koreni 23. februar

8/7/2019 Koreni 23. februar

1/52

. Navigacija

. Obavetenje!

Svake srede novitekstovi...

. Pravo na miljenje

. Dokumenti

BEZ KORENA NE STOJE NI STABLO NIOVEK

Re izdava a

Potovani itaoci,

Portal www.koreni.netsvakodnevno dobija veliki brojmejlova. Ve ina pisama je sareima pohvale i podrke. Imai onih koje moemo nazvatikritikim, poev od pravihkritika preko uvredljivihsadraja dalekih od svakog civilizovanog obraanja,pa do prete ih tekstova, punih neshvatljivih,neprihvatljivih i neosnovanih konstatacija. Ono to jesigurno, to je da tekstovi, koje objavljujemo svakesrede na www.koreni.net ne ostavljaju itaoceravnodunim, bez obzira na to gde se nalazi njihovapublika - u Australiji, Americi ili u mojoj dragoj Koraicipodno Kosmaja.23.2.2011. Opirnije...

Centar za porodi ni smetaj dece

Hranitelji privremenomenjaju roditelje

Kau da u Srbiji porodice odumiru,da se ra a sve manje dece, a i onakoja se raaju, esto doivljavajusvakojake sudbine. Majke

"Saa ur i , ani split the nam

"Pozdravi i estitke"

Nije lako odluiti se koju temuapsolvirati? Tomu Nikolia kojije reen da u Srbiji netomenja, Gandijevski, al sedeina stiroporu, ne rizikuju i niupalu mokranih kanala, akamoli prostate, da menja saprocentom rizika nula, ili Sauur ipozdravima upuenim preko tv ekranauditorijumom?!23.2.2011.

Aida orovi , direktorka nevladorganizacije Urban in-a iz Novog

Kaiprst transkript- 17. februar 2011.

Danica Vu eni : politikekrize u Srbiji, kao posledicesukoba u vladajuoj koaliciji,mada se vice premijer Daisa ovim ne bi sloio. Danimase u javnosti ponavlja govor mrnje, ovinizam, pretnje novinarimpopodne saznajemo i za novo skrnavl


2/52


3/52

Mla an Dinki ovoga putanije sruio Vladu, a MirkoCvetkovi i DS su kona nopokazali odlu nost, makar samo zato da pokuaju darazree napetost okorekonstrukcije kabineta. Ali izoidni odnosi napoliti koj sceni kao i neuspeh reformi ogledan i u sudskim ishodima afere "Kofer" ( iji su po inioci, iakouhva eni na delu u tekoj korupciji, oslobo eni) i

o ajni kog pokuaja jednog oveka da skrene panju na svoje probleme koji je zato osu en, kod narodaproizvode ose aj stalnog ivljenja pod opsadom.

16.2.2011. Opirnije...

Bertrand Rasel je, izgleda spravom, tvrdio da je"neposedovanje izvesnihstvari koje ovek elineophodan (pred)uslov zasreu", a Aleksandar Dima bi na to dodoivljajvrhunske sre e najpogodnijikrajnjoj bedi". Sudei po takvoj logicivrata raja stalno na domaku, nikako nsreni, jer je pojam sree kod njih sasNaime, srea je neto u emu konstaega nikako ne mogu da iza u da bi mkako taj njihov "sreni stan" izgleda speh biti sre an, a toga ne biti svest16.2.2011.


4/52

Zloini nad Srbima dokumentovani u italijanskim "zabranjenim" knjigama

Zavera utanja Po prvi put je italijanskoj i svetskoj javnosti dostupna knjiga tampana i objavljena previe od 60 godina. Vest ne bi bila senzacija, da se ne radi o zvaninom dokumentuitalijanske vlade pripremljenom i prezentiranom na Mirovnoj konferenciji u Parizu 1947.godine, nepobitnom svedoanstvu i prijavi zloina Maralovih komunisti kih trupa nad

italijanskim stanovnitvom u Istri i Dalmaciji.

Zloin tim straniji jer poinjen u godinama posle zavretka rata, u savremenoj terminologiji poznat kao"etniko ienje", rezultirao je "nestankom" vie desetina hiljada italijanskih civilia emu je sledio egzodusu Italiju 350.000 Italijana, dotada vekovnih stanovnika ovih krajeva. Naziv knjige je "Jugoslovenski tretmanza Italijane posle 8. septembra 1943.", izdava Palladino editore. Pobednici, pobedjeni i zavera utanja

Italija i h nije doekala toplinom. U jeku je bio antagonizam izmedju poraenih

i pobednika - italijanskih komunista koji su se posle kapitulacije 8. septembra1943. organizovali u "pokrete otpora" i pridruili doskoranjim neprijateljima,Amerikancima i Englezima. U poraene su spadali svi ostali: nekomunisti,faisti, oni koji nisu prihvatili bezuslovnu kapitulaciju ili koji, prosto, nisu mogliniti hteli da se preko noi odreknu donedavnih ideala i zakletvi Kralju iOtadbini. I u samoj Italiji harali su preki pa rtizanski sudovi, besneo gradjanskirat, pa nije ni udo to su komunistike vlasti u Bolonji zabranile da se voz sagladnim i ednim izbeglicama zaustavi na stanici. Protutnjao je peronom punimzaprepaenih ljudi, spontano dolih da pomognu blinjima. Detalj sablasno podsea na leto 1995. kada je Srbija vie dana drala zatvorene

granice sa Hrvatskom, granice na koje je stizala masa srpskog stanovnitvaizbeglog pred hrvatskim bombama i noem. Seam se tog uarenog leta,uplakane dece i njihovih majki natrpanih na traktorske prikolice, posedalih upolju kraj zrelih kukuruza, pored puta, pred zatvorenom granicom Srbije. Ali, Italijani su se konano izborili za istinu, barem je to tako na papiru.Ustanovljen je i praznik, Dan seanja, da oda potu svim rtvama rata, onim"ispravnim" komunistikim i onim "pogrenim" - u prevodu: pobedjenima,
http://www.koreni.net/


5/52

onima koji su rat bili izgubili. Tako svedoenja o dogadjajima, patnjama, zlodelima i zloinima polakoizlaze na svetlost dana. Zvanine vlasti se pravdaju da "niko nije znao". Dokumenti i prepiska tadanjihlanova vlade to jasno opovrgava. Ba kao i ova knjiga, tampana i objavljena 1947. po nalogu DjulijaAndreoti i fondovima Ministarstva unutranjih poslova, da bi je odmah potom prekrila zavera utanja.Naredjuje je svojim naliv- perom i uvenim zelenim mastilom lino Palmiro Toljati. Znali su, itekako su

znali. I ne samo za zloine nad Italijanima. Ustaki zloini nad Srbima - prvo etniko ienje u Evropi Dakle, knjiga je 14. februara 2011. ponovo prezentirana. Ovoga puta Italiji i svetu, da se ne zaboravi.Zvanino, u Rimu, u Senatu Republike, u sali prepunoj ljudima, medijima, tv ekipama. Za govornicom je ief grupe senatora partije na vlasti, viestruki ministar Mauricio Gaspari. Ali svi ekaju na govor sena toraAjmonea Finestre, neposrednog uesnika zbivanja koga mnogi Srbi u Kanadi pamte kao govornika na 51.Srpskom danu 1996. godine. Bivi dobrovoljac, bersaljer, koji nikada i ni po koju cenu nije pogaziozakletvu Kralju, oveka iji je najvei ponos ratovanje sa etnicima protiv komunista u umama Velebita.Ba to je zahtevao da se ispie pored njegovog imena na pozivnici: bivi gradonaelnik i komandir etnik

u Lici i Dalmaciji. Po prvi put, jasno i glasno, u sred Parlamenta Italije, reeno je i u svim medijima zabeleeno, da je prvoetniko ienje u Evropi poinjeno nad Srbima u Hrvatskoj. Ajmone Finestra je ba tim reima zapoeogovor, opisujui dolazak italijanskih trupa u Graac gde zaprepaeno nailaze na masovne grobnice, naplitko zakopane leeve pobijenih srpskih civila, svih bez razlike, mladih i starih, ena i dece. Italijanispontano staju na njihovu stranu, u Graacu ve sledee vee bornim kolima se postavljaju pred ustakukasarnu uperenih cevi, okupiraju je i oslobadjaju zatoene srpske ene i devojke. Finestra svedoi oborbama etnika protiv partizana u kojima je i sam uestvovao, reima punim dubokog potovanja pria oVojvodi Djujiu, o Obradu Bjanko, o Vladimiru Koroliji, ali i o svojim prijateljima, saborcima iz borbiprotiv ko munista, o nacionalistima brai Bjelanovi, o Andriji Beriu, o Miloradu Gaei koga je ponovo

sreo i zagrlio posle ravno 53 godine u Nijagari, o stranom zloinu partizana nad etnikom VukainomMasnikosom. Sea se kako je '43. na rastanku u Zadru Bjelanoviu poklonio svoj automat, a Beriu"berettu". Obojica su uspeli da se spoje sa Djujievim trupama. Finestra svedoi o jo jednoj istini koja jeitalijanske civile posle kapitulacije Italije izloila nesputanom, ne samo komunistikom, ve i ustakombesu . Za vreme italijanske okupacije, ustaama je na italijanskoj teritoriji bilo zabranjeno da nose oruja.Ustaama koji su i bez toga mrzeli Italijane i Dalmaciju i Istru smatrali samo svojom zemljom. Ustaama odkojih su Italijani ispod noa otimali Srbe. O ovome ne svedoe samo Finestrine rei. Poslednjih 20 stranica knjige su originalne fotografije. Prvih 10stranica dokumentuju italijanske rtve jama na Velebitu, Istri i Dalmaciji. Poslednjih 10 su nemasvedoanstva srpskih rtava, nedoklane srpske dece iupane iz ustakih kandi, izranjavljenih mukaraca iena izvuenih iz jama. Tu su i 5 fotografija neprocenjive istorijske vrednosti, jedinih dokumenata opostojanju i uasima ustakog logora na ostruvu Pagu, logora u sastavu kompleksa Jadovno u kom je zasamo 132 dana ubijeno preko 42.000 Srba i Jevreja. Logora ije su zatvaranje naredili Italijani istog asakad su preuzeli vlast, preneraeni zloinom koji - citiram Finestrine rei o uasima ustakog terora nadSrbima u Lici "ljudska svest nije mogla da zamisli". Ne samo da su italijanske vojne vlasti naredilezatvaranje ustakih logora. Italijani su zasluni i za dokumentovanje zloina. Bez dokumenata, bezmaterijalnih dokaza, zavera utanja koja je dosada pokrivala nevidjeno etniko ienje i gen ocid nadSrbima u Hrvatskoj, ostavila bi ga i dalje kao neto to ne postoji. Maltene, kao srpsku izmiljotinu. Bez


6/52

ljudi poput Finestre i bez dokaza, jame bi dubinom utnje definitivno ugasile poslednji urlik, smrtni ropacpobijenih Srba, a more Dalmacije im spralo u estice kosti. Na Pagu su italijanski vojnici dokumentovaliustaki zloin sa 2 filma od po 36 fotografija. Samo nekoliko su dosada posedovali Srbi, potomci rtavaJadovna. Ova knjiga ih objavljuje jo 4!

Fotografije u knjizi ne dokumentuju samo ustake zloine nad Srbima. Tu su i dokazi zloina partizana nadcelim srpskim porodicama, krivim to su etnike porodice, verne Kralju i Srbiji. Dovoljno za smrt pokratkom postupku. Fotografije ih prikazuju pobijene u vlasti tim kuama, na spavanju, popadale pokuhinjskom podu, dete od oko 8- 9 godina izranjavljeno ali preivelo... Da li e Srbi ikada smoi snage da i sami u Srbiji ustanove Dan pomirenja? Da jedni drugima ispriaju ta

se stvarno zbilo? Finestra tvrdi da je od 1941. krenuo atak na identitet prvo Srba, pa onda Italijana. Kakoinae objasniti 54 saveznika bombardovanja Zadra od septembra do decembra 1943., grada u kom je bilosvega 500 vojnika - pita se. "Borili smo se do kraja. Monogo smo tu borbu platili" - k ae Finestra i traiistinu prolosti. Bez prolosti nema ni sadanjosti, ni budunosti. Ta istina prolosti sigurno da nedostaje imladim generacijama Srba, ma gde god bili. Zato im se negira taj deo vlastite istorije? Mila Mihajlovi

23.2.2011.


7/52

"Saa uri, ani split the name"

"Pozdravi i estitke" Nije lako odluiti se koju temu apsolvirati? Tomu Nikolia koji je reen da uSrbiji neto menja, Gandijevski, al sedei na stiroporu, ne rizikujuini upalu

mokranih kanala, a kamoli prostate, da menja sa procentom rizika nula, iliSau uria sa eksluzivnim pozdravima upuenim preko tv ekrana predmilionskim auditorijumom?!

