko ja bi po ka za la ko li ke se u šte de mo gu os tva ri ti na pe to go di šnjem ni vou, ana li zi ra ju ći za je dno i držav nu u pra vu i lo kal nu sa‑mo u pra vu. Tre nu tni po ka za te lji uli va ju op ti mi zam i do se žu ni voe od ne ko li ko de se ti na mi li ona ev ra. Me đu tim, još uvek je o tvo re no pi ta nje za ko no dav nog o kvi ra ko ji bi po držao ova kav pro je kat i na to me će mo ra di ti u ovoj go di ni.

Pos ta vi li ste stra te gi ju ra zvo ja eU prave za pe ri od 20152018. go di ne. Šta mo že mo da oče ku je mo i gde vi di te elek tron ske ser vi se za pet go di na?Du šan Sto ja no vić: Stra te gi ja eU pra ve za pe ri od 2015‑2018. go di ne je ja van do‑ku ment i ja bih vo leo da je i va ši či ta oci pro či ta ju. Mi eU pra vu kroz pet go di na vi di mo kao u ce los ti im ple men ti ra nu stra te gi ju, što po dra zu me va zav ršen za ko no dav ni o kvir, je din stven skup po‑da ta ka dos tu pan svim or ga ni ma u pra ve, sa ja sno de fi ni sa nim na dle žnos ti ma i je din stve nim re gis trom gra đa na u nje‑go vom cen tru, kao i mno go no vih u slu ga i za do volj nih gra đa na.

Po zi vam va še či ta oce i da po se te na ci‑onal ni por tal eU pra va i o tvo re svoj na log, uz kva li fi ko va ni di gi tal ni ser ti fi kat.

Ra zgo va ra la: Mi le na Re džić �

kRat ka BI o GRa FI Ja Du šan Sto ja no vić ro đen je 1975. go‑di ne u Be o gra du. Zav ršio je Elek tro‑te hnič ki fa kul tet Uni ver zi te ta u Be‑o gra du. Po se du je di plo me Cen tra za pro jekt‑me na džment iz vi še o blas ti u prav lja nja pro jek ti ma. Ak ti van je član PMI or ga ni za ci je i nji ho vog o gran ka u Srbi ji, sa fun kci jom di‑rek to ra za o dno se sa pro fe si onal nim or ga ni za ci ja ma. Biv ši je spor tis ta, ko ji je to kom ka ri je re i grao ko šar ku za vi še klu bo va.

go di ne 2006. po či nje da ra di u Ko mer ci jal noj ban ci, gde u brzo na pre du je na mes to ru ko vo di oca Slu žbe za u prav lja nje pro jek ti ma, na kon če ga, 2008. go di ne, pre la‑zi u kom pa ni ju King ICT d.o.o. na po zi ci ju di rek to ra po slov ne je di ni ce in fras truk tu ra.

U pe ri odu i zme đu 2009. i 2013. go di ne na la zi se na po zi ci ji pro‑jekt‑me na dže ra na pro jek tu DILS. go di ne 2013. bi va pos tav ljen na mes to di rek to ra U pra ve za di gi tal nu agen du, sa da Di rek ci je za elek tron‑sku u pra vu.

Ože njen je i otac je tro je de ce.

No vom Stra te gi jom ra zvo ja eU pra ve za pe ri od 2015‑2018. go di ne pre dvi đe no je da se u prvoj go di ni ra da ana li zi ra ju da lji mo gu ći prav ci i pre po ru či Vla di Re pu bli ke Srbi je ko jim pu tem nas ta vi ti u do me nu ra zvo ja eU pra ve, pa i u se gmen‑tu in fras truk tu re.

Da li je u jav noj u pra vi po kre nut pro ces kon so li da ci je i una pre đe nja IT infras truk tu re? Uko li ko jes te, šta on, za pra vo, obu hva ta?Du šan Sto ja no vić: Uz ini ci ja ti vu pre‑mi je ro vog ka bi ne ta, po kre nu ta je ra dna

41

Evo lu ci ja in fras truk tu re ra di po slov nog rastaUna pre đi va nje clo ud com pu ting sis te ma pos ta vi lo je pred CO MING iza zov da oda be re na pre dno i du go ro čno o drži vo re še nje za sto ridž potrebe

ne tapp

CO MINg se uvek brzo pri la go‑đa vao te hno lo škim ino va ci‑ja ma, ka ko bi svo jim ko ri sni‑ci ma obe zbe dio os tva ri va nje po slov nih ko ris ti. Za hva lju ju‑

ći par tner stvi ma sa oda bra nim ven do ri‑ma, kom pa ni ja za svo je ko ri sni ke kre ira re še nja sa po ten ci ja lom za kon stan tan ra zvoj. Ka da je vir tu eli za ci ja o tvo ri la put clo ud com pu ting te hno lo gi ji, CO MINg je pre po znao pri li ku za ši re nje svog po slo‑va nja na ovu o blast.

Te hno lo ški i po slov ni iza zovgo di ne 2009. kom pa ni ja i zla zi na trži šte clo ud u slu ga s plat for mom ba zi ra nom na Ne tApp sto ridž‑sis te mi ma, HP ser ve ri‑ma i VMware vir tu eli za ci onoj te hno lo‑gi ji. CO MINg clo ud plat for ma se brzo ra zvi la, za hva lju ju ći po u zda nim u slu ga‑ma – od in fras truk tu re do so ftve ra kao ser vi sa.

Kom pa ni ja da nas ima ra znov rsne clo‑ud ko ri sni ke, od onih ko ji ko ris te u slu gu ka ko bi ra zvi ja li i trži štu po nu di li sop‑

stve ni so ftver kao u slu gu, do onih ko ji se u pot pu nos ti o sla nja ju na CO MINg clo ud in fras truk tu ru da bi za do vo lji li svo je po‑slov ne IT po tre be.

“Sto ridž je kri ti čna kom po nen ta clo ud plat for me i u ve li koj me ri de fi ni še kva li tet u slu ge. Ka da smo shva ti li da se pri bli ža va mo gra ni ci, u po gle du per for‑man si i ka pa ci te ta pos to je ćih Ne tApp sto ridž‑sis te ma, za klju či li smo da je vre me za pro me nu“, is ti če Ne boj ša Ilić, sis tem‑in že njer u CO MINg‑u.

