Prvi koraci u radu na računaru   

Prvi koraci u radu na računaru

Pre startovanja računara poželjno je proveriti da li su svi uređaji pravilno priključeni. Da biste uključili vaš računar potrebno je pritisnuti dugme Power koje se nalazi sa prednje strane kućišta. Nakon kraćeg vremena detekcije uredjaja i provere sistema, počinje podizanje operativnog sistema koji je instaliran na računaru. Nakon podizanja operativnog sistema na ekranu vašeg monitora pojavljuje se radna površina (desktop).

Standardna procedura isključivanja računara se obavlja na sledeći način. Pre svega proverite da li su svi programi i aplikacije zatvoreni, a potom kliknite na Start/Shut Down i u dialog prozoru koji se otvara kliknite na Turn off.

Restartovanje računara predstavlja proces isključivanja računara i njegovog ponovnog pokretanja, odnosno ponovnog podizanja operativnog sistema. Restartovanje računara se radi u slučajevima kompletiranja instalacije novih programa, problema u radu, blokade rada računara i sl. Restartovanje vršite preko Start/Shut Down Computer i u dialog prozoru koji se otvara kliknite na polje Restart.

U toku rada sa nekim programima može doći do blokade rada samog programa, samim tim i nemogućnosti da aplikaciju zatvorite na standardan način. Dakle, kada program ne odgovara ni na jednu vašu komandu potrebno je pristupiti alternativnim metodama za zatvaranje takvih programa. Prvi način je da pritisnite istovremeno Ctrl – Alt – Delete tipke sa vaše tastature. Otvara se dialog prozor Task Managera. Kliknite na karticu Applications. Označite aplikaciju koju želite zatvoriti i kliknite na polje End Task. Ukoliko računar ne reaguje na komandu Ctrl – Alt – Delete, kada ne možete pristupiti polju Start, kada je uopšte neprihvatljiva svaka komanda sa tastature ili miša, potrebno je izvršiti restartovanja računara pritiskom na dugme Reset koje se nalazi na kućištu računara pored dugmeta Power.

Osnovne informacije i operacije   

Da bismo pogledali osnovne sistemske informacije računara za kojim radimo, potrebno je kliknuti na Start, i uraditi desni klik mišem na ikonicu My Computer. Izaberite opciju Properties na dnu menija. Otvoriće se prozor System Properties, gde na kartici General možete videti osnovne podatke o sistemu: naziv i verziju OS-a, registracione podatke, vrstu i brzinu procesora i veličinu ugradjene radne memorije.

Detaljnije podatke o računarskom sistemu možete videti preko programa System Information, koga pokrećete preko Start / All Programs / Accessories / System Tools / System Information.

Nakon nekoliko sekundi otvoriće se prozor programa sa učitanom stranicom System Summary na kojem se mogu videti pored prethodno pomenutih parametara o OS-u i folder u kome je instaliran Windows, ukupnu i raspoloživu radnu memoriju, verziju BIOS-a i dr. U prozoru sa leve strane mogu se pogledati i ostali podaci o računarskom sistemu: Hardware resources, Components, Software Environment, Internet Settings, Office 2003 Applications. Da bismo pregledali ili promenili osnovna desktop podešavanja računara, uradićemo desni klik na Desktop i izabrati opciju Properties na dnu menija. Otvoriće se prozor Display Properties. Izaberite karticu Settings. Na delu Screen Resolution možete pogledati trenutnu rezoluciju ili je promeniti. Na primer, izaberite 1152*864 i kliknite na Apply. Nakon nekoliko trenutaka rezolucija će biti promenjena i pojaviće se prozor sa porukom da li želite da zadržite novu rezoluciju. Kliknite na ne, čime se vraćate u prethodnu rezoluciju. Na delu Color quality možete videti broj bita za predstavu boje (Highest – 32 bita, 232 boja, Medium – 16 bita, 216 boja koje vaš računar može da prikaže). Da bismo promenili screen saver kliknite na karticu Screen Saver. Iz pripadajućeg menija izaberite neki od ponudjenih screen saver-a, čiji Preview možete videti na istom prozoru. Na tasteru Settings možete podesiti neke parametre prikaza za izabrani screen saver, a u polju Wait podesiti vrednost vremenskog perioda uključivanja screen savera. Na primer, unesite vrednost 3 za izabrani Screen saver i potvrdite sa Ok. Nakon 3 minuta screen saver će se aktivirati ukoliko ne radite ništa u tom periodu.

