korak do posla

8/18/2019 Korak Do Posla

1/56

S A D R Ž A J

I – OSNOVE IZRADE BIZNIS PLANA

1. Šta je biznis

plan .................................................................. 32.a!" nap#a$iti biznisplan ..................................................... %

3. Osn"$ni ele&enti biznis plana'......................................... (

%. Nasl"$na st#ana i sa)*aj..................................................... (

(. Sa*eta!

)"!+&enta ............................................................. , ,. Osn"$n" "-#&ip#e)+zetni!+ ............................................ ,

/. Op0ti "s$#t na e!"n"&s!" "!#+*enje i ze&lje +#ei"n '.... /

. ilje$i plani#an" p#"je!ta !#at!" i )+"#"4ni................... /

5. Opis plani#an" p#"je!ta6p#"iz$")nja i +sl+e

.................... 17. 8e9ni4!" – l"isti4!i aspe!ti p"sl"$anja iin:#ast#+!t+#e ...

11. Lj+)s!i#es+#si .................................................................... 5

12. 8#*i0na analiza6p"ten;ijal p"n+)e i t#a*nje....................... 5

13.


2/56

1/.Ane!si .........................................................................

..... 1%1. a!" p#ep"znati s$"j biznis plan

...................................... 1%

15. "#isni iz$"#i )")atni9 in:"#&a;ija.................................. 1(

II – PRED?ZE8NI@A INIIA8IVA I


3/56

3.,. P#";ena !"li4ine p#")aje #"be ''..'''''''''''.. 2%

3./. P#";ena t#"0!"$a '''''..'''''''''''''''' 2%

3.. Sta#tni t#"0!"$i ''......'.'.

'''''''''''''''' 2( 3.5. A&"#tiza;ija ''''.'.''..'''''''''''''''' 2(

%.7. Reist#a;ija p#i$#e)ni9 s+bje!ta '..'..'''''''''' 2,

%.1. P#e)+zetni! '.'..'..''''..'.

'''''''''''''' 2, %.2. Reist#a;ija '....''...'''..'''''''''''''''.. 2,

%.3. P#a$ne n"#&e p#i$#e)n" )#+0t$a '..'...''.'''''.. 2,

%.%. Za)#+e '''.''.....''''..''''''''''''''' 2,

%.(. Za)#+*ni sa$et '.'''.'''''''.''''''''''' 2/

%.,.


4/56

(.2. Opis p#"je!ta '.'.....'''''''.''''''''''''. 32

(.3.


5/56

OSNOVE IZRADE BIZNIS PLANA

1. Šta je biznis plan

Biznis plan ili kako se kod nas često još naziva – poslovni plan,

predstavlja strateški document koji u pisanoj formi predstavlja, analizira Ivrednuje neku poslovnu ideju ili poslovni poduhvat. Kao takav, biznis plan ima dve osnovne funkcije:

. !a nosilac poslovne ideje ili poslovno" poduhvata # a to mo$e biti preduzetnik, vlasnik preduze%a, investitor ili menadzment &sa"leda svoju ideju tj. postoje%i biznis sa raznih aspekata, I datime ispita nje"ovu izvodljivost I isplativost'

(. !a omo"u%i nosiocu ideje da dobije podršku za svoju ideju ili

poduhvat. )ajčeš%e se radi o finansijskoj podršci od strane banke ili potencijalno" investitora, ali povremeno se mo$ekoristiti za privlačenje novo" menadzmenta, stvaranja

partnerskih odnosa sa dru"om firmom, dobijanje pozitivno"imidza kod javnosti, dru"ih firmi I dr$avnih institucija I dr.

Iz definicije I opisa funkcija biznis plana mo$e se videti da biznis planmo$e biti interni ili eksterni dokument. Interni biznis plan je prevashodnonapravljen da bi se sa"ledala isplativost poslovne ideje I svi rizici koji je

prate. Kao takav on prevashodno slu$i top menadzmentu I vlasnicima

preduze%a. *ksterni biznis plan je pre sve"a ura+en da bi se dobila podrška investitora odnosno finansijera. Isto tako, mo"u%e je napravitinekoliko verzija biznis plana u zavisnosti kome je namenjen. ako biznis

plan mo$e biti sa$etiji I više fokusiran na finansijski aspekt poslovanjakada se prezentuje bankama, mo$e biti više tehnički # sa detaljnijimopisom poslovno" procesa & kada je namenjen I ni$im nivoimamenadzmenta unutar firme I sl.

-ako je bitno da se izrada biznis plana ne shvati kao nu$no zlo/ zato

što je to deo neophodne dokumentacije koju tra$i poslovna banka ili nekidru"i potencijalni finansijer. Biznis plan pre sve"a slu$i vama

preduzetnicima, poslovnim ljudima da sa"ledate svoje poslovanje ilisvoju novu ideju iz raznih u"lova I da na taj način vidite da li ste nešto

po"rešno uradili ili planirali, da li postoje neke mo"u%nosti za poboljšanje, da li imate dovoljno resursa da uspete sa svojim projektom Idr. ako+e, jako je bitno da se biznis plan tretira kao $ivi/ dokument. označi da bi trebalo da" a stalno čitate, a$urirate, dopunjijete I menjate u

3


6/56

skladu sa promenama koje se dešavaju na tr$ištu, u makroekonomskomokru$enju I u vašem preduze%u. o zbači da treba maksimalno dakoristite svoj biznis plan u svom poslovnom $ivotu kao osnovu da

poredite šta ste planirali, a šta ste ostvarili' da vidite da li su vašaočekivanja u ponašanju potrošača I konkurencije bila tačna' dali je vaš

plan marketinških aktivnosti bio dobar' da li su vaše projekcijefinansijskih pokazatelja bile dobre I dr.0oslednja napomena koju je bitno dati u ovom uvodnom delu o biznis

planu jested a biznis plan rade kako pojedinci #preduzetnici&,tako I male,ali I velike firme' Biznis plan prave firme koje se tek osnivaju kao I onekoje posluju decenijama' biznis plan imaju kako profitne tako Ineprofitne or"anizacije. 1kratko, biznis plan je alat koji koriste svi onikoji $ele da promišljeno realizuju svoju ideju.

2. Kak nap!a"iti biznis plan

Biznis plan mo$ete napraviti na nekoliko načina:

. 2slanjaju%i se u potpunosti na sopstvene kapacitete I koriste%iliterature,

(. 2slanjaju%i se u potpunosti na spoljne" savetnika, konsultanta, I

3. Kombinuju%i ova dva pristupa.4vaki od ova tri načina izrade biznis plana ima svoje prednosti I mane.1koliko se odlučite da sami napišete biznis plan imate mo"u%nost danapravite finansijsku uštedu, ali sa dru"e strane mora%ete da investiratenešto vremena u savladavanju literature o pisanju biznis planova, analizitr$ištai izradi finansijskih projekcija. 1koliko se odlučite da u potpunosti

prepustite izradu biznis plana nekom eksternom konultantu bi%ete si"urnida %ete dobiti dokument koji ispunjava sve formalne uslove dobro" biznis

plana #da su uključeni svi neophodni elementi,jezik kojim se piše jeadekvatan,finansijska analiza je pravilno ura+ena I sl.& ali sa dru"e stranecena uslu"e konsultanta za pojedinačne preduzetnike mo$e biti previsokaI postoji rizik da spoljni konsultant ne uspe da dovoljno ubedljivo I

potpuno predstavi vašu poslovnu ideju. 1slu"a spoljno" konsultanta zaizradu polsovno" plana se najčeš%e prporučije kada su u pitanju srednja Ivelika preduze%s koja ve% posluju neko vreme I koja mo"u finansijski da

priušte uslu"u konsultanta. re%i način izrade biznis plana je

kombinovanje sopstveno" an"a$ovanja I koriš%enja uslu"a konsultanta.%


7/56

2vaj metod rada u"lavnom omo"u%uje koriš%enje pozitivnih strana prethodna dva načina. 1koliko se odlučite za ovaj pristup ima%ete uformalnom smislu potpun I precizan biznis plan, sadr$aj %e jasno

prikazati osnovnu poslovnu ideju, dokument, dok %e vama kao nosiocuideje omo"u%iti da se indetifikujete sa njim, da naučite još neke stvari iz

oblasti marketin"a, finansija idr.

#. Osn"ni ele$enti biznis plana

Iako ne postoji jedna jedinstvena I univerzalna forma biznis plana,tokom akademsko" rada I praktične implementacije iskristalisali su seodre+eni elementi bez kojih bi se biznis plan smatrao nepotpunim. ielementi obuhvataju:

. )aslovna strana I sadr$aj(. 4a$etak dokumenta3. 2snovno o firmi5preduzetniku6. 2pšti osvrt na ekonomsko okru$enje u zemlji I re"ionu7. 8iljevi planirano" projekta9. 2pis planirano" projekta,proizvoda I uslu"e. ehničko;lo"istički aspekti poslovanja I infrastruktura. r$išna analiza #potencijal tra$nje I potencijal ponude,

konkurencija&?. @arketinške aktivnosti. 4A2 analiza(. inansijski aspektiposlovanja3. Cahtev o potencijalnom #ko&finansijeru6. Dneksi

2va struktura je svakako samo polazna osnova, koja mo$e da semenja dodaju%i ili spajaju%i odre+ene elemente u zavisnosti odspecifičnosti vaše" posla tj. Ideje. 1 nastavku teksta da%emo kra%i osvrt

na svaku od navedenih stavki kako bi vam pomo"li u shvatanju šta je potrebno napisati u biznis planu.

