metodi resavanja sporova prvih 6

8/17/2019 Metodi Resavanja Sporova Prvih 6

http://slidepdf.com/reader/full/metodi-resavanja-sporova-prvih-6 1/59

I prezentacija

POJAM ADR

Pravo i promene

“Savremeno društvo obeležavaju brže i veće promene nego što je to ranije biloslučaj. Što je razvoj nekog društva intenzivniji, potrebne su i veće promene upravnom sistemu koji ga uređuje... Ne slede li promjene u pravu promene upredmetu njegovog uređenja, dolazi do raskoraka zbog kojeg statično pravone može pružiti odgovarajuću pravnu sigurnost koja je temelj zaštite i

ostvarenja prava. Zbog svoje poslovične konzervativnosti pravo ionakohronično zaostaje za promenama u društvu.” !arbić".

#edno čitavo pravno područje u Srbiji je godinama zaostajalo zapromenama u društvu i potrebama ljudi.Nazovimo ga $ pravozaštitnim područjem“ – područjem organiza%ioni& i'unk%ionalni& normi kojima s( uređuje oblast rešavanja kon'likata izmeđuljudi, zaštite povređeni& ili ugroženi& prava pojedina%a i pravni& li%a.

#edini put za prevazilaženje problema tog tipa ranija država je pružala krozsudsku zaštitu, kroz klasične sudske postupke.)iši stepen inventivnosti dosegnut je samo u domenu rešavanjakon'likata nastali& u poslovnom svetu.

Njegovi pripadni%i su se, pored klasičnog obraćanja državnim građanskimsudovima, mogli koristiti i uslugama arbitražni& sudova, pre svega u slučaju

kon'likata proizašli& iz međunarodni& poslovni& transak%ija.

*rbitražna i sudska zaštita bile su zaštite istog, 'inalnog ranga, snabdevenee'ektima pravosnažnosti i izvršnosti.+ruge metode rešavanja sukoba pravni sistemi tadašnji& zemalja istočnogbloka, pa ni naš, skoro da nisu ni registrovali.

a to vreme svet se okretao ka $alternativi“.

-o $okretanje“ se sastojalo u uvođenju u pravne sisteme novi& metodarešavanja sukoba između pojedina%a, grupa, pa i sami& država, koji su im,pored metoda koje primenjuju državni sudovi, stajali na raspolaganju.



toj $legaliza%iji“ novi& metoda rešavanja sukoba 'unk%ija države bila jedvojaka/ s jedne strane, sastojala se u nji&ovom pravnom uobličavanju, a sdruge strane u nji&ovoj a'irma%iji.Našoj nesenzibilnoj državi i pravu pridružile su se njena nauka i obrazovanje/

0prva nije ozbiljnije registrovala postojanje komparativni& metoda rešavanjasukoba,

0a druga nije nalazila za s&odno da, čak ni na in'ormativnom nivou,pripremi studente za budući život 1 da im prenese elementarnein'orma%ije o tome šta se u svetu događa.

2vo je dovelo do zaostajanja ove dve značajne oblasti društvene delatnostiza svetskim trendovima.

2zbiljnije interven%ije u našoj zemlji započete su tek sa 3445. godinom.

Uzroci okretanja alternativi

Nedostaci sudske pravne zaštite

6re više de%enija, poznati srpski pravnik i ugledni pro'esor ilan !artošde'inisao je državno suđenje kao mašinu u koju pojedina% ulazi kao svinja, dabi iz nje izašao kao kobasi%a, čime je slikovito dijagnosti'ikovao bolestpravozaštitnog sistema.

2va kritika bila je usmerena ka adjudikaciji presuđenju, odlu%i suda", a ne kaakuzaciji utuženju, optužbi".

*kuza%ija, tužba kao sredstvo zaštite sopstvenog ugroženog, ili povređenogprava, u osnovi je legitimna i razumna, jer obraćanje državnom sudu u sebisadrži impli%itnu odluku o odri%anju od samopomoći i nasilja, imanentni& nižimstepenima %iviliza%ije.

S druge strane, adjudika%ija je is&od delovanja sudske vlasti i jedan odstubova državne vlasti.



2na je segment državne vlasti i kao takva ne bi smela $praviti kobasi%e odsvoji& građana“.

* do toga se dolazi ukoliko je zaštita prava za građane nedostupna, ili teškodostupna, spora, skupa ...+anas se mnogi nosio%i pravosudni& 'unk%ija i posleni%i prava pridružuju

!artošu.

2pisujući sudske postupke, oni konstatuju da su/ $posle godina teške borbe, jedino advokati zadovoljni“ "ukmir i Nag#.7orak dalje čini $ontrec konstata%ijom da je stav javnosti u odnosu nadržavno pravosude negativan, da bi ova $negativna o%ena javnosti“ evoluiralau $nezadovoljstvo javnosti“ u monogra'iji pro%. $aramarkovi& , nekadašnjepredsedni%e )r&ovnog suda Srbije.

2no što javnost od pravozaštitnog sistema s pravom očekuje jeste njegovae%ikasnost koja se ogleda kroz/

razumno brzu zaštitu prava razumno predvidivo vreme"

razumno je'tinu zaštitu prava

predvidive e'ekte pravozaštitini& radnji koje se u tom %ilju preduzimaju

nemogućnost upliva politike u vođenje postupaka i primenuprava.

+okaz tvrdnji da nezadovoljstvo javnosti nije izolovana, lokalna pojava koja sevezuje za ove prostore može se naći u tekstu 8aes%&ke07essler koji sadržikritiku klasični& sudski& metoda rešavanja sporova, uz izražavanje nade da jeprošlo vreme sudija navikli& da samo mrmljaju/ $9olim vas nastavite“, ili$6rigovor usvojen“.

6otraga za izgubljenom e'ikasnošću i predvidivošću vodigrađane u predvorje takozvane pravozaštitne $alternative“.



'unkcionisanje i reputacija dr(ave

Nezadovoljstvu javnosti pridružila se i sama država/ statistički poda%i idržavni monitoring klasičnog sudskog pravozaštitnog sistema pokazali su,pored nee'ikasnosti i preopterećenosti sudova, kvalitativne nedostatke

presuda, pa i zavidan nivo koruptivnosti sistema.

-o je državi konačno otvorilo oči, nagnalo je na pitanje/

9ora li se baš svaki spor rešavati na sudu, ili je moguće na dobar deosporni& stanja primeniti alternativu.

: smerni%e ;vropske unije, upućene člani%ama, jesu putokazi delegiranja

dobrog dela sporova medija%ijskim %entrima, kao nezavisnim telima zamirno, alternativno, vansudsko rešavanje sporova.6ored uti%aja međunarodne zajedni%e, $zaboravljene tradi%ije“, i istorijski&razloga, najvažniji dodatni motiv za pri&vatanje navedeni& alternativapredstavljaju pragmatični, ra%ionalni razlozi 1 želja za unapređenjem državnepravne zaštite uz budžetske uštede.

Naime, sudska vlast, kao jedan od stubova suverenosti, iziskuje i

organiza%ione i 'unk%ionalne troškove.

6ostojanje jednog kruga sporova za koje države nisu životnozainteresovane, tj. sporova o pravima kojima stranke slobodno raspolažu,rodila je ideju da se otvori prostor za nji&ovo )samorešavanje“.6ristankom države na $legaliza%iju“ razni& oblika $samorešavanja“ sporova,njeni oskudni resursi/nova%, ljudi i vreme 1 bi se štedeli, jer bi se neki troškoviprevalili na stranke.

vremenima porasta broja sporova, te preopterećenosti sudova, potrebaza nji&ovim rasterećenjem postaje nužda, kako bi zaštita prava pojedina%a'unk%ionisala u, koliko0toliko, pri&vatljivim okvirima.Najzad, koreni okretanja alternativi mogu se naći u ideologiji liberalizma.

*lternativni metodi rešavanja sukoba, naime, preba%uju moć iodgovornost sa države na pojedin%a.Stoga ovi metodi predstavljaju abdika%iju države u korist pojedina%a, što

pogoduje du&u liberalizma, no istovremeno nagoni konzervativnije strukturena kritiku/ alternativa vodi privatiza%iji pravde.+akle, potreba za unapređenjem pravne zaštite i e'ikasnijim rešavanjemkon'likata motiviše državu da uvaži delimično negativnu per%ep%iju i



nezadovoljstvo građana radom državni& sudova neažurnost i nee'ikasnost".

ato se i država okreće “alternativi< i unosi u pravni sistem ono što je uknjiževnosti poznato pod zajedničkim imeniteljem alternativno rešavanjesporova – *+, ili alternative dispute resolution – *-+#.

-ime je započeta re'orma ovog dela pravnog sistema.S druge strane, sve što je rečeno ne sme se uzeti kao nipodaštavanjerada sudova.

Nji&ova uloga i značaj su van svake sumnje.

Naravno, to ne znači da je zabranjena naučna, pedagoška ili kritika korisnikausluga.

Samo sagledavanje problema vodi nji&ovom rešavanju, a dobronamernost sepodrazumeva.



Pojam i naziv *-+

6od alternativnim rešavanjem sporova krati%e/ *8S,*+8" podrazumeva sesvaki metod usmeren na rešavanje kon'likata između grupa ili pojedina%apostizanjem sporazuma ugovora", samostalno ili uz pomoć treće, neutralne

osobe.

bog opšte pri&vaćenosti, i arbitražno rešavanje sporova smatraćemo delom *+8 metoda, iako se ono ne nalazi u datoj de'ini%iji, iz razloga što je odlukaarbitraže, poput sudske, obavezujuća za stranke, tj. snabdevena dejstvompravosnažnosti i izvršnosti, dok se primena ostali& *+8 te&nika okončavasporazumima koji imaju obliga%ionopravna dejstva.

6oreklo kon%epta vezuje se za Sjedinjene *meričke +ržave, u kojima je on provo%iran

5. sporošću,

3. skupoćom,

=. rigidnošću i

>. nepredvidivošću sudskog odlučivanja.

7ako navedene osobine sudskog sistema nisu izolovane samo na S*+, jasna je i potreba za pri&vatanjem ovog kon%epta : van američki& grani%a, iako suotpori brojni i zasnivaju se na pravnoj kulturi i tradi%iji, iznad svega.7oristićemo englesku skraćeni%u *+8, koja stoji naspram naše *8S.

2sim nje, na engleskom jeziku se, ponekad, koristi i skraćeni%a ;+8, kojomse označava pojam ranog earl/#0 ili uspešnog, e'ektivnog e%%ective# rešavanjasporova, dok dominantna skraćeni%a označava alternativne alternative", iliprijateljske amicable 1 :?? terminologija", ili dodatne additional " metoderešavanja sporova.

6reovladavajući je termin alternativni. ašto baš taj termin@

6ravni%i i učitelji prava naginju ego%entrizmu/ prija im da se vide podsvetlima re'lektora, a ne iza kulisa, kao telo&ranitelji države, što jeverovatno malo bliže istini.



2va osobina jednog esna'a pro'esije" je delimični nusproduktobrazovnog pro%esa/ oni koji uče, brže i lakše pri&vataju in'orma%ijeukoliko im se ukaže na nji&ovu kru%ijalnu važnost.

bog toga edukatori često prenaglašavaju značaj i ulogu dr(ave i prava uljudskim životima.

2pisana edukativna metodologija jeste delotvorna, jer doprinosiuspešnijem obrazovanju, ali za posledi%u može imati iskrivljenusliku stvarnosti.

2sim toga, činjeni%a da je državni pravozaštitni sistem stub0oslona% države, temonumentalnost prava kao ljudske tvorevine, njegova organizovanost kaonaučne i obrazovne dis%ipline, kao i vidljivost adjudika%ije, kao pod lupomuveličavaju značaj državnog suđenja, pa svi drugi metodi rešavanja sukoba

ostaju u njegovoj sen%i.7ako je pravo okrenuto suđenju, logična posledi%a ego%entrizma je da sepostojeći drugi načini rešavanja sporova u pravnom vokabularu nazivajualternativnim.

*lternativa zapravo predstavlja $težak izbor jedne od dvejumogućnosti“.

:mpli%itno, iz naziva sledi da je/

Suđenje, tj. klasična državna adjudika%ija, primaran način rešavanjasporova i

da pored njega postoje njegove alternative.

9eđutim, iz svega što je već rečeno, ili će tek biti rečeno, trebalo bi da

zaključimo da državna adjudika%ija konačno

nije jedini način na koji se sporovi mogu rešavati,

a nije ni primarni vid rešavanja sporova.8eč primarni lat. primarius" na naš jezik se prevodi kao/ prvi, osnovni,početni i sl.

