first aid art srpski

Art of first aid

at workplace

dr Sonja Stanković

art of first aid at workplace

What is first aid?

Initial help given to a casualty

before the arrival of professionals

SKUP MERA I POSTUPAKA KOJIMA SE SPAŠAVA ŽIVOT I SPREČAVA DALJE POGORŠANJE ZDRAVLJA POVREĐENIH I OBOLELIH LICA


Vrste prve pomoći samopomoć uzajamna pomoć stručna prva pomoć


Ciljevi prve pomoći

da sačuva život

da pospeši oporavak

da spreči dalje komplikacije


Plan akcijeBrza procena situacijeBezbednost i urgentnostProcena urgentnostitretman povređenogTransport povređenog u bolnicu ili na bezbednije mesto


TrijažaPomoć

Evakuacija

UTVRĐIVANJE STANJA POVREĐENOG/OBOLELOG

1. PRIMARNI (INICIJALNI) PREGLED - služi da bi se uočila stanja i povrede koje direktno ugrožavaju život i da bi se primenile mere neodložne pomoći.

* Radi se neposredno nakon prilaska povređenom.

* Podrazumeva brz vizuelni i površan palpatorni pregled: - Procena stanja svesti - Procena disanja - Mere neodložne pomoći (reanimacija, zaustavljanje spoljašnjeg krvarenja...) - Utisak o opštem stanju unesrećenog

2. SEKUNDARNI PREGLED – zavisi od opšteg stanja povređenog/obolelog i mehanizma eventualnog povređivanja.

* Ako je generalizovani mehanizam povređivanja (npr. udar automobila, pad sa motocikla, pad sa stepenica...) radi se “brzi pregled od glave do pete”, uz traženje podataka o samom događaju i tegobama (simptomi i znaci).

* Ako je lokalni mehanizam povređivanja (npr. posekotina na oštar predmet, opekotina...) radi se “fokusirani pregled”, uz traženje podataka o samom događaju i tegobama (simptomi i znaci).

UTVRĐIVANJE STANJA POVREĐENOG/OBOLELOG


Trijaža I red hitnosti (potrebna neodložna hiruška pomoć)

gušenjeveća krvarenjablast povredecrush povredeotvorene rane trbuha i mokraćne bešike“akutni abdomen”

PRVI RED HITNOSTI

• Prividna smrt i sva stanja bez svesti • Sva stanja praćena gušenjem• Spoljašnje i unutrašnje krvarenje praćeno gubitkom

veće količine krvi (iskrvavljenost)• Otvorene povrede svih telesnih duplji (glava, grudni

koš, trbušne duplje)• Kraš povrede• Povrede i bolesti koje prate znaci akutnog abdomena

(upala slepog creva, prskanje čira na želucu ili dvanaestopalačnom crevu, upale i povrede trbušne maramice i drugih abdominalnih organa)

• Zadesna trovanja u početnoj fazi


II red hitnosti (potrebna odložena hiruška pomoć)

prelomiveće povrede mekih tkivaopekotine sa zahvaćenim 10 do 40% kožeteške smrzotinepovrede glave bez neuroloških ispadapovrede grudnog koša, kičme, šakeozračenost dozom 48 - 384 cGy

DRUGI RED HITNOSTI

• Sva krvavljenja bez znakova iskrvavljenosti• Otvoreni prelomi kostiju i zglobova• Veće povrede mekih tkiva i opekotine preko 50%

površine tela• Teške smrzotine• Povrede udružene sa ozračenjem (od 48 do 384 cGy)


III red hitnosti (lakše povrede)kontuzije manje povrede mekih tkivaopekotine sa zahvaćenim do 10% kožepovršne smrzotineozračenost dozom do 48 cG

TREĆI RED HITNOSTI

• Rane sa slabijim krvavljenjem• Opekotine do 40% opečene površine tela• Površne smrzotine• Lake povrede udružene sa ozračenjem (67 do 144

cGy

ČETVRTI RED HITNOSTI

• Povrede kičmenog stuba sa oštećenom ili neoštećenom kičmenom moždinom

• Zatvorene povrede karlice bez znakova iskrvavljenosti ili povrede mokraćnih organa

• Zatvoreni prelomi kostiju, iščašenja i uganuća zglobova

Prići sigurno!

Okolina

Spasilac

Žrtva

Posmatrač

Prići sigurno

Pozvati pomoć

2 veštačka udisaja

Proveriti odgovor

Otvoriti disajni put

Proveriti disanje

Pozvati 94

30 k. grudnog koša


DRABCDanger - opasnost

Response - svesnost

Airway- disajni putevi

Breathing- disanje

Circulation - cirkulacija


D- Danger

Za vas

Za druge

Za povređenog

http://1.bp.blogspot.com/-qOTk8An1RgY/UmgGqWn_-PI/AAAAAAAAAEA/00WEfKjcR44/s1600/Safety-first.jpg


R- RESPONSE

• nežno prodrmajte povređenog• da li je povređeni svestan?• da li povređeni deluje pospano ili zbunjeno?• da li je nesvestan, ali reaguje?• da li je povređeni nesvestan i bez reakcija?• ako je bez svesti, postavite povređenog u siguran položaj

UTVRĐIVANJE STANJA SVESTI• NEŽNO PROTRESITE RAMENA UNESREĆENOG I GLASNO UPITAJTE:

“DA LI STE DOBRO?”

Ako unesrećeni ODGOVARA na postavljeno pitanje: Ostavite ga u položaju u kojem je zatečen, pod uslovom da je okolina bezbedna. Pokušajte saznati šta se dogodilo i po potrebi potražite pomoć. Redovno proveravajte opšte stanje unesrećene osobe.

Prodrmati ramenaPitati “Da li ste dobro?”Ako ima odgovora• Ostaviti kako ste ga našli.• Naći razlog.

Proveriti odgovor


NO PANIC!!!!!!!!

POZIV ZA POMOĆ

1. IME I PREZIME OSOBE KOJA POZIVA ZA POMOĆ

2. TAČNA LOKACIJA DOGAĐAJA (grad, ulica, orijentir)

3. ŠTA SE DOGODILO (kratak opis događaja)

4. BROJ POVREĐENIH , NJIHOVO STANJE I POVREDE

5. SA KOG BROJA TELEFONA SE ZOVE


The ABC of life

Airway- - PROVERITE DISAJNE PUTEVE DA SU PROHODNI I ČISTI I BEZ OBSTRUKCIJABreathing- POGLEDAJTE U GRUDI DA VIDITE DA LI SE PODIŽU I SPUŠTAJU. ZVUK DISANJACirculation- PROVERITE PULS


Approach safely

Check response

Shout for help


Check breathing

Call 112

30 chest compressions

2 rescue breaths


Airway


U slučaju poremećene svesti zabaci glavu i oslobodi disajnini put (bez sumnje na ozledu

vratne kričme!!!)


Jezik kao opstrukcija dišnog puta


Zabacivanjem glave i podizanjem brade prema gore, jezik i donja čeljust se pogurnu prema naprijed što u većini slučajeva otvori

dišne putove


Zahvat se može izvesti u bilo kojem položaju Za pacijenta je najbolji ležeći položaj Istovremeno potiskuj čelo dlanom i podiži donju čeljust sve dok zubi donje čeljusti gotovo ne dodirnu zube gornje čeljusti


Podizanje donje vilice odvaja jezik od zadnje strane ždrela i otvara dišne putove


Prste treba postaviti na koštani dio brade Ako se pritisnu meka tkiva dolazi do opstrukcije dišnih putova Nikad prste ne stavljati u pacijentova usta zbog mogučeg ugriza Izbegavati potpuno zatvaranje pacijentovih usta


Ovaj postupak NE PROVODITI kod sumnje na ozljedu glave, vrata ili kičmeTada dišne putove otvaraj postupkom potiskivanja brade prema napred


Proveriti usnu šupljinu

ZABACIVANJE GLAVEOkrenite unesrećenog na leđa i otvorite mu disajne puteve zabacivanjem glave i podizanjem donje vilice.

Vrhove prstiju vaše ruke postavite na VRH BRADE I OTVORITE

DISAJNE PUTEVE PODIZANJEM BRADE

Stavite ruku na čelo unesrećene osobe i nežno zabacite glavu držeći kažiprst i palac slobodnim kako bi mu mogli začepiti nos u slučaju “veštačkog disanja”

PROVERA DISAJNOG PUTA

VIDI! podizanje grudnog

koša

ČUJ! zvuk disanja nad ustima

unesrećenog

OSETI! strujanje vazduha na

svom obrazu

10 SEKUNDI

PROVERA DISAJNOG PUTA

12-20/min.USPORENO DISANJE

(BRADIPNEA)UBRZANO DISANJE

(TAHIPNEA)

OSNOVNE MERE KPCR

3b Ako unesrećeni ne odgovara na poziv:• Povikati za pomoć• Okrenuti unesrećenog na leđa i otvoriti

disajne puteve zabacivanjem glave i podizanjem brade – postaviti ruku na čelo i nežno zabaciti glavu unesrećenog unazad, a sa dva prsta postavljena ispod vrha brade, podići bradu kako bi se otvorili disajni putevi

OSNOVNE MERE KPCR

4. Održavajući disajne puteve otvorenim, proceniti disanje metodom “gledaj, slušaj, oseti”

• Gledati – pokrete grudnog koša• Slušati – ispred usta unesrećenog disajni

zvuk• Osećati – kretanje vazduha na svom

obrazu postavljenom ispred usta unesrećenog

Proveriti disanje

Approach safely

Check response

Shout for help

Open airway

Proveriti disanje

Call 112


2 rescue breaths

Proveriti disanje

• Gledaš, slušaš i osećaš NORMALNO disanje

• Nemoj napraviti zabunu sa agonalnim disanjem


“GLEDAJ, SLUŠAJ, OSETI” kako prepoznati da je došlo do prestanka disanja

i zastoja srca

http://drfabiola.blogspot.com/2013/10/gledaj-slusaj-oseti-kako-prepoznati-da.html


















http://2.bp.blogspot.com/-XNZxoGIAH5w/UmgElvd1-EI/AAAAAAAAADo/Vx0fIMBp61w/s1600/learning_Styles.gif



http://3.bp.blogspot.com/-RflJ4L7ly1w/UmgE9b84yHI/AAAAAAAAADw/o7STsa74FvU/s1600/examinationbreathing.jpg


Okrenite osobu u položaj na leđima (naravno uz oprez ukoliko postoji trauma) i lagano joj zabacite glavu unazad potiskujući čelo i povlačeći donju vilicu naviše. Održavajući disajni put otvorenim, proverite da li žrtva diše.Gledaj disajne pokrete grudnog koša Slušaj da li postoji disajni zvukOseti dah žrtve na svom obrazu


ZABACIVANJE GLAVEOkrenite unesrećenog na leđa i otvorite mu disajne puteve zabacivanjem glave i podizanjem donje vilice.