%. Nasl"na st!ana i sa&'aj

Iako se mno"ima čini da se ovaj deo sam po sebi podrazumevačesto se u praksi dešava da se biznis plan preda bez naslovne strane, te sene mo$e znati koji je dokument u pitanju, o kom projektu se radi, ko je

autor, kada je napravljen, kontakt detalji autora i dru"i elementi koji se(


8/56

obično nalaze na naslovnoj strani. 4adr$aj je tako+e va+an kako bi čitalacmo"ao da zna koje su sve oblasti pokrivene dokumentom.

(. Sa'etak &k)$enta

-edno od najkra%ih objašnjenja šta treba da sadr$i sa$etak jeste: reciteuktatko šta %e te re%i kasnije u dokumentu.Budite jako obazrivi oko

pisanja sa$etka jer je često ovo jedini deo vaše" biznis plana koji %e nekosa strane da pročita. Eeoma je često da se jako dobari biznis planoviodbace zato što nisu dobili adekvatnu pa$nju, a to je delom zato što nisuimali dovoljno intri"iraju%i, jasni i precizni sa$etak. 2snovno pravilo jeda napišete u 9; rečenica: šta je vaša ideja, ko je nosilac ideje, kakvi surezultati vaše analize i šta očekujete da posti"nete svojim biznis planom.4a$etak se piše na kraju, tek kada ste završili svoj biznis plan.

Osn"n *!$i+p!e&)zetnik)

1 ovom delu dokumenta probajte da na jasan i sa$et način predstavitesebe, ukoliko ste preduzetnik, odnosno da predstavite svoju firmu ukolikoradite biznis plan za svoje preduze%e . )ajčeš%a "reška koja se pravi uovom delu je da autori preopširno i nekritički pišu o svom dosadašnjemuspehu u poslu, svojoj porodici i dru"ome što nije najrelevantnije za ovuvrstu dokumenta. 2no što je najbitnije je da napišete od kada postoji vaše

preduze%e, koji pravni status ima, "de je vaše sedište, "de sve imate poslovne objekte, koja dru"a poslovna sredstva imate#mašine, vozila idru"o&, koliko imate zaposlenih, koja je vaša poslovna banka, da li steusvojili odre+eni standard za svoju proizvodnju, da li ste dobijali neka

priznanja za svoj rad, da li ste član nekih udru$enja, stručnih or"anizacijai dru"o. 1 ovom delu mo$ete da stavite foto"rafiju svojih objekata ili daih stavite u aneks, a da u ovom delu navedete da ste obezbedili foto"rafijekako bi bolje prestavili svoje preduze%e. Isto tako, ovde mo$ete danapravite referencu ka vašoj ličnoj internet prezentaciji ili prezentacijivaše firme.

,


9/56

Op,ti s"!t na ekn$sk k!)'enje ) ze$lji i!e-in)

2vaj deo je naročito bitan ukoliko tra$ite finansijera ili partnera uinostranstvu. Iako vama mno"e stvari deluju oči"ledne i opšte poznate, za

poslovne ljude iz inostranstva je jako bitno d aim poka$ete kako vi viditeekonomsko okru$enje u kome poslujete. 2no što je često korisno danavedete jeste informacija o deviznom kursu, inflaciji, prosečnoj plati uzemlji, realnom ekonomskom rastu, ko su najve%i tr"ovinski partnerizemlje, odakle dolaze najve%i investitori, stanje infrastrukture i dru"o. )etreba da posvetite previše prostora ovom delu dokumenta, ali je bitno da

poka$ete vaše vi+enje situacije i očekivanih kretanja u budu%nosti. Kaokorisne polazne osnove za pisanje ovo" dela teksta mo"u biti različite

publikacije )arodne Banke 4rbije # kao što su recimo: ekonomski pre"ledi statistički bilten&, koje se mo"u besplatno dobiti sa njihove internet

prezentacije: FFF.nbs.rs.

ilje"i plani!an- p!jekta/k!atk!0ni i &)-!0ni

)akon uvodne prezentacije ko ste vi i u kakvom okru$enju poslujetedolazite do jedno" od najbitnijih delova biznis plana "de treba da

poka$ete šta je cilj vaše" projekta. 2vde imate priliku da uka$ete na problem koji ste uočili# na primer: da u našem tr$ištu nema proizvoda G&i da vi imate rešenje tj. ideju kako da taj problem rešite# u našem primeru:da znate kako da obezbedite taj proizvod G&. 8ilj vaše" projekta treba da

bude objašnjen što preciznije i što je potpunije mo"u%e, a da se pritomčitalac ne optereti sa previše informacija. -edan od načina da proverite da

li ste dobro, a to znači kratko, jasno i potpuno objasnili šta je cilj vaše" projekta jeste da date nekom od vaših poznanika ili ro+aka, koji ne znajuništa o vašoj ideji, da pročitaju taj deo i da vam ka$u šta su i koliko surazumeli. 1 svakom slučaju najbitnije je da uka$ete šta je to posebno uvašoj ideji' da li imate novi proizvod, da li imate novu tehnolo"iju, da li$elite da ponudite novu uslu"u, da li imate jako atraktivnu lokaciju iobjekat i dru"o.

/

http://www.nbs.rs/http://www.nbs.rs/http://www.nbs.rs/


10/56

0rilikom pisanja ovo" dela dobro je da razdvojite kratkoročne oddu"oročnih ciljeva. Kao prvo, to je dobro zbo" vas da bi ste znali na štase treba prvo fokusirati kasnije kada budete sprovodili u delu vašu ideju.Kao dru"o, to je dobro zbo" komunikacije sa potencijalnim finansijerom.

)aime, jako je bitno da vaš potencijalni finansijer ili partner dobro

razume u čemu vi konkretno očekujete podršku# recimo mo$da imate jako ambiciozne planove na du"i rok i ako ih jasno ne odvojite od svojihkratkoročnih ciljeva za koje ustvari tra$ite podršku, to finansijeru mo$eda zvuči kao da je nemo"u%a ideja&. Konačno u okviru ovo" dela mo$ete,mada nije obavezno, da formulišete misiju svo" projekta. @isija seobično odnosi na širi kontekst vaše ideje – na primer: $elite da otvoritehotel na nekoj planini kako bi ste o$iveli taj kraj, u tom slučaju misijavaše" projekta bi obuhvatala i ruralni razvoj re"iona koji je u sta"naciji,

zadr$avanje mladih na selu i slično. @isija treba da pru$i od"ovor na pitanje ,,zašto/ ste se odlučili za neku ideju odnosno projekat.

Opis plani!an- p!jekta p!iz"&i i )sl)-e

2vaj deo biznis plana mo$e da bude sastavni deo prethodno"odeljka, ali ukoliko imate neki specifičan projekat odnosno proizvod# na

primer ukoliko ste inovator pa $elite da otpočnete proizvodnju proizvoda

koji je vaš izum& dobro je da poka$ete koje su nje"ove "lavnekarakteristike, prednosti i dru"o što izdvaja vaš projekat. 2vde je isto jako bitno pokazati kako %e se osi"urati da je vaš proizvod tehničkiizvodljiv, da "a konkurencija ne%e mo%i lako usvojiti i iskopirati, danje"ova cena ne%e biti previsoka za tr$ište i slično.

3e4ni0k5l-isti0ki aspekti psl"anja iin*!ast!)kt)!a

2vaj deo je od najve%e koristi u situacijama kada pravite interni biznis plan, bez direktne namere dobijanja kredita od neke finansijskeinstitucije. Ipak, bitno je i da osobe iz banaka koje budu čitale irazmatrale vaš biznis plan budu upoznati sa tehničkim aspektom vaše"

poslovanja, i šta je još bitnije vi tu treba da ubedite čitaoca da u potpunosti poznajete oblast u kojoj planirate da poslujete. Kada budete pisali ovaj deo poslovno" plana obratite pa$nju da ne koristite strane reči,


11/56

usko stručne termine i dru"o što bi mo"lo da zbuni čitaoca. 2blasti koje uovom delu treba da obradite obuhvataju:

• izička infrastruktura neophodna za proizvodnju i prodaju# objekat, zemljište, infrastrukturni priključci: struja,voda i sl&.

• @ašine i oprema neophodni za proizvodnju#tip, kapacitet, odko" proizvo+ača, novi ili polovni, da li postoji serviser mašina u zemlji i dr&.

• 4irovine koje %e se koristiti za proizvodnju# da li postojekontakti sa proizvo+ačima, da li postoji sezonski uticaj unabavci, da li postoje potrebe za specijalnim ma"acinskim

prostorom i dr&.• =judski resursi# koji profil zaposlenih je potreban za

normalnu proizvodnju, da li ima nekih posebnih zanimanja,da li postoji mo"u%nost za an"a$ovanjem ljudi na odre+enovreme ili za sezonu i slično&.

