koreni (21. mart 2011)

8/7/2019 Koreni (21. mart 2011)

1/27

23. Ma

avigaci ja

bavetenje!

vake srede novitekstovi...

avo na miljenje

okument i

je Srba u Sarajevu

BEZ KORENA NE STOJE NI STABLO NI OVEK

Mile Dragi govori za "Korene"

Politikimsredstvima seopstaje na tritu

Od 1985. godine, kada je nasrpsko privredniko tle,stupio kao student drugegodine Mainskog fakulteta,Mile Dragi postigao je mnogo. Mnogo u Srbiji, kojaje pokuala da ga baci u mulj i to mnogo pretvori unita, a mnogo i u svetu, koji ga priznaje kao jednogod najboljih u svom poslu.

22.3.2011. Opirnije...

Ministarstvo (ne)sree

etiri meseca uti(dupli) ministar

Pre neto vie od mesecdana Korenisu pisali oneobinim, neprihvatljivim iveoma sumnjivimaktivnostima jednog lanaSkuptine dijaspore, delegata Srba iz Australije (NoviJuni Vels). Ovaj delegat, za koga veina srpskih

aktivista u toj dalekoj zemlji ne zna ni ko je ni ta je,od samog konstituisanja Skuptine pokazao jeposebne sposobnosti.

22.3.2011. Opirnije...

Jo se definiu teme za pregovore oKosovu

Sa Zapadom nitanovo

Prolo je dvanaest godina odkada su se u Srbiji prvi put24. marta 1999. godineoglasile sirene, dvanaestgodina od kada su nasbombardovali "milosrdni aneli" i sedam godina odpogroma 17. marta. Dva krvavo bitna datuma ujednom mesecu za jednu zemlju.

21.3.2011. Opirnije...

Pregled tampe

Gost televizije P ink,Nikola Jani

Sran Predojevi: Novine

Govor mrnje kao nasledna bolest irokih

razmera

Da li nas ubijaprejaka re?

"Ne volim Jevreje" bila jereenica pevaice MajeNikoli, uesnice rijalitiprograma Dvor, koja jeizazvala buru negodovanja ireagovanje zvaninika jevrejske zajednice u Srbiji. Dadosoli, ionako slanu priu, potrudio se peva narodnemuzike Milo Bojani koji se na Majine reinadovezao reenicom "Pa mi ne moemo voletiJevreje koji su nas bombardovali i poslali nam rakovei uda".

22.3.2011. Opirnije...

"Vladimir Jugovic, jedna pria"

"Lika noga,cipelica beka"

Ja imam tvrdu stolicu. A velikibritanski filozof John Lock jerekao da ljudi sa retkomstolicom retko dolaze dogenijalnih ideja. A kako imaonih koji mene dre za genija prvog reda ne bih da ihizneverim.

22.3.2011. Opirnije...

Prva Srpska Fabrika Sree

Uskrnje jaje

Beograd, 21. februar 2011.god.

Projekat "Uskrnjejaje.rs"Prve Srpske Fabrike Sree

(P.S.F.S.) osvojio je svojomlepotom i originalnou potovaoce tradicije i ljubiteljelepih vetina.

21.3.2011. Opirnije...

Mesta za sve

Godinjicegodinjica

"Mesta za sve i sve je nasvom mestu", rekao jeFrenklin Bendamin. Stvar

::. tampana

::. Proitajte

Intervju: JopredsednikKomunistikSrbije

Kriza hraneSrbija

Pokret nesv Libija na pre Svetlana Kit

dvoumila dauzme tuedravljanstvvrati

Kad mukarensku svesduu, ta osenama

Raskrsnica Glavnom I

odgovornom

Vladan Glii
http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2043http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2043http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=44http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2389http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2389http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2389http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2389http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2388http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2388http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2387http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2386http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2385http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2385http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2385http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2385http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2385http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2384http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2384http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2384http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2384http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2383http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2381http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2381http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2380http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2380http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2381http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2381http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2383http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2384http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2384http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2384http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2384http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2385http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2385http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2385http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2385http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2385http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2386http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2387http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2388http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2388http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2389http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2389http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2389http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2389http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=57http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=56http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=55http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=53http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=52http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=51http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=49http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=48http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=47http://www.koreni.net/broj30/index.htmhttp://www.koreni.net/broj31/index.htmhttp://www.koreni.net/broj33/index.htmhttp://www.koreni.net/broj34/index.htmhttp://www.koreni.net/broj35/index.htmhttp://www.koreni.net/broj38/index.htmhttp://www.koreni.net/broj39/index.htmhttp://www.koreni.net/broj41/index.htmhttp://www.koreni.net/broj45/index.htmhttp://www.koreni.net/broj47/index.htmhttp://www.koreni.net/broj49/index.htmhttp://www.koreni.net/broj53/index.htmhttp://www.koreni.net/broj55/index.htmhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=5http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=9http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=10http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=11http://www.serbianvoice.eu/http://www.janic.se/http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=44http://www.isrim.eu/http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2043http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2043http://www.koreni.net/modules.php?name=Stories_Archivehttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=20http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=48http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=19http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=57http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=26http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=99http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=84http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=31http://www.koreni.net/modules.php?name=Web_Linkshttp://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=97http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=3http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=1

8/7/2019 Koreni (21. mart 2011)

2/27

od jutros prelistavamo saNikolom Janiem, jednim odnajveih srpskih aktivista udijaspori. Samo da vamkaemo da je on predsednik Srpskog saveza vdske,predsednik Nevladine organizacije Human vojs,izdava lista "Koreni", lan Saveta prethodne vedskevlade po pitanju integracija i etnike ravnopravnosti.elimo dobro jutro i dobrodolicu u studiju Jutarnjeg

programa Radio-televizije Pink.21.3.2011. Opirnije...

Uvek spremni da pomognu

Uprava Fondadijaspora za maticuodrala sastanak uBeogradu

BEOGRAD Nedavno je uprostorijama Privredne bankeBeograd u kojoj je deponovan

novac Fonda, odrana 13. sednica Uprave iNadzornog odbora Fonda dijaspora za maticu. Skupusu prisustvovali lanovi Uprave iz Austrije, Nemake,vajcarske, vedske, Engleske i Australije kao ilanovi iz Srbije. Gost je bio dravni sekretar uMinistarstvu vera i dijaspore Miodrag Jaki.

21.3.2011. Opirnije...

naizgled prosta, ali u praksi,ini se, nemogua, neizvodljiva. Sve na svetu traisvoj prostor, ivo i neivo, duh i materija, bie inebie. Sve se mora negde smestiti, ugurati, uglaviti,pa makar to bio "prostor" usred nitavila. ak i onoega nema mora negde da stane.

21.3.2011. Opirnije...

Novi akteri politike scene Srbije upredizbornoj godini

Formiraju sepolitiki pokreti

Formirani pokreti u nazivu

imaju re Srbija, a svima je

zajedniko jaanje drave i

bolji ivot gradjana.

16.3.2011. Opirnije...

Upravnog oSrpskog sab"Dveri"

185. godinMatice srpsgodina od rSave PopovTekelije

Portret: MILGRAHOVAC

ega se pamstidi...

Muamer ZuBoko JakiTanaskovi nastavak

Dupli pasoekanju

Ko tebe kamnjega sa tri

Muamer ZuBoko JakiTanaskovi

Muftija Islamzajednice u

Muamer Zuporuio vlas

Srpska izvo Tajne koje n

skonale u g Mehanizam

::. Pesma ne

Koa

::. Stih nede

Jednom u grakom
http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2380http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2380http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2380http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2379http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2379http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2379http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2379http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2379http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2378http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2378http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2377http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2377http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2375http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2375http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2375http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2375http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2374http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2374http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2372http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2372http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2370http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2370http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2370http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2369http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2369http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2369http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2369http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2368http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2366http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2366http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2365http://www.koreni.net/download/Jelena%20Tomasevic%20-%20Kosava.mp3http://www.janic.se/?cat=27http://www.janic.se/?cat=27http://www.janic.se/?cat=27http://www.janic.se/?cat=27http://www.koreni.net/download/Jelena%20Tomasevic%20-%20Kosava.mp3http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2365http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2366http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2366http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2368http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2369http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2369http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2369http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2369http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2370http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2370http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2370http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2372http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2372http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2374http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2374http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2375http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2375http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2375http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2375http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2377http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2377http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2378http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2378http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2379http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2379http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2379http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2379http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2379http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2380http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2380http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2380

8/7/2019 Koreni (21. mart 2011)

3/27

23. Ma

avigacija

bavetenje!


avo na miljen je

okumenti

je Srba u Sarajevu

"Vladimir Jugovic, jedna pria"

"Lika noga, cipelica beka"

Ja imam tvrdu stolicu. A veliki britanski filozof John Lock je rekao da ljudi sa retkom stolicom retko

dolaze do genijalnih ideja. A kako ima onih koji mene dre za genija prvog reda ne bih da ih izneverim.

E zato ja uzimam maslinovo ulje. Svakog jutra po jednu supenu kaiku. Osim kad zaboravim.

A kad zaboravim ja se setim da sam zaboravio kad odem u wc jer mi je

stolica tvrda. E onda ja posegnem za beogradskim nedeljnicima 'Story',

'Hello', i jo kojekakvim koji poslue svrsi. Jer svi oni deluju kao

probiotik. Medjutim, od svih njih mene ubedljivo najbolje radi magazin

Gloria. Da ne poverujete. Ukoliko uzmem da listam Gloriu dok se

maltretiram na wc olji reen problem. Ta novina ima laksativno

dejstvo. Kao u onoj reklami iz 90ih godina za kosmodisk koja kae

"Izgleda aavo ali deluje'. E tako radi i ovaj magazin iji je urednik zaSrbiju (jer je to licencno izdanje) Sanja Eurosalon Puri. Gloria komotnoumesto na trafici moe da se prodaje u apoteci, na rafu na kom stojelaksativi! itam, ne verujem. ta to? Evo pogledajte, citiram iprepriavam, zavalite se u fotelju i uivajte. Ko ima kamir, makar i alod istog nek se ogrne, i tompus nek zapali ko ima.. Zato ba kamir i

tompus? Bit e vam jasnije kad ovo proitate .

"Na nultoj taki Bea, u srcu grada, izmeu Opere, hotela Saher imuzeja Albertina smeten je penthaus od 300 kvadrata u kom je

pronaao mir Vladimir Jugovi sa suprugom Aleksandrom i njihovodvoje dece. Grandiozni prostor sav u staklu ima posebnu dra jervremenske prilike utiu na scenografiju ivljenja. Domaini ne znaju da l

je lepe kad pada kia ili sneg. Imaju dilemu da li im je prijatnije danju ili nou".

