moore principi etike

7/26/2019 Moore Principi Etike

http://slidepdf.com/reader/full/moore-principi-etike 1/122



BIBLIOTEK

SA

VREMENE

FILOZOFIJE

SYMPOSION

STR NI UTORI

UREDIVAcKI ODBOR

DRAGAN JEREMIC

MIHAILO

MARKOVIC

urednik

GAJO PETROVIC

SVETOZAR STOJANOVIC

DZ E MUR

PRINCIPI

ETIKE

UVODNA STUDIJA

SVETOZAR STOJANOVIC

NOLIT BEOGR D

963



NASLOV

ORIGINALA

G.

E.

MOORE

PRINCIPIA ETHICA

Prevedeno po

izdanju

CAMBRIDGE UNIVERSITY

PRESS

PREv EO

ZIVOJIN SIMIC

Sve je ono sto je

a nije neka

d ·uga

stvar.

Epis kop BATLER



S D R Z J

Svetozar Stojanovic

DZ.

E. MUR KAO

KRITICAR

I

FILOZOF

-

XIX

P R I N I P I E T I K E

PREDGOVOR -

3

GLAVA I

PREDMET

ETIKE

Deo

L Da bismo definisali etiku, moramo otkriti sta je i zajednicko

i

osobeno

svim nesumnjivirn etickim sudovima; - 7

2

to

moramo

uCi.niti ne zato sto se

ti

sudovi odnose

na

ljudsko

ponasanje, vee zato sto se

oni odnose

na izvestan predi

kat ,dobra i njegovu suprotnost ,rdavo , koji se mogu

primeniti

i na ponasanje i na druge

stvari.

-

3

Predmeti

sudova

naucne

etike nisu, kao

nekih drugih

nauka,

,pojedinacne stvari ; - 8

4 vee ona ukljucuje sve univerzali1e sudove koji

sadde

tvrdenja

o odnosu ,dobrote rna

prema kom

predmetu, i zato

ona uldjucuje i kazuistiku. 9

B

5

Ali ona mora

da

istrafuje ne samo

koje

su stvari u

univerzal

nom

odnosu prema

dobroti

vee

takode sta

je taj

predi-

kat

sa kojirn su one

u odnosu; - 10

6

odgovor na to pitanje je da se

on

ne moze definisati 11

7

ili

da

je prost; jer,

alw se

pod definicijom podrazumeva ana

liza predmeta misli,

samo se

slozeni predmeti

mogu

definisati;

11

8

i od tri smisla u kojima se ,definicija maze upotrebiti, ovaj

je

najva:Zniji. 12

9 Ono sto sene moze tako definisati nije pojedinacno ,dobro .

tj. celina onega sto uvek irna predikat ,dobra , vee sam

taj

predikat. 13

10.

,Dobro , dalde, oznacava jedan jedinstven prost predme :

misli

medu

bezbroj drugih; all

.taj

predmet vrlo

ie



VIII

cesto

identifikovan sa

nekim

drugim predmetom - ta

gre5ka moze se nazvati

,naturalistickom greskom";

11.

ta

greska svodi ono

sto

se

upotrebljava

kao osnovni princip

etike ili na tautologiju ili na tvrdenje o znacenju jedne

reei.

12.

Prirodu te gre5ke je lalw

uociti;

13. i ako bi

se ona

izbegla, bilo bi jasno da su jedine

alternative

priznanju da se

,dobro"

ne moze definisati: l da je

ono

slozeno

ll da uopste ne postoji nikal\.av

pojam

osoben

etici -

alternative

koje se mogu uspesno opovrgnuti

samo ispitivanjem.

14. ,Naturalisticka gre5ka ilustrovana je Bentamovom teorijom

i

istalmuta

je vainost izbegava..nja te greske

c

15. Odnosi

za koje eticki

sudovi

tvrde da va2:e univerzalno iz

medu ,dobrote" i drugih

stvari

su od dve vrste: moze

se tvrditi da

je neka

stvar ili dobra sama po sebi ili da

je uzrocno povezana

sa

necim

drugim - da

je

,dobra

kao sredstvo"

16.

Nasim istrazivanjima te druge vrste cdnosa, mozemo se samo

nadati da utvrdirno

da

izvesnoj vrsti radnje

obicno

slede najbolji

rnoguci rezultati; -

17. ali odnos prve ·vrste, ako

je

uopste istinit, istinit

je

za sve

slucajeve.

Svi

obicni

eticki sudovi sadrze

tvrdenja

o

uzrocnim odnosirna, ali se o'bicno

smatra da

oni to

ne

cine, jer se

ne pravi

razlika izmedu te dve

vrste

od

nosa.

D

18.

Istrazivanje

intrinsicnih vrednosti

je

otezano

cinjenicom

da

vrednost celine moze da bude razlicita

od

zbira vred

nosti

njenih

delova, -

19.

a u tom slucaju deo

ima

prema celini odnos cija

je

i

razlika

od

odnosa sredstva

prema

cilju i slicnost sa odr10som

sredstva prema cilju podjedr1ako va2:na. -

20. Izraz ,,organska

celina

mogao bi

se zgodno upotrebiti

da

oznaci da

celina ima

to svojstvo, jer od

druga

dva svoj

stva. koja se

obicno

podrazumevaju

pod

tim izrazom, -

21.

jedno, svojstvo uzajamne uzrocne

zavisnosti

izrnedu delova,

nije

ni

u kak:vom nu2:nom odnosu sa pomenutim svoj

stvom celine,

22.

a drugo, koje

je

nafviSe isticano, ne

moze

biti istinito

ni

za

jednu celinu, jer je ono, usled zabune, shvatanje koie

protivreei samom sebi.

23. Size glave. -

GLAVA

NATURALISTICKA ETIKA

24. U ovoj i

sledecim

dvema glavama razmotricemo

izvesne pred

lozene

odgovore

na

drugo

eticko pitanje: sta je dobra

samo

po

sebi

Te predlozene odgovore

karakterisu

ci

njenice 1) da oni

izjavljuju

da je izvesna jedna vrsta

stvari

iedino

dobra sama

po

sebi, i

2)

da

oni

to

14

15

16

18

20

23

4

25

28

29

30

31

32

35

I

cine jer su zasilOVani na pretpostavci da ta jedna stvar

definise

znacenje

,dobrog".

25. Takve teorije

mogu se

podeliti

u dve

grupe (1)

metafizicku i

2)

naturalistich'll;

druga

grupa moze

se

dalje podeliti

u dve grupe: (a) teorije koje

tvrde

da je

neki

drugi

pri

rodan

predmet, a ne zadovoljstvo, jedL11o dobro, i (b)

hedonizam. Sadasnja glava bavice se sa

(a). -

26. Definicija ,naturalizma".

27.

Uobicajeni

argumenti

da su

stvari

dobre zato sto su ,;pri

rodne" moze obuhvatiti ili 1) neistinit

stav

da

je

,nmmalno",

kao

takvo,

dobro;

28.

i1i 2) neistinit

stav

da

je

,nu2:no ,

kao

takvo, dobro.

29.

Ali sistematizovano pozivanje na prirodu sada najvise preo

vladuje

u

vezi

sa

izrazom

,evolucija".

Ispitivanje etike

g. Herberta

Spensera

ilustrovace ovaj

oblik

natura

lizrna.

30.

Darvinova

naucna teorija

o

,prirodnom

odabiranju", koja je

glavni

uzrok moderne

popularnosti izraza ,evolucija",

mora

se pazljivo razlikovati od izvesnih ideja koje

su

obicno asocir=e sa izrazom ,evolucija".-

31.

G. Spenserovo povezivanje

evolucije

sa etikom

izgleda

da po

kazuje

uticaj naturalisticke

greske;

-

32. ali g Spenser je neodreden u pogledu etickih odnosa

,zado

voljstva"

i

,evolucije", te je moguce

da

je

njegov

na

turalizam poglavito

naturalisticki

hedonizam.

33. Dish'llsija

trece glave

odataka

etike

slu2:i

da ilustruje

ove

dve tacke i da poka2:e

da

je g. Spenser u potpunoj

zabuni u pogledu osnovnih principa

etike.

-

34. Istaknuta je razlika

izmedu tri

moguca

glediSta o odnosu

evolucije

prema etici

i naturalistickog glediSta.

na

koje

cemo ograniciti naziv ,evolucionisticka

etika".

Ma

prema kom od ta h i

gledista

taj odrws

bi

bio bez

va -

2:nosti, a

,evolucionisticko"

glediSte,

koje ga

cini

va-

2:nim,

obuhvata

dvostruku gresku.

35. Size glave.

GLAVA

l l i

HEDON ZAM

36.

Preovladivanje

hedonizma

prouzrokovano je uglavnom na

turalistickom greskom.

37. Hedonizam se rnoze definisati kao

ucenje

da je ,zadovoljstvo

jedino

dobro":

ovu doktrinu su uvek zastupali hedonisti

i

upotrebljavali

je kao

osnovni

eticki princip, mada

se

ona obicno brka

sa drugim teorijama. -

38. Metod primenjen

u ovoj

glavi sastoji

se u

iznosenju razloga

koji su obicno

navodeni za

dokaz hedonizma.

i u isti

canju razloga,

pri

kritikovanju

Dz. S. Mila i H.

Sidz

vika, koji

su

dovoljni

da pokafu

da je hedonizam

ne

istinit.

-

A

39. Mil

izjavljuje

da je ,sreca

jedina

stvar pozeljna kao cilj

i istice

da

,pitanja

krajnjih ciljeva

nisu podlo2:na

nepo

srednom dokazu";

X

36

37

38

39

41

43

44

45

46

47

50

53

54

55

7

5R



X

40.

41.

42.

43

44.

45.

46.

47.

48.

49.

50.

51.

52.

53.

54.

55.

56.

ali njegov dokaz toga prvog stava sastoji se u: 1) pogresnom

brkanju ,pozeljnog sa ,zeljenim , -

(2)

pokliSaju

da

dokaze da

se

niSta ne zeli sem

zadovoljstva.

-

Teorija da se ne zeli .niSta sem zadovoljstva izgleda

da

po

glavito potice

iz brkanja uzroka

zelje

i predmeta z e ~ j e

zadovoljstvo

zaista nije jedini predmet zelje, pa cak

i ako je ono

uvek

medu

uzrocima

zelje, ta cinjenica

ne

bi namamila nikoga

da

ga

smatra

jedinim dobrom. -

Mil poku5ava da

uskladi

svoje

ucenje

da je

zadovoljstvo

jedini predmet zelje

sa

svojim p1iznanjem da se zele

i

druge

st-vari,

besmislenom izjavom da je

ono sto

je

sredst-vo za srecu

stvarno

,deo srece.

Size Milovog argument-a i moje kl itike. -

B

Sada

moramo

razmotliti

princip hedonizma kao ,intuicije ;

kao

takav

jasno je

priznat samo

od

profesora

Sidzvika.