Lj)&ski !es)!si

1 ovom delu treba da opišete koji su sve najbitniji ljudi koje steokupili oko svoje ideje. !ok ste u prethodnom delu ukazali na to koja sutehnička lica potrebna u proizvodnji, ovde treba da poka$ete ko su ljudi

koji %e vam pomo%i u uspešnom vo+enju vaše" posla. 1 nekolikorečenica opišite obrazovni profil i poslovno iskustvo "lavnih ljudi izvaše" tima. 1koliko još uvek niste okupili svoj tim navedite koji profilljudi planirate da zaposlite kako bi uspešno implementirali svoju ideju.

1 ovom delu bilo bi po$eljno da prika$ete šematski or"anizacionustrukturu vaše" preduze%a#ukoliko se radi o preduzetniku ili malom

preduze%u&. 2r"anizaciona struktura je još jedan način kako da bolje

prezentujete svoju ideju i svoje preduze%e jer se na taj način vidi kojisektori postoje, kakav je tok komunikacije i od"ovornosti i dru"o.

3!'i,na analiza/pten6ijal t!a'nje i pten6ijal pn)&e

Kao što sam naslov ovo" odeljka ka$e ovde treba da prika$ete dokojih ste zaključaka došli prilikom analize tr$išta, kako tra$nje tako i

5


12/56

ostale ponude tj. vaše konkurencije.)emojte da zaboravite da navedeteizvor informacija #sopstveno iskustvo i opa$anje, stručna literatura,naručeno istra$ivanje i sl&.

0rilikom analize tra$nje treba da poka$ete ko su vaši kupci# u smislustarosne, polne i dru"ih socijalnih struktura&, sa ko" tr$išta dolaze vaši

kupci # lokalno tr$ište, cela zemlja, inostrana tr$išta i sl&' kakve sukupovne mo%i vaši kupci, koje uslove prodaje očekuju i slično. 0rilikomanalize tra$nje tj. vaših kupaca jako je korisno da uspete da definišetekoja je vaša najbitnija #primarna& ciljna "rupa, koja je sekundarna ciljna"rupa i ostali #slučajni i dru"i kupci&. !efinisanje ciljnih "rupa, kaorezultat analize tra$nje pomo%i %e vam da bolje definišete svoj proizvodtj. uslu"u, marketinške aktivnosti, distribuciju, cene i dru"e elemente

bitne za uspešni plasman.

Dnaliza ponude ima za cilj da sa"leda ko sve trenutno nudi proizvodili uslu"u koju vi planirate da ponudite i ko su potencijalni konkurenti tj.ko se u bli$oj budu%nosti mo$e pojaviti na vašem tr$ištu sa sličnim

proizvodom# ne zaboravite nevidljiva i neočekivana konkurencija jenajopasnija&. Dnaliza postoje%e konkurencije treba realno i kritički dasa"leda ko su konkurenti, koje proizvode i pod kojim uslovima nude, štasu njihove prednosti i mane i da li postoje odre+ene stvari da se nauče nanjihova iskustva. 2vaj deo analize je od najve%e koristi za nosioce ideje

da proba da izvuče pouke iz iskustva dru"ih i da ne pravi iste "reške.!ru"i deo analize, o potencijalnim konkurentima je mno"o te$e uraditi jer nikada sa si"urnoš%u ne mo$ete re%i sta %e biti u budu%nosti. Ipak, probajte da vidite šta se dešavalo u dru"im "radovima, u dru"imzemljama slične veličine, u dru"im privrednim "ranama koje su sličnevašoj. Hinjenica da ste predvideli ulazak na vaše tr$ište neko" bitno"konkurenta, mo$e da ima katastrofalne posledice po vaš biznis. Isto tako,ukoliko eksterni čitalac vaše" biznis plana shvati da bolje od vas poznaje

tr$ište i ima bolje informacije o planovima vaših konkurenata mo$eteiz"ubiti jako puno od svo" kredibiliteta.

7a!ketin,ke akti"nsti

1 ovom delu treba navesti koje sve marketinške aktivnosti u širemsmislu $elite da sprovedete kako bi obezbedili maksimalnu podrškuvašem projektu. 1 širem smislu marketinške aktivnosti obuhvataju:

iz"radnju identiteta vaše" proizvoda # vizualni identitet i asocijacije koje17


13/56

se vezuju za vaš proizvod tj. iz"radnja posebno" brenda&, reklamiranje putem medija masovne komunikacije# tzv. above the line aktivnosti&,odnose sa javnoš%u#public relations&, prisustvo na sajmovima i

prezentacije#tzv. beloF the line aktivnosti&, direktan marketin"#kontaktiranje ciljne "rupe putem pošte&, prisustvo na internetu i dr. Bitno

je navesti ko %e biti od"ovoran za marketinške aktivnosti: vi lično, nekood prijatelja, posebno odeljenje unutar preduze%a ili što je najbolje; profesionalna i specijalizovana marketinška a"encija. 4 obzirom načinjenicu da su cene uslu"a marketinških a"encija za mno"e preduzetnikei mala preduze%a neprihvatljivo visoke, probajte da se barem savetujete saljudima koji su imali iskustva u navedenim marketinškim aktivnostima. 1aneksu mo$ete staviti svoj marketin" plan, ukoliko "a imate.

S8O3 analiza

4A2 #svot& analiza je analitički instrument za sa"ledavanje sna"e,slabosti, mo"u%nosti#šansi& i pretnji vašem biznisu, sFot je upravoskra%enica od en"leskih reči stren"ths – sna"a' Feaknesses – slabost'opportunities – mo"u%nosti' threats – pretnje. 2snovna prednost 4A2analize je to što omo"u%uje u jednostavnoj, matričnoj formi da prika$esve ove aspekte te je često to jedna od stavki na kojoj se fokusirajufinansijski investitori. 0rve dve stvari#sna"a i slabost& se odnose naunutrašnje karakteristike projekta#preduze%a i proizvoda& i najčeš%e se tuanalizira stanje u vezi: proizvoda#cena, kvalitet, dizajn i dr.&menad$menta, proizvodnih i prodajnih kapaciteta#dimenzije, lokacije,kvalitet, broj objekta, produktivnosti i sl.&,finansija#način finansiranja

projekta, pristup kreditima, sopstveni kapital, uslovi nabavke i pla%anjasirovina&, stručno" osoblja i dru"o. @o"u%nosti#nove šanse& i pretnjenajčeš%e dolaze iz okru$enja te je potrebno izanalizirati neke dru"easpekte vaše" projekta: . 4tanje na vašem prodajnom tr$ištu#da liočekujete da %e rasti ili se mo$e i smanjiti, da li i vaši konkurenti mo"uda investiraju u proširenje proizvodnje, da li se menjaju preferencije

potrošača i slično.& i (. 4tanje u okru$enju koje prevashodno utiče na vašetroškove#poreska politika, cene i dostupno" ener"enta, stanjeinfrastrukture i dr.&.

11


14/56

Kao što smo ve% spomenuli, rezultate 4A2 analize mo$emo da predstavimo u matričnoj formi, kao što je ispod prikazano za preduze%eGC'

4A2 analiza preduze%a GC, iz Beo"rada:

9inansijski aspekti psl"anja

!a bi se dobro uradio ovaj deo biznis plana neophodno je dobro poznavanje finansijsko" računovodstva kao i oslanjanje na sve ono što je prethodno napisano o proizvodu, zaposlenima i tr$ištu. 1 ovom deluobavezno treba da prika$ete standardne finansijske izveštaje: bilans

stanja, bilans uspeha i izveštaja o "otovinskim tokovima. 0ored to"a, bilo bi dobro da posebno prika$ete plan investiranja i racio analizu. 2 svimovim delovima finansijske analize %emo dati uvodno objašnjenje, preto"a neophodno je dati jednu bitnu napomenu. )apraviti jasnu itransparentnu listu pretpostavki koje ste koristili u pravljenju finansijskih

projekcija. o se, pre sve"a, odnosi na kalkulaciju cene koštanja vaše" proizvoda#troškove plata, cene ener"enata, troškovi sirovina i dr.&, projekciju prihoda od prodaje#broj kupaca, posebna porud$bina i sl.&,

troškove zadu$ivanja, vrednovanje arhive i dr.12

Sna-a

• Iskustvomenad$menta

• ehnološki superiorni proizvod

• =okacija proizvodno"objekta

Slabst

• )edostatak finansijskihsredstava za nabavku

• )edostaju%e mašine

• )edostatak adekvatno" prodajno" prostora

Šanse

• 0očetak izvozaznačajno" dela

proizvodnje ususedne zemlje zbo"u"ovora o slobodnojtr"ovini

•

Jast kupovne mo%istanovništva

P!etnje

• 1vo+enje novihstandarda za

proizvodnju• 1lazak velike

me+unarodnekompanije na našetr$ište


15/56

Bilans stanja je finansijski izveštaj koji prikazuje aktivu i pasivuvaše" preduze%a na odre+eni dan. Ca potrebe biznis plana, treba danapravite "odišnji bilans za tri naredne "odine. Bilans uspeha jefinanskijski izveštaj koji prikazuje prihode, rashode i finansijski rezultatvaše" projekta u odre+enom periodu. Ca potrebe biznis plana bi bilo

