crne udovice

TEKSTGart Enis

CRTEŽ Lan Medina, Goran Parlov

KOLOR Raul Trevinjo, Den Braun

NASLOVNA Tim Bredstrit

IZDAVAČ: Darkwood d.o.o., Beograde-mail: info@darkwood.co.rs, http://www.darkwood.co.rs

011/2622-867, 064/6465-755GLAVNI UREDNIK: Slobodan Jović

PREVOD: Draško RoganovićLEKTURA: Snežana Gligorijević

DIZAJN: Savo KatalinaUPIS: Nenad MarinkovićUREDNIK: Petar Jandrić

ŠTAMPA I POVEZ: Rotografika, SuboticaCIP - katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, BeogradISBN 978-86-6163-552-6COBISS.SR-ID 37521673

crne udovice

THE PUNISHER: WIDOWMAKER; THE PUNISHER PRESENTS: BARRACUDAUsed with permission. No part of this book may be printed or reproduced in any

manner whatsoever whether mechanical or electronic, without written permission of the authors and publisher. The story, characters and incidents in the publication are

entirely fi ctional. All characters appearing in this book and their distinctive likenesses are trademarks of MARVEL ENTERTAINMENT GROUP, INC.

All Rights Reserved. Used under licence by MARVEL through PANINI S.P.A., ITALY.This edition is published in 2021. by DARKWOOD

© 2021 MARVEL

crne udovice

prvi deocrne udovice

Na kraju ga nisam rasporio.

Nisam mu razvukao creva po drvetu.

Nisam mu pretvorio lice u kašu, izlomio udove,

a zatim ga bacio s pedesetog sprata na

ulicu.

Nisam ga polio benzinom i zapalio

šibicu.

Sve ono što sam radio protekle godine...

Njemu nisam.

Umesto toga sam išetao s njim iz Pit O’Bernovog paba, držeći ga na nišanu dok su njegovi ortaci očajnički

izbegavali njegov pogled, pa sam ga poveo do reke i pustio da strah učini svoje.

Propevao je. O ljudima što snimaju filmove s decom u glavnim ulogama. i

mestu gde ih snimaju.

Propevao je, i onda je bilo gotovo.

Ali sve ono što mu nisam uradio

nije mi dalo mira.

Kao ni ta neumoljiva pomisao:

S kolikom sam lakoćom sve to činio.

CRNE UDOVICECRNE UDOVICE 1.DEO

GART ENIS

SCENARIO

LAN MEDINA

CRTEŽ

BIL RAJNHOLD

TUŠ

RAUL TREVINJO

KOLOR

TIM BREDSTRIT

NASLOVNICA

AKSEL ALONSO

UREDNIK

DŽO KESADA

GLAVNI UREDNIK

Aha, eno je ispred.

Opet puši taksisti za vožnju.

Pobogu, mislim, nije kao da ne može da

priušti...

Stare navike teško umiru.

Bila je kraljica pušenja u celoj

srednjoj, pa i šire.

Pa, izgleda da je gotova...

Još jedna zadovoljna mušterija.

Anabela, dušo, stvarno izvini, iskrslo mi je nešto što sam prosto

morala da rešim... [cmok-cmok]

Znam da jesi, dušo...

[cmok-cmok]

Okej, već si upoznala Boni

i Lorejn...A ovo je Šona.

Barbi, dušo, jesi li za čašu belog

vina?

izvoli uđi, Barbi. Uzgred,

sjajno izgledaš, kô milion dolara...

Ma prestani... Ti izgledaš sjajno,

Anabela, kao i uvek...

Zdlavo, Balbi...

Ćao.

To bi bilo divno, Anabela.

Odmah stiže!

Mnogo ti hvala, dušo...

Okej.

Dame, mislim da je vreme da pređemo na

stvar.

Nas pet imamo nešto zajedničko. Udovice

smo. Naši muškarci su

umrli nasilnom smrću, pa smo ostale same-

-samcate.

Čovek koji nam je oduzeo muževe učinio je to iz osvete.

Al’ ubija ljude koji ništa nisu imali s onim što se desilo

njegovoj porodici. Uradio je nama ono što su

drugi njemu.