Da biste promenili datum i vreme na vašem računaru, uradite dupli klik na ikonicu sa satom u sistemskom delu taskbara. Otvoriće se prozor Date and Time Properties, na kome možete videti trenutni datum i vreme. Promenite na primer vreme i potvrdite sa Ok. Promenu datuma i vremena treba vršiti sa oprezom, pogotovo ako se radi o računarima u mrežnom okruženju, radi sinhronizacije vremena.

Za promenu jačine zvuka na računaru uradite dupli klik na ikonicu sa zvučnikom u sistemskom delu tasbara. Otvoriće se prozor Volume Control na kome možete promeniti jačinu zvuka i balance na delu Volume Control ili samo za pojedine komponente računarskog sistema: Line in, CD player i sl.

Obrada teksta   

Da bismo pokrenuli aplikacije za editovanje teksta koje stižu zajedno za instalacijom operativnog sistema Windows, kliknite na Start/All Programs/Accessories/ i izaberite Notepad.

Notepad je najjednostavniji program za obradu teksta i koristi se za kratke poruke i manja editovanja. Da biste otvorili postojeći fajl kliknite na File i izaberite opciju Open. Da biste kreirali novi dokument kliknite na File/New unesite neki tekst.

Da biste snimili fajl kliknite na File/Save. Izaberite lokaciju i snimite fajl. Na primer u folder My Documents, pod imenom izvestaj.txt. Zatvaranje aplikacije možete izvršiti preko File/Exit ili klikom na taster Close.

Naprednija aplikacija za obradu tekst je Wordpad. Pokrećete je preko Start/All Programs/Accessories/ i izaberite WordPad. Program sadrži više alatki za formatiranje i editovanje teksta. Da biste otvorili postojeći fajl kliknite na File i izaberite opciju Open. Da biste kreirali novi dokument kliknite na File/New i unesite neki tekst.

Da biste snimili fajl kliknite na File/Save. Izaberite lokaciju i snimite fajl. Na primer u folder My Documents, pod imenom izvestaj2.doc. Zatvaranje aplikacije možete izvršiti preko File/Exit ili klikom na taster Close.

Rad sa ikonicama   

Na desktopu rаčunara nalaze se ikonice koje služe kao prečice (shortcut) do najčešće korišćenih fajlova i programa na računaru. Postoje više različitih tipova ikonica na desktopu. To mogu biti prečice za pojedine programe (npr. Windows Media Player, Microsoft Word itd.), koji imaju posebnu sličicu prema tipu aplikacije, mogu biti prečice kao folderi koje sami kreiramo i snimamo na desktop koji opet imaju posebnu oznaku. Važno je uočiti razliku izmedju foldera kreiranih na desktopu koji se samu tu nalaze, i foldera prečica koji se nalaze na nekom drugom mestu. Na desktopu se najčešće nalazi i Recycle Bin, mesto gde se smeštaju svi obrisani fajlovi, koji ima posebnu ikonicu i koji se obično nalazi u dnu ekrana. Na kraju naglasimo da desktop ne treba pretrpavati sa velikim brojem prečica što je česta praksa, čime se gubi na preglednosti.

Ikonice na desktopu možete pomerati i organizovati po vašoj želji. Za selekciju ikonice dovoljno je jednom kliknuti na nju. Da bi pomerili ikonicu kliknućemo na nju i zadržavajući taster miša prevući ikonicu na željeno mesto. Postoji i mogućnost automatskog sređivanja ikonica na desktopu, dovoljno je uraditi desni klik na bilo koje mesto na desktopu i u padajućem meniju izabrati Arrange Icons By. Na raspolaganju su sortiranje po tipu, imenu, veličini i po datumu poslednje promene.

Da biste otvorili fajl, folder ili neku aplikaciju koje se nalaze na desktopu potrebno je dva puta uzastopno kliknuti na tu ikonicu. Npr. otvorite word fajl preko prečice.

Kreiranje shortcut ikonica na desktopu se obavlja na nekoliko načina. Ukoliko je potrebno napraviti shortcut za određenu aplikaciju npr. Microsoft Word, kliknućete na Start/All Programs/Microsoft Office zatim postaviti kursor miša na Microsoft Word i uraditi desni klik. Iz padajućeg menija izabrati opciju Send To/Desktop (create shotcut). Prečica se pojavila na desktopu, kojoj možete promeniti ime.

Ako želite da napravite shortcut za određeni fajl ili folder koji se nalaze u vašem računaru uradićete desni klik na desktop i iz padajućeg menija izabrati opciju New/Shortcut. U prozoru Create Shortcut kliknite na Browse. Otvara se novi prozor gde će te pronaći i označiti fajl za koji želite napraviti shortcut (izaberite neki folder). Pritiskom na polje ok vraćate se u prozor Create Shortcut gde je sada upisana putanja do vašeg fajla. Kliknite na polje Next, a zatim i Finish. Prečica se pojavila na desktopu.