najbolje ukoliko bi mo"li da za prvu "odinu napravite bilans uspeha namesečnoj osnovi, dok za preostale dve "odine bilo bi idealno ukoliko bi predstavili bilans uspeha na kvartalnoj osnovi. Izveštaj o tokovima"otovine je sličan bilansu uspeha i on pokazuje "otovinske efekte izredovnih finansijskih i investicionh aktivnosti u odre+enom perioduvremena. 2vi efekti se izra$avaju kroz neto pove%anja ili smanjenja"otovine. 0lan investiranja pokazuje iznos sredstava po stavkama koje

planrate da ulo$ite da bi ste otpočeli sa realizacijom projekata. Jacio

analiza je skup indikatora koji pokazuju likvidnost, profitabilnost izadu$enost vaše" preduze%a tako što se stavljaju u odnos različitekate"orije iz bilansa stanja i bilansa uspeha. 1 ovom delu bilo bi najboljeda poka$ete analizu pra"a rentabiliteta#tj. na kom obimu poslovanja vaš

projekat prelazi iz ne"ativne u pozitivnu zonu "de su prihodi ve%i odrashoda&.

4ve ove finansijske izveštaje je najbolje predstaviti u formi koja je predvi+ena republičkim zakonom o računovodstvu. Ipak, pošto je to dosta

detaljan pre"led, za potrebe biznis plana# a naročito ako se radi o preduze%u koje još nije počelo sa radom& dovoljno je da koristite i nekuod sa$etijih formi bilansa koje mo$ete videti u "odišnjim izveštajima

brojnih firmi.

Za4te" pten6ijaln$ /k*inansije!)

)akon što ste predstavili finansijske aspekte poslovanja i ukoliko je

cilj vaše" biznis plana obezbe+ivanje finansiranja vaše" projekta, potrebno je da kratko i precizno napišete šta očekujete od finansijskeinstitucije kojoj se obra%ate. o znači da treba da napišete koji kredit vam

je potreban# za obrtna sredstva, za kupovinu zemljišta, za renoviranjeobjekta i dr.& i koji iznos vam je potreban. 1slove koje očekujete nemojteda stavljate u svoj biznis plan ve% to ostavite za fazu do"ovora# i

pre"ovora& sa bankom. 4a dru"e strane mo$ete da navedete još jednomkoje ste predpostavke koristili za izradu delova bilansa stanja i bilansa

uspeha koji se odnosi na finansiranje.13


16/56

Aneksi

Kao anekse vašem biznis planu mo$ete koristiti sve ono što steizostavili u "lavnom tekstu, a što mo$e doprineti boljem prezentovanjuvaše ideje i obezbe+ivanju vaših šansi da dobijete podršku za istu. Dneksi

kao takvi nisu obavezni deo biznis plana, ve% opcioni deo. )eki odnajčeš%e koriš%enih prilo"a su: skica ili foto"rafija vaše" proizvoda, projekat ili foto"rafija objekta, kopija re"istracije patenta, isečci izmarketinške kampanje i dr.

Kak p!ezent"ati s"j biznis plan

0ored to"a što izrada biznis plana zahteva puno vremena za prikupljanje informacija i pisanje samo" teksta, posvetite odre+eno vremei osmišljavanju dobre forme nje"ovo" prezentovanja. )eki od bitnih

principa za dobru prezentaciju biznis plana su:

• Budite kratki i jasni: potrudite se da vaš biznis plan imamaksimalno 3? strana'

• 0išite jasnim i formalnim jezikom, izbe"avajte tehničke izraze.0re završetka rada dajte prijateljima vaš dokumenat da "a

pročitaju i uka$u vam na eventualne probleme u razumevanju.•

Eaš biznis plan mora da ima sve delove koje smo obradili u prethodnom odeljku da bi bio potpun#da bi vam bilo lakše u pisanju po"ledajte primere biznis planova koji se nalaze nainternetu&'

• 1koliko je mo"u%e probajte da u tekstualnom delu vaše"dokumenta ubacite odre+ene tabele, "rafikone i slike'

• Kada ste konačno završili svoj biznis plan ulo$ite još malo

vremena i novca ukoliko ste u mo"u%nosti da "a štokvalitetnije odštampate i ukoričite. Hitalac %e svakako bitiimpresioniran dokumentom koji pored dobro" sadr$aja ima ilepu formu'

• Iako niste si"urni kada %e vam zatrebati dobro je da čimzavršite pisanje dokumenata napravite i nje"ovu prezentaciju u0oFer 0oint formatu. o vam mo$e biti od velike pomo%iukoliko dobijete iznenadni poziv da prezentujete svoju ideju iliimate nenajavljenu posetu potencijalno" finansijera ili partnerau poslu. Konačno, si"urno da %e vam biti lakše da napravite

1%


17/56

prezentaciju dok su vam podaci i analize još uvek sve$ene"o nakon neko" vremena.

K!isni iz"!i &&atni4 )n*!$a6ija biznis plan"i$a

0ostoji puno besplatnih i lako dosptupnih izvora informacija o tome

šta je biznis plan i kako "a napraviti, zato ih treba iskoristiti. Cainfomacije i vodiče na srpskom jeziku je najbolje posetiti internet

prezentacije republičko" i pokrajinsko" fonda za razvoj, i ministarstvo zatr"ovinu, turizam i uslu"e. 1 centralnoj i re"ionalnim kancelarijamarepubličke a"encije za razvoj malih i srednjih preduze%a i preduzetništvamo$ete kupiti nekoliko dobrih publikacija iz ove oblasti. Konačno skorosve ve%e poslovne banke u našoj zemlji na svojim internet stranicamanude informacije o tome šta treba da sadr$i poslovni plan koji se podnosikao deo kreditno" zahteva. !ovoljno je samo da odete na neku odstranica za pretra$ivanje interneta# na primer FFF."oo"le.com& i daukucate reci vezane za biznis plan i vašu "ranu poslovanja. 1 svakomslučaju probajte sa nekim od slede%ih stranica:

• http:55FFF.minttu.sr."ov.rs• http:55FFF.economL.rs5biznisMmali5indeN.phpO

actionPposlovnoMplaniranje• http:55FFF.veza.biz

=iteratura i informacije na en"leskom jeziku su mno"o višezastupljene i što je jako bitno ima puno dostupnih primera biznis planova.0reporučujemo da posetite neke od slede%ih internet stanica:

• http:55FFF.sb."ov.bc.ca5smallbus5Forkshop5doFnload5sample bp.html

•

http:55FFF.cbs.com5ibp5homeMen.cfm• http:55FFF.smallbusinessbc.ca5bizstart;sample0lan.php• http:55FFF.handba".com5Lourbusiness5businessplanaFards• http:55FFF.sample;business;plan.or"5business;

plan5advice.html• http:55FFF.planFare.or"• http:55FFF.bplans.co.uk

1(

http://www.google.com/http://www.google.com/http://www.economy.rs/biznis_mali/index.php?action=poslovno_planiranjehttp://www.economy.rs/biznis_mali/index.php?action=poslovno_planiranjehttp://www.veza.biz/http://www.sb.gov.bc.ca/smallbus/workshop/download/samplebp.htmlhttp://www.sb.gov.bc.ca/smallbus/workshop/download/samplebp.htmlhttp://www.cbs.com/ibp/home_en.cfmhttp://www.smallbusinessbc.ca/bizstart-samplePlan.phphttp://www.sample-business-plan.org/business-plan/advice.htmlhttp://www.sample-business-plan.org/business-plan/advice.htmlhttp://www.planware.org/http://www.bplans.co.uk/http://www.google.com/http://www.economy.rs/biznis_mali/index.php?action=poslovno_planiranjehttp://www.economy.rs/biznis_mali/index.php?action=poslovno_planiranjehttp://www.veza.biz/http://www.sb.gov.bc.ca/smallbus/workshop/download/samplebp.htmlhttp://www.sb.gov.bc.ca/smallbus/workshop/download/samplebp.htmlhttp://www.cbs.com/ibp/home_en.cfmhttp://www.smallbusinessbc.ca/bizstart-samplePlan.phphttp://www.sample-business-plan.org/business-plan/advice.htmlhttp://www.sample-business-plan.org/business-plan/advice.htmlhttp://www.planware.org/http://www.bplans.co.uk/


18/56

II : P!e&)zetni0ka ini6ijati"a i $&eli za pisanjebiznis plana

1.;"&

2vaj priručnik je pripremljen nakon du"o"odišnje" iščekivanja 4rbai ostalih nealbanaca na Kosovu i @etohiji, da im se pru$i mo"u%nost za

bavljenje poslom za koji su kvalifikovani. )ema više planske, centralističke privrede, kada se posao dodeljivao

po završetku školovanja i na kojem se obično ostajalo do kraja $ivota, ikad je dr$ava dodeljivalja i stanove re"ulišu%i tako osnovne predusloveza $ivot.