Vrhove prstiju vaše ruke postavite na VRH BRADE I OTVORITE

DISAJNE PUTEVE PODIZANJEM BRADE

Stavite ruku na čelo unesrećene osobe i nežno zabacite glavu držeći kažiprst i palac slobodnim kako bi mu mogli začepiti nos u slučaju “veštačkog disanja”


A –Airway

Is the airway is open and clear?Is there noisy in breathing?Are there Potential obstruction such as blood etc?If so, open and clear the airway!


B- BreathingDa li se grudi podižu i spuštajuPoslušajte zvuk disanja, ako ga imaOsetite dah na svom obrazuAko nema disanje uradite 2 veštačka udisaja


Breathingdisanje: gledaj, slušaj i osjećaj dah


Dizanje prsnog koša → normalno istovremeno s trbušnom stijenkom, obostrano simetrično Šum disanja – normalno prisutan i tih Frekvencija disanja- normalno 12-20/min Položaj traheje – normalno u središnjoj liniji


C-Circulation

Postoji li puls na karotidnoj arteriji?Da li je jak?Da li je pravilan?Postoji li veliki gubitak krvi?AKO NEMA PULSA, POČETI OMAH CPR (KARDIOPILMONALNU REANIMACIJU)

ZNACI CIRKULACIJE:

PULSACIJE ARTERIJA BOJA KOŽE I SLUZOKOŽE

10 SEKUNDI

PROVERA CIRKULACIJE

USPOREN SRČANI RAD(BRADIKARDIJA)

UBRZAN SRČANI RAD(TAHIKARDIJA)

60-100/min.

PROVERA CIRKULACIJE

OSNOVNE MERE KPCR

• Imati u vidu da prvih nekoliko minuta nakon cardiac arrest-a unesrećeni može plitko, jedva disati, ili praviti povremene, retke čujne udahe; ovo agonalno disanje ne treba zameniti za normalno disanje

• Procena disanja metodom “gledaj, slušaj, oseti” ne treba da traje duže od 10s – ne gubiti dragoceno vreme !

• Ako imate ikakve sumnje da li je disanje prisutno i normalno ili ne, postupajte kao da nije


•


Cardio- Pulmonary Resuscitation

CPR

What is CPR?Steps of CPR


SPOLJAŠNJA MASAŽA

SRCA


Spoljasnja masaza srca

Spoljasnja masaza srca primenjuje se na povredjenog kome je srce prestalo da radi. Čak i ako nismo sigurni da li srce kuca ili je rad srca samo oslabljen treba pristupiti masazi jer ona ne moze nauditi. Spoljasnja masaza srca je zamorna i opravda je samo u prvih 5 do 10 minuta posle prestanka srcane radnje.

1. povredjena osoba se polozi na ledja, a spasilac klekne sa strane grudnog kosa okrenut prema povredjenom. Dlan jedne ruke se postavi poprecno na donji kraj grudne kosti, a potom preko prve ruke postavi i drugu.2. zatim se vrsi naizmenicno pritiskanje (dovoljno snazno, tako da ona "potone" 3-5 cm prema kicmi) i popustanje grudne kosti.Ovi pokreti se ponavljaju oko 60 do 80 puta u minuti. Uspostavljanje rada srca se kontrolise svakih 15 do 20 sekundi opipavanjem pulsa na vratu.

art of first aid at workplaceREANIMACIJA - masaža srca

Veoma je važno da se masaža srca izvodi PRAVILNO, inače nema efekta i može doći do novih povreda. Ponovo napominjem da je pre svega važno ODMAH POZVATI HITNU POMOĆ i dati precizne informacije lekarima. Možete istovremeno i upaliti spikerfon na telefonu i zamoliti lekara da vas navodi šta da radite dok ne stigne ekipa. Nemojte paničiti i pripremite se da je pravilna masaža srca fizički jako naporna, pa je preporuka da se smenjujete sa nekim, ali bez gubljenja i sekunde u ritmu. Masaža srca se započinje samo ukoliko postoji gubitak karotidnog pulsa kod bolesnika bez svesti. Vrlo je važno da se osoba postavi u ležeći položaj na leđima i na tvrdu podlogu (ukoliko se nalazi na krevetu, prebacite ga na pod ili ispod njega postavite dasku). Masaža srca na mekoj podlozi nema nikakvog efekta.

http://drfabiola.blogspot.com/2013/11/reanimacija-masaza-srca.html




http://3.bp.blogspot.com/-5Eil4-J5V5c/UoJQMRos-II/AAAAAAAAAEQ/pOO7PdNrhc0/s1600/images+1.jpg


REANIMACIJA - masaža srca

Mesto kompresije je dva prsta od kraja grudne kosti, na sredini grudnog koša, između bradavica. Vrlo je važno da se odredi tačno mesto kompresije, jer od toga zavisi uspeh reanimacije. Ako je pritisak niži od tog mesta, može doći do oštećenja jetre, dok pritisak u stranu može dovesti do preloma rebara ili oštećenja organa koji su tu smešteni.





art of first aid at workplacereanimacija – masaža srca

Pravilan položaj ruku Na to mesto se postavi mekani deo dlana jedne ruke, a dlan druge ruke se stavi preko prve. Prsti ruku se ukrštaju da bi se sprečio pritisak prstiju na grudni koš i moguć prelom rebara i vrši se kompresija pritiskom u korenu dlana.

http://4.bp.blogspot.com/-7WUDiLaSPjI/UoJQ0kEDwxI/AAAAAAAAAEk/q1mA9wk7IQk/s1600/DS-6815-CPRWeek_Meme_HandBurst-490x489.jpg


reanimacija – masaža srca

Pravilan položaj za masažu srcaPravilan položaj tela je klečeći sa torzom nagnutim nad osobom i ispravljenim laktovima, jer je vrlo važno da se kompresija izvodi celim gornjim delom tela, a ne iz laktova. Ritam mora biti konstantan i brzinom od oko 100 otkucaja u minuti, a da biste lakše pratili ritam, zamišljajte pesmu „Stayin’ Alive“ od grupe Bee Gees – refren je adekvatna brzina ritma. Kompresija se vrši odsečnim pokretima do 5cm u dubinu kod odrasle osobe. Tokom masaže srca ne odvajati dlanove od zida grudnog koša i ne premeštati ih. Snagu kompresije treba prilagoditi uzrastu, odnosno konstituciji osobe koja se spašava.

http://2.bp.blogspot.com/-fS68AJyf84c/UoJRRWsI77I/AAAAAAAAAEo/GVARczoLckY/s1600/cpr_pic2.24222247_std.gif


Kombinovanje vestackog disanja i masaze srca

Kada je spasioc samAko ozivljavanje vrsi jedna osoba, tada ona

2 puta udahne vazduh u pluca povredjenog, a potom uradi 15 pritisaka na grudnu kost. Za svo vreme izvodjenja

ovih radnji povredjeni lezi na ledjima.


Kombinovanje vestackog disanja i masaze srca

Kada su prisutna dva spasiocaAko ozivljavanje vrse dve osobe, jedna daje

vestacko disanje, a druga vrsi spoljasnju masazu srca, i to u momentu kada je povredjeni u fazi izdisaja. To se postize tako sto jedan spasilac udahne vazduh u pluca povredjenog, a drugi

posle toga uradi 5 pritisaka na grudnu kost. Time se obezbedjuje ritam disanja od 12. udisaja u

minuti i 60 otkucaja srca.


Masaža srca

Rano započinjanje masaže srca povećava 2 do 3 puta mogućnost preživljavanja, čak i bez izvođenja veštačkog disanja od strane neutreniranih osoba.

