integralno upravljanje otpadom

8/13/2019 Integralno upravljanje otpadom

http://slidepdf.com/reader/full/integralno-upravljanje-otpadom 1/11

UNIVERZITET SINGIDUNUM

Fakultet za primenjenu ekologiju Futura

Beograd

ODRŽIVI RAZVOJ

SEMINARSKI RAD

Integralno upravljanje otpadom

Prof. dr Mihailo Crnobrnja Miloš Kostić E-II / 01-2011

Beograd 2014



1

Sadržaj:

Apstrakt..................................................................................................................2str.

Uvod........................................................................................................................2str.

1. Komunalni Otpad............................................................................................3str.

1.1 Ambalaža....................................................................................................3str.

1.2 Proizvod......................................................................................................4str.

2. Sistem Naplate..................................................................................................5str.

2.1 Trenutni sistem naplate u Srbiji.........................................................................5str.

2.2 Mane trenutnog sistema naplate........................................................................7str.

2.3 Nov sistem naplate...............................................................................................7str.

2.4 Prednosti i mane novog sistema..........................................................................9str.

ZAKLJUČAK ...………………………………………………………………….…….10str.

LITERATURA……………………………………………………………………...….10str



2

Apstrakt

Sadržaj ovog rada je ideja o boljoj raspodeli odgovornosti za upravljanjem

komunalnim otpadom. Koja će pritom pomoći pri smanjenu prekomerne

potrošnje resursa, koja je postala svetski trend i preti nepovratnom unistenju

ekosistema planete.

Ključne reči: Komunalni otpad, prekomerna potrošnja, takse, r esursi,

proizvodi, ambalaža

Uvod

Ideja iza integralnog upravljanja otpadom se satoji od toga da se iz računa za komunalije ukinu

stavke:Odnošenje kućnog smeća i Ekološka zaštita.Finansije za obavljanje tih delatnosti bi se

uzimale u vidu naknada od proizvodjača i uvoznika za njihove proizvode umesto od gradjana. Takvim

postupkom bi se motivisali proizvodjači da smanje svu nepotrebnu ambalazu i krenu da koriste

reciklirane materijale kao i materijale kojima se lakše upravlja. Tražnja za recikliranim materijalima

bi porasla i time bi postali konkurentniji proizvod na tržistu. Povećanje korišćenja recikliranih

materijala i smnajenje nepotrebne ambalaže bi konačno doveli i do smanjenja prekomerne potrošnje.



3

1. Komunalni Otpad

U svrhu ovog rada komunalni otpad cemo podeliti na otpad koji je nastao od ambalaže i otpad odsamog proizvoda.

1.1 Ambalaža

Ambalaža je tehnologija kojom se zatvara i štiti proizvod da bi mogao da se distribuira , skladišti ,

prodaje i upotrebljava . Ambalaža se takoĎe odnosi na proces dizajna , evaluacije , i proizvodnju

paketa . Pakovanje se može opisati kao koordinirani sistem pripreme robe za transport , skladištenje ,

logistiku , prodaju, i krajnje korišćenje . vrha ambalaže je da sadrži , štiti , čuva , prevozi , informiše

i prodaje proizvod.[1]

U modernom dobu potreba za informisanjem i prodajom proizvoda putem ambalaže čini da sve veći

broj proizvoda ima nepotrebnu količinu ambalaže čija je jedina svrha povećanje profita kompanije

koja proizvodi otpad, dok troškovi upravljanjem otpadom nastalim od te ambalaže spadaju na

gradjane koji nemaju nikakve koristi od nje.

Najbolji primer nepotrebne ambalže se

može naći medju informacionim

proizvodima koji sami po sebi nemajutežinu ili potrebu za zaštitom od spoljnih

uticaja. Na slici 1 možemo videti jedan

takav proizvod.Sam proizvod su 25

brojeva uokvrienih u crvenom kvadratu

koji služe za aktiviranje video igre. Oni

se nalazi na plastičnoj kartici koja je

upakovana u dvd plastičnu kutiju uvijenu

u foliju zajedno sa papirnim reklamama

za ostale proizvode tog proizvodjača.