1 sredini "de $ivim veoma je teško do%i do radno" mesta, a iaktuelna privatizacija društvenih preduze%a navodi me da dru"ačijerazmišljam o poslu.

Ca sada su veoma mala nastajanja 1)@IK administracije i dru"ihovlaš%enih institucija da se prevazi+u problemi zapošljavanja radnika kojisu posle ratnih zbivanja ostali bez posla.

0oslovanje privrednih subjekata koji se nalaze u sredinama "de $ive4rbi odvija se uz brojne poteško%e i o"raničenja. 2te$anom poslovanju i

konkurentnosti proizvoda u znatnoj meri doprinosi:

• )edovoljna bezbednost kretanja#rizično je koristiiti re"istarsketablice na vozlima izdatih od @inistarstva unutrašnjih poslovaJepublike 4rbije&'

• !vojna re"istracija delatnosti#pri a"enciji za privredne re"istreJepublike 4rbije i pri 1)@IK;u&'

• !vojna re"istracija putničkih i teretnih vozila' komplikovana

administracija pri prometu robe prema centralnoj 4rbiji iobratno'• Eeoma loš stepen lokalne infrastrukture, kao pretpostavke

prevredno" razvoja#elektroener"etska mre$a, putevi,telekomunikacije, vodosnabdevanje i dr.&'

• )edovoljno prisustvo inspekcijskih slu$bi i opremljenihlaboratorija za ispitivanje kvaliteta prehrambenih i dru"ih

proizvoda.

1,


19/56

Cato bi trebalo stvoriti uslove da svi zainteresovani nastave ili počnusa radom, potrebna je preduzetnička inicijativa, kako bi se obezbediliuslovi za opstajanje.

2.1.Osta sa$ bez psla ,ta &a !a&i$<

Dko $elim da pronadjem posao morao bi da sam sa sobom raščistim,šta je to što zaista mo"u i znam i šta je to što ho%u da radim.Jealna procena sopstveno" znanja, sposobnosti, osobina i namera je

va$na polazna tačka za sve aktivnosti koje su povezane sa tra$enjem posla.

2.2.Šta 4=) ,ta $-)<

Qteo bih da započnem sopstveni biznis i formiram preduze%e.Cdravo okru$enje za poslovni i ekonomski razvoj nalazi se tamo "deinstitucije uspostavljaju okvir propisa i po"odnosti koje su:

• 4tabilne• Jazumljive• I koje pokazuju prijateljski odnos u radu sa vama

Kada se uspostave takvi okviri i stvore zdravi uslovi u kojima poslovi mo"u bezbedno da se odvijaju, napreduju i profitiraju, kao preduzetnik ima%u više hrabrosti da ula$em u biznis.

2.#.Kje s) p!ep!eke i "!ste p$=i<

2snivanje preduze%a po završetku škole – fakultetaO Imam punostručno" znanja bez radno" iskustvaO

@no"i po završetku fakulteta u"lavnom poseduju dosta teoretsko"znanja iz oblasti kojom %e se baviti, me+utim, to nije dovoljno da bi

pojedinac bio uspešan osnivač preduze%a, odnosno preduzetnik.Jadno iskustvo je za opstanak osnovno" preduze%a isto toliko va$no

kao i stručno znanje. Ea$no je znati da nedostatak informacija ikvalifikacija spada u najčeš%e uzroke bankrotiranja.

Iz to" razlo"a je va$no uspostaviti saradnju izme+u viših škola ifakulteta sa ovlaš%enim institucijama radi or"anizovanja seminara ili

kurseva iz odre+enih oblasti rada. 1 vreme transformacije i ukidanja1/


20/56

proizvodnih procesa u društvenim preduze%ima i nemo"u%nosti rada unjima, na raspola"anju je veliki broj kvalifikovanih radnika, in$injera kojisvoje iskustvo mo"u da prenesu na mlade potencijalne preduzetnike.

0ostoje dobre ideje o osnivanju preduze%a; nedostaje poznavanje

tr$išta.@no"o mladi ljudi po završetku fakulteta $ele da osnuju preduze%esa specijalno idejom o poslu. @e+utim, njima često nedostaje znanje o

proizvodima i uslu"ama koje tr$ište tra$i, odnosno o njihovojkonkurentnosti.

Ca pomo% i savete neophodno je obratiti se asocijacijama koje se bave analizom preivrede i njenim problemima.

Imam dobru ideju o poslu;nemam prodajnu mre$uHesto osnivači preduze%a, pre sve"a orijentisani na nove

tehnolo"ije, imaju izvrsnu ideju o poslu. @e+utim, često zaborave daka$u kojim kupcima je namenjena njihova ponuda i kako se do njih mo$edo%i. Ea$no je da ni najbolji proizvod, ni najbolja uslu"a ništa ne vrede

bez dobre prodajne mre$e. )eophodno je uspostaviti kontakte sa partnerima na sajmovima i

sličnim skupovima.reba osmisliti način prodaje uz su"estije predstavnika privrednih

udru$enja koji se bave ovim problemom.

)ekada je problem izbor partnera2snivanje proizvodno" preduze%a sa višom tehnolo"ijom zahteva

visoka finansijska sredstva.0otreban je visok nivo stručno" znanja. 4ve to pove%ava i rizik.2vakav posao lakše bi se odvijao ukoliko se prona+e jedan ili više

partnera sa sopstvenim kapitalom čiji bi ve%i deo bio namenjen pro"ramu

unapre+ivanja. 0oslovni partner, odnosno partneri, tako+e treba da poseduju adekvatno stručno znanje, da dobro poznaju tr$ište i da buduspremni za rizik.

2.%. 7-)=nst *inansi!anja ps!e&st"$ banke

1


21/56

!a bi se dobio kredit od banke, nije dovoljno samo imati sopstvenasredstva i "arancije. )eophodno je imati pro"ram – biznis plan, kojiobe%ava uspeh.

1 raz"ovoru sa predstavnicima banaka,treba biti uverljiv kodod"ovaranja na postavljena pitanja. )eophodno je dokumentovati

vlasništvo imovine, ako je potrebno ula"ati kao hipoteku.Ca svako osnivanje preduze%a potreban je koncept, odnosno dobrorazra+en plan o uspešnoj realizaciji ideje. aj plan mora imati u vidu svefaktore koji mo"u biti odlučuju%i za uspeh ili neuspeh.

#.> BIZNIS PLAN

Biznis plan je putokaz i sna$na podrška osnivanju i razvoju preduze%a. 1 njemu se definišu ciljevi posla, objašnjavaju ekonomsko;tehnološki kriterijumi za njihovo ostvarivanje, kao i načini i sredstva

pomo%u kojih se oni mo"u realizovati u predvi+enom roku.Biznis plan je veoma va$an kod dobijanja kredita od investitora,

banaka, dobavljača ili donatora. Cato se u samoj pripremi plana morakrenuti od to"a kako %e konkretan biznis plan razumeti investitori, i odče"a oni polaze prilikom nje"ovo" ocenjivanja.

0ored ove veoma va$ne potrebe za izradu biznis plana# obezbe+enjekapitala&, postoje i dru"i razlozi za nje"ovu izradu. 2n mo$e da poslu$i ikao standard sa kojim se mo"u porediti ostvareni rezultati. )a osnovu

pore+enja, otkrivaju se uzroci odstupanja ostvarenih od planiranihrezultata, i preduzimaju se neophodne korektivne mere da bi se rezultatidoveli u od"ovaraju%i sklad.

2sim to"a, biznis plan treba da se koristi kvartalno, mesečno, pa čak i nedeljno, da bi se odr$ao kontinuitet u razvoju preduze%a. )jemu se,

tako+e, omo"u%uje utvr+ivanje pojedinačne od"ovornosti, projektuje prodaja, utvr+uju troškovi, projektuju novčani tokovi i planira dobit. 2n je osnova za donošenje poslovnih odluka.

Dko se misli da je biznis plan nepotreban administrativni posao,onda je to velika "reška. o je u stvari, nerazumevanje preduzetničko"

poslovanja. Cato se ovde "ovori o biznis planu kao bitnom faktoru preduzetničko" uspeha.

0reduzetnik treba da razlikuje strateški od operativno" plana.

4trateški plan je "lobalno" karaktera i odr$ava osnovni smer kratanja i15


22/56

delovanja. Ca razliku od to"a, operativni plan je mno"o konkretniji jer predstavlja razradu strateško" plana i tiče se obavljanja konkretnihzadataka i poslova u kra%em periodu vremena.

#.1.;P;3S3VO ZA IZRAD; BIZNIS PLANA

0oslovni plan definiše kako da se realizuje izabrani poslovni pro"ram. 2n ima tri svrhe:

. 2mo"u%iti budu%im vlasnicima malih i srednjih preduze%ada neprestano i sistematski sa"ledavaju vrednost

predlo$eno" poslovno" poduhvata,(. 1veriti dru"e institucije i or"anizacije # naročito banke i

dru"e finansijere& da je izabrani poslovni pro"ram isplativ,!a uspostavi kriterijume za vrednovanje teku%e" rezultata nakon što je pro"ram startovao.

