Ivan Antić

RELIGIOZNOSTUPUTSTVO ZA UPOTREBU

Beograd, 2020.

2

Izdavač:Samostalno izdanje

© Copyright: 2020 by Ivan Antić

Registrovano u JAAAutorskoj agenciji za Srbiju A.D.

kao autorsko delo.

www.ivantic.info

Dizajn korica:Zoran Ignjatović

https://ignjatoviczoran.weebly.com

3

SADRŽAJ

Uvod - Zašto je potreban ovakav priručnikTvoracStvaranjeStvaranje sveta kroz sedam fazaStvaranje čovekaČovekova dušaNeispoljen i ispoljen BogIspoljavanje božanskog kroz pet dimenzijaKako je zaista stvoren svet - Jedno ličnoviđenjeRiba nije svesna vodeIzgon iz raja - Božanska svest se ispoljava usvoju suprotnostSuprotnost od božanskog jeste naša stvar-nostGeostrateška politika Omega tačke u odvaja-nju čoveka od BogaReligioznost zasnovana na negativnomodnosu prema svetuPrincip prisile i prinude u religioznostiGreh i pokajanjeReinkarnacija je odgovor na pitanjezašto su neki ljudi religiozni a neki nisuSedam stanja religioznosti

4

Religioznost čoveka broj jedan ili prve čakreReligioznost čoveka broj dva ili druge čakreReligioznost čoveka broj tri ili treće čakreReligioznost čoveka broj četiri ili četvrtečakreReligioznost čoveka broj pet ili pete čakreReligioznost čoveka broj šest ili šeste čakreReligioznost čoveka broj sedam ili sedmečakreŠta religioznost nijeReligioznost i smrtMolitvaMolitva i zakon privlačenjaMolitva kao disciplina i podsećanjeDirektna molitva božanskom izvoru spoljaMolitva kao kontemplacija i predanostReligioznost i čudaSeksualnost i religioznost - oduvek zajednoVaskrsenje je prizemljenje dušeČovek u hramu ili hram u čovekuKako doživeti Boga kao bezuslovnu ljubavReligioznost i razvoj civilizacijeDemonizam i doktrina probuđenjaReligioznost, folklor i crkveReligioznost i vremeRaznolikosti religijskog iskustva

5

Ispravna religioznost jesteispravno razumevanje među ljudimaNovo informatičko doba i religioznostKad će biti kraj svetaNapomene

6

UVOD

ZAŠTO JE POTREBAN OVAKAVPRIRUČNIK

Najbolje je započeti razumevanjemznačenja samih reči. Šta nam govori reč religija? Etimologija reči religija potiče od latin-skog re- (ponovo) i lego (izabrati, odlučiti,pažljivo razmotriti ili ponovo proći). Ponovopovezati. Pojam religije izvodi se takođe iz glago-la “religere“ a odnosi se na izdvajanje nečegaod običnih stvari, a u prenesenom smisluznači odnošenje s poštovanjem prema neče-mu čemu se pridaje uzvišeno značenje. Suština ove reči je u povezivanju, a topodrazumeva nekoga ko se povezuje sanečim. Ko se povezuje sa čime? Ako samokažemo: čoveka sa Bogom, onda postoji opas-nost da tu i završimo priču prihvatanjemdogme. Odgovor na pitanje ko se povezuje sačime zahteva odgovor na pitanje ko je zapra-vo čovek i ko ili šta je zapravo Bog.

7

U otkrivanju tog odgovora otkriva sesvo bogatstvo univerzuma i života; sav smi-sao života. Otkrivanje tog odgovora jestereligioznost. Onaj ko smatra da ga je našao,nije više religiozan čovek - postao je fanatik. Religioznost kao 'ponovno poveziva-nje' ne odnosi se na nekog apstraktnog Boga,nego se odnosi na činjenicu da je čovekovpoložaj na ovom svetu zapravo niže stanje odnjegovog pravog, izvornog stanja kojeg jeimao pre rođenja. Svaka religioznost podra-zumeva da je čovekovo stanje na ovom svetusvojevrstan pad u zaborav svesti svoje duše,da se njegova egzistencija ogleda u tome da jepostao nesvestan prave prirode svoje sušti-ne. Zbog pada u zaborav čovek je svojubožansku suštinu projektovao spolja, u spo-ljašnje hramove, a svest o svom božanskomporeklu zamenio religijama. Sve što radi naovom svetu jeste da se vraća svojoj božanskojsuštini, probija se kroz nesvesnost ka sves-nosti. Zato nema čoveka koji se nije obratiovišoj sili. To dokazuje da je svaki čovek makarintuitivno svestan da je na nižem položaju ida postoji "viša sila". U podsvesti svakog

8

čoveka postoji sećanje da nismo samo telokoje se rađa i umire, da smo pre ovog životaimali iskustvo postojanja; imamo i dubokointuitivno uverenje da ćemo postojati inakon tela. Ljudi su od najstarijih vremena imalireligiozan odnos prema postojanju i životu.Od kamena ili drveta napravili bi religijskiidol i obožavali ga. Verski objekti i hramovioduvek su bili najveći i nabolje izgrađeniobjekti, daleko bolje od domova u kojima suživeli. To pokazuje da je kod ljudi uvek biladominantna svest o životu koji je viši od fizi-čkog tela, koji prethodi rođenju tela i koji senastavlja posle smrti tela. Stoga religioznostnije samo puka želja ljudi za besmrtnošću,strah od smrti, već odraz sećanja na besmrt-nost, na svoju istinsku prirodu koja je u teš-kim fizičkim uslovima života samo privre-meno zaboravljena. Zajedno sa uverenjem da postoji višasila koja nadilazi naše telo i um, religioznostpredstavlja i svest o razlici šta sve čini viša silaa šta možemo i šta treba da učinimo mi sami.Na ispitivanju te razlike nastala je sva kultu-ra čovekova i sva nauka, sav razvoj ljudske

9

civilizacije. Kultura čovekova jeste usklađi-vanje onoga što sami činimo sa smislom pos-tojanja, sa prirodnim zakonima, sa moćima idelanjem šire celine, naše usklađivanje sastvarnošću. To je ona dilema sa kojom se svisusrećemo u životu više puta: kako da dela-mo, da li da preduzmemo akciju kako bi rešiliproblem, ili da sačekamo i vidimo kako će sestvari same razrešiti. Preuzimanje akcije čes-to vodi u nasilje i destrukciju (greh) ako nijeusklađeno sa objektivnom stvarnošću. Akcijaje uspešna samo ako je usklađena sa višimsilom po kojoj sve postoji, sa prirodnimzakonima. Nerazumevanje više sile, odnosnoprave prirode božanskog, dovodi do pogreš-nog delovanja čovekovog na ovom svetu. Pritome se razumevanje kreće u oba smera: mispoznajemo sami sebe kroz delovanje sakojim odmeravamo šta možemo da učinimomi, a šta čini viša sila. Tek kada spoznamosebe znaćemo šta čini viša, božanska sila,odnosno kako da delamo. Tek kada spozna-mo božansku moć delovanja, mi ispravnospoznajemo sebe. Uvek smo na pola puta.Kao na vagi mi odmeravamo šta je do nas a

10

šta nije, šta možemo a šta ne možemo, štatreba a šta ne treba da činimo. Cilj je postiza-nje savršene ravnoteže a ne prevage jednestrane. U savršenoj ravnoteži događa se svesto jedinstvu svega, o jedinstvu nas samih inašeg delovanja, sa svetom i Bogom. Tim sta-lnim odmeravanjem spoznajemo i sebe ibožansku moć više sile. Ne možemo sebe daspoznamo bez uzimanja u obzir šta sve činiviša sila, kao što ne možemo da spoznamobožansku silu bez upoznavanja sebe, krozdelovanje sa kojim se usklađujemo sa božan-skom silom. Od najstarijih vremena ljudi su semolili višoj sili da im da "hleb nasušni", da imukaže milost, a to znači pomogne u teškoća-ma života. Stoga pravi smisao religioznostimora biti razvoj svesti da se nauči kako sestvara "hleb nasušni" svojim rukama, kakoda se život učini milostivim putem znanja oživotu, o prirodnim zakonima, i ovladava-njem životom na pravi način, a to je načinkoji je usklađen sa prirodnim zakonima, neprotiv njih. Pravo poznavanje prirodnihzakona nije ništa drugo do usklađenost sanjima. Tada će čovek biti izvor božanske

11

milosti. Neće više imati potrebe da je traži odviše sile. Traženje pomoći od više sile bilo jesamo inspiracija da čovek nauči kako da sampoveća moć svoga delovanja, kako da sampostane milostiv. Stoga nauka i religija potiču iz isteosnove, iz čovekovog divljenja čudesnomsavršenstvu prirode koja je stvorila naše teloi um, iz naše težnje da je razumemo i uskla-dimo se s njom. Nauka je instrument religio-znosti. Naučno istraživanje je identično reli-gioznoj svesti o postojanju koje nadilazi telo ium, samo s tom razlikom što naučno istraži-vanje ne prejudicira zaključke i ne drži seunapred datih istina kao dogmi (bar ne bitrebalo). Ona ima teorije i hipoteze ali onesluže samo kao radna pretpostavka dolaženjado dokaza i razumevanja zakona o stvarnostipostojanja. Dakle, nauka radi na konkretnomotkrivanju istine postojanja, korak po korak,dok čovek svesno ne dođe do spoznaje praveprirode stvarnosti i može kreativno da učes-tvuje u njenom delovanju. Religioznost istinu o postojanju izvlačiiz dubine čovekove duše kao intuiciju i seća-nje.

12

Obe metode su potrebne jedna drugojda bi bile celovite. Religioznost deluje kaoinspiracija koja nas privlači ka najvišojstvarnosti, a nauka kao radna metoda kojanas gura napred i rešava praktične probleme.Treba ih samo uskladiti kroz razumevanjenjihovog zajedničkog cilja. Ako naučnik ne usklađuje rezultatesvoga rada sa svešću svoje duše, ako njegovinaučni metodi i rezultati ne ispunjavaju nje-govu dušu, ako nisu u interesu života, ondanije radio ispravno. Ako religiozan čovek ne ispoljava svestsvoje duše, svoj odnos prema božanstvu krozkonstruktivan rad i kreativnost u spoljnjem,fizičkom svetu, onda nije religiozan na pravinačin. Naučnik mora da bude religiozan areligiozan čovek mora da postupa kao nauč-nik. I jedan i drugi traže odgovor o stvarno-sti. I jedan i drugi se vraćaju svojoj božanskojsuštini koju su davno izgubili. Religiozančovek je svoj povratak pokušavao kroz hra-move i religije, a naučnik kroz nauku. Ali nijedan ni drugi se sa svojom suštinom neće

13

ponovo povezati spolja, već u boljem upoz-navanju same stvarnosti ovde i sada, Obojeće božansku stvarnost naći u prirodnimzakonima. Božanska stvarnost nikada nije nibila odvojena od njih samih, samo su je pos-tali nesvesni. Potrebno im je samo velikobuđenje. Zaborav se uvek ispoljava projektova-njem problema i rešenja spolja. Buđenje seuvek događa spoznajom problema i rešenja usebi, promenom sebe samoga, spoznajomsebe. Onaj ko još uvek traži odgovor je tih,pažljiv i otvoren za sve, jer očekuje odgovorodasvud. Pravi naučnik je stalno otvorenoguma za sve mogućnosti i opažanja svih poja-va. Pravi vernik je stalno u molitvi i kontem-placiji, čak i kada radi. Onaj ko misli da jenašao odgovor o stvarnosti postojanja, posta-je destruktivan. Vernik kao fanatik a naučnikkao tvorac oružja i drugih tvorevina koje sudestruktivne prema prirodi i životu. I jedan idrugi na silu nameću svoju destruktivnost.Dogmatičnost uništava i nauku i religiju. Istinska religioznost i istinska naukajesu samo u otvorenosti uma za novo, za ono

14

što je više i šire od samog uma, u ispoljavanjusvesti čovekove duše na ovome svetu. Religioznost nije ni stanje ni osećanjeniti verovanje, već razvojni proces. Taj proceszapočinje od čovekovog nezrelog i detinjas-tog očekivanja "magije sa neba" koja rešavaprobleme, do postajanja zrelim i sposobnimda sam stvara sve što je potrebno ("bićete kaobogovi"). Religioznost je proces odrastanja iusklađivanja sa stvarnošću. Zaista je naivnopomisliti da su ljudi samim rođenjem sposo-bni da prepoznaju stvarnost sveta u komežive. Dosadašnja istorija puna destrukcije, idanašnja realnost dokazuju da je čovek dale-ko od toga da prepozna stvarnost, a još daljeod toga da delotvorno učestvuje u njoj. Jošuvek smo u ranoj fazi tog procesa, još uvek sebavimo magijom na sve moguće načine,racionalnost i odgovornost su još uvek nedo-voljno zastupljeni. Ljudska prava i slobode sujoš uvek samo ideje za koje moramo da seborimo. Čovečanstvo je još uvek mlado ipokazuje sve odlike nezrelosti. Dakle, u čovekovoj religioznosti nika-da se nije radilo o Bogu i nebeskim stvarima,

15

već o delovanju čovekovom na ovom svetu injegovom usavršavanju. Da budemo boljiljudi. Bolje razumevanje celog tog procesa,kako da budemo bolji ljudi, uskladiće religio-znost na najbolji mogući način. Otuda prois-tiče potreba za jednim ovakvim priručnikom.

