julia 011 zm - darkwoodprodavnica.rs · ovo su reči koje nam saopštava baka julije kendal, žena...

S L U C A J E V I J E D N O G K R I M I N O L O G A

Večni počinakTEKST: Đankarlo Berardi

CRTEŽ: Serđo Topi

Ovo su reči koje nam saopštava

baka Julije Kendal, žena koja je

svojevoljno otišla u starački dom

kako bi unuci dala slobodu da živi svoj

život (i pravi svoje greške). Đankarlo

Berardi, scenarista Večnog počinka

i autor celokupnog serijala, kroz lik

ove ponosne i drage starice saopštava

nam jednu poentu sveske koju držite

u rukama: starost je pre svega samoća.

Stanovnike doma Sent Džordž, u kome

se radnja odvija, svi su zaboravili – društvo,

prijatelji, rodbina – prepušteni su sami sebi. No, kao

što nam prvih nekoliko strana Večnog počinka pokazuje,

oni i dalje životare, imaju sopstvenu rutinu, stvaraju

nove veze među sobom da bi nadomestili one koje su

vreme i godine razvezale. I to je život, kakav-takav. U

državi u kojoj su penzioneri i stariji ljudi uopšte ugrožena

vrsta, prinuđena da jedva spaja kraj s krajem, nije teško

zanemariti duhovne i emocionalne potrebe seniora.

Jednog dana, kad (odnosno – ako) budemo prevazišli

puko preživljavanje, možda ćemo i ovde biti u prilici da

se pozabavimo usamljenošću koja se javlja (ili pojačava)

pred smiraj života.

Dotad, Berardi se potrudio da nas navede na razmišljanje:

težište ove priče uopšte nije na detektivskom postupku,

nije čak ni na stvaranju psihološkog profila ubice; Julija

do rešenja, koje je slično rešenju u jednom romanu Agate

Kristi, dolazi više intuitivno nego intelektualno. Glavni

prostor u priči dobija sam starački dom Sent Džordž, starci

u njemu, ali i zaposleni i igre koje se oko toga igraju. I

tu Berardi briljira, stvara likove koje uspeva da oživi u

svega nekoliko kadrova, od simpatičnih starica koje se

čude što je „onaj mladi“ Bert Lankaster preminuo, preko

nesrećne servirke Kerol Bjukel, pa do samog direktora

ustanove. Što je i logično, jer sudbine likova nas pogađaju

samo ukoliko se vežemo za njih, a Večni počinak bi bez

te Berardijeve humanizacije bio samo još

jedan prosečan krimić. Umesto toga,

imamo sudbinu staraca koji se očajnički

trude da ne budu sami i zaboravljeni.

Za (veći?) deo odlične atmosfere u

Večnom počinku zasluge ima i čuveni

crtač i ilustrator Serđo Topi. Stariji

čitaoci se možda sećaju njegovog rada

na strip serijalu Otkriće sveta u stripu,

ali ovaj veliki autor iz Milana poznat je

uglavnom po sopstvenim kreacijama kao

što su Šaraz-De i Kolekcionar (koje je nedavno

objavila zagrebačka Fibra), stripovima čiji grafizam

ostavlja bez daha, tako da pomalo problematična naracija

između kadrova, pa i sama sekvencijalnost stripa,

padaju u drugi plan i postaju nevažni. Međutim, bilo je

očekivano da se crtač s toliko jakim autorskim pečatom

neće lako uklopiti u izdavačku kuću Boneli, koja je pre

svega industrijski nastrojena. I zaista, ograničavanje

Topija na šest kadrova po strani, standardno bonelijevsko

kadriranje i rad po tuđem scenariju nisu usrećili ni

scenaristu Berardija, ni urednike serijala, a ni samog

Topija. Dobitnici su na kraju samo čitaoci, koji ovde mogu

da uživaju u vanserijskom crtežu na jednom u načelu

komercijalnom strip serijalu.

Recimo na kraju nešto i o prevodu naslova ove epizode.

Naime, naziv originala, L’eterno riposo, neprevodiva je

igra reči. Osnovno značenje svakako jeste „večni počinak“,

koji smo mi upotrebili, ali „casa di riposo“ znači „starački

dom“, tako da u originalu imamo spoj večnog počinka

i staračkog doma. Kako ne bismo pribegavali nekim

nesuvislim rešenjima („Starački dom smrti!“ ili nešto

podjednako trashy), rešili smo se za bukvalan prevod, koji

u sebi ipak sadrži dovoljno naznaka o temama koje se u

stripu nalaze.