Da biste napravili poseban folder na desktopu uradićete desni klik na bilo koje mesto na desktopu i iz padajućeg menija izabrati opciju New/Folder. Ime novog foldera možete upisati odmah ili to uraditi kasnije tako što će te označiti tu ikonicu, uraditi desni klik i iz padajućeg menija izabrati opciju Rename.

Rad sa prozorima   

Da bismo upoznali osnovne elemente prozora pokrenućemo Windows Explorer. Kliknite na Start/All Programs/Accessories/ Windows Explorer. Prozor Windows Explorera se sastoji iz: naslovne linije (title bar), linije menija (menu bar), linije sa alatkama (toolbar), radne površine, statusne linije (status bar) i eventulano klizača (skroll bar).

Naslovna linija se nalazi na vrhu svakog prozora.U levom delu naslovne linije stoji ikonica koja označava program u kome se radi ili lokaciju gde se trenutno nalazite. Sa desne strane nalaze se tri polja respektivno: minimize (minimiziranje prozora programa), maximize/restore (otvaranje prozora preko celog ekrana/povratak na prvobitnu veličinu prozora) i dugme close (zatvaranje programa).

Linija menija se nalazi ispod naslovne linije. Sadrži osnovne funkcije pomoću kojih se vrši upravljanje fajlovima kako u exploreru tako i u svim drugim programima. Linija Windows Explorera se sastoji iz polja : File, Edit, View, Favorites, Tools i Help. Linija menija se može razlikovati od aplikacije do aplikacije, međutim zajednička karakteristika svih Windows aplikacija je da se na liniji menija nalaze polja File, Edit i Help. Klikom na bilo koje polje otvara se padajući meni sa logički organizovanim komandama.

Ispod linije menija nalazi se paleta sa alatkama (toolbar). Paleta sa alatkama nije ista u svim aplikacijama i u opštem slučaju sadrži najčešće korišćene komande koje su bitne za rad u pojedinim aplikacijama. Paleta sa alatkama Windows Explorera sadrži komande Back, Forward, Up, Search, Folder, View koje služe za lakše navigaciju i pregled fajlova koji se nalaze na radnoj površini explorera.

Statusna linija se nalazi na donjoj ivici prozora Windows Explorera i prikazuje osnovne informacije o folderima ili fajlovima koji su selektovani na radnoj površini. Ukoliko ne vidite statusnu liniju na dnu prozora kliknite na View/Status Bar.

Klizači se nalaze uz desnu i/ili donju ivicu Windows aplikacija i naravno, oni postaju vidljivi samo u onim slučajevima kada je veličina prozora nedovoljna da prikaže celokupan sadržaj na radnoj površini. Klizači se pomeraju klikom na strelice koje se nalaze na donjem i gornjem delu klizača ili pomeranjem samog klizača uz konstantno držanje levog tastera miša.

Manipulacija sa prozorima bilo kog programa se vrši pomoću tri dugmeta koje se nalazi na desnoj strani naslovne linije. Ako jednom kliknemo na dugme Minimize prozor će privremeno minimizirati na Taskbar (donja linija na desktopu).

Da bi ponovo videli program na ekranu potrebno je jednom kliknuti na polje tog programa na Taskbaru. Ako kliknete na Maximize – srednje dugme polje na naslovnoj liniji, prozor će se proširiti na ceo ekran. Vraćanje u prvobitni položaj postižemo ako opet kliknemo na srednju ikonicu koja sad ima oznaku Restore. Menjanje veličine prozora može se vršiti i ručno tako što se kursor miša postavlja uz jednu od ivica prozora, kada se pojavi mala strelica. Pritiskom na levi taster miša i zadržavajući taster smanjujemo ili povećamo veličinu prozora u željenom smeru. Pomeranje prozora bez promene njegove veličine se radi na taj način što kliknete na naslovnu liniju i zadržavajući taster miša prevučete prozor na željeno mesto.

Ukoliko na ekranu postoji više otvorenih prozora aktiviranje onog prozora na kome se trenutno želi raditi vrši se klikom miša na naslovnu liniju tog programa, ili klikom na naziv tog programa u taskbaru. Drugi način je preko kombinacije tastera Alt+Tab, čime se prebacujete izmedju otvorenih programa.