Kao vo đa pro jek ta o bno ve in fras truk‑tu re, Ilić je de fi ni sao za hte ve ko je je no vi sis tem tre ba lo da za do vo lji. Tre ba lo je, naj pre, za do vo lji ti pro jek to va ni rast clo ud plat for me u na re dnih pet go di na i una‑pre di ti per for man se i im ple men ta ci ju kva li te ta sto ridž‑ser vi sa (QoS). Ta ko đe, bi lo je ne op ho dno da no vo re še nje mo že da se in te gri še sa pos to je ćom 8gbit FC SAN mre žom, kao i da omo gu ći te snu in te gra ci ju sa VMware clo ud plat for mom ko ja po kre će ne ko li ko sto ti na vir tu el nih ma ši na.

Oda bra no re šenjeS ob zi rom na du go go di šnje par tner stvo s Ne tApp‑om i ve li ki broj im ple men ti‑ra nih Ne tApp re še nja za po tre be kraj‑njih ko ri sni ka iza se be, u CO MINg‑u su ana li zi ra li ak tu el na re še nja ovog ven do ra i upo re di li ih sa kon ku ren tskim pro i zvo‑di ma.

“Ne tApp FAS8000 se ri ja sto ridž‑sis‑te ma sa Clus te red Da ta ON TAP OS‑om i Ne tApp Vir tu al Sto ra ge Ti er te hno lo‑gi jom u pot pu nos ti za do vo lja va na še te hno lo ške i po slov ne po tre be. Ne ome‑ta no i zvrša va nje ope ra ci ja, je dnos tav no ska li ra nje i efi ka snost u skla di šte nju po da ta ka od ve li ke su vre dnos ti za na še u slu ge“, na gla ša va Ilić.

CO MINg se o dlu čio za FAS8020 kao pro duk ci oni sis tem i brzo de fi ni sao plan za mi gra ci ju sa pos to je ćeg Ne tApp FAS2240, i to bez pre ki da u pru ža nju ser‑vi sa kraj njim ko ri sni ci ma. Ka da je no vi sis tem pos tao deo CO MINg SAN mre‑že, za po če ta je ži va mi gra ci ja po da ta ka po fa za ma, uz po moć VMware Sto ra ge

42 Business&IT

Ca se Study

vMo ti on te hno lo gi je. Ko or di ni sa no sa pre ba ci va njem po da ta ka, tim je mi gri rao i po li ce sa SAS dis ko vi ma sa pos to je ćeg na no vi sis tem. Pro ces mi gra ci je zav ršen je u ro ku od de set da na, bez pre ki da u ra du clo ud ser vi sa.

Ne tApp kva li tetNe tApp FAS8000 se ri ja pru ža vrhun‑ske per for man se kon tro le ra, ko je se mo gu do da tno una pre di ti ko ri šće njem hi bri dnog sto ri dža – kom bi no va njem hard‑dis ko va sa flash te hno lo gi jom. Tre‑nu tno, CO MINg ima pre te žno za htev ne ran dom re ad ope ra ci je pre ma sto ri džu, zbog če ga se kom pa ni ja o pre de li la za Ne tApp Flash Ca che, in te li gen tni keš za u brza va nje ra da.

Blo ko vi ko ji ma se čes to pris tu pa pro mo vi šu se sa SAS i SA TA dis ko va na flash mo du le u re al nom vre me nu, bez po me ra nja po da ta ka ili kre ira nja po‑se bnih po li sa. Ovo omo gu ća va Ne tApp Vir tu al Sto ra ge Ti er, ko ji po ma že u op‑ti mi za ci ji tro ško va i ra dnog učin ka, bez po tre be za pret ho dnom kla si fi ka ci jom po da ta ka. Ta ko đe, CO MINg je in te gri sao i flash ka pa ci tet sa pret ho dnog sis te ma, što kom pa ni ji omo gu ća va po ve ća nje per‑for man si za hte va za upis po da ta ka na sto ridž‑sis tem.

Do da tna za štitaNa kon mi gra ci je clo ud plat for me na no vi sis tem, tim je re or ga ni zo vao i svo je re še‑nje za opo ra vak od ka tas tro fe sa FAS2240 kao se kun dar nim sto ridž‑sis te mom, ko ji je za me nio sta ri ji sis tem se ri je FAS3100.

Za u prav lja nje be ka pom po da ta ka im ple men ti ra na je Ne tApp Sna pVa ult te hno lo gi ja, ko ja je prvo is ko ri šće na za kre ira nje ini ci jal ne ko pi je na se kun dar‑nom sis te mu, dok da nas šti ti i re pli ci ra po dat ke vi še pu ta dnev no.

CO MINg ko ris ti Ne tApp On Com‑mand so ftver za nad zor i u prav lja nje sto ridž‑sis te mi ma, nji ho vim per for man‑sa ma i re pli ka ci jom. So ftver pro ak tiv no oba ve šta va tim o pre du zi ma nju po tre‑bnih ko ra ka, ka ko bi clo ud plat for ma ra di la bez pre ki da.

Os tva re ne pre dnostiZa hva lju ju ći Ne tApp‑ovoj mo du lar noj ar hi tek tu ri, CO MINg je pro du žio ži vo tni vek har dve ra i u šte deo na ku po vi ni o pre‑me. Kom pa ni ja je na no vi sis tem pre ba ci‑la disk‑po li ce pos to je ćeg sis te ma, ko ji je is ko ris ti la u o kvi ru re še nja za opo ra vak od ka tas tro fe. Po red za šti te in ves ti ci ja u Ne tApp te hno lo gi je, im ple men ta ci ja Ne tApp FAS8020 sis te ma omo gu ći la je CO MINg‑u i da is ko ris ti pos to je će zna nje i is kus tvo u ra du s Ne tApp plat for mom.