Ba tako, ospkurnom dilemom skorojevia, poinje novinarska i ljudska, sa vie aspekata, oda glupostipotpomognuta Vladimirovom suprugom i majkom (ovog puta dvoje) Jugovia koja je sve sem ona iz epa. A ondaVladimir Jugovi poinje da plete neku formu heklanja koja bi se najpre mogla podvesti pod formu "milje zatelevizor", saga stupidnosti, pa kae:

"Kada sam doao u Be prva ideja mi je bila da ovde stanujem. Nisam poznavao grad, ali sam znao da meinteresuje samo ono najlepe. To sam ovde naao. I kada sam svojevremeno doao u Beograd iz mog Milutovcapored Trstenika, nisam ni iao u one delove koji mi nisu bili interesantni, tako i ovde u Beu ima krajeva koje uoptene mogu da ukapiram" kae Vladimir pa nastavlja

"Moja namera je da investiram u neto lepo, otuda i ovaj penthaus", kae Vladimir Jugovi, iz Milutovca poredTrstenika. Svia mi se oseaj to Aleksandra i ja moemo jednostavno da zakljuamo stan i odemo sa decomzajedno negde na nekoliko meseci. To je savremeni koncept stanovanja, prihvatio sam ga. "Skromno" dodaje

Vladimir iz Milutovca, dodajui da slino razmilja i supruga Aleksandra iz susednog mu sela. Ne nekog podalpskog

nego tu nekog, iz okoline Milutovca kod Trstenika. "Ne bih mogao da zamislim da ceo ivot provedem na jednommestu, ma koliko ono bilo lepo i udobno" kae Vladimir iz Milutovca.

Milutovac, Beograd, Djenova, Rim, Torino, Milano, Monte karlo, Madrid, Pariz, Be, Majorka, samo su neke oddestinacija Vladimira Jugovia navodi "novinar" Glorie, a Vladimir nastavlja:

"Pre 5 godina smo doneli odluku da ovde imamo stan. Nije to bilo na preac, dosta sam razmiljao (dokon pop ijarie krsti to bi rekli Srbi) Mogao sam da se opredelim za Monako, Pariz ili Madrid, ali Be spaja vie kultura iblii je Beogradu. Be me je osvojio." Kae Vladimir Jugovi iz Milutovca pored Trstenika, mirnoom i aristokratskimduhom koji oseam i dok sedim u Mocart kafeu (to kae izvesni novinar Glorije Aleksandar urii, to, da oseaaristokrastski duh Vladimira Jugovia iz Milutovca pored Trstenika, slini su pa se i oseaju, ne na parfem).

"Be ima savrene kafeterije, ljudi su oputeni i stilizovani, nastavlja Vladimir Jugovi iz Milutovca porede Trstenika,pa dodaje" ja sam tip koji se vezuje za odreene restorane, ako idem da jedem ribu tano znam gde u, volimbeke kolae dodaje Vladimir, iz Milutovca pored Trstenika, koji ne kae da li voli i hor bekih deaka, pa nastavlja
http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2043http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2043http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=44http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=44http://www.isrim.eu/http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2043http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2043http://www.koreni.net/modules.php?name=Stories_Archivehttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=20http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=48http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=19http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=57http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=26http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=99http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=84http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=31http://www.koreni.net/modules.php?name=Web_Linkshttp://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=97http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=3http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=1

8/7/2019 Koreni (21. mart 2011)

4/27Postavite na

"omiljeno mesto u stanu mi je rekamije" ??? !!! Iju, Flash! Djoka Bomba!Seate se uvenog Zvezdinog izvodjaa slobodnih udaraca Djordja Milovanovia zvanog"Djoka Bomba"?!

"Tokom dana u odreenom trenutku volim da se opustim, da razmiljam koji je sledei grad u kome cu da ivim.Kada zavrite jedan dobar posao onda je potrebno da se predahne razmisli o narednom potezu i zapali tompus,kae Vladimir iz Milutovca. Nai dobri prijatelji ive u Kicbilu i esto ih poseujemo. Aleksandra koja govori 5 jezika(ne racunajui opredeljujui, kojim ga je osvojila, jezik tela op.aut) glavna je poluga (Ko Arhimed, i Aleksandra imapolutku, oops polugu) ovog arobnog mesta, ona radi u svojoj privatnoj firmi za nekretnine.

Vladimir nastavlja " .. recimo, maksimalno sam razvio svoj stil kada je garderoba u pitanju, sigurno koraam kaklasici" samouvereno kae Vladimir iz Milutovca pored Trstenika.

"Proao sam fazu praenja mode, imam nekoliko omiljenih radnji u Milanu, Monaku, Parizu, Beu. Kada mi se

dopadne neka stvar odmah kupim nekoliko primeraka, da je imam uz sebe u svakom gradu gde ivim, tako samuspeo da ostvarim san i putujem bez kofera dok moja supruga vue bar tri, valjda. Nezamislivo mi je da ulazim uradnju i kupujem sako. Ve deset godina imam svog krojaa u Milanu. To je Djani Kolegina, koji je od britanskekraljice dobio orden kao uvar moderne tradicije, dodaje Vladimir iz Milutovca pored Trstenika. Dopadaju mi se icipele raene runo, po mom kalupu (" lika noga a cipela beka" bee sentenca vekovna, pa i u Milutovcuverovatno ..).

Kamir mi je omiljeni materijal a austrijska marka obue Ludvig Rajter, koja kod nas nije poznata, izuzetno mi prija.To je tipian beki mek.

Ne volim da nam Gucci svima odreuje kako da se oblaimo", otresito i pomalo ljutito e Vladimir Jugovi izMilutovca pored Trstenika... I, zaista je dosta vie da ne bi umrli od smeha. Cenim da ste uli za onu poslovicu"videla aba da se konji kuju pa i ona digla nogu". Lii li vam ova pria na takvo to ?

Ono to Vladimir nije rekao je, da li mu se ponekad na meniju nadje pasulj prebranac, srpska gibanica, kaamak,cicvara i podvarak na kom se podigao? Da li mu u automobilu, makar na unutranjem retrovizoru, visi opanak?

Koni il onaj s nosom kakogod. Umanjen primerak onog kojeg pamti iz rodnog sela, il ga je potpuno zaboravio pa i

kako izgleda ?! Nije rekao ni koja mu je omiljena knjiga, i kada je poslednji put neto proitao kao ni kakav je djakbio. Pogotovo Vladimir nije rekao da li je dao neku kintu nekom ko nema, ko teko ivi, eto u Srbiji je bezbroj

gladnih. Da li je pomogao nekog sirotog domaina, neki dom za nezbrinutu decu ili dom staraca. Neku narodnukuhinju. Moe mu se, al ne kae da li je?

Ne kae ni da li se, pored bekog meka, kakakv mu kako ree imaju cipele, seti i "meka"dedine kije travaruekad zapali cohibu, obzirom da Vladimir iz Milutovca pored Trstenika preferira tompus. Da li je zaboravio bakin kola,patipan i pitu bundevaru kad opali po bekim kolaima. Kad nazuva cipele, nepoznate marke i modnimpoznavaocima u Srbiji, da l se seti svojih prvih u kojima je krenuo u kolu. Nita od toga Vladimir nije rekao. A

mogao je da nabroji i kojih to 5 jezika govori njegova supruga i kako je uspeo da se "uzdigne" na tako visok

stupanj sociolokog razvoja kad je "dosegao" sve pobrojano ranije? Ostaje da nagaamo il da pitamo suprugu muAleksandru u pauzi u poslu sa nekretninama i pakovanju trojice koje vue ..

A moda jadni Vladimir uopte i nije kriv. Moda je samo nekakav novinar Aleksandar urii za par dana za d uBeu, kao gost Jugovia iz Milutovca pored Trstenika, uleteo u euforiju, i od Vladimira iz Milutovca, napravio tolikotog. Modnog maga, stilistu, dizajnera, arhitektu, istoriara umetnosti, kustosa, kulturologa, poznavaoca operskihzbivanja, najboljih vina i retkih vrsta ribe! A Vladimir je samo bio leva polutka, u half liniji ampionske Crvene

Zvezde. Vodonoa argonski, istine radi dobar vodonoa.

Sasvim namerno poznajem Dejana Savievia, jednog od najboljih fudbalera ikada na ovim prostorima a i jednogod boljih koje je Evropa ikada imala. Kad je DejO doao do love prvo je poastio ceo komiluk, soma evra podomainstvu a iveo je u stamebnoj zgradi, ne u kui. Onda se setio prvog trenera koji ga je trenirao a koji je bioskromnog imovnog stanja pa mu je otvorio evabdinicu koja i dan danas radi. Ne seam se da je ikada progovorioo tom. Ni u medijima ni privatno, al to je javna tajna poto su susedi i svi koje je astio priali o tom i priaju jouvek.

O tom u kakvom stanu ivi, kakve cipele nosi, i o tom ko mu je kroja ako ga uopte i ima pogotovo ne. A Dejo jebio 5 puta bolji fudbaler od Jugovia, i sa brilijantnom karijerom. Dejo, koji je intimus se Silviom Berluskonijem kojiga je lino uputio na austrijsku kliniku prilikom povreda zadobijenih u padu sa motora.

Bolje da ne zamiljamo kako bi se u varijanti da je intimus sa nekim premijerom a ne krojaem, obuarem iliposlatiarem, ponaao fancy Vladimir Jugovi iz Milutovca pored Trstenika. A on je samo bio leva polutka,vodonoa u fudbalskom slengu. Istine radi, dobar vodonoa, koji je izvesno zaboravio onu staru "kripi djeram kripi

djeram, ko je na bunaru".

Moda zbog blizine mu Beke opere i prirodne bliskosti sa delima Vagnera, Vebera, trausa i ostalih majstorakompozicije.

Saa Dr. Djurovi

22.3.2011.