Upravljanje fajlovima - osnovni pojmovi    

Da bi smo razumeli strukturu fajlova i foldera na računaru, otvorićemo Windows Explorer. Radna površina Explorera se sastoji iz dva dela. U levom delu se nalazi hijerarhijski prikaz svih foldera i uredjaja koji se nalaze u računarskom sistemu. Ako je sa leve strane imena foldera znak +, znači da se unutar tog foldera nalazi još jedan ili više foldera. Da bi videli i te foldere dovoljno je kliknuti na znak + i pojavljuje se lista skrivenih foldera u obliku stabla. Na desnoj strani radne površine vidi se sadržaj otvorenih foldera, odnosno svi folderi ili fajlovi koji se nalaze unutar otvorenog foldera sa leve strane. Da bi na desnom delu radne površine videli sadržaj određenog diska ili foldera dovoljno je jednom kliknuti na određeni disk ili folder na levoj strani radne površine. Na računaru se nalazi više hiljada foldera koji su organizovani u hijerarhijskom nivou od kojih je na prvom nivou C diska samo 10-tak. Daljim otvaranjem vidi se mnogo veći broj foldera.

Fajlovi i folderi mogu biti spremljeni na neku od particija hard diska, disketu, CD ili DVD. Kapacitet hard diska je reda nekoliko stotina GB, diskete 1.44 MB, dok je kapacitet CD-a 700 MB, a jednoslojnih DVD-a 4.7 GB. Operativni sistem je najčešće smešten na C particiju hard diska, gde se najčešće nalazi i instalacije svih programa. Disketa, CD ili DVD uglavnom se koriste kao prenosni mediji u cilju prebacivanja i prenosa podataka na neki drugi računar ili kao backup mediji. Fajlovi mogu biti snimljeni i na neku udaljenu lokaciju, na neki mrežni resurs, ukoliko se radi u mrežnom okruženju. U tom slučaju mrežnim resursima pristupate preko My Network Places.

Direktorijumi (folderi)

Folder ili Direktorijum je najednostavnije rečeno određeni prostor na hard disku ili nekom mediju, koji ima svoje ime i predstavlja mesto gde se smeštaju fajlovi. Možete ih shvatiti kao police i pregrade različite veličine u nekom velikom ormaru. Navigaciju odnosno kretanje kroz foldere možemo ilustrovati preko Windows Explorera. U levom prozoru kliknite na znak + ispred imena foldera koji želite da otvorite, kliknite na sledeći znak + ispred imena foldera da biste izvršili i dalje otvaranje. Na primer, otvorite folder My Documents i u njemu folder Test.

Na desnom delu radne površine kreiraćemo novi folder tako što ćemo kliknuti na File/New/Folder (pokazati na File) i u malom polju ispod ikonice zadaćemo novo ime foldera, ukucajte Vezba. Pritiskom na Enter potvrdite novo ime foldera. Sada je potrebno pokazati kreiranje novog foldera unutar formiranog foldera Vezba. Dva puta kliknite na folder Vezba, na desnom delu radne površine prikazuje se sadržaj foldera vezba koji je trenutno prazan, a na naslovnoj liniji piše vezba što je potvrda o lokaciji gde se trenutno nalazimo. Na isti način formiraćemo folder koji će se nalaziti u folderu vezba, kliknite na na File/New/Folder i zadajte ime foldera Primer. Kreiranje foldera možemo uraditi i na sledeći način : uradite desni klik na radnoj površini explorera i iz padajućeg menija izaberite New/Folder, zadajte mu ime primer 2. Pogledajte kompletnu strukturu koju smo kreirali My Documents/Test/Vezba/Primer. Takodje, primetite da smo koristili ime vezba umesto vežba, jer nije preporučljivo korišćenje naših slova u imenima fajlova i foldera.

Brisanje foldera se vrši tako što ćete uraditi desni klik na folder i izabrati Delete. Na dijalog prozoru koji se otvara kliknite na Yes da biste potvrdili brisanje foldera.

Da biste videli detaljnije podatke o folderu, uradite desni klik na folder vezba i iz padajućeg menija izaberite Properties. Na kartici General vidite podatke o imenu foldera, lokaciji, veličini i sadržaju. Detalje o folderima i fajlovima možete videti i tako što će te u Windows Exploreru podesiti radnu površinu preko View/Details. Izbor opcija za detaljan pregled birate putem View/Choose Details i čekiranjem ponuđenih opcija izabrati one koje vam najviše trebaju.