Kom bi no va nje flash te hno lo gi je sa hard‑dis ko vi ma u o kvi ru Vir tu al Sto ra ge Ti er‑a omo gu ći lo je op ti mi za ci ju ka pa ci te‑ta i per for man si sis te ma na eko no mi čan na čin. „Za hva lju ju ći Flash Ca che‑u, pos‑ti gli smo oko pet pu ta bo lje per for man se i u šte de li na pet po li ca sa SAS dis ko vi ma. To se di rek tno pre sli ka va na u šte de u da ta‑cen tru i ener gi ji po tre bnoj za nje gov rad“, do da je Ilić. De du pli ka ci ja po da ta ka re pli ci ra nih na se kun dar ni sto ridž‑sis tem do no si i do 50% u šte de u ka pa ci te tu.

pRe dnos tI no VoG Re ŠenJa

Mi gra ci ja na no vu plat for mu uz stal no dos tu pne ser vi se za kraj nje ko ri sni ke.

Za šti ta in ves ti ci je u pos to je‑ću Ne tApp te hno lo gi ju i ste če na zna nja.

op ti mi zo van o dnos ka pa ci te ta i per for man si sis te ma.

Pet pu ta brže ran dom re ad per‑for man se.

U šte da pet po li ca sa SAS dis ko vi‑ma ko ri šće njem flash te hno lo gi je.

I zgra đe na plat for ma ko ja omo‑gu ća va di ver si fi ka ci ju clo ud u slu‑ga i priv la če nje no vih kli je na ta.

Rast i di ver si fi ka cijaSa pre las kom na Clus te red Da ta ON TAP, CO MINg je in ves ti rao u ino va ci ju ko ju do no si Ne tApp‑ov so ftver ski de fi ni san sto ridž. „Ne tApp ra di u bi lo kom o kru‑že nju – NAS ili SAN, od ma lih do ve li kih kom pa ni ja. Sve fun kci onal nos ti do la ze s je dnog mes ta i mo gu bi ti po kre nu te ili za us tav lje ne po po tre bi. Clus te red Da ta ON TAP do da tno po di že sve na ve de no na vi ši ni vo dos tu pnos ti, per for man si i efi‑ka snos ti“, ka že Ilić.

Kao pro vaj der clo ud u slu ga, CO MINg sti če pre dnost ne sa mo po bolj ša nom ska la bil no šću i ras po lo ži vo šću već i fun‑kci onal no šću plat for me. Ta ko Sto ra ge QoS omo gu ća va kom pa ni ji da is po ru či pre dvi di ve per for man se sto ridž‑sis te ma a pli ka ci ja ma na de lje noj in fras truk tu ri, či me se obe zbe đu je pos ti za nje i o drža‑va nje do go vo re nog ni voa ser vi sa, kao i nji ho vo una pre đe nje i di ver si fi ka ci ja.

“Rast po slo va nja, is pu nje nje ni voa ser vi sa i za drža va nje fo ku sa na po slov nim po tre ba ma ko ri sni ka i nji ho voj pro fi ta bil‑nos ti – to su ra zlo zi za pa me tne in ves ti ci je u te hno lo gi ju. I zbo rom Ne tApp re še nja još je dnom smo pos ti gli u šte du u re sur si‑ma i vi so ko se po zi ci oni ra li u gru pi clo ud pro vaj de ra“, po tvrđu je i Dra go Sa mar džić, di rek tor kom pa ni je CO MINg.

koM po nen te Re ŠenJaNe tApp pro i zvodiNe tApp FAS8020 sto ridž (pro duk ci ja)Ne tApp FAS2240 sto ridž (di sas ter re co very)Auto Sup port sis temClus te red Da ta ON TAPDe du pli ca tionFlash CacheFlexCloneOn Com mand so ftver

Sna pVa ultThin pro vi si oning

pRo to koLFCP

tHIRd paRt y pRo I zVodIHP blejd‑ser veriVMware Sto ra ge vMo tionVMware vSphere

paR tneRFu jit su Srbija

43

Je dnos ta van pro zor u svet po da ta ka i in for ma cijaVe ći na pro i zvo đa ča nu di do bru po dršku za be kap ili fi zič kih ili vir tu el nih o kru že nja, ali ret ko ko nu di o dli čnu po dršku za oba o kru že nja. Zbog te či nje ni ce, ali i zbog broj nih na pre dnih fun kci onalnos ti, Com mVa ult Sim pa na je već če ti ri go di ne za re dom naj bo lje po zi ci oni ran so ftver u Gar tne rovom ma gi čnom kva dra tu za be kapso ftver i in te gri sa ne ure đa je.

Com mVa ult sim pana

Kom pa ni ja Com mVa ult o sno‑va na je 1996. go di ne, ka da je gru pa pre du zim lji vih in že nje‑

ra ot ku pi la be kap‑so ftver od ame rič‑ke kor po ra ci je AT&T. So ftver se u to vre me zvao ga laxy, a da nas, na kon vi še go di na u brza nog ra zvo ja i do da va nja broj nih fun kci onal nos ti, Com mVa ult o sva ja svet sko trži šte re še njem pod na zi vom Sim pa na: SIM od en gles kog simple, što zna či je dnos tav no, a PAN od re či pane, o dno sno o kno ili sta klo – što o zna ča va so ftver ko ji da je je dnos ta van pro zor u svet po da ta ka i in for ma ci ja. Kom pa ni ja da nas ima pre ko 2.000 za‑po sle nih, a od sko ra je pri su tna i na na šem trži štu.

Ono što bi tno ra zli ku je kom pa ni ju Com mVa ult u o dno su na ve ći nu kon‑ku re na ta jes te ce lo vit pris tup ra zvo ju pro i zvo da, o dno sno sve fun kci onal nos ti so ftve ra ra zvi ja ju se in ter no.

Iako kom pa ni ja ra zvi ja sa mo je dan so ftver, va žno je is ta ći da on po kri va ši ro ko po dru čje fun kci onal nos ti ve za nih za u prav lja nje po da ci ma i in for ma ci ja‑ma. Da kle, Sim pa na je je dan so ftver ko ji po kri va vi še fun kci onal nos ti ko je dru gi pro i zvo đa či ne nu de u sklo pu je din stve‑nih so ftver skih ala ta, već ih po kri va ju sa vi še o dvo je nih re še nja.