Prilagoeno za tampanje
http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2396http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&winname=addthis&pub=xa-4bfd083e45913eeb&source=tbx-250&lng=en-US&s=facebook&url=http%3A%2F%2Fwww.koreni.net%2Fmodules.php%3Fname%3DNews%26file%3Darticle%26sid%3D2396&title=%3A%3A.%20KORENI%20.%3A%3A%20-%20%22Vladimir%20Jugovic%2C%20jedna%20pri%C4%8Da%22&ate=AT-xa-4bfd083e45913eeb/-/-/4d8a3acde823204d/1&uid=4d8a3acd07a5c8f7&CXNID=2000001.5215456080540439074NXC&tt=0http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2396http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eeb

8/7/2019 Koreni (21. mart 2011)

5/27

Ratovi, ostraenost i ubrzana istorija

- Pitam se ko ima i koji su motivi bilo kogada se iz mrnje bavi bilo kojom drugom

nacijom, verom i polnom razlikom. Tamo

gde postoje ekstremna miljenja i ekstremniodnosi prema drugome to je patoloko

drutvo, bolesno drutvo i to je naanevolja. Ne govorim zbog ega izvesni ljudi

nemaju jo mogunosti da one druge videmoda normalno i realno, imali smo jednu

ubrzanu istoriju, jedan komar, jedan rat.Imali smo stotinu uda. Treba razumeti

zato ljudi ne mogu da izau iz te klopkeemocija, ostraenosti i muka sa sobom -

rekao je Ratko Boovi.

23. Ma

avigacija

bavetenje!


avo na miljen je

okumenti

je Srba u Sarajevu

Govor mrnje kao nasledna bolest irokih razmera

Da li nas ubija prejaka re?

"Ne volim Jevreje" bila je reenica pevaice Maje Nikoli, uesnice rijaliti programa Dvor, koja jeizazvala buru negodovanja i reagovanje zvaninika jevrejske zajednice u Srbiji. Da dosoli, ionako slanupriu, potrudio se peva narodne muzike Milo Bojani koji se na Majine rei nadovezao reenicom "Pami ne moemo voleti Jevreje koji su nas bombardovali i poslali nam rakove i uda".

Mnogi su reagovali na prvu loptu, niko se ne pita ta bi bilo da su Maja i Milo kojim sluajem izjavili da ne voleAmerikance ili Indijance. Da li bi i zbog toga bili izbaeni iz Dvora i da li bi ih se zbog toga, kao i sada, odreklidojuerenji "prijatelji". Na njihove izjave reagovao je ambasador Izraela Artur Kol koji je bio je zgroenantisemitskim sadrajem u pomenutom rijaliti programu, a itava Srbija dovedena je u stanje preispitivanja.

- U poslednje vreme smo svedoci porasta antisemitskih incidenata u Srbiji, a poslednji u nizu je ujedno i najvidljiviji.

Ova injenica izaziva zabrinutost i zahteva punu panju relevantnih dravnih organa - poruio je Kol.

On je dodao da oekuje da najvii predstavnici politikog, verskog i kulturnog ivota osude javne antisemitskeispade. A da li su Srbi antisemite? Da li smo mi ovekomsrci i ta je uopte govor mrnje, koji se poslednjih danatoliko provlai kroz medije? I jesu li samo Srbi oni koji koriste govor mrnje, da li je to nae naslee, jesmo li setakvi rodili?

Odgovore na ova i slina pitanja potraili smo odpsihoterapeuta Zorana Milivojevia i sociologa Ratka Boovia.Prvo to smo eleli da razreimo je ta je govor mrnje i kako

se manifestuje. Po reima Zorana Milivojevia to je politikitermin, nain izraavanja politikog govora u kome se zbograzlike koja postoji drugi ljudi diskvalifikuju kao osobe, kao

ljudska bia.

- Govor mrnje je politiki termin. U svakom drutvu je sasvim

normalno da postoji konflikt izmeu grupa i pojedinaca kojiimaju suprotne interese, razliite poglede na odreene stvari ilirazliite vrednosti. Sve ove grupe se na neki nain boreizmeu sebe u pokuaju da nametnu svoje vienje celomdrutvu i to je sutina politikog ivota. A ova borba se moevoditi na nain koji je civilizovan i na nain koji je neprihvatljiv.

Civilizovano shvatanje drutva polazi od pretpostavke da ljudi imaju prava na ove razlike i da razliitost nikako nijedokaz da je neko lo ovek. Treba praviti razliku imeu nekoga kao linosti i onoga to radi, misli, veruje ili zastupa.U praksi to znai da u konfliktima sa drugim lanovima drutva napadamo nain na koji misle, a nikako njih kaoosobe.

Jezik mrnje i jezik prezira je nain izraavanja, politikog govora ukome se zbog razlike koja postoji drugi ljudi diskvalifikuju kao osobe, kao

ljudska bia. Dakle u civilizovanom konfliktu postoji jedno, makar sasvimminimalno potovanje prema ljudima na drugoj strani. Jezik mrnjeupravo iskljuuje ovo potovanje i uvodi prezir i mrnju. A to je veomaopasno, jer moe biti uvod u nasilje i destrukciju. Svako, pojedinac ili

grupa, moe biti predmet govora mrnje zbog bilo koje razlike. Dakle

zbog nacije, religijskog opredeljenja, verske pripadnosti, politikepripadnosti - rekao je za Korene Milivojevi.

Ako ve svako moe biti predmet govora mrnje, pa i mi Srbi kojima setaj isti govor pripisuje, zato se onda u medijima provlaimo kao glavnikrivci odgovorio je sociolog Ratko Boovi.

- Mi smo u velikoj meri i okolnostima krize, sankcija i te nekakve

zatvorenosti postali po mnogo emu i zatvoreno drutvo. U tom smislu ne moemo da se uporeujemo nanormalan nain sa drugima i ne moemo da vidimo ta se deava u drugim drutvima. To je sad jedan veliki

8/7/2019 Koreni (21. mart 2011)

6/27

Postavite na

problem, ali moramo da kaemo da su u nas predrasude sve na okupu. Nema ni jedne predrasude koja nije na

okupu i to je na problem - rekao je Boovi napominjui da se te predrasude vezuju i za Srbe kao ratniki narodkoji je nasledio militantni ratniki govor.

- Mi se odreujemo preko rei. Manje- vie mi smo ratniki narod, ratniki svet, balkanski. Ako bi analizirali samoratniki govor i na govor onda bi smo videli da je on i previe u znaku netolerancije i da on ima estokooznaavanje ostraenosti. Ovde preovlauje govor ratniki, govor nepristajanja na drugoga ili govor mrnje premadrugome. Na je problem to imamo jezik koji je nasleen kao militantni ili jezik netolerancije i mrnje. Mi smo iinae kao svet, kao entitet zbog istorijskih okolnosti vie prihvatili taj jezik mrnje ili netolerancije. Ostaje pitanjekako emo stii do jezika tolerancije mira, neke ljudske odreenosti u kojoj bi bilo vie ljubavi, razumevanja zadrugoga, razumevanja u odnosu na razlike. To je put kojim treba da se ide. Prema tome problem je ve nasleen,on je u teretu tog naslea koje mi nosimo i gde mi ne moemo u govornom planu i govornoj dimenziji da raistimostvari - objasnio je gospodin Ratko Boovi nastanak govora mrnje, to je potvrdio i Zoran Milivojevi osvrnuvi se

na ratne devedesete kada su Srbi bili objekt mrnje veeg dela meunarodne zajednice.

- Politika, ili tanije ratna propaganda koja je pratila konflikte tokom devedesetih je uinila da su upravo Srbi postaliobjekt mrnje veeg dela meunarodne zajednice. Tome su doprineli tendenciozni izvetaji sa ovih prostora, ali isami postupci sprke strane u ovim konfliktima. Ljudi koji ive u inostranstvu znaju koliko je to i dalje realnost u

meuljudskim kontaktima sa strancima. I upravo zbog toga smo i dalje na neki nain pod lupom meunarodnezajednice koja veruje da je to deo naeg nacionalnog karaktera ili mentaliteta.

Da se vratimo na Majino "ne volim" . Da li je rei da nekoga ne volite dovoljno da vas proglase antisemitom?Izgleda da jeste, bar tako smatra sociolog Ratko Boovi.

- Nema potrebe da nekome kaete da ga ne volite. Zato je to potrebno da kaete, sigurno kad kaete vi ste se

odredili. ta su nae rei nego nae odrednice, to smo mi konano, makar bili maskirani. Prema tome ne govori seto dabe, to je esto pucanj iz nas samih. To je nianjenje drugog. Nije sluajno Branko Miljkovi rekao "ubi me

prejaka re" - izriit je Ratko Boovi. I Zoran Milivojevi je slinog miljenja.

- Govor mrnje je prvenstveno javni govor, dakle tie se onoga to se izjavi ili napie u javnoj komunikaciji. Svakiput kada se napadaju ljudi, dakle osobe ili grupe, tako to se etiketiraju kao bezvredna ili manje vredna bia,poinje govor mrnje, ili tanije govor prezira. U socijalnoj psihologijiji postoji izdraz da je prezir predvorje mrnje.Ljudi koji su objekt prezira su bezvredni, a ljudi koji su objekt mrnje su opasni. I zato je stvaranje mrnje povezano

sa teorijama zavere kada se drugima pripisuju zle namere - objasnio je poznati psihoterapeut.

Ako je ve ovo tlo na kome ivimo tlo zaraeno ratom, ako je govor kojim govorimo militantan, jesu li ga onda imanjine koje sa nama ive prihvatile i da li ga i one koriste? Sociolog Ratko Boovi naglaava da sve utie nasve, oni koji dominiraju utiu na one koji su inferiorni.

- Ovde postoji i jedan odnos veinskog i manjinskog koji u velikoj meri dovodi u pitanje demokratske principe, jerdemokratija se potvrdjuje time ako manjinski principi i manjinsko interesno polje bude jednako prisutno i uvaeno od

veinskog stanovnitva ili veinskog nacionalnog bia. Iako to nisam prouavao mogu da kaem da sve utie nasve. Prema tome, kad dominira jedna stihija govorna ili jedna brutalnost svakodnevlja, kad imate nesporazum udrutvu onda utie sve na sve. Oni koji dominiraju utiu na one koji su tu inferiorni, jer oni su naterani da prekonjihove izraajne pozicije komuniciraju sa onima koji ih stavljaju u tu inferiornu poziciju. To je vrlo logino, ne moejedno bez drugoga, jer to nisu odvojeni oblici ivota, to su ljudi koji su tu jedni pored drugih i utiu jedni na druge.

A kako ti ljudi (ne) utiu jedni na druge, kada jedan Bonjak, verski poglavar kae da e se u Srbiji desiti noviEgipat, ili uesnik Farme, entiki Maar, nabija sve Srbe na njegov debeli maarski k....? Zato se njihov"antisemitizam" tolerie?