16

TVORAC

Pogledajmo najpre prirodu samogbožanskog koje "stvara" da bismo moglirazumeti sve što je stvoreno. Božansko kojestoji iza ispoljavanja svega možemo nazvatibožanski Apsolut, to je neutralan naziv, jezič-ki i logički je najviše korektan. Tako neće bitizabune na kojeg ili čijeg Boga mislimo kadagovorimo o njemu. Božanski Apsolut je sve što jeste i svešto može da bude, i ono što sve omogućava,što je bilo pre svega i što je u svemu i bićeposle svega, što je iznad ili nezavisno od sve-ga. Takva je priroda Apsoluta. On takođe zas-lužuje epitet 'božanski' zato što je uzvišen,iznad svega stvorenog. Njega takođe odlikujei savršena svesna namera u svemu. Božanski Apsolut je sve što jeste i izvorje svesti. Njegova priroda je čista svest o sebi.Kao takav, zbog same prirode svesti, on morada se ispolji i izrazi da bi imao percepcijusebe, da bi bio svestan sebe. Percepcija se

17

uvek događa između subjekta i objekta. Zatoon mora da se ispolji kao objekt, kao sve štomože da bude. To je ovaj kosmos ili priroda usvim dimenzijama, onima koje opažamočulima i onima koje postoje ali ih ne opaža-mo. Apsolut ne može da ostane on sam bezispoljavanja, jer tada dolazi do paradoksa,kada je neispoljen ostaje ništa, praznina,sunyata, kako je to već opisano u ezoteričnimučenjima, a ništavilo ne može da postoji. Zatobožanski Apsolut uvek mora da bude ispo-ljen. Otuda se oduvek govorilo o dvojnoj pri-rodi božanskog: kao neispoljenog i kao ispo-ljenog. Međutim, u svom ispoljavanju nemože ni da bude ništa drugo nego uvek onsam, jer ništa nije moguće izvan njega samo-ga. U tome je pravi razlog zašto se oduvektvrdilo da "nema drugog Boga osim Boga", daje prava religioznost u monoteizmu. Zato se božanski Apsolut ispoljava nasamo jedan jedini način: u svoju prividnusuprotnost. Prividna suprotnost Apsoluta (kaobeskrajno velikog) jeste tačka ili 'božanskačestica' (kao beskrajno malo).

18

Tu tačku je opisao još Euklid i dao joj jesva svojstva Apsoluta. Prava priroda tačkejeste sam Apsolut. Ta tačka je u Vedama nazvana bindu.Ona je seme iz koga nastaje univerzum. Zato što je ova suprotnost mogućasamo kao privid, jer ništa izvan božanskogApsoluta nije moguće, od davnina se govori-lo o svetu kao iluziji (maya, avidya), a o Bogukao jedinoj stvarnosti. Ta prividna suprotnost ili 'božanskačestica' ne postoji kao čestica već kao vibraci-ja. Ona stalno vibrira kao sve što postoji, vib-rira trenutno, mnogo brže od svetlosti. Njenevibracije kreiraju sve druge oblike, atome imolekule. Njena vibracija jeste energija. Zatouporedo postoje i čestice i energija, ne moguse razlikovati jedno od drugog. Zapravo,samo naš način posmatranja razlikuje česti-cu od energije.

19

STVARANJE

Budući da ništa nije moguće izvanApsoluta, ništa drugo ne može da se ispolji iznjega nego on sam u prividu svoje suprotno-sti, kao tačka ili 'božja čestica'. Apsolut jeprema toj suprotnosti beskrajno velik, a tač-ka njegova suprotnost: beskrajno mala. Tatačka ili 'božja čestica' ne radi ništa drugonego samo vibrira tako brzo da je to zapravotrenutno. Ona ne postoji u vremenu, bez-vremena je i zato je njena vibracija trenutna. 'Božanska čestica' vibrira trenutnotako da svojim vibracijama stvara prividmnoštva pojava. Jedna vrsta njene vibracijestvara ono što na našem grubom planuvidimo kao jednu subatomsku česticu, jedanatom, ili jedan elemenat, druga vrsta njenevibracije stvara drugi elemenat i tako dalje.Različite vibracije jedne iste 'božanske česti-ce' stvaraju privid različitih čestica i eleme-nata koje dalje same postaju složene tako da

20

stvaraju sve grublje elemente i sve ovo štoopažamo kao 'materiju' i mnoštvo objekata. Ovo možemo reći i na drugi način dapostane još jasnije. Prostor jedini nema svojstva. Njeganazivamo božanskim Apsolutom. Prva poja-va u prostoru koja ima neka svojstva, kojaima neki trodimenzionalni oblik jeste foton,svetlost. Foton je osnovno polje energije, to jeprvo složeno ispoljavanje 'božje čestice' o kojojovde govorimo. Fotoni se uvek kreću krozprostor zato jer su prva manifestacija u pros-toru koja je različita od prostora, oni se krećumaksimalno brzo koliko može jedan objektda se kreće, a to je brzina svetlosti. Tačnije rečeno: svetlost nastaje kaorezultat kretanja koje je maksimalno u ispo-ljenom univerzumu. Svetlost je granica ispo-ljenog i neispoljenog univerzuma. Zato pos-toji svetlost i u višim dimenzijama, iznadfizičkog sveta, zapravo više dimenzije suispunjene svetlošću, tamo je izvor svetlostisvuda prisutan. Svetlosti najmanje ima ufizičkom univerzumu. Zato su se oduvek naovom svetu izvor života, spoznaja i svesnostoduvek poistovećivali sa svetlošću. Zato je u

21

izvornoj religioznosti ljudi sunce bilo prvipravi Bog. Zato što su fotoni prva pojava u pros-toru koja je različita od prostora, fotoni sespontano kreću zbog težnje da ispune pros-tor. Kao da su otkinuti od prostora božan-skog Apsoluta i uvek teže da mu se vrate,odnosno da ispune nastali vakuum. Zato sestalno tako brzo kreću u svim pravcima. Zatosu stvorene zvezde da osvetle fizički univer-zum. U trodimenzionalnom univerzumumoraju da postoje trodimenzionalni izvorifotona, a to su zvezde. Kretanje fotona samo po sebi stvaraono što vidimo kao energiju. Kretanje i ener-gija nisu različiti. Fotoni su svetlosne pojavezato jer su energetska pojava - energija semanifestuje kao svetlost. Oni su energetskepojave samo zato jer se uvek kreću. Fotona ima manjih i većih, svih veliči-na. Manji fotoni imaju veću energiju od veli-kih. Kada se sudaraju fotoni različitih veliči-na i energija onda dolazi do prelamanja svet-losti. Tako nastaju sve boje koje postoje. Svet-lost je uvek u bojama. Međutim, kada se suda-re fotoni približno iste, velike energije (gama

22

fotoni), onda oni stvaraju vrtlog koji, ako jedovoljno stabilan, mi opažamo kao masu.Tako se iz svetlosti stvara masa, odnosnomaterija.1

Stoga, sve što postoji sačinjeno je odjedne jedine 'božanske čestice' koja vibriratako brzo da trenutno oblikuje privid svih raz-ličitih tvorevina, najpre putem svetlosti.

Bog svakog trenutka vibrira iz svog nei-spoljenog stanja Apsoluta u ispoljeno stanjekao 'božanska čestica', kao svetlost i sve poja-ve. Tako je dakle sva materija zapravo vib-racija, odnosno energija. Sve je božanska vib-racija.

Sva energija u prirodi potiče od same tevibracije 'božanske čestice', ona je izvor svegkretanja i života. Reč energija potiče od grč-kog izvornika energeia koji znači 'postojanje upokretu' a to je sam život. (Danas smo zabo-ravili njeno izvorno značenje, da je to sveop-šta vibracija i kretanje života, pa mislimo daje energija samo ono što se dobija sagoreva-njem nekog goriva.) Stoga samo se uslovno može reči dapostoji nekakva 'božanska čestica', tačnije bi

23

bilo reći da zapravo postoji samo vibracijabožanske energije. Sve je samo vibracijabožanskog koje se ispoljava kao svetlost,energija i oblik. Božanska svest vibrira kaozemlja koju gazimo, kao voda koju pijemo,kao vazduh koji udišemo, kao misao u našemumu… sve su to različite vibracije jedne istebožanske energije. Zato se svi ti oblici takoskladno sinhronizuju u organsko jedinstvoživota. Zaista ne bi bilo moguće sve to uskla-diti u život da sve to ne potiče iz jednog izvo-ra, da to sve nije već Jedno i da ono nije većsvesno samo po sebi. (Ovo treba da imaju uvidu oni koji veruju da je Bog Jedan, sveviš-nji, milostivi, da nema drugog Boga osimBoga. Možda će tako uspeti da ga konačno iprimete.)

Ovo nam takođe pokazuje da je u osnoviživota božanska svest, svesna namera, dasvest nije samo naša percepcija i sećanje, neštošto se samo u našem mozgu javlja i nestaje, većje svest najveća stvaralačka sila koja sve omo-gućava, da je svest postojanje samo po sebi. Kako se božanska svest ispoljava krozsve što postoji?

24

Između svake dve vibracije 'božanskačestica' se vraća u svoje prvobitno stanje, usam božanski Apsolut, restartuje se uvekiznova. Svaki trenutak se sastoji iz tog restar-tovanja Apsoluta u neko novo stanje, u novumogućnost, ne haotično već kao svesnanamera, kao logos. Na taj način božansko nijeodvojeno od svog ispoljavanja. Božansko je uosnovi svih vibracija, ono omogućava vib-racije svega-što-jeste. Božansko vibrira kaosve-što-jeste, kao svaka stvar i svaka pojava.Na taj način božansko nije odvojeno od svegašto postoji. Budući da je božanski Apsolut najvišasvest o sebi, ona se kao univerzalna svestispoljava kroz sve stvoreno, svest je u osnovisvih oblika i događaja, u osnovi energije.Apsolutno sve što postoji jeste odraz svesnenamere, odnosno svesti. Na taj način božan-ska svest, kao i energija, ne mora da se pre-nosi nekim medijumom, niti da putuje krozprostor i vreme, ona je bezvremeno već uosnovi svega što postoji, ona izbija izmeđusvake vibracije 'božanske čestice'.2 Ovo nam govori da ne postoji mnoštvosvesti, ona je jedna ista u svemu, izvire iz

25

božanskog Apsoluta i razgranava se u svemoguće oblike, u sve-što-jeste i u sve-što-može-da-bude. I naša svest sa kojom ovo sverazumemo jeste ta ista božanska svest kojasebe prepoznaje kroz naše iskustvo. Ovde moramo da zapamtimo ključnustvar: božanski Apsolut je sve-što-jeste i onse ispoljava kao sve-što-može-da-bude,putem svojih vibracija u prividnom obliku'božanske čestice'. Zato su religiozni ljudi oduvek osećalida je Bog prisutan u svemu, osećali su ga usebi kao i u svemu izvan sebe. I nauka je slično otkrila. Izučavajući te grublje složenije pojave,materiju i energiju, fizika je otkrila da je usvojoj osnovi celokupno postojanje povezanou jednu celinu, izvan vremena i prostora, daništa nije odvojeno. Takav temelj postojanjaje nazvan univerzalnim kvantnim poljem.Sve što se u ovom našem vidljivom svetuikada ispoljilo kao aktuelno, tamo je već pos-tojalo kao mogućnost, u potencijalnom sta-nju. Subatomske čestice, pa čak i delovi našeDNK, kada se međusobno razdvoje i udalječak i hiljadama kilometara, opet se ponašaju

26

kao da su i dalje spojene, kada se deluje najednu istovremeno reaguje i ona druga. To jedovelo do zaključka da je univerzum velikihologram u kome svaki delić sadrži sve osta-le, da je celina nedeljiva. Stoga sam pojam religije ukazuje na tojedinstvo, da je univerzum hologram i datreba svesno da ga prepoznamo, da posta-nemo svesni da smo povezani sa svime. Akoje sve povezano to znači da je sve svesno. Pove-zanost je svest. Svest je povezivanje svega usmisaonu celinu. Onaj delić DNK koji reagujeistovremeno kada je njegov odvojeni i uda-ljeni deo promenjen, nekako zna za njegovupromenu, povezan je sa njime i zato možeistovremeno da reaguje. Ako je sve povezanoto znači da je sve svesno, i da je svest upravota povezanost. Svesna povezanost je delatnasila, energija, moć delanja, ništa se ne događabez svesne namere. Imamo veliku iluziju akomislimo da je svest samo percepcija zasno-vana na našim čulima i radu mozga. Svest okojoj ovde govorimo je najviša sila univer-zuma, sila koja kreira univerzum, i apsolutnosve događaje.