30 kompresija grudnog koša

Approach safely

Check response

Shout for help

Open airway

Check breathing

Call 112

30 k. Grudnog koša

2 rescue breaths

OSNOVNE MERE KPCR – kompresija grudnog koša

• kleknuti sa strane unesrećenog, koga treba postaviti u položaj na leđima, na čvrstoj podlozi

• postaviti koren dlana u centar grudnog koša unesrećenog, a na sredini grudne kosti

• Postaviti koren dlana druge ruke preko prve i ukrstiti prste na rukama – time se izbegava primena pritiska preko rebara

• Obratiti pažnju da se ne vrši pritisak na gornji deo abdomena ili donji okrajak grudne kosti

Kompresija grudnog koša

OSNOVNE MERE KPCR

• Postaviti se vertikalno iznad grudnog koša unesrećenog i sa rukama ispruženim u lakatnom zglobu i ramenima tačno iznad grudne kosti praviti pritisak na središnji deo sternuma do ugibanja grudnog koša od 4-5 cm

• Nakon svake kompresije, potpuno popustiti pritisak (bez odizanja ruku sa grudnog koša)

• Kompresiju ponavljati ritmom od 100/min – nešto manje od 2 kompresije u sec

• Vreme kompresije i dekompresije treba da bude podjednako

Postaviti koren dlana u centar grudne kosti

Postaviti drugu ruku na postavljenu Ukrstiti prste Započeti kompresije grudnog koša

Frekvenca 100 min-1

Dubina 4-5 cm Jednako kompresija : relaksacija

Kada situacija dozvoljava obezbediti zamenu izvođača reanimacije svaka 2 min

Kompresije grudnog koša

Veštačko disanje

Approach safely

Check response

Shout for help

Open airway

Check breathing

Call 112



OSNOVNE MERE KPCR

• Kombinovati kompresiju grudnog koša sa veštačkim disanjem

• Nakon 30 kompresija, ponovo otvoriti disajne puteve zabacivanjem glave i podizanjem brade

• Palcem i kažiprstom ruke koja je oslonjena na čelo unesrećenog zatvoriti nosnice

• Otvoriti usta, uz i dalje podignutu bradu • Udahnuti, te svojim usnama obuhvatiti usta

unesrećenog tako da što bolje naležu

OSNOVNE MERE KPCR

• Snažno i ravnomerno uduvavati vazduh tokom otprilike 1 sekunde uz istovremeno iskosa posmatranje da li se odiže grudni koš

• Održavajući glavu zabačenom a bradu podignutom, nakon odvajanja usana od unesrećenog posmatrati spuštanje grudnog koša tokom izlaska vazduha iz disajnih puteva

Veštačko disanje

• Zatvoriti nos• Uzeti normalan udah• Postaviti usne na usta• Uduvavati dok se grudni

koš ne podigne• Trajanje oko 1 sekunde• Dozvoli da grudni koš

padne• Ponoviti

Nastaviti CPR

30 2

OSNOVNE MERE KPCR

• Nakon dva spasilačka udaha, nastaviti sa kompresijom grunog koša što pre, i nastaviti sa naizmeničnom kompresijom grudnog koša i veštačkog disanja u odnosu 30:2

• Zaustaviti reanimaciju samo u slučaju da unesrećeni počne sam da diše; inače, ne prekidati reanimaciju sve do dolaska hitne medicinske pomoći ili premora spasioca

OSNOVNE MERE KPCR

• Ako inicijalno veštačko disanje ne postiže adekvatno odizanje grudnog koša unesrećenog, pre sledećeg pokušaja uraditi sledeće:

• • proveriti postojanje sadržaja u ustima unesrećenog

• • ponovo proveriti pravilnu poziciju glave unesrećenog kako bi disajni putevi bili otvoreni

• • ne pokušavati više od dva spasilačka udaha, nego se vratiti na kompresiju grudnog koša

OSNOVNE MERE KPCR

• Ako ima dva spasioca, jedan vrši spoljašnju kompresju grudnog koša, a drugi veštačko disanje; radi prevencije zamora, nakon vremena od oko 2 minuta mogu zameniti uloge, ili ih smeniti drugi spasioci ako ih je više, s tim da vreme zamene bude minimalno

OSNOVNE MERE KPCR

6b KPCR samo sa spoljašnjom kompresijom grudnog koša:

• ako niste uvežbani ili ne želite da dajete veštačko disanje, radite samo kompresiju grudnog koša

• ako se radi samo kompresija grudnog koša, ona treba da je kontinuirana, ritmom od 100 kompresija u minutu

OSNOVNE MERE KPCR

KPCR prekinuti samo ako: • pristigne kvalifikovana pomoć i preuzme

dalju KPCR • unesrećeni počne normalno da diše • postanete suviše iscrpljeni

KPCR

• Kompresija grudnog koša treba da ima frekvencu oko 100/min, uz ugibanje grudnog koša za 4-5cm kod odraslih, i uz potpuno vraćanje grudnog koša u prvobitni položaj u fazi dekompresije

• Veštačko disanje treba da ima frekvencu ventilacija 10/min, udah da traje oko 1 sec sa tidal (disajnim) volumenom od 500-600ml (6-7 ml/kgtt)

KPCR

• Tokom KPCR cilj ventilacije je održati adekvatnu oksigenaciju; međutim, optimalni tidal –volumen, frekvenca respiracija i koncentracija udahnutog kiseonika tokom veštačkog disanja nisu precizno utvrđeni

• Hiperventilacija (prevelika frekvenca i/ili volumen) je ne samo nepotrebna, nego i štetna iz više razloga – povećava intratorakalni pritisak i time smanjuje povratak venskog priliva u srce i sledstveno i srčani otput, povećava se distenzija želuca, duži su prekidi u kompresiji grudnog koša

Prići sigurno

Proveriti odgovor

Pozvati pomoć


Proveriti disanje

Pozvati 94

30 k. Grudnog koša


Prići sigurno

Proveriti odgovor

Pozvati pomoć


Proveriti disanje

Pozvati 94

Prikačiti AED

Pratiti zvučne komande


•


Strano telo u

disajnim putevima


Uzroci gušenja:· brzo jedenje hrane bez žvakanja· veće količine alkohola (alkohol slabi reflekse gutanja i kašljanja)· gušenje zubnom protezom· smejanje za vreme jela· šetanje, igranje ili trčanje sa hranom ili nekim predmetom u ustima


Simptomi i znaci: u zavisnosti od toga da li je opstrukcija (blokada) disajnih puteva potpuna ili nepotpuna, simptomi variraju od

otežanog disanja, kašljanja, piskavih zvukova pri disanju, prinudnog položaja sa rukama na vratu, sve do pomodrelosti, straha od ugušenja, iskolačenih očiju, prestanka disanja i na kraju gubitka svesti.

·


Prva pomoć kod svesne osobe koja se guši:

http://3.bp.blogspot.com/-cshvvcWUkZM/Ul1eAhkwhUI/AAAAAAAAABQ/gnaJ02kgP8M/s1600/svesna+osoba+koja+se+gusi.png


Žene morate obavezno pitati da li su trudne jer ovaj manevar može oštetiti fetus čak i u najranijoj fazi razvoja. Prvo što treba uraditi je

podsticati osobu da intenzivno kašlje, jer je to odbrambeni mehanizam kojim se najčešće izbaci strano telo. Ukoliko osoba ne

uspe da ga izbaci, obuhvatiti je jednom rukom oko struka, a dlanom druge ruke izvesti 5 snažnih udaraca u leđa između lopatica. Ukoliko ni to ne pomogne, uraditi Hajmlihov manevar: osobi sa sumnjom na strano telo u disajnom putu prići s leđa i rukama obuhvatiti struk. Jedna šaka se stisne u pesnicu i postavi na sredinu trbuha odmah ispod grudne kosti a iznad pupka, dok se drugom šakom obuhvati

pesnica i brzim pokretima prema sebi i naviše pokušava se izbacivanje stranog tela iz disajnog puta. Kao posledica toga, vazduh

se sabija u plućima i nastaje pritisak koji izbacuje strano telo iz dušnika. Ovaj manevar se ponavlja pet puta, a ukoliko pomenuta mera nije dovela do izbacivanja stranog tela, treba je naizmenično ponavljati sa metodom udaraca između lopatica sve dok osoba ne

izbaci strano telo ili ne izgubi svest.


Prva pomoć kod osobe bez svesti koja se guši:Kod osobe bez svesti ovaj manevar se izvodi u ležećem položaju. Najbolje je kleknuti preko nogu žrtve koja je u položaju na leđima, staviti dlanove na mesto između pupka i grudne kosti i pritisnuti prema unutra i gore, tj. prema dijafragmi. Ako prvi pritisak ne uspe, može se ponoviti serija od pet pritisaka. Poželjno je kombinovati pritisak sa veštačkim disanjem.

http://1.bp.blogspot.com/-dJ1l-bPjoe0/Ul1ekxRkm7I/AAAAAAAAABg/byst6MH5wJc/s1600/osoba+bez+svesti.gif


Kod gojaznih krupnih osoba, ili kod trudnica u poodmakloj trudnoći koje su bez svesti, umesto abdominalnog izvodi se pritisak na grudni koš, tako što se klekne licem prema žrtvi i postavlja dlan jedne ruke na sredinu grudne kosti žrtve, drugom rukom se pokriva dlan i izvodi pet snažnih pritisaka, pri čemu se grudna kost ugiba za 3-5cm. Ponavljati sve dok se ne ukloni strano telo ili ne stigne stručna pomoć. Veoma je važno da pritisak na grudnu kost ne bude preterano snažan, jer može dovesti do pucanja rebara i grudne kosti sa sledstvenim komplikacijama.

http://1.bp.blogspot.com/-PlMWBtkG1iU/Ul1ey_RcGvI/AAAAAAAAABs/6oofeljEONQ/s1600/pritisak+na+grudnu+kost+u+lezecem+polozaju.gif


Samopomoć kod gušenja: U slučaju da ste vi žrtva gušenja, a u blizini nema nikoga da vam pomogne, prvo pokušavajte sa snažnim kašljanjem da izbacite strano telo, a ukoliko vam to ne uspe, moraćete sami da izvedete abdominalni pritisak na jedan od sledeća dva načina:1. Pesnicu jedne ruke sa palcem okrenutu ka stomaku stavite na sredinu trbuha, iznad pupka a ispod grudne kosti, obuhvatite je drugom rukom i snažno povucite nagore. Vrlo je važno da se prethodno opuste mišići stomaka da bi intervencija uspela. Ponoviti seriju od pet pritisaka.