- Zbog stereotipa o zlim Srbima koji je kreiran tokom devedesetih. Danas se ljudi plae optube da su nacionalisti i

zato proputaju da dignu glas protiv jezika mrnje uperenog protiv Srba. Ja ne vidim Srbiju kao suverenu dravu,

ve kao dravu koja je pod nekom vrstom prikrivenog meunarodnog protektorata. U tim okolnostima se pojavljujupolitike opcije koje inostranstvu sebe predstavljaju kao dobre i civilizovane Srbe koji se bore protiv onih zlih,primitivnih i nacionalistikih Srba. To je strategija koja se trenutno isplati, ali dugorono potvruje klie - objasnio je

psihoterapeut Zoran Milivojevi, dok sociolog Boovi smatra da niko ne treba da bude zatien i da svaki vidgovora mrnje treba da bude sankcionisan.

- Mislim da po govoru mrnje niko ne sme biti izuzet, niko ne sme biti zatien, pod uslovom da postoje kritike i dapostoji razumevanje ta jesu vrednosti. Prema tome nema izuzetaka, nema hijerarhije, nema oprosta u tom smislu

da se ne kae ta to jeste i ta to moe biti - zakljuio je Boovi.

Zorica Dragojevi

22.3.2011.

http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2398http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&winname=addthis&pub=xa-4bfd083e45913eeb&source=tbx-250&lng=en-US&s=facebook&url=http%3A%2F%2Fwww.koreni.net%2Fmodules.php%3Fname%3DNews%26file%3Darticle%26sid%3D2398&title=%3A%3A.%20KORENI%20.%3A%3A%20-%20Govor%20mr%C5%BEnje%20kao%20nasledna%20bolest%20%C5%A1irokih%20razmera&ate=AT-xa-4bfd083e45913eeb/-/-/4d8a3469fcfba9c9/1&uid=4d8a34691111605e&CXNID=2000001.5215456080540439074NXC&tt=0http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2398http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eeb

8/7/2019 Koreni (21. mart 2011)

7/27

Pregovori

Definisanje tema

Po reima sociologa Duana Janjia razgovori zapravojo nisu ni poeli. Trenutno se definiu teme i rofma,

a prvih rezultata jo nema.

- Ono emu mi sada prisustvujemo je definisanje

tema. Trebalo je da se dogodi neto oko ega su sesloili svi akteri, a to je da se ovi razgovori ne tiu

statusa. To se nije ostvarilo. Ve vidimo da ipredsednik Tadi, bez obzira to navodno ne pokree

pitanje statusa, podgreva pitanje statusa. To non-stop radi Edita Tahiri. Dakle to je prva stvar koja se

nije dogodila, znai da strane u razgovoru nisupotovale prethodni dogovor. Opet to je zato to nije

ni mogue bilo koje pitanje da se rei, a da se nedotakne pitanje statusa.

23. Ma

avigacija

bavetenje!


avo na miljen je

okumenti

je Srba u Sarajevu

Jo se definiu teme za pregovore o Kosovu

Sa Zapadom ni ta novo

Prolo je dvanaest godina od kada su se u Srbiji prvi put 24. marta 1999. godine oglasile sirene,

dvanaest godina od kada su nas bombardovali "milosrdni aneli" i sedam godina od pogroma 17.marta. Dva krvavo bitna datuma u jednom mesecu za jednu zemlju.

A ta se od tada u toj zemlji promenilo i da li se ita po pitanju Kosova promenilo, gde smo

poli, gde smo stigli, kakav je put kojim smo ili? Osim ovih pitanja, Centar za praktinu politiku pokrenuo je websajt www.kolikokostakosovo.info. Koliko zaista kota Kosovo, koliko kota sloboda i da li ima cenu, koliko kota

obraz i za ta ga dajemo? Ukoliko vas interesuje koliko i ta plaamo, zato plaamo i kome plaamo posetite sajt.Ukoliko ste od onih koji vie veruju politiarima nego svojim oima za vas smo razgovarali sa dravnim sekretaromu ministarstvu za KiM Oliverom Ivanoviem i sociologom Duanom Janjiem

Po reima gospodina Olivera Ivanovia prethodni pregovorizapravo i nisu bili pregovori, jer se najvie vodilo rauna oonome to je trebalo da bude najmanje bitno - datumu.

- prethodno zapravo i nisu bili pregovori. Prosto Marti Ahtisari injegov zamenik su od samog poetka znali da ti pregovori nemogu da traju dugo. A kad unapred znate i diktirate datum kada

pregovori treba da budu zavreni onda najmanje jednu stranu, a

esto i obe strane dovodite u nepovoljan poloaj, jer moraju dauklapaju datum kao "najvaniju stvar", kao najvaniji limit - rekao

je dravni sekretar za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanovi uznapomenu da je itava kontakt grupa unapred dogovorilareenje.

- Druga stvar je da je i Ahtisari i itava Kontakt grupa koja jepratila pregovore unapred dogovorila reenje. Pregovori kao takvi

su obesmiljeni i to uopte nije stimulisalo nau stranu da unjima uestvuje. Nismo ih mogli izbei, jer bi onda bilo prigovora naoj strani za nekooperativnost, nesaradnju i zauobiajene epitete koje dobijamo u takvim situacijama. Uli smo u pregovore znajui da se iz toga ne moe mnogoizvui, a iskreno reeno niko od onih ko je pregovarao nije verovao da e to biti tako i tolika inprovizacija. Sada jepotpuno drugaija pria - izjavio je Ivanovi za Korene. Ta drugaija pria kree od nekih "lakih tema" kao to sutrgovina ili energetika.

- Prva i osnovna stvar je da se kree od tema koje nisu tako teke u politikom smislu, a to su trgovina i energetika.One kao takve dolaze u momentu kada je meunarodna zajednica shvatila da jednostrano proglaenje kosovskenezavisnosti, koje je priznalo veliki broj zemalja, nije ubedilo Srbiju da promeni svoj stav. Srbija e boriti za svojteritorijalni integritet i za to da se pitanje Kosova jo jedanput stavi na dnevni red. Mnogo vei broj zemalja nijepriznao nezavisnost i oito je da one nee promeniti stav - objasnio je Ivanovi, sa ijim stavom o lakoi tema se nemoe sloiti i sociolog Duan Janji koji smatra da je pitanje energetike jedno od najvanijih.

- Moram da kaem da je u stvari najkrupnija stvar energetika, a onane dolazi na dnevni red to je vrlo interesantno. Ni Srbija, ni Kosovo je

ne pokreu kada govore o statusu, niti je pokreu kao tehniko pitanje.Energetika je najvanije pitanje jer se tie dve stvari: prvo se tiedesetogodinjih ulaganja Srbije u energente, u rudnike, opremu i

ostalo; drugo tie se energetske stabilnosti i bezbednosti Kosova iSrbije. Bez proizvodnje struje na Kosovu Srbija polako postaje uvoznik

struje. to se tie Kosova, ako stvari ostanu ovakve, oni ostaju bezrudnika koje preuzimaju stranci - konstatovao je Duan Janji koga neiznenauje ovakav razvoj situacije, jer smatra da je sve to dogovormonopolista trgovinom energentima.

- Za mene nije iznenaenje to se ovo pitanje ne dotie. To je preutnidogovor elita monopolista trgovinom energenata koji stoje iza vlade Kosova i vlade Srbije, a koje podrava

meunarodna zajednica - zakljuuje Janji. Na pitanje koliko Srbija izdvaja za Kosovo i Metohiju oba sagovornika
http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2043http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2043http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=44http://www.kolikokostakosovo.info/http://www.kolikokostakosovo.info/http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=44http://www.isrim.eu/http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2043http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2043http://www.koreni.net/modules.php?name=Stories_Archivehttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=20http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=48http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=19http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=57http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=26http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=99http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=84http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=31http://www.koreni.net/modules.php?name=Web_Linkshttp://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=97http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=3http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=1

8/7/2019 Koreni (21. mart 2011)

8/27

su se osvrnula na pomenuti sajt "Koliko kota Kosovo", s razlikom to je gospodin Ivanovi izrazio sumnje udobronamernost i motive onih koji su ga postavili.

- Izrazio sam odreenu rezervu kada se prvi put pojavio sajt "Koliko kota Kosovo" u dobronamernost, analitinosti tanost podataka. Ne znam ta su motivi, odakle izvor tih podataka. Oigledno je da su neki od podataka kojimabarata sajt, odnosno oni koji ga ureuju, improvizovani. To je aproksimacija ili slobodno zakljuivanje, a kako sepojavilo uoi pregovora sa Pritinom utoliko jo vie dovodi u sumnju dobronamernost onoga koji ga je napravio. Nesporim potrebu da trokovi budu racionalizovani jer je itava drava u tekoj ekonomskoj situaciji, pa je normalnoda se novac koristi ravnomerno - smatra Ivanovi, dok je sociolog Duan Janji bio malo konkretniji u svojimnavodima.

- Teko je to rei, ali postoji sajt koji je otvoren "Koliko kota Kosovo?" Svi barataju sa nekim ciframa koje idu krozbudet, plus ima davanja preko javnih preduzea i davanja po drugim osnovama. Mislim da se to do ove godine

kretalo u proseku do 150 miliona evra. Ove godine je smanjen budet, ali je sigurno oko 100 miliona evra ono toide kao direktno davanje. Meutim, postoji i ono to je gubitak zbog toga to se odrava ovakav status. Gubici uenergetici premauju milijardu - izneo je gospodin Janji. Kada su ve pomenuti gubici, nametnulo se pitanje da lisu Srbi ulaskom u Vladu Kosova izgubili ili dobili, na ta su nam dali dva potpuno razliita odgovora. Oliver Ivanovismatra da ne dobijaju nita.

- Ne ini mi se da uopte dobijaju bilo ta, ne znam da li gube, ali u svakom sluaju ne dobijaju mnogo. Stvar je utome da ljudi idu na izbore i ulaze u Vladu da bi odgovorili zahtevima njihovog birakog tela. Njihovo birako telo suSrbi za koje me niko ne moe ubediti da prihvataju nezavisnost Kosova. Bez obzira gde ive, ne mogu prihvatiti

nezavisnost, jer to nije politiki okvir u kome se Srbi oseaju komotno - rekao je Oliver Ivanovi, dodajui da bi bilologino da ulaskom u Vladu Kosova predstavnici Srba pokuaju da ree neke od problema svojih sunarodnika.

- Kad se ukine telefon, mislim da bi prvi trebali da reaguju ti predstavnici Srba u kosovskim institucijama, a ne da

oni ute i da preputaju da to reava neko drugi. Ako e takve stvari, tehnika i vitalna pitanja reavati Beograd,emu onda oni?! Ja to pitanje postavljam njima i ne dobijam odgovor. Pitam ih "kakav je smisao vaeg uea" aoni mi odgovaraju "mi reavamo sitne stvari". Ono to zakljuujem je da oni u poetku i imaju dobre namere imoda i ulaze da neto urade. Onda brzo shvate da nisu sagovornici ni za Albance, ni za strance po ovakvim

pitanjima. Jer, ak i u situaciji kao to je sadanja oni prosto imaju broj poslanika koji moe da obori svaku vladu,meutim, to ne koriste u interesu Srba. Dosta sam otar sa njima, to to rade sada, bez namere da ih vream,jednostavno ne vredi mnogo.