Ipak sam se opredelio za ovo drugo, dok Toma ne presee, stiropor. Ovd e je potpuno nemogue odvojiti politiku od estrade, najtenje su povezane. To je ovdekoreografija. Pokretne slike koje izvode ivi ljudi. Bilo da je to personifikovano u grljenjupredsednika Tadia sa Fahretom Jahi, ili u protivprirodnom bludu edomira Jovanovia iKarleue, bilo da je to zaviajno intimiziranje Cece nacionale i Ivice Daia ili pak da je re oljubavnoj romansi koju Vendi retroaktivno aktivira u kojoj kae da se sa 18 godina tucala saeeljem dodajui da joj Voja nije pomogao oko tezgi, jer se ona sa 19 ve proslavila??? O,Gospode. Pogotovo je flagrantan primer uvezanosti politike i estrade u vidu saradnje Mlaana Dinkia sturbo folk pevaima. Poslednji primer tog Dinkievog angamana je saradnja sa izvesnimBobanom Piromanom. Tako d a eliminacija iz Vlade od strane premijera Cvetkovia, Dinkiu inee teko pasti obzirom da se ovde od narodnjaka lepo ivi. Moe Mlaa komotno da zapevaza pojas zadene! Uzgred, tom Bobanu, kom je Dinki saradnik, je Piroman nadimak. Split thename, ka ko bi rekli Englezi, ne i prezime. Istinita je pria kad je taj Boban Piroman gostovaonegde u Crnoj Gori, vlasnik diskoteke jedan nepismeni novoobogaeni skorojevi, mislei da je to prezime ga je pitao: "Odakle ste vi piromani?" Onda su nekako uspeli da mu objasne da tonije prezime, iako postoji onaj fudbaler Koroman sa slinim. A biznismena je verovatno to i"povuklo". Piroman, Koroman, pa mu liilo, a prati fudbal. Inae piromani su odasvud, mogu budu od bilo gde, gde se pripaljuje. Kontrapunkt p iromanima su vatrogasci. Ba kao to sukontrapunkt predivnoj prirodi na abljaku itelji te varoice poznatiji kao stojseri. Objanjavamovima koji razumeju, ne i vlasniku diskoteke. Ima pare, al je glup. Nije ovo uvreda, glupi susretni. Relaksirani, ne boli ih glava od razmiljanja, nit brrige nit pameti, smeju se a smeh jezdrav, tako da pucaju od zdravlja! Nije uzalud reeno da je srea u proseku, zato je ovo uprko


8/52

gladovanju, nacija sretnih ljudi. Onda, mislim neto, moj nekadanji sused sa Vodovca je MijaPiroman, Piroman mu nije prezime naravno, nadimak tek. Split the name. Nego, da se drimo teme. Kad radim radi mi i tv, dodue bez tona, na mute, plombiram mu ton,a kad vidim da se deava neto zanimljivo ja GU TURIM na unmute. I tako, jedne noi radim

do kasno, pa videh sledee. U rijaliti ou "Parovi" uao je Saa ani uri nekadanji poznati fudbaler, sada dekintiranibeskunik, na alost. Saa je uao u rijaliti, pa se malo opustio, a onda je uzeo mikrofon i malopozdravljao preko tv ekrana. U ivo. Pozdravi i estitke. Koga je to, izmeu ostalog ani pozdravio? Citiram: "Pozdravljam Sergeja Trifunovia koji je j... Danicu Drakovi 15 minuta, a zaradiogarsonjeru od 17 kvadrata." Ako ani uivo kae da pozdravlja Sergeja Trifunovia jer je, opetcitiram,: "J... Danicu Draskovi 15 minuta, a zaradio stan od neto vise kvadrata", to bi trebaloproveriti. Nastavlja, pa kae da je Sale Popovi izjebo Baneta Obradovia deka od eljkaJoksimovia, a onda Joksimovi izjebe iku Jakia deka od Sae Popovia ovome u inat. Oapeluje da se Zorica Brunclik iseli iz Srbije jer je bruka za Srbiju, pa joj poruuje: "Seli se izKrnjae!" to pijan misli trezan izgovara. Pozdravio je zatim Lanu SPS Tokovi, pa ondaCakanu, dodajui da mu je Dragica Radosavljevi Cakana rekla da ide od rijalitija do rijalitijakad je bila kod njega u Birmingemu kad je bio prepun para nije tako govorila, sve joj je kupovao,i njoj i njenoj erki, a sad joj ne valja. I sve tako, potrajalo je to prozivanje, pozdravljanje,kakogod E, ajde lepo sad da vidimo ko e da tui uria!? Mene nee niko, jer ne piem oneemu to mi je ovek rekao na uvo, nego citiram ta je rekao pred kamerama, pred milionskauditorijumom. Pri tom se ogradivi, da nema kodnjega ono, bio pijan pa sutradan nije takomislio. NAJISKRENIJE, verujem da uri ne lae. Znam oveka, ne sa televizije nego odavnve, bezmalo 20 godina. Tano od 1992. godine. Iskren ovek, poten! Sauvao duu, zato je ostao bez para. Ko god je ov de sauvao duu ostao je bez para! Ako kae lepo, jasno i glasno, daje Sergej optio sa Drakovievom i za to dobio garsonjeru, ajd lepo to da se proveri, pa ako jistina, da vidimo od koje love mu je kupila garsonjeru? Na stranu Trifunovieve "zasluge" kojimaje doao do stambene jedinice, na stranu i intimna minutaa, nego da vidimo odakle lova zagajbu, a ako je to la pa nek snosi konsekvence. Ajmo sad licemeri, evo pregrt materijala. Atuite uria, izvolte! Rekao vam je ta je imao prednekoliko miliona Srba i inih. Pljunuo vamje u lice, smeurano od licemerja i lai uprkos botoksu. Ajde tuite ga! Izvolite! Ako ga ne tuite priznajete da je istina sve to je rekao! Neto mi se javlja da ga nee tuiti, iako je sve rekao pred milionskim auditorijumom. Ako gabudu tuili moda se neto i dokae, moda ani govori istinu, a ta onda? Skuplja dara negomera! Ne verujem da e "pozdravljeni" smeti da rizikuju. "Srbija ne spava, Srbija prati svogasina", zakljuuje uri. Eh, moj ani,Srbija se odavno odrekla sinova koji su bez love. Srbijase lihta neotesanim budalama i buzdovanima sa parama. Ti si "out of story" to rekli Englezi.Nema vie lovu, potpuno si nezanimljiv, sem na nivou statistike greke i primera kako ne tredelati odnosno rasipati lovu. Znam ja da si ti to znao i kad si bacao lovu al te nije bilo briga. Ineka nije, lova je da se troi. Jedini problem je to si morao da misli malo na to da je ok da imsvoj stan, svoj auto i neki posli, a ti si bas iveo nomadsk i a to nije dobro. A onda gledam


9/52

svojim oima i sluam svojim uima, kako ani lepo kae za Dalibora Andonova, samozvanogGru, a koji je uao na jednu no u rijaliti, sa edom vorkom i jednim estradnim parom Romda je taj Andonov kao da je doao iz Avganistana, da je Bugarin i da treba da ide kod oe uLeskovac. Pa onda kae za tu Nataliju: "To je najvea drolja, jer se skidala 20 dana na "Farmi", aonda se posle 25 dana setila da ima mua i sina a do tad se vaarila tamo. Jebem te Srbijo!" Ka

ani. Gledam njegovu rezignaciju i bes, gledam kako edi vorku lupa zavratuu po kaketu,kako eda paralisan posmatra torturu. A onda gledam kako kae da su ovi lanjaci "uli naglavna vrata". Ej, na glavna vrata, oni uli na glavna vrata, umesto da uu Cunei Tozovac, a neovi (a ani kao ne zna ta pria!?) ko su bre ovi, da oni uu na glavna vrata? ? Tika Arsi kaje bio sve u ivotu pa i poroan, daj mu Boe ivota i poroka kae, al nikad nije bio primitivac iprost, nikad nasilnik. Ok Tiko, al si bi o lihtara, i ostao izgleda. I lo si tatko Tiko, ostavio simaloletnu decu tri meseca skoro da bi se bakario u vili. Kakva je tvoja ena majka koja uivaparovima i ne skida osmeh s lica, to je pogotovo za dublju analizu. Ako te zanima ta bih ja svam a rado u ti odogovriti.Lako bih vas ja doveo u red. Konkretno, poslao bih vas u rudnik, daradite malo za d. Ako mislite da je to rigorozno, ok, u blaoj varijanti naredio bih da vas decagadjaju kamenjem. Al onim sa pruge. Moete da eskivirate. Za primer kakvi roditelji ne treba dabudu. Da NIKAKO ne smeju da ostavljaju malu decu makar i babama i dedama, jer roditelje dazameni ne moe niko. A vi ste uli da blejite u raskoi tri meseca, da se trtite pred kamerama dbi utinuli neku kintu na kraju!Da produite mladost na utrb vaspitavanja dece. Pogreni su toprioriteti. Nego, nisam ja socijalni radnik. A da ste u uredjenoj dravi verujte mi na re da bi bpitanje da l bi vas deca saekala kod kue il bi ve bila u starateljskoj porodici. Ne bih ba da branim anija, ne, ni ja nisam za maltretiranje, mada... jesam za bunt, za druganain razmiljanja za iznoenje stavova pogotovo ako su istiniti makar se suprotstavljaliuvreenoj slici koju serviraju upravo prozvani od strane uria. Zato ani ne bi smeo da kaono to misli ako ve ima stav, za razliku od Tike i slinih koji ili ga nemaju ili ne smeju da gaiznesu?! Zato ani ne bi imao pravo na svoju istinu koja je dijametralno suprotna "istini" kojprosipaju ovlateni distributeri istine sa jedne televizije koja ima nacionalnu frekvenciju!? ani jelepo rekao ono ta misli, kakav je problem? Opet, ako je neto lagao, izvolite tuite ga, dokaitda lae, tako je jednostavno! Pogotovo je to lako Danici Drakovi koja je namakla silnu lovuoddrave za razne duevne boli, od 90-ih do danas. A onda su se po starom dobrom srpskomobiaju, taj Dalibor i uri potukli. Taman kad se zakuvalo kad bi gledanost pobila sve rekoridu reklame, pa onda serija, pa onda opet ukljuenje, al ovog puta bez uria i Dalibora. Sveok, nita se nije desilo. Nije da nije. Nije se desilo da se nije videlo. U reprizi sutradan, sve je ta je rekao, za svakog, osim te vinjete sa Sergejem i Danicom Drakovi, te zaraenom gajboNe sme se ovde na politiare, jo uvek, makar. Mada, ja i ne znam ime se tano bavi DanicaDrakovi osim kadrovskom politikom unutar SPO-a, iako nije politiar ona se ponaa kao erif mc LaBud godinama ve. Zato u toj paritiji i fali belih bubrega, jer su od labuda. AK i dnevnovina koja se bavi rijalitijem je prenela sve "urieve pozdrave", sem onog koji je upuenSergeju Trifunoviu i Danici Drakovi! A taj pozdrav je bio tako pikantan, osveenje u umasrpskoj medijskoj abokreini. Koja je toliko jadna dami Ljiljana Lai kae da od novina itasamo fieke u kojim ene sa pijace "pakuju" jaja. Taj uri je bio ime, i ovde i, u Engleskoj. li su ovi koje je dooobro isprozivao? Naravno da ne. Jesu u nepismenih Srba. Tako da, prostomora se razumeti da nekog ko je zaista bio ime iritiraju takve kreauture koje su uobrazile da suneko i neto.