Sim pa na ima u gra đe ne broj ne na‑pre dne fun kci je, kao što su de du pli ka‑ci ja (na i zvo ru ili o dre di štu), en krip ci ja

po da ta ka, gra nu lar nost u do de lji va nju pra va a dmi nis tra to ri ma, o dno sno ko‑ri sni ci ma, u gra đen tzv. „vi šes ta nar ski“ (mul ti‑te nancy) re žim ra da, što omo‑gu ća va ko ri šće nje u as‑a‑ser vi ce o kru‑že nji ma (ba ckup‑as‑a‑ser vi ce, ar chi‑ving‑as‑a‑ser vi ce, DR‑as‑a‑ser vi ce itd).

Fun kci onal nos ti ve za ne za u prav lja‑nje po da ci ma po dra zu me va ju nji ho vu za šti tu (be kap i ar hi vi ra nje), pris tup sa mo bil nih ure đa ja, kao i sin hro ni za ci ju i de lje nje faj lo va i fol de ra. Po red to ga, po drža na je i in te gra ci ja sa ure đa ji ma za skla di šte nje po da ta ka; Sim pa na do bro

44 Business&IT

Te hno lo gije

sa ra đu je sa ure đa ji ma kom pa ni ja HP, IBM, Hi ta chi, Fu jit su i dru gih ven do ra. Do bra in te gra ci ja je plat for ma za brzi be kap i opo ra vak, ali i efi ka sno i zve šta‑va nje.

I fi zič ka i vir tu el na in fras truk turaVe ći na pro i zvo đa ča nu di do bru po dršku za be kap ili fi zič kih ili vir tu el nih o kru‑že nja, ali ret ko ko nu di o dli čnu po dršku za oba o kru že nja. Zbog te či nje ni ce, ali i zbog dru gih broj nih na pre dnih fun kci onal nos ti, Com mVa ult Sim pa na je već če ti ri go di ne za re dom naj bo lje po zi ci oni ran so ftver u gar tne ro vom ma gi čnom kva dra tu za be kap‑so ftver i in te gri sa ne ure đa je.

Od ser ver skih plat for mi po drža ni su ser ve ri ba zi ra ni na In tel, RISC (IBM, HP, Sun) i IBMi (ne ka da AS400) te hno lo gi ji. Po drža ni su i ra zli či ti ope ra tiv ni sis te‑mi. Od vir tu el nih o kru že nja po drža ni su VMware, Mi cro soft Hyper‑V i Ci trix Xen, što po dra zu me va i sve bi tne fun kci‑onal nos ti, kao što su tre nu tni opo ra vak, gra nu lar ni opo ra vak (res to re), re pli ka ci ja itd. Tu je i ar hi vi ra nje vir tu el nih ser ve ra, ko je omo gu ća va da se vir tu el ne ma ši ne ko je se ne ko ris te po una pred za da toj po‑li si pre ba ce na je fti ni je ure đa je, o dno sno priv re me no uga se.

Be kap po slov nih a pli ka cijaPo drža ne su go to vo sve vo de će po slov‑ne a pli ka ci je, kao što su SAP, Ora cle i Mi cro soft a pli ka ci je, MySQL, Pos tgRE itd. Lis ta je izu ze tno du ga. Sve po me nu te a pli ka ci je po drža ne su u fi zič kim ili vir‑tu el nim o kru že nji ma.

Sim pa na po drža va i ar hi vi ra nje elek‑tron ske po šte, MS Sha re Po int‑a, faj lo va, ali i po je di nih ba za po da ta ka. Ar hi vi ra‑nje omo gu ća va da se po da ci po za da tim po li sa ma pre ba cu ju sa re la tiv no sku pih pri mar nih dis ko va na je fti ni je ure đa je, a ko ri sni ci ma pru ža tran spa ren tan pris‑tup ar hi vi ra nim po da ci ma.

Sim pa na nu di ve li ki broj ra zli či tih op ci ja za ra zli či te a pli ka ci je, a a dmi nis‑tra to ri ma ba za da je mo gu ćnost da sa mi oba ve opo ra vak ba za, o dno sno po da ta ka.

Be kap ra dnih sta nicaIs tra ži va nja po ka zu ju da ve li ki broj ko‑ri sni ka ču va va žne po slov ne po dat ke sa mo na ra dnim sta ni ca ma ko je ni su ade kva tno za šti će ne. Sim pa na po drža va ra dne sta ni ce na tri glav na ope ra tiv na sis te ma (Win dows, Li nux, Mac OS X), a

omo gu ća va pris tup po da ci ma pu tem An‑dro id i iOS mo bil nih ure đa ja, za hva lju ju‑ći od go va ra ju ćim a pli ka ci ja ma.

Uz be kap, ko ri sni ci mo gu i de li ti po dat ke ko ji su be ka po va ni sa nji hovih ra dnih sta ni ca, o dno sno omo gući ti sin hro ni za ci ju ra zli či tih ure đa ja. Bi tno je na po me nu ti da svi po da ci, kao i me ta po da ci, os ta ju unu tar fir me.

U prav lja nje in for ma ci jamaPod u prav lja njem in for ma ci ja ma po‑dra zu me va ju se na pre dno in dek si ra‑nje, i zve šta va nje, kao i fun kci onal nos ti ka kve su e‑dis co very, us kla đe nost sa re gu la ti vom, li ti ga ti on hold i sl.

In dek si ra nje omo gu ća va pre tra gu svih be ka po va nih i ar hi vi ra nih po da‑ta ka po naj ra zli či ti jim pa ra me tri ma. Na pre dno i zve šta va nje omo gu ća va i po slov ni i te hnič ki po gled na po dat ke i in for ma ci je, dok se os ta le fun kci onal nos‑ti kod nas ret ko ko ris te zbog ne pos to je će za kon ske re gu la ti ve.

Za klju čakČes to se de ša va da or ga ni za ci je ko ris‑te dva ili vi še ra zli či tih ala ta sa mo za

be kap, na pri mer je dan so ftver za be kap fi zič kih o kru že nja, a dru gi za vir tu el na o kru že nja. Ova kav pris tup kom pli ku je u prav lja nje po da ci ma i i zve šta va nje, a uz to po di že tro ško ve i ote ža va pla ni ra nje bu du ćih po tre ba i tro ško va.