Za razliku od Olivera Ivanovia Duan Janji smatra da su ulaskom u Vladu Kosova Srbi dobili uticaj u srpskojzajednici i novac kojim joj mogu pomoi.

- Nema od 2001. godine ni jedne vlade Kosova koja nije imala Srbe, samo to je te godine Beograd podrao

koaliciju" Povratak". Srbi koji su sad uli u vladu su preko toga dobili uticaj u srpskoj zajednici. Dobili su deo novca i

uticaj na novac iz budeta, prvo na lokalnom nivou u srpskim optinama, a sad i na centralnom nivou. Tim novcem

reavaju i deo problema Srbima koji dole ive. Znai dobili smo ono to je u politici najvanije budet iza sebe. Da litime priznaju nezavisnost? Formalno ne, faktiki da - konstatuje gospodin Duan Janji uz ogradu da postoji ona

druga strana medalje, a to su Srbi koji ne ele da sarauju sa vlastima na Kosovu.

- Oni su izabrali drugi nain, oslonili su se na budet Srbije i preko tog budeta rade ta mogu da pomognu srpskojzajednici. Do pre dve godine to je bio najvaniji nain pomoi. U meuvremenu je srpska drava zapala u krizu,budet se smanjio, interes vlasti za Srbe na Kosovu opao. Srbi juno od Ibra oigledno sve manje raunaju napomo Srbije, jer sve manje i dolazi. Kako sam Janji kae da je novca i pomoi sve manje, pitali smo ga da li je tomoda uvod u priznanje Kosova i Metohije od strane Srbije u predstojeim pregovorima?

- Tema razgovora i jeste, na primer, ime pod kojim e Kosovo uestvovati u Cevtu, to se na neki nain tiestatusa. Srbija je ve prihvatila da Kosovo bude uesnik, ali je ovaj put prihvatila i ime, tako da je na neki nainstatus Kosova kao drave osvojen. To ne znai priznanje, priznanje je bilateralni akt. Sada niko ne trai od Srbijeda prizna Kosovo, osim ljudi iz Srbije koji trae podelu. Da bi ste neto podelili morate ga prvo priznati. Linomislilm da oni koji podravaju nezavisnost Kosova ne ele da se to pitanje sada zatvori. Namerno bee od pitanja

priznanja Kosova od strane Srbije. injenica je da kad bi se reila sva tehnika pitanja onda bi bilo prejudicirano

pitanje priznanja.Albanci koji su 2008. proglasili nezavisnost Kosova i Metohije ne prizanju tezu koja se sve ee pominje umeunarodnim krugovima o moguoj podeli Kosova. Iljber Hisa koordinator za sever Kosova smatra da mirnepodele ne moe biti i u intervjuu za srpski list Pravda naglaava da svaka podela vodi u rat.

- Neka bude ovo jasno: mirne podele Kosova ne moe biti. Svaka podela teritorije znaila bi novi rat i prolivanje krvi- rekao je Hisa, dok sociolog Janji smatra da nee biti novog 17. marta, ali da bi zbog podele moglo doi donasilja i nereda.

- Taj datum je sluio da se deblokira jedna situacija, jer nije bilo pregovora. Sad traju pregovori upravo da se ne bi

dogodio 17.mart. Druga stvar je da trenutno nikome ne odgovara da ulazi u tu avanturu, jer Albanci su vie izgubili

nego to su dobili sedamnestim martom. Naravno, Srbi su jo vie izgubili i ljudskih ivota i imovine. Mislim da je

sada situacija takva da 17. mart nije mogu, a da li je neko nasilje mogue-jeste. Mislim da su da su dva glavnaizvora za to nasilje sada ili kriminal, okraj kriminalaca, svejedno da li meu Srbima ili Albanicma, ili meuAlbancima da spree vladavinu prava, pa i svoja hapenja. Drugi izvor bi moglo biti nasilje koje bi neko daisprovocira da bi dolo do podele, ili da se nasilje iskoristi kao odgovor na ideju podele da bi se zauzelo to vie

teritorije. To je ta Albanska pria gde oni prete nasiljem, u stvari kau "ok ako vi krenete u to mogue je nasilje".Kad prevedete na srpski to znai daemo vam Leposavi i Zubin potok, a uzeemo neto drugo. Postoji deo

8/7/2019 Koreni (21. mart 2011)

9/27

Postavite na

drutva meu Albancima koji ne voli nikakvo smirivanje. im krene smirivanje oni gube svoje tlo. Pojavljuju sepolitiari, kriminalne i druge interesne grupe koji se boje mirnih tokova. Sama promena vlasti je jedan od razlogaAlbanskog nezadovoljstva i u samom Taijevom PDK, kao i kod pristalica Ramua Haradinaja - konstatovao jesociolog Duan Janji.

Zorica Dragojevi

21.3.2011.

http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2395http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&winname=addthis&pub=xa-4bfd083e45913eeb&source=tbx-250&lng=en-US&s=facebook&url=http%3A%2F%2Fwww.koreni.net%2Fmodules.php%3Fname%3DNews%26file%3Darticle%26sid%3D2395&title=%3A%3A.%20KORENI%20.%3A%3A%20-%20Jo%C5%A1%20se%20defini%C5%A1u%20teme%20za%20pregovore%20o%20Kosovu&ate=AT-xa-4bfd083e45913eeb/-/-/4d8a3ca89d388d8c/1&uid=4d8a3ca8a38ed6da&CXNID=2000001.5215456080540439074NXC&tt=0http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2395http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eeb

8/7/2019 Koreni (21. mart 2011)

10/27

23. Ma

avigacija

bavetenje!


avo na miljen je

okumenti

je Srba u Sarajevu

Mesta za sve

Godinjice godinjica

"Mesta za sve i sve je na svom mestu", rekao je Frenklin Bendamin. Stvar naizgled prosta, ali u praksi,

ini se, nemogua, neizvodljiva. Sve na svetu trai svoj prostor, ivo i neivo, duh i materija, bie inebie. Sve se mora negde smestiti, ugurati, uglaviti, pa makar to bio "prostor" usred nitavila. ak iono ega nema mora negde da stane.

A opet, sve stvari i itav svet i sve to postoji ili ne postoji smeteni su u nemerljivo malom ili beskrajno velikomprostranstvu nae svesti. No, hajdemo da napustimo polje "mudrovanja" i da se vratimo u ono to se kolokvijalno

zove "realan svet". Ili jo preciznije, u deo realnog sveta, koji nam je poznat pod imenom Srbija.

Ovih dana obeleena je godinjica smrti dva srpska dravnika, Slobodana Miloevia (11. mart) i Zorana inia(12. mart). Prvi, u svetu poznat kao "srpski nacionalista" i "balkanski kasapin", kojem je Zapad prostirao crveni

tepih, a kod kue kao "diktator", "nacionalista" ali i nekakva vrsta "spasitelja" srpskog naroda, a drugi, u svetu kaosrpski "pragmatiar", ali i "nacionalista" (setimo se njegovog odlaska na Pale 1994. godine i podrke RadovanuKaradiu ), dok je u Srbiji vien u jednom delu javnosti kao"moderni demokrata" ili "politiar s vizijom", dok su gadrugi drali za "izdajnika", "stranog pijuna", pa i politiara, koji je lansiran iz "mafijakih" krugova. Prvi je dugovremena bio omiljen kod Srba, veoma harizmatina linost, ija popularnost je, manje ili vie, bila evidentna sve dozavretka NATO bombardovanja i potpisivanja "pobede" ili "kapitulacije" u Kumanovu, kada su njegova politika kolanezaustavljivo krenula "niza stranu". Miloeviev politiki uspon poeo je 1987. godine, nakon govora u KosovuPolju i uvene reenice, "niko ne sme da vas bije", a kraj njegov vladavine mogao se nazreti nakon "kontramitinga"u decembru 1996. godine, kada je na skandiranje okupljenih pristalica SPS, "Slobo, mi te volimo", odvratio onim

uvenim i smenim reima, "Volim i ja vas". iniev uspon, pak, bio je malo "ujednaeniji", mada je i on doao namesto efa svoje partije svojevrsnim "puem" kada je zamenio na mestu predsednika Demokratske strankeDragoljuba Miunovia. Istina, takav iniev "pu", za razliku od onog Miloevievog, proao je daleko mirnije.

U osvit novog milenijuma, nakon dolaska na vlast DOS-a (Demokratska opozicije Srbije), Zapad je ispostavio one

"raune" koji su bili ukalkulisani u "Sentandrejskom ugovoru". Izmeu ostalog, Miloevieva glava morala se nai uHakom Tribunalu. Bila je to teke, protivustavna i protivzakonita odluka, koja je provedena nezakonitim hapenjem

Miloevia i njegovim promptnim "odailjanjem" u Hag. Veina graana Srbije imala je gorak ukus u ustima zbogtakvog, krajnje poniavajueg postupka naih vlasti, ali ozbiljnijih reakcija na takav in nije bilo. Miloevi je ve biopotroen politiar, sasvim naputen od svih, izdan od svojih najbliih saradnika, a od one negdanje harizme koja jeplenila milione nije ostalo ba nita. S druge strane, po Srbiji se irila vest da emo Miloevia "prodati za dobrepare" (prialo se o nekih 6 milijardi evra), a novac je taj koji je u stanju da zalei najvei deo rana i ponienja. Samini je vie puta o tome govorio, traei da Zapad (prvenstveno Evropska unija) ispuni data obeanja. Ipak,ispalo je da su obeanja samo obeanja, a da je stvarnost neto sasvim drugo.

Nadali smo se promenama. Sanjali lepe snove, bolji ivot. Verovali da e nas zapad prigrliti kao svoje zabludeloedo. Na kraju, ispade da smo bili daleko sreniji pod Miloevievom "diktaturom", dok smu duvali u piataljke ilupali u erpe. Ako nita, vie smo se druili, zdovoljavali smo gregarne motive. Setimo se onoh divnih redova za

hleb, mleko, ispred banaka; a tek redovi za cigarete. Po tri dana gura se i taman stigne do kioska, kad ono -

nema vie! Onaj ispred tebe s boksom "Drine" srean, ode kui poskakujui. Ali, ekaj, doi e cica na kolica! Kolosree se okree. I zaista, sutradan je crveni ili plavi boks cigareta u tvojim rukama. Pa neka neko kae kako je za

sreu potrebno mnogo. A tek svakodnevni kondicioni treninzi. Nakon to nekako uspe da doe na red da dobijeplatu, poinje trka za svaki cent, a katkad i dolar. Pijaca obino nije daleko, a ako imate svog stalnog dilera(menjaa novca), od vae plate e moda i biti neke koristi.