Rad sa fajlovima   

Postoji veliki broj različitih tipova fajlova. Da biste prepoznali najčešće korišćene aplikacije pogledaćemo sadržaj foldera Vezba koji se nalazi na C disku. U folderu pod imenom Office nalazi se lista najčešće korišćenih aplikacija u mnogim kancelarijskim poslovima. Fajlovi sa imenima Opis, Sadržaj i Uvod su dokumenti urađeni u programu Word, koji se koristi za unos i obradu teksta. Fajlovi pod imenom Ulaz i Stanje su fajlovi uradjeni u programu Excel koji se koristi za rad sa tabelama i tabelarne proračune. Fajl pod imenom Prezentacija  je uradjen u programu PowerPoint koji služi za izradu multimedijalnih prezentacija. Fajl pod imenom database predstavlja bazu podataka urađenu u programu Access. Kao što se vidite, fajlove razlikujemo po izgledu ikonica koje stoje pored imena fajla, kao i po različitim vrstama ekstenzija. Word fajlovi imaju ekstenziju .doc, Excel .xls, Access .mdb, PowerPoint ppt.

Pored pomenutih aplikacija koji su našli svoju primenu u kancelarijskom poslovanju, postoje i mnogi drugi programi. Na primer, otvorimo folder My Pictures unutar foldera My Documents. Programima kao što su Paint, PhotoShop i sl. obradjuju se i snimaju slike u različitim formatima. Najčešće ekstenzije za slike su jpg, gif, bmp, ali postoje i desetine drugih.

Otvorimo sada folder My Music unutar foldera My Documents. Zvučni fajlovi predstavljeni su ekstenzijama .mp3, wma, .wav, .midi i dr. Otvorimo i folder My Videos unutar foldera My Documents. Kao što možete videti  video fajlovi predstavljeni su ekstenzijama .mpg, wmv, .avi i dr.

Arhive su predstavljene fajlovima različitih ekstenzija u zavisnosti od korišćenog arhivera. Tako na primer postoje rar arhive, zip arhive itd. Kompresija fajlova se vrši najčešće zbog uštede u memorijskom prostoru ili smanjenja kapaciteta sadržaja radi lakšeg prenosa.

Fajlovi sa ekstenzijom tmp nazivaju se temporary fajlovi i najčešće se pojavljuju u unutar Windows direktorijuma operativnog sistema Da bismo videli detaljnije karakteristike nekog foldera uradićemo desni klik na taj folder i iz padajućeg menija izabrati opciju properties. Pored ostalog ovde se vidi ukupan broj fajlova i podfoldera koji se nalazi u folderu vezba, kao i veličina foldera.

Ponekad je potrebno sprečiti menjanje sadržaja fajlova. To se postiže tako što uradimo desni klik na taj fajl i iz padajućeg menija izaberemo Properties  i Na kartici general čekiramo opciju ReadOnly. Za povratak na status Read/Write dovoljno je na sličan način ukloniti marker iz čekboxa.

Kada se u nekom folderu nalazi veći broj fajlova poželjno je izvršiti njihovo sortiranje radi bolje preglednosti. Uradite desni klik na radnu površinu explorera i izaberite Arrange Icons by vide se 4 ponuđene opcije : Name – sortiranje fajlova prema imenu, Size – sortiranje fajlova prema njihovoj veličini, Type – sortiranje fajlova prema tipu odnosno vrsti aplikacije u kojoj je urađen, Modified – sortiranje fajlova prema vremenu poslednje izmene. Uradite npr. sortiranje prema imenu. Sortiranje možete izvršiti i klikom na naziv kolone u details pogledu (type, modified, name)Svaki naziv fajla sastoji se od imena fajla i pripadajuće ekstenzije. Ukoliko ekstenzija nije vidljiva pored imena fajla dovoljno je izabrati Tools/Folder Options i na kartici View poništiti opciju Hide extensions for known files types. Pritiskom na polje Apply ekstezije postaju vidljive u imenu fajlova. Jako je važno da se ekstenzije ne menjaju prilikom promene

imena fajla, jer time fajl postaje neprepoznatljiv.Promena imena foldera se izvodi na sledeći način. Desnim tasterom miša kliknite na neki folder i iz padajućeg menija izaberite opciju Rename. Sa tastature ukucajte novo ime foldera. Promena imena nekog fajla se izvodi na isti način, stim što morate voditi računa da ne promenite ekstenziju. Na primer, promenite naziv fajla opis.doc u struktura.doc

Kopiranje i premeštanje   

Da bi selektovali jedan fajl ili folder dovoljno je jednom kliknuti levim tasterom miša na taj fajl . Senka koja se pojavljuje na ikonici i imenu fajla odnosno foldera znači da je fajl odnosno folder selektovan. Za selekciju grupe susednih fajlova ili foldera potrebno je prvo selektovati jedan fajl na gore pomenuti način, a zatim držeći taster Shift sa tastature kliknuti na poslednji fajl u grupi fajlova koje želite selektovati. Ako je potrebno selektovati grupu nesusednih fajlova ili foldera postupak je isti stom razlikom što umesto tastera shift koristite taster CTRL sa tastature. 