Naslonite se stomakom na neki tvrd oslonac koji je bezbedan i bez oštrica (stolica, sudopera) i napravite nagli snažni pritisak.

http://1.bp.blogspot.com/-TS6t02c8MeI/Ul1gkfymQuI/AAAAAAAAACE/NG41icCaXfU/s1600/samopomoc+rukama.jpg

http://3.bp.blogspot.com/-zCcWpUdV_Ks/Ul1gxHYUj4I/AAAAAAAAACM/kCGyelkU5V0/s1600/samopomoc.jpeg

STRANO TELO U DISAJNIM PUTEVIMA


Algoritam za odrasle i decu stariju od 1 godine• 1 ako unesrećeni pokazuje znake blage opstrukcije

disajnih puteva – podsticati ga da kašlje• 2 ako unesrećeni pokazuje znake teške opstrukcije

disajnih puteva i svestan je: • • 5 udaraca po leđima između lopatica• • Heimlich-ov manevar • 3 ako je unesrećeni bez svesti ili izgubi svest - položiti

ga na zemlju i započeti KPCR, prema algoritmu


• BLAGA OPSTRUKCIJA – KAŠALJ• TEŠKA OPSTRUKCIJA, UNESREĆENI SVESTAN –

5 UDARACA, HEIMLICH-OV ZAHVAT• TEŠKA OPSTRUKCIJA, UNESREĆENI BEZ SVESTI

- KPCR


bočni koma položaj


Ruku osobe u nesvesti koja je bliža vama, u ovom slučaju levu, savijte u laktu i povucite do visine glave sa dlanom okrenutim nagore.

http://2.bp.blogspot.com/-3q7iQ2kHDH0/UmEVF0lxKcI/AAAAAAAAACs/VRK5izukYcE/s1600/Arm+at+right+angle+(2).jpg


Drugu ruku podvucite između obraza i podloge (desnu ruku ispod levog obraza) i pridržavajte je u tom položaju dok budete okretali osobu.

http://4.bp.blogspot.com/-qmrSVPp0zTo/UmEVUwmhGhI/AAAAAAAAACw/Cv74h5h_OO0/s1600/Place+hand+on+cheek+(3).jpg


Slobodnom rukom savijte nogu koja je dalje od vas u kolenu tako da stopalo ostane na zemlji.

http://3.bp.blogspot.com/-jvLxVsCc_b8/UmEVuDxcOWI/AAAAAAAAADI/vkDWFIyOcOE/s1600/Lift+furthest+knee+(4).jpg


Sada prebacite savijenu nogu preko druge noge.

http://3.bp.blogspot.com/-8035ryu2gYU/UmEVfhmYpXI/AAAAAAAAAC8/hq2kYNlIjI8/s1600/Move+bent+leg+forward+(5).jpg


Nežno zabaciti glavu unazad čime će se otvoriti disajni put i olakšati disanje

http://1.bp.blogspot.com/-8igqd-gmZXY/UmEV3bQVM8I/AAAAAAAAADQ/7kFXrHPFyN0/s1600/Tilt+chin+upwards+(7).jpg


U slučaju da je osoba u koma položaju duže od 30 minuta, okrenite je na suprotnu stranu, da se rastereti pritisak tela na ruku.

http://2.bp.blogspot.com/-mk8IbJ3_fMc/UmEWhN4ZOKI/AAAAAAAAADY/AhxbrlskJlU/s1600/recovery-position_342x198_M5260225.jpg

GLAVNI UZROCI BESVESNOG STANJA

UZROK EFEKAT

Povreda glave Direktno oštećenje mozga

Moždani udar Nesvestica Srčani napad Šok

Poremećaj u snabdevanju mozga krvlju

Povreda glave Moždani udar Neke infekcije Neki tumori Kompresija mozga

Nizak nivo kiseonika u krvi Trovanje (uključujući trovanje alkoholom i drogom) Nizak nivo šećera u krvi

Poremećaj u hemijskom sastavu krvi koja hrani mozak

Epilepsija Nenormalna telesna temperatura Ostalo

BOČNI RELAKSIRAJUĆI POLOŽAJ

Saviti ruku unesrećenog bliže vama pod uglom od 90 stepeni

KORAK 1


Drugu ruku unesrećenog priljubiti uz njegov obraz koji je bliže vama i držati je sve vreme

KORAK 2


Držati ruku iz prethodnog koraka

Uhvatiti svojom rukom dalju nogu unesrećene osobe u predelu potkolenog zgloba i saviti je.

KORAK 3


KORAK 4

art of first aid at workplaceBočni koma položaj

Neki ovaj položaj nazivaju i drenažnim položajem i koristi se u sledećim okolnostima: pacijent ima slobodan disajni put i spontano disanje, pacijent ima puls i nema ozbiljnije krvarenje, pacijent nema povredu kičme. Ovaj položaj olakšava (već prisutno) spontano disanje i omogućuje drenažu sadržaja iz usta u isto vreme smanjujući rizik za aspiraciju povraćanog sadržaja. Ovaj položaj se izvodi na sledeći način: 1. Pacijent leži na leđima 2. Ruka bliža spasiocu se savija u laktu i ramenu tako da ruka bude u abdukciji 90o i lakat u fleksiji 90o i spušta na pod. 3. Druga ruka se podigne i povuče ka spasiocu podvlačeći je između obraza i podloge. 4. Noga suprotne strane se savije u kuku i kolenu 90o i povuče prema spasiocu. 5. Pacijent se okreće prema spasiocu tako da mu oslonac tela bude na nogi a glave na ruci.


Electrical shock

Don’t touch!Turn power offCall 911Remove person from live wireCheck for breathing


Ekspozicija toksičnim materijamaEyesSkinInhalationIngestion


HEAT EXHAUSTION

Move to cool placeLay victim downElevate feetLoosen clothingGive fluidsApply cool compresses


HITSTROKE

Immediately call 911Cool the person downMonitor

Facilities Planning & ManagementUW-Eau Claire

Burns• Burns have been described as:

– First-degree burns (Superficial)• Only the skin’s outer layer (epidermis) is

damaged.– Symptoms include redness, mild swelling,

tenderness, and pain.– Usually heals without scarring.

• What to Do:– Immerse in cold water 10 to 45

minutes or use cold, wet cloths.» Cold stops burn progression» May use other liquids

– Aloe, moisturizer lotion


Burns Cont.

• Second-degree burns (Partial Thickness)– Epidermis and upper regions of dermis

are damaged.• Symptoms include blisters, swelling,

weeping of fluids, and severe pain.– What to Do:

• Immerse in cold water / wet pack• Aspirin or ibuprofen• Do not break blisters• May seek medical attention


Burns Cont.• Third-degree burns (Full Thickness)

– Severe burns that penetrate all the skin layers, into the underlying fat and muscle.

• Symptoms include: the burned area appears gray-white, cherry red, or black; there is no initial edema or pain (since nerve endings are destroyed)

– What to Do:• Usually not necessary to apply cold to areas of third

degree• Do not apply ointments• Apply sterile, non-stick dressings (do

not use plastic)• Check ABC’s• Treat for shock• Get medical help


Burns Cont.• Burn injuries can be classified as follow:

– Thermal (heat) burns caused by:• Flames• Hot objects• Flammable vapor that ignites• Steam or hot liquid

– What to Do:• Stop the burning

– Remove victim from burn source– If open flame, smother with blanket, coat or similar item, or

have the victim roll on ground.• Determine the depth (degree) of the burn


Burns Cont.• Chemical burns

– The result of a caustic or corrosive substance touching the skin caused by:

• Acids (batteries)• Alkalis (drain cleaners- often more extensive)• Organic compounds (oil products)


Burns Cont.• What to Do:

– Remove the chemical by flushing the area with water

• Brush dry powder chemicals from the skin before flushing

• Take precautions to protect yourself from exposure to the chemical

– Remove the victim’s contaminated clothing and jewelry while flushing with water

– Flush for 20 minutes all chemical burns (skin, eyes)

– Cover the burned area with a dry, sterile dressing

– Seek medical attention


Burns Cont.

• Electrical Burns– A mild electrical shock can cause

serious internal injuries.– There are three types of electrical injuries:

• Thermal burn (flame) – Objects in direct contact with the skin are ignited by an electrical current.

– Mostly caused by the flames produced by the electrical current and not by the passage of the electrical current or arc.

• Arc burn (Flash) – Occurs when electricity jumps, or arcs, from one spot to another.

– Mostly cause extensive superficial injuries.• True Electrical Injury (contact) – Occurs when an electric

current truly passes through the body.

Electrical Burns (4 of 5)

Electrical Burns (5 of 5)

• Management– If indicated, begin CPR on the patient and apply

an AED.– Be prepared to defibrillate if necessary.– Give supplemental oxygen and monitor.– Treat soft-tissue injuries with dry, sterile

dressings.– Provide prompt transport.


Šok i

krvarenje

*ŠOK I KRVARENJE*

*ŠOK*

VAŠI POSTUPCI

Preduzeti potrebne mere za očuvanje života

Ako je moguće delovati na sam uzrok nastanka šoka

Postaviti osobu u odgovarajući položaj i preduzeti mere nege

Pozvati 94 (112)

VAŠI POSTUPCI• Prići unesrećenoj osobi i ustanoviti njeno opšte stanje

držeći se algoritma (A B C) pružanja prve pomoći.

• Delovati na sam uzrok ako je moguće, npr. zaustaviti spoljašnje (vidljivo) krvarenje.

• Ako sumnjamo na hipovolemijski šok osobu postavljamo u ležeći položaj sa podignutim donjim ekstemitetima oko 25 cm od poda. Kod kardiogenog šoka donji ekstremiteti se ne smeju podizati!

VAŠI POSTUPCI• Upotrebite ćebe da zaštitite unesrećenu osobu od

hladnoće ukoliko je postavljate u ležeći položaj na zemlju.

• Olabavite ili oslobodite delove odeće koji stežu vrat, grudni koš i struk unesrećene osobe.

• Kontrolišite i beležite disanje, puls i stanje svesti unesrećene osobe najmanje na svakih 10 minuta!

• Budite spremni na mere resuscitacije ukoliko to postane neophodno!

ŠOK-NAPOMENE-

• Unesrećenu osobu ne ostavljajte samu! Izuzetno je možete ostaviti ako ste sami samo da biste

zvali pomoć.

• Ne dozvolite unesrećenoj osobi da jede, pije niti da se pomera!

Ako se povređeni žali na žeđ, možete mu ovlažiti usta vodom.

• Stanje šoka mogu pogoršati strah i bol!!!

*KRVARENJE*

KRVARENJE Predstavlja isticanje krvi iz povređenog srca ili krvnog suda.