A onda je doao liberalni kapitalizam. Sama sintagma zvuala nam je nekako tajanstveno, mono, privlano.Verovali smo, uz ovako lepu "opoziciju", koja vlada, kraj nam se teko moe sagledati. I zaista, bi nam bolje,

godinu, dve, tri, a onda, ubie nam premijera. Mrtvog Miloevia ne oplaka maltene niko, sem malog broja njegovihodanih potovalaca. Malo zbog onog tesnog poarevakog "dvorinog groba", malo zbog izostanka medijskepopme, a najvie, izgleda, zbog one narodne, "daleko od oiju daleko od srca". Hako "odmaralite"

je predvorje "srpskog zaorava". Kada se ovek tamo nae on napola umre u srcima ljudi. Tragovi su mnogi dopeine! Biti neosuen i tamo ostati iv malo je verovatnije od preivljavanja smrtnika koji je bez Atininog tita iHermesovih krilatih sandala baen na kraj kamenog sveta na milost i nemilost Meduzi Gorgoni. S druge strane,ini je nakon smrti zadobio takvu popularnost na kakvu verovatno nikada ne bi mogao raunati za ivota.Njegova posmrtna harizma dostigla je, a moda i nadmaila, onu Miloevievu s poetka devedesetih prolog veka.

8/7/2019 Koreni (21. mart 2011)

11/27

Postavite na

Srbi vole svoje mrtve heroje ili, pre, Srbi od mrtvih veoma lako prave heroje. Stoga, koga Srbi "zavole" tome se

teko ili epski lepo pie.

Miloevieva smrt danas nikoga ne zanima, iako je umro u Hagu pod veoma sumnjivim okolnostima. U Srbiji seretko postavljalo pitanje, da li je on tamo ubijen injenjem ili neinjenjem hakih lekara, sudija. Niko u Srbiji ne zna,a mnogo ga i ne zanima, da li je Miloevievo fiziko uklanjanje bio elegantan nain "preputanja zaboravu" neegato se barem u Srbiji nije smelo zaboraviti. Kakav je da je, Miloevi je bio nesporni vladar Srbije u poslednjojdekadi prolog veka. S druge strane, iako je inieva smrt propraena velikom medijskom pompom, ni njegovadalja sudbina nije mnogo draugaija od Miloevieve. I njega se sete samo onda kada mu je godinjica. A i tada seto vie deava zbog linih politikih interesa, nego zbog iskrene elje da se sveano obelei epoha jednog srpskogdravnika. Smrt jednoga prilika je za afirmaciju drugoga. I to je u Srbiji toliko oigledno i do kosti ogolelo. Godinjicesmrti naih dravnika prilika su da se rasplamsa politika borba, u kojoj se ak ne zazire ni od meusobnih optubiza politika ubistva. Jo od atentata na Zorana inia Srbija slua o "politikoj pozadini takvog ubistva". Jedne

godine ubili su ga "njegovi", druge godine to su oni drugi ili trei, "njihovi". A u sutini svi su "svoji".

Ove godine, nakon Kolubare i tamonjeg nevienog kriminala koji je medijski razotkriven, na udaru izvesnihmedijskih "tajkuna" naao se Vojislav Kotunica i njegova stranka DSS. Na B92 takva propaganda poprimila je

formu medijskog lina, gde je ovek unapred kriv i na njemu je da dokae da nije kriv. Ostali mediji kao da setakmie sa pomenutom B92, takoe se leinarski ukljuuju u "predvidivu" gozbu nad buduom rtvom. U Srbijiodavno ne postoje "slobodni" mediji. Vie nego ikada na srpskom prostoru informacije su strogo kontrolisane, a ono

to ne odgovara monicima nikada se nee moi nai ni u jednom srpskom informativnom glasilu. Ljudislobodarskog duha danas, zaudo, ale za onim miloevievskim dikatatorskim vremenima, kada su, i poredpokuaja da se mediji zauzdaju, postojale na desetine opozicionih listova, radija, pa i poneka televizija. A kako je

mogue da danas, kada bi trebalo pretpostaviti da smo barem malo demokratskiije i civilizovanije drutvo, svepostane tako ujednaeno kao da ivimo na tlu Saudi Arabije (u politiko-moralnom smislu a ne ekonomskom)? Da lije to zato to Srbija nema opoziciju i to su svi politiari dovoljno "podmireni" da nemaju razloga da seku granu nakojoj sede. Ako jedna opoziciona stranka ima toliko novaca da moe da plaa hiljade evra stranim konsultantima,

tada se dobija utisak da su stranke najjaa srpska preduzea. A ako su stranke preduzea, tada su politikaprogonjenja, zapravo, nain da se sprei "nelojalna konkurencija". Dakle, stranke se ne tuku oko ideja i ideologije,ve oko novca.

I koliko se na smrti moe zaraditi? Izgleda, daleko vie nego na ivotu. Fizika uklanjanja u Srbiji nisu strana vedecenijama. Rast kriminala je doveo dotle da svakoga dana sluamo o pljakama i ubstvima. To je postala naasvakodnevnica koju graani Srbije vie i ne primeuju. Politika ubistva nisu tako esta upravo zbog uspostavljenogmodus vivendi meu akterima na srpskoj politikoj sceni. Metoda je providna, ali izuzetno efikasna: danas je tvojred da izigrava rtvu! A dok se Vlasi dosete... Ne , nikada se narod sam tome nee dosetiti.Tako neto jenemogue. Javno mnjenje se oblikuje i za njega su uvek zaduene odreene "tajne" slube, ako ne one dravnetada one druge, privatne i gotovo paramilitarne.

A ono to najvie zbunjuje naeg oveka koji pokuava da misli, jeste injenica zbog ega se na svaku godinjicuinieve smrti "iznova" vuku karte. Nije mali broj politikih ubistava iz ranijeg vremena koji su u Srbiji ostalinereeni. Nikada se nee ni reiti, jer u zemlji nema volje da se na tome ozbiljnije radi. Zato? Moda zato to birazotkrivanje pozadine takvih ubistava dovelo da onih turbulencija u drutvu, koje sebi ne ele ni pozicija niopozicija. Ovako, red je doao na Kotunicu da malo igra svoju rolu. Uostalom, ta je takva mala rtva spram

lagodnosti u kojoj se ivi godinama i u kojoj e se i dalje iveti - akobogda.

Dragan Vuevi

21.3.2011.

http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2392http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&winname=addthis&pub=xa-4bfd083e45913eeb&source=tbx-250&lng=en-US&s=facebook&url=http%3A%2F%2Fwww.koreni.net%2Fmodules.php%3Fname%3DNews%26file%3Darticle%26sid%3D2392&title=%3A%3A.%20KORENI%20.%3A%3A%20-%20Mesta%20za%20sve&ate=AT-xa-4bfd083e45913eeb/-/-/4d8a3e9504a2d4c1/1&uid=4d8a3e95c806b4e5&CXNID=2000001.5215456080540439074NXC&tt=0http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2392http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eeb

8/7/2019 Koreni (21. mart 2011)

12/27

Uskoro oprema i za ene

Ova firma je nastala iz proizvodnje za vojnui policijsku opremu, a do skoro u vojsci ipoliciji nije bilo ena. I zbog svih ovihdeavanja nismo se adaptirali na uslovetrita tako brzo, da bi smo poeli sa

programom za ene. Ali vrlo brzo emo touraditi.

23. Ma

avigaci ja

bavetenje!


avo na miljenje

okument i

je Srba u Sarajevu

Mile Dragi govori za "Korene"

Politikim sredstvima se opstaje na tritu

Od 1985. godine, kada je na srpsko privredniko tle, stupio kao student druge godine Mainskogfakulteta, Mile Dragi postigao je mnogo. Mnogo u Srbiji, koja je pokuala da ga baci u mulj i to mnogopretvori u nita, a mnogo i u svetu, koji ga priznaje kao jednog od najboljih u svom poslu.

Firma za proizvodnju opreme za vojsku i policiju "Mile Dragi" napravila je lem koji je posvojim karakteristikama najjai a najlaki, njihova oprema spasila je oko 15.000 ivota. Priznanja stiu sa svihstrana, a Srbija kao da je zaboravila da ga je ona pet godina za redom birala za najboljeg privrednika i da je u to

vreme bio etvrti izvoznik. U toj otadbini on se susree sa problemom kako da dobije izvoznu dozvolu i unese udravo to vie novca. Deluje smeno, ali je istinito.

Ipak, gospodin Dragi je optimista i ima jaku elju da uz pomo ljudi dobre volje, snanog karaktera i bez straha,udari temelje dravi koja e svojim odlikama podseati, ili makar podseati na vajcarsku. O proizvodnji, politici,dravi i boljem ivotu, priali smo u hotelu "Moskva". I iskreno, bili smo iznenaeni neposrednou, smirenou iodmerenou Mileta Dragia. Jer, naviknuti smo na bahato ponaanje mnogih novokomponovanih biznismena, panam je jedan ovakav bio potpuno iznenaenje.

- Fi rmu sam osnovao 1985 . godine kao student druge

godine Mainskog fakulteta. Studirao sam, i uz rad razvijao

radionicu za obradu metala. Pravili smo male mainske delove

za nametaj i slino. Inae sam proizvodio samo ono to seuvozilo u Srbiju. Meutim, dole su devedesete i sa njimaratna zbivanja. Kako sam bio dudista, druio sam se sa

ljudima koji su se takoe bavili borilakim vetinama, a bili su uspecijalnim jedinicama, to komadanti, to na visokim

funkcijama. U druenju i razgovorima sa njima video sam da

postoji veliki nedostatak opreme u vojsci i policiji - pria Dragidodajui da je odluku o preorijentisavanju rada sa mainskih

delova na vojnu opremu doneo lako, jer je ve imaoregistrovanu firmu.