7ao takva, ona ima vremensku dimenziju.



No, s aspekta vremena, ispravnije je tvrditi da je državno sudstvo mnogočešće kasniji put za izlaz iz kon%likta0 a ne da je prvi0 jer se njime razumnipojedina% koristi tek ukoliko drugi metodi ne daju rezultata.

8a%ionalno razmišljanje korisnika pravni& usluga s aspekta vremena vodisledećem redosledu poteza/

konsensusni metodi kao primarni,

neki vid adjudikacij e kao supsidijarni, ukoliko prvi ne uspeju, i

nasilni metodi 0 kao poslednji izlaz, ukoliko vam i& interesi nalažu umeri da im se ne možete odupreti.

7ako konsensualni& načina rešavanja sporova ima više, državno suđenje,kome je pravo okrenuto u meri da mu liči na %entar sveta, samo je jedan odviše ravnopravni&, alternativni& načina rešavanja međuljudski& kon'likata.

+rugim rečima rečeno, isto koliko su drugi načini rešavanja sporovaalternative0 toliko je to i dr(avna adjudikacija.

+akle, sve alternative su pojave istog nivoa važnosti i vrednosti i urealnom i u naučnom svetu i sve imaju istu 'unk%iju 1 rešiti sukob, te timeočuvati mir i smanjiti so%ijalne tenzije.



1pravljanje sukobima2 di%erentia speci%ica *-+

osnovi svakog sporenja, pa i pravnog, nalazi se sukob kon'likt" izmeđupojedina%a, grupa, država i svi& drugi& zamislivi& entiteta.

6itanje koje se postavlja jeste/ kako se mogu klasi'ikovati pristupipojedina%a sukobu, nji&ov odnos prema njemu@ prvoj &ipotezi zainteresovana li%a, ili barem jedno od nji&, rešeno je, iznekog razloga, da ignoriše sukob.

-ako se pojedina% može ponašati bez obzira na to da li je u pitanju kon%likt interesa ili kon%likt prava.

2vo drugo je zamislivo zbog toga što jednim značajnim brojem prava nji&ovititulari mogu slobodno raspolagati, do nivoa poravnanja.ato je državi i pravu prihvatljiva indi%erentnost pojedinaca prema zaštiti sopstvenog interesa i prava.

koliko je nečije pravo nesporno povređeno ili ugroženo, ali pojedina% nenalazi za s&odno da ga zaštiti, pravo takav stav toleriše, a u životu je sukob

izbegnut, ili se može s&vatiti da nije ni nastao. drugoj &ipotezi zainteresovano li%e pretenduje da sopstvenimresursima konflikt razreši.Svaki se kon'likt može okončati silom. 2vo važi i za pojedinačne i zakolektivne sukobe, pa i za sukobe među državama. 2staje pitanje%ene.Načelno, upotreba sile može se kretati u okvirima zakona, ali češće jevan njega.

: zakonita i nezakonita sila mogu s istom e'ikasnošću rešiti sukob.

9eđutim, razlika izmedu nji& je u pravnim posledi%ama koje se javljajuusled nji&ove primene.Najzad, treće, pojedin%i se na putu rešavanja sukoba mogu okrenuti nekojpropisanoj ili ugovorenoj proceduri.

)eć samo podvrgavanje pro%eduri, za razliku od upotrebe sile, simbolizuje

viši %iviliza%ijski nivo sukobljeni&.Samo jedna od ti& pro%edura involvira državu/ to je obraćanje tužbomdržavnom sudu, kao telu koje ima pravo i dužnost da reši kon'likt pravni spor",donošenjem presude tzv. državna akuza%ija i adjudika%ija".



a ovu pro%eduru možemo reći da predstavlja )javnu dr(avnu# pravdu“.

Sve druge pro%edure ulaze u krug tzv. )privatne pravde“.

-u spadaju pregovori, medija%ija, arbitraža i slično.-i%erentia speci%ica ti& privatni& *+8 metoda rešavanja sukoba nije u aktukojim se sukob rešava.

Naime, i putem *+8 metoda sukobljeni mogu doći do konačne0 obavezujuče presude odluke#0 što znači da su i pojedini privatni metodi akuza%ioni iadjudikativni 1 arbitraža pre svi&Nji&ova spe%i'ičnost je u izvoru0 poreklu ovlaščenja mandata# onoga koji

odlučuje.+ok državni sudija svoju ulogu i ovlašćenja %rpi iz činjeni%e što je državnislužbenik određenog položaja, dakle iz suvereniteta države, nosio%i *+8metoda rešavanja sporova svoja personalna ovlašćenja %rpu iz voljestranaka, dakle iz suvereniteta individua.:z toga sledi da je suvereno pravo pojedina%a, grupa, pa i država,da se opredele za metod upravljanja svojim kon'liktom i njegovogrešavanja.

koliko pre'eriraju da spor rešavaju sami, ili da im u tome pomaže određenoprivatno li%e, reč je o *+8 metodama.

koliko se opredele za državnog činovnika, oni podnosetužbu sudu.



3zvori normi

žiži našeg interesovanja, za sada, jesu metodi rešavanja privatnopravni&sporova, koji egzistiraju pored državnog suđenja i paralelno s njim.

2vde, samo e4ampli causae0 navodimo/

direktne pregovore i medija%iju,

presudivanje od strane trećeg li%a koje nema javni autoritet, nije organdržavne vlasti obu&vata/ razna spe%ijalizovana tela, odbore i arbitraže"i

prisilne nadpravne odluke i ak%ije obu&vataju/ nenasilne direktne ak%ije iupotrebu sile kao metod za rešavanje sukoba".

-renutno ne postoji nijedna međunarodna konven%ija koja integralnoreguliše *+8.

:pak, pre svega u okviru N?:-8*A0a, donete su izvesne normečiji je %ilj da posluže kao model na%ionalnim zakonodav%ima/

5. N?:-8*A 9odel akon o medunarodnom trgovačkom mirenju1N536+*7 odel 7a8 on 3nternational 5ommercial 5onciliation –9::9 ", ali i3. eleni papir 7omisije evropski& zajedni%a o *+8 u građanskom itrgovačkom pravu ;reen Paper o% the 5ommission o% the <uropean5ommunities on *-+ in 5ivil and 5ommercial 7a8 1 3443", i

=. 6redlog za +irektivu ;vropskog 6arlamenta i Saveta Proposal %or the

-irective o% the <uropean Parliament and o% the 5ouncil 1 344>".Neke od zemalja donele su svoje na%ionalne zakone, što je slučaj i s našom. njima se prvenstveno nalaze norme o obaveznom *+8, kao delusudski& pro%edura, ali ima i primera regulisanja dobrovoljnog *+8Srbija, !elgija".

Srbiji, trenutno važeći akon o posredovanju u rešavanju sporova stupio je na snagu 5.5.345B. godine.

Najzad, pojedine stalne arbitražne institu%ije donele su sopstvena pravila.

-ako, *rbitraža pri međunarodnoj trgovačkoj komori u 6arizu :??" poseduje



sledeći set pravilnika o primeni pojedini& *+8 metoda/:?? 8ules o' *rbitration,

:?? *+8 8ules,

:?? 8ules 'or ;Cpertise,

:?? +2?+;D 8ules,

:?? +ispute !oard 8ules.

+alje, *** *merička *rbitražna *so%ija%ija", tj. njen

9eđunarodni ?entar za rešavanje sporova 3nternational

5enter %or -ispute +esolution" 344=. je izmenila svoja pravila3nternational -ispute +esolution Procedures" tako što im je pridodalanorme o međunarodnoj medija%iji koje se baziraju na N?:-8*A 9odelu.

Najzad, još jedan veliki %entar poseduje svoja pravila o medija%iji. A?:*7ondon 5ourt o% 3nternational

*rbitration", tj. Aondonski %entar za međunarodnu arbitražu, razvio

je svoj set normi o medija%iji, sa poslednjom izmenom iz juna344>. godine.



:: prezenta%ijaSUKOB I SPOR

Pojam i uzroci sukoba

6otreba za sistematičnošću izlaganja diktira njegovu strukturu/ preiznošenja načina njegovog rešavanja potrebno je de'inisati sam pojamsukoba.

Sukob kon'likt, spor" je svakodnevni 'enomen, integrativni deodruštveni& odnosa, s veoma dugom tradi%ijom.

Načelno, reč sukob kon'likt" aso%ira i na psi&opatologiju i %rnu &roniku, na

veće ili manje so%ijalne nerede, čak : na rat i druge oblike politički& sukoba.

bog toga on ima lošu reputa%iju i negativnu konota%iju.:pak, kada se ovaj nosila% problema depersonalizuje, on prerasta u nosio%arazvoja.

9ože izgledati paradoksalno, ali sukob, u so%iološkom smislu,identi'ikuje problem u društvu.

7ako nema napretka bez suočavanja sa situa%ijom identi'ikovanjeproblema", produktivan pristup sukobu i konstruktivno rešavanjekon'likta vodi napretku.S druge strane, ostavljanje nerešenog problema ispod tepi&a, ili destruktivnostu njegovom rešavanju, može proizvesti jedino štetu.

+akle, rešavanje svakog sukoba vodi evolutivnom napretku

zajedni%e ljudi.a svaki kon'likt potrebno je barem dvoje.2vo zato što je on uvek relacija0 odnos0 koji je posledica kontakata i vidljivosti razlika.

!ez kontakta nema kon'likta.



Pojam sukoba

Pojmu sukoba možemo prići sa aspekata različiti& naučni& dis%iplina, od koji&su najčešće/

ekonomska,

politikološka,

so%iopsi&ološka,

antropološka i

pravna nauka,

kao i s aspekta teorije igara.-ako je za ekonomsku nauku težište na donošenju odluka u ekonomskomnadmetanju.

6olitikolozi su, naprotiv, okrenuti uglavnom političkim i međunarodnimkon'liktima, pa pojam de'inišu sa tog aspekta,

6ravni%i su kon%entrisani na sporove i sudske postupke, pa im kon'likt i spor postaju sinonimi pojmova $sudenja<, i $postupaka<, što će se već videti.

8etki su multidis%iplinarni pristupi u našoj i uporednoj književnosti.=ebsterov rečnik 5EFF" kon'likt izvorno de'iniše kao $borbu, bitku ili tuču, štoznači 'izičku kon'ronta%iju između pojedina%a<.

9eđutim, pojam se dalje razvijao, tako da danas $uključuje široko

neslaganje, ili protivljenje interesa, idejaG.Primeri de%inicija sukoba

So%ijalni psi&olozi pod kon'liktom podrazumevaju $pro%enjenu različitostinteresa0 ili verovanje da aktuelne težnje stranaka ne mogu biti ostvarenesimultano, dok pod interesom isti autori podrazumevaju $osećaj ljudi o tomešta je bazično poželjno<.

Na najopštijem nivou sukob kon'likt" se može de'inisati i kao borba izmeđuljudi oko vrednosti, ili kao takmičenje za osvajanje statusne moći ili de'i%itarni&dobara.



Najneutralnijom se čini jedna druga de'ini%ija, koja pod kon'liktom razumesitua%iju u kojoj dva subjekta opažaju uzajamnu neusklađenost %iljeva, tj.neusklađenost svesno željeni& rezultata, pa time i sopstveni& interesa.

Najzad, u svojoj poznatoj knjizi o rešavanju sporova nastali& u poslovnimodnosima medija%ijom i arbitražom, !uhring>1hle i $irch>ho%%i ,cherer

kon'likt de'inišu kao situa%iju u kojoj su uočeni interesi osoba u toj merisuprotstavljeni da je nemoguće da se oni svi potpuno zadovolje, ostvare.2vo kon'likt dovodi u vezu sa različitim, ponekad i potpuno suprotnim željamai stavovima pojedina%a povodom životne situa%ije koja i& povezuje.

prin%ipu, može se zaključiti da se konstanta skoro svi& de'ini%ija pojma $sukoba< nalazi u pojmu interesa.koliko se problem posmatra sa aspekta prava, onda se interes pojedina%a

može s&vatiti kao pravno neartikulisano subjektivno pravo, a subjektivnopravo se može s&vatiti kao pravom standardizovana mani'esta%ija interesa.

Na psi&ološkom nivou, prevalentni odnos i raspoloženje prema drugoj strani,onoj s kojom ste u sukobu, postaje 0 neprijateljstvo, animozitet.-užna je činjeni%a, ali s njom se mora računati, da strane u kon'liktu samosvoju pozi%iju s&vataju kao pravičnu i poštenu, dok pozi%iju suprotne stranedoživljavaju suprotno.