Uživajte – dok ste još mladi. Makar u duši.

„Vidiš, biti star već je samo po sebi neprijatno. Moraš da prihvatiš neka nova ograničenja, nove poteškoće. Svakim danom ponešto gubiš... Na kraju života gledaju te kao neku stvar i tvoje prisustvo više nema nikakvog značaja ni za tebe ni za ostale... Postaješ niko i ništa. Prava bolest starih ljudi jeste ravnodušnost...“

4 � �Večni počinak

Večni počinak � �5

DOBAR DAN... ZDRAVO, KEROL.

jesi li odavno stigla?


pre deset minuta. oči-stila sam filter na mašini za

pranje sudova. a ti, jesi li spavala kod kuće?

ne. nisam uopšte

spavala...

bila si kod njega?

da. cele noći smo se raspra-vljali. hoće da raskine... ali nema

hrabrosti da to prizna! kad sam izašla, otišao je na

drugu stranu...

zato sam mo-rala da dođem

pešice i nisam čak imala ni vremena

da se presvučem... platiće mi zbog

toga...!

ne veru-ješ mi?

ne.


gospode...! zvono je od jutros još iritantnije

nego inače...!

jesam li u pravu, arni?

hej, čuješ li

me?!HRRRR

bum!šta to bi...?

neka eksplo-zija?!

aha, protiv-vazdušna od-

brana...!


...sigurno je od paprika koje sam

pojela sinoć... ne znam po kom kriterijumu

biraju hranu za večeru...!

mogla si da uzmeš

blitvu...!

šta da radim kad volim pa-

priku...

tja, onda nemoj da kukaš...!

ne kukam. samo sam re-

kla da mi gori u stomaku...!

...ne, čekaj, nemoj sad da zoveš... sa-čekaj da ostali

ustanu...!

šta te briga? valjda su za to

plaćeni?sramota

me je... ja... ne znam kako se to desilo...


bože, ka-kvo poniženje...

umreću od bruke...!

ili od nečeg drugog ako mi ne dopustiš da ba-rem otvorim prozor...!

zakuni se da nikome

nećeš reći... zakuni se!

kunem se. mogu li sad da

otvorim?

...i jutros ste me prete-

kli, pukov-niče...!

za neko-liko minuta, sajruse, za nekoliko

minuta!

to je navika. mi iz stare garde ustajemo već na

prvi zrak sunca!

upoznao sam još takvih...

u ardenima je bilo oficira koji

su mogli dani-ma da ostanu

budni...!

to je stari kov voj-nika, zaboravljenih

i od boga i odljudi!


jednog dana će pri-metiti šta su

izgubili...

ali će biti kasno!

samo potkresivanje?

da, nemojte da je izbrijavate... osula

mi se koža...!

vreme jeza ustajanje, kler, već je

odavno zvo-nilo...

kladim se da ćeš danas dobiti pismo od svog

džordža!

moramo da ih razumemo, oni imaju

svoje porodice, decu, posao... a mi...

nama je i ovde dobro...!


osim što treba doče-kati da padne

veče...

pa, ja ću krenuti... osta-viću ti mleko na

toplom...


samo malo...!

evo, bako, stigle smo...!

već sam vam rekla, gospođo piters. ja ni-kad nisam imala decu,

a još manje unuke!

uh...! nešto smo osetljivi

danas...!

mene su izdale no-ge, ali ne i

mozak!

dobar dan...! šta želite danas, kafu ili čaj?

već šest godina pijem

samo čaj, kerol!


i nama dajte čaj, hvala...!

kako ste slatki danas, gospo- đice kerol...!

oh, užasno se osećam, nisam se dobro

odmorila...!

blago vama...!

zašto blago njoj? rekla je da nije

spavala...!

a ti ne znaš šta to znači u njenim

godinama?

jesi li je ti razu-mela, sali?

ja sam uvek dobro

spavala!

...vaši lekovi, nete...! oh, hvala,

gospođo tej-lor...! imate li vesti o fre-

deriku?