-I tako je sve

krenulo. Pravio sam

zatitnu opremu, pancire, prsluke, ploe, lemove, kasnije smo krenuli dapravimo odela protiv bojnih otrova. A nakon toga maskirnu opremu i sve

osim ubojitih sredstava. Ta oprema koju smo proizvodili dala je veliki

doprinos u spaavanju ivota. Po pokazateljima vojske i po nekim

nezvaninim podacima naa oprema je spasila oko 15.000 ljudskihivota. Od 2000. do 2005. godine pet puta sam za redom proglaen za

privrednika godine u Srbiji, u izboru Privredne komore i medijskih kua.U tom intervalu sam bio i etvrti izvoznik u Srbiji iza Nis-a,Elektroprivrede i Sartida, velikih dravnih javnih preduzea. Od privatnih preduzea sam bio ubedljivo najvei

izvoznik u to vreme. Tada sam upoljavao preko 8.000 radnika, samo u poslovima izvoza - lagano objanjava MileDragi dok telefon koji stoji ispred njega na stolu, neprestano zvoni. Ali samo zvoni, jer Dragi potuje sagovornika iignorie upornu zvonjavu.

- Onda je dola 2005. godina i politiki iscenirana afera, pa odtada nastaje sistematsko proganjanje i unitavanje firme za

proizvodnju "Mile Dragi". Naime, nijedan spor nije zavren jerprvostepene sporove sam uvek dobijao, a kad odem na

drugostepene ne zna se ta se desi, da li se vrate, da li se

zaustavi, da li ostaje tamo neogranieno dugo. Postoje nekisporovi u kojima se est godina vode istrani postupci. Tako

da sam ja pisao urgenciju a pisau i ustavnu albu da bihpokuao da zatitim svoja osnovna ljudska prava na suenje urazumnom roku - odlunim glasom objasnio je nasagovornik.

8/7/2019 Koreni (21. mart 2011)

13/27

Srbija kao vajcarska

Samo bih hteo da dodam da imamo dravupo mestu, prirodi i prirodnim lepotama,paritetnu vajcarskoj. I po prirodnombogatstvu takoe. Mogli bi smo da budemo

i tako bogati samo treba da se desi netoda se krene da se radi. Da se promenisistem i da dou ljudi koji mogu to dasprovedu u delo. To je jedan dug put, moeda se eka dugo da oni sami sebe pojeduili da se narod organizuje i udrui. Da dou

sposobni i da povedu ovu dravu putemrazvoja. Imamo sve predispozicije dabudemo bogati i da budemo mesto sree izadovoljstva. Ispravio bih onu misao da"svaki narod ima vlast kakvu zasluuje". Tonije tano, nego svaki je narod onakav

kakvu ima vlast. Na narod i sada nijesrean jer ima takvu vlast. Pogledajte

Nemaku koja je pokretaka snaga sveta,jedna od zemalja od najvie poverenja, kojavue svet napred. Kakva je ta zemlja bila

kada je Hitler bio na vlasti? A to je jedanisti narod. Nije se narod promenio, samo sepromenila vlast. I zbog toga apelujem nasve ljude dobronamerne i sposobne da seukljue i izbore da nam bude bolje.

O trajku policije i neadekvatnoj opremi pisalo se i prialo

nadugako i nairoko. Mediji su bili puni pria o tome, ali retkoko se setio da pomene da dok je Dragi opremao vojsku ipoliciju nije bilo problema sa kvalitetom iste. O tome sada moe samo da se pie, dok gospodin Dragi opremasvetske vojne sile.

- Kvalitet prozivoda iz programa firme "Mile Dragi" poznat je irom sveta, jer izvozimo u preko 30 svetskihdrava. Mi se probijamo jedino kvalitetom i nismo do sada imali reklamacije. I sami pokazatelji koliko je naa

oprema kvalitetna i funkcionalna je i podatak da je spaseno 15.000 ljudskih ivota.

- Da li je taj kvalitet i izvoz u inostranstvo jedan od razloga zbog kojih su pokuali da Vas diskredituju - pitali

smo

- Nije. Moram da kaem i da budemo svesni da se, blago reeno,udne stvari deavaju ovde u Srbiji. Montiraju se politiki postupci samoda bi se dolo do neijeg posla, da bi se uzelo neije. To nije vezano zatrite i zdravu konkurenciju da ko je bolji, ko jeftinije radi, taj i opstane.

Ne. Nego se ovde, suprotno tome, politikim sredstvima opstaje na tritui spreava se drugi da radi. Kao u mom sluaju. Progonjen sam iskljuivopolitiki i dan danas to proganjanje traje, tako da je to ono toobeshrabruje, i to Srbiju u ovom trenutku vue dole umesto da je vinegore.

Mada kae da takve stvari obeshrabruju, Mile Dragi je ostao u Srbiji idokazao da se ipak moe raditi i pored svega. Jedan od njegovih

uspenijih poslovnih poduhvata je i kupovina hotela "Moskva" u kome je

zaposleno mnogo mladih ljudi.

- Svi moji preci, od kada znam za istoriju svoje porodice, borili su

se, uvali i stvarali ovu dravu. Pa i ja tako ne mogu da budem mimo

njih. Mislim da sam svoj dug prema dravi, za sve ovo to me jekolovala i to sam stvorio, asno i poteno vratio. Sad mi je ao to jenae drutvo zapalo u takav period, i to ga takvi ljudi vode, ali borim se

protiv toga koliko god mogu. Osnovao sam udruenje graana "Pokret zarazvoj Srbije" gde elim da sakupim svesne i savesne ljude, potene i

pametne, radne. Da potenjem, pameu i radom izvuemo ovu dravu izkrize. Ljude koji imaju informacije i koji se ne plae, koji hoe da seupuste u jednu politiku borbu da bi zdravim, regularnim zakonskimsredstvima osvojili vlast. Da pokuamo da promenimo ono to se promeniti moe i mora.

Na alost, takvih hrabrih ljudi u Srbiji je sve manje, to i sam Dragi priznaje. Ljudi idu linijom manjeg otpora iekaju da neko drugi za njih uradi ono to moraju oni sami. To, kako ree na sagovornik "pogoduje kriminalcimana vlasti".

- Citirau rei naeg narodnog poslanika Krasia "Ovo je oit primer da je mafija dobila dravu. Jer mafijaovde vlada". Ja to iz niz primera mogu da kaem kroz moje poslovanje. To je jednostavno problem, i onaj mojproces i proces koji se i dan danas vodi protiv mene, sve na to ukazuje. Da dobijem izvoznu dozvolu, da uteram

pare u dravu treba mi jako puno vremena, vrlo teko se radi.

- A zato ostajete u dravi kad imate mnogo mogunosti da radite i ivite izvan nje?

- Ja sam rekao da je moja obaveza da pokuam da promenim neto i zato sam osnovao ovo udruenje, gde

pozivam sve asne, potene, pametne i sposobne ljude kojima je stalo do ove nae drave da probamo da uinimoneto. Jer samo smo mi ti koji moemo promeniti i koji treba da menjamo. Da izvuemo ovu nau dravu i da jesauvamo. Ako se to ne desi, vrlo brzo u moda i ja da odem kao mnogi pre mene, trbuhom za kruhom, da traimgde mogu bolje, lake i vie da zaradim. I da mogu lepe da ivim.

Osim kao dokazani privrednik, Dragi je svoj patriotizam pokazao i kao sponzor sportskih klubova, a i u pomoinekim mladim ljudima da se ikoluju i postanu doktori nauka.

- Dok smo radili pomagali smo svima kojima smo mogli i koliko god smo mogli. Deci palih boraca, bolesnoj

8/7/2019 Koreni (21. mart 2011)

14/27

Postavite na

deci, naim mladim talentima, ikolovali smo nekoliko doktora nauka, koji su otili u Sjedinjene Amerike drave.Ako bi smo merili u santimetrima, imamo zahvalnica visine nekoliko desetina cm. I to je ono samo to smo dobili, a

koliko ima jo onih koje treba da dobijemo, to smo pomagali. To je sve bilo dok smo radili kako treba. Ali doli su

ljudi koji ne cene to, koji ne gledaju tako i rezultate njihovog rada svi mi vidimo i svi oseamo. Zato je Srbija naovom stupnju razvoja i tu gde je. Zato to je takvi ljudi vode.

Da li postoji mogunost da se uspeni privrednici organizuju nezavisno od drave i pokrenu neku inicijativu,naprave neto poput Vlade nacionalnog spasa, interesovalo nas je, a gospodin Dragi kao da je ekao neko takvopitanje:

- To govorite kao rodoljub ije su to elje, a elite isto to i svaki savestan ovek u i domain u Srbiji. Kaoneko ko eli da pronae reenje i izlaz iz ove situacije. Ja sam ponudio jedno takvo reenje. Ima sigurno jo grotakvih malih stranaka i udruenja koje imaju sline elje i ambicije. Ali vrlo je teko, ovde su, citiram i mediji pod

kontrolom, tako da je vrlo teko probiti se i na pisane i na elektronske medije. Da kaete neto to je istina isuprotno interesima ove vlade. Vrlo je teko i u takvim situacijama jo tee je okupiti ljude. Kao to je u mom

sluaju, isceniraju vam razne stvari, pa su ljudi koji bi vam se pridruili, malo i zaplaeni. Ne znaju ta da misle, taje prava stvar, ta nije. Unosi se neki haos u narodu po sistemu "zavadi pa vladaj".

Sanja Pavlovi

22.3.2011.

http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2399http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&winname=addthis&pub=xa-4bfd083e45913eeb&source=tbx-250&lng=en-US&s=facebook&url=http%3A%2F%2Fwww.koreni.net%2Fmodules.php%3Fname%3DNews%26file%3Darticle%26sid%3D2399&title=%3A%3A.%20KORENI%20.%3A%3A%20-%20Mile%20Dragi%C4%87%20govori%20za%20%22Korene%22&ate=AT-xa-4bfd083e45913eeb/-/-/4d8a33e1f5f2b26f/1&uid=4d8a33e11821d057&CXNID=2000001.5215456080540439074NXC&tt=0http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2399http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eeb

8/7/2019 Koreni (21. mart 2011)

15/27

23. Ma

avigacija

bavetenje!


avo na miljen je

okumenti

je Srba u Sarajevu

Ministarstvo (ne)sree

etiri meseca uti (dupli) ministar

Pre neto vie od mesec dana Korenisu pisali o neobinim, neprihvatljivim i veoma sumnjivimaktivnostima jednog lana Skuptine dijaspore, delegata Srba iz Australije (Novi Juni Vels). Ovajdelegat, za koga veina srpskih aktivista u toj dalekoj zemlji ne zna ni ko je ni ta je, od samogkonstituisanja Skuptine pokazao je posebne sposobnosti.