#.2.Klj)0ni ele$enti psl"n- plana s)?

. Nasl"na st!ana – na naslovnoj strani naznačuje se: firma,

naslov poslovno" plana, period na koji se on odnosi, ko je autor.(. Rezi$e : ovaj deo plana se sastavlja na kraju izrade

poslovno" plana i osvetljava najznačajnije rezultate dobijene prilikomizrade svih ostalih elemenata poslovno" plana.

3. Opis *i!$e – ovde se daju osnovne informacije o firmi kojetreba da prika$u njen profil, a odnose se na podatke kao što su: poslovnosedište, vrsta vlasništva, oblik or"anizovanja, raspolo$iva sredstva iobaveze i sl.

6. P!-!a$ p!iz"&nje i p!iz"&ni plan – ovaj deo poslovno" plana treba da obuhvati slede%a pitanja: identifikovanje proizvodno" pro"rama, odlike proizvoda i asortimana, obim proizvodnje,"lavne karakteristike proizvodno" procesa, izbor tehnolo"ije i potrebneopreme, proizvo+ači i isporučioci opreme, tehnički zahtevi u po"leduelektrične ener"ije, vodovoda i kanalizacije, otpadnih materija, kao ilokacija objekata, dobavljači, troškovi proizvodnje i budu%e investicije uopremu.

27


23/56

7. 7a!ketin- plan : kolika je proizvodnja u zemljiO Ko %e izašto kupovati proizvodO Eeličina i struktura postoje%e" tr$ištaO 0rofil

pretpostavljeno" kupcaO Koji se"ment tr$išta nudi najbolje rezultateO4trate"ija cena u odnosu na proizvodne troškoveO !ostupnost postoje%edistributivne mre$eO Jaspolo$ivost alternativnih kanala distribucijeO

2bim i svojstva konkurencijeO =okacije konkurentnih firmiO Koje načinereklamiranja treba koristitiO Koliki su troškovi reklamiranjaO9. Plan ka&!"a : ovde je potrebno obuhvatiti koji su zadaci i

poslovi, lični podaci vlasnika i ostalo" ključno" osoblja, uključuju%i i podatke o stečenoj formalnoj stručnoj spremi, iskustvo u poslovima sakojima %e se preduze%e baviti, administrativno iskustvo, menad$erskesposobnosti, plate odnosno naknade i obaveze za zaposlene.

. P!a"ne *!$alnsti – popis svih pravnih pitanja koja utiču na

poslovanje malo" i srednje" preduze%a: dozvole, osi"uranje, takse, propisi vezani za bezbednost na radu, protivpo$arni zahtevi, predlo$eni pravni oblik#samostalno preduze%e, ortačko društvo, društvo sao"raničenom od"ovornoš%u&, način osnivanja i re"istrovanja firme,odluka o tome ko %e rukovoditi preduze%em, odnosi sa or"anima izvansamo"a preduze%a#na primer sa lokalnim or"anima vlasti, sa pojedinimministarstvima, poslovni konslultanti&.


24/56

0oslovni plan mora biti podr$an statističkim istra$ivanjima tr$išta, primerima potencijalnih kupaca, rezultatima ankete i td. 0oslovni plantačno precizira kako %e se obavljati pojedine stvari pri realizacijiizabrano" pro"rama za mala ili srednja preduze%a. 2n %e pomo%i da se

pravilno procene šanse za ostvarenje izabrano" pro"rama, koji, mora da

od"ovara postoje%em ili predvi+enom tr$ištu.

#.#.Šta je ) sta!t) pt!ebn )!a&iti<

)ezavisno od mesta boravka, pre samo" osnivanja samostalne privredne delatnosti, potrebno je preduzeti va$ne pripremne mere, kao štosu:

• Dnaliza tr$išta i nabavke, prikupljanje informacija o poslovimakojim $elim da se bavim, konkurentnim proizvodima#cene,količine, kvalitet& i troškovima#nabavne cene, cene električneener"ije, plate zeposlenih&, kao i o zakonskim

propisima#potrebne dozvole, zakonom predvi+ena socijalnadavanja,carinske tarife na uvoz opreme i materijala itd.&.

• Konsultacije sa predstavnicima opštinskih odeljenja za privredu, udru$enja privrednika ili nekom dru"om stručnominstitucijom.

• 1spostavljanje kontakata sa dobavljačima ili potencijalnimkupcima, odnosno, korisnicima uslu"a.

• 0riprema za finansiranje osnovnih investicionih sredstava,obrtnih sredstava tzv. radno" kapitala. 1 osnovna investicionasredstva koja %e du"oročno ostati u preduze%u spadajuinvesticiona dobra, kao na primer zemljište, z"rade,

postrojenja, mašine, nameštaji ili vozila.• 0laniranje kratkoročnih obrtnih sredstava za prvo snabdevanje

repromaterijalom, skladišta za sirovine, poluproizvode ili"otove proizvode.

4ve investicione jedinice moraju da budu obuhva%ene finansijskim planom. Izvori finansiranja su sopstvena sredstva i krediti. 1 sopstvenasredstva spadaju "otovina i materijalne vrednosti. @aterijalne vrednostisu npr.vozila, postrojenja, zanatski alati, računari kao sopstvenovlasništvo, zemljište i z"rade. Krediti mo"u da se tra$e u obliku

bankovnih ili privatnih kredita. 0ri koriš%enju kredita od banaka,neophodno je potpisivanje u"ovora. 1"ovor o odobrenom kreditu morada sadr$i podatke o nameni, visini, kamatama, roku trajanja kao i podatke

o roku u kojem je korisnik oslobo+en pla%anja otplate i mora da bude22


25/56

potpisan kako sa strane kreditora, tako i korisnika kredita. 2va sredstvase mo"u dobiti od banaka. 1slovi pod kojima se odobravaju hipotekarnikrediti zavise od poslovne politike banke. Jok dospelosti zajma bi trebaloda bude uskla+en sa vremenom koriš%enja investicije koju $elite dafinansirate tim zajmom.

)eke banke zajam stavljaju na raspola"anje po fiksnim kamatnimstopama.2dla"anje otplate#"rejs period&, mo$e biti jedna od mo"u%nosti za

poboljšanje plate$ne sposobnosti preduzetnika. Dli ne bi trebalo da seiz"ubi iz vida da svako odla"anje otplate poskupljuje zajam.

1 razmatranje treba uzeti i dru"e faktore troškova, kao što sutroškovi procene, takse za overavanje, provizija za uzimanje zajma i sl.

Bankarske kredite odobrava poslovna banka. Ea$an je dobro

pripremljen i uverljiv raz"ovor sa bankarom. 2bavezna je dobra pripremaza raz"ovor u banci. 1 to, pre sve"a, spada savršen koncept, koji za planirano preduze%e mora da sadr$i precizne podatke o investicijama,rentabilnosti i planiranju nacina prodaje.

Koncept preduzetnika mora da bude uverljiv. Dko je finansijskedetalje pripremio neko od savetnika, neophodno je da preduzetnik sam da

potrebna objašnjenja. -edan bankar nikada ne%e verovati u uspeh ako preduzetnik ne mo$e sam da objasni svoj projekat.

0reduzetnik nije nikakav podnosilac molbe, ne"o budu%i partner u poslu za koji je zainteresovana banka. !akle, trebalo bi nastupitisamopouzdano.

reba računati i na to da svaka banka ne%e finansirati neku od ideja.reba oti%i u dru"e banke. 1napre+ivanjem bankarskih uslova na kreditevidi se velika razlika.

!o početno" kapitala mo$e se do%i pozajmljivanjem od ro+aka ili prijatelja, kao i koriš%enje zajma od fondova koji podstiču re"ionalni

razvoj, kreditiranje malih i srednjih preduze%a, kreditiranje izvoza...

#.%.P!6ena ekn$i0nsti

0rocena ekonomičnosti mora da da od"ovor na slede%a pitanja:

• Koliko %e da iznosi ostvareni prometO• Koji %e troškovi da nastanuO•

!a li se realizacijom projekta mo$e ostvariti dobitakO23


26/56

• 2d kada i u kojoj visiniO• !a li su mo"u%i priliv i odliv platnih sredstava u visini i

vremenskom rasporedu, me+usobno uskla+eni, tako da preduze%e uvek bude likvidnoO

2d"ovori na ova pitanja mo"u se dobiti ako se sastavi realna procena ostvarivo" prometa i troškova. 1z koriš%enje ove procene, mo$eda se napravi pre"led o dobitku i "ubitku kao i o likvidnosti.

#.(.P!6ena p!$eta

Količina i cena prodatih proizvoda ili ostvarenih uslu"a daju ukupan promet. 1 proceni prometa treba predvideti:

• Koje količine jedno" proizvoda u odre+enom

razdoblju#mesečno ili "odišnje& realno mo"u da se prodaju. )a isti način se umesto proizvoda mo$e dati procena i zauslu"e kao npr. servisiranje ku%nih aparata ili popravka

poljoprivrednih mašina'• 0o kojim cenama mo"u da se prodaju proizvodi ili izvrše

odre+ene uslu"e svojim korisnicima.