1zroci sukoba

6ojedin%i su čitavog svog života u sukobu sa nekim, kreću se od jednog ka

drugom kon'liktu.

+rugi se, pak, u njemu ne nalaze skoro nikada, ili veoma retko.

7judska priroda i struktura ličnosti predodređuju/ neki ljudi su kon'liktni, drugiizbegavaju kon'likte, pa i doprinose nji&ovom rešavanju.:sto važi i za grupe ljudi, pa i za države/ neke ratuju često 'ama kojavaži za balkanske prostore", za druge teško da to i pamtimo.

2staje da se opredelite 1 pre'erirate li da budete deo problema, ili deonjegovog rešenja.

S druge strane, nezavisno od prirode i strukture ličnosti učesnika sukoba kao jednog od njegovi& mogući& pospešivača, bazični i stvarni uzrok kon'likata je,najčešće, oskudica. svetu su veoma retki resursi javni& dobara, koja se ne mogu potrošitikonzuma%ijom.

2gromna većina dobara to nije, već su potrošiva, nji&ov broj količina" je ograničen, konačan.bog toga su oskudi%a nedostatak, nedovoljan broj" dobara i konkuren%ijaviše pojedina%a u odnosu na nji& rivalitet pretendenata" stalni pratio%i nji&ovedistribu%ije, tj. sti%anja prava na nji&.?skudica onoga što se vrednuje i (eli0 pa bilo to materijalno ili statusno0 poziciono dobro izvor je kon%likata.

Him više osoba pretenduje na isto $bogatstvo<, ili isti $položaj<, kon'likt je na vidiku.

:zobilje, ili barem dobro balansirana dovoljnost, isključuju kon'likte, dok imde'i%itarnost pogoduje.

2skudi%a je, dakle, izvor kon'likata, a izobilje mu je grobar.

6oduprta ljudskim ambi%ijama, apetitima, oskudi%a se pretvara u vulkansukoba.



2vo znači da kon'likt sukob" mora imati svoj neposredan izvor u oskudi%idobara i u različitim interesima pojedina%a povodom nji& svaka od ličnosti ukon'liktu pokazuje pretenzije ka njima".

-ako posmatran kon'likt je sukob interesa najmanje dve osobe nastao uoskudi%i 'izički& ili du&ovni& dobara.

Pravni pojam spora

7ada sukob iz $čistog< života pređe na teren omeđen pravnim normama, nateren snabdeven pravnom aparaturom, te otpočnu pravne kvali'ika%ijezapravo primena prava", on dobija novi oblik spoljnog mani'estovanja, novuterminološku odredni%u terminus tehnicus#0 on postaje spor.

, pravnog aspekta spor se ponekad šire de%iniše kao nesaglasnost koja setiče 'akata, prava ili pristupa, u kojoj se za&tev ili tvrdnja jedne stranesusreće s odbijanjem, pori%anjem, ili protivza&tevom druge. domaćoj pro%esnoj literaturi najuti%ajnijom se čini davno data 6oznićevade'lni%ija spora kao pojma materijalnog prava2 spor je neslaganje dvasubjekta o subjektivnom pravu koje jedno lice ističe prema drugom.

Subjektivno pravo pojedin%a, o kojem nastaje sukob neslaganje", ugroženo jeili povređeno od drugoga radnjama ili događanjima.:nvolvirana li%a, okupljena i povezana spornim pravom, postala su straneu sukobu, tj. u pravnom sporu.2va de'ini%ija spora pripada pravoj nau%i i ona pretpostavlja prelazak iz

jedne pojmovne aparature u drugu.

potreba ove aparature, opet s aspekta države, prejudi%ira klasičan iskorak

stranaka u sporu ka traženju državne pravne zaštite.

6o klasičnom pravnom pristupu i s&vatanju, strane u sukobu pravnomsporu", a pošto nisu u stanju da samostalno nađu rešenje, traže zaštituod trećeg, i to najčešće od državnog službenika, sudije.

-o pretpostavlja pravnu pro%eduru, pokretanje postupka0 parnicu.-ako posmatran spor je životni pojavni vid sudskog postupka u kojem

učestvuje, pored li%a koja su u kon'liktu koja se spore", i sudija.6o klasičnoj kon%ep%iji, kao jedini konkurent državnom činovniku 0 sudiji, tj.državi, kao osobi koja rešava sporove između sukobljeni&, može se pojavitiarbitar.



2n se s&vatao kao $privatni delitelj pravde<.7ritičari klasičnog pravnog pristupa poten%iraju činjeni%u da se na sudskipostupak može gledati kao na naličje 3judske mo&i – nemo&2 uvođenje trećegna primer, državnog sudije" u rešavanje nesuglasi%a izmedu pojedina%aistovremeno je i priznanje i abdika%ija sukobljeni& pojedina%a 1 priznanje

nemoći da se nesuglasi%e medusobno prevaziđu, uz istovremenu abdika%iju ukorist najćešće" državnog organa 1 sudije kome se poverava nji&ovoprevazilaženje6ošto u životu nisu svi nemoćni, neaktivni, već su neki i proaktivni, sudskipostupak, na sreću, nije jedini metod kojim se upravlja sporovima.

Sporovi se prevazilaze, razrešavaju, okončavaju, ili bar u vremenuodlažu.

-r(avno su@enje vs. )alternative“

Na državno suđenje i *+8 metode rešavanja sporova treba gledati kao nakompatibilne i komplementarne0 te nji&ova koegzistencija ne bi smela doći upitanje, a još manje izazivati nove sukobe.

:pak, to nije tako, jer uprkos rečenom, većina domaći& pravnika imaneprijateljski, ili barem odbrambeni stav prema *+8.

7ritičari *+8 metoda često zaboravljaju na jednu od njeni& prednosti upoređenju sa državnim sudjenjem, a to je 'leksibilnost rešenja.

Naime, država vrši sudsku vlast, a pravni sistem 'unk%ioniše tako što ljudimapruža ili nameće, zavisi od ugla posmatranja" jednu mogućnost rešavanja

sporova 1 tzv. suđenje pred državnim sudom, ili adjudika%iju od stranedržavnog činovnika 1 sudije, koji prilikom donošenja odluke primenjuje pravo.2vo nije slučaj sa $alternativama< one se prilikom rešavanja sporova mogu,ali ne moraju, oslanjati na pravne norme, te imaju širi spektar mogućnosti,bogatiju kolek%iju oruđa.

:z toga sledi da alternative ne moraju štititi ni sve one intrese koje pravopromoviše u zaštitne objekte, barem ne do nivoa javnog poretka.

2vo je bitna razlika rešenja kon'likata sadržani& u *+8 metodima u odnosuna sudske judikate.S druge strane, odbranaštvo državnog suđenja ima svoja ra%ionalnaobjašnjenja/



5. poslovična konzervativnost pravnika i prava može biti deo objašnjenja,

3. naša pravna kultura i tradi%ija je naklonjena parničenju,

=. ra%ionalno opravdanje može se naći i u zaštiti monopola esna'a

u rešavanju sporova,

>. najzad, deo razloga nalazi se u predrasudama koje prate državnosudenje i *+8.

razjašnjenju odnosa poćićemo od ovog poslednjeg.6redrasude/ svojstva državnog suđenja

6ored teze o primarnosti državne adjudika%ije, postoje i druge predrasude.

lstina, niko ne tvrdi da je adjudika%ija metod sa najdužim stažom u rešavanjusporova niti će to tvrditi sve dok se na listi alternativa nalaze pre0govori, zakoje važi da pret&ode i sukobu, ali jeste 'ama da je državno suđenje

5. najpravičniji,

3. najpametniji,

=. naje'ikasniji i

>. najsigurniji način rešavanja sukoba ili barem većine nji&".



-r(avno su@enje > pravičan putA

+ržavni sud sudi po pravu, a ne pravdi, što nije isto, a nije ni spornomeđu pravni%ima.

6ostoje istorijski periodi i zemlje čiji su pravni pore%i, s većinskog gledišta,nepravedni.9ožda bi, s aspekta nečijeg individualnog vrednosnog sistema i ukusa, to bilioni koji legalizuju prostitu%iju, zabranjuju upotrebu alko&ola, legalizuju brakisti& polova i sl.

8askorak pa i veliki" između jednog pozitivnopravnog sistema i većinskogs&vatanja morala ili pravde nije dovoljan razlog da taj sistem bude eliminisan

sa $spiska

živi&< 1 on i dalje postoji i implementira se.Sva prava obavezuju 'ormom, a ne kvalitetom sadržine, te mogu bitinepravična, ili na drugi način imper'ektna konačno, kakva bi bila kada sudelo ljudi", a ipak važeća, pozitivna, ona po kojima državni sudovi sude.

:z toga sledi da je iluzija, naivnost, ili ludost očekivati da će rezultat

implementa%ije prava 1 presuda 1 uprkos najboljem umeću sudije, biti punobolja od materijala od koga se ona pravi 1 često nesavršeni& i ponekadnepravični&, pa i nemoralni& zakona.-eorijski, pravda je bliža *+8 metodima koji ne moraju zavisiti od prava" nosamom pravu.

Na primer, arbitražna adjudika%ija, kao *+8 metod, može biti voljomstranaka u sukobu kreirana tako da arbitri donesu odluku po

pravičnosti e4 aeBuo et bonoC amiables compositeurs#.

-o ne znači da se odlučuje svojevoljno, proizvoljno. Suditi po pravičnosti znači$suditi po izvesnim objektivnim, ra%ionalnim... naučnim kriterijumima, kao štosu ideja jednakog postupanja, ...ideja normalnog i razumnog<.-akođe, poravnanje, kao oblik okončanja spora pregovorima, može biti$nepatvorena pravda<, ili nepravda, ili će se u njega uneti onoliko morala ipravde koliko to ugovaračima odgovara. Sve zavisi od nji& sami&.

aključak/ ako pre'erirate pravdu, pre ćete je zateći u *+8 metodima nego nasudu.



-r(avno su@enje > pametan izborA

odgovoru na pitanje/ ,,šta je pametnije mudrije" 1 obratiti se državnomautoritetu, ili sam rešavati svoj spor@< polazimo od razumne pretpostavkeda svaka individua više voli sebe no što je voli bilo koji državni činovnik, pa

zvao se on i sudija i bio mu srodnik u prvom stepenu kada bi se, uostalom,imao izuzeti".

+rugo, nije preterana ni tvrdnja da niko ne zna bolječinjeni%e slučaja od strane u sukobu i njenog protivnika.

Hinjeni%e su se njima dogodile, one su deo nji&ovog prošlog života.

Najzad, niko bolje od učesnika sukoba ne prepoznaje sopstvene interese, jer oni su deo nji&ove planirane budućnosti.:z svega rečenog proizlazi da su oponenti najbolji poznavao%i činjeničnogstanja i najbolji tumači sopstveni& interesa koji će, iz ljubavi prema samimasebi, delati u svom najboljem interesu.

6osle svega, u vazdu&u visi pitanje/ šta ljude nagoni da od državnog činovnikatraže rešenje sukoba, uprkos nesavršenosti njegovog oruđa zakon",

limitiranog poznavanja činjeni%a i neuvažavanja interesa sukobljeni& što mu inije u opisu posla", kada ga sami mogu rešiti@

-r(avno su@enje > e%ikasan putA

6oborni%i alternative dovedeni su na klizaviji teren tvrdnjom da jedržavna pravna adjudika%ija naje%ikasniji način rešavanja kon'likata.9eđutim, e'ikasnost je kvalitet ljudi, a ne prava, te iz prve tvrdnje samo

proizlazi da su sudije e'ikasne 1 a to je upitnoI pojedine jesu, sigurno je. *li, ako tvrdnju razumemo kao izjavu da je pravosudni sistem, kao $biće<,e'ikasan, tj. da je sudski metod e'ikasan metod, onda stvari stojedrugačije.6ojam $e'ikasnost< ima vremensku dimenziju, koja se sastoji iz

5. brzine i

9. konačnosti0i ima sadržinski e'ekat

=. izvršnosti0 egzekutivnosti izvršenje pod okriljem državne sile".



Brzina

korenjenost izreke/ )pravda je spora0 ali dosti(naG dovoljan je dokaztvrdnji da brzina nije imanentna ni parničnom, a ni izvršnom postupku.+apače, vremenska dimenzija e'ikasnosti je boljka skoro svi& država i nji&ovi&

pravni& sistema, a borba za bržu pravnu zaštitu je %ilj i pokretačka snagamnogi& re'ormi pravosuda.

Sve alternative su, notorno je, mnogo brže.