Organizam čoveka prosečno sadrži oko 5-6 l krvi.

Gubitak 1/3 (oko 1.5 l) dovodi do stanja teške iskrvavljenosti i pretećeg stanja šoka (deca i stariji veći rizik).

Treba što hitnije reagovati i sprečiti naknadni gubitak krvi.

Podela krvarenja

1. ARTERIJSKO (svetlija krv, u mlazu ističe pri svakom otkucaju srca, brže nastupa iskrvavljenost)

2. VENSKO (tamnija krv, sliva se niz telo)

3. KAPILARNO (oguljena koža orošena kapima krvi)

Prema vrsti krvnog suda:

• SPOLJAŠNJE ILI VIDLJIVO

• UNUTRAŠNJE:

- u telesne duplje (deluje gubitkom cirkulišućeg volumena i kompresijom na organe

- u mišiće i tkiva

- primarno unutrašnje, a sekundarno spoljašnje (na nos, usta, uši...)

Podela krvarenja

• PRIMARNO - odmah nakon povrede

• SEKUNDARNO – naknadno (ispadanje zavoja, pomeranje ulomaka kostiju,

pucanje krvnog suda...)

Podela krvarenja

Simptomi i znaci krvarenja

1. Ubrzan srčani rad2. Slabo punjen i pipljiv puls 3. Bledilo kože i vidljivih sluzokoža 4. Ubrzano, otežano i površno disanje5. Koža prekrivena hladnim znojem6. Malaksalost, umor7. Nemir, uplašenost8. Žeđ9. Apatija koma smrt

Metode za zaustavljanje krvarenja

1. “DIGITALNA KOMPRESIJA” - samo do postavljanja kompresivnog zavoja i ako ima više spasioca

2. KOMPRESIVNI ZAVOJ + ELEVACIJA/AUTOTRENSFUZIJA

3. PRIMENA POVESKE – SAMO U NUŽDI

• Komadom gaze ili tkanine čvrsto pritisnite mesto krvarenja. Ako je rana na ruci ili nozi, podignite ozleđeni ekstremitet i zadržite ga u eleviranom položaju. Ako je u ranu zabodeno strano telo

(nož, drvo, strela) ne smete ga vaditi. Krvarenje ćete zaustaviti pritiskom na rubove rane oko stranog tela.

Direktan pritisak na ranu

Pritisak na veliku arteriju

• Krvarenje na ruci, nozi ili glavi može se zaustaviti pritiskom na veliku arteriju koja dovodi krv u ozleđeno područje. Za ovaj postupak potrebna je veština i tačno poznavanje mesta pritiska. Nikad se ne smeju istovremeno pritisnuti obe vratne arterije.

Karakteristična mesta “digitalne kompresije”

Kompresivni zavoj

Zaustavljanje spoljasnjeg krvarenja najbolje je izvršiti postavljanjem kompresivnog zavoja:

• Na ranu staviti sterilnu gazu.• Na gazu staviti podlošku (zamotuljak zavoja ili tkanine), tačno

iznad mesta krvarenja. Može poslužiti i mobilni telefon, komadić drveta, kamen...

• Kružnim zavojem i “osmicama” čvrsto stegniti podlošku.• Ozleđenu ruku ili nogu treba držati u izdignutom položaju.

Kompresivni zavoj

• UPOZORENJE: Kompresivni zavoj ne sme biti previše stegnut (ne sme sprečiti protok krvi u području niže od zavoja). Stoga nakon postavljanja kompresivnog zavoja proveriti puls i boju ruke niže od kompresivnog zavoja. Kompresivni zavoj ne postavljajti u području vrata!!!

Ovo je radikalan zahvat koji dovodi do potpunog prekida cirkulacije ispod mesta podvezivanja što može dovesti do odumiranja tkiva i gubitka ekstremiteta. Zato se podvezivanje sme primeniti samo u slučajevima:

• Amputacijone povrede (istrgnuća ili odsecanja dela ekstremiteta) ako ne očekujemo ponovno spajanje (replantaciju) odvojenog dela tela.

• Jakog nagnječenja i drobljenja dela tela kada je njegov gubitak neminovan.

• Jakog krvarenja koje se ne može zaustaviti ni jednim drugim postupkom, ili za to nema dovoljno vremena (evakuacija, politrauma...)

• Za podvezivanje se koriste namenski proizvedene široke gumene vrpce ili platnene vrpce s kopčom (Esmarch), ali može poslužiti i trougla marama složena na širinu od 5 cm (Garo poveska), kravata ili debelo uže. Ne koristiti tanke materijale jer se mogu useći u tkivo. Poveska se stavlja na nadlakticu ili natkolenicu. Zateže se pomoću štapića dok krvarenje ne prestane. Zabeležiti vreme stavljanja poveske.

Primena poveske

Elevacija i položaj autotransfuzije- Primenjuju se kod jačih krvarenja, a nakon postavljanja kompresivnog zavoja.

- Omogućava pritok dodatne količine krvi u vitalne organe (mozak, srce, pluća).

- Smanjuje priliv krvi u predelu povrede te sledstveno smanjuje krvarenje.

Krvarenje iz nosa

• Zbog svoje višestruke funkcije sluznica nosa je vrlo dobro vaskularizovana.

• Lokalni uzroci epistakse su idiopatski (nepoznati), traumatski (frakture, strane tela, iritacija), zapaljenski, tumorski, mikroklimatski i endokrini.

• Opšti uzroci su porast krvnog pritiska (hipertenzija, uzbuđenje, porast centralnog venskog pritiska), akutne infektivne bolesti, hematološka oboljenja (leukoze, hemofilija, hemoragična dijateza i dr) i bolesti srca i krvnih sudova.

• Izgled i opšte stanje bolesnika zavisiće od intenziteta krvarenja.

• Uoliko je teže krvarenje, upadljivo je bledilo kože i sluznice očnih kapaka, puls je ubrzan, a nekda dolazi i do kolapsa.

Prva pomoć• Neophodno je smirivanje pacijenta. Neposredne metode zaustavljanja krvarenja su razne u

zavisnosti od tipa krvarenja.

• Osoba treba da sedi sa glavom nadole (položaj lakat kolena) i pritisne meki deo nosa. Može se postaviti hladan oblog u predelu zadnjeg dela vrata (nadražaj simpatikusa dovodi do vazokonctrikcije).

• Ukoliko krvarenje ne prestane posle 15 min pozvati 94 (112) ili hitno otici u zdravstvenu ustanovu.

Unutašnje krvarenje

• Krvarenje u unutrašnjosti tela nastaje zbog povrede ili bolesti unutrašnjih organa.

• Skriveno je od pogleda pa može dugo vremena ostati neprepoznato.

• Prvi simptomi se javljaju tek kada krv počne izlaziti na telesne otvore ili kad se pojave znakovi iskrvarenja.

• Krvarenje u plućima - Bolesnik iskašljava svetlu, penušavu krv. • Krvarenje u jednjaku, želucu ili duadenumu - Bolesnik povraća tamno crvenu ili crnu krv koja liči na talog od kafe. Stolica je crna. • Krvarenje u crevima - Crna stolica. • Krvarenje u završnim delovima creva - Crvena, krvava stolica. • Krvarenje u bubregu ili mokraćnoj bešici - Crvena mokraća.

Unutrašnja krvarenja sa izlaskom krvi na telesne otvore:

Unutrašnja krvarenja bez izlaska krvi na telesne otvore:

• Krvarenje u trbušnu duplju • Krvarenje u grudnu duplju• Krvarenje u lobanjsku duplju• Krvarenje u mišiće Pri prelomu velikih kostiju, naročito nadkolene ili

nadlaktne kosti, koštani ulomci mogu povrediti krvni sud i izazvati obilno unutrašnje krvarenje. Povreda krvnog suda može nastati u trenutku preloma, ali i naknadno, nepravilnom manipulacijom i izostavljanjem imobilizacije povređenog ekstremiteta. Naročito je opasan prelom femura pri kojem povređeni može izgubiti i do 1,5 litara krvi ako se povredi femoralna arterija.

Napomena:• Pri svakom jačem udarcu u trup (npr. u saobraćajnoj

nesreći) moramo posumnjati na mogućnost unutrašnjih povreda sa krvarenjem u trbušnu ili grudnu duplju, čak i kada se povređeni oseća relativno dobro i nema vidljivih povreda.

Unutrašnje krvarenje može se razvijati vrlo polako, sa prvim znakovima tek nakon više sati.

Postupak:

• Unutrašnje krvarenje ne može se zaustaviti metodama prve pomoći. Zato je nužan HITAN PREVOZ u bolnicu.

Koštane prelome imobilisati pre transporta. Osoba ne sme ništa jesti ni piti. Samo u slučaju dugotrajnog transporta i ako nema

povrede stomaka niti krvarenja iz gastrointestinalnog trakta, povređenom se mogu povremeno davati manje količine vode ili čaja.


Tretman rana

PODELA RANA

A. PO DUBINI * Površne - samo je epidermis zahvaćen * DubokeB. PO TIPU * Oguljotina * Posekotina * Razderotina * Ubodna rana * Ugrizna rana * Ustrelna/Prostrelna rana

NAPOMENA: ubodna rana,iako može biti neznatna po veličini ili slabo krvareća nosi veliku opasnost od infekcije jer je obično jako duboka i slabo oksigenisana !!!!