Sto hedonizam

kao takav nije podlozan

dokazu, nije,

samo

po

sebi, .nikakav

razlog

za nezadovoljstvo. - -

Pocinjuci

da razmatramo

koje su

stvari dobre same po

sebi,

ostavljamo

za sobom

opovrgnuce naturalizma

i

ulazimo

u

drugi

deo etickih pitanja. -

Milovo ucenje da su neka zadovoljstva visa ,po kvalitetu

od drugih podrazurneva i 1) da sudovi o ci:ljevirna

moraju biti ,irltuicije :

i (2)

da

zadovoljstvo nije jedirlo dobro. -

Profesor

Sidzvik

je izbegao ta brkanja u koja je zapao Mil;

pri

razmatranju njegovih argumenata mi

cemo,

stoga,

samo

razmotliti pitanje

, je li

zadovoljstvo

jedino

dobro? . -

Pro£esor Sid2vik prvo poku.Sava da

dokaze

da niSta

van

ljud

skog postojanja

nije

dobro. Dati

su

razlozi

za

sum

njanje

u to. -

Zatim izlaze

daleko

vaZ:niji

stav da

nijedan

deo ljudskog

postojanja, izuzev

zadovoljstva,

nije

pozeljan.

Ali, zadovoljstvo se

mora razlikovati od svesnosti zadovolj-

stva

i 1) jasno je, 1kad se ta razlika

irna

u

vidu,

da

zadovoljstvo nije

jedino

dobro;

-

(2)

takode

se

moze uciniti podjednako jasnim da

sv snost

zadovoljstva

nije

jedino

do bro

ako

budemo

podjednako

pazljivi da

je razlikujemo od

njenih

uobicajenih

pratnji. -

Od

dva

argumenta

profesora Sidzvika za suprotno glediste.

drugi je podjednako uskladljiv i sa pretpostavkom da

je zadovoljstvo samo kriteri .jum onoga sto je

ispravno;

u svom prvom argumentu, u pozivanju

na

rasudnu intui

ciju, on

ne

uspeva da

jasno postavi pitanje

1)

jer ne

priznaje p1incip organskih jedinstava;

- -

(2) jer

ne uvida da slaganje, cije

je postojanje.

pokusao

da dokaZ:e, izmedu hedonistickih sudova 1 sudova

zdravog

razuma samo

vazi

za

sudove o

sredstvima;

hedonisticki

sudovi o

cil jevima

upadljivo

su paradok

salni

59

61

61

63

64

66

68

68

70

72

72

75

77

79

80

81

82

57. Zakljucujem, da.ltie,

da se rasudna intuicija,

ako

smo

do

voljno predostJ.·oZni, slaze

sa

zdravim razumom da je

besmisleno smah·ati svesnost zadovoljstva jedinim

dobrom.

c

58. Ostaje da se

razmotre

egoizam i

utilitarizam.

Vazno je

razli

kovati egoizam

kao

ucenje da je ,moje vlastito

zado

voljstvo jedino

dobro od

ucenja, suprotstavljenog al

truizmu,

da je

iskljucivo sticanje

vlastitog

zadovoljstva

ispravno

kao

sredstvo

59. Pravi

egoizam je

sasvim neodr2iv, jer

protivreci

samom semi;

egoizam ne shvata, kad izjavljujem da je neka stvar

moje vlastito dobro, da

moram

da izjavim da

je

ona

dobra

apsolutno ill da

inace

uopste nije

dobra

-

60. To brkanje je podrobnije izlozeno ispitivanjem suprohlog

glediSta profesora SidZ:vika;

61.

i

pokazano je da

su,

usled

tog brkanja,

sasvim pogresni nje

govo

predstavljanje

,odnosa racionalnog egoizma pre

rna racionalnom

covekoljublju

kao ,najdubljeg pro

blema

etike

i

njegovo

glediSte da je potrebna izvesna

hipoteza da bi

se

,etika ucinila

racionalnom . -

62.

Isto

brkanje je obuhvaceno

u pokusaju

da

se utilitarizam

iz

vede

iz psiholoskog hedonizma,

shvacenog

kao sto

je

uobicajeno,

npr.

Mil. -

63. Pravi

egoizam izgleda

da talwde duguje za svoju verovahlost

brkanju sa

egoizmom

kao

doktrirlom o

sredstvima.

-

64.

Opazene su izvesne nejasnosti

u

shvatanju utilitarizma

i

istaknuto je

1)

da je utilitarizam, kao ucenje o cilju

korne treba stremiti,

konacno

opovrgnut opovrgnucem

hedonizma,

i (2) -

mada

bi se za argumente

koji

se

najcesce

upotrebljavaju

u prilog utilitarizmu moglo,

u najboljem slucaju,

tvrditi

da oni samo pokazuju da

utilitarizam nudi kriterijum ispravne radnje - da su

oni,

stvarno, nedovoljni

i za tu

svrhu.

65. Size

glave.

GLAVA

IV

METAFIZICKA ETIKA

A

66. Termin ,rnetafizicki je d e f i n i ~ l n k:;,o

termin

koii se prven

stveno od..nosi rna na koji predmet znanja koji nije deo

prirode

- koji

ne

postuJI u

vremenu

kao predmet

opa

zanja;

ali, posto

se

metafizicari ne zadovoljavaju isti

canjem

istine o takvim entitetima, vee uvek pretpo

stavljaju da ono sto ne

postoji

u prirodi mora iuak

postojati taj termin se takode odnosi i

na

pretpostav

ljenu .,natculnu stvarnost ;

67. a

pod

,metafizickom etikom podrazumevam one sisterne

koji tvrde i l i podrazumevaju da

odgovor

na

pitanje

,s ta

je dobro? logicki zavisi

od odgovora

na pitanje

,sta je priroda natculne

stvarnosti? .

Svi takvi sistemi

ocito

obuhvataju

istu

gresku

-

,naturalisticku greSh U

-·

cijom

je upotrebom

i

naturalizarn

tako<ie

definisan.

XI

83

84

84

87

89

91

91

92

94

96



XII

68.

69.

70.

7L

72.

73.

74.

75.

76.

77.

Metafizika, posto se bavi ,natCulnom stvarnosc_u", J?Oie biti

od vainosti

za prakticnu etiku (1) ako Je. nJ:na n a ~ -

culna stvarnost shvacena

kao

nesto buduce sto nase

radnje mogu

ostvari.ti; i 2)

posto

ce ona

dokazati

Qa

je sv ki stav praktiene etike ~ o _ g r : e i § ~ n

ako

mogne da

dokaze da

je

veeita stvarnost 1h

]edma s t v a r n ~ stvar

i1i jedina dobra stvar. Vecina metafizickih pisaca, ve

rujuci

u

stvarnost te

druge

vrste,

podrazumevaju time

potpunu pogresnost svakog p r a k t i c n o ~ st<:;ra, ma<;Ia n _ ~

uocavaju

da

njihova metafizika

na

taJ

nacm

prot1vrec1

njihovoj

etici. - .

Ali teorija kojom

sam

definisao

m ~ t a f i z i c k u ~ t i k ; t ne tvrd1

da metafizika

ima

logicko

de]stvo

na p t a n J ~ obuhv:;t

ceno

pr kticnom

etikom ,kah.ve ce posledice IDO]a

radnja

proizvesti?",

vee tvrdi da ona irna dejstva.

osnovno

eticko pitanje ,sta je dobro samo PD.

seb1? .

Ova

teorija

je

oborena dokazom, u glavi I: da

natura

listicka greska

jeste greska: sada samo osta]e da

se raz

motre

izvesne

zabune koje

su

joj dale izgled verovat-

nosti. - .

Jedan

tak:av

izvor zabune

izgleda

da

lezi u

n e r a z l i ~ o v a n J U

stava ,ovo

je

dobro"

kad

on

znaci

,o:':a

postoj_eca stvar

je

dobra"

od istog stava

kad

on znae1 ,postoJaDJe ove

vrste stvari

bilo

bi dobro"; .

:-

a drucri izgleda

da leii

u

nerazlikovanju onoga sto sugense

istinu,

ili

je uzrok

naseg saznanja

istine,

i

onoga

od

cega ona

logicki

zavisi, i1i onoga ~ t o j_e ~ a z l o g

za.

vero

vanje

u

nju;

u prvom

smislu

mastan]e Je od vece va

inosti po

etiku

nego

sto je metafizika.

-

c

Ali jos

vainiji izvor

zabune

izgleda

da lezi u

p ~ e t p o s t a v c i

da je

,biti

dobro" identiCno sa posedoval Jem neko_g

natculnog

svojstva,

koje je takode obuhvaceno

u

defi

niciji

,stvarnosti".

- - - - .. - cr

.- . -

Jedan

uzrok

ove

pretpostavke izgleda

da

leZl u lo,lCkOJ pred

rasudi da

su

svi stavovi istog najpoznatijeg_ tipa - ?nog

u korne

su

i subjekt i

predikat stvari

koJe postoJe -

Ali eticki

stavovi

ne

mogu se svesti

na

taj tip; oni

se

ocito

moraju razlikovati

- - - - - - - -

1) od prirodnih zakona. sa kojima ih brka

jedna

od Kantovih

najslavnijih doktrina, - - - - - - -

i 2)

od

zapovesti, sa kojima 1h brkaju

i Kant

i

mnogi

drugi.

D

Ova

poslednja

zabuna

je

jedan

od i z v o r : ~

p o p u l a r z : ~ moderne

doktrine

da

je .,biti dobro"

idenhcno sa

,.b1ti predmet

htenja": ali popularnost ove teorije

izgleda

da je po-

glavito posledica drugih uzroka. U

pogledu

e d Q k ~ n e

pokusacu

da

dokazem

1) koje

su

glavne

greske k o J ~ su

izgleda

dovele do

njenog usvajanja, i 2) da, odvo]eno

od

nje,

metafizika htenja

jedva

da

moze imati i

naj

manjeg logiCkog

uticaja

na ebiku.

99

102

102

104

105

106

108

109

110

110

78.

79.

80.

81.

82.

83.

84.

85.

86.

87.

1)

Obieno

se smatralo, posle Kanta, da ,dobrota" ima isti

odnos prema volji ili osecanju koji

,istina"

ili

stvar

nost" ima prerna

saznanju:

da je pravi metod

z { etth.-u

da pronade sta

je

sadrzano u volji l osecanju bail kao

sto

je,

po Kantu, pravi metod metafizike

da '

pronade

sta je sadrzano

u

saznanju.

A k t u e ~ ~ i ~ d n s i izmedu ,dobrote" i volje ll

osecanja,

iz ko -

Jlh Je 1zvedena

ta

pogresna doktrina,

izgleda da su

uglavnom:

(a)

uzrocni

odnos

koji se sastoji

u

cinjenici

da

mi,

samo razmiSljanjem

o

iskustvima volje

i oseca

nja, postajemo svesni etickih

razHka;

(b) cinjenice da

je saznanje

doibrote

moida

uvek

ukljuceno

u

izvesne

vrste htenja

i da je

obicno praceno

njima; -

Ali

ni

iz jedne od

ovih psilloloskih cinjenica ne

sleduje

da je

,bi:ti dobro"

identicno sa

,biti na

izvestan nacin

pred

volje l

osecanja";

pretpostayka

da to

sleduje je

pnmer

osnovne protivrecnosti moderne epistemologije

-

protivrecnosti obuhvacene

i

razlikovanjem

i

identi

fikuvanjem

predmeta

i

Cina

misli, ,istine" i njenog

pretpostavljenog kriterijuma; - - - - - -

i,

kad

se jednom usvoji ta analogija

izmedu volje

i saznanja,

glediste da su eticki stavovi

u

bitnoj

vezi

sa voljom

l osecanjem pojacano

je

jednom drugom greskom

u

pogledu

prirode

saznanja

- gre5kom

pretpostavljanja

da ,opaianje" oznacava

samo izvestan

nacin saznavanja

predmeta, dok ono aktuelno ukljucuje i

tvrdenje

da je

predmet

takode

i

istinit.