Sim pa na mo že u prav lja ti po da ci ma i in for ma ci ja ma ne za vi sno od ure đa ja na ko je su sme šte ni, bi lo da su u fi zič kim ili vir tu el nim o kru že nji ma, na sko ro svim po pu lar nim ope ra tiv nim sis te mi ma, u go to vo bi lo ko joj po slov noj a pli ka ci ji.

Po red to ga, nu di i mo gu ćnost pris‑tu pa po da ci ma sa mo bil nih ure đa ja, de lje nje i sin hro ni za ci ju na ra zli či tim ure đa ji ma, uz od go va ra ju će si gur no sne me ha ni zme. Sim pa na po drža va naj ra‑zli či ti je ure đa je ba zi ra ne na dis ko vi ma ili tra ka ma za sme šta nje po da ta ka, što ko ri sni ci ma pru ža flek si bil nost i za šti tu in ves ti ci ja.

Zbog svih na ve de nih fun kci onal nos ti, ali i zbog vrlo flek si bil nog li cen ci ra nja, Com mVa ult Sim pa na pred stav lja pra vi i zbor za ma le, ali i ve li ke kom pa ni je, kao i naj ra zli či ti ja ver ti kal na trži šta (te le ko mu‑ni ka ci je, fi nan sij ske or ga ni za ci je, mi nis‑tar stva i držav ne agen ci je itd). �

Virtuelizacija

Tradicionalni bekap • Moderna zaštita podataka • Deljenje fajlova • Arhiva • Usklađenost • Podaci o svemu

Rešenja za oporavak

Platforma

• 8 paketa rešenja

Rešenja za sadržaj

Online arhiva

– specifične vertikale

Online arhiva

– usklađenost

Baze podataka

OporavakVelikifajlovi

Mobilni uređaji

Operativno izveštavanje

45

Bezbednost u računarskom oblakuBe zbe dnost po slov nih po da ta ka od ve li ke je va žnos ti za po slo va nje, ali su tro ško vi svih re sur sa ne op ho dnih za ade kva tnu za šti tu ve li ki. S dru ge stra ne, ra ču nar ski o blak omo gu ća va da komple tnu bri gu o ITju, sa mim tim i be zbe dnost po da ta ka, pre pus ti te pro fe si onal ci ma.

Ra ču nar ski o blak pred stav lja re vo lu ci ju u IT sve tu. Ovu te hno lo gi ju slo bo dno mo že‑mo na zva ti i te hno lo gi jom u šte de, i to iz mno go ra zlo ga,

o ko ji ma smo u vi še nav ra ta go vo ri li u pret ho dnim bro je vi ma. Me đu tim, kom‑pa ni je još uvek ni su pot pu no si gur ne u ovu te hno lo gi ju, a glav ni ra zlog za to jes te be zbe dnost po da ta ka ko ji se na la ze van nji ho vog o kru že nja.

U mno gim kom pa ni ja ma, na ro či to oni ma ko je po slu ju na glo bal nom ni vou, po slov na po li ti ka za bra nju je ču va nje po da ta ka na sis te mi ma ko ji ni su u nji ho vom vla sni štvu. Ta kve kom pa ni je u glav nom ima ju pri va tni o blik ra ču nar‑

skog o bla ka, ko ji sva ka ko ima ve li ke pre dnos ti.

Ka da je reč o ma lim i sre dnjim pre‑du ze ći ma, kao i kom pa ni ja ma ko je tek kre ću sa ra dom, za njih je, ne ma sum nje, ra ču nar ski o blak ide al no re še nje, čak i ka da go vo ri mo o be zbe dnos ti.

Eksterne pretnjeTre ba is ta ći, pre sve ga, da pro vaj der clo ud u slu ga ne mo že bi ti bi lo ko. Da bi kom pa ni ja mo gla da se ba vi pru ža njem ovih u slu ga, ona mo ra da za do vo lja va o dre đe ne kri te ri ju me, a be zbe dnost spa‑da me đu naj va žni je.

No, kre ni mo od kom pa ni ja či je se kom ple tno po slo va nje za sni va na sop‑

stve noj IT in fras truk tu ri. Sve kom pa ni je ko je ko ris te in ter net (da kle, sve kom‑pa ni je ko je ima ju ma kar i je dan ra ču‑nar) i zlo že ne su ek ster nim pre tnja ma i na pa di ma ko ji su ma nje‑vi še sva ko dnev‑ni, a ni su ret kost ni gu bi ci i ko rup ci ja po da ta ka iza zva ni in ter nim gre ška ma, slu čaj nim ili na mer nim. Da bi se za šti ti le od ova kvih na pa da, kom pa ni je mo ra‑ju ima ti fi rewall, an ti vi ru sna i os ta la re še nja ko ja slu že za in ter nu i ek ster nu za šti tu po slov nih po da ta ka i po slo va‑nja u ce li ni. Ku po vi na i o drža va nje ovih pro i zvo da ko šta ju, i to ne ma lo. Po red tro ško va ku po vi ne i o drža va nja li cen ci, kom pa ni ja ima i tro šak u vi du ljud skih re sur sa od go vor nih za o drža va nja sis te‑

46 Business&IT

O ffto pic

Šta je sve potrebno za fizičku bezbednost datacentra?

sis tem za kon tro lu pris tupa Nad gle da nje o pre me 24/7 vi deonad zor kom ple tne sa le i

ula za u nju alar mni sis tem kao deo za štite elek tron ska kon tro la ula za u salu za šti ta od po plave sis tem za ga še nje po žara de tek to ri dima Dva ne za vi sna na pa ja nja elek tri‑

čnom ener gi jom a gre gat Re dun dan tni cen tral ni UPS Me ra či tem pe ra tu re, vla žnos ti

va zdu ha i na po na mreže Pro tiv po žar na vrata.