čula sam se s primariju-som. izgleda da je prilično dobro podneo operaciju.

mislim da ću sutra otići da ga obiđem...

pozdra-vite ga od

nas...!

recite mu kako oče-kujemo da se

brzo vrati!

ne tako brzo. neka uživa dokle

god može pre nego što se vra-

ti ovamo...!

preneću mu...! da li je neko video donalda?

ne... sigurno je još u sobi...

čudno, već je pro-šlo osam

sati...!


to radi iz inata, sigur- na sam...! svaki put kad čeka hranu, prevrne

posudu s vodom!

ostavite je, emili. bolje bi bilo da i vi nešto poje-

dete...!

već sam popila mleko pre nego što sam krenula. to je jedino belo što mi odgovara!

to važi i za tebe, jesi li razumela?...! nemoj

da se praviš ble-sava...!

ovde imam već dovoljno posla, samo mi fale još tvoji hirovi!


u pravu ste, emili. kuća je velika i ako

vam je zaista potrebna pomoć...

pomoć u če-mu...? ja sam se

oduvek snalazi-la sama...! ali

ako vam ja više nisam dovolj- na...

to sam rekla zbog vas... ne

želim da se pre-više umarate...!

jesam li se ja ikada ža-lila? oduvek sam davala

sve od sebe ne bih li vas zadovo-

ljila...!

i ja sam zadovoljena...! kao što sam vam rekla, htela sam samo da...

ako vam više ne odgovaram, mora-

te to da mi kaže- te otvoreno! samo to vas

molim!

oh, bože. kako je uopšte došlo do ovog razgovora...? ja želim da vi osta-

nete, emili. vi ste već postali deo ove kuće i mog života...

ne... ne kažeteto tek tako?

naravno da ne...! to najiskrenije

mislim...!

hvala... znate, nije

lepo osećati se odbače-

no...!


Bio je to jedan od onih retkih dana kad Emili obuzima osećaj napuštenosti. Kad naiđe, to je kao kad pada kiša: ništa ne može da se uradi. Samo treba čekati da je prođe.

Ubrzo nakon toga pozvao je Ben Irving. Dogodilo se ubistvo u jednom malom starač-kom domu na periferiji grada. Tužilac je tražio da dođem.

...kako to mislite da ne želite da me ostavite

u ovakvom stanju...? o čemu vi to kog đa-

vola govorite?!

ja se sasvim dobro osećam

i imam gomilu toga da završim! mislite vi na svoj

posao, a ja ću na svoj!


on je bio stanar sta-

račkog doma?

da, zvao se donald erik-son. saznaćemo nešto

više kad bude stigao direktor.

da li su ga obave-

stili?

telefonom. na odmoru je, u port česteru.

a ostatak tela?

ovuda, molim vas...!


to je sigurno delo nekog ludaka, možda ne samo jed-nog. iskasapili su ga kao neku životinju i razbacali po čitavom dvorištu.

išču-pali su mu

i srce.

srce?

da. eno ga tamo...

oh, bože... a kako su

ga....?

ekserom.

Nastavili smo jezivi obilazak pronalazeći ostatke tog sirotog, izmrcvarenog tela. Svaki komad tela izgledao je kao delić neke besmislene slagalice, kao deo nekog okrutnog i zamršenog rituala.


dobar dan, doktore

tejt...!

o, go-spođice ken-

dal, kako ste?

bila sam dobro pre... ovoga...

posao je stručno oba-

vljen. možda jeu pitanju neki

mesar.

ali vidim da ima malo

krvi...

tako je. rasko-madan je na nekom

drugom mestu, a onda donet ovde da bismo mi mogli da ga pro-

nađemo.

izgleda kao neko upo-zorenje ili pretnja...

i ja sam to po-mislio, ali ipak se

vi bolje razu-mete u to.

možda su hteli da ostave takav utisak.

ili moždanisu.

možda.


Stanarima staračkog doma ništa nije moglo poremetiti svakodnevni ritual u vreme ručka. Nisu čak bili ni radoznali da prate snimanje forenzičara, koji su tako mogli na miru da obave posao.

Čak je i saslušanje moralo da sačeka. Zato smo Irving, Veb i ja uz izgovor kako idemo nešto da pojedemo otišli da na miru sredimo misli.

...da sam znao da postoji ovo mesto,

doveo bih svoju taštu...!