Većina korisnika ovog proizvoda

upotrebi proizvod u prvih par minuta od

kupovine a ambalazu kao nepotrebnu

baci istog trenutka u smeće. Na žalost

broj ovakvih primera konstantno raste

kao i količina nepotrebnog otpada koji oni

stvaraju.1. Calver, G., What Is Packaging Design, Rotovision. 2004

Slika 1. WOW game card (http://www.blogcdn.com)/

http://www.blogcdn.com%29/





4

1.2 Proizvodi

U modernom dobu namerno se masovno prave proizvodi slabijeg kvaliteta sa kratkim rokom trajanja,

da bi se potrošač primorao da češće kupuje isti proizvod i tako stvarao veći profit kompanijama koje

te proizvode prave. I ako je želja kupca da ima pouzdan dugotrajan proizvod on je prinudjen dakupuje vise istih proizvoda sa kraćim rokom trajanja koji samim tim stvaraju po isteku svog radnog

veka veću količinu otpada. Ovaj trend doprinosi stvaranju prekomerne potrošnje.

Prekomerna potrošnja je situacija gde potrošnja resursa prelazilazi tempo održivog kapaciteta

ekosistema.. Dugoročna prekomerna potrošnja vodi do neizbežne degradacije životne sredine i

konačno do gubitka izvora resursa.Prekomerna potrošnja je takodje povezana sa prenaseljnošću, jer

što ima vise ljudi potrebna je veća potrošnja sirovina da bi se održali njihovi životi. Trenutno žitelji

razvijenih nacija sveta troše resurse trideset dva puta brže od onih koji su tek u razvoju.[2]

Tako da sa

porastom razvoja porašće i prekomerna potrošnja i u tim nacijama. Diamond, Jared: (2008-01-

02).

Slika 2 Primer bacanja novih proizvoda zbog njihovog slabijeg kvaliteta bez posledica po proizvodjača

(http://i.dailymail.co.uk/i/pix/2012/11/02/article-2226640-15CBD7E0000005DC-198_634x423.jpg)

Fundamentalan efekat prekomerne potrošnje je smanjenje izdržljivosti planete i njenog kapaciteta.

Preterana neodrživa potrošnja će ovim tempom dovesti do dugoročnih posledica u obliku iscrpljivanja

izvora sirovina, uništenja životne sredine i smanjenja ekološkog zdravlja.

http://en.wikipedia.org/wiki/Overconsumption#cite_note-NYTimes_Diamond-1






5

Razmera prekomerne potrošnje u modernom životu je stvorila nadklasu koja ima odlike afluence i

gojaznosti. Dugoročne posledice ovog stila života će prouzrokovati povećanje konflikta oko

nestajućih resursa[3] i u najgorem slučaju Malthusijanovu katastrofu. Lester Brown iz Institute

Zemljine politike je rekao: "Potrebno je jedna i po Zemlja da bi se održao trenutni nivo potrošnje.

Ekološki, svet je u preopterećenom stanju ."[4] Ideja prekomerne potrošnje je takodje veoma povezana sa idejom ekološkog otiska. Termin ekološki

otisak se odnosi na okvirni predračun kojim bi se merila ljutska potražnja resursa iz bios fere. Od svih

zemalja u razvoju, Kina prestavlja najveću pretnju. Trenutno ima 11 puta manji ekološki otisak po

glavi stanovnika od Amerike alizato populaciju skoro četiri puta veču od Amerike. Pretpostavlja se da

bi Kina,kada bi postigla nivo Amerike,udvostručilasvetsku potrošnju.[2]

Najočiglednije rešenje ovog problema prekomerne potrošnje je jednostavno smanjenje tempa kojim se

troše sirovine. Ali manja potrošnja bi poprilično pogodila svetsku ekonomiju. Zato, države treba da se

uzdrže od potrošnje koliko je moguće a da pritom ne obogalje ekonomiju i da omoguće novim

industijama, zasnovanim na obnovljivim resursima kao i na reciklazi, da se nesputano razvijaju.

Fundamentalna promena u svetskoj ekonomiji će verovatno biti neophodna da bi mogla da se izvrši

tranzicija na održivi sistem potrošnje.

2. Sistem Naplate

2.1 Trenutan sistem naplate u Srbiji

U Srbiji se trenutno sprovodi sistem

objedinjene naplate (SON) komunalnih usluga i

proizvoda.U Beogradu je formiran SON 1.

januara 1977godine i od tada je u operativnoj

ekspolataciji u cilju ekonomične i racionalne

obrade podataka i naplate. istem omogućava

objedinjenu naplatu komunalnih usluga i

proizvoda preko mesečnih uplatnica za stanove,

garaže i poslovni prostor na teritoriji 10

gradskih opština i opštine Barajevo.[5]

2."What's YourConsumptionFactor?"The New York Times (2008-01-02)

3. http://overconsumption.askdefine.com/

4.Brown, Lester R. (2011). World on the Edge: How to Prevent Environmental and Economic Collapse. Earth Policy Institute. Norton. p. 7.