Prve na ma po zna te me to de krip‑to va nja ko ris tio je Ju li je Ce zar: ša lju ći po ru ke svo jim voj sko vo‑

đa ma, on je slo va u tek stu po me rao za po tri, če ti ri ili vi še mes ta u o dno su na nji ho‑vu po zi ci ju u alfabetu. Le one Ba tis ta, autor prve po zna te stu di je o krip to gra fi ji, iz 1467. go di ne, tvo rac je ši far skog kru ga i dru gih re še nja dvos tru kog pri kri va nja tek sta ko ja su u XIX ve ku pri hva ti li i ka sni je usav rša‑va li Nem ci, En gle zi i Fran cu zi.

Ve ro va tno naj po zna ti ja krip to gra fska me to da pre po ja ve di gi tal nih ra ču na ra jes te Eni gma. Ma ši nu su na pra vi li Nem ci to kom Dru gog svet skog ra ta, a ot kri va‑nje na či na na ko ji ona ra di (u šta je bio u klju čen ču ve ni Alan Tju ring) ima lo je o gro man uti caj na tok ra ta.

Trka s vre me nomKrip to gra fi ja je ve oma di na mi čna na‑uka, ko ju o dli ku je us ka po ve za nost te ori je i prak se. Na ovo uka zu je či nje ni ca da se sva ki na pre dak u te ori ji ve oma

brzo im ple men ti ra i tes ti ra. Ot kri va njem ne dos ta ta ka o dmah se una pre đu je te‑orij ski rad, a ste če na is kus tva upo tre blja‑va ju se za i zra du no ve, bo lje me to de.

Sa po ja vom ra ču na ra krip to gra fi ja se na glo ra zvi ja. Sve brži har dver omo gu ća‑va „pro bi ja nje“ ši fa ra za kra će vre me, a is tov re me no se ra di na ra zvo ju si gur ni jih i kom pli ko va ni jih še ma za ši fro va nje. Ova o blast ba zi ra se na upo tre bi krip‑to sis te ma ko ji se sas to je od al go ri ta ma za krip to va nje, je dnog ili vi še klju če va, sis te ma za u prav lja nje klju če vi ma i po‑da ta ka u vi du stan dar dnog i krip to va‑nog tek sta. Na slo že nost do da tno uti če to što se krip to sis te mi mo gu re ali zo va ti har dver ski, so ftver ski ili kom bi no va no, kao i to da se pri li kom re ali za ci je mo ra ju za do vo lji ti o snov ni si gur no sni za hte vi.

Da nas se za re ali za ci ju krip to gra fskih al go ri ta ma ko ris te slo že ni ma te ma tič‑ki i zra zi, kao i zna nja iz elek tro ni ke i pro gra mi ra nja. Na pre dak je sve brži, a pri me na sve ši ra: od ban kar skih a pli ka‑

ci ja, pre ko in ter net trgo vi ne, do ope ra‑tiv nih sis te ma. Krip to gra fski al go ri tmi pri me nji vi su i u te le ko mu ni ka ci onim sis te mi ma, te le vi zi ji i dru gim o blas ti ma za ko je čes to ni smo ni sve sni da ima ju ta kve po tre be.

Sve mo ćni ja za štitaKrip to va nje po da taka

ma za nad zor i be zbe dnost po da ta ka.S dru ge stra ne, po slo va nje u ra ču nar‑

skom o bla ku omo gu ća va da kom ple tnu bri gu o IT‑ju, sa mim tim i be zbe dnost po da ta ka, pre pus ti te pro fe si onal ci ma. Pru ža nje ovih u slu ga je nji ho va pri mar‑na de la tnost, što zna či da sve svo je re sur‑se u sme ra va ju is klju či vo na po bolj ša nje per for man si ra ču nar skog o bla ka. U pra‑vo zbog to ga, nji ho vi sis te mi za šti će ni su na naj bo lji mo gu ći na čin, dok kom pa ni je ko ji ma IT ni je pri mar na de la tnost čes to ne mo gu se bi da pri u šte za šti tu ta kvog ni voa. To je još je dan od ra zlo ga zbog ko jih mo že mo da ka že mo da su po da ci u ra ču nar skom o bla ku be zbe dni ji ne go oni na sop stve noj IT in fras truk tu ri.

Prednost cloud provajderaSem o ko rup ci ji i cu re nju po da ta ka, kom pa ni je bi tre ba lo da ra zmi šlja‑ju i o be ka pu i opo rav ku po da ta ka u slu ča ju ka tas tro fe. Clo ud te hno lo gi ja i u ovoj o blas ti po be đu je kom pa nij ski da ta‑cen tar.

Kao što je na po čet ku re če no, da bi kom pa ni ja pos ta la clo ud pro vaj der, ona mo ra da is pu ni o dre đe ne stan dar de, kao što je ISO 27001 (ISO stan dard za za šti‑tu in for ma ci ja). Po red to ga, tu je i NDA ugo vor, ko ji za kon ski u pot pu nos ti šti ti ko ri sni ka i pri va tnost nje go vih po da ta‑ka. Va žno je na gla si ti da clo ud pro vaj der, iako se po da ci na la ze na in fras truk tu ri ko ja mu pri pa da, kao pru ža lac u slu ge ne‑ma ni pra vo ni mo gu ćnost da pris tu pi po‑da ci ma bez pris tan ka nji ho vog vla sni ka.

Ra ču nar ski o blak je te hno lo gi ja za ko ju se vi še ne pos tav lja pi ta nje da li će, već sa mo ka da će u pot pu nos ti zav la da ti i os ta vi ti tra di ci onal ni na čin upo tre be in for ma ci onih te hno lo gi ja u pro šlos ti. Po re de ći ova dva na či na upo tre be in for‑ma ci onih te hno lo gi ja u o blas ti be zbe‑dnos ti po da ta ka, sa si gur no šću mo že mo re ći da po u zdan clo ud pro vaj der mo že da obe zbe di pot pu nu be zbe dnost po da ta ka, čak i da ih bo lje za šti ti ne go sa ma kom‑pa ni ja ko ja je nji hov vla snik.