8ok od =4 dana, koji zakonodav%i najčešće ostavljaju $alternativiG za$pokušaj<, po pravilu nije dovoljan ni za zakazivanje pripremnog ročišta zaglavnu raspravu u parni%i.

Konačnost

6itanje jesu li pravosnažnost i izvršnost garanti konačnosti.

2dgovor $ne< zasniva se na sledećem/

6resuda se, najčešće, završava izrekom koji de'iniše da je jedna od

sukobljeni& strana pobedila drugu, ona di'eren%ira učesnike sukoba određujućipobednika.6resuda stvara dobitničko0gubitnički odnos, a ne obostranodobitnički odnos.

-ime se ona, po de'ini%iji, nameće barem jednoj od strana u sporu gubitniku"koji, zbog toga, ne doživljava sudsku presudu kao svoju sopstvenu odluku,već kao naredbu sistema.

Nevoljno joj se povinuje, jer mora, ali istovremeno čeka $svoji& pet minuta<.

Na ti& svoji pet minuta, na $vreme za retorziju<, gubitnik gleda kao na vremečasti i pravde u kome će svetu dokazati da je bio u pravu i spasiti obraz".-akođe, pravo nije dizajnirano tako da kontinuirano prati sukob 1 iposle njegovog sudskog epiloga.+onošenjem pravosnažne presude pravni sistem je izvršio svoj zadatak/ stvar

je pravosnažno" okončao, ona se stavlja ad acta0 zajedno sa životom oko nje.

6restaje svaki sudski i pravni monitoring događaja.

2tuda ne treba da iznenađuju re%idivi sukoba i retorzije koji preduzimaju



sudski gubitni%i.+rugačije bi bilo samo ukoliko bi epilog sprovedenog postupka uspeo dauguši i sam embrion sukoba, tj. stav i razumevanje događaja koji je sukobizazvao.

Samo pod tim uslovom rešenje sukoba bi moglo pretendovati na konačnost.

9eđutim, sud nije kon%ipiran da to čini.Sa aspekta de'initivnosti konačnosti", najdelotvorniji među metodamarešavanja sporova su pregovori i direktni i posredni" koji se okončaju sudskimporavnanjem učesnika kon'likta, a koje u sebi sadrži integrativno razrešenjekon%likta2 promenu i na nivou ponašanja učesnika i na nivou njihove

percepcije0 stavova0 razumevanja suštine situacije.

6rava konačnost pripada samo takvim rešenjima.

Izvršnost

*r&itektura ovog argumenta je jednostavna/ e'ikasnost presude očituje se upostojanju garan%ija državnog monopola sile.

6ošto sila lebdi nad presudom, ona joj, prirodno, transmituje sopstvenuenergiju, e'ikasnost.

2no što je sud izrekao imalo bi se državnom silom akotreba" izvršiti.+ržava, međutim, može emitovati i transmitovati samo energiju kojuposeduje.

a delotvornu transmisiju potrebna je ideološka i politička snaga sistema i jasno strategijsko opredeljenje da se maksimizira broj prinudni& izvršenjaodluka sudova koje nisu dobrovoljno izvršene.

6repreka tome može biti više

od/ 5. ideoloških 0 komunizmu je imanentno da je blagonaklon prema

dužniku,

preko 3. demagoško>političkih – podilaženje dužničkom lobiju



i =. kvazisocijalnih > sudovi preuzimaju na sebe so%ijalnu 'unk%iju državeštiteći dužnike $slabog< imovnog stanja,

pa do D. kondicionih 0 država i sistem nisu u stanju da ovu'unk%iju obavljaju adekvatno.

+e'initivno, posmatrano s aspekta e'ikasnosti, pojedinačna ili grupna sila

imaju svoje prednosti nad organizovanim, državnim monopolom sile/ akoništa drugo, nemaju sistemske kočni%e, nemaju obzire koje država duguje

javnosti i iznad svega 1 nemaju skrupula.

Najzad, ukoliko znamo da se, s aspekta egzekutivnosti, u istom rangu sasudskom presudom nalazi arbitražna presuda i sudsko poravnanje kojim semogu okončati i medija%ija i kon%ilija%ija, izvršnost i nije nikakva prednostdržavnosudski& metoda.

+ržavno suđenje 1 put pravne sigurnosti@

avodljivost argumenta pravne sigurnosti gradi se na pojmu transparentnosti/pravo se objavljuje, postaje vidljivo i dostupno, čime se iz suđenja eliminišesvako iznenađenje.

2bjavljivanjem zakona sudski silogizam postaje predvidiv do nivoa dosade/ukoliko je činjenično stanje isto preamissea minor#0 iz objavljenog menija

normi preamissea maior# kvali'ika%ijom se odabira uvek ista kao merodavna,te presuda ima istu sadržinu.7ako je pravna sigurnost potreba ljudi, sudska adjudika%ija je uprednosti nad *+8, čija se rešenja ne nalaze na pret&odnojobjavljenoj listi.

9eđutim, veoma su učestali sudari između ovog poželjnog kvaliteta teorijskešeme primene prava i nepredvidivosti e'ekata sudski& pravozaštitini& radnji u

realnosti. nedoslednoj implementa%iji prava nema ničije namere, bar ne strateške, većse radi o nesavršenosti aparature.

sudskom silogizmu jedino činjeni%e mogu biti nesporne, ukoliko su potpunoutvrđene, što ne važi za njegove druge elemente.

6rvo, nesavršen je pravni sistem, preamissea maior0 a sumnjiva je i

savršenost personalni& nosila%a primene.6ravni sistem ne pruža kristalno jasnu, nedvosmislenu ponudu gornji&premisa.



2bjavljivanje zakona nije dovoljan uslov za nji&ovu potpunost,pre%iznost, jasnoću, povezanost i sklad.

Stalne promene, koje su bile svojstvo razvoja našeg pravnog sistema,imale su, prečesto, različit smer, bile su i još su" sti&ijne.2zbiljniji inventar i veliko spremanje sistema nikada nije učinjeno.

Sudska praksa, kojom bi se mogla, donekle, amortizovati nesavršenostpravnog sistema, ima nezavidno mesto u &ijerar&iji izvora prava, a za&valjujućinesavršenosti in'orma%ionog sistema, nije ni dostupna sudijama.Sudije su, kao i drugi ljudi, nesavršene. )eliki deo nji& rastao je i edukovao seu vreme $sti&ijskog lutanjaG i prava i pravne eduka%ije, koja ga je pratila, tenisu mogli steći stabilnost znanja i iskustva, niti se kasnije dosledno razvijati,već su lutali prepušteni sopstvenoj snalažljivosti.

“6rogrami predmeta koji se izučavaju na 'akultetima sporo se menjaju i još suuvek opterećeni ranijim sadržajima, više nego što je to potrebno zarazumevanje i sti%anje novi& znanja, a i nastavne metode po pravilu zaostajuza onima koje se koriste u modernoj univerzitetskoj nastavi u razvijenimzemljama.G

:z toga sledi da se razlozi nesavršenosti primenjivača prava kriju pre u

pravnom sistemu i eduka%iji, nego u njima samima.ato se danas veća neizvesnost nalazi u sudskoj zaštiti, nego u *+8metodima.

njima strane u sporu zadržavaju kontrolu i nad pro%edurom rešavanjakon'likta i nad njegovim is&odom. 9ože biti iznenadenja u presudi na čijipostupak donošenja stranke imaju ograničen uti%aj, ali nema nikakvogiznenađenja u dogovoru koji same postižu.

+akle, da ponovimo, na državno suđenje i *+8 metode rešavanja sporovatreba gledati kao na kompatibilne i komplementarne, te nji&ova koegzisten%ijane bi smela doći u pitanje, a još manje izazivati nove sukobe.



::: prezenta%ija

Pravo na pravnu zaštitu

-o je pravo li%a na zaštitu i prinudno ostvarivanje subjektivni& prava

koje se ostvaruje pred sudom.

2no se vrši traženjem pravne zaštite određene sadržine kada postoji potrebaza njom.

Njime se omogućuje ostvarenje subjektivni& prava uz interven%iju države,kao i ostvarenje materijalnog pravnog poretka.-o je autonomno javno subjektivno pravo zagarantovano ustavom.

9eđutim, uslovi i način vršenja, kao i dejstva, propisani su pravilimacivilne procedure

Sadržina ovog prava zavisi od sadržine za&teva za pružanje pravnezaštite.6ravo na pravnu zaštitu se vrši traženjem, a gasi se izri%anjem meritorneodluke i okončanjem postupka.

2vom pravu odgovara dužnost suda da razmotri za&tev, ispita ispunjenostuslova i pruži zaštitu.

Sud ima ustavnopravnu dužnost da razmotri svaki za&tev.

Pojam i struktura gra@anskog sudkog postupka

-o je poseban postupak predviđen za zaštitu građanski& materijalni& prava.

opšteno! to je skup pravni& pravila kojima se reguliše sudsko ostvarivanje izaštita građanski& subjektivni& prava.7onkretnije, njega čine pravila kojima se uređuju

5" pro%esni subjekti,

3" prava i dužnosti pro%esni& subjekata,

=" nji&ova aktivnost u postupku 'orma i sadrina pro%esni& radnji" idejstva aktivnosti.



Struktura" 6*8N:HN:,)*N6*8N:HN:, :)8ŠN: : S-;H*#N: 62S-6*7

,truktura procesnog prava

Hine je dve grupe propisa/

I# Organizaciono procesno pravo organiza%ija pravosudni& organa" 1 obu&vata ustavnopravne načela", radnopravne radni odnosizaposleni&" i upravnopravne sudska uprava" propise.

II# $unkcionalno procesno pravo pravila o postupku". 2no reguliše pravila opostupku, pretpostavke za preduzimanje pro%esne delatnosti, određuje

subjekte pro%esnog odnosa, reguliše sadržinu ti& odnosa, i uređuje sadržinu,oblik i dejstva pro%esni& radnji.

2rganiza%ioni se češće menjaju jer neposrednije odražavaju promeneu društvenim odnosima.

,por0 parnica i parnični postupak

Spor je neslaganje između subjekata životnog ili pravnog odnosa,neregulisan pravom.Jrađanskopravni spor je spe%i'ična situa%ija gde jedna strana iznosi ipostavlja tvrđenje u pogledu građanskopravnog odnosa, građanskogsubjektivnog prava ili građanskopravnog za&teva, a druga strana to tvrđenjenegira ili osporava, u %elosti ili delimično.

6redmet spora mogu biti i činjenična i pravna pitanja, a sporovi se mogurešavati vansudskim putem ili sudskim putem.6arni%a je redovan na%in za rešavanje građanskopravnog spora koji se nijemogao rešiti na drugi način, ali to je i specifi%an pravni odnos regulisanpro%esnim pravom koji nastaje između parničnog suda i parnični& stranaka.6arnični postupak je naročita delatnost koja se sastoji u sudskomrešavanju građanskopravnog spora.

-o je zakonom ure&eno postupanje suda i stranaka čiju sadržinučine pro%esne radnje.



-o je skup pravni' pravila po kojima se postupa kada se rešava spor.6arnični postupak počinje tužbom, a parni%a teče od dostavljanjatužbe tuženom.

ato se postupak može okončati i pre no što parni%a počne da tečeodba%ivanje tužbe", a i pre parni%e može se sprovesti parnični postupak u

kome se ne rešava spor postupak za obezbeđenje dokaza".

Spor se rešava u parni%i po pravilima parničnog postupka.

Pokretanje, razvijanje i okončanje postupka

6ostupak se po pravilu pokreće na ini%ijativu stranke ne procedat iude4 e4

o%%icio", a sud je izuzetno ovlašćen na pokretanje ad&ezioni& postupakaalimenta%ioni uz bračni, maternitetski, paternitetski, na primer".

6ostupak se obično pokreće tu(bom, ali postoje i 'ik%ije o podizanju tužbe,a izuze%i su sporazumni predlog za razvod braka i radnje koje sadrže novezahteve za presudu

preinačenje tužbe, protivtužba, međupredlog za utvrđenje, prigovor

protivtražbine radi prebijanja".

Razvijanje postupka normalno ide od tužbe do presude uz kombinovanjeradnji stranaka i suda kojima se stvaraju nove pro%esne situa%ije kao usloviza preduzimanje novi& parnični& radnji.

Stadijumi postupka su

pripremni postupak!

glavna rasprava!

odlu%ivanje i

drugostepeni postupak.

6relaz iz jednog u drugi stadijum se odvija automatski, sem drugostepenog

postupka gde je potrebno ulaganje pravnog leka.