5. http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=3706

Slika 3 Infostan (http://www.ekapija.com/)

http://en.wikipedia.org/wiki/Overconsumption#cite_note-2



http://en.wikipedia.org/wiki/Malthusian_catastrophe

http://en.wikipedia.org/wiki/Lester_Brown







http://www.nytimes.com/2008/01/02/opinion/02diamond.html


http://www.beograd.rs/






http://en.wikipedia.org/wiki/Lester_Brown

http://en.wikipedia.org/wiki/Malthusian_catastrophe




6

Komunalne usluge i proizvodi koje se naplaćuju kroz ON jesu:

- Naknada za korišćenje gradskog graĎevinskog zemljišta - Grad Beograd

- Zakupnina stanova - JP „Gradsko stambeno“

- Daljinsko grejanje stambenog prostora - JKP „Beogradske elektrane“

- Voda za piće i usluge kanalizacije - JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“

- Zajednička električna energija - EPS - „Elektrodistribucija Beograd“

- Odnošenje kućnog smeća - JKP „Gradska čistoća“

- Dimničarske usluge - Preduzeće „Dimničar“

- Potrošna topla voda - JKP „Beogradske elektrane“ i JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“

- Naknada za priobalje - Republika Srbija, Ministarstvo za poljiprivredu, šumarstvo i vodoprivredu

- Održavanje zgrada (hitne intervencije, održavanje liftova, održavanje krovova, održavanje fasada,

održavanje zajedničkih ureĎaja u stambenim zgradama) - za stambene zgrade koje su sa JP „Gradsko

stambeno“ zaključile ugovor o održavanju

- Čišćenje zgrada – JP „Gradsko stambeno“

- Ekološka zaštita - Grad Beograd

- Osiguranje stanova i osiguranje lica

- Održavanje kablovske televizije

Relevantne usluge za ovaj rad koje se naplaćuju ovim putem su: Odnošenje kućnog smeća - JKP

„Gradska čistoća“ i Ekološka zaštita - Grad Beograd. Ove dve usluge su bazirane na plaćanju po

metru kvadratnom domaćinstva i iznose 4,72 din/ m² za odnošenje kućnog smeća i 0,68 din/ m² za

ekološku zaštitu.[6]

Ako uzmemo u obzir da u Beogradu , po popisu stanovništva, domaćinstava i stanova iz 2011godine,

živi 1.576.124 stanovnika u 606433 domaćinstava a u Republici rbiji prosečan stan ima površinu

od 68,9m²dobija se sledeća tabela potrošnje (tabela 1).[7]

Tabela 1 cena održavanja trenutnog sistema

Tip komunalije Po prosečnoj glavi stanovnika Ukupno za Beograd

Ekološka zaštita 18 din/mesečno 28,412,599 din/mesečno

Odnošenje kućnog smeća 125 din/mesečno 197,216,863 din/mesečno

Ukupno 143 din/mesečno 225,629,462din/mesečno



7

2.2 Mane trenutnog sistema naplate

Odnošenje kućnog smeća - JKP „Gradska čistoća“ i Ekološka zaštita - Grad Beograd su obe bazirane

na m² domaćinstva i ako je gradjanin taj koji pravi djubre i zagadjuje zivotnu sredinu. Ako uzmemo u

obzir da domaćinstvo sa više članova pravi više otpada i zagadjenja od domaćinstva sa jednim članom

a oba su iste površine zašto bi oba domaćinstva plaćala istu taksu.

Na žalost ni prebacivanje sa m² na člana domaćinstva ne bi u potpunosti rešilo problem neefikasne i

nefer podele ovih taksi jer neki članovi drastično više zagadjuju zivotnu sredinu od drugih. a

obzirom da je skoro nemoguće i potpuno neefikasno pokušavati utvrditi koliko tačno koji pojedinac

zagadjuje, ovaj metod naplate nikad neće moći biti fer i efikasan.