10/52

Jedan primer , uveni frontmen grupe Azra, Doni tuli je bio veeeeeliko ime u okviru biveJugoslavije, naravno da bi ga iritiralo da ga iko i pomene od ovakvih estradnih "ve liina" sada, akamoli saznanje da mu pevaju pesme po nekakvim paradama pijanstva i kia nekakvi poluidioO varijanti u kojoj bi Doni tuli pristao da deli prostor sa takvima i ne razmiljam, jer znam ne postoji! Greka i u kljunom to to je opredelilo urievo ponaanje, je injenica da je u

pristao da ga i iritiraju za lovu koju nema a koja mu je potrebna. A kome nije? Ali da serazumemo, lovu nema ni tuli, pa je odabrao degradirajuu varijantu ali makar nije deo rijaliTa varijanta je da tuli vozi taksi u Utrehtu, verovali ili ne. Iako zna da ga ekaju milioni, dobste proitali, MILIONI, od tantijema u Hrvatskoj. Na pamet mu ne pada da svrati samo, a kamda se vrati. Dakle, kao i uri i Doni prezire novac, al mnogo pametnije to radi! Uprlja samofarmerke i jaknu ako menja ulje, ali ne i um i duu delei prostor sa idiotima. Naravno dapotujem njegov izbor kao to bih ga potovao i da je odabrao da bude obanin.Nikako ga ne bihpotovao da je pristao da bude deo rijalitija. Tu nema opravdanja. Smeni su mi ovi poput TikArsia i ene mu balerine, Irfana Mensura i Srne Lango, Dejana Cukia i Bebi Dol, koji bi dabudu trudni, al malo. E, pa ne moe. Pristao si da deli prostor sa nepismenim budalama?! Istkao oni, il si im jako slian, nema dalje! Moe ti da se lae, samoobmanjuje, al ti si isti kaoti potpuno nerealizovani idioti, jer si PRISTAO da bude njihovo drutvo. Ok, za lovu, al sipristao! Znai kad je za lovu, ne bira! Kao prostitutka. uj kao!? S kim si takav si, staro pravilo. Meutim, ovde je problem druge vrste, to e tog tulia u svetu ljama i poluidiota, ogromnaveina smatrati za budalu. On pored tako blistavog uma vozi taksi. U svetu u kom se sve meriparama, sve gleda kroz pare, i sve ra di za pare. Seam se kao da je jue bilo, a bilo je 97. godinekad je Sran Dragojevi gostovao kod Biljane Wilimon, i pljuvao po turbo folku. Tako ih jevreao da je to bilo strano, ona pokuava da amortizuje, da ih odbrani makar malo pa kae "pdobro n isu ba svi takvi, eto Zorica Brunclik", (dodue tad je bilo oportuno nju braniti dobrostajae kod Mire) a ovaj kae: "Kakva bre Zorica Brunclik, ma bei bre." Nekoliko godina potom, u njegovom filmu ZuhraRamizaj, alijas Seka Aleksi je odigrala glavnu ulogu. Zavrila dramsku akademiju instant, negdepod atrom, pa je tretirali kao ozbiljnu glumicu?! Ne, ve je Sran omekao, kao lenor. Odlojajca negde u fioku, u arhivu! Revidirao, postao alav na pare, beskimenjak, jajara, lihtara. Aradi sve za pare i stavi obraz pod guzicu ti si bezvredan. Nula, nitica kako bi rekli Hrvati.Onda je gostovao s Kebom pa su se hvalili meusobno, razumeju se, estradne zvezde, oba. Oje (iako je 90- ih kukumavio iz amerikog studija kao navodno progonjenik od Miloevievogreima, ko sad da ga gledam u tom malom amerikom studiju, unezverenog pogleda u sitne mglave) uao u GO SPS-a. I? I, danas je situiran, i ba ga briga to ga ja pljujem iako zna da je sve to sam ovde napisao goistina! Iako ne moe da veruje da se jo neko sea njegovog "progonjenikog angamana" uAmerici. Misli ovako: "Sve to kae prijatelju to je istina, al ok, samo ti prijatelju pii, pljuj,moralii, dri do karaktera, potenja, dri do asti, budi ponosan, budi gord, a ondaotvorinovanik.A vidi mene?! Jesam, prodao sam se! Jesam, izneverio sam ideale! Jesam, alav sam napare, al zato to sam shvatio da kad ima pare ima sve! I, ko ovde postupa pravilno prijateljuako je novanik jedino merilo, a jeste uovakvom svetu!? " Moda je Dragojevi zaista u pravu,al ja neto ne mogu tako. Umeo bih naravno, al ne mogu, ne dozvoljava mi karakterna brenzne bih ja ba da se menjam, ma ni po koju cenu. Al kako spasiti srpsku omladinu, da li imanaina? Kad Jovo Taevski psihijatar kae da je dokazano da obavljanje kunih poslova


11/52

homoseksualizira mukarce! A ovi domai evropejci ponavljaju svako malo evropsku priu danema enskih i mukih poslova. Pa da, lepa obmana. Ako nema podele poslova na enske imuke, onda je teko ustanoviti i druge podele nego sve moe. Lepa zamena teza, a zamena teje obino manipulativna. Kao kad Karleua koja je potpuno nebitna, iako je neretko pominjemjer je bitna kao primer, kao egzemplar, dakle, kao kad ona kae da je samo budale ne vole. Jeste

smeno, al je i manipulativno, kao kad pederi kau da su oni koji ih preziru homofobi ahomofobi su, po pederima, latentni pederi. Jeste smeno naravno, svakom ko ima gram sivemase. Nego, evo jednog kolskog primera za manipulaciju. Moja sestriina Staa, kad je imala 5godina, bila je jedina devojica u tih nekoliko kua u susedstvu. I onda, okupili su se deaci izkomiluka pa su utirali na gol. E, onda su svi pogodili gol osim nje koja je pogodila stativu (ije devojica) oni presretni a ona pokunjena. E, al onda na scenu stupa uja, odnosno ja u ovojprii i kae: "Trebala je da se pogodi stativa a ne gol, lako je pogoditi gol, vidi koliki je, stativtrebalo pogoditi, tako da, jedino je Staa pogodila..." Deaci pokunjeni, a Staa ponosna jako.Kopernikanski obrt. Zamena teza je manipulativna! A manipulie se sa decom, kao ja, benigno, u pomenutoj prii,sa glupacima. Da li je mogue da je u ovom narodu toliko glupih, jer je dece sve manje!? Izglda je mogue. Glupost je beskrajna, ali je problem u sledeem, citirau Prevera: "Glupost jenajneobinija od svih bolesti- od nje ne pati bolesnik, nego svi ostali." E, tu je u stvari problem ! to od glupaka stradaju oni drugi, trpe posledice zbog enormno velikgluposti drugih, koji h je na ovim prostorima zaista nepristojno mnogo! Da zbog gluposti ispataglupi ne bi bilo nikakvog problema! A onda, zna Jovo Taevski, to mu je struka, zna Jovo da vezuje kecelje spale su ti gae, a onda to ide bre, kao po loju. Zna Jovo ba kao i ja, kad vidimBebi Dol tzv. soul pevaicu kako se pentra po stolu i alkoholisana ipa sa Mitrom Miriem, dato u stvari taj "nivo". Moe ona da se prodaje za ta hoe, al ona je na nivou Mitra Miria, jernije ne bi sa njim ipala na stolu uz stihove, citiram: "Sad i moja sestra ali zato te na kafuzvala..., 988 ako ne zna ko sam, 90 i 3 ako negde gori... mala eerlemo..." Nema tu opravdakao, ne bi ona al je bila pijana, ma ne. Kao kad mi je jedna Zenja, poznanica, rekla da je samjednom prevarila deka, ne bi ni tada nego je bila naduvana ree. Jeste smeno, bila je naduvapa je to abolira. Neka Slovenka se ali da joj je Mitar skidao gaice, i jeste, lepo se vidi kakonavalentni Mitar nasre, pa joj ih skine do polovine butina, seva joj gola bulja, a onda Slovenkakae rijaliti ortakinji: "On mi skidao gae, al sam ih vukla ja na gore". Alal vera karakteru! Kato je najbolji prijatelj onaj koji se najdue koleba pre nego vas izda, tako je i karakterna ena ova Urka epin, ona koja tek tu i tamo pusti da joj Mitar Miri skine gaice pred milionskimauditorijumom, a onda ih ona tako pijana povue malo na gore. Takvo je neko vreme, moralispotenih. UrkE su potene jer ne daju tako esto pred kamerama ba. U zemlji slepih onaj sajednim okom najbolje vidi. Neka druga anonimna koja za sebe kae da je dez pevaica je odMitra isprosila kai, a onda je Mitar, znajui da nita u ivotu nema za d, propisno ispipao podupetu. Naravno da sve ove rijaliti prie i nisu toliko zanimljive, ali jesu bezbrojne prie koje produkt nakaradnog modela ponaanja, a sledi konkretno jedna koja je produkt navedenog.Datiraod pre nekoliko godina, a ide u prilog sunovratu mentalno osakaenog drutva. Kako odvratitdecu od gledanja tog smea k oje im se tovari pod nos? Kako, kad poslednji podaci kazuju damilion i dvesta hiljada Srba nema kupatilo!!! Zaudjujue je onda to je ovakva mentalnahigijena?!


12/52

Kako odvratiti decu od rijalitija kad ih vaspitavaju takvi roditelji. Kako, kad ne ue, ne itaju,nemaju valjan vrednosni sistem, ve je to onaj u kom se sve radi za pare i u kom se do para done birajui sredstva! I u kom su potovani oni koji imaju pare makar ih zaradili jedui ono tone jede!

Znam, znam, ima budala koje e za mene rei "pazi ovu budalu o emu on pria, samo ti guslajgole bulje a ja u veceras da zaradim soma evra, tako to u istresti nekog sponzora il to mi ugovoru pripada od soma do dva nedeljno za lenstvovanje u rijalitiju, za dernek, za pijanku, zaigranku, za banenje, za ipanje po stolu, pa iako se gricne malo od g... kao to se pria da jegricnula jedna tv voditeljka za 50 000 evra, ok. Kupila je dip, sredila stan, a zadah iz usta e daeliminie malo intenzivinjim pranjem zuba. Sem toga, skockana u dipu nee da smrdi nikom,onima koji znaju za tu epizodu, a ti samo moralii". Neka, samo vi uivajte, i jedite to to se nejede, budite Evropljani, sve za lovu, nema ljubavi, emocija, samo lova. Samo izvolte! Ko je tpametniji prijatelji? Ako zanemarimo karakter iji sam rob? Ali ako, nekad e neko itati ovo,nikakve koristi matertijalne, ok. Ali, sutina je upravo u tom, da treba opravdati bivstvovanje ovom svetu valjanim delanjem, i drati se valjanih postulata. Ne raditi za pare nita to vam sekosi sa karakterom, makar crkli od gladi!!! Jeste fatalistiki, al je i ljudski! Jedino ispravno rebih. Tim pre ako je ivot samo par dobrih uspomena. "Ko nema snage da se vine u visinu, taj siri, u irinu", kako je govorio Vladika Nikolaj Velimirovi, mislei da se taj neko ko se "iri"goji, tovi. Da se iri, al ne vidicima ve golim stomakom. Mada, u primitivnim drutvima kakje ovo, ok je imati stomainu. Otud i ona muko ovinistika, balkanska: "Dobrom majstoru anikad ne k isne, ne moe od nastrenice." Kolko se seam jedino je pametni Drago Kalajidecidno i krajnje konkretno govorio o nekulturi u Srba, o primitivizmu i nedostacima u Srba, abio je ultra srpski nacionalista! Nije to apsurd, naprotiv. To je tako prirodno, da onaj ko jenacionalista eli da pobolja pripadnike naciona, da ih uini osveenijim, pametnijim,pristojnijim, karakternijim! Zamislite molim vas , Irfan i Tika su uli u rijaliti uz obrazloenje da im fali para za kunibudet!? A koliko glumaca teko ivi? Kolko umetnika? Pristanak na uee u rijalitiju jepristanak na pozdravljanje sa elementarnom au i moralom, jer pristajete da budete budale zlovu! Lepo je Kundera jednom rekao: "Dobrovoljni klovnovi nisu AK ni za aljenje!" Tu nemnikakvo g spora. Istu muziku vrednost imaju nekakav Mc Stojan, krmak i Dejan Cuki. Istuglumaku vrednost imaju nekakav portir iz Kragujevca i Irfan Mensur. S tim, to je jadan portpoten ovek, i naturik. Ali kola ne znai nuno nita ako ste protuva. Aprotuva ste akoostavite decu na nekoliko meseci da bi isprosili neku kintu! Potenije bi bilo da ve kad suostavili decu da bi se malo guzili na tv- u, da su uzeli lavor i suner i zasukali rukave, pa nasemaforu, kad je crveno da iste stakla automobila. Prvi bih im udelio neku kintu. Kad imajuprosjaku svest nek i budu prosjaci! Zato se toliko dugo ve, sprovodi proces zaglupljivanjaSrba? Kome je to u interesu? Ako neko zna odgovor nek javi. Il se moda krije u preanjimredovima, da je inteligentn im teko manipulisati? Mogue da je to odgovor, vrlo mogue AK!Ovcama se lako manipulie. Ma, ovde je i Vuk Drakovi izmanipulisan, Vuk Bojovi je i dalje u zoo vrtu, Vuk Kosti je ufilmu, Vuk Jeremi je samo ministar inostranih poslova, a moj sin Vuk je jo uvek mali da sveovce dovede u red.


13/52

Saa Dr. urovi

23.2.2011.


14/52

Raskrsnica 101

Kofer, bomba, glas Mlaan Dinki ovoga puta nije sruio Vladu, a Mirko Cvetkovi i DS sukonano pokazali odlunost, makar samo zato da pokuaju da razree

napetost oko rekonstrukcije kabineta. Ali izoidni odnosi na politikoj scenikao i neuspeh reformi ogledan i u sudskim ishodi ma afere "Kofer" (iji supoinioci, iako uhvaeni na delu u tekoj korupciji, osloboeni) i oajnikog pokuaja jednog oveka da skrene panju na svoje probleme koji je zato osuen, kod narodaproizvode oseaj stalnog ivljenja pod opsadom.