- - - - - - -

ArgJ.mient poslednja tri §§ je ponovljen; i istaknuto je 1)

da volja i osecanje nisu analogni saznanju, 2) a cak

i da jesu, ipak ,;biti dobro" ne bi moglo znaciti

,biti

na izvestan nacin

predmet

volje l

osecanja".

2) Ako,bHi

dobro"

i ,biti

predmet

volje"

nisu identicni

onda

bi

ovo

drugo

samo

moglo

biti

kriterijum

prvoga;

ali,

da

'bismo

dokazali da je

tako,

morali bismo neza-

visno

utvrditi

da

su rnnoge

stvmi dobre

- a

to znaci

da bismo morali da uspostavimo vecinu na:Sih etiCkih

zakljucaka pre nego sto bi nam metafizika volje mogla

pruiiti i najmanju pomoc.

Cinjenica da metafizicki pisci koji, kao

Grin,

pokuSavaju da

zasnuju

etiku na volji cak

i

ne

poku.Savaju

to nezavi

sno istraiivanje, pokazuje da oni pocinju od pogreS le

pretpostavke da

je

·

dobrota

identicna

sa onim

sto se

hoce, a iz

toga

sleduje

da

njihova eticko

rasudivanje

nema nikakve vrednosti.

Size glave.

GLAVA

V

ETIKA

U

ODNOSU

NA

PONASANJE

Pitanje koje cemo

razmah;ati u ovoj glavi moramo jasno

razlikovati od dva pitanja koja smo dosad razmatrali:

1)

sta

je prLroda

stava

,ovo je dobro samo

po

sebi?" -

2 ) ·k?je

su stvari

dobre same

po

sebi?, na koje smo dali

Jedan odgovor pri odluCivanju da zadovoljstvo nije je

dina stvar dobra sama

po sebi. - - - - -

XIII

111

112

113

114

116

117

118

119

122

124



XIV

88.

89.

90.

91.

92.

93.

94.

95.

96.

U

ovoj

glavi

baviCemo se

treeim predmetom etickog ish·a-

Zi.vanja: naime, odgovorima na pitanje

,koje je

pona-

sanje

sredstvo

za dobre

rezultate? i1i

,sta treba

da

cinimo?". Ovo

je

pitanje prakticne etike, i odgovor na

njega obuhvata

tv:rdenje o uzrocnoj vezi. - -

Pokazano je da su tvrdenja ,ova radnja

je

ispravna i ,ova

radnja

je

moja du.Znost" ravna tvrdenju da

ee ukupni

rezultati

radnje o kojoj

je

rec biti

najbolji

moguei. -

ostatak

ove

glave baviee se izv:esnim zakljuccima na koje

ta cinjenica baca svetlost. Prvi od

tih

zakljucaka

je

1)

da je

intuicionizam pogresan;

jer nijedan stav

u

pogledu duznosti

ne

rnoze biti

samooeevidan.

-

2) Jasno je da

se

ne

rnozemo

nadati da

doka:?.emo koja

ee

od svih radnji koje nam

je

rnoguee i.zvrsiti svakorn pri-

lEkorn proizvesti najbolje ukupne rezultate; pronaei sta

je nasa ,du.Znost", u ovorn strogorn srnislu,

nernoguee

je.

Ali je moguee

pokazati koja

ee

od radnji za koje

je verovatno da eerno ih izv:rsiti proizvesti najbolje

rezultate.

Razlika ucinjena

u

poslednjern §

je

dalje

objasnj_ena; i istak-

nuto je

da

sve sto je etika

ucinila,

ll rnoze

da

ucini.

jeste ne da odredi

apsolutne

duznosti, vee da pokaZe

koja

ee

od

nekoliko alternativa, rnoguCih

pod izvesnim

okolnostirna, irnati bolje rezultate.

3)

Cak i taj poslednji

zadatak

je ogrornno teZak; nikada

nije dat nijedan dovoljan dokaz

da

su ukupni

rezultati

jedne

radnje

bolji

od

rezultata druge

radnje.

Jer

(a)

rnozerno samo da proracunamo aktuelne rezultate u

granicarna relativno bliske buduenostL Stoga rnorarno

da pretpostavirno da

nikakvi rezultati

iste radnje neee

u

beskonacnoj

buduenosti

prevagnuti

u suprotnom

pravcu

- ta

pretpostavka

mozda

se mo.?:e

opravdati, ali

ona

zaista

nikad dosad nije bila

opravdana;

(b) vrlo je tesko cak i odluciti da ee ma od koje dve rad-

nje jedna in1ati bolji ukupni rezultat u liskoj udue-

nosti;

i

vrlo je neverovatno,

i sasvirn

nemoguee doka-

zati, da

je

rna koja pojedinacna radnja u svim sluca-

jevima

bolja

kao sredstvo

od

njene moguee alternative.

Pravila

duznosti,

cak i u ovom ogranicenorn smislu,

mogu, u

najboljem

slucaju, sarno

biti

opste istine -

Ali c)

za

veCinu radnji koje zdrav razum najuniverzalnije

odobTava

moze se mozda pokazati,

na

osnov:u

sledeeih

princLpa

da

su uopste

uzev

bolje kao sredstva rna od

koje

ve1:ovatne alternative. 1) U

pogledu izvesnih pra-

vila moze se pokazati da

bi njihovo opste

upra:?.njavanje

bilo korisno rna

u kom stanju

drustva

u kome su in-

stinkti za odr:?.anje i rnnozenje zivota i

za

posedovanje

imovine jaki kao sto uvek izgledaju da su; i ta kori-

snost moze se dokazati nezavisno

od

ispravnog gledista

o tome sta je dobro samo po sebi, jer

je

to upra:?.nja

vanje sredstvo

za

stvari koje su nu.Zan uslov za postig

nuee ma kojih velikih dobara u znatnim kolicinama -

2) Druga pravila

su

takva

da se

za njihova opsta

UP.ramja

vanja moze samo pokazati da su korisna kao

sredstva

za odrzavanje dru.Stva, pod viSe

i1i manje r i v r e m ~ n i m

uslovima,

rna

za

koja od njih moze se dokc:zah. da

su

korisna u svim

drustvima

samo dol,azlvanJem

125

125

127

127

128

130

131

133

97.

98

99.

100.

101.

102.

103.

104.

njihovog uzrocnog odnosa sa

stvar·ima dobrim

ili

zlim

s.am1m po sebi, a koje obicno nisu priznate za tal..:ve. -

Jasno Je. da.

se

pravila klase 1)

mogu takode

opravdati po-

stoJa?Jem

tal.;:.v1h

pnvremenih uslova koji opravdavaju

pravil<: klas.e

_ 2);

a u

takve

privremene

uslove moraju

se uracunatl 1 takozvane

sankcije

- - - - -

Na

taj_

· n . ~ c i n ,

dal?e,

r n o ~ e e

_je dokazati,

za sada, opstu

h.o.11snost onih

radnJl koJe su u nasem

drustvu i opste

pnznate kao duznosti i opste upramjavane· ali izgleda

v r l ~

sumnjivo

da

li

se moze pruziti k o n ~ c n o oprav-

danJe rna

za

koju predlozenu promenu u drustvenom

o b i c a j ~ . bez nezavisnog ish·a:?.ivanja koje su stvari

dobre 1li rdave

same

po sebi. - - -

I (d) ako

razr::?trimo posebno pitanje

kako pojec:IJ.nac. treba

d.a odluc1 d<: dela (a) u slucajevima gde

je

opsta ko-

n s r ~ o ~ t ~ · a d n J ' : o kojoj

je

rec izvesna, i (b) u drugim

slucaJevrma, lZgleda da ima razloga za miSljenje da

~ : m ,

1 . pogled;.t ~ a , gde je opste korisno pravilo takode

1 ? P ~ I e upr': Zn.Javano, :;v ek treba da mu

se

povinuje;

al1

tl

razloz1 msu

konacm ako

nedostaje l opste upra-

znjavanje l opsta korisnost; -

da (b) u svim ostalim slucajevima pravila radnje uopste

ne treba slediti, vee pojedinac treba

da

razmotli kak"va

pozitivna dobra on, u svojim

posebnirn

o k o l ~ o

stuna, verovatno moei da ostvari i

kakva ee

zl.a moei

da izbegne. -

4)

Dalje sleduje

da

razlik.a

oznacena izrazima

,duZ lost" i

,probitacnost

nije

prvenstveno

eticka; kad pitamo

,:Je

l

to

zaista probitacno? , onda

postavljamo tacno

J W

_ P i t ~ j e kao i

kad

pitarno , je

li

to

moja

duZ lost?",

tJ. ,Je li to sredstvo za ono sto je

najbolje

mocruee?".

,Duznosti su poglavito ok.arakterisane

n e e t i c k i ~

obe-

~ e z j ~ m a

1)

da su mnoge osobe cesto u iskusenju da

1h lzbegavaju, 2) da su njihova najupadljivija dej-

stv:a na

druge osobe

a ne na vrsioca, 3) da

one

izazi

VaJU

moralne sentirnente; ukoliko s e one odlilruju

_ e t i c ~ \ : O m ? S O b e n ~ s e U to nije po tome sto je njihoVO

lZVl'Savanje OSObltO korisno,

Vee

sto je

njih

OSObito

korisno sankcionisati.

R a z l ~ ~

i z m e d ~ , , d u Z l o s ~ i "

i ,i?-teresa" takode je, uglavnqm,

1st.a neetlcka razlika; all izraz ,zainteresovar1" odnosi

se

ta}wde i

na

poseban eticki

predikat

-

da je neka

radnJa

u ,mom interesu ;

znaci

da

se time

samo

tvrdi

da ee

ona imati

najbolje moguce posledice

jedne narc-

cite ·vrste, a ne da ee njene ukupne posledice biti naj-

bolje

moguee.

- - -

- - - - -

5) Dalje mozerno vicleti da se ,vrline ne mogu definisati kao

sklonosti dobre same po

sebi;

one nisu

numo

nista

viSe do sklonosti da

se

izv:rse radnje obieno dobre

kao sredstva: a od

tih, one

su, veeinom,

samo klasifi-

kovane kao ,duznosti shodno odeljku 4). Iz toga sle-

duje da odlucivanje da l

je

neka sklonost vrlina Hi

ne, obuhvata tesko kauzalno

istrazivanje

razmotreno

u

odeljku

(3); i da ono

sto je

vrlina u

jednorn

stanju

drustva moze

ne biti

vrlina

u nekom

drugom.

-

Takode

sleduje da

nemamo razloga

da

pretpostavimo kao

sto

je obicno

cinjeno, da

je

vrsenje

vrline

Pri

i z v r ~ a v a -

XV

135

135

136

138

140

142

144

145



XVI

105.

106.

107.

108.

109.

110.

111.

112.

113.

114.

nju

,dumosti

ikad dobro samo

po

sebi, a jos

daleko

manje da je to jedino dobro; -

i,

ako

razmotrimo

intrinsicnu

1.rrednost

takvog

vrsenja, vi-

decemo 1) da, u vecini slucajeva, ono

nema

ni:kakve

vrednosti, i (2)

da

su cak i slucajevi gde ono

im:;t izve-

snu

vrednost

daleko

od

toga

da

sacinjavaju jedino do-

bro.