Mi le na Re džić �

47

Na re dna ge ne ra ci ja be zbe dnosti

Pot pu no is ko ri šće nje ka pa ci te ta so ftver ski de fi ni sa nog da tacen tra mo gu će je jedi no uko li ko se ne o dre kne mo fun kci onal nos ti, ni ti per for man si auto ma ti zo va nih

i in te gri sa nih za šti tnih sis te ma.

Pos to je ća re še nja za za šti tu mre že, bez ob zi ra da li su fi‑zič ka ili vir tu eli zo va na, ima ju o gra ni če nje u smi slu kom‑plek snos ti si gur no snih fun‑

kci ja ka ko bi se ko ris ti le u di na mi čnom i agil nom clo ud o kru že nju. Pot pu no is ko ri šće nje ka pa ci te ta so ftver ski de fi‑ni sa nog da ta‑cen tra mo gu će je je di no uko li ko se ne o dre kne mo fun kci onal nos‑ti, ni ti per for man si auto ma ti zo va nih i in te gri sa nih za šti tnih sis te ma.

Re še nje pred stav lja ju VMware NSX i Pa lo Al to Networks Next‑ge ne ra ti on Se‑cu rity. Nje go ve kom po nen te su VMware NSX, Pa lo Al to Networks VM‑se ri je za NSX, kao i Pa lo Al to Networks Pa no ra‑ma.

Fi rewall za NSXVMware NSX je plat for ma za vir tu eli‑za ci ju mre že ko ja omo gu ća va pot pu nu fun kci onal nost i kon tro lu mre žnog sa o bra ća ja kroz so ftver ski de fi ni sa nu mre žu, ne za vi snu od mre žnog har dve ra. Pot pu no je pro gra ma bil na, a omo gu ća va lo gič ku ap strak ci ju fi zič ke mre že, stva‑ra ju ći pot pun mre žni mo del na so ftve ru, do pu šta ju ći kre ira nje ra zli či tih mre žnih struk tu ra u par se kun di.

Plat for ma omo gu ća va in te gra ci ju sa no vom ge ne ra ci jom si gur no snih ser vi sa. Ova mo gu ćnost je nas ta la kao po sle di‑ca ra zvo ja ker nel‑ba sed VMware NSX fi rewall‑a. Pa lo Al to Networks je di zaj‑

ni rao vrhun sku be zbe dno snu plat for mu u vir tu eli za ci onoj for mi, pri la go đe nu pre va zi la že nju be zbe dno snih pre pre ka u vir tu eli zo va nom i clo ud o kru že nju. Cen‑tral ni deo re še nja je na re dna ge ne ra ci ja fi rewall‑a, ko ji iden ti fi ku je, kon tro li še, sta ra se o be zbe dnos ti i fun kci oni sa nju a pli ka ci ja, dok sve vre me vrši pre gled sveg os ta log sa drža ja.

Pa lo Al to Networks ko ris ti mno ge mo de le pre ven ci je, u klju ču ju ći IPS i an‑ti‑malware, za je dno sa URL fil tri ra njem, kao i blo ka to ri ma fa il‑ova i sa drža ja za kon tro lu po zna tih pre tnji. Auto mat‑ska san dbox ana li za ra di se za pro ve ru sum nji vih faj lo va i ot kri va nje ne po zna‑

tog mal ve ra, kao i na pre dnih upor nih pre tnji (A dvan ced Per sis tent Thre ats – APT).

U prav lja nje za šti tomPa no ra ma je cen tra li zo va na plat for ma ko ja omo gu ća va u prav lja nje dis tri bu‑ci jom mre že vir tu eli zo va nih i fi zič kih fi rewall‑ova na je dnom mes tu. Mo gu će je sa gle da va nje sa o bra ća ja fi rewall‑a, u prav lja nje kon fi gu ra ci jom ure đa ja, ko ri šće nje glo bal nih po li sa i ge ne ri sa nje i zve šta ja o sa o bra ća ju i be zbe dno snim in ci den ti ma.

Re še nje je ne za vi sno od mre žne in‑fras truk tu re. Be zbe dno sne po li se će se

pa lo al to networks

48 Business&IT

Te hno lo gije

ak ti vi ra ti bez ob zi ra na vre me i mes to po kre ta nja vir tu el ne ma ši ne. Re še nje je kom pa ti bil no sa bi lo ko jim ti pom mre že, pa i sa tra di ci onal nim VLAN‑om. Pa no‑ra ma omo gu ća va auto mat sko ras po re đi‑va nje i re zer vi sa nje re sur sa, a u VMware o kru že nju u prav lja nje a pli ka tiv nim sa o bra ća jem vrši se uz po moć VM‑se ri‑je za NSX API‑je, bez po tre be za ru čnim kon fi gu ri sa njem vir tu el nih ele me na ta mre že.

Di na mič ke si gur no sne po li se ba zi ra‑ne su na a pli ka ci ja ma, ko ri sni ci ma, sa‑drža ju i kon tej ne ri ma vir tu el nih ma ši na. De lje nje in for ma ci ja i zme đu VMware i Pa lo Al to Networks plat for mi za u prav‑lja nje obe zbe đu je ažu ri ra nje di na mič kih gru pa a dre sa naj no vi jim in for ma ci ja ma uz po moć kon tej ne ra vir tu el ne ma ši ne, umes to ru čnog pra će nja sto ti na i hi lja da IP a dre sa. Ova ko se izu ze tno olak ša va oču va nje be zbe dnos ti vir tu eli zo va nih

a pli ka ci ja, bez ob zi ra na mes to nji ho vog kre ira nja ili kre ta nja kroz mre žu.