...ali ona sedi u jednom od najek- skluzivnijih hotela na selu i troši celu svoju penziju, plus platu moje žene, a delimično

i moju...!

ima osamdeset osam godina i predvi-đamo da će u takvim uslovima živeti

još sigurno trideset pet!

nikad ne potce-

njujte...

lopov!


zaustavite ga! do đavola! sklonite se, gospođi-

ce kendal!

stoj ili pucam!


alane...! je l’ sve u

redu?!i te kako!

jadničak, kako se razbio...

sreća pa sam se parkirao s druge stra-

ne...!

idemo da pogle-

damo!


proklet bio...!

preseci mu put, bene!

ne mrdaj! u ime

zakona, uhapšen

si!

predajem se...!

propao ti je pokušaj. ja sam poručnik veb iz policije. pruži ruke...!

u redu, gospodine...

bestraga!


kuda si krenuo?!

stoj ili pucam!

sklonitese, julija!


makni se, gusko...!


...pokušali su već dva puta! sad već umeju i da deaktiviraju alarm! kad sam kod kuće, sve vreme provodim na prozoru!

i danas sam ga

konačno uhvatio!

pa, imali ste sreće, gospodine

smit...!

kakva crna sreća!

vidite na šta liči!

što pre budete došli u policiju da

date izjavu, pre ćete naplatiti štetu od

osiguranja...!

koliko vre-mena otprili-ke treba da

prođe?

da vam plate...? ne mno-

go... osam, devet meseci ako sve

bude bilo u redu...!


evo... samo još

malo...

u redu, u redu. dosta

je bilo...!

odvedite ga u bolnicu i pazi-te na njega. jaću svratiti ka-

snije.

u redu, po-ručniče.

kako vam je oko?

više me boli rana nego ponos... a šta vi kog đavo- la držite u toj tašni?

pepeljaru od alaba-

stera. sinoć sam s leom

bila u jednom ozloglaše-

nom delu grada...

podrža-vam. ponekad

je neophodno unapred se zaštititi...!

...jutros sam na brzinu izašla i ni-

sam imala vremena da promenim

tašnu.

dobro ste mu ra-zvalili vilicu, s obzi-rom na to da ste gaudarili običnom pe-

peljarom...!

i posle kažu da pušenje

škodi zdra-vlju...!


U restoranu maltene nismo ni dotakli hranu. Uprkos Irvingovim pokušajima da opusti atmosferu, ubrzo je svako od nas ostao zadubljen u misli.

Veb je prvi razbio tišinu.

možda je u pitanju osveta. ne bih se začudio ako bismo otkrili da je taj erikson već bio osuđivan...

ako je bio mafijaš, onda si-gurno nije imao uspeha. „sentdžordž” je jedan od najskro-

mnijih staračkih domova u gradu...

u tom sluča-ju novac nije

bio motiv.

zašto bi neko uopšte ubio starca koji je već jednom nogom

u grobu...?!

možda zato štoje i njemu pre-ostalo malo

vremena.

ako tako gle-daš na stvari, ondabi svi u domu mogli da budu osumnji-

čeni...!

nisam to rekao, ali bi oni nešto morali da

znaju...!


ne znam... ne verujem da je bio snima-

telj!

ne, gospo-dine horn, pitao sam vas da li vam je gospodin erikson bio prijatelj!

ah, izvinite, ali morate da pričate malo

glasnije...!

na ovo uvo slabo čujem...! ja dobijam

i penziju, znate...? šta smo ono

rekli?

da vam je bio pri-

jatelj!

ah, da... mogao bih da kažem da jeste... svi se mi ovde poznajemo...! mada do-nald nije bio baš pričljiv... odnosno,

pričao je, ali ga nismo razumeli...!

zašto ga ni-ste razumeli?!

jednim delom zato što je go-vorio švedski, a drugim zato što

mu je jezik bio paralizovan!


znate, imaoje šlog. to je bolest koja

pogađa stare ljude...!

ali ste ga shvatali?!

ne, ne, dobro je hvatao...! nije on imao problema s rukama,

nego s jezikom...!

nisam rekao da hvata, nego

shvata!

ah, u redu... znate, moje

uvo.

znam, primate

penziju...!

otkud ste to znali?

ali slobodno mene pitajte...

ja sam jedan od najstarijih ovde.

sve sam ih do-čekao...!

pauza!

u redu, kako hoće-

te...! da znate da ja nisam

umoran.

hoćeš li ti da na-

staviš?

neću.