Istinu tog drugog

stava

obicno nedosledno

podra-

zumevaju

cak

i

oni koji ga poricu;

-

ali, da bismo

valjano

odlucili o d:ntrinsicnoj vrednosti vrline,

moramo

razlikovati tri

razlicite

vrste sklonpsti,

od

kojih

je svaka

obicno

tako nazivana,

i

od kojih se

za

svall::U

tvrdilo

da

je

jedina vrsta

koja

zasluiuje

ime vrline. Tako (a) cisto nesvesna ,navika vrsenja

dumosti,

koja

je

najuobicajeniji

tip, nema uopste

nikakvu intrinsicnu

vrednost;

hriScanski

moralisti

su

u

pravu

sto podrazumevaju da sama ,spoljna isprav-

nost" nema nikall::Ve intrinsicne vrednosti, mada greile

sto tvrde da ona stoga nije ,vrla ,

jer

to podrazumeva

da

ona nema

vrednosti calt

ni kao sredstvo;

-

(b) gde se vrlina sastoji u sklonosti da se ima

sentiment

lju-

bavi - ili da se bude

podstaknut

njime - prema

stvarno

dobrim posledicama neke radnje i sentiment

mrinje

prema stvarno zlim posledicama, ona irna izvesnu

intrinsicnu vrednost, ali stepen

njene

vrednosti moze

da bude vrlo razliCi.<t;-

najzad, (c) gde se vrlina sastoji u ,savesnosti , tj. u sklono,?ti

da

se

ne

dela, u

izvesnim slucajevima,

pre

nego

sto

budemo verovali i

osecali

da je naila radnja ispravna,

ona, izgleda,

ima neku

intrir1sicnu

vredn?st; vre&:ost

toga osecanja narocito je naglasila hriscanska eti:ka,

ali

ono zaista nije, kao sto bi nas

Kant

naveo da mi -

slimo, ni jedina stvar od

vrednosti,

ni

uvek

dobra

cak

ni

kao sredstvo.

Size

glave.

GLAVA VI

IDEAL

Pod

. idealnim stanjem stvari

moze

se podrazumevati l

·· 1) najviSe dobro, tj. apsolutno

najbolje, ili

2) najbolje

sto zakoni

prirode

dopuiltaju da postoji u ovorn ~ v e t u

ili

3)

rna

sta

sto

je znatno

dobro

sarno

po

seb1;

ova

glava ce se

uglavnorn

baviti onim sto je idealno u

smislu 3) - tj. odgovaranjem na osnovno pitanje etike;

ali tacan odgovor na ovo

pitanje je bitan korak

ka tacnol l

gledistu

o tome

sta je ,idealno

u srnislu 1) i sml-

slu 2).

Da bisrno dobili

tacan odgovor

na

pitanje

)i ta je dobro

sarno

po

sebi?", moramo

razrnotriti

ka._lcvu

bi vrednost

stvari imale ako bi postojale aps::>lutno same;

i, ako primenimo taj metod, oCito je da l i ~ n a . ljubav i

e s t e ~ · ·

ska uZivanja ukljucuju daleko naJveca dobra koJa

su

nam poznata.

- .

..

. . .

Ako pocnerno

razmatranjern I. estetslc h uzwan a,

Jasno Je

1)

da je za njih uvek bitna jedna

od :v:elike r t z n o ~

vrsnosti razlicitih emocija, mada te emoCJJe rnogu unatl

rnalu

vrednost same

po sebi;

147

148

148

150

151

153

155

155

158

159

160

115.

116.

117.

118.

119.

120.

121.

122.

123.

124.

125.

126.

i

2) da je saznanje stvarno lepih

osobina podjedna:ko bitno,

i

da ima

podjednako

malu

v-rednost

samo po

sebi. -

Ali, (3) dopuiltajuti da je prikladan

spoj

ta dva elernenta

uvek znatno dobro, pa ponekad i vrlo veliko dobro,

mozerno

pitati

da

l i ,

gde

je

tome dodato

istinito

verova-

nje u postojanje predmeta saznanja, celina tako obra-

zovana nije

od

jos rnnogo vece v-rednostL -

Mislirn

da

na ovo

pitanje treba odgovoriti

potvrdno; ali,

da bisrno bili sigurni da je

taj

sud tacan, rnoramo

ga

pazljivo

razlikovati

-

od ova dva suda:

(a)

znanje je

korisno

kao

sredstvo,

i (b)

gde je predmet saznanja i sam dobra stvar, njegovo

postojanje, naravno, dodaje vrednosti celog stanja

stvari; -

ako

poku.Samo da izbegnemo da na nas uticu

te

dve

cinjenice,

ipak

ce

izgledati

da

i sarno istinito

verovanje moze

biti

bitan uslov za veli:h.-u vrednost. -

Tako dobijamo treci

bitan

satojak rnnogih velikih doba.ra; i

na taj srno

nacin

u stanju da opravdamo 1) pridavanje

vrednosti znanju, van i

pored njegove

vrednosti

kao

sredstva, i

2)

irltrinsicnu superiornost pravog uzivanja

u stvarnom predrnetu nad uzivanjem u podjednako

vrednom predmetu

gole rnaste; ernocije

upravljene

prerna

stvarnim predmetima

rnogu, cak i

kad

je pred-

met nize vrednosti, biti

jednake

vrednosti sa najviSim

irnaginativnim

zadovoljstvima.

Najzad, (4)

sto

se

tice predmeta saznanja

koje je bitno za te

dobre celine, to je

posao

estetike

da analizira

njihovu

prirodu;

ovde je samo

potrebno

da ka:Zerno 1) da, na-

zivajuti ih lepirn, podrazumevamo da oni imaju taj

odnos prema dobroj

celini;

i 2)

da

su

oni,

vecinom, i

sami slozene celine, tall::Ve da zadivljeno posmatranje

celine

znatno premasa po vrednosti

zbir

vrednosti

zadivljenog posrnatranja delova.

U pogledu IL licne

ljubavi, predmet

ovde nije samo lep vee

,takode i

dobar

sam po sebi; ali izgleda da divljenje

onome sto je dobro samo po sebi, naime, duhovnim

oso-

binama dobre osobe, zasigurno nije sarno tako veUko

dobro kao sto

je

celina obrazovana spajanjern sa

tim

divljenjem divljenja telesnoj

lepe>ti; sumnjivo

je

da l

je ono

cak

i

tako

veliko

dobro kao sto je

zadivljeno

uzivanje

u

telesnoj lepoti;

ali je

izvesno

da

je

spoj ova

dva divljenja rnnogo vece dobro nego sto je ijedno od

njih

odvojeno.

-

Iz onoga sto

je

Q'eceno sleduje da

imamo

sva._ld

razlog da

pretpostavimo

da je saznanje materijalnih osobina, pa

cak

i

njihova

postojanje,

bitan

sastojak ideala

l naj-

viSeg dobra; postoji sarno vrlo mala mogucnost da

oni

nisu ukljuceni u njega. -

Ostaje da razmotrirno pozitivna

zla

i mes n dobra. I. Zla se

mogu podeliti u sledece tri klase: -

1)

zla koja

se sastoje u

ljubavi prema

onorne sto je zlo l

ruZI1o, u divljenju onome sto je zlo ll ruZ lo, iH u u2i

vanju u onome sto je zlo ll ruzno; -

2) zla

koja

se sastoje u mrznji prema onome sto

je

dobro

ili lepo, ili u preziranju onoga sto je dobro ili lepo; -

II Principi etike

X VIi

161

162

163

164

165

167

168

170

172

174

174

176



XVIII

127. 3)

svesnost

jah:og

bola;

ovo je, izgleda

jedina

stvar

rnedu

znatno

dobrim l znatno zlim koja ne obuhvatl - oboje

i

saznanje

i

emociju

upravljenu prema

svorne pred-

rnetu:

pa

stoga to nije

analogno zadovoljstvu u pogledu

svoje intrinsiCne vrednosti a to

talwde

izgleda da

ne

dodaje rdavosti celine, lc o celine u kojoj je spojeno

sa

drugorn rdavorn stvari dok zadovoljstvo

dodaje

dobroti celine u

kojoj

je spojeno sa drugorn dobrorn

stvari; - 177

128. al.i zadovoljstvo i bol su sasvim analogni u tome sto zado

voljstvo

ne

povecava

uvek ukupnu vrednost

celine

u

koju je ukljuce..'1o, niti bol srnanjuje uvek ukupnu

vrednost celine u koju je ukljucen;

cesto

se desava

suprotno"

178

129. Da

bismo

razmotrili IL mesana dobra rnorarno

prvo

razliko-

vati

izrnedu 1) vrednosti celine kao celine i 2)

njene

vrednosti uglavnom ili ukupne vrednosti:

1) =

razlici

izrnedu 2) i

zbira

vrednosti

njenih

delova. S obzirorn

na ovu

razliku vidimo:

- 179

130. (1) da sam spoj dva zla ili viSe

zala nije nikad

pozitivno

dobro uglavnom mada

on

zaista moze

irnati

veliku

inhinsicnu vrednost k o celina; -

180

131.

ali 2)

da

celina

koja

ukljucuje saznanje necega zlog l

ru -

znog maze

ipak

biti

veliko pozitivno dobro

uglavnom;

veCina vrlina koje imaju ikakvu

intrinsicnu

vrednost.

izgleda

da je

od

ove

vrste npr. (a) hrabrost i

samilost

i (b)

moralna

dobrota; sve su

to primeri

mrmje

prema

onome sto je zlo l rumo l

preziranje

onoga

sto

je

zlo l ruZI1o; 181

132.

ali

izgleda

da nema razloga

za

misljenje gde

zao

predmet

postoji, da je ukupno stanje

stvari ikad

pozitivno dobro

uglavnom mada postoja11je zla moze dodati njegovoj

vrednosti lc o

celinu.

-

182

133. Otuda sleduju ovi zakljucci: (1) nikah-vo

aktuelno

postojece

zlo

nije

nuzno za ideal 2)

posmatranje

imaginarnih

zala je

numo

za

njega i 3)

gde zla vee

postoje, posto-

janje

mesanih

vrlina

ima vrednost nezavisnu i od

posledica

toga postojanja i od vrednosti koju ono ima

u zajednici sa pravilnom ocenom imaginarnih zala.

183

134. Zakljucne prirnedbe. 185

135. Size glave. 186

REGISTAR

189

DZ. E

MUR

KAO ETICAR I ILOZO

·



. .

Uvek je .bilo bice

filozofa Cija

inspiracija preokupacija

lZVlT:

uglavnom lZ onoga

Sto

drugi

filozofi kaZu

0 filozofskim pro-

blemn.ma. To,

naravno,

ne znaCi

da

su

prvi manji nego

dru:gi,

ili

da se mora raditi

o

razlicitom shvatanju predmeta

filozofije.

Jer

na

kraju, u pitanju je samo razlika izmedu indirektnog i i r e k t n o ~

prilaza istim stvarima. D2ordz Edva'l'd

Mur

(George

Edward Mooref

po

vlastitom

priznanju u ,Autobiografiji ,

spada u prvu grrupu:

Ja

ne

smat'l'am da

su mi svet i l i nauke rkada

sugerirrale ma

koji filo-

zofski

pl'Oblem.

Ono

sto rni je sugeri·ralo

filozofske

probleme

to

su stvari koje

su

drugi

filozofi

kazali

o

svetu i'H naukama.