27

Svest je jedini Bog koji stoji iza svegastvorenog. Svest kao najveća stvaralačka sila uni-verzuma počiva na najsnažnijoj težnji celoguniverzuma: povratku u božansko stanjeApsoluta. Sav ispoljeni univerzum teži svomeneispoljenom, božanskom stanju. Osnovnavibracija celokupnog postojanja sastoji se odtrenutnog ispoljavanja i vraćanja u neispo-ljeno božansko stanje. Jer ničeg ne može bitiizvan božanskog. Zato se sve vraća njemu.Kosmos počiva na ravnoteži ispoljenog i nei-spoljenog. Dakle, Bog nije nigde nestao nakon štoje "stvorio svet", on je sámo ovo postojanje,njegova vibracija, energija i svest. Bog je sámčovek koji spoznaje sebe i kroz sebe ostvarujesvoju božansku prisutnost. Govoreći jezikom fizike, božanskiapsolut je hologram u kome je sve jedno,svaki delić sadrži celinu. To znači da ništanije odvojeno od univerzalnog kvantnogpolja, od božanskog Apsoluta. To u krajnjemsmislu znači da ništa nije stvoreno i da je svesamo privid našeg uma. Budući da ništa nijemoguće izvan Apsoluta, nije moguće ni stva-

28

ranje. Jedino 'stvaranje' se događa u našoj sli-ci sveta, ne u samom svetu. Spolja se nijedogodilo nikakvo "stvaranje sveta", oduvek jespolja bio i ostao sam božanski Apsolut, savr-šen u sebi samome. To su uvek otkrivali svi veliki mistici,oni su videli Boga u svemu i sve u Bogu. Starislovenski mit govori da u početku nije biloničega osim Boga, i Bog je sanjao večno, alisuđeno je da se Bog ipak probudi. Njegovimbuđenjem nastao je svet. To nam drugimrečima govori da je sav ispoljeni svet zapravobožanska svest o sebi. Bog se budi kroz čove-ka.

Božanski Apsolut je sve-što-jeste. Sve-što-jeste uvek se ispoljava kao sve-što-može-da-bude, vibrirajući kao jedna jedi-na 'božanska čestica'. Jedna božanska svestomogućava sve što postoji. Naš um koristi tuistu svest u malom izrazu, dovoljno malom daima iluziju da je to samo njegova svest odvoje-na od božanske celine. Kada se čovek okrene ksebi, izvoru svoje svesti, otkriva svoju apsolut-nu prirodu, spoznaje Boga lično. Bog je u čoveku, iza njegove duše. Svespolja, sav univerzum i život, jeste njegova

29

vibracija u obliku 'božanske čestice'. Ne doga-đa se ta vibracija tamo negde' u kosmosu iliiznad kosmosa, nije Bog 'tamo negde'. Bog je usvesnom subjektu, u čoveku. Fizički univerzumautomatski nastaje čovekovom nesvesnošćusebe samoga. Kada zaboravi sebe, svet se pro-jektuje spolja. Tako se događa stvaranje sveta- putem zaborava svesti o sebi. U svesti o sebinema spoljašnjeg sveta. Ima samo Boga. To je najtačnija definicija Boga i stva-ranja.3 Stoga, nemojte praviti sebi idole i kla-njati im se. Nemojte imati druge definicijeBoga osim ove. Sve druge pripadaju bezbož-nim jereticima. Ako želite da budete istinski religiozni,ne bi trebalo da verujete da je Bog stvoriosvet. To znači da ne bi trebalo da verujete uiluziju sveta. Treba da verujete samo u Boga. To je tačna definicija religioznog čove-ka: on veruje samo u Boga, i ni u šta drugo. Ispravno religiozan čovek vidi i poštu-je Boga u svemu što postoji. Neispravno reli-giozan je u sukobu sa svim što postoji zbogsvoje vere u nekog apstraktnog Boga.

30

Dokle god postoji bilo kakav sukob usvetu to je dokaz da je religioznost pogrešna. Najveća dilema svakog vernika jesteusklađivanje iskustva iz sveta sa idealombožanskog postojanja. Vernik postaje isprav-no religiozan samo onda kada prizna stvar-nost sveta i učestvuje u njemu kao u božan-skoj stvarnosti, kada ne negira svet da biafirmisao Boga, kada ništa ne negira i neodbacuje, kada sve prihvata kao jedinubožansku stvarnost, kao volju božiju. Kadasvet vidi kao Boga i Boga kao svet. Ateista priznaje svet a ne priznajeBoga, pri tome često radi protiv sveta i životajer nema dublju svest o životu. Verski fanatikpriznaje samo Boga a svet negira, pri tome jespreman da uništava svet radi Boga. Isprav-no religiozan čovek je iznad obe ove krajnos-ti, on svet vidi kao Boga i Boga kao svet. Samo takva ispravna vera će vamotkriti istinski svet. Ne verujte više svetunego Bogu. Ne odvajajte Boga od sveta. Veruj-te više božanskoj svesti pa ćete onda biti umnogo boljem položaju da spoznate pravuprirodu ovoga sveta i života. Spoznajući pra-

31

vu prirodu sveta i života, spoznaćete pravuprirodu Boga. Samo Bog postoji kao najviša stvar-nost, sve drugo je iluzija. Kada monoteističke religije tvrde da jeBog samo jedan, to ne znači da je on samobog Hrišćana, Bog Jevreja ili Bog muslimana.Ne. To znači da su sve pojave i sva bića, da jesav univerzum povezan u jedinstvo koje jesvesno sebe i stoga božansko. Njegova priro-da je apsolutna tako da izvan njega ništa nijemoguće. Stoga smo i mi jedno sa njim, On jeuvek u jedinstvu sa nama. To je taj jedan Bog.Naglasak je na svesti jedinstva, a ne na Bogu.On nije "negde gore", on je u vašem srcu ičeka da ga postanete svesni kao sebe samo-ga.4 Taj Bog ne piše knjige, jedine koje sutačne i koje treba učiti napamet klimanjemglave napred-nazad; niti ih diktira svomghostwriter-u; ne šalje svoje anđele kao glas-nike niti kao poštare (angelos - donosilac ves-ti), ni kao assassin-e; takav Bog ne rađa(isključivo) sinove; on ne ubija kao terorista'nevernike' koji šetaju svoju decu na ulici, nitiod svojih 'vernika' traži da sebe ubijaju; nema

32

svoje proroke ni sinove - svaki dobar čovek jesin božiji,5 svako ko govori iz čistote svojeduše njegov je prorok. Ono što svi veliki mistici i sveci imajuda nam kažu jeste da ne postoji nikakav svetizvan Boga, da je ovaj svet ispoljavanjebožanske svesti i njenog prisustva. Svet jesamo način na koji božanska svest ispoljavasve svoje mogućnosti i kvalitete. Mi nismo odvojeni od božanske svesti.Da biste razumeli tajnu stvaranja svetapogledajte najpre sami sebe, svoje okruženje,svoj dom, svoje odnose, svoj grad. Niko tonije stvorio takvim kako jeste osim vas. Dabiste došli do najviše stvarnosti ovoga sveta,počnite tako što ćete pre svake molitve i kon-templacije svoju stvarnost urediti na pravinačin, svoj dom i svoju okolinu. Obavljanjebilo kakve religioznosti u svinjcu neće vasuzdići iznad tog svinjca. Religioznost imasnažno svojstvo predanosti, pa će tako samoučiniti da postanete još veća svinja. Nikada ne pokušavajte da razumetenešto zaboravljajući onoga ko treba to darazume - sebe samoga. Nikada ne tražite

33

stvarnost zaboravljajući stvarnost u kojoj ste,ovde i sada. Konačno, razumevanje prave prirodestvarnosti moguće je jedino kroz meditacijuzato što je naše biće mikrokosmos, kosmos umalome, a meditacija je vraćanje svome izvo-ru, temeljnoj stvarnosti našeg bića. Kada umeditaciji uđemo u sebe i sjedinimo se sasvojom suštinom, Sopstvom ili dušom, mitada u svome biću ponavljamo ono isto što sedogodilo celom kosmosu, i što se svakog trenu-tka događa kosmosu. On svakog trenutka vib-rira tako što se ispoljava kao kosmos i vraća uneispoljeno stanje božanskog Apsoluta. Mismo kosmos u malome i zato kada to istoučinimo u sebi, kada se iz ispoljenog stanja izbivanja smirimo i vratimo svome neispolje-nom izvoru u stanju samadhija, mi ponav-ljamo stvaranje sveta i njegovo vraćanjebožanskom Apsolutu. Samo tako možemo darazumemo tajnu stvaranja, kada prepozna-mo svoju usklađenost sa stvaranjem. Tada jerazumemo ovako kako je ovde opisana. Tada vidimo da se božanska svest ispo-ljila u svoju suprotnost, u 'božansku česticu' iu sve-što-može-da-bude, kroz sedam faza.

34

Ispoljavanje sveta jeste buđenje svestio sebi. Ono se odvija na zakonit način. Ispo-ljavanje sveta odvija se kroz zakon brojasedam i kroz pet dimenzija.

35

STVARANJE SVETA KROZ SEDAM FAZA

U najpoznatijoj verskoj knjizi stoji da jeBog stvorio svet za sedam dana. Iza toga sekrije zakonitost broja sedam. Naime, u sva-kom procesu razvoja sadržano je sedam faza.Te faze postoje u procesu formiranja kristala,u širenju fotona, odnosno svetlosti i oni dajusedam boja, širenju vibracija zvuka koji dajusedam tonova, u procesu rasta i sazrevanjasvakog živog bića. Princip od sedam faza pos-toji i u širenju toplote, magnetizmu, hemij-skim reakcijama i svim ostalim prirodnimprocesima. To sve postoji zato jer je sam uni-verzum ispoljen kroz sedam faza. Od začetkasvakog procesa do njegovog ostvarenja jav-ljaju se sedam faza usled kojih dolazi do finihpromena i prilagođavanja. Tih faza zapravoima šest a sedma je začetak novog ciklusa. Usvakoj fazi može doći do promene smera raz-voja. To važi i za oblikovanje prirode i zadogađaje. To omogućava stalnu i univerzal-nu raznovrsnost svih oblika i događaja. Te

36

faze su zapravo promene u vibracijama. Onese odvijaju po zakonitostima koje nam otkri-va fraktalna ili sveta geometrija, zlatni pre-sek. Nauku o razmerama ispoljavanjabožanskog prema zakonu broja sedam pre-neo nam je G. I. Gurdjieff iz drevnih manasti-ra Srednjeg Istoka, a detaljnije ju je izneo nje-gov učenik P. D. Ouspensky u svom delu"Predavanja iz kosmologije". Prema tom učenju božanski Apsolut seispoljio na progresivan način kroz sedamfaza. Te faze ispoljavanja Božanskog holo-grama su nalik na razbijanje ogledala u svemanje i manje deliće, od kojih svaki i daljeodražava celu sliku božanskog Apsoluta. Tefaze se razvijaju spiralnim kretanjem i kru-ženjem od više razmere ka nižoj, sledećizakonitost zlatnog preseka. Tim putem se isvest postojanja spušta u sve niža stanja.Svaka razmera dobija svoju svest o sebi i onaautomatski ponavlja prvobitnu iluziju da jesamodovoljna i tako stvara sledeću nižu raz-meru, u kojoj je svest više uslovljena. 1. Apsolut kao celina i sámo Božansko.On omogućava sam bezvremeni kosmički