NAGNJEČENJE UBODNA RANA USTRELNA/PROSTRELNA RANA

RASEKOTINA RAZDEROTINA OGULJOTINA

POSEKOTINA Pravilan rez nanesen oštrim predmetom (nož, staklo) Ivice pravilne, krvni sudovi potpuno presečeni; može obilno da krvari Pored kože i krvnih sudova, presečene mogu biti i potkožne strukture kao što

su npr. tetive RAZDEROTINA

Koža je grubo razderana usled delovanja neke velike sile Krvare manje od posekotina, ali je povređeno više tkiva i ima više krvnih

podliva Veća je opasnost od razvoja infekcije

OPIS POJEDINIH POVREDA

OGULJOTINA Površinska povreda u kojoj su zguljeni gornji slojevi kože tako da je izloženo

osetljivo potkožno tkivo Najčešće je prouzrokovana klizajućim padom ili silom trenja U rani se često nalaze čestice prašine i drugih materija koji mogu da izazovu

infekciju KRVNI PODLIV

Svaki udarac tupim predmetom može da izazove pucanje kapilara ispod kože Koža je najčešće potpuno neoštećena Mogu biti povređene dublje strukture (prelomi ,unutrašnje povrede organa)

UBODNA RANA Ubadanje na ekser, ubod iglom, ubod nožem su tipični primeri

ubodnih rana Sama ulazna rana je veoma mala, ali postoji duboko unutrašnje

oštećenje tkiva Mikroorganizmi se unose direktno u organizam povređene osobe, te

je opasnost od infekcije veoma velika RANA OD METKA

Metak ili neki drugi projektil može se zadržati u organizmu ili proći kroz njega izazivajući ozbiljne unutrašnje povrede, uz unošenje mikroorganizama u telo povređene osobe.

Ulazna rana može da bude mala, bez oštećenja okolnog tkiva Ako postoji izlazna rana je često velika, sa oštećenjima okolnih tkiva i

kosti

OPIS POJEDINIH POVREDA

TRETMAN RANE

1. Ako postoji jako krvarenje, zaustaviti ga nekom od privremenih metoda (digitalna kompresija...)

2. Postaviti telo, odnosno povređeni deo tela u ogovarajući položaj (npr. autotransfuzija kod jakog krvarenja)

3. Pažljivo obezbediti pristup rani (skidanjem, cepanjem, prosecanjem okolne odeće,...)

4. Žaštita od naknadne kontaminacije rane (STERILNO PREVIJANJE)5. Strano telo iz rane NE VADIMO!!!! (fiksiramo ga previjanjem okolo uz pomoć podloške - “đevreka”)6. Borba protiv bola i šoka

(IMOBILIZACIJA, ODGOVARAJUĆI POLOŽAJ)7. NA OBIMNU RANU NISTA NE STAVLJAMO (PRAŠKOVI, MASTI, KREME),

NITI JE ČIME ISPIRAMO!!! Samo manje, površinske rane koje ne krvare jako smeju se ispirati vodom, ili tretirati sa drugim odgovarajućim sredstvom (3% H2O2 i fizioloski rastvor, rivanol...)

STERILNO PREVIJANJE

• Smatra se da je svaka rana primarno zagađena.• Sekundarnu kontaminaciju sprečavamo postavljanjem sterilne gaze ili flastera.• Za manje rane dovoljan je flaster. Veće rane previjamo gazom. • Gaza je pamučna tkanina preklopljena u nekoliko slojeva. Štiti ranu od infekcije i istovremeno upija krv i druge sadržaje koji izlaze iz povređenog tkiva.• Debljina gaze na rani mora biti najmanje pola centimetra, a kod jakog krvarenja i znatno više, pa tada postavljamo deblji sloj.• Sterilnu gazu hvatamo za krajeve i nakon postavljanja ne pomeramo!!!• Gazu učvršćujemo se zavojem, trouglom maramom, elastičnom mrežicom ili samoljepivom trakom - leukoplastom.

POSTUPAK SA STRANIM TELOMPredmeti zabodeni u telo (nož, drvo, strela) ne smeju se vaditi. Treba ih fiksirati u zatečenom položaju da se ne bi pomerali i na taj način doveli do naknadnog krvarenja i povređivanja okolnog tkiva.To se postiže tako što se deo stranog tela koji viri iz rane poduprete sa svih strana namotajima gaze, zavoja ili vate i učvrstiti sa zavojem, trouglom maramom ili leukoplastom.Moguće krvarenje se zaustavlja pritiskom na rubove rane oko stranog tela (kompresivni zavoj).

ZAVOJI

Dressing and Bandaging (1 of 2)

• All wounds require bandaging.– Sometimes splints

can help control bleeding and provide firm support for dressing.

– There are many different types of dressings and bandages.

© Jo

nes

and

Bartl

ett P

ublis

hers

. Cou

rtesy

of

MIE

MSS

. ©

Jon

es a

nd B

artle

tt Pu

blish

ers.

Cou

rtesy

of M

IEM

SS.

POSTAVLJANJE ZAVOJA

• zavoj uglavnom nije sterilni materijal (postoje specijalni tipovi)• zavoj uvek odmotavati palcem(da nam ne bi ispadao)• postavljanje zavoja se počinje i završava izvan rane (izuzev ako želimo dodatnu kompresiju zbog krvarenja)• sve ivice gaze moraju biti prekrivene• ako usled izraženog krvarenja,naknadno počne da curi krv kroz gazu,postavljamo nove slojeve gaze i zavoja na već postojeći (NIKAKO NE SKIDATI PRETHODNO POSTAVLJENI ZAVOJ!!!)

DRŽANJE ZAVOJA

PRAVILNO

NE PRAV

ILNO

TROUGLA MARAMA

• DEO SVAKOG STANDARDNOG KOMPLETA ZA PRVU POMOĆ

• KARAKTERIŠE JE JEDNOSTAVNOST PRIMENE I BRZINA POSTAVLJANJA

• EFIKASNOST SKORO ISTOVETNA DRUGIM ZAVOJNIM MATERIJALIMA

• PRIMENJIVO I PRI IMOBILIZACIJI

• VELIKA MOGUĆNOST IMPROVIZACIJE

Imobilizacija

• Imobilizacija je postupak kojim se povređeni deo tela stavlja u stanje nepokretnosti, tj. mirovanja. U sklopu prve pomoći sprovodi se privremena (transportna) imobilizacija. Njena svrha je da spreči pogoršanje povrede i smanjiti bol u toku transporta do bolnice. Indikacije za imobilizaciju su: prelom kosti ili sumnja na prelom, iščašenje, opsežna rana ili opekotina, smrzotina, zmijski ugriz i opsežna nagnječenja mekih tkiva (kraš povrede).

Principi imobilizacije ekstremiteta

• Uvek se imobilišu dva susedna zgloba i jedna trećina susedne kosti

• Voditi računa da imobilisani zglobovi budu u fiziološkom položaju (smotuljak u šaku, lakat pod uglom oštrijim od 900, rame pod uglom od 900, koleno polusavijeno, stopalo pod uglom od 900 u odnosu na potkolenicu).

• Izuzetak su povrede zglobova - iščašenja i zglobni prelomi, kada svaki pokušaj pomeranja u zglobu nailazi na otpor i jak bol. Ekstremitet se tada imobiliše u položaju u kojem je zatečen.

CRUSH-SINDROM

CRUSH-SINDROM- Kraš povrede su teške, zatvorene povrede mekih tkiva, najčešće delova ekstremiteta, koja su najmanje dva sata bila pritisnuta mehaničkom silom.- Najčešće se javljaju prilikom zatrpavanja ispod ruševina ili prignječenju u saobraćejnim nesrećama.- Kompresija povređenog dela tela teško remeti i zaustavlja cirkulaciju krvi odnosno priliv kiseonika. To dovodi do nakupljanja štetnih produkata metabolizma i raspadnih materija samih ćelija. Koje nakon uspostavljanja cirkulacije dovode do edema povređenog dela tela i oštećenja različitih organa (prevashodno bubrega i jetre), pojavom šoka i smrću.

CRUSH-SINDROM- Obično nakon otrpavanja nema nikakvih simptoma. (u tom periodu što hitniji transport u zdravstvenu ustanovu)- Kad se počnu razvijati simptomi (otočen, hladan bled ili modar ekstremitet, ubrzan puls,… šok) zdravstveno stanje se neprekidno pogoršava.- Prva pomoć: 1. hitno izvlačenje uz minimum pokreta i potresa 2. imobilizacija, elevacija i hladni oblozi na povređeni ekstremitet 3. nadoknada tečnosti 4. HITAN TRANSPORT!!!

BLAST POVREDE

BLAST POVREDE- Blast povrede ili “sindrom eksplozivnog talasa”, predstavlja niz različitih povreda koje nastaju prenošenjem visokog pritiska (kinetičke energije) iz centra eksplozije vazduhom, vodom ili čvrstom materijom Tako razlikujemo: VODENI VAZDUŠNI SOLIDNI (ČVRSTI) BLAST

BLAST POVREDE

1. VAZDUŠNI BLAST:- talasni pritisak se širi kroz vazduh.Najčešće nastaju povrede grudn koša i pluća(sa prelomom rebara) i oštećenje bubne opne, pa sve do traumatskih amputacija.- efekat se povećava u zatvorenom prostoru. - simptomi: gluvoća, teško disanje, krvavi ispljuvak i znaci šoka.

2. VODENI BLAST:- eksplozija mine ili torpeda.- udarni talas se širi brži i prostire se na veće udaljenosti nego vazdušni.- najčešće su povrede trbušnih organa.- simptomi: bolovi u stomaku, unutrašnje krvarenje, znaci iskrvarenja...

BLAST POVREDE

3. SOLIDNI BLAST: - udarni talas se prenosi čvrastom materijom. - ne razlikuju se od direktnih tupih udarnih povreda - nastaje pri eksploziji mine ili bombardovanju - povrede su tipa preloma, oštećenja velikih krvnih sudova,...

POSTUPCI ZBRINJAVANJA SU IDENTIČNI POSTUPCIMA KOD ISTIH POVREDA , DRUGAČIJEG UZROKA NASTANKA!!!


OTROVNI UJEDI

I UBODI

OTROVNI UJEDI I UBODI

UJED ZMIJE

• Na našem području živi oko 14 vrsta zmija, od kojih su samo dve otrovnice, poskok i šarka (riđovka). Iako je poskok nešto otrovniji od šarke, obe zmije su manje otrovne od, npr. australijskih, afričkih ili azijskih zmija otrovnica, pa je njihov ugriz retko kada smrtonosan.