...i nije imao rođake, niko nije

dolazio da ga posećuje?

koliko jaznam, nije.

znači, nije dobijao poštu i nisu ga pose-ćivali rođaci i pri-

jatelji...

nije bio je-dini. ko se još

seća starih ljudi?

ja imam dvoje dece. ćerka je u australiji,

a sina viđam četiri puta godišnje. plaća stanari-

nu preko banke da ne bi morao da dolazi

svakog meseca.

u svakom slučaju, do-

nald je te- ško govorio

i zato su ga svi izbegava-

li. takođe je spavao

sam.

i kako je provodio

dane?

u kuhinji. gledao je u zid

ispred sebe.

da li je postojao zato neki razlog? da li se možda sprijateljio

s nekom kuvari-com?

ne verujem. u naše doba su siromašni

ljudi provodili vreme u kuhinji. to je bilo

mesto na kom se okupljala po-

rodica.


znači, on je tu na

neki način bio spokojan...

mislim da jeste. osim toga, mentalno je bio potpuno bistar. bilo mu je teško

što ga drugi izbegavaju.

zbog takvih stvari ljudi mogu da postanu agre-sivni. da li se ikad

svađao s nekim?

ne bih rekla... kad je bio ljut, pričao je

na švedskom...!

ali to nikad nije trajalo du-go. nakon deset

minuta bi sve prošlo.

on je u suštini bio dobar čovek. uvek ljubazan i uslužan,

naročito sa ženama.

i moj muž je bio takav, mislim dobre nara-vi... nažalost, umro je kad je imao pedeset šest godina. ja sam izdržala sama do šezdesete, a onda sam došla ovde...


...sedeo bi tamo satima ne progovarajući ni reč... izgledalo je kao da je zamišljen...

ali ako bi mu se neko obratio, rado je razgovarao...

ja sam mnogo brbljiva... pričam čak i kad sam sama

samo da ne bih ćutala...!

da li vam je ispričao nešto

o sebi?

da, ispričao mi je ponešto... radio je interesantan posao, kao električar... ali u pozo-

rištu. upoznao je mnoge umetnike, i to uživo...!

a o svojoj porodici?

pa, znam da je imao se-damdeset osam godina, da je bio u braku i da se onda razveo... žena mu

je umrla od neke bolesti...

da li je imao dece?

mislim da je imao jednog sina, i on je umro... ali davno, pre nego

što je on došao ovde...


njegova strast je bila

muzika... u onoj sali stoji stari, zabora-vljeni klavir i on bi s

vremena na vreme od-svirao neki motiv

iz svoje pro-šlosti...

to je sigurno bila razbibriga

i za ostale...

i nije baš. stari ljudi su kao deca. često su zli jedni prema

drugima...!gospodine

poručniče...!

šta je bilo, harisone?

forenzičari su završili. momci iz mrtvačnice čekaju da odnesu...

ovaj...

reci im da dolazim... hvala vam, gospođo batler.

ako vam još nešto bude palo na pamet, ovo je

moj broj...

oh, hvala i vama...!


Ostatak dana proveli smo slušajući priče drugih stanara. Stari ljudi su rado pričali, pre svega o sebi, o svojim najbližima i starim dobrim vremenima.

To je bilo razumljivo. Iako je povod bio neprijatan, ipak je to bila prilika da razbiju monotoniju. Naravno, na površinu nije isplivao nijedan element značajan za istragu.

...logično je da je u tom tre-nutku nastupila opšta panika. situacija je mogla da izmakne

kontroli. zato sam morao odlu-čno da intervenišem...!

potvr-đujem!

u ovakvim slučajevi-ma od presudnog jeznačaja preuzeti stva-ri u svoje ruke. ton kojim se obraća- te važniji je od samih reči...!

potvrđujem!


...gospođa sali martin je stanarka „sent

džordža”...

gospo-đica, moliću

lepo!

naravno, izvinite. da li ste

dobro poznavali žrtvu?

već šest godina živim

ovde i nikad ni-sam videla ništa

slično!

gospodin erikson je bio dobar čovek i prava je sramota što vla-

sti dopuštaju da se dešava tako nešto!

po našim informaci-jama policija je brzo

intervenisala...

to znači da je u planu neki nov projekat?

da, ali se sada svi osećaju pozvani da kažu šta imaju na njegov račun.