Jedan in velike politike drame u Srbiji se upravo okonao Mirko Cvetkovi, predsednik Vlade, odluio je da razrei portfelja i dunosti svog kolegu, Mlaana Dinkia, ali i njegovogoponenta, dravnog sekretara Ministarstva finansija. Zvanini razlog izazivanje krize Vlade,zloupotreba dravnih para za izgradnju vlastite stranke (Unije regiona, prim. aut.), itd.Nezvanino no nita manje oito, jasno je da su pojedine lanice vladajue koalicije poelepredizbornu kampanju, a duel izmeu Jelene Trivan i Suzane Grubjei u "Utisku nedelje" okotoga je li Neboja Bradi, ministar kulture, smenjen ili ne, obelodanio je ono to su politikianalitiari oprezno sagledavali i beali od bilo kakve preciznosti da je svetski rekorder po brojuoborenih vlada, Dinki, opet spreman da se zaigra. Ono to ostaje nejasno jeste sa kakvimargumentima Mlaa rauna (kao i njegovi oponenti). Naime, primeri o kojim smo reili dapripovedamo pre no to je pukotina u Vladi prerasla u rased, govore zato nijedna strana u tomklinu nema razloga da se raduje, ak i ako bi prodali Telekom. Kofer i bomba: Da odmah neto bude jasno u ovoj prii nema nieg teroristikog, kao to bi toneko mogao shvatiti iz naslova. Osim ako se pod terorizmom ne raunaju posledice niza radnjikoje su takozvane domae elite, ili barem neki njihovi delovi, inili nad graanima zemlje. Ovoje pria o jednoj zemlji u kojoj se razliito vrednuju inovi ljudi, pa tako nije isto kad nekopokua da podmiti dravnog slubenika sa 100 000 evra i pri tome bude uhvaen sa "rukama umaslu", i kada gnevni graanin jasno stavi do znanja da je avo odneo alu. Eh, stari anarahisti, dekabristi, mlaani komunisti! Kad je bilo to vreme kad ste bacali bombe,naivno verujui da e in terorizma promeniti neto, odjednom i naglo, na bolje! Nekako mudoe kao i uvreda za sve vas, koji ste u mladalakom zanosu bili spremni na sve, da ovakonazovem jedan saetak naih dana. Ali, inilo mi se da ipak ima smisla tako uraditi. Evo i zato.


15/52

Pre neki dan su Vladimir Zagraanin i Dejan Simi, glavni junaci afere "Kofer", osloboeni,nakon niza godina, od optunice za korupciju. Setimo se re je o funkcioneru Socijalistikepartije Srbije i viceguverneru Narodne banke koji su se igrali dozvola za banke, naroito one saloim ili sumnjivim poslovanjem. Pa je politiar reio da stvar pogura tako to e platiti

viceguverneru. Pre nekoliko godina, praeni su due vreme, i kad su se jedne hladne zimskeveeri obojica uhvatili za isti kofer sa 100 000 evra unutra, policija ih je uhvat ila na delu. Brujala je varo nedeljama potom. Ispotiha se pojavila, kao romor, glasina da je sluaj otvoriopriu o partijskoj i dravnoj korupciji kao nikada do sada, ali ne na nain koji je veina graanavidela i razumevala. Ve, da sluaj obiluje daleko viim tajnama, poput podmetanja SPS, ruenjaKotuniine vlade, zatim veza sa hakim optuenicima, reavanja afere "Satelit" sa Izraelcima,itd. Zaista, tada je ubeleeno udno ponaanje nekih izraelskih diplomata, koje se samoind irektno moglo dovesti u vezu sa sluajem. Svata se moglo uti, tada. Ali ono to je ostalourezano u seanje graana je da su dvojica funkcionera uhvaeni na delu, i da je celokupnapolitika elita danima obeavala da e pravda biti nemilosrdna i dostina . Obeanje ludom radovanje, to ree narod. Ovih dana sud je dvojicu funkcionera oslobodiooptube. Bez objanjenja ili pak pruanja dokaza, da zaista nisu krivi i da se policiji taj kofer sasvim novcima u njemu, priinio, javnosti na uvid. Istovrem eno, sud je oglasio krivim Dragana Maria iz Valjeva, za izazivanje opte opasnosti. Reje o oveku koji je u maju 2009. godine, samo dan iza posete Dozefa Bajdena Srbiji, uao naslubeni ulaz Predsednitva Srbije sa dve rune bombe i zapretio da e ih aktivirati. Razlog, kao ikod skoro svakog drugog graanina ove zemlje oaj. Naime, Mari je godinama vodio privatni posao. Imao je brojne firme ak i po svetu (HongKong, Lihtentajn, itd.), bavio se poslovima od turizma, tampe, do proizvodnje mocar ele. Od90- ih, svi njegovi poslovi poinju da tonu. Spor sa JAT -om izgubio je jo 1995. godine, i otadatrai poravnjanje pred Privrednim (nekada Trgovinskim) sudom u Beogradu. Ne znamo je liMari u potpunosti u pravu kada trai to svoje. Ali, bilo bi bolje kad bi u ovoj dravi vlast malopoelad a slua svoje graane. Tako se valjda vidi neto vie. U svakoms luaju, Mari je dvegodine ranije trajkovao skoro dva meseca pred Narodnom Skuptinom. Godinama je pisaoPredsedniku, Narodnoj kancelariji, traei pomenuto poravnanje. Svoju kampanju je nazvao faks -kampanjom, koja je okonana tako to mu je Telekom iskljuio telefon "zbog uznemiravanja". Aonda je reio da skrene panju na sebe drugaije dan pre nego to je uao sa bombama uPredsednitvo, ovaj je in najavio policiji. Isti mejl je poslao na jo 11 000 adresa! I onda jenajavu ostvario. Pet asova pregovora je bilo potrebno da se Mari preda. Ionako nije ninameravao da bilo koga povredi. udni putevi boginje Justicije:I tako, dve prie u jednoj, kofer i bomba, na istoj vagi razliitovrede... Da je drugaije, Zagraanin i Simi bi sada bili u zatvoru, a Mari bi bio, moda, osuenna manju kaznu od dve godine i osam meseci (pa ne moe drava na ovakve stvari da gleda krozprste, jer tada bi p ravdu svi uzimali u svoje ruke), ali bi negde nekako poelo reavanje njegovogproblema. Valjda.


16/52

No, oba sluaja su se nala pod lupom Apelacionog suda. Eto, i da nema neke moralne kopeizmeu ova dva sluaja, ova, pravosudna, postoji. U najkraem: mi ne moemo znati je li Mariprevaren ovek kome nita sem oajnikih inova poput ovog ne preostaje, ali znamo zasigurnoda je malo verovatno da se nau dvojica funkcionera, povezanih preko jedne banke u nevolji, sakuferetom punim para, a da je tu sve isto. Ono, sve je mogue u ivotu, pa i sluajnosti... Ali, je

li zaista policija toliko zaludna, da prati ljude tek onako, upada u stanove i hvata ih u sumnjivimsituacijama, a da za to nije imala stvarno dobre razloge? Srpska policija ima vremena, onako,napretek? Eto, to je sutina: u samo jednoj nedelji, dva sluaja su nam pokazala vrednost "reformisanog"pravosua. I sad, ko da ozbiljno shvati Sneanu Malovi kada se opravdava za sve zamerke kojeEU ima na raun iste reforme? Crno blago Srbije i sistem "kofera": Glavno pitanje ovde nije samo to to su neki uhvaceni nadelu i oslobodjeni, a oajnici pod kaznom. Ve, to se graanima ovim upuuje lako itljivaporuka da se moe sve, samo ako imate prave ljude na pravom mestu. A onda, to znai i da zapljaku "Kolubare" u trajanju od preko petnaest godina, niko nee stradati. A ako se i dogodineki sudski proces, bie to samo za deo odgovornih, nikako za sve. Uz to, kako je afera "ugalj"obelodanjena u predizbornoj godini, zasigurno niko ovde nee p overovati da je samoobelodanjivanje dolo iz istog altruizma. Naime, ve bezmalo petnaest godina nije tajna da se u "Kolubari" deava pljaka stolea ovognaroda. Ni za aktere politikog ivota, ni za policiju i slube, niti za medije. Jeste za narod kojiivi udaljen od kolubarskih kopova, i uopte, od proizvodnje uglja. Ali od pripadnika onihprethodnih kategorija, nije znao samo ko nije hteo da zna. Druga je stvar ko je bio voljan da seovim bavi. Naravno, najvea sramota pada na dravu i njene ustanove. Ali nita manje ne trebada se srui i na glave glavnih i odgovornih urednika. Mnogi od njih nisu bili radi da uposle ljudena stvarno ekskluzivnoj temi. To to se Brankica Stankovi poduhvatila posla, vie je pokazateljda kod nas jaa kategorija upotrebljivog i politiki oportunog novinarstva, nego potenja iistraivake vetine. Lako je biti "istraiva" kad vam neko poturi sve papire pod nos i da zelenosvetlo, unapred znajui na ta ete sve naii, a ta bi moglo i da ostane skriveno. Otud, kao iuvek, problem sa tzv. "Insajderom" nije toliko u onome to iznosi, ve u nainu na koji to ini iinjenicama koje po pravilu ostaju u zapeku akcenata te emisije. Prosto: sve to je do sadareeno o "Kolubari" je mahom tano, a daleko je vei problem sa onim to se obino u takvimserijalima preuti. Mi se, ovde, ipak neemo baviti dometima politiki (zlo)upotrebljivih novinara, jer to nije temaove prie (mada se indirektno, naslanja na nju i dala bi se upotrebiti). Afera postoji, tu sumnjenema. I dobro je da ju je makar i "Insajder", takav kakv jeste, otvorio. Ali za njom ide drugopitanje: ako je Mari kriv zbog oajnikih poteza, a Zagraanin i Simi nisu iako su sahvatani nadelu, kakvom se isterivanju istine moemo nadati, pred naim "reformisani m" sudovima, u vezisa tako tekim sluajevima kao to je "Kolubara"? Glas: U stvari, svi oni prenebregavaju, kad im to ustreba, neto jako vano. Glas. To mu doekao kartaroka igra: po potrebi, ta se karta igra, ili uva kao adut za vaenje.


17/52

A glas je uistinu mono sredstvo. Glas na izborima. Glas kao izraz kredibiliteta linosti koje nezaziru od lanih autoriteta i umeju postojati i na tekom mestu. Glas kao neto to prati ljude.Hans Joahim Nojbauer u svojoj knjizi "Istorija glasina", bavi se svakojakim oblicima glasa iglasina, fame, odkako je sveta. Pa kae: "U ratu, glasine krue i odraavaju dvostruku cenzuru:zvaninu kontrolu informacija i tabuiziranje odreenih oseanja." Jednostavno, glas je uvek i na

svakojake naine pogodan za manipulisanje. Ako je to informacija, ona se uvek moe koristitiviestruko, a svakako se mora plasirati. Ako je to dobar glas koji prati neki dogaaj, sasvim jeoekivano, pa ak i legitimno da se kakva politika opcija zakai za isti i upotrebi ga za svojepredstavljanje, ili izgradnju neraskidive veze izmeu datog dogaaja i svog programa u glavamaljudi. A ako je to ovek i dobar glas koji isti ima, onda je to sasvim zgodno. Tako se Mlaan Dinki dosetio, u predveerje ove Vlade, da: 1. njegovog oveka na eluzdravstva, Tomicu Milosavljevia, prati niz veoma loih glasova, i da e svakako poslati lepuporuku o G 17 Plus ako sve manje popularnog ministra razrei poloaja; takoe, 2. da postojilekar koga prati ba dobar glas, i koji je iz svih svojih bitaka izaao kao pobednik ZoranStankovi. Bivi naelnik VMA koji je raistio kriminal u toj ustanovi, zatim ministar odbranekoji je izveo najnepopularnije poteze poput otkaza hiljadama ljudi (sledio je politiku Vlade ali ifinansijsku agendu koju mu je nametnuo upravo Mlaan Dinki i Trezor koji su vodili kadrovi G17 Plus), ali i oistio Ministarstvo odbrane i Vojsku od dugova, zapoeo velike programe obnovetehnike, i stvorio uslove da se dalje sistem odbrane vodi rastereenije i sa veim ansama nauspeh. Znajui sve ovo, Mlaan Dinki je odluio da dejstvuje i po sili glasa i po zdravojpolitikoj logici. Naime, dobar glas Zorana Stankovia bi svakako trebalo da utie na glasae, avetina penzionisanog generala da organizuje velike sisteme, reava teke probleme, e svakakodoneti dobro zdravstvenom sistemu a i politiku dobit G 17 Plus. E sad, da li je to potrebno i samom Stankoviu, veliko je pitanje. Tek, on je to prihvatio, uz maluzadrku da eli najpre da vidi ta e o tome rei Vlada i Skuptina. Zna Stankovi kako mu je bilokada je, takoe kao nestranaka linost, doveden od Vlade Vojislava Kotunice na eloMinistarstva odbrane, pa kad zbog nepostojanja stranake zaleine u samom DSS nije uspevao daostvari mnoge planove. Glas i kriza: E, ali ume glas i da se obije o glavu. Tome prisustvujemo sada. Naime, glas jepratio i Mlau da je vet u razbijanju vlada. Ispravno. Da koristi dravne fondove kako bi ojaaosvoju Uniju regiona (a da je pri tome zakinuo domae ulagae, jer bi sa subven cijama koje dajeMlaa strancima, i oni mogli veoma uspeno da ponu poslove), da je razbesneo DS zato to jefabriku Gorenja premestio iz Valjeva u Zajear, da puca na premijersko mesto, da... Veomatano. Glas prati i celu Vladu, i poziciju i one na drugoj strani, da nikako ne ele prevremeneizbore. Prvi zato to nisu obezbedili dovoljno poena, nikako da bar malo smanje nezaposlenost,itd. Drugi zato to ne ele da naslede ovako teku situaciju i zapravo nemaju ime da odgovore naistu. Ali ovde je vano to to su cela Vlada i G 17 Plus svesni ta im ne odgovara. Pa sad, moda seMlaan Dinki malo zaleteo sa ambicijama na mesto "prvog meu jednakima", ali su u jednojveoma teko situaciji, svi delioci vlasti pokazali pamet. Premijer Cvetkovi je konano pokazaoda je kadar da bude i odluan i da dela samostalno u odnosu na Andriev venac. Ali i mudar nije izbacio ceo G 17, ve "samo" njihovog vou. Ostali su dobili ponudu da mogu ostati. Dok premijer ne odlui o preostalim resorima (Cvetkovi je, objanjavajui ta sve nije valjalo kod