Još jedna velika mana ovog sistema je što cena usluga koje pružaju ova preduzeća nisu fiksna i

menjaju se u zavisnosti od godišnjih doba, novih proizvoda, trendova, ekonomskih i drugih faktora. I

zbog toga tek po negativnom uticaju tih faktor a dolazi se do saznanja o povećanju troškova i pravi se

nova računica za novu i veću taksu. U slučaju pozitivnih uticaja tih faktora retko ćemo videti

smanjenje te iste takse.

2.3 Nov Sistem Naplate

Zbog neefikasnosti i nefer uslovima trenutnog sistema naplate mora se promeniti sam sistem.

Idejni sistem koji bi fer i efikasnije rešio ovaj problem je Integralno upravljanje otpadom.

Sistem integralnog upravljanja otpadom

podrazumeva ukidanje stavki; Odnošenje

kućnog smeća - JKP „Gradska čistoća“ i

Ekološka zaštita - Grad Beograd, iz

infostana i uvodjenje dodatnog poreza

proizvodjačima i uvoznicima iz kojeg bi

se finansirale usluge koje su pružale ove

dve stavke.

6. http://www.politika.rs/rubrike/potrosac/196510.lt.html

7.Popisstanovništva ,domaćinstava i stanova 2011 .

uRepublicirbijiRepubličkizavodzastatistiku

Slika 4. Reciklaža i zdrava planeta zemlja (http://conserve-energy-future.com/Images/Why-Recycle.jpg)

http://www.politika.rs/




8

Ovaj porez bio bi baziran tako, što bi svaki proizvo, u zavisnosti od količine otpada i zagadjenja koju

pravi (ambalaža i sam proizvod) njegov proizvodjač ili uvoznik , morao da plati predodredjenu sumu

koja će pokrivati troškove usluga za njihovu reciklažu, transport do deponije i sam uticaj koji će posle

imati na toj deponiji. Predodradjena suma bi mogla da se izvede iz toga koliki su trenutni troškovi za

upravljanje tipom otpada po kilogramu i taj broj pomnožiti sa ukupnom težinom proizvoda

napravljenih u toku tog meseca od strane proizvodjača.

Primera radi: Proizvodjač automobila bi plaćao veći porez po svom proizvodu od proizvodjača žvaki i

njegov porez bi bio iskorišćen za finansiranje reciklaže metala,plastike,ulja i gume, dok bi

proizvodjač žvaki finansirao reciklažu papira i plastike (ambalaža) i JKP „Gradska čistoća“ za

uklanjanje proizvoda po završetku njegove upotrebe.

Jedini otpad koji ne bi bio pokriven ovim sistemom je organski otpad poput hrane, lišća, drv eta,

biljaka, slame itd. Ovaj problem bi mogao da se reguliše reciklažom ovog tipa otpada. Organski otpad

bi se uz pomoć procesa kompostiranja i digestije razložio u kompost ili malč koji bi se koristio u

poljoprivredne svrhe ili za uredjenje pejzaža. Proces stvaranja komposta od organskog otpada stvara

gasove poput metana koji bi mogli da se iskoriste za generisanje struje i toplote i time bi se ovaj

proces maksimalno iskoristio. av profit od prodaje komposta i električne energije dobijene ovim

putem bi se koristio za finansiranje odnošenja ovog otpada.

Sav potencijalni otpad koji nije pokriven ovim sistemom a nastao od strane gradjana bi završio u

kontenjerima koji su predvidjeni za deponije. To bi značilo da bi njegovo uklanjanje bilo finansirano

od strane proizvodjača i uvoznika proizvoda koje je trenutno nemoguće reciklirati. Ovo bi bio vid

dodatne motivacije proizvodjačima da koriste materijale koji se mogu reciklirati. a povećanjem broja

proizvodjača koji bi prešli na materijale koji se mogu reciklirati ostali proizvodjači bi osećali veći

pritisak da i oni učine isto jer bi njihov porez konstantno rastao.

Po uvodjenju ovog novog sistema morao bi da postoji prelazni period u kom bi oba sistema bila na

snazi jer bi se samo odnošenje djubreta finansir alo od strane gradjana dok bi se ulaganje u nove

infrastrukture poput centara za reciklažu, novih kontejnera bili finansirani od strane novog sistema. Po

završetku izgradnje infrastrukture neophodne za funkcionisanje nobog sistema bi se ukinuo stari

sistem.