Umes to za ključkaFun kci onal nos ti na re dne ge ne ra ci je be‑zbe dno snih re še nja mo ra le bi da iden ti‑fi ku ju, kon tro li šu i obe zbe de si gur nost i fun kci onal nost a pli ka ci ja, a da is tov re‑me no is pi tu ju sav sa držaj za sve pre tnje. Si gur nost a pli ka ci ja zna či mo gu ćnost i zgra dnje fi rewall po li sa ba zi ra nih na a pli ka ci ji / a pli ka tiv noj fun kci onal nos ti, gru pa ma, ko ri sni ci ma i sa drža ju, na su‑prot por to vi ma, pro to ko li ma i IP a dre sa‑ma, tran sfor mi šu ći tra di ci onal ne Al low ili Deny fi rewall po li se u bu si ness‑fri‑endly ele men te. IT a dmi nis tra tor vi še ne mo ra da po ga đa ko li ko je si gur no snog mre žnog ka pa ci te ta po tre bno. U sva kom tre nut ku se auto mat ski, po po tre bi, do‑da je no vi hyper vi sor u no voj ge ne ra ci ji si gur no snih ka pa ci te ta mre že. �

pa Lo aL to net WoRksPre 9 go di na kom pa ni ja Pa lo Al to Networks iz ko re na je i zme ni la trži šte, u smi slu shva ta nja zna ča ja be zbe dnos ti mre že, pred sta viv ši fi rewall ure đaj na re dne ge ne ra ci je (Next ge ne ra ti on FW) ko ji je do neo do tad ne vi đe nu kon tro lu ko ri šće‑nja a pli ka ci ja, uz izu ze tnu za šti tu od pre tnji po ra znim prav ci ma na pa da.

Pre dve go di ne pred stav lje na je Wil dFi re te hno lo gi ja za o blak (Thre at In tel li gen ce Clo ud), za ana li zu i za šti tu od pre tnji sle de će ge ne ra ci je, u ko je spa da ju naj na‑pre dni je i još ne pre po zna te pre tnje. Kao tre ća kom po nen ta be zbe dno‑sne plat for me sle de će ge ne ra ci je u en ter pri se o kru že nju, ne dav no je pred stav lje na re vo lu ci onar na za šti ta pod na zi vom Traps (TRAPS A dvan ced En dpo int Pro te cti on) ko‑ja spre ča va so fis ti ci ra ne saj ber‑na‑pa de na kraj nje ure đa je.

Kom pa ni ja CO MINg – Com pu‑ter En gi ne ering je ov la šće ni par‑tner za im ple men ta ci ju Pa lo Al to Networks re še nja za na še trži šte.

49

IT je te hno lo gi ja ko ja se u da na šnje vre me naj brže ra zvi ja. Ka ko je IT pos tao oba ve zan deo po slo va nja, kri‑

tična tačka u op stan ku na trži štu pos ta je i praćenje IT tre n do va. O zbilj ni uče sni ci na trži štu sve sni su ovih pro me na i tru de se da svo jim za po sle ni ma pru že zna nja i is kus tva po tre bna za ade kva tno obav lja‑nje nji hog po sla.

CO MINg je kom pa ni ja ko ja iza se be ima vi še od 100 pro je ka ta bez ije dne ne ga tiv ne re fe ren ce. Pre po zna je mo no ve te hno lo gi je, učimo o nji ma u tre nut ku nji ho vog nas tan ka i do no si mo ih na na še trži šte. Mi smo in že njer ska kom pa ni ja i naš tim svo jim is kus tvom i zna njem po kri va sve po tre be po slo va nja na ših ko ri sni ka. Že li mo da svo je zna nje, ko je

je pot kre plje no bo ga tim is kus tvom, pre‑ne se mo na šim ko ri sni ci ma, ali i svim dru gim za in te re so va nim stra na ma. Ne bo ji mo se to ga da svi oko nas nauče ono što mi zna mo, jer će to sa mo značiti da ćemo moći da se kon cen tri še mo na no ve iza zo ve.

Na ši in že nje ri su uče sni ci na mno go‑broj nim inos tra nim, svet ski pri zna tim se mi na ri ma i tre nin zi ma. To su is ti oni lju di ko ji za po tre be na ših kli je na ta sva‑ko dnev no re ša va ju izazo ve ko ji se pred njih pos ta ve.

COMINg je na tržištu pre svega pre‑poznat po projektima virtuelizacije. Tako, posebno interesovanje kod naših polazni‑ka prepoznajemo na naprednim VMware treninzima. Ovu godinu će obeležiti veći broj ovih treninga, ali i novi treninzi o kojima ćete sve moći da saznate na sajtu kompanije COMINg (www.coming.rs) kako program bude finalizovan.

Ova kva prak sa po ka za la se kao do bra pre sve ga zbog za do volj stva vi še od 300 in že nje ra, uče sni ka tre nin ga, ko ji su stečena zna nja la ko pre točili u prak su. O prem lje ni smo sa lom za tre nin ge i svim po tre bnim har dve rom i so ftve rom za nji ho vu us pe šnu re ali za ci ju, pa smo čes‑to do maćini po la zni ci ma iz kom pa ni ja na ručila ca tre nin ga. Uko li ko za tim pos‑to ji po tre ba, o prem lje ni smo i za drža nje tre nin ga van na ših pros to ri ja.

Naziv obuke Datum Trajanje (dana)

VMware vSphere: Instalacija, konfiguracija i upravljanje V5.x

08. 04. 2015. 3

Veeam Backup & Replication – konfiguracija i administracija

15. 04. 2015. 2

VMware vSphere 5: Optimizacija performansi virtuelne infrastrukture – napredna obuka

28. 04. 2015. 3

SAP HANA: Instalacija, konfiguracija i administriranje

05. 05. 2015. 3

VMware Site Recovery Manager (SRM) 12. 05. 2015. 2

End User Computing and Mobility 20. 05. 2015. 2

VMware vSphere 5: Optimizacija performansi virtuelne infrastrukture – napredna obuka

02. 06. 2015. 3

VMware vSphere: Instalacija, konfiguracija i upravljanje V5.x

16. 06. 2015. 3

Busines Intelligence & Reporting radionica 24. 06. 2015. 3

Co MInG u sluge

Naši inženjeri su svetski priznati stručnjaci, koji ne prenose samo „knjiško znanje“ već i svoje iskustvo, stečeno na velikom broju naprednih i inovativnih projekata

Obu ka za stručnjake

U ta be li je pri ka zan is pla ni ran pro gram tre nin ga ko ji će bi ti o drža ni u na šim pros to ri jama u na re dnom pe ri odu.

50 Business&IT

O ffto pic

business&it - pc press · crm ecm bi exchange lync iaas saas paas backup disaster recovery....

Documents