18/52

Dinkia, rekao da e biti jo promena narednih dana). Dakle, nekakve rekonstrukcije e ipak biti.Sam Dinki je mudro prihvatio odluku, "stavio nogu u vrata" kako to ree analitiar MilanNikoli i ostavio stranku u Vladi. Mogue, zato to je osetio da mu fali cenzus, da bi sledeirazgovori nakon novih izbora o koaliciji bili voeni u drugaijem tonu, i da je bolje da udobicima oekivanim ove godine ipak uestvuju i njegovi. Uostalom, kako bi proveo u delo

zamisli vezane za Uniju regiona, ako nema ljude u vlasti? Sve bi lako postalo prazna pria,propala pre poetka... Svejedno... Narod voli odlune, nema sumnje. I one koji umeju makar da ponu da reavajupolitiku krizu. Ali i pamti. Naroito ishode kakvi prate aferu "Kofer", i sve druge afere kod nas.Poredi ta okonanja sa onim to se deava malim ljudima poput bombaa Maria. Ne svia mu seni sve to se desilo sa sudstvom. Niti to zbog izoidnih odnosa na naoj politikoj sceni ve dugoosea kao da ivi u opsednutom utvrenju, potkopanih zidina. To je "glas" koji ova Vlada nikakonee moi da zatomi, ma ta uradila do izbora. Jer, kad pokvarite sudstvo, kad dopustitekorupciju, to je kao da ste, namerno, telo inficirali opasnim virusom. A virusi se gotovo nikada neizbacuju iz tela.

Milena Mileti

16.2.2011.


19/52

Manastir Fenek

I Karaoru je Fenek bio utoite Nedelja. Prohladan, ali sunan dan. tipa za obraze zimska jara, dok se saprozora otapa tanak led koji je tokom noi okovao Beograd. Ovo je jo jedan

on onih zimskih vikenda kad se pitate "gde bih danas mogao da odem, a da mibude lepo"?

Razmiljam, u Beogradu ima mnogo mesta za izlazak i provod, ali to je ve po malo dosadno.Izala bih iz eme, iz tog kruga "fenseraja" i "dolegabanovskoguijevsog" sveta u kome se, naalost, vrtimo. Dajte neto drugaije, neko mesto gde u osim glave, "odmoriti" i duu. Dok razmiljam gde i kako, pogledom sluajno "kaim" ikonicu pored kompjutera. Na njoj pie da jiz manastira Fenek. I odluka pada. Okupljam prijatelje i za desetak minuta smo spremni. Iako uiroj okolini Beograda postoji 10 manastira, odluka da idemo ba u Fenek je trenutna. Jer ovusvetinju podigli su slepi despot Stefan i njegova supruga Angelilna Brankovi, dok je u njemunakon sloma Prvog srpskog ustanka boravio i vod Karadjordje. A kako je veina nas iz drutvzaljubljena u junaku srpsku istoriju, nije nam bilo teko da se za kratko vreme okupimo ikrenemo. Do manastira se moe ii od centra grada do Novog Beograda, preko Ledina, pa preko SurinaJakova i najzad u Fenek. U svakom sluaju, u Jakovu, stanete i pitate. Otprilike je 25 kilometarod c entra prestonice do manastira. Nama je trebalo nekih 45 minuta oputene vonje, uz priu irazmiljanje na glas "ko e nas doekati, da li je iguman Makarije u manastiru, da li emo ostana veernjoj slubi".

Stiemo pred kapiju mukog manastira posveenog svetojPetki. Sa nae leve strane, usamljena kao tuna udovica,stoji kapela podignuta na mestu gde je nekada davnoizbio izvor lekovite vode. Iza nje je uma a desno, izmeuzidina manastirske porte i kapele, stoje konice poreanekao vojnici na smotri. I kao da je neko klikom na tasterizgasio sunce. U sred dana no. Teko neko i otunopodne. Ali ne smeta. Lepo se oseamo dok prilazimo sasporednog ulaza manastiru. Oko nas puca pogled naravnicu i nekadanje manastirsko imanje. Kau da je bilo


20/52

preko 600 hektara plodnih njiva i ume u vlasnitvu manastira, a danas je ostalo neto vie oddeset. Ulazimo u portu i doekuje nas tiina. Narod koji je bio na jutarnjoj liturgiji, ve je ruao i otikuama. Ostali su monasi i poneki vernik na ispomoi. Ulazimo kroz staklena vrata manastirsk

prodavnice i hitamo pravo na prvi sprat. Naravno u tiini. Ne elimo da remetimo mir koji parasva ula. Dok dugakim hodnikom idemo ka trpezariji, monasi nas srdano doekuju uz pitanj"kojim do brom?". Navikli su na to da ljudi, uglavnom, dolaze iz nevolje, a mi smo doli "etotako", da ulepamo sebi dan. Pitamo za oca Makarija i dobijamo skruen odgovor monaha Mar"iguman ispoveda, saekajte ga malo". Uvodi nas u sobu za goste i prvo to nae oi primeujujer izgleda da su svi Srbi isti, je manastirska rakija koja stoji na komodi staroj sigurno vie od dstotine godina. Crna, teka, rezbarena i sa duom. Ali ne zbog rakije koja stoji na njoj, ve zbovekova koji su se nataloili na finom drvetu. Sedamo u udobne sofe, svedenih boja, a iskuenik Mirko nas pita ta emo da popijemo. Sviuglas traimo aj i kafu, niko da pomene onu manastirku koja se epuri na komodi. Stid nas je,ipak smo u svetinji. Nakon nekoliko minuta, iskuenik se vraa. U rukama mu je posluavnik, na njemu tanjir na kome se pue tek ispeene palainke namazane domaim demom od kasjijaopet tiina. Niko ne prua ruku prema postavljenom tanjiru, iako oima ve jedemo u slast. Jerekamo blagoslov, da se posluimo.I kao po komandi, uz blagoslov, svi smo se latili svojiholjica sa toplim napicima, i naravno, palainki. Dok se sluimo u sobu ulazi iguman MakarijePozdravlja se sa svima, po obiaju izgovaramo "oe blagoslovite" i celivamo mu desnu ruku.Nasmejani, do broudni iguman, poznajui nas jo sa zajednikih putovanja po Kosovu i Metohiodmah pita "jel moe po jedna domaa, manastirska?" Eh, pa ko bi odbio igumana? Naravno,moe. Taman kad smo nazdravili i ispili prvi gutljaj, iguman se uz izvinjenje udaljiiz prostorije.Doli budui mladenci da zakau venanje.

I tako, dok je iguman dogovarao sa buduim branimdrubenicima, mi krenusmo malo u obilazak. Prvo u crkvu.Teka vrata sa starinskom bravom, i kljuem koji vekovima stojiu njoj, jedva smo otvo rili. Kako smo uli, tako smo ostali bezdaha. Ikonostas koji dominira crkvom, uraen u baroknom stilu1820. godine i potpuno je autentian. Austrijanci su pripovlaenju, u Prvom svetskom ratu, zapalili vatru na sredinicrkve u nameri da spale ikonostas, ali nisu uspeli. Vatra je dolado donjih ikona i samo ih je otetila, ali su u 20. veku, te etirioprljene, restauirane u vizantijskom stilu. Sa desne "enske" strane crkve, na zidu, okaena je ikona svetePetke, a ispod nje, mali nebo plavi kivot. U njemu se nalazivotana aka i u njoj estica motiju svete muenice Paraskeve(svete Petke), koja se praznuje 27. oktobra po novom kalendaru.

Do kivota, ispod prozora, blie ikonostastu, nalazi se slika za koju se pria da ju je uradio UroPredi. Na njoj je predstavljen Isus koji se moli Bogu da ga mimoie aa kneza Lazara. Kakosmo saznali od monaha, hram jeste bio freskopisan, ali zbog problema sa vlagom, sve jepootpadalo. Kau nije bilo uslova za odravanje jer se ova svetinja, koja pripada sremskoj eparhiji SPC, uvek nalazila na granici i pod opsadama.


21/52

Neto vie o istoriji manastira saznavali smo tokom etnje po porti. Iskuenik Mirko nam jeispriao da je manastir osnovan u 15. veku kao zadubina despota Stefana i mati Angeline.Medjutim, u sam oj prii sa njime, doli smo u nedoumicu. Jer negde smo proitali da jezamonaena kneginja Milica od zeta Bajazita traila moti svete Petke na dar, a od iskuenika

smo saznali da je manastir osnovao i u njega doneo moti despot Stefan. Dao mu ih je na darBajazit, jer mu je despot u jednoj bici spasao ivot. Bilo kako bilo, moti svete velikomueniceParaskeve bivstvovale su u manastiru, jer je Bajazit, kome god da ih je dao, mislio da nemajunikakvu vrednost. Po predanju, kada su moti svetice prenoene,gde god bi se zaustavile, izbijaoje izvor lekovite vode. Tako je i bilo i sa izvorom u Jakovu. Na mestu na kom je bio bunar koji jejo mati Angelina iskopala, sada se nalazi pomenuta kapela, izgraena 1800. godine. Prvobitna crkva iz 15. veka je u 18 . veku sruena, jer je tadanji iguman Sofronije smatrao da jevreme za renoviranje svetinje. Poto je manastir imao dosta zemlje i velike prihode odluio je srui manju crkvu i sagradi novu, jer je veliki broj ljudi dolazio na bogosluenja. Dobiviblagoslov od tadanjeg mitropolita Stratimirovia 1793. iguman je sruio crkvu. Za svega petgodina digao je vei hram na temeljima nekadanjeg. Sada u hramu postoje uokvireni metalomtemelji stare crkve, koje smo i mi osetili pod nogama, dok smo koraali crk vom. Za vreme Prvogi Drugog svetskog rata crkva je nekoliko puta unitavana, da bi bila potpuno obnovljena 1991.godine.

Tako u razgovoru odetasmo i do kapele. Ispred samogulaza, nalazi se esma, podignuta na mestu na kom jenekad izbio izvor. Oko nj e poreane prazne plastineflae od pola litra. Da narod naspe svete vode kad krenekui. I mi se okrepismo pa nazad u portu. Vraajui se,pogled nam zape na ploi iznad crkvenih vrata. Na njojpie da je u manastiru boravio vod Karadjordje sa sinomAleksom i pratnjom, nakon sloma Prvog srpskog ustanka.Nije sigurno koliko je ovde bio, po nekim istoriarima toje est meseci, dok je po drugima dve godine. Kau da suza vreme njegovog boravka u manastiru, tu vreni tajni

pregovori sa austrijskim carem. Do lazio je lino u nameri da pridobije Karaora za saveznika uvojevanju. Poto se veliki broj ljudi zbog Karaora okupljao u manastiru, da Turci ne bi netoposumnjali, veti vod odluio je da donesu iz manastira Studenice moti Stefana Prvovenano(mon aha Simona), kako bi izgledalo da narod zbog njih dolazi. Turci su znali da su Srbi poboanarod i da idu na poklonjenje motima tako da nisu nita posumnjali i pregovori su ostali utajnosti. Ipak, ono to nije u tajnosti, i moglo bi da bude izvor zar ade za manastir, je soba u kojoj jeboravio vod Karaore. Uavi u prostoriju sa sputenim svodom, ostali smo bez rei. Po podilimi, naravno, runo raeni, na sred desnog zida velika vodova slika, pod njom sto, hoklica dve stolice. Neto to do sada nismo videli. Sve je rezbareno, runo radjeno u crnoj boji, a sedana stolicama su presvuena koom. U oku, do slike, veliki "regal", na njemu ibrici, fildani, iz doba Karaora. Pored vrata, sa leve strane, stara ivaa maina. Nisam mogla da odolim.Sedam na stolicu ispred maine, i tiho pevuim "sedela sam za mainom ila sam". Prijatelji mgrde zbog previe oputenosti, a ja srena razmiljam "kako li je bilo iveti u to vreme, kad su


22/52

tako bogate bile odaje monika". I razmiljam, gde nam jenestala pamet, kad ovakvu lepotukrijemo, umesto da njome mamimo pare od bogatih svetskih turista.