1

Uobicajeno

je

da se

o

Muru

govori

kao

o

,filozofu za

filozofe . U

istoriji

f:illozofije

zaista

je redak

filozof

takvog ranga

koji

bi

hio manje

poznat van

profesionalnih filozofskih

kru:gova.

Da l treba

dia. posebno

isiJ:ieem da to va:Zi i za nas? Ve1iki je

broj

mnogo

manje

znaeajnih

filozofa

koji su odavno

pristupaCni

cita-

lackoj publici na nai'>im

jezicima.

Tu

nepra:vdu

prema Muru bar

jednim delom otklanja ova Nolitova biblioteka prevodom ,Principa

etike -

jednog

od

njegovih najznacajnijih dela.

Cak ni nai'>i fi-

lozofd. nisu

dosada

pokazivaili gotovo ni:kakvo interesovanje

za

Mura.2

Mur je :roden 1873. Studije zapoCinje 1892. u

KembridZu.

Prve godine studira

iklasienu filologiju,

ali

se

pod

uticajem

Rasia

(Russell), tada takode studenta, opredeljuje

za

filozofiju. Posle

za -

vrsetka

studija

1896,

i dalje

ostaje

na univerzitetu

u KembridZu

izucavajuCi filozofiju i objavljujuCi svoje

prve radove.

Od

1904. do

1911. ZJi vi van

Kembridza,

a 1911. vraca

se

u KembridZ da bi

pre-

uzeo

duinost predavaea

filozofije.

Doktorsku

titlli.u

dobio

je

1913.

Pet

godina

kasnije,

1918, iza:bran

je za

Clana

Britanske akadernije.

1920. preuzima

uredivanje cuvenog

filozofskog

casopisa ,Mind

i

vodi

ga

sve

do 1947.

Za profesora

je izabran 1925. u

KembridZu.

Pooto je

nav.rSio

65

godillna Zlivota, 1939. odlazi u

penziju.

No

to

nije

kra:j

njegove

pedagoi'>ke ka:rijere.

~ a J k o vreme

drZi

I;reda-

vanja u Oksfordu, a ujesen 1940.. odlaza. u SAD da po21v.

ta:

moi';njih

un:iverziteta

drn predavanJa. Od 1944. ponovo Je u VelikoJ

Britaniji. Umro je

1958.

1

,Filozofija Dz. E. Mura (The Philosophy

of G.

E. Moore), ed.

P. A Silp (P. A Schilpp), New York

1942;

citirano

prema

II izd.,

1952,

str.

14;

ubuduce cu oznacavati sa

,F. Dz. E. M.

2

Ova uvodna

studija

je predata izdavacu godinu

dana pre

po

javljivanja

vrlo dobre Kuvaciceve knjige ,Filozofija G. E. Moorea .



XXII

Iako je poceo da

objavljuje

vee 1897. godine, Mur je sire

zapaien

tek

1903. Te godine izlazi iz starnpe njegova knjiga ,Plin

cipi

etike" (Principia

Ethica)

i u ,Mindu"

njegov clanak

,Pobijanje

idealizma"

(The Refutation

of

Idealism).

Ovim Clankom poeinje

velika novorealdsticka ofanziva

na

idealizam, posebno

novohege

lovski

-

Bredli (Bradley), Maktagart (MacTaggart) itd.

- u

engle

skoj

filozofiji. Muru se u tome odmah pridruZio Rasl. Doduse, Mur

je kasnije imao

obicaj

da kaie da Rasl njemu ne duguje nista

izuzev gresaka,

dok on

Raslu

duguje mnoge veoma vaine ideje.

Rasl,

opet,

takode

nije

stedeo reei

da prizna

Murov uticaj. Razume

se,

kao

i u

slucaju

rugih

velikih filozofa-savremenika

i

ovde

se radi o medusobnom uticaju. No, bez obzira na to, istorijska

je Cinjenica da je

MU:r

prvi otpoceo napad na tadasnju

vladajueu

filozofsku orijentaciju u

Engleskoj,

a da mu se Rasl, doduse vrlo

brzo,

pridruiio.

Mur nije pisao mnogo - ni pribliZno onol.iko koliko Rasl.

Pored vee

pomenutih

spisa :iz 1903, naveseu jos nekoliko najznacaj

nijih. 1912.

knjiga ,Etiika"

(Ethics); 1922.

objavio je zbirku

vee od

stampanih clanaka

pod

nazivom ,Filozofske

stud:i.je"

(Philosophical

Studies);

1925.

Clanak ,Odbrana zdravog

razuma"

(A

Defence of

Common

Sense);

1939. ,Dokaz spolja5njeg sveta"

(Proof of

an

External

World)

-

sa:opstenje

pred Britav..skom

akademijom. 1942.

godine pojavljuje

se

u

eminentnoj

Silpovoj

,Biblioteci

Zivih

filo

zofa" vee citirana

knjiga

posvecena Muru. Pored ,Autobiografije",

Mur je priloZio i

,OdgovoT

mojim

kriticarima"

(A Reply

to

My

Critics)

-

za drugo

izdanje,

1952, napisao je

i

dodatak svome od

govoru. Da je Mur

Silpovom

edicijom dobio

joo

jedno izvanredno

priznanje vi'di se

iz spiska

knjiga u toj biblioteci. Pre

njega Djui

(Dewey),

Santajana (Santayana), Vajthed (Whitehead), Rasl,

a

posle

njega Kasirer (Cassirm·), AjilStajn (Einstein), RadakriSnan

(Rad

hakrishnan) itd. 1953, pod nazivom ,Neki glavni problemi

filo

zofije" (Some Main Problems of Philosophy) objavljena su. Mm::ova

predavanja

iz 1910/1911. Godinu dana posle

Murove.

srru::D:

ObJa':

ljeni

su

neki

njegovi

radovi

pod nazivom ,Filozofski sp1s1" (Plu

losophical

Pa:pers).

Svoje

dalje

izlagamje

ja sam radi

~ l j e preglednosti po

delio na dva dela. Prvi deo obuhvata

samo

pri'k:az Murovih filo

zofskih

i posebno etiCkih

pogleda,

a rugi njihovu kliticku

ocenu.

Posto

ovaj rad predstavlja

uvodnu studiju

za glavno Murovo eticko

delo,

pisac

ce nesrazmerno veeu painju posvetiti Murovim eti&im

nego

ostalim filozofskim

shva:tanjirna.3

Zbog toga ee

u

prikazu ovih

rugih

biti neizbezna izvesna uproscavanja; treba

reci

i to da pisac

neee

rnoCi

da prikazuje razvoj Murovog resava:nja pojedinog filo

zofskog problema, nego ce govo1iti sarno o najkarakteristicnijem

resenju.

Kuvacic u svojoj knjizi postupa tacno obrnuto - u torn po

gledu njegova .ltiljiga.

i

ova

uvodna studija su

komplementarne.

XXIII

I

Ovaj deo

podelio sam,

opet

radi preglednosti, na

p1ikaz:

A.

Murovog

filozofskog metoda

i B. Murovih

filozofskih

i

etickih

shvatanja.

A.

MUROV FILOZOFSKI METOD

Cvorrni

~ ? j m o ~

.za

r a z ~ m ~ v ~ j e

Murove rnetodologije jesu:

zdrav razum obwan

J e z ~ k

znacenJe 1 analiza

Najsaietiji

opis Mu

r.c:vog n:et?C:Sko-? pos-t:upka.

izgleda?

bi

ovako.

Mur

za predrnet kri-

ickog

~ P _ l i l V a . r : J a u21ma

Jednu

filozo.fsku

tv:rdnju.

Pociinje time

sto analtzzra llJellO znacenje Zatinl traZi odgovarajuee

zdravora-

zumsko :verovanje da bi sa njim

suoeio

tu

tvrdnju.

Zdravorazumska

verovamJa su izraiena

obicnim jezikom.

Zarto Mur analizira

zna

c e n ~ e

relevantnog

zdravorazurnskog

jezickog

iskaza da bi ga upo

redi? sa .znacenjern odgovarajueeg filozofskog.

Ako

filozofski iskaz

protivreCl zdravorazumskom, Mm zakljueuje

da

je

neistini.t, a u

~ u p r o t n o m slucaju

da je istinit. Jedan primer: Bredli je tv:rdio da

Je

vreme nerealno. To bi znacilo, ka:Ze Mur, da

se

n:i Sta

ne

desava

istovremeno

sa neCim drugim, ili pre njega ili posle njega.

Ako

hocemo da

stva2·

jos

vise

doteramo

do

apsu rda,

m 1 mozerno

bez

opasnosti da izneverimo Mura, da ka:Zerno: to bi znacilo da

moj

otac

nije ·rodio pre mene,

l

da

vi niste

prvo

morali da odete do

rnesta

sastanka

sa

prijateljem,

pa

tek posle

toga

da ga

na

tom

mestu

vid:ite

itd., ~ t d

J a

ovim nirnalo

ne karikhl-arn

Murov kritiCki

metod.

Mur je na

·takav

isti nacin

do

kraja

neumoljiv

u konkreti

zaciji znacenja svih

apstraktnih

filozofskih

tvrdnji koje

protivrece

zdravorn

razU:rnu, na primm· tvrdnje

da

je prostor

nerealan,

da

materija ne postoji i

t.

sl. No da

se

VTatinlo MU:rovoj

kritici Bred

lijeve tvrdnje

o nereaJnosti

vremena.

Mur

ce kazati, uostalom sasvirn

taeno, da

zdrav

razum

veruje u iistinitost upravo sU:protne

tvrdnje

,vreme je

.reahw", podrazumevajuci pod

tim

da se

stvari

desavaju

jedna

pre l posle druge, l istovremeno. Mur zakljucuje: posto

Bredlijeva

tvrdnja

protivreCi

zdra:vorn razumu, ona je pogresna, a

tvrdnja

o

realnosti

vremena

je istinita.

Ali

kakvo

znacenje

Mu:r

pridaje terrrrinima: znacenje,

obicam

jezik, zdl·av

'l',azum i ·analiza. Naj_zad, treba i

nesto vise

reCi o

nji

hovoj ulozi

u

Murovoj tehnici

i o samoj

toj tehnici.

Mur, kao

i tolik:i

rugi

u

istoriji

filozofije,

smatra da je

znacenje reCi pojam, 'k:oncept (otuda i naziv konceptualistiCka teo

rija

znacenja)

koga ona imenuje. A kad je u pitanju ne ree, vee

iskaz,

Tecenica? Mur smatra da

je znacenje tada postavka

(pro'jJo

sition) namesto koje

iskaz,

'l'eCenica

stoji. Ali

prevarieemo se ako

pomislimo

da je za

Mura

pojam, postavka.

isto sto i

za nas, samo

misaoni ekvivalent

nekih reCi,

recenica.

N e

smemo zaboraviti d a

je realist.

To

s

j:=cJ:ne

strane znaCi

da

priznaje

postojanje

ma

t e n ~ a l : r : o g

s:reta

nezaVlSilo

od

nase svesti; l receno jezikom

teorije

znacenJa

pr:r.znaje da

znacenjirna nekih

reei, reCenica, dakle nekim



XXIV

pojmovima, postavkama odgovaraju

mate1ijalni objekti.