9eđutim, svaka parni%a ne mora proći kroz sve ove stadijume odba%ivanjetužbe, povlačenje tužbe, poravnanje, izostanak drugostepenog postupka", a



može doći i do privremenog obustavljanja parnične delatnosti.Okon%anje postupka 1 uvek sudskom parničnom radnjom koja možebiti

)# presuda kojom se uobičajeno rešava spor i

*# rešenje o obustavljanju postupka

odba%ivanje tužbe, ustupanje pravne stvari drugom sudu,povlačenje tužbe, sudsko poravnanje, vanpro%esni događaji 1smrt, kon'uzija isl".

Prilago@avanje postupka sadr(ini parnice

Spor se rešava u parni%i po pravilima parničnog postupka.

6arni%e su različite zbog različitosti

sporova koji su im povod,

stranaka,

predmeta,

pro%esnog materijala,

pro%esnog ponašanja stranaka i nji&ovi& zastupnika.ato je zakonodava% omogućio prilagođavanje postupka sadržini parni%e

na dva načina/

)# formulacijom procesni' propisa koja omogućava sudu da u svakomtrenutku nađe naj%elis&odnije rešenje i individualizuje slučajI i

*# ure&ivanjem opšti' i posebni' parni%ni' postupaka koji odgovarajuprirodi sporne stvari i potrebama pravnog saobraćaja.



Eema parnice

-užila% se obraća sudu tu(bom i traži pravnu zaštitu.

-užba je uperena protiv druge strane u sporu 1 tuženom.

7ad tužila% uputi sudu tužbu on je pokrenuo parni%ni postupak a kad sudprimi tužbu, zasnovan je procesni odnos izme&u tu(ioca i suda.Sud ispituje 'ormalnu ispravnost tužbe i ispunjenost pro%esni&pretpostavki i preduzima mere za otklanjanje nedostataka.

*ko ne uspe, on odbacuje tu(bu jer je pružanje pravne zaštite bilonedopušteno.

:nače otvara postupak za rešavanje spora.Sud i tuženom mora omogućiti izjašnjavanje o sporu pa ga dostavljanjemtu(be obaveštava o postupku.

2vako se zasniva kompletan pro%esni odnos i po%inje da te%e parnicapočinje litispenden%ija".

-uženi se brani na pro%esnom ili materijalnom terenu tako što odgovara na

tužbu a kad počne da se izjašnjava o sporu u meritumu postupak postajekontradiktoran upustio se u raspravljanje + parnicu".

2n može podići i protivtužbu tražeći zaštitu svog subjektivnogprava.Sud zakazuje pripremno ročište ili ročište za glavnu raspravu iomogućava strankama raspravljanje.

,lavna rasprava je %entralni deo parni%e koji se priprema radnjama pro%esni&subjekata, a protiče u usmenom raspravljanju stranaka na ročištima.

Sud njome rukovodi i nastoji da sazna pravo stanje stvari, pa vršiizviđanja i izvodi dokaze.7ad stvar sazri za odluku, sud zaključuje raspravu i donosipresudu

+ostavljanjem presude završava se prvostepeni postupak a protiv presudemogu se izjaviti pravni lekovi i tražiti njeno ukidanje ili preinačenje.

*ko se pravni lek ne izjavi ili se više ne može izjaviti redovni pravni lek



presuda postaje pravnosna(na a spor je de'initivno rešen.

6ostupak po vanrednom pravnom leku je parni%a o parni%i.

2dstupanja od šeme/

5" Kik%ija o podizanju tužbe,

3" 6okretanje postupka eC o''o alimenta%ioni uz bračni ilipaternitetski ili maternitetski",

=" 6odizanje tužbe u opštem interesu,

>" Suparničarstvo,

B" 7umula%ija tužbi,

F" češće trteći& li%a u parni%i,

L" +ispozitivne parnične radnje,

M" Spajanje i razdvajanje postupaka,

E" :n%identni i ad&ezioni postupak umetanje postupka o in%identnom pitanjuuz eventualni zastojI ili vođenje ad&ezionog postupka uz glavni".



Predmet parnice i predmet parničnog postupka

Neposredni predmet parni%e je za&tev za rešavanje spora tj. za'tev zapresudu.

6osredni predmet parni%e je sam gra&anskopravni spor6redmet parničnog postupka je svaki predmet sudskog odlučivanja. 2viposebni pravozaštitni za&tevi su/

)# -a'tev za presudu 1 koji može biti/

a# za'tev za utvr&enje da postoji građanskopravni odnos, građanskosubjektivno pravo ili materijalnopravi za&tev". Njime se traži preventivnazaštita i ne menjaju se pravni odnosi. Ne može se tražiti utvrđivanječinjeni%a osim istinitosti isprava.

b# za'tev za osudu na %inidbu 1 prećutno sadrži i za&tev za utvrđenje okome se sud izjašnjava u obrazloženju presude, ali se traži da sud naložituženom da u pari%ionom roku ispuni činidbu.

c# za'tev za preina%enje pravne situacije 1 isto prećutno sadrži za&tevza utvrđenje, a tu je za promenu pravne situa%ije potrebno, osim voljestranaka, i sadejstvo suda da se brak razvede ili poništi, poništenjeugovora, promene alimenta%ije".

*# -a'tev za naknadu parni%ni' troškova 1 pravo i dužnost naknadeparnični& troškova su samostalna materijalna prava i obaveze regulisanapravilima pro%esnog prava.

Stranka koja uspe u parni%i ima poseban materijalnopravni za&tev koji možerealizovati stavljanjem predloga za naknadu parnični& troškova o kome sudodlučuje rešenjem koje je nekad sadržano u dispozitivu presude kojom jeodlučeno o tužbenom za&tevu"..# -a'tev za obezbe&enje 1 koji može biti/

a# za'tev za obezbe&enje parni%ni' troškova 0 koji pripada tuženomu u

parni%i koju je pokrenuo strana% ili apatrid bez prebivališta u Srbiji.

b# za'tev za obezbe&enje dokaza 1 koji se stavlja predlogom zaobezbeđenje dokaza o kome sud odlučuje rešenjem kada postoji bojazan



da se dokazi kasnije neće moći da izvedu ili će moći otežano".

c# za'tev za izdavanje privremene mere 1 radi očuvanja 'aktičkogstanja dok se ne odluči o tužbenom za&tevu.

/# -a'tev za u%eš0e u tu&oj parnici 1 on pripada umešaču radi zaštite

pravni& interesa i ostvaruje se izjavom o mešanju.

Načela parničnog postupka

1a%elo dispozicije 1 nemo iude4 sine actore

6osledi%a je dispozi%ije u građanskopravnim odnosima i odnosi se na

pokretanje postupka!

odr(avanje parnice u toku stranka, na primer, može povući tužbu, poravnati se i sl ",

odre&ivanje predmeta parnice i granica izvi&anja!

raspravljanja i odlu%ivanja!

raspolaganje predmetom parnice dispozitivni radnjama", i

raspolaganje procesnim materijalom stranka iznosi stanje stvari i nudidokaze".

Načelo o%icijelnosti

2no ima ograničenu primenu i ispoljava se u pogledu /

5" pokretanja postupka ad&ezioni alimenta%ioni postupak u bračnim

parni%ama, i privremene mere zaštite de%e",3" prikupljanja procesnog materijala eC o''o utvrđivanje činjeni%a u okviruistražnog načela" i =" odre&ivanje predmeta odlu%ivanja u instan%ionompostupku istražuje se postojanje povreda i mimo predloga stranke u pravnom



leku".

+aspravno i istra(no načelo metodska#

Raspravno na%elo

2d volje stranaka zavisi koje će %injenice

sud uzeti u podlogu za odluku a sud o njima izvodi dokaze koje strankepredlože.

Sud se stara da stranke iznesu potreban pro%esni materijal, a kada javniinteres to nalaže on ima ini%ijativu u prikupljanju.

3stra(no načelo

Sud ima i aktivnu ulogu u prikupljanju pro%esnog materijala što se ostvarujena 3 načina/

5" sud provocira i podsti%e stranke odluku ne može zasnovati načinjeni%ama o kojima nije raspravljano", i

3" sud je ovlašćen da samostalno prikuplja procesni materijal u parni%amagde je načelo dispozi%ije ograničeno i gde po zakonu sud nije vezan začinjeni%e koje su stranke iznele.

Načelo materijalne istine

Sud je dužan da utvrdi da li su sporne činjeni%e istinite da pravilno 'ormira premisu minor " da bi doneo pravilnu odluku.Konkretizacija 1 zakon propisuje dužnost stranaka da govore istinu, a zasud da stanje stvari utvrdi pravilno i ta%no.Sud nije vezan za dispozitivne radnje kojima se prekora%uje

sloboda disponiranja, on utvr&uje

%injenice koje nisu sporne i izvodi dokaze koje stranke nisu predlo(ileizuzetno", naređuje informativno saslušanje stranaka i postavlja



pitanja

6ro%esna pravila predviđaju i dokazna sredstva koja se mogu koristiti.

Načelo slobodne ocene dokaza

a razliku od zakonske o%ene dokaza gde zakon predviđa dopuštenostdokazni& sredstava i dokaznu snagu dokaza 3 svedoka, iskaz muškar%a imaveći značaj isl.", ovde sud sam određuje koja će dokazna sredstva upotrebiti i%eni nji&ovu snagu na osnovu svog uverenja.

Odstupanja 1 ne dokazuju se priznate i

Načelo koncentracije

akon predviđa dužnost suda da se stara da se postupak sprovede bezodugovlačenja i deli parni%u na stadijume, etape i odseke u kojima kon%entrišesve radnje.

Načelo procesne ekonomije

Uštedu u radu sudija postiže upravljanjem parni%om,

uštedu u vremenu nastojanjem da se parni%a što pre okonča trijerisanjematerijala, rešavanje pitanja pro%esni& pretpostavki, spajanje i razdvajanje

postupaka, delimična presuda", a

uštedu u troškovima izbegavanjem nepotrebni& troškova ikorišćenjem pravne pomoći.

Načelo sudskog upravljanja postupkom

Sud eC o''o upravlja vremenskim tokom postupka i postupak prilagođavasadržini parni%e.Sud odre&uje redosled radnji ako on nije određen zakonom zakon određuje



stadijume i 'aze".

2vo načelo se konkretizuje kroz pravila o odre&ivanju ro%išta i sudskimrokova! o upravljanju parnicom! o zakazivanju! odlaganju i odr(avanjuglavne rasprave! dostavljanju! odlu%ivanju! prekidu i zastajanju sapostupkom.

Načelo neposrednosti i načelo posrednosti

Načelo neposrednosti se odnosi na način prikupljanja pro%esnog materijalasudija koji odlu%uje sam treba da prikupi materijal

izviđanje, dokazi" radi obezbeđenja kvaliteta pravne zaštite i ušteda".

akon predviđa da sud odlučuje na osnovu neposrednog 2usmenog i javnog# raspravljanja, da je du(an da stranku pozove da se izjasni li%no!da on sam izvodi dokaze! da odluku donose %lanovi ve0a koji suu%estvovali na raspravi.

Načelo posrednosti

Odstupanja načelo posrednosti" 1 predsednik veća na sledećem ročištureferiše na osnovu spisa o dotadašnjem toku postupka, posrednoizvo&enje dokaza preko zamoljenog ili određenog sudije", odlo(enodonošenje presude u slo(enijim predmetima! i mogućnost da uzsaglasnost stranaka sud odluči da se umesto ponovnog izvođenja dokazasamo pro%itaju zapisnici u slučaju promene u sastavu veća.

Načelo usmenosti i načelo pismenosti

Načelo usmenosti je posledi%a načela neposrednosti i omogućava da sud upodlogu za odluku uzme usmena izlaganja stranaka na ročištima.Načelo pismenosti služi zasvedočavanju radnji i nji&ovompreduzimanju van ročišta.

drugostepenom postupku sud izviđa na osnovu spisa a u prvostepenompostupku obli%i pismenosti su podnes%i, zapisni%i, pozivi, odluke,punomoćje, nalaz i mišljenje veštaka.6ismena 'orma čuva parnične radnje od zaborava pa načelo pismenosti jača



i potiskuje načelo usmenosti pripremni podnes%i zamenjuju usmenaizlaganja a na ročištu se obično samo kaže Gostajem pri navodima i

predlozima iz podnesakaG".

Načelo javnosti metodsko#

Sud odlučuje na osnovu neposrednog, usmenog i javnograspravljanja

5" Strana%ka javnost 1 obe stranke prisustvuju ročištu, one mogu darazgledaju spise 1 ova javnost se mo(e isklju%iti samo zakonom strankene mogu prisustvovati većanju i glasanju i nemaju pravo razgledanja zapisnikao njima"I i

3" Opšta javnost 1 ročištu i objavljivanju odluke mogu prisustvovati i trećanezainteresovana li%a 1 ona se mo(e isklju%iti zakonom i odlukom sudazbog posebni& razloga ili interesa ili zbog održavanja reda".