Vukavi me za rukave, jedva su me "isterali" izKaraoreve sobe, dok za nama ide iskuenik i daje nam

jo neke "generalije". Naime, dok je pregovarao savodom,austrijski car izgradio je manastiru Fenek osamkilometara ribnjaka, koji zbog ratova nije mogao da seodrava i propao je. Manastir je okruen u potkovicu timribnjakom, koji je sada samo bara. Fenek je posedovao600 hektara zemlje, pre Prvog svetskog rata, dok je pre

Drugog imao u svojim oborima 300 krava, 300 svinja, 300 ovaca, 100 konja 2 motora, traktor sapunom opremom. Za vreme komunizma to je oduzeto, dok su manastirske vrednosti odnete uHrvatsku. Sada manastir raspolae sa 10 hektara zemlje, koju niko ne obrauje, jer samo pet mukaracaobitava pod svodomovima konaka. Dva monaha, iguman Makarije i jeroakon Marko, iiskuenici Mirko, Neboja i Dragoljub. Oni su tu da doekaju, poaste i isprate goste, daodravaju manastir jer subotomi nedeljom je porta puna. Uz blagoslov igumana, u konacima semoe i prespavati, ali oni tek treba da se preurede za vei broj gostiju jer je u funkciji samo prvsprat. U razgovoru sa iskuenicima i monasima, nismo ni osetili kako vreme prolazi. U 17 asova, vesmo svi bili na veernjoj. Sluio ju je iguman Makarije sa gostom monahom iz Sopoana. Sat ivremena provedenih na slubi, prolo je kao minut i po. Napunjeni pozitivnom energijom iduhovno ojaani, uz blagoslov igumana krenusmo kui. Do nekog sledeeg vidjenja. Z.Dragojevi

23.2.2011.


23/52

Ljudski rod na psihijatrijskoj klupi

NASA brutalno lae oveanstvo, a Rusi se prave ludi Manipulacija ljudskim duhom i masakr nad naom sveu najrasprostranjenijaje ideologija naih predatora koji ive od ljudske nesree, naeg bola i patnje,nae prolivene krvi i raspetih emocija.

...La, obmana, prevara, instaliranje zloina u nae ivote i zaraza mrnje koja nas meusobnorazara, sutinski su preduslovi ivota kojeg ivimo u beznadenoj tmini. Izopaena ljudska sveosakaena duhovnost koja ivi unutar naeg bia apsolutna su garancija da e tako ostati i unailazeim eonima vekova.I nije istina da ljudska nada umire poslednja nju su nam prvu ubili! Apsol utno mi je jasno da bih samo pre dvesta godina zbog ovog teksta goreo na lomai!Meutim, uopte ne gajim nikakve iluzije da je danas drugaije, i nigde nije zapisano da je uovim mranim vremenima obustavljen lovostaj na Istinu! ...( Istina je danas ist rebljena "divlja" i svakog joj asa preti potpuno izumiranje, zato smo duni obavezni da menjamo ak i gramatiku svog jezika kada je ona u pitanju

i od ovog trenutkaovaj se pojam u srpskom jeziku mora pisati velikim slovom.) Istina je personifikacija Boga, metafora Isusa, sutina smisla, ekvivalent neunitivog duha isinonim venosti koji nikada ne moe umreti. Zar je potreban vei razlog za veliko slovo?! U prolom tekstu sam napisao da jeIstina najskuplje "prokletstvo" koje se k rije od oijuobinih ljudi . Sada sam duan to i pojasniti. Zato je "prokletstvo"? ...Pa, zato to su kroz ljudsku istoriju milioni asnih, estitih i nevinih platili cenu Istine svojomglavom na ramenu. Platili su je svojim muenitvom, svojim izmrcvarenim telom i krvlju koju susrkale bezljude hijene sladei se njihovom patnjom. Istina je najskuplje "prokletstvo " i zato to je ona u naem ivotu, najee, samo relativna-delimina. I dok naa sirova neukost veruje kako je Istina uvek apsolutna i konana, ivot nas te mere izudara po nosu pa konano shvatimo kako je ona samo jedna od karika ustrojenihzabluda. Gotovo da nema apsolutne Istine. Taman pomisli kako si je dotakao za ruku, a ono seispostavi da je to samo jedna stopa u koraku ka vi oj spoznaji.


24/52

Istina je, bar u ovom naem ovozemaljskom svetu,prokleta i zato to se sa njom trguje kao i sasvakom drugom robom. Tako se deava da o istom troku kupujemo najvie spoznaje ovoga svzajedno sa vreom krompira ili teleim "biftekom" na stonoj pijaci. I to je najstranije od svegsve to plaamo bezvrednim papirom koji se zove novac a na ije tampanje imaju pravo samo

oni na ijem smo meniju i mi obini ljudi, zajedno sa govedinom u sosu i peenom prasetinom ...Na kraju krajeva, ipak moramo priznati i takva kakva je, Istina nam daje boanski smisao. Ida je nema u naim ivotima, da ne stremimo ka njenoj sutini na ivot bi bio apsurdnobesmislen na isti onaj nain kao to nam je i sa njom mueniki. Zato je moramo pisati velikimslovom, i strogo moramo paziti kako se ophodimo prema toj svetinji svih svetinja.

3. Jeste da je Istina nae najskuplje "prokletstvo" iju svetost i smisao plaamo svojom najveomrtvom. Ali, Istina je uvek Istina i zato emo svako "prokletstvo" koje je sa njom u vezi stavitipod znake navoda. Jer, istina nije prokleta sama po sebi, ve zato to je ljudske due kupuju oddemonoidnih nakaza. ...A ta je dovelo do toga da aneli u ljudima bivaju podreeni zlu u ljudskim duama, i da dobljudi ive u neznanju dok zlikovci batine najvee tajne koje ih ine apsolutnim gospodarimaovoga sveta, pa ak i ovog dela svemira?! Proitajte ovaj tekst do kraja i nemojte se smejati gluposti u sebi s kojom ste zaraeni jo uprednacrtu svog roenja! I stavite prst na elo, ako vam ruke jo nisu vezane i ako ste jouopte svesni svoje glave na ramenu!

Marvena populacija ljudskog roda nedostojna Boije Istine

J esmo li svi mi koji imamo status obinih ljudina ovoj planeti zaista nedostojni svih tajni kojenai predatori kriju od nas? ...Jesmo li mi odista toliko varvaroidna bia i spodobe tako niskog intelekta da niim nezavreujemo vie od golog preivljavanja i krova nad glavom, a esto ni toliko?! ...Po emu smo mi to nedostojni dostojnog ivota, i zato je svih 365 dana u godini dozvoljenodstrel onih koji misle svojom glavom i odbijaju da se mire sa svojim ubicama? ...Zato smo ovde gde jesmo, i zbog ega je strah za nau guzicu vei od hrabrosti koju nam jeBog podario istog onog asa kada nam je blagoslovio dolazak na ove vaseljenske prostore? ...Imamo li mi izbora u ovoj planetarnoj apsani, ili emo pristati ba na svaki ultimatum antihrikoji kupuje nae roditelje za najmizerniji baki i dere meso nae dece pred naim roenimoima?


25/52

U emu je kob nae srene zvezde pod kojom smo roeni? Razmislite dobro! A ja vam tvrdimsvojim ivotom mi trgujemo sa zlikovcima. I sve dok budemo pazarili sa zlodusima, naa duanee imati anse da se izbavi iz mraka te uzajamne korupcije kojoj svojom ludou inepromiljenim postupcima daje puni legitimitet?

Naem ivotu nudi se bezbroj kozjih staza i bogaza koje nam se predstavljaju za glavne putevekojima bi trebali ii. Meu njima su svakojake vrleti to vode u nikud i gomila stranputica tozovu u ambis. Zato se meu njima tako teko snalzimo? ...Pa, zato to vie verujemo drugima nego sebi. Zato to slepo verujemo na re, a podsmevamose stvarnom prizoru kojeg oima svojim gledamo. Zato to sumnjamo u Istinu, koja je sama posebi neverovatna, a bezrezervno primamo svaku trulu glupost kao zdravo za gotovo, jer smooigledno na tako prizemnoj frekvenciji. Uostalom, zar istorija ne pamti bezbroj muenika i rtvenika koji su davali svoje ivoteza Istinu islobodu ljudskog poroda, kao i one to su im se razbojniki podsmevali iako su od njihovogmuenitva imali najvee koristi.

4. ...Nemojte biti uvereni da ista ta istorija nee u svoje "katastarske knjige" zapisati i demijurg vnaravi ko ja se podsmeva onima to su sebe rtvovali zarad asnijeg ivota i slobode dostojnesvakog ljudskog bia. ...I nemojte smetnuti s uma da ivimo ivote ba onakve kakve zasluujemo jadne i nikakve,ba zato to ne umemo ceniti tuu rtvu, a da i ne govorim o tome koliko nemamo line hrabroda se i sami upustimo u borbu za ivot dostojan oveka i naeg potomstva. Ono to sledi u daljem tekstu odavno je ve poznato, i ja nemam nikakvih iluzija da u rei nenovo. elim samo progovoriti o Istini koju svi elektronski mediji naprasno sahranjuju, a ponekipisani tek neto stidljivo nagoveste i skoro uvek sa frapirajuom dozom podsmeha i nekogbolesnog sarkazma. Uprkos svemu, nije istina da su ljudi stoka ali gola je injenica da njihovim ivotimaupravljajustvorovi kojima zjapi u lobanji i smrdi iz oiju. ...A na nau nesreu, ba oni su gazde na ovom salau prokletih!

Barabe, bitange i prevaranti s kredibilitetom svetih krava nauke


26/52

Zlo pod maskom etike i morala uvuklo se u svaku porunaeg drutvenog ivota. Umovi najvieg ranga, bezkapi stida i ljudskog saoseaja upregli su se u slubuistrebljenja sopstvene civilizacije.

Svetski mediji su ovih dana objavili vest kako jeNASA-in tim naunika objavio otkrie bakterije kojakoristi arsen umesto kise onika. To je trebalo znaitikako se radi o dosad nevienom obliku ivota.Tako suhteli prodati "priu" koja nema veze s mozgom nirazumom, a najmanje s naukom. Meutim, samonaivni misle kako je ba u tom grmu leao zec. A onda

su se "Vlasi" meu njima dosetili i bre bolje konstatovali kako se ipak ne radi o vanzemaljskoobliku ivota. ...Naravouenije NASA ipak nije dokazala kako ima ivota van Zemlje! I to je sutinanovokomponovane "basne". Treba li, uopte, ita verovati toj blaziranoj pseudonaunoj bagri koja trguje laima kao kurvapotenjem? Pitanje je glupo i potpuno deplasirano, a odgovor se namee sam po sebi. Naravno ne! Sve su to obini cirkusanti nae svakodnevice, kojima je sutinski cilj prodati la za istinukrdo konja za nar amak sena. Oni ive od toga otkrivaju Istinu, a trguju prevarom.

5.

Ebe je umro, a ljudska svest tek sada se raa !

Nikad ne reci nikad! Danas vie nema ljudskog stvorenja koje radi na svomobrazovanju, a da nije ulo za Rozvel u Nju Meksiku idogaaj koji se zbio jo daleke 1947. godine. U dve sruene vanzemaljske letelice pronaenoje 17postradalih tela vanzemaljskog entiteta. Od jo veevanosti bilo je otkrie velikog broja ljudskih delova telapohranjenih u specijalnim sudovima. Tajnost togdogaaja bila je vea nego ikada u ljudskoj istoriji. Preiveo vanzemaljac iz srueneletelice kod Rozvelabio je nazvan EBE . Ime mu je dao dr Venever Bu. Bila

je to skraenica zaExtraterrestrial Biological Entity, to je znailo- (Vanzemaljska biolokajedinka). EBE je lagao i vie od godinu dana davao samo beskorisne odgovore na svapitanjakoja su mu postavljana. Ona pitanja koja su zahtevala neugodan odgovor jednostavno su ostalaneodgovorena.

...manipulatori s kredibilitetom naunika

...autopsija nad Ebeom, biolokim

robotom iz porodice Grejsa


27/52

U vreme druge godine zatoenitvaEBE je postao otvoreniji, a informacije dobijene odnjega bile su zapanjujue. Skup svih tih otkria bio je osnova za ono to e se kasnije nazvati"Yellow Book", (uta knjiga). Pri kraju 1951.g. EBE se razboleo. Medicinsko osoblje je bilo nemono u odstranjivanju uzroka

njegove bolesti. Ebeov ivot je bio baziran na hlorofilu i pretvarao je hranu u ener giju, gotovoisto kao biljke. Otpadne tvari su izbacivane na isti nain kao i kod biljaka. Odlueno je da sepozove strunjak za botaniku. Botaniar dr Giljermo Mendoza je doveden da mu pomogne uozdravljenju. ...Dr Mendoza je pokuavao spasitiEbea sve dok sredinom 1952. Ebe nije umro. Dr Mendoza jetako postao strunjak za vanzemaljsku biologiju. U bezuspenom pokuaju da spaseEbea i da sebogato okoriste tehnologijom naprednije vanzemaljske rase Amerikanci su poetkom 1952. usvemir poeli emitovati poziv za pomo. Poziv je ostao bez odgovora, ali projekt kojeg suzapoeli nastavljen je u nadi da e jednog dana ipak stii odgovor. Nakon toga, predsednik Truman, (isti onaj monstrum to je naredio bacanje atomskih bombi naHiroimu i Nagasaki), izvrnom naredbom od 04. novembra 1952. stvorio je super tajnuNational Security Agency - (Nacionalnu slubu sigurnosti). Njena osnovna funkcija bila je deifrovanjevanzemaljske komunikacije i jezika, kao i uspostavljanje dijaloga s njima. Ovaj zadatak bio jenastavak prethodnih uspeha i nosio je ifru "Sigma ".