Sve dovde

mogao

bi

se

potpisat:i svaki materijalist. Ali Mm: nije

mate1ijalist,

vee realist. To

s

druge

strane

znaci

da on pojmove i

postavke

shvata

kao realno postojeee entitete nezavisne od svesti. Tako po Murovoj

semi

sveta ne

postoje s

jedne

strane mataijalni

objekti a sa druge

svest i u njoj pojmovi, postavke,

vee matelijalni

objekti, zatim

pojmovi, postavke v n svesti i

nez visno

od nje,

i

najzad sama

svest.

I

na njegovom

primeru

se pokazuje da se

realizam po

pra

vilu

u

odredenoj

tacci pretv&ra

od

matelijalizma u idealizam. Da

na kraju

podvucem

joo

jednu

vafuu stvar

u

Murovoj koncepciji

znacenja. Odnos izmedu

reCi,

resp. recenice

i pojma,

resp. postavke

Mur opisuje kao imenovanje,

stajanje nal lesto,

i

t. sl.

Termin ,obican jezik Mur upotrebljava

u

onom smislu

u

kome ga mi svi upotrebljavamo,

dakle u smislu

kolokvijalnog,

nestruenog, svakodnevnog jezika. Mur traii

uobieajena zn&cenja

izraza

ohicnog jezika.

Naravno

njega t.a znacenja interesuju samo

kao sredstvo za nesto

drugo: obican

jezik,

naime, izraiava

zdravo

razumska va·ovanja, pa

dakle

i

ukazuje na

njih.

Neki Murovi

interpretatoli neosnovano mesaju

njegovo

pozivanje na obican

jezik

sa pozivanjem

na

zdrav razum.

Po

njima ispada da

je

dovoljno

da Mur

pokaze

da

£ilozof tvrdeCi

nesto odstupa od obienog znacenja

reci, pa

da vee na osnovu toga zakljuci da je

ta tvrdnja

pogresna.

To nije

taeno. Tek kad

filowfska

tvrdnja

odstupa

od

zdravorazumske

Mur zaikljucuje da je pogresna. Medutim, sve dok zna samo to da

u filozofskoj tvrdnji rreCi imaju znacenja koja odstupaju i l i

cak

protivrece

obiCnim,

Mur

ee,

na

p1imer

reci da je ona

nekorektno

izrazena rli

da zavodi,

ali nikako

da je

pogresna.

Kad je za

Mura

jedno

verovanje zdravorazumsko? On upo

trebljava vise

takvih

kliter:ijuma. Ja eu ovde navesti samo ni.l

1

Mur smatra da jedno verovanje

mora

pre svega biti univerzalno

i l i bar

generalno

prihvaeeno

da

bi spadalo u

klasu

z<ll:avorazumskih.

Takvo je

na pr. verovanje da

postoje

mate1ijalni objekti,

da

su

vreme

i

prostor

stvarni

i t

sl.

2 Kada je jedan iskaz smnoevidentan,

drugim

recima

kada

je izvesniji

nego

rna

koji drugi

koji se moze

navesti

u

prilog

njega ili protiv

njega,

onda

je

to po Muru zdra

vorazumski

iskaz.

3)

Mur ponekad

kaie da

izvesna verovanja treba

oznaciti

zdravorazumskim

zato sto svi oseeamo

da

ne

mozemo

da

ih ne

usvajamo.

Iako

dopusta

da

su neka

zdravorazumska v e r o v a n ~ a

pogresna, Mur u principu ne

sumnja u

istinitost ovih v ~ r o v a n ] a

pa ih, kao

sto

smo vee

videli,

upotrebljava kao probrn kamen

istinitosti filozofskih

teorija.

Preostao nam je

jo5

samo jedan od cetili osnovna pojma

Murove

metodologlije - analiza. Sta je predmet fi1ozofske analize?

To je znacenje

reCi

ili

reeenice, dakle po njemu

pojam i l i postavka.

Mur smatra da poznavanje

znacenja jednog

izraza ima

dva

ne samo

smisla nego

i

nivoa. Covek moze da

zna

znacenje jednog izraza

u

tom smislu sto ume korektno da ga upotrebljava. To je prvi

smisao

i

prvi, ru i

nivo.

Znatno rede je covek

u

moguenosti da

kaze definise

sta

mu jedan izraz

znaCi, ili,

§to je isto za

Murra,

da

kaie koji to

pa.jam

i l i postavku ima ispred

svesti.

Filowfska analiza

I

I

XXV

je

za Mura aktivnost

kojom

se utvrduju

znacenja jezi&ih

izraza,

ali

na ovom drugom, visem

nivou.

Mur analizira pojmove, odnosno

postavke

na n·i nacina.

4

Prvi je najpo.znatiji

i

najklasicniji: tu

je

analiza izjednacena sa

podelom kompleksnih pojmova i l i postavki

na

elementarne.

Taj metod Mur najradije i najcesee

uportrebljava.

Za Mura

analizu predstavlja

i

r zlikov nje odredenog znacenja

jednog visesmislenog izraza od njegovih drugih znacenja i l i zna

cenja

jednog

izraza od znacenja

nekog

drugog izraza. Po5to su za

Mura

pojmovi

i l i postavke objektivni

entitetu,

jedan od nacina da

se

analiziraju jeste njihova

inspekcija.

Doduse,

inspekcija kod njega

figurira ne samo

kao

analiti&i metod, vee i kao krajnji sud kOl·ek

tnosti

analize obavljene na

ru·uga

dva

naCina.

Treba

istaCi sledeee: iako Murov rad ugl vnom

nije

pre

lazio granice analiti&a.g, on je podvlacio da je analiza

sm1o

jedan

od pravih zadataka

filozofije. Stavise, pcnekad je

kao

njen glavni

zadatak odredivao ,opsti opis celine univerzuma .

B. MUROVI

F'ILOZOFSKI

I ETICKI POGLEDI

Vee

smo kazali da ist01ija

novoreali--

Pobijanje

zma

poCinje Muro'Vim

clankom

,Pobijanje

ideali-

idealizma

zma .

To

je sasvim prirodno: da bi mogao da

razvije svoja pozitivna gledista, novnrealizam je

prvo morao

da

se

kritiCki

razracuna sa

idealizmom.

Mur

smatra

da se Berklijeva idealistiCka f01·mula ,biti znaci biti opaian nalazi

u

osnovi svakog idelizma. Zato on

u

ovom clanku detaljno kritikuje

tu formulu, racunajuci da

ee

njenim pobijanjem pobiti idealizam

uopste.

. .Ja eu pokusati

da

u

par

recenica

rezimiram

Muro'VU argu-

mentaciJU. Iako oset plavog 1 oset zelenog imaju nesto

zajednicko

vee time sto su oba oseti - kaie

Mur -

oni se

ipak

,razlikuju

jer

je

prvi

oset plavog

a drugi

oset zelenog. Mur smatra, da

u s v ~ k o m

osetu

treba razliko;vati dva

element

a: sam

oset

i objekat oseta.

Zato

je

tvrdnja

da postoji

oset

(na

pr. plavog)

sasvim razlicita cd tvrdnje

da

postoji

predmet

toga oseta

(samo

plavo).

Ali

to ne vaii

samo

za

oset,

vee

i za opaianje, iskustvo

i

svest uopste. Idealizam upravo

neopravdano

identifci kuje

ove dve sasvim

razliCite stva1'i.

A

to

onda

zaista

onemogueuje izlazak

izvan

subjektivnostL Ako se

one

od pocetka razlikuju,

onda

problem

izlaska iz

subjektivnog u objek

tivno ne postoji, jer opazati nesto,

biti

svestan necega,

vee

znaCi

izaci

izvan opaianja, svesti, posto je

opaianje - opaianje

necega

a ne samoga sebe, svest - svest o

necemu

a ne o sebi samoj.

Vee 1922. u predgovoru za zbirku

,Filozofske

studije .Mur

pise

da mu clanak ,Pobijru1je

idealizma

izgleda

, jako konfuzan ,

kao i da

sadrrZi ,veoma

mnogo

nepotrebnih pogresaka .

4

Vidi

knjigu

A R Vajta A R White) ,Dz. E. Mur

(G.

K Moo-

re), Oxford,

1958.



XXVI

0 odnosu Murove filozofije prema zdra

,Odbrana zdravog

vom

razumu vee

je

bilo

reCi u vezi

sa prika-

razuma

zom Murovog metoda. Zato

cu njegovoj

ras

pravi

,Odbrana

zdravog razuma posvetiti samo nekoliko reeenica.

Na pocetku MU['

daje

Citav spisak ,oCi.glednih zdravorazumsk.ih

istina .

Navescu

neke od

njih. Na

pr.

oeigledno je istinito, ka.Ze

Mur,

da

imam

telo,

da sam

roden

pre

izvesnog

vremena

i da sam

posle toga ziveo

na

zemlji, koja je. nesumnjivo postojala

mnogo

pre mog rodenja,

da

su na zemlji Ziveli i da danas Zive

drugi

ljudi

itd.

Mur

podvlaCi

da

je potpuno

sigman

da

su

ovi

iskazi istiniti.

Naravno, on priznaje da je bilo i da jos uvek ima rrmogo filozofa

koji zauzimaju

suprotan

stav prema njima. J edni n1l vodno sma

traju

da nijedan od

njih

nije istinit. MU[' ih kritikuje, isticuCi

da, ako su u pravu, onda na pr. nikad nisu postojali pa :z:i

sada

ne postoje ljucli, a onda ni dotiCni filozofi. Doduse, drugl su -

priz:naje

Mur

- umereniji,

jer tvrde samo to

da ako

su ova

vero

vanja i istinita niko to ne moze sa sigurnoseu da zr:a. _ odgovoru

Murr

pokazuje da ti

filozofi protivreee samima seb1,_

Je

upotreb

ljavaju reC ,niko

i

time impliciraju p o s t o j n ~ e cn::uglh . ~ J U d i dak]-e

jedno od

navedenih zdravorazUillskih

verovanJa.

FilozofiJa

n : moze

ni

da doka:le ni da opovrgne

ova

zdravorazumska uverenJa. Ma

sta da navede

za

:ill protiv, to bi bilo rrmogo manje

izvesno

nego

sama

ta

uverenja. Umesto toga, zadatak je filozofije da analizira

znacenja zdravorazumskih

iskaza.

,Dokaz spolja.Snjeg Taj

svoj

stav prema

zdravom

razumu

Mur je izrazio i u precLavanju

,Dokaz

spoljas

njeg sveta .

veta

Jos je

Kant

pisao da je pravi

skandal

to sto

skeptiku ne

mo:lemo da pruZimo dobar

dokaz

o

postojanju

spolja5njeg sveta"

Mur se sa

tim

ne miri, pa

u

ovom predavanju

konstruise jedan

dokaz

koga smatra

,potpuno

dobrim .

Mur

je pred clanovima Britanske akademije pcdigao jednu

ruku i to

propratio

:reCi.ma: ,ovde

je

jedna Tll'ka", a zatim

drugu

i t o

opet pro<pratio reCima ,ovde

je

druga ruka . Zatim je iz ovih

premisa

izveo

zakljucak

da

postoje dve ljudske ruke. Taj

zakljuCak

dalje postaje premisa

z

koje sleduje krajnji zakljucak da postoje

najmanje

dva spoljna

objekta.

Da bi jedan dokaz bio ispravan, on treba, po Muru, da

zadovolji

tr

sledeca uslova:

moramo znati

da je premisa istinita,

da se razlikuje od Z1l klju&a, ali i da ga logiCki

implicira.