Načelo sudskog poučavanja neuke stranke

Sudija ima dužnost da stranku nevičnu pravu poučava o njenim pro%esnimovlašćenjima ne i materijalnopravnim jer bi onda bio zastupnik i to bi biorazlog za izuzeće".

Načelo zabrane zloupotrebe pro%esni& ovlašćenja

akon nalaže sudiji da otkrije i spre%i zloupotrebe

Represivne mere sud izriče kad otkrije da je došlo do zloupotrebe a to su/

5" Osuda na snošenje troškova postupka izazvani& radnjom preduzetomu %ilju zloupotrebe,

3" nov%ana kazna u zakonskom iznosu zbog teže zloupotrebe,

=" naknada štete zbog zloupotrebe za&tev se ističe u istoj parnici".

Načelo prividne suverenosti suda



:ako je parnični postupak zakonom ure&ena delatnost, zakon je ovlastiosud da u konkretnim slučajevima postupa na način koji sam izabere.

2vo načelo se ispoljava pri primeni elasti%ni' propisa. Na primer, sud možeda informativno sasluša stranku! da kazni svedoke i sl.

*li suverenost je prividna jer se sud i dalje kreće u okvirimapostavljenim zakonom prilagođavajući postupak sadržini parni%e.

:) prezenta%ija

Parni%ni sud

#edan od subjekata pro%esnog odnosa koji na traženje stranaka rešavagrađanskopravni spor po pravilima parničnog postupka nije posebnoorganizovan sud".

Sude0i sud je sud koji rešava konkrerni spor, preduzimajući u tom %iljuparnične radnje u konkretnoj pravnoj stvari.Sudsku 'unk%iju kod nas vrše dr(avni sudovi osnivaju se pravnim aktomdržave" i nedr(avni sudovi arbitražni, sudovi časti 0 čije odluke imajukarakter vansudskog poravnanja ili moralno dejstvo". parničnim stvarima sudsku 'unk%iju vrše državni sudovi, osim ako posebnizakon ili sporazum stranaka predvide drugačije.

+ržavni sudovi vrše i kontrolu zakonitosti konačni& odluka nedržavni& sudovapostupajući po pravilima parničnog postupka, a postupaju i povodom pojedini&sporni& pitanja koja se tiču postupka pred nekim nedržavnim sudom.



Parnične radnje

6arni%a je način rešenja spora čiju sadržinu čini parnična delatnost parnični&

subjekata koja se sastoji iz niza parnični& radnji koje su regulisane pravilimapro%edure i predstavljaju najvažnije pravne činjeni%e u postupku.

6reduzimanjem parnični& radnji, subjekti u toku parni%e stvaraju i menjajupro%esne situa%ije pa se pro%esni odnos stalno razvija i menja.Sve parnične radnje su međusobno povezane i to/

)# vremenski postupak je etapno kretanje",

*# logi%ki tužba pret&odi odgovoru na tužbu",

.# kauzalno potonja je posledi%a pret&odne",

>" ciljno presuda kojom se rešava spor".Parni%ne radnje su pravne radnje parni%ni' subjekata koje supredvi&ene i regulisane pravilima parni%nog procesnog prava tako što

su njima odre&eni uslovi za preduzimanje

punova(nost! sadr(ina! forma i dejstvo.

2ne se dele na"

a# parni%ne radnje u širem smislu radnje svi& učesnika upostupku", i

b# parni%ne radnje u u(em smislu 1 stranačke i sudske parničneradnje.

Pojam tu(be

:ni%ijalna parnična radnja kojom se pokreće parnična delatnost radi zaštitepovređenog, osporenog ili ugroženog građanskog subjektivnog prava.

Nju podiže tužila% i bez nje nema parni%e.

-užila% tužbom postavlja određeno tvrđenje, izvodi posledi%e i traži da sudodlukom autoritativno utvrdi te pravne posledi%e.



-užbom su određeni svi subjekti parni%e, vrsta pravne zaštite, sadržina ipredmet parni%e, predmet raspravljanja i odlučivanja, a njen adresat je sud.3u(ba u materijalnom smislu je parnična radnja koja sadrži određeniza&tev za presudu

tužila% traži da sud utvrdi postojanje pravnog odnosa, subjektivnog

prava, ili materijalnopravnog za&teva, da tuženog osudi na određenučinidbu, ili da preinači određenu pravnu situa%iju".

U formalnom smislu! tu(ba je pismeno u kome je sadržana tužbenaparnična radnja

podnesak".-užba je pro%esno sredstvo kojim se tra(i pravna zaštita i akt kojim se

pravo na pravnu zaštitu vrši njemu odgovara dužnost suda da zaštitupruži".6o pravnoj prirodi, to je strana%ka parnična radnja, a po sadržinidispozitivna parnična radnja koja sadrži za&tev za presudu.

6o 'ormi, ona je pismeno! a prema %ilju to je ofanzivna parničnaradnja.

,adr(ina tu(be

Obavezna sadr(ina"

5" označenje stvarno i mesno nadležnog suda,

3" označenje stranaka i nji&ovi& zastupnika uloge i elemenata zaidenti'ika%iju",

=" označenje predmeta spora!

>" ozna%enje vrednosti predmeta spora kad je to potrebno kadsastav suda ili pravo na reviziju zavise od njega",

B" %injeni%ni osnov za'teva! sa navođenjem dokazni& sredstava,

F" pravni osnov za&teva kad je to potrebno za identi'ika%iju,



L" za'tev za presudu,

M" potpis tu(ioca.

$akultativna sadr(ina" drugi za'tevi koji posredno služe ostvarenju za&teva

za presudu i koji ne spadaju u tužbu u materijalnom smislu pro%esni za&tevi 1da se postavi privremeni zastupnik napr".4injeni%ni osnov tu(be je obavezni element sadržine tužbe 1 tužila% jedužan da u tužbi navede %injenice stanje stvari" koje mu daje osnov dapostavi određeni za&tev za presudu, obrazlažući time ovaj za&tev.

Samo na osnovu ovi& navoda sud treba da je u mogućnosti da o%eni da li jeosnovano pružanje pravne zaštite.

-užila% je dužan da predloži i dokaze kojima se relevantne činjeni%e moguutvrditi.Pravni osnov tu(be 1 tužila% označava pravno pravilo iz koga proizlazinjegovo pravo da mu se dosudi ono što je tražio pravno kvali'ikujenavedene činjeni%e spornog pravnog odnosa".

akon ne predvi&a du(nost tužio%a da navede pravni osnov, niti je sud

vezan za pravnu kvali'ika%iju tužio%a kad je ona data. da mihi %actum dabotibi ius0 iura novit curia".

-užila% je izuzetno dužan da navede pravni osnov, i to samo kad iz isti&činjeni%a mogu proizaći različite pravne posledi%e 1 radi individualiza%ijetužbe neko može tražiti nova% i kao kupovnu %enu i kao isplatu zajma napr".



?dbrana tu(enog

7ad tuženi bude obavešten da je protiv njega pokrenut postupak on možeodlučiti/

)# da se od tu(be brani

odgovaranjem na navode tužio%a

može krenuti i u protivnapad protivtužba", ili će

sam staviti nov za&tev za presudu u vidu prigovora protivtražbineradi prebijanjaI

*# da se ne brani 1 tada priznaje tužbeni za&tev i stvara pretpostavkuza donošenje presude na osnovu priznanja, i

.# da propusti da se brani 1 neaktivnost ne zadržava tok parni%e, pa gapogađaju posledi%e propuštanja sud pred sobom ima samo pro%esnimaterijal koji je izneo tužila% i koji je sam eventualno prikupio, i na osnovutoga donosi odluku".

Procesnopravna odbrana

:ma za %ilj da se sudu pokaže da pružanje pravne zaštite nijedopušteno.

Sredstva pro%esne odbrane su/

a" procesni prigovori 1 njima se ističe da ne postoje pro%esnepretpostavke. 2ni se koriste na pripremnom ročištu ili ročištu za glavnuraspravu 1 pre upuštanja tuženog u raspravljanje, a sud odlučuje da li će opro%esnom prigovoru odlučivati zajedno ili odvojeno od glavne stvari,zavisno od toga da li je o njemu raspravljano zajedno ili odvojeno od glavnestvariI

b" aktorka kaucija,

%" imenovanje pret'odnika.Upuštanje tu(enog u raspravljanje 2parnicu# je važan trenutak i on nastupa



kada tuženi ospori tužbeni za&tev i istakne svoj za'tev za presudu kojimtraži da se tužbeni za&tev tužio%a odbije kao neosnovan odgovor na tužbu,izjave na pripremnom ročištu ili prvom raspravnom ročištu, prigovor protivplatnog naloga, a smatra se da je to učinio i kad je priznao tužbeni za&tev".

2d tada postupak postaje kontradiktoran i tuženi ne može više da

koristi sva sredstva pro%esne odbrane.

Materijalnopravna sredstva odbrane tuženog

6rimenom materijalnopravni& sredstava odbrane tuženi nastoji da sud odbijetužbeni za&tev kao neosnovan. -o su/

a" 2sporavanje %injeni%ni' navoda obično i protivtvrđenje",

b" pobijanje pravnog osnova tu(benog za'teva

tuženi tvrdi da iz činjeni%a u tužbi ne proizlazi ona posledi%akoju ističe tužila%",

%" materijalnopravni prigovori 1 tuženi iznosi nove

činjeni%e koje pokazuju da je tužbeni za&tev neosnovan neosporava činjenični niti pravni osnov".

2vi prigovori mogu biti/

?dgovor na tu(bu

6arnična radnja tuženog kojom on izražava svoj stav prema tužbi.-uženi tu može priznati tužbeni za&tev, ili izneti svoju odbranu

Sadržinu odgovora na tužbu zakon ne određuje tuženi se izjašnjava opro%esnim smetnjama, činjeničnim navodima, dokazima, pravnom razlaganjui za&tevima istaknutim u tužbi".



-uženi može u odgovoru na tužbu isti%ati i samostalne pravozaštitne za&teveza naknadu parnični& troškova".

Protivtu(ba

-o je tužba koju tuženi podiže protiv tužio%a iz prvobitne parni%e kod sudakod kojeg već teče parni%a i kojom on ističe novi i samostalni za&tev zapresudu.-užila% postaje protivtuženi i obrnuto.

2vako se ostvaruju ekonomičnost, %elis&odnost, kon%entra%ija postupka.

2vo je samostalna tu(ba, dispozitivna parnična radnja tuženog koja je idefanzivna i ofanzivna.

Samostalnost se ogleda u tome što se njenim podizanjem pokre0esamostalna parnica ako tužila% povuče tužbu to nema uti%aja".:pak, samostalnost nije smetnja za spajanje postupaka po tužbi i protivtužbi iza odlučivanje jednom presudom.

+asprava

-o je skup sudski& i stranački& radnji koje se preduzimaju na ročištu da bi sepripremila podloga za sudsku odluku odvija se usmenim govorima stranakapred sudom i izviđajnim radnjama suda na raspravnom ročištu".

Raspravljanje od reči raspra 1 svađa" je delatnost stranaka na ročištuza usmenu raspravu.

parni%i raspravljaju stranke i nji'ovi zastupnici.

8asprava se može održati i ako samo jedna stranka dođe.

smena rasprava je javna a javnost se izuzetno može isključiti.Izvi&anje je parnična radnja suda radi saznavanja stanja stvari ipripremanja podloge za odluku, koju čine/



a" %injeni%na podloga činjeni%e koje je sud utvrdio u toku postupka,činjeni%e koje uzima automatski, i zaključ%i suda o pravno relevantnimčinjeni%ama". Sud obrazuje činjeničnu podlogu iz činjeničnog 'onda stanjastvari", koji je širi od činjenične podloge jer ga čine sve činjeni%e kojestranke iznose i koje sud utvrdi u toku postupkaI

b" pravnu podlogu čini pravna norma koju po o%eni suda treba primenitina utvrđenu činjeničnu podlogu.

;lavna rasprava

-o je posebna 'aza prvostepenog parničnog postupka i %entralni deo gdesud prikuplja potreban pro%esni materijal i proverava njegovu tačnost, igde stranke raspravljaju o osnovanosti tužbenog za&teva.

2na se odvija na jedom ili više raspravni' ro%išta ali je uvek jedinstvena.