život ljudi je svetinja, bilo da su živi ili mrtvi!

ali na stare ljude niko ne obraća pažnju! mi ovde moramo da umremo, inače će nas prebaciti na neko drugo mesto, daleko od našeg grada i naših najbližih!

da, gospođo! idite da vidite nov urbani-stički plan! i vi biste mogli jednom da radite svoj posao!


istraga se nastavlja, ali je

detektivi trenutno obavljaju u najvećoj tajnosti... tina dejvis,

garden tv...!

...da li se ja to varam ili u tom sta-račkom domu nema

čak nijednog crnca?

da, nisam ih videla...

to je logika kulture belaca. kad nemaju na koga

da se okome, napadaju jedni druge!

mislite da je neko od

tih starih ljudi poči-

nio taj... masakr?

ja od belaca svašta mogu da očekujem!


vidimo se sutra. ne zaboravite na šerpu

na šporetu!

u redu, prijatno...!

idemo, toni, vreme je za papicu!

piletina i paprike...! njam... ostavićemo da se malo ohladi, a onda ćemo zajedno jesti, važi?

To je jedno od mojih omiljenih jela, ali ga teško varim, naročito uveče pre nego što odem na spavanje...


mhmmm...

uuf...!


KKVVOO

KK VVOO

KKVVOOOOOO KKVVOOOOOO


KKVVOO

KKVVOOKKVVOO

KKVVOOOOOO

u pomoooć!


oh, bože...!


OOOH...!


...uveče se glavna kapija

hermetički zatvara. s vremena na vreme ja to lično obavim... što znači da je onaj koji je ušao jedino mo-

gao da preskočizid ili da...

...prođe kroz ulaz sa zadnje strane...!

proverili smo. zaklju-

čan je.

brava je stara, tako

da je dovoljno gurnuti je i...

jesu li uzeli oti-

ske?

o bože, šta sam sad

uradio...?


ne brinite, direk-tore. forenzičari su

sve već pregledali na mikroskopu i ništa

nisu pronašli!

a mesto na kojem je telo

raskoma-dano?

nismo ga pro-našli, ali zato ćemo pretre-sati sobu po

sobu...!

to je suludo! neko je mogao da ga odnese odavde

da bi ga ubio i da ga onda vrati!

da, be-smisleno je, kao uostalom i sko-

ro svi drugi zločini.

a ovaj naročito...!

kome bi mogao da se zameri jedan starac koji ovde živi već petnaest godina...? osim

toga, bio je veoma bolestan... od raka pluća... nije mu još bilo ostalo

mnogo od života.

neko ga nije voleo. prove-rili smo da li je bio osuđivani utvrdili smo da je pre dva-deset tri godine u masaču-

setsu pregazio jedno dete i ubio ga...


bio je osuđen na uslovnu kaznu. promenio je državu, ali su ga izgleda roditelji tog deteta

dugo tražili da bi mu se osvetili...

osveta nakon dva-deset tri godine?

istražu-jemo i u tom

pravcu.

ima li istine u pri-či da će starački

dom biti pre- mešten?

čitav kvart je pre-dviđen za rušenje da bi se izgradio nov stambeno-

-poslovni centar...

ponudili su nam smeštaj van grada, gde bi naši stanari

konačno mogli da udišu svež

vazduh!

za stare ljude je svaka

promena sredi-ne traumatična,

gospodine tilman...

nisam ja taj koji odlučuje. „sent

džordž” vodi upra-vni odbor...

to znači da biste mogli

da se usprotivi-te tom projektu

ako biste že-leli...

ovo nije dobro-tvorna ustanova,

doktorko kendal. moramo da vodimo

računa o bu-džetu!


Došao je trenutak da pregledam sobu Donalda Eriksona. To je značilo da moram da pretu-ram po njegovom životu. Ušla sam na vrhovima prstiju, kao da je njegov duh još prisutan.

Sve je bilo u savršenom redu. Pokojnik je bio pedantan čovek. Čekovi od penzije nalazili su se u fioci, zajedno s ličnim dokumentima i porodičnim fotografijama.

Žena i sin su se razdragano smejali ne znajući kakva ih sudbina čeka.


Tu su bile i polaroid fotografije sa slavnim ličnostima kao što je Frenk Sinatra, koga je sreo zahvaljujući svom poslu. Mora da je bio vrlo ponosan na to.