9

2.4 Prednosti i mane novog sistema

Zbog ovog dodatnog poreza na proizvode proizvodjači bi digli cenu proizvoda, i tako bi prosečan

gradjanin imao veće mesečne troškove u iznosu od otprilike 143 dinara koje je uštedeo jer neplaća

više troškove za dve stavke iz infostana(tabela 1 str.X). Ovde bi došlo do jedne velike razlike u

odnosu na predjašnji sistem naplate a to je da bi svaki pojedinac, u zavisnosti od toga koliko

proizvoda kupuje mesečno i samim tim pravi otpada na mesečnom nivou, plaćao pravu sumu koju je

dužan za zagadjenje koje pravi.

Još jedna prednost ovog sistema je što bi JKP „Gradska čistoća“ i Grad Beograd dobijali pare unapred

za svo buduće djubre koje će biti napravljeno i samim tim imati višak para koje bi mogli da

investiraju u dodatni razvoj sistema reciklaze, upravljanja otpadom kao i ekološke zaštite.

Proizvodjači bi bili više motivisani da prave kvalitetnije proizvode od obnovljivih i recikliranih

materijala i time uticali na smanjenje prekomerne potrošnje neobnovljivih resursa.

Nov sistem bi bio fleksibilan i sam bi sebe modifikovao u zavisnosti od svih faktora i to pre nego što

bi došlo do povećanja ili smanjenja u zagadjenju.

a povećanjem korišćena održivih inustrija sa vremenom bi došlo do razvoja novih tehnologija kao i

novih znanja iz oblasti održivog razvoja sto bi pored lokalnog značaja imalo i globalni uticaj.

Najveća mana u implementaciji ovog sistema je u tome što bi postojao prelazni period sa starog na

novi sistem prilikom koje bi moralo da se uloži u izradu studi je. tudija bi istraživala koliko bi se

plaćao porez, za koji tip proizvoda i ambalaže. Bila bi potrebna i veća ulaganja u postrojenja za

reciklažu svih tipova resursa koji mogu da se recikliraju. Posle tih inicialnih ulaganja životni standard

svih gradjana kao i kvalitet okruženje u ko jem žive bi drastično porastao.

Mana kod organske reciklaže je što bi cela populacija države morala biti snabdevena posebnim

biorazgradivim kesama koje bi se koristile za bacanje organskog otpada. Takodje morala bi da se

podigne svest gradjana da odvajaju organski otpad od neorganskog što bi bio dugotrajan proces.



10

Zaključak

Sa napretkom zemalja u razvoju potreba za odr živim razvojem postaje sve veća, jer trenutni tempo

potrosnje dovodi do iscrpljivanja prirodnih resursa. vaki problem treba rešavati na njegovom izvorua ne samo pokušavati sanirati njegove posledica i po tome se nov sistem integralnog upravljanja

otpadom razlikuje od trenutnog sistema. Integralno upravljanje otpadom bi smanjilo nepotrebnu

potrošnju, i razvilo svest kod gradjana i proizvodjača o svom ekološkom otisku. Ukidanje računa

gradjanima i stvaranje takse proizvodjačima bi stvorilo fer raspodelu odgovornosti i stimulisalo razvoj

industrija baziranih na obnovljivim izvorima i reciklaži, i stvorilo realne cene svakog proizvoda. Nov

sistem naplate ima svoje prednosti i mane, i kao svaki sistem nije savršen ali je bolji od trenutnog

zbog njegove fleksibilnosti i efekata po sredinu. Najgori tip sistema onaj koji stagnira dok se

okruženje oko njega menja. Ovaj novi sistem bi davao zadovoljavajuća rešenja na probleme koji sunastali kao posledica modernog života, i pritom širio ekološku svest gradjanima što bi posle nekog

vremena dovelo do stvaranje još boljeg sistema.

Literatura

1. Calver, G., What Is Packaging Design, Rotovision. 20042. "What'sYourConsumptionFactor?"The New York Times (2008-01-02)

3. http://overconsumption.askdefine.com/ 4. Brown, Lester R. (2011). World on the Edge: How to Prevent Environmental and

Economic Collapse. Earth Policy Institute. Norton. p. 7.

5. http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=3706

6. http://www.politika.rs/rubrike/potrosac/196510.lt.html

7. Popis stanovništva, domaćinstava i stanova 2011. u Republici rbiji, Republički

zavod za statistiku



http://overconsumption.askdefine.com/









integralno upravljanje otpadom

Documents