6. Predsednik Truman redovno je izvetavao svoje saveznike, ukljuujui i SSSR, o razvojudogaaja s vanzemaljcima jo od sluajaRozvel . To je uinjeno za svaki sluaj, ukoliko bi seotkrilo da su vanzemaljci pretnja ljudskoj vrsti. Planovi su formulisani da zatite Zemlju odinvazije. Meutim, najvei problem je bioodranje meunarodne tajne . Zato je odlueno da jeneophodna spoljna organizacija koja bi koordinisala i kontrolisala napore da se vlade zatite oddosadnih novinara. Nakon dogaaja u Rozvelu usledili su novi momenti. Tako su astronomi 1953. otkrili velikeobjekte koji su se kretali prema Zemlji. U poetku se verovalo da su to asteroidi. Ali kasnijidokazi su potvrdili da objekti m ogu biti jedino svemirski brodovi. Uz pomo projekta "Sigma "jednom je prilikom, tako, ulovljena vanzemaljska radio komunikacija. Kada su objekti stigli doZemlje postavili su se u vrlo visoku orbitu oko ekvatora. Bilo je nekoliko velikih brodova injihova namera nije bila poznata. Projekt " Sigma " i novi Projekt " Pluto ", koristei radio komunikaciju preko kompjuterskogbinarnog jezika uspeli su ugovoriti sletanje koje je imalo za ishod direktni kontakt, lice u lice, svanzemaljskim biima. Inae, zadatak projekta " Pluto " bio je stvaranje diplomatskih odnosa stom, ili bilo kojom drugom vanzemaljskom rasom.


28/52

U meuvremenu, rasa vanzemaljaca slinih ljudimakontaktirala je vladu SAD-a. Ova ih je grupa upozorilana vanzemaljce koji krue oko ekvatora i ponudila nampomo u naem duhovnom razvoju. Zauzvrat suzahtevali, kao glavni uslov, da onesposobimo i unitimo

sav svoj nuklearni arsenal. Odbili su izmenu tehnologije navodei da smo duhovnonesposobni nositi se s tehnologijom koju smo tadaposedovali. Verovali su da bismo koristili novutehnologiju kako bismo unitili jedni druge. Ta rasa jetvrdila da smo na putu samounitenja i da se meusobnomoramo prestati ubijati, zaustaviti zagaivanje Zemlje,zaustaviti bezobzirno iskoriavanje Zemljinih prirodnih

resursa i da se moramo nauiti iveti u harmoniji. Ovi uslovi su doekani sa velikom sumnjomposebno glav ni uslov nuklearnog razoruanja. Smatrano je da bi nas se prihvatanjem tog uslovaostavilo bespomonima u sluaju da se suoimo sa vanzemaljskom pretnjom. Takoe, nismoimali slinog iskustva u istoriji to bi nam pomoglo u odluci. ...Sve ovo svedoanstvo je iz prve ruke, gospodina Miltona Vilijama Kupera . Tuno odnajtunijeg i stranije od najstranijeg je, injenica da svi elektronski mediji o tome danas ukleute, dok prvi ovek RTS-a, Aleksandar Tijani, na sva usta skamie kako nema ime da osveisvoju programsku emu, jer su mnoge javne linosti ve totalno potroene. ...Licemerje ili kukaviluk prosudite sami! Tomislav Crnojevi

23.2.2011.

...autopsija nad ostalim lanovima postradalih Grejsa


29/52

Centar za porodini smetaj dece

Hranitelji privremeno menjaju roditelje Kau da u Srbiji porodice odumiru, da se raa sve manje dece, a i ona koja seraaju, esto doivljavaju svakojake sudbine. Majke edomorke sve ee su tema

medija, a jo ee se u vestima moe uti kako je dete ostavljeno kod kontejnera,ispred bolnice, na k unom pragu neke porodice.

ta natera roditelje, savesne ili nesavesne, da ostave decu, to verovatno ni Bog ne zna, a estoni oni sami. Takva deca su ranije zavravala u domovima za nezbrinutu decu, ili ako imaju nekproblema u rastu i razvoju, u ustanovama za decu ometenu u razvoju. Danas, je praksa malodrugaija, zahvaljujui Centru za porodini smetaj dece i omladine u Beogradu. Danas je svevie hraniteljskih porodica koje pruaju dom, sigurnost, prirodne uslove za razvoj deteta. Ohraniteljstvu smo razgovarali sa Dobrilom Gruji direktorkom pomenute ustanove koja nas jedoekala na Vraaru, u Ulici Radoslava Grujia br. 17. Dok smo se peli stepenitem na sprat, gse nalaze direktorkine kancelarije, kroz hodnike se oseao miris hrane koji je dopirao iztrpezarije. Klinci su veselo sedeli za stolovima i rukali, a njihova graja odzvanjala je centromVidi se da su sreni, jer ovde neko o njima brine. Dobrila Gruji zadovoljna je radom svojih kolega iz Centra, kao i radom na obuci hranitelja, a najvie samim hraniteljskim porodicama. Hranitelj je lice koje obezbeuje i organizuje prihvakompletnu brigu o detetu bez roditeljskog staranja u okviru svoje prirodne porodice. Na taj nahranitelj obezbeuje, koliko je to mogue, prirodne uslove za optimalni razvoj i odrastanje ovedece do njihovog konanog profesionalnog i socijalnog osposobljavanja za samostalni ivot.Potencijalni hranitelj kao i lanovi njegove porodice ne smeju da budu lieni poslovnesposobnosti ili roditeljskog prava. Hranit elj ne sme da bude lice materijalno neobezbeeno uskladu sa Zakonom o socijalnoj zatiti. Timovi koji odluuju o izboru hranitelja obavezno imaju vidu i line osobine lica koja ele da budu hranitelji. U Centar za porodini smetaj dece i omladine, deca stiu iz razliitih razloga. Najee se misda su to deca bez roditelja, ali deava se da ta deca imaju oba ili makar jednog roditelja, ali irazloge za odvajanje od njih. Naalost, najvaniji razlozi za smetaj dece u centar su nesnalaei nefunk cionisanje bioloke porodice. Ta nefunkcionalnost esto ide iz bolesti, i bolestizavisnosti, nespremnosti za roditeljstvo, nezaposlenosti i teke materijalne situacije, ili to sveponekad bude kombinovano. Najee se pojavljuju porodice u kojima ima nasilja i koje


30/52

jednostavno nisu spremne da adekvatno vode brigu o detetu. Ne bi trebalo da siromatvo buderazlog za izmetanje, meutim taj razlog je dosta dominantan i uvek je u kombinaciji sa gubitkkompetencije za roditeljstvo. Od 2002. godine, nastoji se da se obezbede povoljniji usloviodrastanja ove dece, a ne ivot u domu ili nekoj instituciji kao to je bila praksa devedesetihgodina. Sve ee se "regrutuju" porodice koje imaju kapacitete i uslove za odgajanje. A to da

porodica "uslovna" za odgaj anje znai, da pored nekih osnovnih uslova koje je drava propisala,ispunjavaju i uslove procene koju vre strunjaci Centra za porodini smetaj dece. Osim to jeveoma bitno kakva je okolina u kojoj se nalazi stambeni prostor hranitelja, i da li je obez beenasoba za dete, jako je vana i procena svojstva linosti hranitelja, kao i njihova spremnost darazumeju specifinost zatite i odgajanja deteta bez roditeljskog staranja. Jer to je dete koje jedolo sa jednim ivotnim iskustvom koje je puno trauma,gubitaka, promena, i koje zbog togaima odreene posledice. - Te posledice mogu biti na planu ponaanja, ali i na fizikom, mentalnom i najeeemocionalnom razvoju. Svako dete bez roditeljskog staranja, koje ima takvo iskustvo, je detekoje zahteva o dreena znanja i vetine hranitelja. Oni treba sa detetom da rade na prevladavanjutih gubitaka, stresova i zastoja koji su nastali. Zbog toga je najvanija novina u radu sahraniteljima njihova stalna obuka koja se prolazi u vidu kole i traje 33 sata pria gospoaGruji dodajui da bez uspeno zavrene obuke ne postoji mogunost da porodica postanehraniteljska. - Nakon proene obuke, kad hranitelj dobije starateljstvo, ima obavezu danajmanje deset satigodinje prolazi odreene programe obuke i dobija svog savetnika za hraniteljstvo od Centra zporodini smetaj. To je strunjak koji prati, podrava, i kontrolie da li su u hraniteljskojporodici ispunjeni svi uslovi i da li se ostvaruje cilj i svrha hraniteljstva objasnila je direktorkaCentra dodavi da je prole godine registrovano oko 150 novih hraniteljskih porodica iz celeSrbije, koje su pripremljene za prihvat beba. Tako da sada bebe iz porodilita idu u hraniteljskeporodic e a ne u Zveansku ulicu. Osim toga, hranitelji su obueni da prihvataju u svoje porodice decu koja boluju od Daunovogsindroma. Ranije su deca sa Daunom po roenju upuivana u razne institucije i tamo ostajala, sada imamo hranitelje koji ovoj deci p ruaju ljubav i dom. To govori o novoj generaciji hraniteljakoji su edukovani i razumeju ta hraniteljstvo za dete znai. Kako kae Dobrila Gruji, hranitesada znaju da se hraniteljska porodica bira prema potrebama deteta i za dete, a ne da je hraniteljtaj koji bira dete koje e podizati. - Hranitelja sada u Srbiji ima vie nego to ima dece koja treba da budu smetena. Barata se sapodacima o 3500 do 3700 hraniteljskih porodica, ali se taj broj menja. Oko 1500 porodica imapodobnost za hraniteljstv o, ali ekaju na decu. To nama daje mogunost da biramo porodicu zadete sa zadovoljstvom istie gospoa Gruji dodajui da je neto manje slobodnih hraniteljskporodica u Beogradu, a potreban je vei broj jer ima dosta dece bez roditeljskog staranja k ojaekaju i kojih ima u domu. - Ukupno oko 5000 dece ima na hraniteljstvu u Srbiji, dok ih je u domovima izmeu 700 i 100To znai da se taj broj stalno smanjuje i da e naa aktivnost koju imamo kao Centar za porodismetaj, da motiviemo i pripr emamo hranitelje za prihvat dece sa posebnim potrebama,doprineti da se bre prazne domovi. Bitno je da ova deca dobiju ansu koju imaju sva deca kojrastu u porodinim domovima.


31/52

U hraniteljskoj porodici dete moe da ostane najdue do 26godina ukoliko je na kolovanju. Hraniteljstvo bi trebalo da budeprivremeno, jer u najboljem interesu deteta je da ivi u biolokojporodici. Na alost, u praksi se mnogo due ostaje u hraniteljskoj

porodici, nego to se prave mogunosti da se deca vrate ubioloke porodice. Za emocionalni razvoj deteta je vano gde je isa kim, u kakvoj porodici. Emocionalno vezivanje za hranitelje jejako vano kao i uspostavljanje bliskosti. Ako je dete u institucijionda su manje mogunosti da se vee za jednu osobu i da izgraditaj odnos poverenja, vere u odrasle. Kada je u hraniteljskojporodici, ukoliko je hranitelj pravi hranitelj, onda je on pre svegadobar ovek. I ume da voli. Najvanije je upravo to, da deteodrasta u porodici koja zna da prui ljubav, sigurnost,bezbednost, poverenje. Tako da dete ojaa i osnai. - Nekada se smatralo da je hraniteljstvo posao ene, majke ukui, a sada jasno da je to vezano za celu porodicu. Dete koje

dolazi na hraniteljstvo je ravnopravan lan porodice u kojoj je. Hranitelji su roditelji,odgajateljideteta i idu na roditeljske sastanke ukoliko dete ide u kolu. Vode rauna o njemu kao da subioloki roditelji, jer bitno je ko i kako odgaja dete. Zakonski je definisano da najvie troje decmoe da bude istovremeno u hraniteljskoj porodici. Ne podravamo veliki broj dece uhraniteljskim porodicama, ali ne zato to mislimo da treba da budu sa manjim brojem dece, vezato to dete na hraniteljstvu zbog svog traumatinog iskustva zahteva posebnu panju i posebrad sa njime istakla je Dobri la Gruji. Najee se vei broj dece smeta u hraniteljske porodice, samo ako su deca u srodnikimodnosima, tj. braa i sestre. ak ako je to vie dece, a bilo je u Centru i estoro, smetaju se u dbliske hraniteljske porodice. Tu se odnosi jako do bro odravaju, braa i sestre su u stalnomkontaktu, i svako od njih ima u manjim grupama veu mogunost da dobije panju i da senjegove potrebe zadovolje. Ta procena potreba dece je vrlo bitna i rade je strunjaci uinstitucijama socijalne zatite. Na osnovu te procene odreuje se kakva e porodica biti odabraza dete i kakvu podrku treba obezbeivati porodici i detetu. Inae, kada je u pitanju profil porodica koje se "bave" hraniteljstvom, on je veoma razliit.Nekada su to bile mahom porodice iz seoskih sredina, poljoprivrednici i nezaposlena lica, sa ilibez osnovne kole. Sada imamo znaajnu promenu da dominira proseno srednja kolska sprei to su hranitelji koji su u radnom odnosu ili su dugo bili u radnom odnosu pa su ostali bez posla. - Ima hranitelja i sa visokom strunom srpemom. Ali, hraniteljstvo se ui i nije bitno koju kolspremu ima hranitelj, to nije garancija da e dete biti bolje. Bitno je da hranitelj podravaobrazovanje i da shvata njegov znaaj. Jedna od vrlo bitnih injenica je da i samohrani roditelji mogu biti hranitelji. Centar za porodismetaj dece i omladine sarauje sa nekoliko hranitelja koji nisu ostvarili branu zajednicu, alse pokazali kao dobri "roditelji".