 

Kopiranje fajlova ili foldera se može izvršiti na više načina. Jedan od njih je da uradite desni klik na folder koji kopirate i iz padajućeg menija izaberete opciju Copy. Zatim otvorite folder u koji želite da kopirate fajl, kliknite desni klikom i izaberite Paste. Kopija foldera će se pojaviti. Kopirani folder sada postoji na dva mesta. 

 Premeštanje fajlova ili foldera se vrši na sličan način. Uradite desni klik na folder koji premštate i iz padajućeg menija izaberete opciju Cut. Zatim otvorite folder u koji želite da premestite fajl, kliknite desni klikom i izaberite Paste. Folder će biti premešten na novo mesto. Folder sada postoji samo na novoj lokaciji.

Pravljenje backup-a, odnosno rezervnih kopija pojedinih fajlova i foldera ima veliku važnost. Ukoliko radite na važnim projektima ili radovima, razvijte kod sebe naviku pravljenja rezervnih kopija, koje će vam pomoći u slučaju grešaka u originalnom fajlu, nehotičnog brisanja, napada virusa, formatiranja diska i dr. Dobra navika je pravljenje backup kopija na drugom mediju od originalnog, na primer pravljenje kopija sa hard diska na CD ili DVD medij.

Brisanje i vraćanje   

Brisanje foldera ili fajla se vrši tako što selektujete folder ili fajl koji želite obrisati, pritisnete taster Delete sa tastature i u dialog prozoru Confirm Delete koji se otvara kliknete na Yes. Drugi način je da selektujete fajl ili folder koji brišete, uradite desni klik i iz padajućeg menija izaberete opciju Delete . U dialog prozoru Confirm Delete koji se otvara kliknete na Yes.

Ukoliko ste greškom obrisali neki fajl ili folder, potrebno je otvoriti folder Recycle Bin u kome se smeštaju svi obrisani sadržaji. U listi obrisanih foldera i fajlova pronađite fajl ili folder koji želite vratiti, uradite desni klik na taj fajl i iz padajućeg menija izaberite opciju Restore. Obrisani fajl ili folder se na ovaj način automatski vraća na staro mesto.

 

 Da bi ispaznili Recycle Bin uradite desni klik na ikonicu Recycle Bin i iz padajućeg menija i izaberite opciju Empty kao što je prikazano na slici 2. U dialog prozoru koji se otvara kliknite na Yes. Fajlovi su sada trajno ornisani sa računara. 

Pretraga  

Pretraživanje fajlova se vrši komandom Search. Kliknite na Start i izaberite Search. Otvara se prozor Search Results sa ponuđenim opcijama za pretraživanje sa leve strane. Na ovaj način pristupate mogućnosti za pretraživanje svih fajlova, foldera ili programa koji se nalaze na vašem računaru. Druga mogućnost je da se u Windows Exploreru locirate na određenu lokaciju gde želite izvršiti pretraživanje i aktiviranjem polja Search koje se nalazi na paleti sa alatima izvršite pretraživanje na toj lokaciji. Na primer, pozicionirate se na My Documents i kliknete na Search.

Samo pretraživanje fajlova možete izvršiti po više različitih kriterijuma. Kliknite na All Files and folders. Otvara se prozor sa ponudjenim opcijama pretrage fajla po imenu fajla ili po reči ili frazi unutar samog fajla. Možete dati i pretrživanje fajla prema datumu poslednje izmene odnosno vremena kad je fajl rađen, pretraživanje prema veličini fajla, i još neke dodatne mogućnosti pretraživanja. Kao primer pronaći ćemo fajl pod imenom Business Plan za koji znamo da se nalazi na disku C, u polje All or part of file name upisite Business Plan, zatim u polju look in izaberite disk C, izaberite polje da je menjan u poslednjih 7 dana i kliknite na polje search. Nakon kraćeg vremena pojavljuje se traženi fajl sa lokacijom gde se nalazi.

 

Da bi videli listu fajlova na kojima ste radili u poslednje vreme dovoljno je kliknuti na Start / My Recent Documents i iz liste ponuđenih pokrenuti onaj na kome želite nastaviti rad.