A šta je s nama? S onim što se desilo našim

porodicama?

Zar za to niko neće da

odgovara?

Ovaj, može pitanje? Da,

Barbi. Šta je bilo?

Može li, molim vas, neko da mi kaže šta ova osoba traži

ovde?

Pucaš daleko iznad svojih mogućnosti,

druže. Misliš?

Bokte, batica će

stvarno da pokuša!

Čuj...

’oćeš da me jebeš?

Molim?

Hoćeš li da me

pojebeš?

Pa... ja...

idemo, onda.

Barbi, molim te, nemoj mi te priče...

Pa, izvini, ali stvarno ne vidim razlog što bismo morale to da tolerišemo...

Barbi!Pa, mislim, ovo su

naša posla, naša lična posla koja imaju veze s

našim porodicama, i sad se od nas očekuje da sedimo i pri-

čamo o tome pred nekom čamugetinom?

E sad, takav lecnik, ono, stvalno nikom

ne pomaze...

Samo ne shvatam zašto ona mora da bude ovde... izvini, jel’ mogu nekako da ti pomognem?

Alo?

Jebote, šta to radiš? Sklanjaj se

od mene...

iSUSE!!!

AAAAAH!

...a?!

To su mogle da budu te

tvoje gumene sisurde.

Da ih rasečem, da iz njih iscuri

to sranje.

E, zato moram da budem ovde, jer vama kučkama treba neko ko ume da radi

takva sranja.

Pazi ‘vako: ime mi je Šona Tumi. Moj tip je bio Džon

Džejms Tumi.

i ako bi još neko nešto da

mi prikenja, mož’ mi se napuši

kurčine!

Šona i ja se već dugo poznajemo. Tokom

godina mi je silno pomagala.

Posebno na način koji ima veze sa svima nama u

ovoj sobi.

A?! sta? Kakve sad to veze ima

s nama?

Uf, jebote.

Znas o cemu je lec?

Ti ne?

Mi pojma jebenog

nemamo...

Reč je o... pobogu, Barbi...

Znaš već.

Dž...

Ne pominji joj ime.

Molim te, okej?

Ne mogu da podnesem da joj cujem

ime.

Prošlost je prošlost.

Tu nema nazad.

Al’ svaka od nas ima ulogu u onome što plani-ramo, i svaka ima pravo

da bude ovde.

ima da ubijemo ono

govno koje nam je pobilo muževe.

Ovde je...

...sve što sam uspela da saznam o njemu. Sve priče iz

novina, svaka glasina koju sam uspela da saznam, sve što je tokom godina uradio našima,

sve što su oni pokušali da urade njemu.

Čak sam otišla i na sajt

FBi pa odštampala sva sranja koja

oni znaju o njemu.

Dame, ima sve ovo da pročitamo. Da izučimo. Otkrićemo šta je pošlo naopako svaki put kad bi neko udario

na tog skota, zašto je pošlo naopako i šta su mogli bolje

da urade.

A kad završimo, ima da uradimo

nešto što hiljadu muškaraca dosad

nije uspelo:

ima da ubijemo Panišera.

i neka taj bezbožni jebeni skot večno gori u

Paklu.

O, da, jebote...

O, isuse, tako si jebeno...

Nemoj...

...da me pipaš...

Opa!

Ti si nevaljalica, je li? Jebo te bog, baš si nevaljalica!

Bevi f mene! Kufko nenov- malna, bevi f mene, jebote!

BEVi BVE!

NHHH!

Seronjo...

Ništa...

Ne osećam...

Ništa...

Jebeno...

NE OSE-ĆAM...

[stenj ] [stenj ]

[stenj ]

[stenj ]

[šmrc ]

[šmrc ]

Pičkice besko- risna.

„Rekla sam tog dana Džonu Džejmsu da ne izlazi. Reče da je neki seronja vezô Panišera

u podrumu, al’ sam mu rekla da ne ide.”

„Uvek je bio baš pažljiv. Nikad nikom nije dao da mu priđe, ni murkani, ni one pro-kletinje iz FBi, al’ to sranje je prosto

morô da vidi. Sve sam probala, pa i da mu ga poduvam, jer ništa ne uspori čamugu kô dobro pušenje – al’ je ipak otišô.”