#.@. P!6ena kli0ine p!&aje !be

Jealna procena količine prodate robe ili izvršenih uslu"a je veomava$na. rebalo bi oprezno proceniti koliko %e proizvoda biti prodato:dnevno, mesečno, "odišnje. Eeoma je va$no voditi računa o sezonskimkolebanjima na tr$ištu.

#..P!6ena t!,k"a

roškovi su teku%a pitanja u "otovini za materijal, ener"iju, radnusna"u, kamate za kredite itd.1 troškove ne spadaju npr.investicioni kapital, izdaci za iz"radnju

skladišta i otplata kredita.0roizvodni troškovi se dela na fiksne i promenljive troškove. iksni

troškovi su nezavisni od proizvodnje i nastaju uvek u istojvisini#npr.zakupnina&, dok se promenljivi troškovi menjaju u zavisnostiod nivoa proizvodnje#repromaterijal,ener"ija,plate radnika itd.&.

2%


27/56

#..Sta!tni t!,k"i

1 početnoj fazi jedno" preduze%a, ostvareni promet često ne pokriva proizvodne troškove u potpunosti. )a taj način nastaju tzv. startnitroškovi, koji se moraju pokrivati dodatnim finansijskim sredstvima.

4tartni troškovi mo"u se ustanoviti tako što %e se od mesečnoostvareno" prometa odbiti mesečni troškovi i svoja plata kao

preduzetnika. )e"ativna vrednost označava "ubitak u poslovanju.

#.C.A$!tiza6ija

Dmortizacija podrazumeva potrošnju5habanje opreme, mašina,vozila, z"rade itd.

P!i$e!? jedna mašina ima vrednost od 6< ??? R i predvi+en je vek trajanja od ? "odina, tj. ona "odišnje "ubi vrednost u visini od 6


28/56

%.>.REIS3RAIA PRIVREDNIF S;BEKA3A

Je"istracija privrednih subjekata obavlja se u D"enciji za privredene re"istre. D"encija ima svoja predstavništva u više "radova4rbije, a na Kosovu i @etohiji kancelarija se nalazi u Kosovskoj@itrovici.

%.1. P!e&)zetnik

0reduzetnik je fizičko lice koje je re"istrovano i koje radi sticanjadobiti u vidu zanimanja obavlja sve zakonom dozvoljene delatnosti,uključuju%i umetničke i stare zanate i poslove doma%e radinosti.

%.2.Re-ist!a6ija

1z zahtev za re"istraciju preduzetnika, prila$e se:

− dokaz o identitetu preduzetnika#fotokopija lične karte ili pasoša& i

− naknada za re"istraciju u predvi+enom iznosu.

Dko preduzetnik ne obavlja delatnost pod svojim imenom, ve% poddru"im nazivom, du$an je da taj naziv prijavi D"enciji za privrednere"istre.

%.#. P!a"ne n!$e p!i"!e&ni4 &!),ta"a

. 2rtačko društvo#o.d. ili od&'(. Komanditno društvo#k.d. ili kd&'3. !ruštvo sa o"raničenom od"ovornoš%u#d.o.o. ili doo&'6. Dkcionarsko društvo#zatvoreno i otvorenoa.d. ili ad&.

%.%. Za&!)-a

2,


29/56

Cadru"a je oblik or"anizovanja fizičkih lica u kojoj oni, poslovanjem na zadru$nim principima dobrovoljnosti i solidarnosti,demokratičnosti, ekonomsko" učeš%a, jednako" prava upravljanja,samostalnosti, zadru$no" obrazovanja i me+uzadru$ne saradnje ostvarujusvoje ekonomske, socijalne i kulturne interese.

%.(.Za&!)'ni sa"et

Cadru$ni savet je samostalna interesna i stručno – poslovnaor"anizacija, koja se osniva radi unapre+enja delatnosti zadru"a i zaštitenjihovih zajedničkih interesa.

Pst)pak p &bijanj) !e,enja !e-ist!a6iji

%[email protected] b!j

@atični broj privredni subjekat dobija tako što D"enciji za privrednere"istre, uz zahtev za re"istraciju privrednih subjekata i ostalu prate%udokumentaciju prila$e i opštu uplatnicu sa popunjenim:

• iznosom upla%enim na račun Jepubličko" zavoda zastatistiku br...'

•

modelom >'• pozivom na broj odre+enim prema jedinici lokalne

samouprave na kojoj se nalazi sedište obavljanja delatnosti'• korisnikom: Bud$et Jepublike 4rbije• svrhom: administrativna taksa

%..P!eski i&enti*ika6ini b!j /PIB

8entrala 0oreske uprave odre+uje 0IB i vrši re"istraciju poreskihobveznika na osnovu prijave za re"istraciju i prate%ih dokumenata, kojase razlikuju kod privrednih društava i preduzetnika. !etalji u kancelariji0oreske uprave.

2tvaranje teku%e" računa u poslovnoj banci – potrebnadokumentacija:

• zahtev za otvaranje računa koji sadr$i: pun naziv klijenta,sedište i

2/


30/56

• adresu, opštinu, matični broj, 0IB, šifru delatnosti, lice zakontakt, telefon, potpis i pečat'

• rešenje o re"istraciji#kopija&'• osnivački akt ili izvod iz zakona, odnosno propisa, ukoliko

se klijent osniva zakonom ili propisom'• obaveštenje nadle$no" statističko" or"ana o razvrstavanju

po delatnostima#kopija&• izvod iz poreske evidencije nadle$no" poresko" or"ana koji

sadr$i poreski broj klijenta#kopija&'• overa potpisa lica ovlaš%enih za zastupanje po obrascu

20#kopija&'• karton deponovanih potpisa ovlaš%enih lica za potpisivanje

nalo"a#formular Banke&'• dokaz o uplati administrativne takse.

Adresa Agencije: Trg Nikole Pašića 5/1y, 11!eograd"n#erne#: 9ttp.ap#."$.#s

%..Lep pna,anje ) psl"ni$ &nsi$a

1spešno vo+enje firme povezano je sa ponašanjem u poslovnimodnosima. 1speh podrazumeva uspostavljanje kontakata i du"oročnoodr$avanje poslovnih veza.

)e zaboravite, na početku, na kraju i uvek, poslovni susret zahtevaosmeh na licu. o stvara klimu za razvoj dobrih odnosa i uspešnesaradnje. Bri"a o vašem fizičkom iz"ledu treba da poka$e da o svom

poslu i firmi, ukoliko je posedujete, vodite isto toliko računa.!a biste ostavili dobar utisak, obratite pa$nju na urednost, prikladno

odevanje, pravilno stajanje i sedenje. 1koliko ste doma%in poslovnim partnerima, bez obzira na pol, pravila lepo" ponašanja nala$u da ustanetekako bi ste pozdravili "oste.

Eizit karta koju %ete dati sa"ovorniku treba da bude, pre sve"a,informativna po sadr$aju i vizuelno pre"ledna. )ajlakše se čitajucrna5tamno plava slova na beloj podlozi, koja ne treba da bude pretrpanasuvišnim podacima.

2

http://www.apr.gov.rs/http://www.apr.gov.rs/


31/56

)a poslovnim sastancima trudite se da ne pokazujete burno svojeemocije. Hak i ukoliko vas sa"ovornik provocira, suzbijte ljutnju,nervozu, razočarenje ili nestrpljenje.

0oslovne komunikacije putem telefona, tako+e iziskuju primenulepo" ponašanja. ako da, telefonski raz"ovor treba započeti i završiti

ljubaznim !obar dan i !ovi+enja. 0o pozdravu sledi lično predstavljanje, pa tek potom navedite ime osobe sa kojom $elite daraz"ovarate.

%.C.Psta sa$ p!e&)zetnik

Cato što sam bio uporan i realizovao sopstveni cilj'Cato što sam vodio pozitivni poslovnu politiku'Cato što moj proizvod5uslu"a imaju kvalitet'Cato što ispunjavam u"ovorene rokove'Cato što je cena proizvoda5uslu"a prihvatljiva'Cato što sada sam upravljam svojim preduze%em'Cato što ostvareni profit pripada meni'@oja budu%nost je u mojim rukama.

F=) &a 'i"i$ i !a&i$ na Ks") i 7et4iji i b)&e$ p!eskib"eznik Rep)blike S!bijeG

25


32/56

(.>.7&eli HBiznis plana k!i,=eni za p!ija"lji"anjep!-!a$a


33/56

)osilac pro"rama: @entor:

I BIORA9IA

. Ime i prezime

!atum ro+enja

Broj telefona

(. 2brazovanje2snovna škola

4rednja škola

!ru"a kvalifikacija

3. 0rofesionalno obrazovanje:

31


34/56

6. Jadno iskustvo:

(.2.OPIS PROEK3A

. 8ilj preduze%a:

(. 0ravna norma preduze%a:

3. =okacija

6. Cemljište i objekat:

7. Broj i kvalifikacija zaposlenih:

9. Dnaliza tr$išta:

32


35/56

. 2svajanje tr$išta:

. 0otrebna oprema za rad:

?. 0ro"noza poslovanja:

. 0lanovi za proširenje delatnosti:

(. )abavka opreme, repromaterijala i rezervnih delova:

3. 0ro"ram u budu%nosti:

0rilo":

•

abela – Investicioni i finansijski plan33


36/56

• abela ( – @esečno ostvareni promet u prvoj poslovnoj "odini• abela 3 – 0redvi+eni troškovi u prvoj poslovnoj "odini• abela 6 – 0roračun "odišnjih amortizacionih troškova• abela 7 – 0redvi+eno poslovanje u prvoj poslovnoj "odini

3abela 1? In"esti6ini i *inansijski plan

Nap$ena? Iznos ukupnih investicija i ukupnih finansiranja trebalo bi da bude istiOb!tna s!e&st"a?