 

Kompresovanje

Kompersija (arhiviranje ili zipovanje) fajlova predstavlja postupak smanjivanja veličine jednog ili više fajlova kako bi se postigle značajne uštede u memorijskom prostoru na hard disku ili na nekom od prenosnih medija kao što je Floppy, CD ili DVD medij.

Postupak kompresije se izvodi na sledeći način. U Windows Exploreru selektujte jedan ili više fajlova koje želite kompresovati zatim iz osnovnog menija kliknite na File/WinZip/Add to Zip, otvara se dialog prozor WinZip programa gde upisujete lokaciju i ime vaše arhive, u polju Compresion birate stepen kompresije pritiskom na polje Add počinje proces pakovanja vaše arhive.

Raspakivanje ili dekompresiju fajlova vršite tako što uradite desni klik na arhivu i izaberete opciju WinZip, extract to. U novo otvorenom prozoru izaberite lokaciju gde želite da raspakujete arhivu i kliknite na Extract.

Osnovni pojmovi   

Jedna od definicija virusa glasi da je virus manji deo koda zakačen na neki veći program, koji je ispravan i legitimno pokrenut. Druga definicija bi bila da je virus program ili deo koda, koji dospeva na računar bez znanja korisnika i koji se pokreće protiv njegove volje. Virus je program sa mogućnošću sopstvenog reprodukovanja i sposobnošću uništavanja fajlova i programa na računaru. Virus se širi i umnožava na druge računare. Po veličini su jako mali, nekoliko KB, i cilj im je što brže smeštanje u radnu memoriju, a samim tim i brže pokretanje. Postoje i boot sector virusi, koji se smeštaju u boot sektor hard diska, odnosno mesto na hard disku odakle počinje učitavanje operativnog sistema, čime se garantuje pokretanje i izvršavanje virusa.

Kako otkriti da li je računar zaražen virusom? Najgori slučaj je kada su obrisani sistemski fajlovi i nije moguće pokretanje računara, pa do početnih simptoma kao što su usporen rad računara, restartovanje računara, neuobičajen rad u odnosu na prethodni period, automatsko zatvaranje pojedinih programa, samoinicijativno konektovanje na internet, nefunkcionalan rad pojedinih programa i uopšte gledano, čudan rad računara. Prvo što treba uraditi ukoliko dođe do nekog od ovih simptoma je provera računara sa nekim antivirusnim softverom.

Viruse je moguće podeliti na mnogo različitih načina. Prema stepenu opasnosti viruse je moguće podeliti na viruse koji uništavaju sistemske fajlove i utiču destruktivno na rad računara, pa do onih koji samo prenose šaljive poruke. Druga podela virusa bi bila prema načinu prenosa. Nekada su se virusi širili putem makroa iz Word-a i Excel-a i prenosili su se putem disketa. Danas se trendovi menjaju i na prvom mestu je ubedljivo Internet i prenos virusa putem e-maila. Sam mail obično nije virus već sadrži attachment, koji je zaražen virusom ili je i sam virus. Treće podela bi bila prema vremenskoj zavisnosti, za viruse koji se aktiviraju tačno određenog trenutka tj. datuma. Ova grupa virusa je bila zastupljena ranije dok su danas virusi vremenski nezavisni i odmah po dolasku na računar pokušavaju da se aktiviraju.

Virusi u opštem slučaju su programi koji se atačuju za fajlove, sami se reprodukuju i šire na druge fajlove.

E-mail virusi su virusi koji su prikačeni za neku poruku, a ono što doprinosi brzom širenju ove vrste virusa je njihova mogućnost automatskog mailinga na adrese iz adress book-a, čime se mail sa virusom šalje na adrese svih onih koji se nalaze u adress book-u.

Worms ili crvi, su tip virusa koji ulaze i dospevaju na sisteme kroz sigurnosne rupe na sistemu. Rupe mogu biti ili u operativnom sistemu ili u nekom od programa koji se aktivno koriste. Ovi virusi su pravljeni da omoguće brzo širenje u mrežnom okruženju, i prave velike probleme.

Trojan horses ili trojanci, su tip virusa koji izvršavaju jednu funkciju dok u stvari radi nešto sasvim drugo. Ovaj virus pri pokretanju prikazuje da radi neku radnju dok u pozadini, skriveno obavlja neku sasvim drugu. Trojanci se danas obično koriste u špijunaži jer se ne umnožavaju i ne vrše zarazu računara kao klasični virusi.