37

prostor (eter, akaša) koji omogućava svedrugo. To je čisto postojanje koje prethodisvesti o Sebi. 2. Božanska svest se iz kosmičkog pro-stora ispoljava kao sve galaksije. One iznadsebe imaju samo čist prostor koji ih sadrži iništa više. Prostor odgovara etru ili kvant-nom polju iz koga nastaju sve čestice i ele-menti. Njegova prva manifestacija je svetlostfotona. 3. Božanska svest se u galaksijamaispoljila kao sve zvezde. Zvezde su prvi kon-kretan oblik ispoljavanja svesti. Zvezde suprvi, elementarni objekti koji imaju stabilnukoherentnu masu, koja je nastala od sudara-nja fotona. Zato je rečeno da se božanskasvest najpre ispoljila kao svetlost a iz svetlos-ti masa, odnosno ovo što opažamo kao mate-rijalni svet. Zato iza svake fizičke pojave,kada se vidi njena suština, javlja se svetlost.Kroz zvezde božanska svest postaje svetlost iizvor života. (Galaksije se sastoje iz zvezda, stoga jepitanje šta je prvo nastalo, da li galaksije ilizvezde, isto što i pitanje da li je starije pile ilijaje. To otkriva bezvremenu prirodu ove naj-

38

više razmere stvarnosti koja je najbližabožanskom Apsolutu. To je paradoksalno zanaš um koji je od vremena.) 4. Od tog ispoljavanja božanske svestisačinjena je i naša zvezda, Sunce. Kroz suncese ispoljava mogućnost da se svest ispoljikroz život individualnih ljudskih duša naplaneti Zemlji. Zajednički koordinator životasvih ljudskih duša na Zemlji je Sunce. 5. Svest božanskog Apsoluta se zatimispoljava kao planetarni sistemi oko Sunca.To omogućava svest o svim aspektima zbi-vanja i dinamici iskustava ljudskih duša naZemlji. Planete omogućavaju psihodinamikuživota, raznovrsnost karaktera i tempera-menta. 6. Svest božanskog Apsoluta se zatimispoljava kao planeta Zemlja i organski svetna njoj. Tu je božanska svest identifikovanasa fizičkim životom u individualnom telu,biljnom, životinjskom i ljudskom. U ljud-skom biću božanska svest Apsoluta doživlja-va karmičku dramu svih mogućnosti posto-janja, svega-što-može-da-bude. Tako spozna-je sve-što-jeste, sebe samoga.

39

7. Božanska svest se zatim ispoljavakao Mesec koji je satelit Zemlje. Mesec svojomgravitacijom utiče na zbivanja života na zem-lji tako što više vezuje svest za telo. Zahvalju-jući Mesecu svest u individualnim bićima naZemlji je u stanju sna ili opsednutosti koja jerezultat potpune identifikacije sa telom. Danije Meseca svest duše bi sama odlučivala osvemu, zahvaljujući Mesecu ona je uslovlje-na.6 Ovaj progresivan razvoj smo moraliovako da posmatramo, sa naše tačke posma-tranja, sa Zemlje, jer ne možemo da ga pos-matramo sa neke tuđe, imaginarne tačke. Toje zrak stvaranja koji tako deluje od Apsolutana nas, i tako moramo da ga posmatramo.On bi bio isti i sa druge tačke posmatranja,razlike bi postojale samo u zavisnosti odrazmere sa koje se posmatra. To su razmere postojanja. Svaka imasvoju logiku i ne mogu se mešati. Prirodasvakog postojanja se može razumeti samo ukontekstu razmere kojoj pripada. Svaka višadeluje na nižu kao nadmoćnija, ali svaka nižakoristi višu za svoju energiju ili "hranu".

40

U svakoj razmeri Božansko se iznovadeli i formira kao Božansko te razmere, opetpo holografskom modelu, na manje entitete.Tako postoji Božansko koje vlada svim galak-sijama, zatim svim zvezdama sa svim njiho-vim planetarnim sistemima, kao i po jedanBožanski entitet koji vlada svakom planetomna kojoj postoji organski život. Razgranavanje božanske svesti iz naj-više u niže razmere nalik je drvetu koje jepostavljeno naopako, sa korenom u najvišimsferama a sa granama i lišćem u najnižim.Koren je božanski Apsolut a svaka individu-alna duša je jedan list na tom drvetu.

Božanska svest se deli i razgranava nasvako svesno biće koje postoji u svim svetovi-ma. Svako od nas je jedno takvo biće. Najfinijiizraz božanske svesti jesu individualne duše uljudima. Naša duša je najfiniji oblik ispolja-vanja božanske svesti. To je priča o stvaranju koja stoji izametafore o stvaranju sveta za sedam dana.

41

STVARANJE ČOVEKA

Budući da je univerzum hologram, sveje sadržano u svemu, i čovekovo biće je sas-tavni deo tog holograma, čovek je mikroko-smos u kome su sažeti svi zakoni i principikosmosa. Univerzum je hologram u kome je svepovezano u jedinstvo, ali to jedinstvo se ispo-ljava na simetričan i analogan način, na spo-ljašnji svet i unutarnji. Čovekov um je narazmeđi te podele. Ta podela ne postoji izvančovekovog svesnog uma, ega. Um/ego postojisamo zato da nam stvori privid da postojinaša individualnost odvojena od spoljašnjegsveta, da bismo mogli da funkcionišemo naovom svetu kao da zaista postoji svet obje-kata. Mistično učenje Hermesa Trismegisto-sa govori da "kako je gore tako je dole, kako jeunutra tako je spolja". Jevanđelja nam govoreda se "carstvo nebesko nalazi u nama", danajpre njega treba da potražimo (u sebi) dabismo ga našli spolja (u svakodnevnom živo-

42

tu). Na ulazu u egipatski hram u Luksoru,spolja stoji napisano: "Telo je kuća božija". Saunutarnje strane hrama dopisano je: "Čoveče,spoznaj sebe i spoznaćeš Boga."7 Poruka svih tih učenja je sledeća: sveviše dimenzije nalaze se u čoveku, čovek jesačinjen od svih dimenzija postojanja. Zato jeza čoveka primaran metod spoznaje sveta tajda najpre spozna sebe. Zapravo te dve spoz-naje idu uporedo, spoznaja sveta i samospo-znaja su međusobno zavisne i povezane.Otuda je neophodan materijalni razvoj civili-zacije zajedno sa čovekovom spoznajom ilibogospoznajom. To ne može da se razvijaodvojeno. Čovekov uticaj na spoljašnji svet jeogledalo njegovog razvoja i samospoznaje. Kao što ćemo videti ovde u drugimpoglavljima, nije moguće postići bogospoz-naju bez razvoja materijalne kulture i civili-zacije uopšte. Bilo je mnogo nerazumevanja,verskih i civilizacijskih sukoba oko tog pita-nja, ona su aktuelna danas više nego ikada. Čovek spaja dva suštinska izraza pos-tojanja, spoljni i unutarnji, ispoljeni sa neis-poljenim, materijalni i duhovni. Sve se tospaja kroz čoveka i njegova dela na ovom

43

svetu. Tokom čitave istorije čovekov um nijeradio ništa drugo nego spajao ono što je tajisti um prividno razdvajao: spoljašnje saunutarnjim, vidljivo da nevidljivim, materi-jalno sa duhovnim, događaje sa smislom. I u čoveku je sažet zakon broja sedam.On se izražava kroz cikluse sazrevanja od posedam godina, i u sedam stanja svesti kojeodgovaraju sedam čakri, psihoenergetskimcentrima koji povezuju stanja svesti sa fizič-kim delovanjem, koje sačinjavaju sedamkarmičkih nivoa postojanja i delovanja,uključujući i sedam nivoa religioznosti. Učenje o čoveku kao kosmičkom bićusadržano je u učenju sankhye o puruši, koji jeizvor božanske svesti koja sve omogućava,dok sama ta reč puruša označava čoveka.Sankhya čovekovu suštinu ili dušu izjedna-čava sa božanskom svešću koja sve omogu-ćava. Slično postoji i u kabalističkom učenjuo Adamu Kadmonu, prvom čoveku, prvombiću koje je nastalo stvaranjem kosmosa.Upanišade opisuju praiskonskog čoveka sas-tavljenog od istih elemenata koji sačinjavajusvet. Prema tim učenjima ovo božansko bićeboravi u ljudskom srcu, kao Sopstvo ili duša

44

čovekova. Istovremeno boravi u svim zvez-dama. U hinduističkoj tradiciji, primordijalničovek je identifikovan kako sa celim svemi-rom, tako i sa dušom ili suštinom svih stvari. Plutarh kaže da su čitava nebesa ure-đena u obliku makroantropa, kolosalnogljudskog bića zamišljenog kao uzor ljudskomsvetu. Primordijalni čovek je bio uzor za obli-kovanje zemaljskog čoveka, nas kakvi jesmoovde i sada. To je učenje Gnostika i Kabale.Stoga je važno razumeti da mi nismo nastaliovde, na ovom svetu, niti smo nastali rođe-njem svoga fizičkog tela, mi smo nastali zaje-dno sa ovim univerzumom. Sve dimenzijeuniverzuma od najviše do najniže, sadržanesu u nama, mi smo sačinjeni od svih dimenzijaprirode. Zapravo, mi, u svom izvornom anđeos-kom stanju, pre rođenja u ovom telu, projekto-vali smo ceo ovaj fizički univerzum u svim nje-govim dimenzijama. Zato sve dimenzije uni-verzuma sačinjavaju i naše biće. Kaže se za čoveka da je mikrokosmos,kosmos u malome. U nama se ponavlja ceoproces ispoljavanja kosmosa i božanskogApsoluta. Naše fizičko telo je ishod svih ispo-

45

ljavanja prirode, neorganske i organske,vrhunac oblikovanja sveg života. Naše teloima sve čulne i delatne organe kao i sposob-nost njihovog osmišljavanja u smisao. Svadruga živa bića to nemaju, imaju manji brojčulnih i delatnih organa i zato manju moćdelovanja i spoznaje. Stanje svesti naše duše takođe odraža-va ispoljavanje božanskog Apsoluta. Svestkoju imamo na javi odgovara ispoljenomfizičkom svetu. Kada sanjamo mi smo uastralu, prvoj višoj dimenziji iznad materi-jalnog sveta. Stanje svesti koju imamo udubokom snu bez snova odgovara neispolje-nom Apsolutu. Zato za nas u dubokom snunema sveta, nema ničeg drugog osim samognašeg postojanja. Uvek kada se probudimo izdubokog sna i nađemo se u fizičkom telu,tada se javlja sve drugo, tada se i božanskiApsolut ispoljio kao fizički univerzum. Tonisu dva odvojena događaja, to je jedan istidogađaj samo prividno razdvojen kroz sedamfaza, odnosno razmera postojanja i kroz petdimenzija. Zato što je univerzum hologram,to što se na mikro planu događa u čoveku kao

46

dubok san i buđenje, na makro planu sedogađa kao ispoljavanje kosmosa. To je pravo značenje reči da je čovekmikrokosmos, i to je sve tako zato što je uni-verzum hologram. Stoga velika je iluzija smatrati da jestvoren čovek kao individualno biće potpunoodvojeno od božanske celine. Iz istog razlogazbog kojeg smo rekli da ne postoji ništa stvo-reno izvan Boga, možemo reći i da ne postojinikakav čovek. Samo Bog postoji. To je onošto su videli svi koji su spoznali Boga, svi sve-ci, svi prosvetljeni ljudi. Oni su došli do spo-znaje stvarnosti samo tako što su nestali kaoindividue. Svi oni jednoglasno tvrde da ječovek u iluziji sve dok svoju pažnju usmera-va samo ka spolja, ka svetu, da jedino trebasamog sebe da spozna. Čovek sebe spoznajetako što sve više nestaje kao odvojena indivi-dua i sve više postaje jedno sa Bogom. Samotako čovek izlazi iz iluzije. Jedini problemčovek ima sa samim sobom. Strogo naučno posmatrano čovek je upotpunom jedinstvu sa prirodom, nije odvo-jen od nje. I to je razlog zašto ne treba gledatina fizičko telo kao odvojeno od celine, zašto

47

kažemo da nismo samo fizičko telo. Ono je utakvom jedinstvu sa prirodnim procesima dane postoje granice između našeg tela i okolneprirode. Samo u iluziji našeg uma i ega povr-šina naše kože je granica našeg bića i života.U stvarnosti, u božanskoj celini nema grani-ca. Kada bismo naše telo izdvojili od Zemlje ukosmos, ono bi trenutno umrlo. To bi bio sli-kovit način da vidimo da smo u potpunomjedinstvu sa Zemljom.