Delegat iz Australije je bio toliko efikasan, da je Skuptini dijaspore otvorio portal "Serbiandelegete", vie mesecipre nego to je i "izabran" za delegata u Skuptini dijaspore. Sajt je registrovao na svoje ime, a ni poslekonstituisanja Skuptine na njenom dnevnom redu nikada nije donesena odluka o radu tog sajta. Dakle nemaodluke o otvaranju tog portala, a na Skuptini nikada nije odlueno kako bi on izgledao i iji bi to sajt bio, ali on"radi". Dijasporu ni o "njihovoj" Skuptini ne pita niko nita, jer i za nju postoji, izgleda, ve odreen neki "Bog ibatina", a veina delegata, naalost, utei je prihvatila i prihvata i dalje sve ta im "batina" govori.

Delegat i zAust ra l i je , gospod in Milovanovi, okuraio se ovakvom neshvatljivom pasivnou delegata, ijemu utanje omoguuje da nastavi sa budalatinama u ime Skuptine dijaspore. Bez zvaninog odobrenja (ili onopostoji?) pokrenuo je i mastodonsku "humanitarnu akciju" prikupljanja novca kojim bi se u Kraljevu omoguilaizgradnja poruenih kua u zemljotresu. O tome nije nikome govorio (ili jeste, samo to taj NEKO i dalje o tomeuti), ali je akcija pokrenuta pod imenom: "S tav imo Kra l jevo pod k rov" . Bilo bi humano da su od zemljotresado danas stavili jedan jedini crep, na jednu jedinu rupu koje zjape na stotinama krovova u Kraljevu. ipak. OdSkuptine dijaspore nita. Ali za razliku od te Skuptine, koja je zakonom oznaena kao najvanije telo dijaspore, uFrancuskoj ima jedna organizacija sa delimino istim imenom "Skuptina dijaspore". E ta, "lokalna" Skuptina izFrancuske, ona je Kraljevu poklonila dve kue. Lepo i humano. Istovremeno i praktino za onog NEKOG, ko e"nesvesno" da kae: "Kraljevu su poklonjene dve kue od Skuptine dijaspore" a svesno i sraunato e izostavitida zavri renicu sa dve kljune rei:"iz Francuske".

Kada se u f rankfur tsk im novinama "Vjesti"pojavio lanak pod bombastim naslovom Milioni dolara zaugroeno Kraljevo, Nikola Jani, predsednik Srpskog saveza iz vedske, ukazao je na pogubnost takveneozbiljnosti i prevare. U pozivu ispred Skuptine disapore da ljudi novac uplate na raun jednog udruenja u

Australiji, napisanom na nepostojeem (znai falsifikovanom) memorandumu Skuptine dijaspore, obeavalo semnogo. Tvrdilo se i da e Crveni krst, Srbije ili Australije, onima koji daju novac, dostaviti potvrde koje bi mogli dakoristili za poreske olakice. Crveni krst Srbije je na to odmah reagovao i kategoriki porekao da Crveni krst imaneto sa tom akcijom. ak ni neposredno. Niti ih je neko o tome kontaktirao ili obavestio. teta da frankfurtske"Vesti" nisu ve tada pokazale neku zainteresovanost za ovakve suprotnosti, u vezi akcije koju su oni promovisali.

utali su i mnogi drugi, a meu njima i onaj ko je morao prvi da se oglasi. On, ministar za dijasporu, a odskorai ministar vera, Sran Srekovi, nek nam Bog pomogne Ovaj "dvostruki" ministar, ljubitelj transparentnosti i boljei odgovornije komunikacije izmeu matice i dijaspore, vie od 120 dana nije odgovorio na vie puta postavljenokratko pitanje:

Da li je ministar Srekovi znao, a moda i dao saglasnost, da se tako bezobrazno, na falsifikovanommemorandumu Skuptine dijaspore i Srba u regionu ljudi pozivaju na ovakvu bruku sveukupnog srpskograsjanja?

Jani je u vie televizijskih emisija upozoravao i na nezakonitu aktivnost i ministarstva i ministra Srekovia i ovogdelegata u Skuptini dijaspore. Naalost, na dobronamerna upozorenja predsednika Srpskog saveza nisu reagovalini ostali delegati u Skuptini (sem Srana Mladenovia delegata iz vedske), pa ni sam predsednik Skuptinedijaspore, Slavomir Gvozdenovi. Zapravo, gospodin Jani je mesecima pokuavao da skrene panju naneloginost da veina delegata svoju ulogu u Skuptini shvataju kao neto to je "ikebanskog" karaktera i da nijepotrebno da oni o (ne)radu Skuptine obavetavaju dijasporu?! Gore pomenuti gospodin iz Australije i gospoaMirjana Samardija, predsednica Kongresa srpskog ujedinjenje iz Amerike (i KSU u Beogradu?) od samogosnivanja Skuptine su barjaktari da se ona transformie u neku tajnu, hermetiki zatvorenu skupinu? U neto (ata?) gde bi uvid javnosti (dijaspori?) u njihov "rad" bio nedostupan, zabranjen. Besneli su na sve koji su pominjalipotrebu transparentnog rada Skuptine, a gospoa Samardije se nije ustruavala ni da u prepiskama meunekolicinom odabranih delegata izjavi da "ONA nee da dozvoli da bilo ko, organizacije iz dijaspore, mogu da znaju"ta oni uruju unutar Skuptine"?!

8/7/2019 Koreni (21. mart 2011)

16/27

A uru ju , posebno zbog projekata i raspodele "novia", o emu e "Koreni" moda pisati nekom drugom prilikom.Ono to je i smeno i tragino to je da od delegata koji predstavljaju dijasporu u Skuptini dijaspore, njih skoro svih49, ili njih 45, samo su njih dvoje, ili eventualno troje, izuzeci. Koliko delegata Skuptina ima, ne odluuje zakon.Odluuje samo Srekovi, zaivsno od toga kada mu je i kako mu potrebno. Da li je 45 ili 49 nije (za neke) tolikovano koliko je oigledno da veina njih ne shvataju ni ija je Skuptina dijaspore, ni iji su oni u njoj delegati. Akada neko ne zna ko je, ni ta je, a jo manje iji je i kada je prestao da bude svoj, onda se suoavamo saprljavtinama i devijacijama zbog kojih e posledice snositi mladi i u srpskom rasejanju i u matici.

Naalost , Janieva upozorenja postala su sve oiglednija i vidljiva i delegatima Skuptine dijaspore, ali tek kadaje verodostojnosti Skuptine naneta velika teta. Dobija se utisak kao da je malo ko od delegata bio u stanju dashvati da rad takve institucije kakva je Skuptina dijaspore, mora da bude zasnovan na precizno definisanimpravilima. Umesto da se trude da njen rad bude svakodnevno unapreivan i da se Skuptina afirmie kao telo kojee doprineti vrem povezivanju Srba u matici i Srba u rasejanju, na kulturnom, socijalnom, humanitarnom i

politikom planu, desilo se suprotno. Na samom startu ovo telo dijaspore je samo sebe diskvalifikovalo kao ozbiljnogi validnog uesnika u dijalogu matice i dijaspore. Ovde se postavlja pitanje i opte volje ovakvih delegata da sediskurs meu Srbima, gde god oni bili, dovede na nivo koji e omoguiti onaj kvalitativni "skok" u komunikacijimatice i dijaspore o kome Nikola Jani godinama govori. A taj "skok" kao prvo morao bi da podrazumeva dadelegati svoju ulogu u Skuptini ne shvate kao poast, ve da to shvate kao ogromnu obavezu u moralnom,drutvenom i politikom smislu. Jednostavno, tu mora da se radi maksimalno korektno, a ko to nije u stanju dauini, trebalo bi (to bi bilo ljudski), da se na takvoj ulozi zahvali i prepusti je nekom drugom ko ima vie snage,vremena i energije.

U pomenutim frankfurtskim Vestima18. marta 2011. godine pojavio se novi lanak (Milion za Kraljevo spao na1.500 dolara), suprotan prethodnom i kritiki intoniran u odnosu na nezakonite aktivnosti australijskog delegataMilovanovia. Mada sada pokuavaju da se "operu", ne treba zaboraviti kako su o Draganu Milovanoviu udecembru 2010. godine pisali afirmativno. Objavljivanjem brojeva telefona Dragana Milovanovia, aktivno suuestvovali u propagiranju "humanitarne" zamisli koja je jo tada ukazivala na neloginosti i da pravi (ili primarni)razlog njenog pokretanja nije bio da se Kraljevo zaista "stavi pod krov".

U tom ranijem lanku Milovanovi je govorio o "priznanicama za poreske olaice" za one koji daju priloge, pominjanje i australijski Crveni krst i lagalo se o kontaktu sa Crvenim krstom Srbije. Nisu pominjali da je Nikola Janikonstantno, sve vreme upozoravao na to da Crveni krst u Srbiji o tome nema nikakvih saznanja. Govorili su o"transparentnosti", ali ne da o sakupljenih 1.500 dolara (to je oko 1000 evra i otprilike petina od sume sa kojom jeu istom periodu, nevezano od Australije, samo jedan pojedinac pomogao onima kojima je u matici potrebna pomo)nema nijedne rei (informacije) na sajtu za koji su tvrdili da e biti upotrebljen za tu svrhu.

O kakvo j se neozb i l jnost i ili marifetluku ovde radi najbolje se vidi iz odgovora koje je Milovanovi dao Vestima.

Vesti: Jeste li stvarno mislili da ete sakupiti milion dolara na osnovu jednog teksta sa saoptenjem kojeste zamolili da vam "Vesti" objave?

Milovanovi: Ne, ne, ne. Pa mi smo stavili i na veb-sajt "Srbi za pravdu i demokratiju", mi to skupa radimo,

to ide na raun tamo, pa onda na Crveni krst. Poslali smo i kao pisma organizacijama".

Na koji i iji Crveni krst? Milovanovi kae ,"mi to skupa radimo" mislei na sajt Srbi za pravdu i demokratiju, ali,ko ue na taj sajt videe da je Milovanovi tamo direktor marketinga! Ali nee videti i ostalo, to bi trebalo da sevidi. Dakle, ovek radi "skupa" sam sa sobom. Skup rad i za dijasporu i za Kraljevo. To ide, veli on, "na rauntamo". Ama, gde tamo? I koliko ide "negde tamo"? Nema nigde, ni "tamo" ni "negde", navedene nijedne"transparentne" uplate! Ko moe sada da utvrdi da li su ljudi, i koliko ljudi, povedeni propagandnim lankom Vestiizdecembra prole godine, uplaivali novac, "negde tamo"? Niko. Jer ni za 1.500 dolara nema nikakvog traga, ali imazvanine izjave iz Crvenog

koreni (21. mart 2011)

Documents