Mur smatra

da

njegov dokaz

potpuno ispunjava

sve ove uslove. On

doduse

oseca

da

skeptik

neee biti

zadovoljan i

da

ce zahtevati da se premise

doka:lu.

Mur

ce

jos jedanput

ponoviti da ove premise

ne mogu

da

se

dokazuju, ali

i

da

im

dokaz

nije

ni potreban,

jer se

racli o zdra

vorazumskim isk.azima, a mi

znamo

da su oni

istiniti.

XXVII

Koncepcija culnih Mur se mnogo bavio

problemom

opa-

d t k zanja. I u

ovom

slueaju on

sebi

postavlj,a

ana-

po a a a litick.i zadatak: dati valj,anu analizu

opa:lajnih

iskaza. Sta je znacenje iskaza forme:

ja

virum lmjigu l l

,ovo

to

vidim jeste knjiga ? - to

je

rpitanje koje Mur

uvek iznova

postavlja sebi.

U

njihovoj

analizi

Mur upoh·ebljava tri

vrste

entiteta.

Prvo, sam akt

opa:lanja. Drugo,

materijalni objekt.

I trece,

ono

sto

naziva

,Culnim rpodatkom (sense datum).

Po svemu

sudeCi

ovaj

termin

je

u

filozofiju

prvi uveo

Mur.

Medutim, sama ideja je veoma stara. To je onaj isti

pojam

koj:i

stoji na pr. iza Lokovog

tennina ,prosta

ideja senzacije l Hju

rnovog ,utiska .

Prema

Muru eulni

podatak je

ono sto

nepo;redno

opa

:lamo, ono

cega smo neposredno

svesni. Vizuelni

culni

podatak,

koga je Mur

najvise analizirao, jeste

,nesto

sto aktivno, direktno

vidimo .

Tesko da ce citalac na osnovu ovoga

dobiti

ideju o tome

sta

je

trebalo da stoji

iza

,culnog podatka kod Mura. U tome,

po

mom misljenju,

moze

da

mu

pomogne Vajtovo5 obja5njenje

i interpretacija. Na pitanje ,s ta vidis? , covek moze da

odgovori

na

dva naCina. U veCini slucajeva on ee odgovoriti,

na

prtimeT,

,vidim

1

knjigu , ,vidim aurto" i to sl. Time ce, po Vajtu, :izvrsiti

identifikaciju

videnog

objekta

i

o

tome nas obavestiti. Medutim,

ima

puno slucajeva kada covek ne moze

odmah

da nam odgovori

na taj nacin.

Tada

je

samo

u stanju da nam opise svoj Culni do

Zivljaj, ali jos ne da identifikuje njegov objekat. Na nase

pitanje

odgovoriee <Ytpril.rike ovako: vidim nesto zeleno, tanko, sire

nego

duze . . Kao sto smo rekli, on nam sada opisuje ono sto vidi; one

entitete

pomocu kojih daje taikav opis filotzofi,

prema

Vajtu, na

zivaju culnim podacima. Dosad su za primere uzeti vizuelni Culni

podaci. Razume

se

da oni mogu

da budu

i akustiCni, takbilni itd.,

vee

prema tome koja je vrsta culnog

doeivljaja

u pitanju.

Mur je ana.liziirao

uglavnom vizuelno

opa:lanje. On

smatra

da

treba razlikovati tr smisla ,videti , pa onda tr i vrste objekata

vizuelnog opa:lanja. Kad gledamo jedan m terij bni objekt onda

,videti ima

jedan

smisao

(i

jedan objekt).

Medutim, mi u jedrnom

drugom smislu

,vidimo

deo tog

materijalnog objekta

na

pr. po

vrsinu

okrenutu prema

nama. I

najzad,

gledajuCi

jedan materij alni

objekt

mi

u jednom

posebnom

(trecem)

smislu te rem

,vidd.mo"

culni podatak.

Filozofsko

pitanje

u vezi

sa culnim

podatkom

jeste: kakav

je njegocv odnos rprema samom opazanju s jedne i prema materi

jalnom

objektu

s druge strane Murov

odgovor

na

to pitanje

mo:le

se nazreti vee iz toga

sto

smatra

da je culnri podatak objekt Viide

nja, kao

.Sto

su to (u razliCitom

smislu)

rnaterijalni objekt

ll

nje

gov deo.

Pitanje

0

odnosu culnog podatka prema materijalnom ob

jektu ne postavlja se u

svim

slucajevirna, na pr. u slucaju haluci-

0

Op. cit



XXVIII

nacija, naknadnih slika

i

t.

sl.,

jer tada

materijalnog

objekta

na

prosto nema. Mur

odluC:no

odbija

da

materijalne objekte

iizjednaCi

sa

kombinacijom

Culnih

podataka, aili nece

ni culne

podabke

da

izjed

naci sa materijalnim objektima. Culni podaci su posebni objekti

opazanja. Pa

ci:pak,

to

treba na I'oCito ista6i, ur

je dugo

zasturpao

jako cudno glediste

po

kome

je

culni podata:k deo

povrsine

mate

Iijalnog objekta. To

mu

je naravno diktiralo

i

odgovarajuce

shva

tanje odnosa izmedu

Culnog

podatka i opa2anja: Mur je dugo sma

trao

da eulni podatak postoji

i

kad nije

opa.Zan.

Jednom

recju

kao

realist

Mur je

(barem

sve

do

duboke

sta

rosti)

objektivizirao culne podatke.

To

se savrseno

sla.Ze

sa njegovom

objektiv:izacijom

pojmova

i

postavki. Kao

sto

sa ~ ~ a n o v i · s ~ njegove

teorije znacenja sema

sveta

ukljucuje 1) matenJalne

obJekte,

2)

pojmove

i posta,vke van

svesti i. e z a v L : n ~ d

"?je i 3) sa:r:m svest,

tako sa stanovista njegove analize opazaJmh

1skaza

ova s ~ m a sa:-

drZi: 1) materijalne objekte, 2) culne podatke

van

opazanJa 1

nezavisno od njega i 3) samo

opaZ.anje.

* *

Mur je

u

oblasti

etike objavio dve knjige: ,Principi

etike

i

,Etika . Pored toga, on je

u knj·izi

,Filozofske studije objavio

i

dve

rasprave:

,Koncepcija intrinsicne vrednosti

(The

Conception

of Intrinsic Value) i ,Pri:roda moralne

filozofije

(The

Natwre

of

Moral

Philosophy).

Na

jednom simpozijumu

1932

Mur

je Citao re

ferat

pod

naslorvom

,Da

li je dobrota

kvalitet?

(Is

Goodness

a

Quality?)

i

iste godine

ga

objavio.

U

Silpovom

izdanju

posvecenom

,Filozofiji

Dz. E. Mwa ,

od

ukupno oko

150 stran ica

,Odgovora

mojim kriticarima , ur je

stoti:nu

posvetio etickim

i aksiolo81cim

pitanjima.

I

na onim mestima

na

kojima govori

samo o

,et i&om

sudu i ,etici on ustvari

misli

ne samo na

moralni, nego i uopste

vrednosni

sud, pa prema tome

implicitno

i na ak:siologiju. U pri

kazu njegovih shvatanja

ja cu,

naravno,

postupati na

isti nacin.

Zadatak etike Etika

po Muru

ima

dvostruki

zad<lJtak.

Osnovno

pitanje

sa

kojim se svaki

etiC.ar

srece

jeste: ,Sta

je

dobro (rdavo)

?"

Medutim,

ono

ustvari ima tri razli

Cita

znacenja,

pa

ga treba razlozHi na

tri

pitanja: 1) koje

vrste

stvari su

dobre

(rdave)?;

2)

koje

pojedin cne

stvari

su

dobre

(rda

ve)? i 3) kakvo je zn cenje tennina

,dobro (rdavo) ?"

Dok na

prvo pitanje

etika odgovaa:a,

dotle

drugo ne spada u

n_jen d o m ~

jer

se ona

kao

nauka bavi utvrdivanjem vrsta dobrih (rdav1h)

stvari a niik.ako pojedi:ruih dobrih (rdavih) stvari, posto

njih

ima. •

b e s k o ~ a C : n o

mnogo.

Pored

odgovora

na prvo, eticar mora da odgo

vori

i

na trece pitanje. Moralni jezik

sluZi

se

i

drugim tenninima:

,ispravno-neispravno ;

,treba-ne

treba ,

,duznost-nije

duznost

i

t. sl. Go;rnje

distinkcije

treba praviti i u odn:osu

na

njih.

Ima

mesta

na kojima Mur oznacava prvo pitanje ,funda

mentail.nim"

i ,p1imarnim

u etici.

Uprkos toga on se njime bavio

XXIX

samo u

,Principima etike i veoma malo

u

,Etici . Pa i

u njirrna

najvise je

bio preokupiran

ta·ecim pitanjem; kasnije

iskljucivo

njime. Drugim recima, M w je smatrao da etika treba da se bavi

i vrednosno-nonnati:vnim i meta-etickim problemirna; iako je vred

nosno-normativne

zadatke

u

svojim

izj v m

stavljao na

prvo mesto

i

time ostajao

u

tradiciji, on

je

u

pr ksi

prevashodno bio meta

eticar, inaugurisuCi na

taj

nacin danas vladajucu

preokupaciju u

moralnoj

fiilozofiji.

Ovde

ce, zbog

toga,

bi:t,i reCi samo o njegovoj

meta-eti&oj koncepciji.

ntrinsicno dobro

R je

dobro

(kao sredstvo za S

Q

je

sredstvo

za

R

. . . .

Q je

dobro

(kao

sredstvo

za

R)

P

je sredstvo za Q

p je

dobro

(kao sredstvo za Q)

6

,Prirodni je

Murov termin; otud i njegov naziv

naturalist icka

falacija". Kao sto cemo kasnije videti,

Mur

nikada nije uspeo

da

na

zadovoljavajuci nacin definiSe znacenje ovog termina. Medutirn, njegova

upotreJ;>a ?vog

termina

otprilike je

jednaka terminu

,ernpirijski". Uosta-

lom, v1decerno

da

se

Mur

i

sam

slozio dabi jedna u sustini

takva

defi-

nicija, koju je predlozio Brod (C. D. Broad), bila ispravna.



XXX

njegove

• ,Principi etike , ,Nolit , Beograd 1963, str.

lL

Odsada cu ozna

cavati sa

,P.

E."

s Ibid., str.

38-39.

9 Objavljena u i:stoj knjizi.

XXX

sada ,siguran da ,prirodno

svojstvo ne moze

da

egzistira

u vre

~ ~ ~ ~ ~ : : : . : _ : ; ; r r ~ : ; , . . . . : . ~ P : ; T I . . : : : r : : · o : : : d r i ~ o : : ' f : g : : : : o ~ b : ' : : i i k ~ t ~ a ' ; cla:kle, u tom pogle£iu ono

se vrse ne raz 1

uJe

o ne-prirodnog

s v ~ j s t v a . f O v a

sugestija koJU ·

sam

dao

u

PrmcLpLma

rzgleda

rm

sada l ' t i a J n j ~ glupa i

izopacena.