Cela Zemlja je naše pravo telo. Cela pri-roda je naše biće. Ovo individualno fizičkotelo sa rukama i nogama je samo sredstvo sakojim to spoznajemo. To je stav religioznogčoveka. On ne može da bude religiozan samou odnosu na svoje telo i svoj život. Može dabude religiozan samo u odnosu na celinu,celu prirodu. Njegova religioznost zapravo ijeste u tome da nadilazi iluziju svoje odvo-jenosti od celine, koja je božanska. Boga spo-znaje samo onaj ko ne razlikuje sebe od celi-ne. Kada su prosvetljeni mistici govorili dasve vide u sebi i sebe u svemu, oni su to dos-lovno i mislili, to nije bila metafora.

48

Ispravno religiozan čovek je samo onajkoji se religiozno odnosi prema celoj prirodi,ko ne ugrožava život ni na koji način. Rekli smo da nikakav svet nije stvoren,da je iluzija verovati da je Bog stvorio svet, dasamo Bog postoji a ne i svet odvojen od Boga.Sada vidimo i da nikakav čovek nije stvoren.To je još veća iluzija. Ta iluzija je izvor svepatnje čovekove na ovom svetu. Svaki čovekna ovom svetu pati samo zato jer misli dapostoji kao čovek, odvojen od celine. Čoveko-vo biće je samo jedino pogodno mesto uorganskom svetu kroz koje božanska svestmože da izrazi sebe u trodimenzionom svetui da deluje u njemu kao individualna ličnost,ne bi li tako izrazila i iskusila sve svoje najfi-nije aspekte i mogućnosti kroz individualnedogađaje i njihov smisao. Čovekova indivi-duacija je samo način da se to postigne. Nijecilj sam po sebi. Božansko se svuda ispoljava kroz razneoblike postojanja, samo se u ljudskom oblikubožansko ispoljava kroz događaje, rad, i reak-ciju svesti na događaje i rad. To se drugimrečima naziva karma. Samo se kroz ljudskioblik božanska svest sjedinjuje sa oblikova-

49

njem i zbivanjem. Sjedinjenje svesti sa obli-kom je ono što nazivamo spoznajom smislapostojanja. Čovek je mesto u kome celokupnobožansko ispoljavanje i postojanje dolazi dosmisla. Čovekov jedini smisao postojanja jesterazumevanje, povećanje razumevanja i sebesamoga i sveta, u svakom pogledu. Zato sagledajmo sa razumevanjem svedimenzije božanskog ispoljavanja da bismobolje sagledali sebe.

50

ČOVEKOVA DUŠA

Čovekova duša je individualni odrazbožanske svesti ili Apsoluta koji je sve štopostoji. Sve što postoji je božanski Apsolut.Duša je svesni subjekat svega što postoji,samog božanskog Apsoluta. U svesnom sub-jektu, duši, sažima se smisao svega što posto-ji. Postojanje ide ka smislu, ništa ne postojibesmisleno. Sve postoji radi nekog smisla.Duša je činilac koji sakuplja smisao svega štopostoji. Na taj način duša je kreativni činilac.Ona smisao proverava u praksi, kreiranjemnovih mogućnosti postojanja. Postojanje i svest su jedno isto. Sve štovidite, dodirujete, osećate i opažate na bilokoji način, sva ta gruba materija oko vas, jes-te zapravo svest, božanska svest, sve to pos-toji samo usled svesne namere da postojitako kako jeste u svakom trenutku. U tomsmislu sve je živo, kao što ste i vi živi. Vi stesada, i oduvek ste bili uvek ćete biti u okeanubožanske svesti, kao riba u vodi, kao dete u

51

majčinoj utrobi. Taj opis je drugim rečimaizrečena ista stvar, da je božanska svest samoovo postojanje ovde i sada, kao sve što jeste. Božanska svest kao postojanje uvekima individualne oblike, postojanje nije bez-lično, ono uvek ima određene oblike, od ele-menata do događaja. Svest-postojanje seuvek individualizuje. Zato sve postoji unekom obliku. Svest uvek kreira sve oblike,sve događaje, i zato što postoji mnoštvo obli-ka postoji i mnoštvo monada svesti koje ihkreiraju. Božanska svest se uvek deli u monade,u individualne oblike, od najvišeg božanskogizvora gde su te monade danas poznate kaoarhanđeli i serafimi, oni se razgranavaju kaodrvo što se od korena i glavnog stabla sveviše deli i umanjuje u sve veće mnoštvogrančica. Tako se isto monade božanske sve-sti, koje su na najvišim dimenzijama kreiralesam kosmos i galaksije, mnoštvo svetovapodobnih za život, sve više dele i razgranava-ju u sve finije oblike dok ne postanu nad-duše i individualne duše koje se rađaju u fizi-čkim telima.

52

U fizičkom svetu sve ima svoj indivi-dualni oblik. Da bi to bilo moguće, potrebnoje da svest koja stoji iza svakog oblika budeindividualna. Individualnost svesti, sama posebi, spontano stvara individualne oblike.Počevši do najviših monada arhanđeoskesvesti Apsoluta, preko anđeoskih i ljudskihduša, svako biće ima svoju individualnusvest, i svako od njih, na svom nivou, razme-ri i dimenziji, stvara fizičke oblike i događaje.Da bi postojalo mnoštvo individualnih poja-va i bića potrebno je da se svest individuali-zuje. Tako se mnoštvo bića i pojava koje sači-njavaju svet, stvara spontano samom indivi-dualizacijom božanske svesti. Nije sam Bogstvorio svako biće i svaku pojavu. One su sestvorile samom individualizacijom božanskesvesti, kao posledica te individualizacije. Tu postoji subordinacija, svest jednogcrva daleko je od ljudske ili anđeoske svesti,jer je nastala daleko niže u lancu uzročnosti,ali i dalje je u pitanju jedna ista božanskasvest u crvu kao i u čoveku i anđelu. Ona serazgranavala u sve dalje i sitnije oblike, u svešto je mogla.

53

Sama individualizacija božanske svestidogađa se usled potrebe za ispoljavanjemsvih svojih mogućnosti, sve-što-jeste (Bog)ispoljava se kao sve-što-može-da-bude (svet,kosmos, život). Ipak, ne može se reći da ima beskrajnomnogo monada svesti kao što ima beskrajnomnogo oblika postojanja. Jedna monada pro-izvodi mnogo oblika. Ne možemo znati brojkoliko ima monada i individualnih duša, alimožemo znati da jedna duša može da imaveliki broj iskustava i kreacija. Ona se rađa ufizičkom telu onoliko puta koliko je potrebnoda kroz svoje iskustvo oblikovanja pojava idogađaja povrati izvornu božansku svest,naime stvarnost da je njena svest sa kojomsve iskušava i kreira upravo sama božanskasvest koje nije različita od samoga postoja-nja. Kada nestane svaka razlika između subje-kta (duše) i objekta (sveta, postojanja) ostva-ruje se izvorno stanje božanske svesti. Tada sekroz dušu čovekovu božanska svest ispoljavau svim oblicima postojanja. To je način da"carstvo nebesko" zavlada na zemlji kao štovlada i na nebu. Ono se ostvaruje kroz čove-ka. Ne pada s neba.

54

Struktura čovekovog bića i njegovodnos prema duši dat je na sledećoj slici.

Duša je uvek iznad tela, ona je ispravnorečeno transcendentalna u odnosu na telo.Jednostavno je prevelika i premoćna da bistala u malo, smrtno telo. U telu je samo njenmali odraz u obliku svesnog uma, koje je obli-kovan u ego, u individualnu svest ograniče-nu telom i čulnim opažanjem. Između togempirijskog uma u telu i transcendentalnesvesti duše nalazi se viši um. On povezuje umu telu sa svešću duše, i preko nje sa božan-skom svešću.

55

Sve što čovek ima od stvarnosti i obje-ktivnog znanja on ima od te veze sa višimumom. Sve što ima od neznanja, iluzije i pat-nje, čovek ima usled zatvorenosti fizičkoguma i ega u telu i otuđenosti od višeg uma isvesti duše. Sva čovekova evolucija na ovomsvetu i u telu sastoji se u tome da ojača i pro-čisti vezu telesnog uma sa višim umom kakobi svest duše mogla neometano da se ispolja-va u telu i na ovom svetu. U tome je smisaorazvoja svih ljudskih kultura i svih civilizaci-ja. To je ono što svaki čovek u svom indivi-dualnom životu sve vreme radi: razvija per-cepciju sveta radi njegovog razumevanja, a toostvaruje jedino sa razumevanjem radasamoga uma u telu, a da bi njega razumeomora da razvije vezu sa višim umom. Fizičkium ne može da vidi sebe samoga. Mora dakoristi višu svest da bi razumeo sebe. Ta višasvest je viši um. A viši um postoji usled jošviše svesti duše. Tako bez transcendencijenije moguća svest ni o čemu. Kada um ne bimogao sam sebe da nadiđe on nikada ne bimogao sebe objektivno da sagleda i razume,ne bi bio svestan samoga sebe. Fizički um jesvestan samoga sebe samo u onoj meri u

56

kojoj je otvoren za svest višeg uma. Koliko tusvest višeg uma više ima, toliko je više otvo-ren za svest duše koja je iznad višeg uma.Uvek kada nauči nešto novo, uvek kada sebekoriguje i ispravi u grešci, čovek je napraviokorak ka višem umu i svesti duše. Uvek kadpostaje bolji čovek više ispoljava svest duše. Sve što čovek zna o Bogu i božanskompotiče od te veze uma sa višim umom i sasvešću duše. Čovek nikada nije imao kontaktsa samim Bogom, već uvek samo sa svešćuvišeg uma, i ponekada sa samom dušom. Svi"razgovori sa Bogom" su zapravo razgovorisa višim umom i svojom dušom. Nikada saBogom. Bog ne brblja sa ljudima, on je najvišastvarnost, samo postojanje, i ne može da uče-stvuje u iluzijama ljudi koji su sami u iluzijida su neka izdvojena individualna bića. Krozsamo postojanje Bog je rekao sve što ima dakaže. Zato on uvek ćuti. Njegovo ćutanje jestesámo postojanje. Zato smo najbliži Bogu kadasami zaćutimo, kada smirimo um. Tada smonajotvoreniji za stvarnost, za istinu i lepotu. Ikada nas lepota stvarnosti spontano zateknemi zanemimo od čuda. Svo obraćanje Bogukroz razne rituale i postupke koji su deo živo-

57

ta jesu zapravo disciplinovanje uma i tela dabudu podobni i otvoreni za vezu sa višimumom, sa svešću duše. Ništa drugo. Ako seovo ne uviđa, onda se sve svodi na magiju, amagijom se Bog ne priziva, ma koliko tumagiju nazivali liturgijama i misama. Bog seničim ne može prizvati jer je on u osnovisamoga postojanja. On je samo postojanje.Sam je to rekao u Bibliji, "Ja sam onaj kojijesam" (ehyeh asher ehyeh). Na izvornom jezi-ku tu je pisalo "Ja sam sâmo postojanje", aliprevodioci su to izmenili.