• Poskok (kamenjarka, Vipera ammnodytes) je uglavnom pepeljasato sive boje i raste do jednog metra. Glava mu je srcolika, sa karakterističnim rogom na vrhu nosa. Uzduž tela nalazi se tamna vijugava linija koja ide od glave do vrha repa i karakteristična je za svaku viperu (tzv. Kainov znak). Poskok živi uglavnom u južnim, krševitim krajevima.

• Šarka (riđovka, Vipera berus) je rasprostranjena u celoj Europi. Duga je oko 60 do 80 cm i takodje ima cik-cak liniju uzduž tela, ali nema rog koji je karakterističan za poskoka. Postoje dve vrste: Vipera berus bosniensis i Vipera pseudoaspis.

Prva pomoć:

Odvući unesrećenog 10-tak metara od mesta napada, da se napad ne bi ponovio.

SMIRIVATI UNESREĆENOG (stres ubrzava krvotok i dovodi do brže resorpcije otrova).

STROGO MIROVANJE!!!

BLAGO PODVEZATI EKSTEMITET 5 – 10 cm IZNAD MESTA UJEDA! (cilj nije da se zaustavi arterijska, već venska i limfna cirkulacija) IMOBILISATI povređeni ekstremitet (položaj u nivou ili ispod nivoa srca).

HITAN TRANSPORT - obavezno na nosilima bez pokretanja unesrećenog. Samo profesionalac može primeniti tehniku isisavanja otrova preko plastične folije. Laik se u to ne sme upuštati (eliminacija do 30% otrova).

* NAPOMENE * Mi ne živimo u podneblju gde žive opasni i izrazito otrovni

insekti.

o Ujede pauka hladiti oblozima i konsultovati lekara ako bi se pojavili neki izraženiji znaci (bule, jak bol,...).

o Insekti poput osa, pčela ili stršljenova opasni su samo za ljude koji mogu dobiti alergijsku reakciju nakon njihovog uboda. Te alergijske reakcije često su vrlo opasne jer, ukoliko se pravilno i pravovremeno ne leče (POTREBNA JE MEDICINSKA POMOĆ), mogu se završiti kobno.

Na mestu uboda uglavnom se javljaja otok koji boli, crvenilo, a ponekad i povišena temperatura..

Kod uboda pčele treba izvaditi žaoku. Na mesto uboda staviti led, a ukoliko do uboda dođe na usni ili u usnoj šupljini, bilo bi dobro da osoba sisa led i obrati se lekaru.

Ujedi krpelja nose izvesnu opasnost, jer krpelji mogu biti prenosioci brojnih spiroheta, najčešće Borrelie burgdorferi, koja može prouzrokovati lajmsku bolest.

Krpelja ne treba iritirati hemijskim sredstvima, niti toplotom. Treba ga sto pre mehanički odstraniti hvatanjem rilice pincetom što bliže koži, bez pritiska na trbuh krpelja, gnječenja ili kidanja. Mesto uboda, posle odstranjivanja krpelja, dezinfikovati. Najbolje je to prepustiti zdravstvenom radniku!

Ako se na mestu ujeda u periodu od mesec dana nakon ujeda javi crvenilo obratiti se lekaru!!!

Ranu od ujeda psa, mačke ili neke divlje životinje previti sterilno i transportovati do zdravstvene ustanove (moguće BESNILO!)

U principu, ujedi svaštojeda (ljudski, svinja,...) su opasniji od biljojeda (konj ,krava,...) jer sadrže bakterije patogene za čoveka te lako može doći do infekcije rane.


.


POLOŽAJI TELA U PRVOJ POMOĆI


- TO SU ONI POLOŽAJI TELA KOJI NAJBOLJE ODGOVARAJU STANJU I PRIRODI POVREDA UNESREĆENOG.

- OMOGUĆAVAJU OČUVANJE ZDRAVLJA UNESREĆENOG.

KORISTE U BORBI PROTIV BOLA I SLEDSTVENOG ŠOKA.

- OLAKŠAVAJU LAKŠI PRISTUP SPASIOCU- OMOGUĆAVAJU BEZBEDAN I ŠTO UDOBNIJI

TRANSPORT.- UKOLIKO SU POVREDE TAKVE DA ONEMOGUĆAVAJU

STAVLJANJE UNESREĆENOG U ODGOVARAJUĆI POLOŽAJ,ILI SE ON PROTIVI, OSTAVITI GA U “PRISILNOM POLOŽAJU” I TAKO ZBRINUTI !!!


Hvala

http://4.bp.blogspot.com/-rvha6ZOcKDQ/UlxjEykajyI/AAAAAAAAAAg/3ZOZblYcjMc/s220-h/123095320.jpg

Arrest vreme

• period od momenta nastanka cardiac arrest-a do momenta započinjanja reanimacije.

• Nakon 3-5 minuta od nastanka cardiac arrest-a nastaje ireverzibilno (nepovratno) oštećenje moždanih ćelija.

Kako prepoznati akutni zastoj srca?

Sigurni znaci• gubitak svesti• prestanak disanja• gubitak pulsa nad velikim krvnim

sudovima (a.carotis, a.femoralis)• promena boje kože i vidljivih

sluzokožaNesigurni znaci• Široke zenice

Faze KPR

1) Osnovne mere održavanja života2) Proširene mere održavanja života3) Produžne mere održavanja života

1) CAB- Circulation, Airway, Breathing, 2) DEF-Drugs and Fluids, Electrocardiografia, Fibrillation

3) GHI-Gauge, High mental activity, Intensive care

Lanac preživljavanja

• Redosled postupaka i radnji prilikom izvođenja KPR.

ČETIRI KARIKE:1. Rano prepoznavanje i pozivanje 942. Rana primena osnovnih mera

reanimacije3. Rana defibrilacija4. Rana primena produžnih mera

reanimacije

FAZA IOsnovne mere

održavanja života

CAB

Faza I-Osnovne mere održavanja života (odrasli)

Proverite da li okruženje i situacija ugrožavaju unesrećenog i vas kao spasioca.1. Proverite stanje svesti: žrtvu lagano potapšite po ramenu i glasno joj se obratite rečima:

Da li ste dobro? Ako je osoba svesna ostavite je u položaj u kome ste je zatekli, osim u slučaju kada joj preti

opasnost (požar, dim) kada je morate evakuisati. 2. Pozovite (zatražite) pomoć / hitna pomoć 94, prolaznici…3. Cirkulacija: Proverite karotidni puls. Ukoliko puls postoji održavajte disanje-1 udah na

svakih 5-6 sekundi. Ukoliko nema pulsa započnite KPR 30:2 (trideset kompresija, dva udaha). Ne treba utrošiti više od 10 sekundi za proveru pulsa.

4. Defibrilacija


STEPEN “C”-Circulation Uspostavljanje

cirkulacije

STERNUM

Kompresiju vršiti nasredini grudne kosti,

na zamišljenoj liniji koja spaja bradavice.


STEPEN “C”- Circulation Uspostavljanje

cirkulacije

Grudnu kost potiskivati za 5cm.

kompresija-ventilacija = 30 : 2

Frekvencija = 100/min.

Faza I-Osnovne mere održavanja života (odrasli, dete, odojče)

STEPEN “C”- Circulation Uspostavljanje cirkulacije

1. 30:22. 100/min.3. nastaviti sa ciklusima KPR-a sve do dolaska hitne pomoći i

AED (automatske eksterne defibrilacije).

1 REANIMATOR

Faza I-Osnovne mere održavanja života


Nakon 2 minuta zamena uloga.MINIMALIZOVATI PREKIDE!

2 REANIMATORA



Svaki član tima ima svoju ulogu. Nakon 2 minuta zamena

uloga.MINIMALIZOVATI PREKIDE!

3 REANIMATORA


TROSTRUKI ZAHVAT1. Zabacivanje glave2. Podizanje donje vilice3. Otvaranje usta

STEPEN “A”- Airway Obezbeđenje

prolaznosti disajnog puta


TROSTRUKI MANEVAR POSAFAR-U




Odstranjenje stranog tela




Pravilno postavljanje orofaringealnog tubusa




Ako je disanje normalno žrtvu postaviti u bočni “koma” položaj, pozvati 94 i pratiti

kako žrtva diše.

Bočni “koma” položaj

1.

2.

3.

4.

Faza I-Osnovne mere održavanja života (svi uzrasti)

STEPEN “B”- Breathing Obezbeđenje veštačkog

disanja

Disanje obezbediti odgovarajućom metodom:• Usta na usta• Usta na nos

• Usta na usta i nos• Usta na masku ili tubus

• Usta na stomu• Preko samoširećeg reanimacionog balona-

AMBU-najčešće-zdravstveni radnici



disanja



disanja

-Reanimaciona maska



disanja



disanja

AMBU balon sa maskom-pravilno držanje-



disanja

laringealna maska

endotrahealni tubusi

ezofagealni kombitubus

Pravila tokom KPR-a• 1 reanimator- prelazak sa kompresije na ventilaciju

i obrnuto 5-10sec.• 2 ili 3 reanimatora- zamena uloga <5sec.• Svako uduvavanje vazduha ne manje od 1 sec.• Zamena uloga nakon 2 minuta (2 ili 3 reanimatora)• Nakon svake ventilacije posmatrati odizanje

grudnog koša• Ruke u toku kompresije ne odizati od grudnog

koša• Ako je plasiran endotrahealni tubus, ezofagealni

obturator (combitube) ili laringealna maska, onda je uduvavanje vazduha nezavisno od kompresije i izvodi se jedno uduvavanje vazduha na 6 do 8 sekundi bez prekidanja kompresije


Four (4) basic rules

Call for HelpCalmly Take ChargeCheck the scene & the casualtyCarefully apply FIRST AID

3. PROCENITI BROJ I STANJE POVREĐENIH/OBOLELIH

- ISPITIVANJEM SAMIH POVREĐENIH/OBOLELIH ILI OČEVIDACA DOGAĐAJA “ŠTA SE DESILO?” - UTVRDITI STANJE POVREĐENIH/OBOLELIH (SIMPTOMI I ZNACI)

- POZVATI 94 (112) UKOLIKO UTVRĐENO STANJE TO NALAŽE

- PRUŽITI PRVU POMOĆ PREMA ALGORITMU ZBRINJAVANJA - UKOLIKO JE VIŠE POVREĐENIH/OBOLELIH IZVRŠITI TRIJAŽU I ZBRINJAVATI PREMA REDU HITNOSTI

Prići sigurno

Proveriti odgovor

Pozvati pomoć


Proveriti disanje

Pozvati 94

30 k. grudnog koša2 veštačka udisaja

art of first aid at workplaceBezbednost

Proverite da li okruženje i situacija ugrožavaju unesrećenog i vas kao spasioca.