U ormanu je bilo malo odeće, pohabane ali čiste i uredne. Cipele su bile savršeno ugla-čane, iako im je bilo potrebno jedno dobro pendžetiranje.

U fiokama sam pronašla veš, zakrpljen i brižljivo složen, i kutiju s lekovima, do vrha punu pakovanjima nabacanim bez reda.


Kupatilo je bilo besprekorno čisto, kao i sve ostalo. Ubrusi su bili dotrajali ali čitavi. Kada je bila obična, a ne sedeća, kakve obično koriste stari ljudi.

Koristio je četku za brijanje, sapun i starinski brijač. Nije bilo dezodoransa, pene za brijanje niti kolonjske vode.

Jedini element koji se nije uklapao u taj opšti red bili su lekovi. To me nije iznenadilo. Kakav je drugačiji odnos mogao da ima prema bolesti koja ga ubija?


oh, baš sam vas tražio...! imate li

novosti?

onaj lopov kojeg smo juče

uhvatili insistira da me vidi. kaže da želi da mi otkrije nešto

važno u vezi sa zločinom...!

pretpo-stavljam da je to blef.

gotovo sigurno jeste, ali pomislio

sam da biste i vi možda želeli da budete

prisutni...

hoćemo li ići mojim ili va-

šim automo-bilom?


...ova kola još rade...! jeste li uspeli da po-pravite krov?

zašto, nešto nije bilo u re-

du?

tja, prošli put nikako nije mogao

da se podigne. ostali smo gologlavi

po pljusku!

nadam se da je popravljen. moj automehaničar

nik brine o tome...!

sigurno vas košta či-tavo bogat-

stvo...!

naprotiv. spreman je da ga popravlja čak i besplatno samo da ga

ne bih prodala...!

sigurno je zaljub-

ljen...!

da, veoma... u automobil...!


kad smo već kod kiše, izgleda da je počela da

pada...

ako vi tako ka-

žete...

na mojoj glavi to bolje može da se oseti nego na vašoj,

ali nije trenutak za ironiju...!

kakvu ironiju...? samo sam htela dakažem... oh, i ja sa-

da osećam...!

bolje bi bilo da stanem...

samo nastavite.

ja ću!


o bože...!


već dugo ga vrebam. velika je potraffnja za takvim automobilima...

tako ffam i proffle noći bio u oko-lini... ffigurno je bilo dva ffata...

šta ste videli?

ne mnogo, ali ffam čuo neku gungulu u dvorifftu ffta-

račkog doma...

...ffato ffam se ffakrio iza jedne kuće... i odande

ffam video to troje...

koje troje?

ne ffnam... neko troje

ljudi...

muškarce ili žene?

ne bih ffnao da kaffem... moffda

su bili muffkarci, ni-ffam ffiguran... bio je

mrak... i trudio ffam ffe da me ne vide... ali su

ifflaffili iz fftarač-kog doma...!

i kuda su otišli?


to me je najviffe iffnenadilo...! noffili su keffe u rukama i poba-

cali ffu ih u kontejnere niff ulicu...

i onda?onda ffu ffe vratili u ffta-

rački dom, ali ffam ffe bojao da će me primetiti i ffato

sam otiffao...!

i to je sve?

pa, da... to je ffveffto ffnam... mifflio

ffam da moffe da vam koriffti... ako biffte

mogli da kaffete koju dobru reč

ffudiji...

videćemo. ako se u međuvremenu još

nečega setiš, pozovi me.

budite beff brige!

žao mi je. nisam znala da sam vas tako

jako uda-rila...

oh, ne bri-nite! prijaće

mi da ffe malo odmorim...!

offim toga, oduvek

ffam voleo griff...!


...vidiš, biti star već je samo

po sebi neprijatno. moraš da prihvatiš neka nova ograničenja, nove

poteškoće. svakim danom ponešto

gubiš...

ali taj proces se sporo odvija i praktično toga nisi ni svestan. ono što te okružuje nagoni te

da razmišljaš i da svega postaneš svestan.

na kraju života gledaju te kao neku

stvar i tvoje prisustvo više nema nikakvog značaja ni za tebe ni

za ostale... po-staješ niko

i ništa.

prava bolest starih ljudi jeste

ravnodušnost... ravnodušnost

društva.

julia 011 zm - darkwoodprodavnica.rs · ovo su reči koje nam saopštava baka julije kendal, žena...

Documents