Jedna nad-duša ima više individualnihduša koje se rađaju u telima. Iako ovde govo-rimo da se duše rađaju više puta to kažemo iznužde razumevanja sa naše tačke gledišta, ato je linearno vreme. U stvarnosti duše nepostoje u vremenu. Linearno vreme postojisamo na površini planeta, u trodimenzional-nom fizičkom svetu. U stvarnosti postojisamo bezvremena sadašnjost kao sámo pri-sustvo božanske svesti koja je apsolutna, a toznači bezvremena. Samo kada smo zatvoreniu fizičko telo imamo iskustvo vremena,samo odatle vidimo da se duše rađaju višeputa tokom vremena. U stvarnosti, posmat-

58

rano iz perspektive same duše, ona se trenu-tno ispoljava u svim telima paralelno. Svinaši životi, sve naše inkarnacije događaju separalelno u bezvremenoj sadašnjosti. U tojmeri je smrt iluzija da dok smo u telu u teles-nom umu, mi smo tada najmrtviji što ikadamožemo biti. Fizička smrt je rođenje, a rođe-nje tela je mala smrt za svest duše. To je takozbog veličine naše duše. Preko čovekove duše božanska svestgradi i ispoljava sve što postoji i događa se naovom svetu. Ljudske nad-duše su stvorileovu planetu i sav život na njoj. Zatim sa tanad-duša podelila u mnoštvo individualnihduša koje se inkarniraju u fizičkim telima. To je pravo poreklo i istina o nama,ljudima na ovom svetu. Svoje zajedničko poreklo i povezanostuspeli smo da zaboravimo. Zaborav je deoplana naših duša, deo procesa ispoljavanjabožanske svesti na sve kreativne načine, anajkreativniji način je da sama sebe zaboravii da se ponovo pronađe. Početna faza tog ponovnog pronalaže-nja ispoljava se kroz sve religije.

59

Zrela faza ponovnog otkrivanja božan-ske svesti jeste razvoj nauke. Završna faza jeste čovekova samospo-znaja ili bogospoznaja. Prema tome, konačna stvarnost čove-kovog postojanja jeste da čovek zapravo nepostoji, kao što ne postoji niti išta drugo, većuvek postoji samo božanska svest koja ispo-ljava sve svoje mogućnosti, sebe samu, krozsve oblike. Jedina osobenost čovekovog obli-ka je u tome što je on najfinije i zato najpogo-dnije mesto za samospoznaju božanske sves-ti. Jedina sudbina čovekova jeste da spro-vede samospoznaju božanske svesti do kraja. Za to je potrebno više inkarnacija. To je zadatak svih ljudskih inkarnacija. Koliko je taj posao veliki pokazuju sveljudske drame. Čovek greši i strada samo ako radi neš-to drugo, a ne na osvešćenju i samospoznaji.Logika nam kazuje da je destruktivno ono štonije ispravno. Zato je ispravno samo ono štoje za dobrobit svih bića, samoga života, jersva bića i sav život postoje radi percepcije iiskustva života; percepcija i iskustvo života

60

postoje radi otkrivanja smisla postojanja, a toje u krajnjem ishodu sama božanska svest. Zapravo čovek uvek sve radi zbogsamospoznaje, samo što je nekad toga sves-tan a velikim delom nije svestan. Sve što sedogađa čoveku događa mu se radi samos-poznaje, bio on toga svestan ili ne. Sav razvojčovekov kroz sve religije, svu kulturu i nau-ku, jeste da toga postane svestan. Da postanesvestan onoga što uvek jeste, da bude onajkoji jeste, ono što jeste sámo postojanje(ehyeh asher ehyeh). Tako se svest o postojanju i sámo pos-tojanje ukrštaju u samom čoveku. To je krstkoji čovek nosi, na kome je razapet. Čovek tajkrst nadilazi, on vaskrsava onda kada ih spo-ji, kada svest i postojanje budu jedno, kadapostojanje bude potpuno svesno i kada svo-jom svešću kreira postojanje u skladu sa nje-govom pravom prirodom, stvarnošću. Kadačovek nadiđe svaku njihovu razliku, njegovaduša vaskrsava. Samo na taj način se čove-kova duša oslobađa svih uticaja ovoga sveta,svih grešaka (grehova).

61

NEISPOLJEN I ISPOLJEN BOG

Ako je univerzum hologram, tada ništanije različito od najvišeg božanskog Apsolu-ta, od Boga, pa ni mi sami. Mi smo Bog sam.Ali ipak to ne znamo i ne vidimo to tako. Sebedoživljavamo ne samo kao odvojenog odBoga već kao njegovu totalnu suprotnost.Tako se i ponašamo jer imamo božansku slo-bodu da ispoljavamo sve što može da budeispoljeno, a to uključuje i najveće iluzije.Kakvi smo mi tako vidimo i sve oko sebe, jersvet nam uvek izgleda onakav kakvim gavidimo. Samo sa svešću duše možemo da gavidimo kakav jeste. U tome je suština celog događaja "stva-ranja sveta": i svet i stvaranje sveta postojisamo u umu koji misli da je odvojen odbožanske celine. Svet nije stvoren. Stvoren jesamo um u iluziji svoje odvojenosti odbožanske celine. Da bi svoju odvojenost isce-lio, um zamišlja da je svet stvoren. Kako je ipak došlo do toga da se naš umoseća odvojen?

62

Božanski Apsolut je sve što jeste i izvorsvesti. Kao takav, zbog same prirode svesti,on mora da se ispolji i izrazi da bi imao per-cepciju sebe, da bi bio svestan sebe. Percepci-ja se uvek događa između subjekta i objekta.Zato on, kao subjekt, mora da se ispolji kaosve što može da bude, kao svi objekti. To jeovaj kosmos u svim dimenzijama, koje opa-žamo čulima i one koje postoje ali ih ne opa-žamo. Apsolut ne može da ostane on sam jertada dolazi do paradoksa, kada je neispoljenostaje ništa, praznina, sunyata, kako je to većopisano u ezoteričnim učenjima, a ništavilone može da postoji. Zato božanski Apsolutuvek mora da bude ispoljen kao on sam, usvom ispoljavanju ne može da bude ništadrugo nego uvek on sam, jer ništa nije mogu-će izvan njega samoga. Stoga, božanski Apsolut postoji nadvojak način: i kao neispoljen (kao on sam,kao apsolutno), i kao ispoljen (kao sve što jes-te, kao relativno). Ta dva aspekta su za našotuđeni um paradoksalni, ali su u osnovijedno isto.

63

Nije stvarnost paradoksalna; samo jenaš um u paradoksalnom stanju i samo onvidi stvarnost kao paradoksalnu. Stvarnostne može biti paradoksalna, ona je jednabožanska celina. U toj celini jedino što možeda se pojavi kao virtuelna paradoksalnapojava jeste um u čovekovom telu. Samokada se celina posmatra iz takvog uma koji jesam u paradoksalnom stanju, koji misli da jeodvojen od celine, svet izgleda kao odvojenod celine, od Boga, samo takvom umu izgledada je svet stvoren odvojen od Boga. Zato sekaže da je svet stvoren samo u umu, da nemasveta izvan uma itd. Pa ipak, da bi se došlo do tako savršenepojave kao što je individualan um čovekov, usavršenoj virtuelnoj odvojenosti od Apsolu-ta, ispoljavanje božanskog Apsoluta mora dase dogodi kao: 1. nešto novo - da se ispolji se kroz petdimenzija, i 2. kao nešto drugo - da se ispolji kaosvoja suprotnost.

64

ISPOLJAVANJE BOŽANSKOGKROZ PET DIMENZIJA

Da izgleda kao nešto novo božanskiApsolut postiže ispoljavajući sebe kroz svedimenzije, od najfinije do najgrublje. Sve religije uče da postoje 'viši svetovi','carstvo nebesko'. Ezoterično znanje govorinam detaljnije o tome. Ti 'viši svetovi' su,naučno govoreći, više dimenzije. Sve su onedelovi iste prirode u kojoj živimo, ona se sas-toji iz više dimenzija, samo što su naša čula ipsihologija percepcije takvi da opažamosamo grubu fizičku stvarnost, samo fizičkudimenziju. Ima ih više. Najviša i najfinija dimenzija je ona kojaje u svim pravim ezoteričnim učenjima pred-stavljena etrom ili akašom, a to u savremenojfizici odgovara univerzalnom kvantnompolju. To odgovara čistoj svesti u čoveku.Opažamo je kao sam prostor koji je univer-zalni ishod svega ostalog.

65

Zatim ide dimenzija koja je predstav-ljena elementom vazduha, to je svet ideja ilimisli u čoveku. Manifestuje se spolja i kaogasovito stanje elemenata. Zatim element vatre koji predstavljaenergiju, nameru da se ideje ostvare, u čove-ku to je volja, ono što nas pokreće svakogtrenutka zajedno sa mišlju. Spolja su to svazračenja. Zatim sledi imaginacija koja detaljno iu svim aspektima oblikuje jasnu sliku ostva-renja ideje. Ona se održava emocijama. Ništase ne održava niti ostvaruje bez emocija.Koliko nešto želimo toliko to ostvarujemo.To je predstavljeno elementom vode. Spoljasu to sva tečna i plazmatična stanja. Na kraju je element zemlje koji pred-stavlja konačno, fizičko ostvarenje ideje. Spo-lja je to gruba ili materijalna realnost. Dakle sve je to jedan isti proces razbi-jen kroz te dimenzije koje su predstavljeneelementima. Sve je to u nama, mi smo sači-njeni od svih dimenzija prirode pa zato čovekima misli (vazduh), volju (vatra), imaginaci-ju i osećanja (voda), i sve to u fizičkom telu(zemlja). Samo je u ljudskom biću sabrana

66

moć da misli, da ima volju, da oseća i da fizi-čki ostvaruje ideje. Zato religije govore da ječovek stvoren na kraju, kao najsavršenijatvorevina božanskog ispoljavanja. Sve dimenzije kroz koje se božanskoispoljava imaju piramidalnu strukturu. Otu-da toliko piramida svuda u svetu, od najstari-jeg doba. Tačka na vrhu je akaša ili etar.Zatim idu elementi koji predstavljaju različi-te stepene zgušnjavanja ideja sve do ovogašto opažamo kao grubu fizičku realnost nazemlji.

Ova piramidalna sturktura istovre-meno sažima i razbija ispoljavanje svega krozdimenzije, slično kao što prizma razbija jed-

67

nu sunčevu svetlost na sve boje. Od ideje uelementu vazduha do konkretne fizičke real-nosti nema nikakve druge razlike osim pre-lamanja jednog istog procesa u drugačijimaspektima. Kada držimo u ruci neki predmet,na primer kamen, misao u našem umu da jeto kamen je isto što i sam kamen koji držimou ruci, to je jedna ista pojava, samo je odvoje-na različitim dimenzijama; na elementu vaz-duha ona u nama postoji kao misao, a u fizič-koj realnosti (elementu zemlje) kao grubapojava kamena. To je zapravo razlika u vre-menu. U mislima je misao o kamenu samotrenutna, to je bezvremena sadašnjost, dok jekamen spolja u prostoru trajan u linearnomvremenu onoliko koliko mu fizički zakonidozvoljavaju da traje, ili dok ga nekomnovom idejom ne razbijemo ili oblikujemo unešto drugo. Dimenzije stvaraju razliku izmeđumisli i kamena. Pomoću ispoljavanja krozdimenzije Apsolut postiže da stvari izgledajukao nešto novo (a ne kao on sam) i da točovekov um opaža kao nešto drugo (a ne kaoda je to i dalje sam božanski Apsolut).

68

Pomoću dimenzija božanski Apsolutprojektuje linearno vreme. Zapravo, nijestvoreno ništa drugo, ništa objektivno posebi i za sebe, samo je pomoću dimenzijastvoreno vreme. Samo u linearnom vremenu(element zemlje) sve što je u suštini trenutnoi bezvremeno u jedinstvu sa Apsolutom(eter) izgleda kao neki objekat u prostoru kojipostoji tokom vremena, koji nastaje i nestaje. Ovo možemo razumeti još bolje na sle-deći način. Postojanje je svesno i ta svest jeupravo ova naša svest koju sada koristimo,samo mnogo smanjena i sužena na našuindividualnost. Stvar koju držimo u ruci istoje što i naša misao (ideja) o toj stvari. Na ele-mentu zemlje, ona postoji kao grub oblik uvremenu, a naša misao je ista ta stvar samo uelementu vazduha, gde je ona trenutna,samo ovde i sada. Postojanje različitihdimenzija ih razdvaja na našu misao o tojstvari (u nama) i samu materijalnu stvar(spolja). To je zapravo jedno isto samo spek-tar različitih dimenzija razdvaja njihovupojavnost (kao što prizma razdvaja jednusvetlost u sve boje). Taj spektar su zapravovremenske dimenzije. Misao je trenutna, ili

69

traje onoliko trenutaka koliko mislimo onečemu, a materijalna stvar traje koliko jojfizički uslovi dozvoljavaju, dok se ne raspad-ne, ili dok je nova misao, ideja, ne promeni(razbijemo tu stvar ili napravimo novu,kombinovanjem elemenata). Stvar je oblik uvremenu a misao je trenutni oblik. Zato: koliko dugo uspevamo da zadr-žimo jednu ideju (vazduh) uložimo energiju(vatru strasti) u njeno očuvanje pomoćuimaginacije (zalivamo je, voda), toliko onapostaje trajan oblik, toliko se materijalizuje.To je proces stvaranja kroz čoveka. To jezakon privlačenja ili ostvarenja namere. Stolica na kojoj sedite jednako je sves-na sebe kao i vi sami, samo što je ona svesnasamo jedne mogućnosti, da bude stolica, namaterijalnom planu, dok ste vi sačinjeni odviše dimenzija i imate um koji može da osmi-šljava sve mogućnosti. Božansko se, dakle, ispoljava krozdimenzije. Sve dimenzije su oblikovale ljud-sko telo. Zato čovek može da spozna višedimenzije. Što ih više upoznaje svojim fizič-kim umom, toliko više božanske svesti izviših dimenzija spušta na svoj fizički plan.