1. Proverite stanje svesti: žrtvu lagano potapšite po ramenu i glasno joj se obratite rečima: Da li ste dobro?

Ako je osoba svesna ostavite je u položaj u kome ste je zatekli, osim u slučaju kada joj preti opasnost (požar,

dim) kada je morate evakuisati. 2. Pozovite (zatražite) pomoć / hitna pomoć 94,

prolaznici…3. Proverite da li diše

4. Cirkulacija: Proverite karotidni puls. 5. KPR: Ukoliko puls postoji održavajte disanje-1 udah na

svakih 5-6 sekundi. Ukoliko nema pulsa započnite KPR 30:2 (trideset kompresija, dva udaha). Ne treba utrošiti

više od 10 sekundi za proveru pulsa.6. Defibrilacija


Osnovne mere životne potpore BLS postupaka koji smo sposobni da izvedemo u skoro svim uslovima a sa ciljem spašavanja života osobe sa SZ ili premošćavanja vremena do dolaska hitne pomoći. 1. Proveriti da li okruženje i situacija ugrožavaju unesrećenog i nas kao spasioca. 2. Proveriti stanje svesti unesrećenog: žrtvu lagano potapšamo po ramenu ili po nepovređenom delu tela i razgovetno i glasno pitamo: „Da li ste dobro“. 3. Ukoliko je osoba svesna idite na 3.a. a ukoliko nije svesno na 3.b a. SVESNA: ostaviti u položaj u kome smo zatekli osim ako preti opasnost i pozvati pomoć. BEZ SVESTI: pozvati pomoć, okrenuti na leđa, potisnuti čelo i zabaciti vilicu i krenuti na 4. 4. Održavati disajni put otvorenim i proveriti disanje metodom: gledaj, slušaj, oseti. Za ovu fazu ne treba utrošiti više od 10 sekundi. 5. Ukoliko je disanje normalno 5.a a ukoliko nije 5.b a. DISANJE NORMALNO: Pacijenta postaviti u bočni koma položaj , pozvati hitnu pomoć i pratiti disanje. b. BEZ DISANJA: poslati nekog po pomoć tj. pozvati 94 i započeti spoljašnje kompresije grudnog koša, krenuti na 6. 6. Započeti spoljašnje kompresije grudnog koša i posle 30 kompresija dati 2 pozajmljena udaha (zabačena glava). Nastaviti disanje:udah 30:2. Kompresije 100/min a. Ukoliko niste obučeni ili ste nespremni za KPR sa udisajem onda možete upotrebiti samo kompresije 100-120/min (ERC 2010). 7. Nastaviti sa reanimacijom do: stizanja stručne pomoći, povratka spontanog Ovo predstavlja strogo definisan niz disanja ili prevelikog fizičkog zamora (nesposobnost nastavka KPR)


BreathingDisanje obezbediti odgovarajućom

metodom:• Usta na usta• Usta na nos

• Usta na usta i nos• Usta na masku ili tubus

• Usta na stomu• Preko samoširećeg reanimacionog

balona-AMBU-najčešće-zdravstveni radnici


Metoda "usta na usta"Ovaj nacin vestackog disanja je najsigurniji i do sada je pokazao najvise uspeha. Lako se uci, najmanje je zamoran, moze se primeniti u svim prilikama i svim polozajima.1. povredjeni se postavi na ledja. Spasilac klekne pored njegove glave, jednom rukom mu zapusi nos, a drugom izdigne vrat i time mu zabaci glavu da bi se oslobodili disajni putevi.2. zatim se punim plucima udahne vazduh, usta prislone na otvorena usta povredjenog i snazno izdahne. Time se uduva u pluca dovoljna kolicina vazduha i grudni kos povredjenog se vidljivo prosiri. To je prvi deo vestackog disanja, odnosno udisaj povredjenog.3. tada onaj koji vrsi ozivljavanje, podigne svoju glavu tako da se omoguci izlazenje vazduha, odnosno izdisaj (nozdrve su sve vreme zapusene!). Ovaj drugi deo vestackog disanja se obavlja bez ikakve pomoci, jer se grudni kos povredjenog sam steze usled svoje elasticnosti i istiskuje vazduh iz pluca. Za to vreme treba ponovo duboko udahnuti vazduh i ponovao ga uduvati u usta povredjenog.Ove radnje treba ponavljati 12 do 15 puta u minuti, tj. istom brzinom kojom dise i onaj koji ukazuje prvu pomoc. Svako ubrzavanje je stetno jer odudara od normalnog disanja.


Metoda "usta na nos"Ova metoda se izvodi ukoliko su usta povredjenog veca od

usta spasioca, ili su povredjena. U sustini je ista kao i metoda "usta na usta" samo se vazduh uduvava kroz nos.

1. povredjeni se postavi na ledja, a glava zabaci unazad. Spasilac klekne pored njegove glave, jednu ruku mu spusti na celo i tako

pridrzava glavu u zabacenom polozaju, prstima druge ruke mu obuhvati podbradak, a palcem nastoji da mu zatvori usne da kroz njih ne izlazi vazduh.2. zatim se punim plucima udahne vazduh, usta prislone na nos povredjenog i snazno izdahne. Time se uduva u pluca dovoljna kolicina vazduha i grudni kos povredjenog se vidljivo prosiri. To je prvi deo vestackog disanja, odnosno udisaj povredjenog.3. tada onaj koji vrsi ozivljavanje, podigne svoju glavu tako da se omoguci izlazenje vazduha, odnosno izdisaj. Ovaj drugi deo vestackog disanja se obavlja bez ikakve pomoci, jer se grudni kos povredjenog sam steze usled svoje elasticnosti i istiskuje vazduh iz pluca. Za to vreme treba ponovo duboko udahnuti vazduh i ponovao ga uduvati u nos povredjenog.


Ove radnje treba ponavljati 12 do 15 puta u minuti, tj. istom brzinom kojom dise i onaj koji ukazuje prvu pomoc. Svako ubrzavanje je stetno jer odudara od normalnog disanja.

Metoda "usta na usta i nos"Ova metoda se primenjuje kada se ozivljava dete. Identicna je prethodno opisanim

metodama s tim sto spasilac prekriva svojim ustima i usta i nos deteta odjednom (posto je lice deteta malo).

Metoda pomocu rukuOva metoda se primenjuje kada postoje obimne povrede usta i lica, jaka krvarenja iz usta,

trovanja ili udisanja bojnih otrova.Veoma je zamorna, pa je dobro ako postoji vise spasilaca koji ce se smenjivati.

1. povredjeni se okrene potrbuske, ruke mu se saviju u laktovima, a sake podmetnu pod celo. Spasilac klekne prema glavi povredjenog, okrenut prema njemu, a dlanove mu stavi na

ledja u visini plecki.2. potom ravnomernim pritiskom (bez trzaja i ne suvise jako), koristeci se tezinom svoga tela,

spasilac nastoji istisnuti vazduh iz pluca povredjenog (ruke stalno drzati opruzene u laktovima jer to manje zamara). To je izdisaj.

3. posle toga se prestaje sa pritiskom, sake se premeste na nadlaktice povredjenog, blizu laktova, a zatim laktovi odignu i na taj nacin prosiri grudni kos sto dovodi do uvlacenja

vazduha u pluca, odnosno do udisanja. Laktove povredjenog treba podizati odmereno, toliko da se ne odigne grudni kos od podloge.

Ove radnje treba ponavljati 12 do 15 puta u minuti, tj. istom brzinom kojom dise i onaj koji ukazuje prvu pomosc. Svako ubrzavanje je stetno jer odudara od normalnog disanja.

RIZIK ZA SPASIOCA• Sigurnost kako unesrećenog tako i spasioca tokom reanimacije

treba da je od najvećeg značaja • Prenošenje infekcije sa unesrećenog na spasioca je vrlo retko,

sa samo nekoliko izolovanih izveštaja o prenosu TBC-a i SARS-a; transmisija HIV-a tokom KPCR do sada nije zabeležena

• Laboratorijske studije su pokazale da bi korišćenje izvesnih zaštitnika ili barijera sa valvulom propusnom u jednom smeru preveniralo oralnu transmisiju bakterija tokom ventilacije usta-na-usta

• Tokom svake KPCR, a naročito u vreme epidemije visokokontagioznih oboljenja kao SARS, kompletne protektivne mere za spasioca su neophodne

DAVLJENJE• Modifikacija – 5 inicijalnih udaha, potom KPCR do

dolaska pomoći; ova modifikacija samo za specijalno obučene spasioce

• Davljenje se lako identifikuje, ali iza ovakvog događaja može biti trauma ili intoksikacija; zato je za spasioce – laike najbolje da se pridržavaju standardnog protokola KPCR

NEUROTRAUMA• Većina komatoznih neurotraumatizovanih

pacijenata su potencijalno respiratorno isuficijentni

• Kod svakog unesrećenog komatoznog sa neurotraumom uvek sumnjati na frakturu vratne kičme te postaviti imobilizaciju vrata


First aid prioritySafetyConsciousnessPulse & RespirationBleedingFracturesPoisoningShockDisposal of casualty

first aid art srpski

Health & Medicine