Tretiranje virusa   

Skeniranje računara u cilju provere na viruse izvodi se na nekoliko načina. Jedan od načina je da pokrenete antivirusni program i izaberete opciju Scan Computer. Ovo je način koji upotrebljavate za skeniranje celog kompjutera, dakle operativnog sistema, celokupnog sadržaja na svim diskovima uključujući i prenosive medije ukoliko su trenutno u računaru. Međutim ovaj metod skeniranja zahteva više vremena pa se zato koristi ređe ili periodično npr. svakih sedam dana. Da bi se skratilo vreme skeniranja primenjuje se metod parcijalnog skeniranja. Otvara se prozor gde precizno možete čekirati one diskove ili samo foldere koje želite skenirati. Skeniranje pojedinih diskova, foldera ili samo fajlova možete izvršiti i tokom rada u Windows Exploreru dovoljno je da samo uradite desni klik na određeni fajl ili folder i iz padajućeg menija izaberete opciju Scan.

 

 

S obzirom da se novi virusi pojavljuju skoro svakog dana, potrebno je stalno ažurirati tj dopunjavati antivirusni program sa novim definicijama zaštite. Dovoljno je naglasiti da se gotovo svakodnevno pojavljije desetine novih virusa čija meta može biti i vaš računar ako niste uradili update, mada imate uredno instaliran antivirusni softver. U svakom antivirusnom programu postoji opcija “Check for Updates“ putem koje proveravate da li su izašle nove dopune za vaš antivirusni program. Pre pokretanja ove opcije potrebno je da se povežete na Internet. Nakon downloada instalacija novih definicija izvodi se automa

Podešavanje   

Prilikom rada na računaru jedna od stvari sa kojom sa kojom ćete se sresti je i štampanje određenih dokumenata. Da biste odštampali dokument nije dovoljno imati samo štampač fizički povezati sa računarom, već je neophodno da taj štampač i softverski instalirati.

Da biste instlirali štampač kliknite na Start/Control Panel i zatim dva puta kliknite na opciju Printers and Faxes, u prozoru Printers and Faxes u osnovnom meniju kliknite na File/Add Printer. Pojavljuje se Add Priner wizard, gde sledite uputstva za instalaciju štampača. Kliknite na Next da pređete u naredni korak, izaberite opciju Local Printer atached to this computer i kliknite na next, računar pokušava da automatski pronađe instlirani štampač, ukoliko računar nije detektovao vaš štampač uradićete to manuelno, kliknite next, sada birate port za vaš štampač, najbolje je da izaberete opciju porta gde je oznaka Recomended Printer Port, kliknite next, u narednom koraku izaberite model i seriju štampača tako što ćete jednom kliknuti u levom panelu da odredite model štampača, a zatim u desnom delu prozora kliknite na oznaku vašeg štampača, ukoliko vaš štampač nije u listi ponuđenih ubacite cd koji ste dobili uz štampač i kliknite na polje have disk, zatim kliknite next, sada možete dodeliti ime vašem štampaču ili ostaviti ponuđeno, kliknite next, u sledećem koraku imate mogućnost štampanja test stranice. Ukoliko to ne želite čekirajte opciju No i kliknite next, na kraju vam kompjuter pokazuje detaljne informacije o vašem štampaču, pritiskom na polje Finish instalirali ste štamapač na vaš kompjuter.

 

Ukoliko imate više instaliranih štampača možete birati koji želite da postavite za Default-ni, odnosno podrazumevani prilikom svake štampe. Kliknite na Start/Control Panel i zatim dva puta kliknite na opciju Printers and Faxes. U listi instaliranih štampača, uradite desni klik na štampač i iz padajućeg menija izaberite Set as Default Printer. Pojavljivanje male kvačice pored ikonice štampača je znak da ste postavili vaš štampač kao Default Printer, što u prevodu znači da će računar prilikom štampanja dokumenata uvek izabrati taj štampač za štampanje dokumenata. Ova opcija se često koristi u mrežnom okruženju kada na raspolaganju postoji više štampača.

 

Mogućnosti štampanja   

Da biste izvršili štampanje otvorite npr. neki dokument u Wordu. Iz menija File izaberite opciju Print. Otvara se prozor sa podešavanjima pre samog puštanja dokumenta na štampu. Možete izabrati štampač iz menija Name, opseg za štampu gde možete zadati da li štampate ceo dokument ili samo pojedine strane, podešavanje štampe parnih i neparnih strana, broj kopija i sl. Nakon što ste sve podesili, možete pustiti dokument na štampu. 

Tokom samog procesa štampe pojavljuje se u sistemskom delu tasbara print manager, na kome možete pratiti sam proces štampe. Ukoliko postoji neki problem sa štampom, možete pauzirati proces štampe, ponovo ga pokrenuti ili obrisati trenutni print job.