70

Tako božanska svest konkretno deluje krozljudsko telo. U ljudskom telu božansko saži-ma sve dimenzije svoga ispoljavanja. Krozčoveka se spajaju nebo i zemlja, božanskasvest deluje na materiju. Ne samo da deluje iispoljava se, nego jedino kroz čovekovo biće,putem samog delovanja, dolazi do spoznajesmisla delovanja, do svesti o sebi. Kada čoveknešto spozna, kada nauči da radi i to uspešnoodradi, to je samo mali delić božanske svestikoja je u nečemu spoznala sebe samu. Treba ispravno razumeti da dimenzijei paralelni svetovi nisu isto. Jedna dimenzija(npr materijalna) može da postoji na svemoguće načine paralelno, i to su njene para-lelne realnosti. Druga dimenzija (astral)takođe. Svaka dimenzija postoji u svimmogućim paralelnim realnostima. Na pri-mer, ovde na fizičkom planu je neko siroma-šan u jednoj realnosti, bogat u drugoj, sred-nja klasa u trećoj i td. Mi ovde prelazimo izjedne realnosti u drugu kada se osposobimoza to, kada se obogatimo ili osiromašimo. Toide relativno sporo zbog prirode fizičkog sve-ta u kome vlada inercija i kakva-takva čvrs-toća. U astralu je isto, samo što je u astralu

71

manja inercija i čvrstoća pa se te paralelnerealnosti brže smenjuju, što možemo lako dauočimo u snovima i kada smo svesni u astra-lu. Tamo je sve brže i fleksibilnije. Zapravo,toliko brzo da nas to zbunjuje i zato ne razu-memo snove. Što smo u višoj dimenziji, brzinaizmena paralelnih realnosti, odnosno mogu-ćnosti postojanja, brže se smenjuje. Tako uelementu vazduha ili misli to ide najbrže. Umislima za nekoliko trenutaka možemo dapreletimo i preispitamo mnogo realnosti. Toi jeste razmišljanje. Kada smo u meditaciji izamisli onda smo izvan vremena i prostora ustalnoj sadašnjosti, a to znači u etru ili kvan-tnom umu. Zato su sve dimenzije prikazanekao piramidalni geštalt, jer se vreme i pros-tor sve više smanjuju i sažimaju kako se idenaviše. Čovek je sredstvo i način na koji Bogspoznaje sebe u materijalnom svetu, svetukoji je prividno sušta suprotnost božanskojsvesti. Sve ovo možemo opisati i na način kojije prikladan religijskom načinu razmišljanjajednog vernika.

72

Misao i ideja u Bogu postaje fizičkastvarnost, ovaj svet. Bog ne razmišlja i nefantazira uzalud, kao mi. Svaka njegova idejase materijalizuje. Zato sav ispoljeni univer-zum je ispoljavanje božanske svesti o sebi, jerništa ne može da postoji izvan božanske sve-sti, izvan Boga, on je apsolutan. Međutim,budući da je njegova priroda apsolutna on nemože da se bavi svim detaljima i sitnicamaovoga sveta. Da bi postojale individualnepojave i stvari, i da bi imale slobodu da sekreću i događaju na sve moguće načine, Bogje iz sebe projektovao monade individualnesvesti koje će time da se bave, koje će da krei-raju sve detalje univerzuma i života u njemu.To su arhanđeli i anđeli. Oni su to samo doksu u najvišim dimenzijama. Kada se oni daljepodele, umnože i suze u još manje monadeindividualne svesti, te manje monade anđeo-ske svesti postaju ljudske duše koje se rađajuu telima na ovom svetu. To smo mi, ljudi sadušama. Kada se rode u telu, ljudske dušedelimično zaboravljaju ko su zapravo, zabo-ravljaju svoju anđeosku i božansku suštinu,zato da bi ovde mogle da nastave delo stva-ranja i razrađivanja svega stvorenog u sve

73

moguće kombinacije i situacije, da ne bivarale u igri tako što bi koristile gotova reše-nja. Princip božanske svesti se ovde ispoljavasamo kroz kreativnost, kroz otkrivanje novog iispravnog. Kada ovde, gde je sve u zaboravu iskriveno od istine, ponovo otkrijemo istinu ipravu prirodu stvari, onda se time ponovootkriva božanska prisutnost, koja je u svimpojavama i stvarima, jer je apsolutna. Božan-ska svest se manifestuje kroz kreativnost, anje nema ako već znamo rešenja. Ljudske duše na ovom svetu, kao upozorišnoj sceni opremljenoj svim mogućimscenografskim rekvizitima igraju se sa svimmogućnostima, stvarima i događajima.8 Taigra je njihova karmička drama i sudbina.Igra svake duše kao glumca je deo cele dra-me. Ona je ujedno i komedija i tragedija, imasvoj uvod ili ekspoziciju, sve moguće zaplete,najviše kulminacije i sve moguće preokreteili peripetije. Takođe sve one vode ka rasple-tu, ka otkrivanju smisla cele igre. Nijedna uloga nije uzaludna niti pogre-šna. U apsolutnoj prirodi božijoj, život jednogmrava, deteta koje je umrlo ubrzo nakonrođenja, vaš život i život Odiseja i Metuzale-

74

ma, imaju jednaku vrednost, jer svi su oniunutar božanske svesti, kao njegove ideje. Ione su bezvremene. Svi mogući životi ostva-ruju se paralelno. Trenutno ste svesni samoovog tekućeg života, ne brinite zbog toga akonjegov rasplet nije onakav kakav biste želelida bude. Vi postojite u svim mogućim para-lelnim stvarnostima u kojima iskušavate svemoguće rasplete sudbine. Videćete ih kadaizađete iz ovoga života. Za sada ste fokusiranisamo na jednu sudbinu. Možete da ih pove-žete i zamenite već u ovom životu ako stedovoljno svesni ovoga o čemu se ovde govori. Veće od drama su misterije, kojima jeosnovni moto: spoznaj samoga sebe i spoz-naćeš da si Bog. Misterije uglavnom uče suštinu istineo višim dimenzijama. Veoma je važno razli-kovati prirodu svake dimenzije jer mnogezablude nastaju iz njihovog nerazlikovanja.Na primer, možemo imati ideju ili ubeđenjeda je sve trenutno i iluzorno, da mi kreiramorealnost. To je tačno ali samo na višim nivo-ima stvarnosti, u elementu vazduha. Na fizi-čkom planu stvari i pojave se ponašaju nasupstancijalan način, imaju koherentan

75

oblik, postoje u vremenu i kreću se kroz pros-tor. Ovde na fizičkom planu već postoji real-nost koja je kreirana i koja deluje u vremenu.Na primer, kuća koja je davno sagrađena.Možemo da uđemo u nju i da je koristimo. Toje realnost fizičkog plana, ali samo njegova.Međutim, pošto smo mi sačinjeni od svihdimenzija, možemo na fizičkom planu, usvom umu koji pripada elementu vazduha,da imamo iskustvo trenutnosti i bez-vremenosti, da virtuelno iskušavamo višeparalelnih realnosti, da ih preispitujemo kaomogućnosti. Zato i možemo da budemo krea-tivni jer imamo mogućnost da sve dimenzijeodjednom iskušavamo u sebi. Ako ne razlikujemo i ne poznajemoprirodu nižih i viših, suptilnijih dimenzija,doživljavamo paradoks. Tako je nastao poz-nati problem Šredingerove mačke koja i pos-toji i ne postoji (kopenhagenska interpretaci-ja kvantne mehanike). Subatomske čestice seponašaju i kao talas i kao čestice istovremenosamo na višim, odnosno suptilnijim dimen-zijama. Na ovoj gruboj realnosti talas se pre-težno ponaša kao čestica. Kvantna superpo-zicija se završava negde u elementu vatre,

76

odnosno u području energije. U elementuvode ili u astralu sve je već oblikovano relati-vno trajno. Na fizičkom planu elementa zem-lje sve ima relativno čvrst i trajan oblik. Zatosvi zajedno živimo u istom svetu, Mesec pos-toji iako ne gledamo u njega. Tačno je da subjekt odlučuje o stvar-nosti, da kreira stvarnost, ali to se ne događana isti način u svim dimenzijama, u elemen-tu vazduha ili mislima, i na fizičkom planu.Zato i postoje različite dimenzije, da bi se torazlikovalo. U elementu vazduha sve realno-sti postoje paralelno i ideje se manifestujutrenutno, mogu lako da se menjaju. Na fizič-kom planu idejama je potrebno vreme da bise realizovale, i ispunjenje uslova koje zahte-va fizička realnost. Mi, kao svesni subjekti,odlučujemo o manifestaciji ideja na fizičkomplanu, ali ne treba da imamo iluziju da je i natom planu sve trenutno i iluzorno. Moguće je da svesni subjekat menjafizičku realnost svojom svesnom namerom,ali samo ako ima punu svest najviše dimenzi-je ovde na fizičkom planu, ako ima kvantnium, a to znači, čistu svest o sebi ili svojojduši.

77

Kada svest o sebi (vazduh) postanedovoljno jaka da i energetsko telo (vatra)prožme svojim ne-hercijanskim stanjem (toje onaj osećaj ovde i sada, nestanka vremena,jedinstva svega), odnosno da i energiju možeda koristi u stacionarnom ili ne-hercijanskom obliku; ako u imaginaciji(voda) ima tačno predočen oblik onoga štonamerava, onda može da deluje na fizičkurealnost, da čini čuda. Ako nema sve te preduslove spojene ujedno, onda mora da uzme alat u ruke i dafizički radi na ostvarenju svojih ideja. Svi naši životi na ovom svetu posveće-ni su učenju i razumevanju prirode dimenzi-ja i uloge naše svesti u njima. Svo naše neznanje na ovom svetu sas-toji se od nepoznavanja prirode viših i nižihdimenzija, od mešanja njihovih principadelovanja.

78

KAKO JE ZAISTA STVOREN SVETJEDNO LIČNO VIĐENJE

Jedna od sporednih posledica mojeprakse meditacije (za zen, shikantaza) tokom40 godina bila su i vantelesna iskustva. Ispi-tivao sam sve aspekte tog iskustva, sve zako-nitosti astralnog sveta. Samo sam sa jednompojavom bio zbunjen. Kada bih u astraluuzleteo uvis, nadišao bih oblike ovoga svetakoje u nižem astralu još uvek postoje, i ušao uono što nazivaju viši astral i mentalni svet, ilihiperspace. Tu nema oblika iz ovog sveta većsamo apstraktnih i geometrijskih oblika kojise smenjuju brzinom misli u fantastičnimbojama. Prema izloženim dimenzijamapiramidalnog geštalta prirode iznetom uprethodnom poglavlju, iznad toga je samopodručje etra ili akaše. Poželo sam da uđem unjega ali uvek kada bi se uzdigao maksimal-no "visoko" iznad najvišeg astrala vratio bihse u fizičko telo. To vraćanje je bilo propraće-no najvišim blaženstvom samadhija, u komesu svest i postojanje jedno isto, u blaženstvu

79

(sat-chit-ananda). Takvo blaženstvo bi trajalonekoliko dana. Naravno, prva pomisao mi jebila da nisam uspeo da "uđem u etar", da samse zato vratio u telo. Međutim, sa dovoljno životne zrelosti,odnosno sposobnosti da meditativnu svest izsamadhija u meditaciji primenim u životu,sazreo mi je sledeći uvid. Moje automatskovraćanje u fizičko telo nakon pokušaja danadiđem astralnu i mentalnu ravan, nije bioneuspeh već potpuni uspeh zato jer područjeetra ili akaša nije tamo negde gore u apstrak-tnim visinama i dimenzijama, već ovde isada, to je sve što jeste ovde i sada, to je svestnajviše, bezvremene realnosti ovde i sada, toje sam ovaj fizički svet. Kada se nadiđe svet oblika automatskise vraćate u oblik jer praznina (sunjata) ioblik (tathata) su jedno isto, samsara i nirva-na su jedno isto. Tačnije, tada se vraćate ustvarnost, a stvarnost je sve što jeste ovde isada, svaki oblik i događaj u vremenu i pros-toru. Nema ničeg što nije najviša stvarnost. Učenje Nagarđune mi je pomoglo da torazumem, ali sasvim je drugačije kada to di-rektno doživite.