Seronja je otišô i tad sam

ga poslednji put videla živog.

Ja sam videla Polija.

Mislim, posle...

„Panišer je napao usred partije pokera kod Džoa Konsiljija. i Poli je bio tamo. Miki V. mi je na putu do bolnice rekao da je pogođen iz sačmare, ponavljao je to kao da je važno – ali ja vam se ne razumem u

oružje, mislim, meni su sve te puške iste...”

„Polija je pogodio u lice. Ostao je bez leve šake, izgledao je kao da navrh ruke ima gru- dvu mlevenog mesa.”

„Nije se ni trudio da dugo poživi, a pravo da vam

kažem, i ne krivim ga.”

„E pa, ja ne znam tačno kako je Lari poginuo. Bila sam van grada, otišla sam s drugari- cama u Vegas, a kad sam se vratila, na aerodromu su me

dočekala dva pandura i rekla: ‘žao nam je, gđo Baruči, al’ vaš muž je mrtav, a ovo ovde

vam je nalog, imamo naređenje da vas otpratimo do vaše kuće i da je pretresemo’. Skroz sam

odlepila, mislim, kako te ljude nije sramota!”

„Kasnije sam čula da se Lari uhvatio s Nikijem Kavelom, da su pokušali nekako da udare na Panišera. Bilo je to

posle onoga u kući tvoga dede, Anabela – više nije bilo nijednog kapoa i Lari pojma nije imao šta da

radi, pa je na kraju pozvao Kavelu.”

A tipovi s kojima sam posle pričala

mi rekoše da je Lari tim pozivom, u suštini,

počinio samo- ubistvo.

Meni stlasno nedostaje moj Alti.

Ludo smo se plovodili. On je bio moja plinces-

-klofnica.

„A Panisel ga je splzio bacacem

plamena.”

„Njega i sve ostale, plosto ih

je spalio... mislim, kakva osoba

moze nekom to da ucini?”

Sve ste gadno prošle.

Ali bih se u tren oka menjala

s bilo kojom od vas.

„Napao nas je na proslavi donovog rođendana.

Namamio je muške da izađu iz kuće i počeo da puca.”

„Te noći je pobio četres’ dvo- jicu naših. Ja sam bila unutra s mojom ćerkom i njenom decom, sve smo se krile ispod stolova, pokušavale da sprečimo mlađe momke da ne izjure napolje – i

slušale vriske.”

„A ta puška – tako glasna, kô milion pneumatskih čekića uglas - Mislila sam da nikad neće stati. A kad je prestalo, nekol’ko nas je

izašlo napolje, i videla sam prizor koji ću u grob sa sobom poneti.”

„Te noći je ubio mog

dedu, Masima.”

„i mog oca,

Džona.”

„i mog muža, Dominika.”

„i moja dva sina, Šona i Pitera.”

Te noći je uništio porodicu

Čezare. A neću ni da nabrajam silnu braću

i rođake.

No, ma šta da je Panišer vama uzeo, najviše je

oduzeo meni.

Zal ne bismo mogle... plosto

da odemo u policiju?

Pobogu...

Njega policija obožava, Boni. iz njihove perspek-tive, on im obavlja naj-

veći deo posla. Naši ionako nikad nisu imali

nikakve koristi od pandura.

Aha, ali razmislite malo! Ni mi nikad nismo

imale nikakve koristi od naših!

Mislim, ne mogu da ga nađu, ne

mogu da ga zaustave... a i, ono, šta su pa uradili da nam pomognu

pošto su nam muževi ubijeni? Ni prstom nisu mrdnuli, morale smo da preži- vljavamo od onoga što su se momci

setili da ostave po strani za nas!

Mislim da je Barbi iznela

dobar argument. Ne možemo se obratiti fami-

lijama.

Ali ne možemo ni pandurima.

Prepuštene smo same sebi.

Jači je od nas. A nemamo nikog ko bi se s

njim borio u naše ime.

Moraćemo ovo da oba-vimo na naš

način.

Kurvetine.