:zmeđu ročišta stranke pripremaju ročište pripremnim podnescima isaopštavaju sudu i protivniku sve što nameravaju da iznesu.

-okazivanje

6ro%esna delatnost suda i parnični& stranaka uz sudelovanje drugi& učesnika

u postupku", radi pravilnog i potpunog utvrđivanja stanja stvari i obezbeđivanjapravilne podloge za sudsku odluku metod kojim se ispituje tačnost izjava opravno relevantnim činjeni%ama".Inicijativa za dokazivanje redovno potiče od stranaka, a ini%ijativa suda semože ispoljiti dvojako 1

ili sud podstiče stranke da ponude dokaze,

ili sud eC o''o naređuje izvođenje dokaza

sam pronalazi temu i sredstva, a stranka se ne može protivitiovom izvođenju dokaza".



"rste dokaza

+okaz je in'orma%ija o nekoj pravno relevantnoj

činjeni%i, a može biti/

)# glavni dokaz je dokaz koji predlaže stranka koju pogađa onus probandi da bi dokazala činjeni%u na kojoj se zasniva njen za&tev.*# protivdokazom se dokazuje da nije istinit protivnikov

činjenični navod,

.# dokaz o protivnom je glavni dokaz kojim se pobija protivnikov činjeničninavod i istovremeno iznosi suprotna činjeni%a ili se pokazuje da nisu istinitečinjeni%e za koje govori zakonska pretpostavka, notorna činjeni%a ili javnaisprava.

/# dokaz prima aciae 1 do saznanja činjeni%a dolazi se posrednimlogičkim zaključivanjem o uzročno0posledičnoj vezi na osnovu pravilaživotnog iskustva zarđali ekseri zbog vlage".

#oš neke podele dokaza/

1eposredan dokaz 1 kad sud utvrđuje činjeni%e direktno.

Posredan 1 kad sud utvrđuje činjeni%u iz čijeg postojanja, naosnovu logike i životnog iskustva, zaključuje da postoji pravnorelevantna činjeni%a.Potpun 1 nesumnjiv.

1epotpun 1 stvara samo verovatnost.

6ošto je dokazivanje u interesu obe stranke, postoji zajednica dokaza pa sestranke ne mogu saglasiti da se neki dokaz ne izvodi niti se odreći ponuđenogdokaza ako je sud već odlučio da se on izvede.

) prezenta%ija

Odlu%ivanje i odluke



2dlučivanje je sudska parnična radnja čiji je rezultat sudska odluka čijempripremanju, donošenju i sprovođenju služe sve ostale radnje".2dlučiti znači nesumnjivo i autoritativno rešiti neko sporno pitanje.2dlučivanje je misaona opreacija sudski silogizam", ali i akt volje kojim je

izražena volja zakonodav%a sadržana u pravilima koja se primenjuju ukonkretnom slučaju.

2dluka je svaka izjava suda učinjena sa %iljem da proizvede pravno dejstvonekad se donosi i bez neke 'orme 1 o dopuštenosti mešanja, otvaranjupostupka isl".2dluke se dele na presude po pravilu, o tužbenom za&tevu, u pismenoj'ormi" i rešenja, koja se donose uvek kad sud ne odlučuje presudom stav o

pro%esnom pitanju, a izuzetno sud može i meritorno odlučiti rešenjem".

Prema cilju odluke se dele na pripremne

stvaraju se pretpostavke za odlučivanje o glavnom pitanju 1upravljanje parni%om" i kona%ne kad se završava postupak predsudom određenog sastava ili sudom uopšte 1 presuda, rešenje oobustavljanju postupka".

Presuda

-o je sudska odluka kojom se autoritativno, konačno imeritorno odlučuje o za&tevu za presudu.Sud donosi presudu %im okon%a raspravu i objavljuje je na samom ročištu,ali u složenijim slučajevima on odla(e donošenje i strankama saopštava da će

doneti odluku u zakonskom roku.5onošenje presude je posebna 'aza prvostepenog postupka koja počinjevećanjem i glasanjem a završava se objavljivanjem samo u postupku predvećem.

Sudija pojedina% neposredno izriče presudu.

7ad veće odlučuje odma', ono se povlači u nejavnu sedni%u radi većanja i

glasanja, a ako sud odlo(i donošenje odluke predsednik veća zakazujevećanje i glasanje prisustvuju samo članovi veća i zapisničar koji sastavljaposeban zapisnik koji se zatvara u poseban omot, koji može otvoriti samoinstan%ioni sud".



Predsednik ve0a rukovodi većanjem i glasanjem.

2n i izveštava članove i predlaže na%rt odluke ako se nejavna sedni%ane održava odma&.6osle većanja sledi glasanje najpre najmlađi član a poslednjipredsednik veća".

Nijedan član ne može da se uzdrži od glasanja, a glasa se o svakompitanju pojedinačno i odlu%i kao %elini.2dluka je doneta kad predsednik veća objavi da je glasanje završeno, a članveća koji je ostao u manjini ima pravo da odvojeno mišljenje pismenoobrazloži ili da ga izdiktira u zapisnik ili da ga priloži zapisniku.

'orma i sadr(ina presude

$orma 0 6resuda se mora pismeno izraditi 'iksira se sadržinai omogućava li%ima da za nju saznaju".

Sadr(ina je utvrđena zakonom/

5" GU ime narodaG,

3" zaglavlje 1 uvod poda%i o sudu, članovima veća, o strankama izastupni%ima, predmet spora, dan zaključenja glavne rasprave, ko jeprisustvovao i dan donošenja presude",

=" dispozitiv odluka o za&tevu za presudu i o troškovima postupka 1 iakoona ne spada u presudu u materijalnom smislu, a može i odluka o naknadi

štete zbog zloupotrebe pro%esni& ovlašćenja i o odbijanju pro%esni&prigovora.>" obrazlo(enje čine dve %eline

1 stanje stvari 1 navodi, predlozi i pro%esni za&tevi stranaka, spornost

činjeni%a i dokazna sredstva imotivi pobude i razlozi suda za donošenje presude 1 kako je kvali'ikovaospor, kako je izveo zaključak o činjeni%ama i kako je pravno o%enioutvrđene činjeni%eI



B" svojeru%ni potpis predsednika ve0a

Pojam pravnih lekova

-o su pravna sredstva kojima stranke vrše i ostvaruju pravo na pravnilek kao ustavno pravo, stranačke parnične radnje kojima strankepobijaju odluke za koje tvrde da su nezakonite, sa %iljem postizanjanji&ove promene ukidanja ili preinačenja".

-o su dispozitivne parni%ne radnje kojima se pokreće instan%ioni postupak iofanzivne parni%ne radnje kojima stranke nastoje da promene pravnusitua%iju stvorenu meritornom odlukom.

"rste pravnih lekova

5" 6rema tome da li se izjavljuju protiv pravnosnažni& ili nepravnosnažni&odluka, oni se dele na redovne i vanredne!3" prema tome da li se kao organ kontrole javlja isti ili viši sud 1 naremonstrativne i devolutivne,

=" prema tome da li odlažu ili ne nastupanje izvršnosti 1 na suspenzivne inesuspenzivne,F" prekluzivni i neprekluzivni prema vremenu izjavljivanja",

ograni%eni i neograni%eni prema ograničenosti razloga" i sl.Redovni pravni lekovi su! na primer"

žalba protiv presude i žalba protiv rešenja,.

6anredni pravni lekovi su! na primer" revizija i za&tev za zaštituzakonitosti.

Falba protiv presude

-o je redovni pravni lek 1 dispozitivna parnična radnja kojom se vrši pravo napravni lek i kojim se pobija prvostepena presuda i traži njena izmena.



2na je redovan! neograni%en, suspenzivan! devolutivan! prekluzivan idvostran pravni lek.laganjem žalbe otvara se drugostepeni postupak, koji se sastojiiz postupka pred prvostepenim sudom i postupka preddrugostepenim sudom.$orma je izričito pismena.

Sadr(ina obu'vata"

5" označenje presude koja se pobija,

3" razlog pobijanja,

=" izjavu u pogledu obima pobijanja,

>" potpis žalio%a.

: kada nije naveden razlog pobijanja, sud uzima žalbu u postupak iproverava pro%esnu i materijalnopravnu ispravnost odluke.

Oalba treba da sadrži i za'tev da sud ispita odluku i da je promeni u %elostiili delimično" a ovo je predmet instancionog postupka.

+azlozi za (albu

-o su nepravilnosti u prvostepenom postupku koje suprouzrokovale nepravilnu ili nezakonitu odluku.

6o zakonu to su

)# povrede odredaba parni%nog postupka!

*# pogrešno i nepotpuno utvr&eno stanje stvari i

.# pogrešna primena materijalnog prava

;ranice ispitivanja prvostepene odluke

+rgustepeni sud ispituje prvostepenu presudu u delu u kome se ona pobijažalbom, a ako se to u žalbi ne vidi, sud uzima da je to deo u kojem stranka



nije uspela u parni%i.

7ko (alba sadr(i samo nu(ne elemente iz nje se ne vidi u kojem se delupobija odluka i sud eC o''o pazi samo na materijalnopravne povrede i onepro%esne povrede koje po zakonu imaju bitni značaj.

7ko (alba ima sve po(eljne elemente njene sadr(ine sud ipak eC o''o pazina pro%esne povrede sa bitnim značajem po zakonu i materijalnopravnepovrede.

+rugostepeni sud nije vezan za (albeni predlog

za&tev za ukidanje ili preinačenje jer tu važe imperativnenorme" .

?dluke drugostepenog suda po (albi

Reformatorna ovlaš0enja omogućavaju drugostepenom sudu da meritornoodlučuje preinačenje i odbijanje žalbe i potvrđivanje prvostepene presude", akasatorna ovlaš0enja mu omogućavaju da vršenjem kontrolne 'unk%ije ukinepresudu ili odba%i žalbu.

+rugostepeni sud odlučuje R8981:8; kada/

5" odbacuje (albu kao neblagovremenu ilinedopuštenu,

3" ukida prvostepenu presudu i odbacuje tu(bu!

=" ukida prvostepenu presudu i pravnu stvar vra0a prvostepenomsudu na ponovno su&enje.

+rugostepeni sud tu mora navesti u čemu se povreda sastoji. Naponovnoj raspravi pred prvostepenim sudom se izvode oneparnične radnje i raspravljaju ona pitanja na koja je ukazaodrugostepeni sud. 6rvostepeni sud nije vezan pravnim s&vatanjem

drugostepenog suda.

+rugostepeni sud odlučuje PR8SU5O; kada/



5" odbija (albu i potvr&uje prvostepenu presudu!

3" preina%uje prvostepenu presudu

a" ako je održao drugostepenu raspravu i utvrdio razli%itostanje stvari,

b" ako je prvostepeni sud pogrešno ocenio isprave iposredno izvedene dokaze a prvostepena odluka jezasnovana isključivo na tome,

%" ako je izveden nepravilan zaklju%ak o postojanju neki&

činjeni%a na osnovu činjeni%a koje su utvrđivane,

d" ako postoji interpretaciona greška.

!adržina drugostepene odluke

2na ima spe%i'ično obrazlo(enje koje sadrži o%enužalbeni& navoda u pogledu (albeni' razloga i razloge koje je sud uzeo uobzir e< offo.

Rešenje o ukidanju u obrazloženju treba da sadrži podatke o procesnimpovredama sa bitnim značajem po zakonu i u čemu se one sastoje.Rešenje o ukidanju presude i vra0anju stvari na ponovno su&enje trebada sadrži i to koje se radnje moraju ponoviti zbog bitni& pro%esni& povreda,

a ako su u pitanju materijalnopravni nedostaci + u čemu se oni sastoje.+rugostepeni sud vra0a spise prvostepenom sudu sa dovoljnim brojemprepisa svoje odluke radi dostavljanja strankama i drugim zainteresovanimli%ima.



): prezenta%ija

7RBI3R7=7

*rbitraža je metod rešavanja sporova, alternativan u odnosu nametode koje primenjuju državni sudovi, koji ima dugu istoriju i širokuprimenu, koja pokazuje tenden%iju konstantne ekspanzije.