80

Govoreći jezikom fizike, kvantno poljeili eter, nije mikroskopsko malo polje koje jedosežno samo u indirektnim ispitivanjima saakceleratorima čestica, već je to sam ovajprostor u kome sve postoji. Sve što postoji upojavnom univerzumu, sva "materija" nasta-je trenutno iz vibracije kvantnog polja, izsamog prostora. Zato je značenje rači akašaupravo prostor. Materija nastaje iz kvantnog polja iliprostora putem vibracija koje slede zakoni-tost fraktala i zlatnog preseka. Svuda u pros-toru postoje takva mesta gde nastaju te vib-racije, ona su manja ili veća. Najveća su 'crnerupe' u kosmosu, najmanja su u središtu sva-kog atoma. Oko svih tih mesta nastaje torus,osnovna struktura vibracija koja oblikujesvako telo. Sve što postoji u fizičkom univer-zumu, od elektrona preko čoveka i zvezda dogalaksija, postoji po modelu torusa. Čoveko-va aura ima isti oblik torusa, kao i sve štodaje život, jabuke i drugo voće.

81

U središtu svakog torusa postoji jedna'crna rupa', čist prostor, akaša ili etar, "ulaz"u kvantno polje. Njihove različite veličine proizvodesve razlike u oblicima svega što postoji ukosmosu. Najveće 'crne rupe' stvaraju galak-sije. Manje stvaraju zvezde, ali njihova veli-čina je takva da, u skladu sa svojom razme-rom, na rubu svoga torusa izaziva povratnopolje (ono nastaje u interakciji sa okolnimprostorom drugačije vibracije) koje stvara

82

visoke vibracije svih elemenata koje zato,usled visokih vibracija, stvaraju visoku tem-peraturu. To se ispoljava kao vrela plazmakoju vidimo na površini zvezda, kao njihovusvetlost. Unutrašnjost zvezda je hladna itamna upravo zbog ovakve njihove strukturei etra u središtu. Kada je 'crna rupa' još manja ona opetna rubu svoga torusnog polja stvara vreluplazmu od svih elemenata, ali ona pored vre-le plazme te elemente može da drži i u ohla-đenom stanju. To se događa zato jer je 'crnarupa' manja nego kod zvezda i elementimogu da se formiraju i u hladnijem stanju,ne samo kao plazma, već i kao konkretnielementi odvojeni u prostoru. Tako se narubovima tih manjih 'crnih rupa' pored vreleplazme formira i ohlađena kora od elemena-ta i to vidimo kao planete. Planete i sva nebeska tela su sfernogoblika upravo zato jer su nastala od torusnogkretanja energije. Svaka planeta je šuplja i usvom središtu ima jednu malu zvezdu, kojaima malu 'crnu rupu'. Planete u svojoj korizadržavaju vibracije središnjeg sunca, jerkora svakako nije ravnomerno ohlađena, pa

83

tako ispod ohlađene površine postoji i mag-ma koja ponekad izbije u erupciji vulkana. Ita pojava sledi obrasce torusa pa tako vulkanisvuda na Zemlji i drugim planetama postojena istim geografskim širinama. Opet, nisusve planete iste veličine pa tako one veće, samalo većom 'crnom rupom' u svom središtuimaju i veću temperaturu koja onemogućavaformiranje čvrste ohlađene kore od elemena-ta. Tako one postoje kao veliki gasni džinovi(Jupiter, Saturn i Neptun) jer su suviše maleda bi bile zvezde a suviše velike da bi bile pla-nete sa hladnom korom. Torus ima oblik sfere zato što je sferabezgranična. Sfera je kao takva direktanodraz bezgraničnog prostora. Jedini trodi-menzionalni oblik u koji može bezgraničniprostor da se projektuje i izrazi jeste sfera.Zato su sva nebeska tela sferna. Tako je nastao svet iz božanske svesti,kvantnog polja etra. Tako je nastao i čovek. Zapravo, usled holografske prirodepostojanja u kome ništa nije odvojeno i sve seodražava u svemu drugom, veliko u malom iobratno, sve ovo se događa u svakom trenut-ku i sve ovo čovek direktno spoznaje u trenu-

84

tku kada svest (Boga) prepozna kao postoja-nje i postojanje kao svest (Boga), a to je iskus-tvo samadhi u meditaciji. Kada čovek izlazi iz stanja samadhi umeditaciji i počine da se kreće i radi, tadanastaje svet, postaje ispoljen. Kada čovek uđeu meditaciju, u samadhi, svet nestaje, postajeneispoljen. Međutim, meditant je ipak tu,postoji uvek, ne bi meditirao, ulazio i izlazioiz meditacije da ne postoji uvek, ali kada je usamadhiju on postoji u božanskoj stvarnosti.Jedina razlika stvorenog i nestvorenog svetajeste u njegovoj spoznaji kao božanske stvar-nosti, i kako učestvujemo u njemu. Kosmološka teorija Jačeg antropičkogprincipa (Strong Anthropic Principle ili SAP)kaže da fundamentalne konstante prirode,kao što je odnos između mase protona i maseelektrona, moraju da budu upravo ovakvekakve jesu da bi se javila evolucija života zas-novanog na ugljeniku i, u krajnjem vidu, dabi nastao čovek kao svesni posmatrač. Vidlji-ve osobine svemira, kakve su u svemu, nisuproizvod slučajnosti ili prirodne selekcijeizmeđu više mogućnosti, nego su posledica

85

sasvim određene svrhe: stvaranje uslova zanastanak svesnog subjekta, čoveka. Eto, to je cela priča o stvaranju sveta. Da bismo ispravno razumeli odgovorna pitanje o nastanku sveta treba još jednomnaglasiti suštinu: svet nije stvoren, svet se idalje stvara u svakom trenutku, a kako će dase stvara zavisi od nas i naše percepcije, odsvesti, i našeg delovanja u svetu. Nije isti svetbez čoveka i sa čovekom. To je tako očigled-no. Postoje svetovi gde nema života, tačni-je gde nema svesnih subjekata. To su uvekpusti svetovi gde se ništa ne događa, gdenema života. Čim se pojavi makar i najmanjisvesni subjekat, bakterije, tu počinje da senešto događa i stvari se menjaju. Što je svesnisubjekat složeniji i savršeniji u percepciji idelovanju, to se svet u kome on živi brže iviše menja i usavršava. Naša planeta se bur-no menja jer je naša svesnost sve više prisut-na, ovde je puno svakojakih svesnih subjeka-ta. Ne menja se baš usklađeno jer ni svest tihsubjekata nije usklađena. Pre čoveka (svesnog subjekta) odrađe-na je samo jedna polovina posla, ispoljila se

86

samo mogućnost za život, stvaranje uslova,postavljena je pozorišna scena. Sa čovekomkao svesnim subjektom koji može svesno dadela, biće odrađena druga polovina posla, ato je osvešćenje smisla postojanja, spajanjebožanske svesti sa postojanjem, kada čovekkao svesni subjekat spozna da je apsolutnosvaka tvorevina i pojava sama božanskasvest, i da nema ničeg drugog osim nje. To jesvrha evolucije. Početak i kraj sveta spajaju seu čoveku zato što svest u čoveku, sa kojom jeon svesni subjekat, jeste ista ona božanskasvest koja sve stvara. Dakle, ni nauka ni teologija vam nemogu pomoći da spoznate tajnu stvaranjasveta dok svoje svesno delovanje ne uskladi-te sa prirodom sveta. Vaša percepcija i vašedelovanje su dve polovine iste celine kojaotkriva tajnu sveta. Ispravna percepcija iispravno delovanje zajedno otkrivaju stvar-nost sveta. Kada ste ispravno usklađeni sasvetom tada ste ispravno religiozni, i tadaimate ispravan naučni um. Ispravna uskla-đenost sa svetom jeste cilj i svrha religiozno-sti i nauke. Zato nas religioznost i naukazajedno uče delovanju u svetu.

87

Ukratko rečeno: kada uskladite svojupercepciju i svesnost sa svojim delovanjem,tako da ne bude nikakve razlike između sves-ti i delovanja, ni u intenzitetu ni u sadržaju ismislu, tada će vam biti jasna priroda ovogasveta i bićete usklađeni sa njim. Sa Bogom. Svoju svest smatrajte za Boga, a svojedelovanje smatrajte za sav spoljašnji svet.Nećete pogrešiti. Sve što se događa u univer-zumu jeste njihovo razdvajanje kao iluzija učovekovom umu i spajanje u Jedno kao stvar-nost. Čovek je nasledio stvaranje sveta odBoga, on je njegov mali pomoćnik. Još uveknije usavršio zanat, ali naporno se radi natome.

88

RIBA NIJE SVESNA VODE

Ribe u vodi imaju problem sa opaža-njem vode. Nisu je svesne dok ne budu izba-čene iz vode. Tek tada uviđaju njen značaj,kada počnu da se koprcaju na suvom. Veoma sličan problem imaju vernici saopažanjem božanskog. Nisu svesni da su svevreme u njemu, da ih božanska svest omogu-ćava u svemu, da je sav život dizajniranbožanskom inteligencijom. Sama svest u ljudima, sa kojom žive,deluju i opažaju svet, nije njihova, nastala unjihovim glavama, već je samo delić univer-zalne božanske svesti koje naši mozgovi pri-maju kao radio prijemnici, usporavaju je iindividualno koriste. Zbog tog usporavanja i individualnogkorišćenja nama ljudima izgleda kao daimamo neku drugačiju svest, svoju, ličnu,odvojenu od božanske celine. Zbog takveograničene svesti nama izgleda da smo odvo-jeni od Boga, da tek treba nekako da mu se

89

približimo, da se upoznamo. Ne vidimo dasmo uvek u njemu kao ribe u vodi. Ne radimo nikada ništa mi premaBogu i za Boga, već uvek sam Bog sve radikroz nas, jer sve je on, nema ničeg drugogosim njega. Takva je priroda njegovog pos-tojanja. Mi samo treba da se probudimo ujedinoj realnosti koja je on sam. Koja smo misami. Način tog buđenja sličan je izbacivanjuribe iz vode. Tek kada se nađemo u suprotno-sti od božanskog stanja, kada počnemo da sekoprcamo u patnji i zabludi, u grehovima,onda postajemo svesni više realnosti, dasvest i život u nama nisu samo naša svojstva,već da sve delimo sa božanskom celinom, daje sve povezano u Jedno. Kada spoznamo kako smo izbačeni izraja moći ćemo da se vratimo u raj.

90

IZGON IZ RAJABOŽANSKA SVEST SE ISPOLJAVA

U SVOJU SUPROTNOST

Sedam faza stvaranja ili ispoljavanjabožanskog Apsoluta jesu zapravo način nakoji se božanski Apsolut ispoljava u svojusuprotnost. Da izgleda kao nešto drugo božanskiApsolut postiže stvaranjem čoveka i njego-vog uma koji jedini u svim univerzumimaima potpunu slobodu da ima iluziju da jeodvojen od celine koja ga sačinjava, da je neš-to drugo a ne sama celina. Takva savršenailuzija ne postoji nigde drugde u kosmosu i unijednoj dimenziji. Postoji samo u čovekovojglavi. Rečeno je da je Bog čoveku dao slobod-nu volju. Ovde ćemo objasniti šta to zapravoznači. Suprotna tačka božanskog jeste čove-kov individualni um (ego) koji se smatraodvojenim od celine, od božanskog. To je

91

nadalja suprotna tačka božanskog Apsoluta.To je dno dna celog postojanja: čovek, nauč-nik, agnostik i ateista, ili zločinac i ubica, kojimisle da ne postoji Bog, da postoji samomaterija, da je živ samo kao telo i da je odvo-je