32/52

- Imamo tri hranitelja samca od kojih su dvojica ujaci deteta, a jedan je klasian hranitelj. Vanoje da li postoji podrka hranitelju od strane njegove porodice, okoline, prijatelja. Nama je jakovano da procenimo ko sve pomae hranitelju i podrava ga logistiki. Da znamo ako je nekosamac , ko e priuvati dete, ukoliko on mora negde da izae, a ne moe da ga vodi. Teko daemo smestiti bebu u samaku hraniteljsku porodicu, ili dete koje zahteva hranjenje na sat

vremena.Na alost, naim ljudima u rasejanim po svetu, ostaje da, ukoliko je mogue pomognu rad Cenjer oni ne mogu biti hranitelji detetu iz Srbije. Po zakonu hraniteljstvo se odvija u zemlji, topodrazumeva da porodica mora iveti u Srbiji, a ne u inostranstvu. Jer deca u hraniteljskimporodicama treba da imaju veze sa sv ojim biolokim roacima, sa roditeljima i bliskim osobama.Trauma je neto to je svojstveno ovoj deci, a svako drugo odvajanje je dodatna trauma, pa se uCentru trude da dete bude smeteno u sredini u kojoj je i ranije ivelo, ilo u kolu ili vrti i damu sve to bude i dalje dostupno. Centar je razvio dosta programa i veliki je broj hraniteljskih porodica koje su ih prole. Iakodrava obezbeuje za decu na hraniteljstvu dovoljno sredstava za zadovoljavanje osnovnihpotreba, postoje neke stvari koje ne mogu ba da se odrade. Postoji naknada za hranitelje kojanije neto velika, ali je dovoljna za rad. Drava je obezbedila 17.000 meseno za potrebe detetakoje dobija svaka porodica. Naravno, vodi se rauna o tome da novac bude utroen iskljuivo ndete. Hraniteljske porodice koje su primile decu sa posebnim potrebama, njih oko 100, dobile suvie. Takvim porodicama obezbeeni su psihijatri, psiholozi, terapeuti i logopedi, koji dolazekui da pomau deci. Kao i u svim situacijama, postoje i decu koja z bog neega zahtevaju dodatna sredstva, recimo zasportsku opremu ukoliko se dete bavi sportom ili za instrumente ukoliko se bavi muzikom. - Imamo jako talentovanu decu, izuzetno nam napreduju dve devojice koje sviraju elo, a kodbake su koja ne moe ba sve da im priuti, iako ih vodi na asove i podrava. Skoro smo imalakciju za jednog deaka koji svira harmoniku i zavrava srednju muziku kolu. Odlian je i ugimnaziji, pa su mu u pomo pritekli Italijanii obezbedili da kod njih nastavi studije i dobijeharmoniku koja mu je potrebna sa ponosom je istakla Dobrila Gruji. Potrebna dokumentacija za podnoenje zahteva i obradu hraniteljske porodice koja se podnosinadlenomCentru za socijalni rad :

pisani zahtev;

fotokopija line karte;

lekarsko uverenje

uverenje da lice nije pod istragom;

uverenje da lice nije lieno roditeljskog prava;

uverenje da lice nije lieno poslovne sposobnosti;

potvrda o visini prihoda;

dokaz o imovini (ugovor o stanu i izvod iz zemljinih knjiga).

Z. Dragojevi

23.2.2011.


33/52

Alisa u zemlji uda (Diana Dragutinovi)

Iz pretorijanskog logora U emisiji RTS-a Upitnik (ponedeljak, 31 januar), Diana Dragutinovi,ministar finansija, nekoliko puta je ponovila da ona "negde osea da sindikat

prosvetnih radnika deluje kao pretorijanska garda" .Teko je razumeti na ta jegospoa ministar mislila kada je izgovarala takvu sintagmu, jer sepretorijanska garda teko moe porediti sa pretpostavljenom ulogomprosvetnih sindikata na socijalnom i politikom polju srpskog drutva i prosvete.

Sindikalni gardisti Ipak, izgleda, da su se gospoi Dragutinovi odnekud u svesti "zakotili"pretorijanci (mogue dae to ula u nekom filmu), kao grupa razbojnika, pobunjenika, urevdanskih hajduka ili, mokao eskadron modernih kibernetskih gusara. Oigledno je da se Diana, svesno ili nesvesno, ovmalo "poigrala" znaenjem te rei, jer su pretorijanci(praetorianus -a -um 'ono to pripadaimperijalnoj gardi, pretorijanski'), u stvari, bili telesna garda rimskih careva. U naem sluaju,veoma je teko povezati prosvetne radnike (ija bi "garda" sindikati mogli da budu) sa rimskimcarevima, osim u nekakv om posprdnom smislu. Stoga, jasno se namee pitanje, ija bi to "garda"po logici ministra finansija, sindikalni "pretorijanci" mogli da budu? Naime, ako se neko u Srbijiuopte moe, makar i simbolino, uporediti s rimskim carevima ili, u najgorem, s njihovimvazalnim vladarima, onda to jedino mogu biti predsednik Srbije i pojedini lanovi srpske vladeDa li to, sudei po nemutoj izjavi gospoe Dragutinovi, moe da znai da su sindikati prosvu Srbiji, zapravo, "uvari" onih vazalno-vladajuih krugova, od kojih prosvetni radnici oekujuda prestanu da ih tretiraju onako kako su, u svoje doba, rimski carevi tretirali neuki plebs? Toeste, da li su sindikati prosvete pretorijanska garda onima, protiv kojih, iz samo njima(sindikalnim voama) znanih razloga, "podbunjuju" nastavnike, gurajui ih u "nezakonit" trajkoji je protivan "interesu nae dece" i "optem interesu" srpskog drutva? Prosveta je (ne)vana Ako, pak, pretpostavimo da je ministar finansija, gospoa Dragutinovi, negde "naula"da jepretorijanska garda esto bila jedan od vanih inilaca u politikim prevratima u rimskomcarstvu, tada je tu re o njenom strahu da ne bude smenjena s funkcije na kojoj se trenutno nala


34/52

Opet, na smuenoj politikoj sceni, gde opozicija, u pravom smislu te rei, maltene i ne postojiteko je zamisliti u ije ime bi sindikalni "pretorijanci" kovali zaveru protiv aktuelnog reima uSrbiji. Konano, ukoliko je gospoa Dragutinovi upotrebila repretorijanci kao sinonim zazaverenike (to je u pomenutom kontekstu vrlo verovatno), tada bi se takvom njenomuvredljivom konstatacijom na raun prosvete u Srbiji mogao i sud pozabaviti, pogotovo kada s

uzme u obzir i injenica, da je ministar finansija, pred krajUpitnika , ponovila svoju tezu opretorijancima , ali, ovog puta, to se odnosilo na sve prosvetne radnike. Tu ona doslovno, gotovopolusvesno, dodaje: " Prosveta je zaista izuzetno vana, i stalno ponavljam, ona jestepretorijanska garda !" Iz upljeg u prazno Dakle, Diana, koja nosi ime rimske bo ginje lova i ednosti, svoju strelicu najpre je odapela naprosvetne sindikate, da bi na kraju otvorila nemilosrdnu "paljbu" na sve prosvetne radnike uSrbiji. Ko e tu izvui ivu glavu, tek treba da se vidi. Pre godinu dana, gostujui na televiziji B92, Diana je, govorei o neispunjenim predizbornimobeanjima, "mudro" zakljuila: "Kada date obeanja date ih u jednim okolnostima. Ako seaista okolnosti promene, onda moraju da se promene i vaa obeanja ". Zapravo, gornje Dianino

"objanjenje" prava je sublimacija onih primitivnih nagona, koji se "hrane" laima i prostakimfloskulama. Gde e biti kraj takvoj dravnoj tvorevini, koja je, reklo bi se, od dna (temelja) dovrha (krova) sazdana od neskrivene lai, tek treba da se vidi. Ne znamo kakva je situacija udrugim okolnim zemljama i da li se i tamo politiari neprestano "vade" na "okolnosti", ali znamda su nas, u ovom vremenu "teke" ekonomske krize, prestigli svi nai susedi, te da sada imamnajnii standard i najmanje plate u regionu. Ipak, ovi h dana postaje jasno, da je doao kraj presipanju "iz upljeg u prazno", te da se nekimnovim reformama, slinim onim "parametarskim" u penzionom sistemu zemlje, ma koliko onebile u dometu terminoloki zamaskiranog vladinog "perimetra", dalje nikuda nee moi stii.Vlada je danima tvrdila da "novca nema", te da se nikako ne moe udovoljiti zahtevimaprosvetnih radnika. A onda, iznenada i za divno udo, ministar finansija izlazi s novom"raunicom", po kojoj bi se za prosvetne potrebe (uglavnom plate prosvetnim radnicima) mogloodvojiti jo dodatnih etiri milijarde dinara. Sindikalni lideri pokuavaju da ubede lanstvo da zateeni takvom ponudom vlade, ali, iako i dalje tvrde da e se trajk nastaviti, osetno seprimeuje da njihova retorika nije vie onako vrsta i "odluna", kako je to izgledalo samo danranije. Obeanje ludom radovanje Kako je mogue da se od prvobitne konstatacije da "para nema", preko noi, nekim volebnimputem, "pronae" etrdeset miliona evra? Gospoa ministarka je uUpitniku doslovno rekla:"Mogue je nai jo oko etiri milijarde dinara (na onih 'est ve odobrenih budetom za ovugodinu') i to je ono to mislim da je fer ponuda. To je deset milijardi vie nego to su (prosvetniradnici) imali prole godine ". Uz sve to, Diana je rezignirano dodala: " Ja ne mogu ponuditi nitavie nego to sam ponudila !"


35/52

Da ovde zanemarimo ministrovo obraanje u prvom licu (ja ne mogu... ), gde se dobija utisak dagospoa Dragutinovi neto daje iz vlastitog depa, pa da vidimo ta se to uistinu desilo nasastanku sindikata i predstavnika vlade. Tomislav ivanovi, ispred sindikata prosvete, porie e ministar finansija dala bilo kakvu ponudu na prethodnom sastanku, te da je on za te "etiri

milijarde" prvi put uo u pomenutoj emisiji (Upitnik ). Ali Srbija ne bi bila Srbija ukoliko bi stvaribile onakve kakve nam izgledaju na prvi, drugi ili trei pogled. Nakon samo dva dana nekakvepokazae se, jalove nade da bi se izvestan dogovor izmeu prosvete i vlade mogao postii,usledio je hladan tu. Naime, u sredu (2. februar), ministar prosvete, koji bi po vokaciji trebalo dbrani interese prosvete, izjavljuje: "Pojedinci nisu dobro shvatili izjavu ministarke finansija Diane Dragutinovi, odnosno tek uaprilu e moi da se poveaju zarade u prosveti, kada se vidi kakvo je stanje u privredi. Tada etek biti poznato da li e u budetu biti dovoljno novca za poveanje plata u prosveti ". Obradovie tu jo jednom pozvao prosvetare da se vrate u kole i dre asove od po 30 minuta. Zapravo,e neko reenje, kome se, izgleda, ministra i vlada odnekud nadaju. Bilo bi "idealno" kada biprosvetni radnici pristali da dre skraene asove, makar i do kraja kolske godine, samo da netrae poveanje plata. Ministrove lagarije Ako je i od ministr a prosvete, mnogo je. Previe je! Zar je mogue da ministar ubeuje milionskauditorijum, koji je tog ponedeljka gledao Upitnik, da gospoa Dragutinovi nije rekla ono to jerekla? A rekla je da je dala fer ponudu o dodatnih etiri milijarde , to jedese t milijardi vie negoto su prosvetni radnici imali prole godine! Ovo je samo jedan primer, u dugakom nizu, na tsu predstavnici vl

koreni 23. februar

Documents