8azumljivo je da se ona u teoriji, u različitim vremenima i na različitimprostorima, de'iniše na različite načine.6ro%es kojim stranke dobrovoljno poveravaju svoj spor nepristrasnomtrećem li%u, arbitru, koga su one izabrale, radi donošenja odluke

zasnovane na dokazima i argumentima prezentovanim pred arbitražnimsudomI

6overavanje nesporazuma jednom ili većem broju nepristrasni& li%a, podpretpostavkom da će se stranke povinovati odlu%i arbitraI

Nedržavna institu%ija za rešavanje sporova koje su joj poverile stranke i sl.:ma i autora koji, uzdržavajući se od pokušaja da pojam arbitraže obu&vate

de'ini%ijom sadržanom u jednoj rečeni%i, ovaj pojam konstruišu enumera%ijomkonkretni& bitni& karakteristika ovog metoda. 6ro'. 7nežević navodi sledećebitne elemente arbitraže/

*rbitraža je metod, način rešavanja sporovaI

Spor mora postojati između najmanje dve stranke može i više"I

Spor rešava treća, ili treće osobeI

-e osobe mandat dobijaju od stranaka i moraju se kretati u okvirumandata datog im sporazumom stranakaI

2dluka arbitara je za stranke obavezujuća jer su one prećutno na topristaleI

+ržava, pristajući na postojanje $paralelnog“ sudstva, dozvoljava dadejstva ovi& odluka budu izjednačena sa dejstvima odluka državni&sudovaISvojim prinudnim aparatom država obezbeđuje izvršenje arbitražne



odluke, ukoliko je stranke dobrovoljno ne izvrše. *rbitraža u odnosu na parni%u predstavlja spe%i'ičan metod za rešavanjegrađanskopravni& sporova.

6osebnosti u odnosu na parnicu proizlaze iz činjeni%e da je onazasnovana na volji stranaka arbitražnog postupka, što čini različitim osnov i

uslove dopuštenosti u arbitražnom postupku mnogi& pro%esni& instituta kojisu konstruisani na temeljima obeležja svojstveni& isključivo parničnojpro%eduri.:ako predstavlja alternativni metod, arbitraža se razlikuje od ostali'alternativni' na%ina rešavanja sporova.

Njene spe%i'ičnosti u odnosu na pregovaranje i posredovanje, tj.medija%iju, ogledaju se prevas&odno u tome što je arbitraža, kao i

parni%a, sudski metod. *rbitri obavljaju 'unk%iju presuđenja i ovlašćeni su da meritornomodlukom konačno reše spor koji im je poveren.Na osnovu izneti& stavova, arbitraža bi se mogla integralno de'inisati kaosudski metod rešavanja sporova! %iju primenu dr(ava dopušta pododre&enim uslovima! koji se zasniva na sporazumu stranaka! kojimone derogiraju nadle(nost dr(avnog suda i prorogiraju nadle(nostarbitra(nog suda! koji ovlaš0uju da nji'ov spor meritorno i kona%no

reši današnjoj arbitražnopravnoj teoriji preovlađuje stav o &ibridnojprirodi arbitraže, tj. prožetosti kako ugovornim tako i jurisdik%ionimelementima

poveravanju nadležnosti arbitražnom sudu sporazumom stranaka je njenugovorni karakter. Hinjeni%a da to državni pravni sistem omogućava podunapred pre%izno utvrđenim uslovima, sa državnim propisima normiranim

e'ektima, i uz ograničenja koje određuje država, daje arbitraži jurisdik%ionaobeležja.



"#BI$#"%&I !'(

*rbitražni sud je privatni sud kojem stranke poveravaju ovlašćenje da uodređenoj pravnoj stvari sprovede postupak i odluči aktom sa pravnomsnagom odluke državnog suda.

2vaj nedržavni pravosudni organ sprovodi sudski postupak i presuđujeodlukom koja ima snagu sudske presude.

)rste arbitražni* sudova

2snovna podela arbitražni& sudova jeste ona na institu%ionalne stalne"i ad hoc povremene" arbitražne sudove.

Institucionalni arbitra(ni sudovi se uspostavljaju pri različitiminstitu%ijama, u okviru koji& se, između ostalog, obezbeđuju pravne,administrativne i te&ničke pretpostavke za primenu arbitraže, koje seodnose na 'ormiranje arbitražnog suda i sprovođenje postupka. 6ri tome,same institu%ije nisu nosio%i 'unk%ije presuđenja 1 dakle, nisu arbitražnisudovi.

)ećina institu%ija čija delatnost obu&vata arbitražno rešavanje sporova donosisvoja sopstvena pravila o arbitraži autonomna arbitražna pravila", kojastranke, opredeljenjem za tu institu%iju optiraju kao pro%esni okvir za rešavanjesvog spora, uz ograničenu ili nikakvu mogućnost da u ovom smislu bilo štamodi'ikuju.:nstitu%ionalni arbitražni sudovi mogu biti/

2pšti 1 koji mogu rešavati sve vrste sporova, nezavisno od karakterapravni& odnosa iz koji& potičuI

Spe%ijalizovani 1 čiji je domen ograničen na određene vrste sporovaI2tvoreni 1 koji su pristupačni svima 1 svako ko to želi može pokrenutipostupak pred ovom vrstom arbitražni& sudovaI

1 atvoreni 1 koji pružaju usluge arbitražnog rešavanja sporova samočlanovima određeni& aso%ija%ija, udruženja i sl.

"d *oc arbitra(ni sudovi se o'ormljuju za potrebe rešavanjakonkretnog spora.



!udući da nema institu%ije koja bi pružala pomoć u vezi organiza%ije irada arbitražnog suda, kompletna administra%ija je u rukama stranakaarbitražnog postupka.6ored podele na institu%ionalne i ad hoc arbitražne sudove, od velikog je teorijskog i

praktičnog značaja i podela na me&unarodne i unutrašnjearbitra(ne sudove.

*ko je kriterijum međunarodnosti naddržavnost,onda se jedino za arbitražni sud pri 9eđunarodnom %entru za rešavanjeinvesti%ioni& sporova u)ašingtonu može reći da ima međunarodni karakter, budući da

jedino odluke donesene pri

ovom ?entru ne podležu pro%eduri priznanja nana%ionalnom planu, već se mogu direktnoizvršavati.

*ko je pak kriterijum međunarodnosti interna%ionalnost poslovni& transak%ijapovodom koji& nastaju sporovi tzv. 'unk%ionalna međunarodnost", onda sumeđunarodni oni arbitražni sudovi koji se 'ormiraju pri međunarodnimarbitražnim institu%ijama 9-7, A?:*, S-* i sl", kao i ad hoc arbitražni sudovi,

čiji je mandat rešavanje sporova sa elementom inostranosti.&"+&"-"+&I+. #"/IK. IM.0' "#BI$#"%. I P"#&I1.

!ez obzira na šarolikost metoda de'inisanja i veliki broj konkretni& de'ini%ijaarbitraže, univerzalno je pri&vaćeno da je ona metod za koji se učesni%ipravnog prometa opredeljuju, između ostalog i prevas&odno, zbog toga što sespor rešava primenom instrumenata različiti& bolji&" od oni& koje primenjujeparnični sud.

6rednosti ovog metoda su u tome što se, po pravilu, skraćuje vreme,smanjuju troškovi i obezbeđuje rešenje koje, najčešće, u većoj meriodgovara interesima svi& učesnika u postupku.

7ada se radi o sporovima koji imaju te&nički karakter, i za čije je rešavanjeneop&odna posebna stručnost nosio%a 'unk%ije presuđenja, koja prevazilaziisključivo pravnička znanja i veštine, arbitraža raspolaže sredstvima kojaomogućavaju da spor reši li%e koje poseduje neop&odne ekspertske

kapa%itete. slučaju međunarodne arbitraže, nabrojane prednosti dopunjuju se i većommogućnošću izvršenja arbitražne odluke u državama različitim od one čijuna%ionalnu pripadnost odluka ima.



2dlučivanje na osnovu pravičnosti

#edan od razloga zbog kojeg se učesni%i pravnog prometa opredeljuju zaarbitražu na račun parni%e upravo je izbegavanje preteranog 'ormalizma u

rešavanju sporova.

*rbitraža se u praksi, u odnosu na metode koje primenjuju državni sudovi,nesumnjivo smatra načinom rešavanja sporova koji je u većoj meri zasnovanna zdravom razumu.7riterijum pravičnosti može biti uveden u me&anizam rešavanja sporova krozkonkretne propise inkorporisane u arbitra(na pravila arbitra(ni' institucijaili kroz arbitra(ni sporazum kojim stranke daju ovlašćenje arbitrima da spor

reše $u skladu sa prin%ipima pravičnosti“, tj. e4 aeBuo et bono

ili kao amiable compositeurs.

:ako ovakve odredbe ne omogućavaju arbitrima da postupaju carteblanche, one im ostavljaju veću diskre%iju prilikom rešavanja mnogi&pitanja.

*3*!7< 5?P?,36<1+

2vlašćenje da odlučuje kao amiable compositeur omogućava arbitru darešava predmete u skladu sa običajima u prometu utemeljenim na prin%ipupravičnosti.

+akle, ono dozvoljava arbitru da donese odluku koja će biti pravična u svetlu

svi& okolnosti slučaja, i to na račun striktnog poštovanja pravni& propisa.9ože se odstupati od pravni& pravila samo kada birešavanje spora uz nji&ovu rigidnu primenu dovelodo očigledno nepravični& rezultata.

6ri tom, nije dozvoljeno zanemarivanje osnovni& pro%esni& prin%ipa, nitiignorisanje imperativni& propisa materijalnog prava i javnog poretka države'oruma.

suprotnom, postoji rizik da će arbitražna odluka biti poništena ilineizvršiva, i to ne samo u zemlji u kojoj se sprovodi arbitražni postupak, veći u drugim državama.



<G *<H1? <6 !?N?

*rbitri koji odlučuju e4 aeBuo et bono, sa druge strane, imaju neznatno širu

diskre%iju u odnosu na amiable compositeurs usled toga što im je naraspolaganju mogućnost da zanemare i imperativne odredbe materijalnogprava u %ilju dolaženja do pravičnog is&oda arbitraže.:ako su zakonodavstva u nekim zemljama, na primer ;ngleskoj, nespremnada svojim arbitražnim propisima priznaju mogućnost da se arbitrima poveriovlašćenje da postupaju kao amiable compositeurs ili e4 aeBuo et bono,većina država, naročito oni& koje pripadaju kontinentalnoevropskompravnom krugu, ovu mogućnost ekspli%itno normira.

$ajnost postupka

a razliku od parničnog postupka, koji je, izmeđuostalog, zasnovan i na prin%ipu javnosti, arbitražni postupak se, načelno,odlikuje strogom tajnošću diskretnošću".

stvari, mnogi učesni%i pravnog prometa

opredeljuju se za arbitražu na račun parni%e upravo zbog toga što ne želeda određene in'orma%ije, kao što su, na primer, one o strukturi i veličininji&ovi& pri&oda, metodima poslovanja, strategiji razvoja i ostali osetljivi

poda%i o poslovnim aktivnostima, postanu dostupni javnosti.9eđutim, u međunarodnoj arbitraži sve se češćepostavlja pitanje da li poverljivost postupkarealno ima onoliko veliki značaj za stranke koliki

joj se deklarativno pridaje.

+ešava se, ne tako retko, da stranke koje na jednojstrani insistiraju na poverljivosti arbitražnog postupka, na drugoj stranipokreću i vode prave

propagandne ratove u kojima prezentuju javnosti veoma osetljivein'orma%ije da bi izvršile

pritisak na drugu stranu ili da bi uništile njenimidž u javnosti.



Konačnost arbitražni* odluka

načajna razlika arbitraže u odnosu na parni%u je svojstvo konačnostiprvostepeni& arbitražni& odluka.

*rbitražna odluka može se pobijati samo vanrednim pravnim sredstvima, kojanemaju suspenzivno dejstvo, što praktično znači da se odluka arbitražnog

suda može prinudno izvršiti neposredno nakon što pari%ioni rok za dobrovoljnoizvršenje naložene obaveze bezuspešno protekne. međunarodnoj arbitražnoj praksi, uobičajeno je da do ukidanja arbitražneodluke u postupku njene kontrole pred državnim sudovima dolazi samo uretkim slučajevima 1 na primer, kada je dokazano da postoji nedostatak upogledu nepristrasnosti arbitara, ili da je arbitar prekoračio svoja ovlašćenja,ili da je očigledno zanemareno merodavno materijalno pravo ili ugovorenapravila pro%edure, ili da je povređeno pravo stranaka da budu saslušane

pravo na odbranu".2vako ograničen krug razloga pobijanja arbitražne odluke u postup%ima ukojima se e'ektuira kontrolna 'unk%ija državni& sudova u skladu je saproarbitražnom politikom koja podrazumeva održavanje na snazi arbitražni&odluka u najvećoj mogućoj meri, i u 'unk%iji je ostvarenja ostali& prednostiarbitražnog rešavanja sporova.

metodi resavanja sporova prvih 6

Documents