• 0rvo snabdevanje robom#skladišta za sirovine, "otove i

polu"otove proizvode&'3%


37/56

• 4tartni troškovi – kada ostvareni promet ne porkivatroškove proizvodnje u potpunosti

2stala obrtna sredstva – kaucija, troškovi za osnivanje preduze%a ili pla%anje zakupnine.

3abela 2? 7ese0n st"a!eni p!$et ) p!"j psl"nj -&ini

P r $

a

g o d i

n a

1 '

1 1

1

(

)

*

+

5

,

-

' 1

3(


38/56

. e s e c /

a 0

o l n i š

2 e n a

P r o 3 e #

3abela #? P!e&"iJeni t!,k"i ) p!"j i ) na!e&nj -&ini /)

3,


39/56

3abela %? P!!a0)n -&i,nji4 a$!tiza6ini4 t!,k"a

3/


40/56

Investicionadobra#tabl&

)abavnacena#R&

Eektrajanja#u"odinama&

0rocenatamortizacije

Todišnjaamortizacija

F F

F F

F F

F F

F F

F F

F F

F F

F F

F F

F F

F F

1običajeno pravilo:

− Eek trajanja z"rade 7? "odina P (S nabavne cene "odišnji iamortizacioni troškovi'

−

Eek trajanja mašina ? "odina P ?S "odišnja amortizacija'Eek trajanja automobila, računara 7 "odina P (?S "odišnja amortizacija.

3abela (? P!e&"iJen psl"anje ) p!"j psl"nj -&ini /)

3


41/56


42/56

.odel '4

BIZNIS PLAN IZ OBLAS8I . Izn"s t#a*en ") P#"#a&a za &anja besp"$#atnas#e)st$aFJ

17. Detalji " bil" !"& )#+"& -nansi#anj+ p#"je!ta

III In*!$a6ije p!jekt)

%7


43/56

. Tlavni ciljevi projekta:

(. !atum početka i završetka projekta:

3. 0otpuni opis projekta:

6. Ko %e biti korisnik projekta:

7. Jizik i prepreke sa kojima se projekat mo$e suočiti:

9. Kakvi %e biti rezultati pro"rama#stečena znanja, veštine,

vršenje nekih uslu"a za lokalno područje&:

. )ačin vrednovanja projekta#uspešan5neuspešan&:%1


44/56

(. Kako se projekat dopunjuje sa radom dru"ih or"anizacija naistom području:

3. 1koliko su upotrebljena dodatna sredstva u budu%nosti, kako %eta sredstva biti obezbe+ena bez dalje pomo%i 0ro"rama za manja

bespovratna sredstva:

IV 3!,k"i p!jekta

. )avesti jasan prikaz bud$eta u R2čekivani tačni troškovi ili se radi o procenama

V In*!$a6ije kje $-) biti & p$=i za p!jekat

P#il" 8abela 1P#e)$iKen" p"sl"$anje + p#$"j p"sl"$n"j")iniJ

Dat+& P")n"sila;p#"#a&a

%2


45/56

Taela 1: Pred$i6eno &oslo$anje % &r$oj&oslo$noj godini 7% 89


46/56


47/56


48/56

,. Na4in -nansi#anja

/. ?4e0Ce p")n"si";a p#"#a&a

P#il" Plani#ani t"! -nansijs!i9 s#e)sta$a za p#$+ ")in+p"sl"$anja

P")n"sila; p#"#a&a

Plani!ani tk *inansijski4 s!e&sta"a za je&n) -&in)

%,


49/56

I I

I

I

V I I I

V I I

V I

V

I V

I I I

I I

I

S t a # t

? l a z

# e ) i t ) " n a ; i j a

L i 4 n a

S # e ) . + s " p .

Z a # a ) a " )

? ! + p a n + l a z

I z l a z

O p # e & a

S i # " $ i n e

P l a t e

8 #

" 0 ! . z a ) " z $ .

S t # + j a

V " ) a

8 e l e : " n

R e ! l a & e

P " # e z n a ) " b i t

S # e ) . + s " p .

R e z e # $ n i

O t p l a t a

N a j a & n i n a

?

! + p a n i z l a z

N e t " z a # a ) a

+ & + l a t i $ n "

1 1 . 1 1 . 2 1 . 3 .

1 . % 1 . ( 2 . 2 . 1 2 . 2 2 . 3 2 . % 2 . ( 2 . , 2 . / 2 . 2 . 5

2 . 1 7

2 . 1 1

2 . 1 2

2 . 1 3

2 . 1 %

2 . 1 (

2 . 1 ,

2 . 1 /

%/


50/56

.odel 4

.odel onda ;a ra;$oj Re&%like Srije

NAZIV PRED?ZE8NI@E RADNE

POSLOVNI PLAN

NA


51/56

Na "sn"$+ #e0enja b#. ") Aen;ijeza p#i$#e)ne #eist#e6 +pis+je se + Reista# P#i$#e)ni9s+bje!ata nazi$ #a)njeJ

Podaci o preduzetniku:

I&e i p#ezi&e

P#ebi$ali0teB#"j li4ne !a#te

Li4ni b#"j

Podaci o preduzetničkoj radnji:

Nazi$ #a)njeSe)i0te #a)njeP#e)&et p"sl"$anja #a)njeP"4eta! #a)a #a)njeB#"j zap"sleni9

Poslovni prostor u kome će se obavljati delatnost je: povr 0ina

? $lasni0t$+

? za!+p+od

do

+p"$ina n"$"

2.3RIŠNI ASPEK3

Re).b#. P"ten;ijalni !"#isni;i p#"iz$")a i +sl+a

1.

2.

3.%5


52/56

#.OSNOVNI PODAI O POSLOVAN;

Kratak opis planirane delatnosti:

#.1.PLANIRANI OBI7 PROIZVODNE ILI ;SL;A

Jed.br.P#"iz$"

) ili+sl+a

e)ini;a

&e#e

Obi&p#"iz$")n

je

e).

;ena +)ina#i&a

V#e)n"st

p#"iz$")n je +

)ina#i&a1.2.3.

??PNO

#.2.;3ROŠAK OSNOVNO 7A3ERIALA

Jed.br.rošenje

materijala-edinica

mere0otrebnekoličine

-ed. cenau

dinarima

Erednostu

dinarima

1.(7


53/56

2.

3.??PNO

#.#.PO3REBNA ;LAANA

Jed.br. )abavna vrednostIsporučilacopreme ili

izvo+ač radova

Iznos udinarima

1. Oprema1.1.1.2.

1.3.2.

Građevinski

radovi

3.Kupov.

objekta

%. TOC

(.Ostala

ulaganja

??PNA ?LAGANA

#.%. BRO ZAPOSLENIF

Plani#ana p#"iz$")nja ili +sl+aJ za9te$aana*"$anje Jn"$i9 #a)ni!a.

%. PLAN OBEZBEENA NOVIF SREDS3AVA

Re).b#. Iz$"#i -nansi#anjaIzn"s +

)ina#i&aM +4e0Ca

(1


54/56

I Fond za razvoj

IISopstvena

sredstva

III Ostali izvori

??PNO IIIIIIJ

(.E9EK3I PLANIRANO POSLOVANA

(.1.;K;PAN PRIFOD

+ )ina#i&aJ

?!+pan p#i9") na ")i0nje& ni$"+ tabela 3.1.J

(.2.ODIŠNI RASFODI

Re).b#.

1. Osn"$ni &ate#ijaltabela 3.2.J2. Ostali &ate#ijalni t#"0!"$i3. Ene#enti%. A&"#tiza;ija(. 8#"0!"$i ")#*a$anja,. 8#"0!"$i za#a)a/. Ostali t#"0!"$i. 8#"0!"$i !a&ata

Ukupni rashodi:

(.#.PLANIRANA DOBI3

@.OENA EKONO7SKIF E9EKA3A PLANA(2


55/56

Stati4!a ";ena P#"#a&aiz e:e!ata plani#an" p"sl"$anjaJ

.Koeficijent ekonomičnosti 1kupni prihodi:

1kupni rashodi:

(.4topa akumulativnosti 0lanirana dobit N??S ukupna ula"anja

3.V#e&e $#aCanja +laanja ?!+pna+laanja

Plani#ana )"bit

*4?A0

(3


56/56

korak do posla

Documents