10

Mua: se

sada

sla:Ze

sa Brodom

i u tome

da

I' irodno svojstvo

nije

.deo priro

og o Je ta. ' .: o e J ·

odgovora

Brodu ur z '

JU-

guje

owm

reoma:

,Ptrema tO'fne,

ja

se sla:Zem da u

Principima

rrisam

dao n.i:kakvo

odrzivo

objasnjenje

0

tome

sta

sam podrazwnevao

kazujuci

da ,dobro'

nije prirodno svojstvo"11

Osvrcuci

se

i

na

svoj poku8aj

u

,Koncepciji intrinsiene vred

nosti da

,jasno

obj:asni" razliku izmedu

dve

vrste

svojstava, Mur

priznaje

Brodu

da

u

tome nije uspeo.• On tu ovako

interpretira

sebe

(tamo). J edna stvar ima dve

vrste

svojstava:

}

intrinsiC:na;

to su ona koja ,zavise "edino

od

intrinsiC:ne prirode te stvari;

dele

se na a pnrodna i b) ne-pnro a;

ne-mtnns1cna;

to

su

ona OJ a

•

i s e jed:ilio

od mtrilisrcne

plirode te stvarr. Oogledno Je( Ia

covek mora da zrra kaikvo

znacenJe

Mur

dtje

terminima ,intrinsiC:na

priroda

i

,zavisiti

jedino od

nje ,

da bi mogao da ga

razume.

To

nije sasvim

jasno iz

,Odgovora

" Zato cu ipak biti prinuden da

se dh·ektno obratim ,Koncepciji intrinsiene vrednosti ; sledece

me

sto,

iako

neposredno ne govoni o intrinsicnom svojstvu uopste, vee

samo o intrinsienoj

vrednosti,

ne-prirodnom intrinsienom

svojstvu,

verovatno

moze da

baci malo svetla: Kad

se kaze da je jedna vrsta

vrednosti

,intrinsic na to samo znaci da

pitanje

d li je

jedna stvar

poseduje i u kom

stepenu

zavisi jedino od intrinsicne prirode stvari

u

pitanju . . . . . . . . . . . . . . .

Kad

s

obzirom na

rna

koju posebnu

vrstu

vrednosti ka:Zem

da pi -

tanje da

li

je i u kom stepenu nesto poseduje

zavisi jedino od

intrin-

sicne prirode stvari u pitwnju, ja hoeu da kaZem dve razlicite stvari

u

isto

vreme.

Hocu

da ka:Zem

1)

da je

nemoguce

da sti ii.:k:tno

jedna

i

ista stva;r poseduje tu vrstu vrednosti u jedno vreme l l u jednom

nizu

okolnost:i, a da

je ne

poseduje u

drugo vreme ll

u drugom

nizu okolnosti; i

da

je podjednako nemoguce da

je poseduje

u jed

nom stepenu u jedno

vreme

l u jednom nizu okolnosti, a da je

poseduje u

razlicitom

stepenu u drugo vreme i l l u razliCitom nizu

okolnosti... . . jf . . . . . . . . . . . . .

(2)

drugi

deo

onoga

sto

hocu

da

ka:Zem

jeste

da

ako

data

stva:r

poseduje

rna koju

vrstu intrinsi.cne vrednosti u

izvesnom

stepenu,

onda ne samo

da

ta

ista

stvar mora

da

je

poseduje u istom stepenu

pod svim okolnostinla, vee

i

bilo koja stvar koja joj

je

potpuno

slicna

mora takode

da

je poseduje u potpuno istom stepenu pod svim

okol

nost1ma. Ili da damo tome odgovarajueu negativnu foa:mu:

nemoguce

je

da

je od ove

dve

portpuno

sliene

stvari jedna poseduje

a

druga ne,

ili da je jedna poseduje u jednom a druga u drugom

stepenu.

12

Ji da se vratimo MUTovom

,Odgovoru

. "

i

tamosnjoj

i.nterpretaciji vlast1tih

shvatanja

u ,Koncepdji

intrin-

o

,F.

Dz, E. M.",

stT.

581-582.

11

Ibid., str. 582.

12 ,Philosophical

Studies ,

London,

1922, str. 260-261.



XXXII

sicne vrednosti""

U naporu da odredi 1·azliku i:zmedu prirodnih

i

ne-prirodnih

d.ntrinsicnili

s-:rojst:< v<l:,

je,.

k ~ e ,

.

~ o .

rekao:: ,

(I)

ne samo da

bi

kompletno ne1JbraJanJe pnrodnih lntnn_sli':niih SVOJStl3;va

dalo

kompletnu

deskr::Lpciju, nego:

i

. . . .

: ~ ' ~

nikak:Va

d e s k n p ~

cija, koja

ne

bi

nabrajala

sva

pnrodna mtr.ms1cna svoJstva, ne b1

mocrla

da bude

kompletna.

I

ja

sam takode rekao (II) : . . . ·

nesto veoma

razlicito:

nrume da prirodna

intr:insiena

sv?Jstva _ lZgleda

da

opisuju

intrinsicnu prirodu

onoga

sto

l posedUJe U

Jednom

smislu u kame ih preilikati

vrednosti

:rrikad ne

o p ~ u j u . '

Mur

dodaje

da

u

ono

vreme nije

bio

s-:restar:

. d ~

s ;

(I)

1

(I )

potpuno

razliCita objasnjenja. On smatra da

Je

obJaSnJenJe.

za

r.c:-zliku

1zmedu

prirodnih i ne-prirodnih intrinsi,?rih s v ~ j ~ t a : v a _koJe daJe

_(I)

,l?-eodr

Zivo",

jer je (I) naprosto

pogresno.

O b J a s n J e n ~ e pak

k<:Je. a J ~

(II)

..

mocruce je

da

je istinito".

(I)

je

pogresno,

Jer desknpClJa _Jedna

~ t v ~ i

moze

da bude kompletna cak ako

se i i s p u ~ t e . one pr1r?dne

intrinsicne ke1Jrakteristike koje druge

takve

k a r a k t e n s ~ e p o ' : ' l ~ e za

sobom.

Bas

zbog toga, nastavlja Mur,

l ~ a z l i k a _ i : z m e d u

p:·1rodnih ne

prirodnili

intrinsicnih svojstava ne

maze bitl u

tome

sto,

da

b1 de

skripcija dotiene stvari hila kompletna, sva prva moramo da po

menemo, a ffi Llga ne moramo.

Po

Mmu (II) je sugerrii·alo da ,postoji

jedan

smisao reci

,opisa<ti' -

jedan

od smislova u kojima se

ta

rec obieno ~ p o t r _ E ; b l j a v : a

- tako da covek,

pripisujuci jednoj

stvari

svojstvo koJe

ruJe p n

rodno intrinsicno

svojstvo,

uopste

je ne

opisuje,

dok ako

joj

pri:

pise prirodno

intrinsieno svojstvo

on je uvek

opisuje

do

i z v e s n ~

mere

mada, nara'VIlo, deskripcija maze

biti veoma n e o d r e ~ e n a _ Q

veoma daleko od kompletne."14 Medutim, Mur

odmah p r Q z n a J ~ :

. Da

se

to

razjasni

bilo bi

neophodno da

se specificim smisao ,opl

~ a t i

koj>i

je u pitanju;

ja

nisam vise u stanju da to

umnim

sada

nego sto

sam

onda bio."15

Pooto Brad, prema

vlastitim

reCima, nije mogao u Mu

rovim

spisima

da

nade

zadovoljavajuce

objasnjenje

razlike izmedu

prirodnih

i ne-prirodnih svojstava, on

daje

sledece:

,Predlaiem

da ,prirodnu karakteristiku' opisemo kao svaku kara kteristiku koje

ili (a) postajemo svesni inspekcijom

nasih

culnih podataka i l i intro

spekcijom na5ih iskustava,

ih

koja je (b) potpuno

definljiva pornocu

karakteristika prethodne

vrste, zajedno sa pojrnovima

uzroka i

stva:ri

(substance)

. . . . . , N e - p l i ~ : o d n a kankteristika bi hila episternolosk:i

ouisana

negativnim

terrninirna izvedenirn

iz

gornje epistemoloske

ct'eskripcije

,p1irodnih'

ka.rct.L;:.telistika.

Jedna

karakteristika _bi

hila

ne-p1irodna

ako (a) niko ne bi

mogao da je pootane

svestan mspek

cijorn svojih culnih podataka ili i n t r o s p ~ k ~ i j o m

~ : V o j i ~ ~ k u s t a v a ,

i ct.L;:.o (b)

nije

definljiva pomocu karaktenstika

koJlh

b1 _covek .I;?

sta·o svestan na ove naCine, zajedno sa pojmovima uzroka

1

stvan. "

16

1:1 ,F. Dz. K M.", str" 585.

14 Ibid , str. 590.

H Ibid . str. 591.

n Ibid.;

str. 62.

XXXIII

Mur na to ka.Ze

da

je sasvim moguce da je Brodova odredba istinita

dodajuci - ~ ~

_to

~ s t ~ : ; r e m e n o moze biti slueaj i sa njegovom (II)

,KoncepClJl

mtr1ns1cne

vrednosti",

o Cijoj je interpretaciji maloeas

bilo reCi.

" D ~ s a d a smo ?d;_li

s±.a Mnr _podraZ Jmeva

kad.a

kaie da je

,dobro

. Piost?· n e d e ~ m l 1 v o

1 ne-pnrodno

svojstvo. A sada

nesto .....,_

o nJegovo ~ d n

1

da

ga sazna erno 1S UC1Vo m

UQClJOin.

a razliku

od na

r "zma. po

kome

su posfuv

eo

(intrfu

1

-

Slcno.

:dObrorn" analitiCke rirode Mur smatra da su one sinte

lC

e

1

lSto'VTerneno nu.Zne.

Iz

Cinjenice

da jedna

s:tvar

;ima

izvesne

f i n r o ~ n e

m t J J : ? l i 5 1 ? n ~

odlike, po Mum ,sleduje" (follows)

da ima

i

n e ~ p n r o d n o . m t r m s a ~ n o s':ojstvo ,dobrote",

ali ne i

obrnuto .. T.a i

t ~ v a

v ~ z a I Z r n e ~ u

IZvesnih ne-etickih

i

eticke kara:kteristike jeste

nuzna, Jer

postoJl

potpuno nezavisno od bilo kakvih okolnosti I

to

s v o j ~ t v o ,doMote" i njegovu

sintetiCku

i nu.Znu povezanost

iz

vesmrn plirodnim svojs:tv:ima saznajerno

neposredno,

intuicijom. Za

t a k v ~ postavke lVIUT jos cesce

od

izmza ,intuitivna"

upotrebljava

t e r ~ r u n ,sarnoocevidna": ,Stvarno, iz znacenja dobrog

i

rd:avog sle

duJe

da su sve

takve postavke,

da se

izrazrl.mo Kantovim terrninom

, s ~ t e t i c k e ' : sve

one

na

kraju

moraju poCivati na nekoj postavcl

~ O J a

~ e p ~ o s t o mora usvojiti l

odbaciti,

koja

se

ne rnoze logiCki

1zvesti r 1z kakve illuge postavke. Ovaj rezultat . . , m q ~ ~

se

drukCije

izraziti tvrdenjem da o.s:novni

principi

etike

rnoraju

b:fi'fSamoocevidril

j

. . . • .

raz

.sarnoo a' znaCi stvarno

d:a

·e

ootavka

ko

a

·e tako na -

zvana

oeevidna i l i istLnita

prosto sama po

sebi

~ e § n

m

_ LZ ~ C i J k ~ e acruge p o s t a v ~ e : F '

Ali k <:

c ~ : n o se

obezbediti

da

n se od vidom postavke

da Je nesto zntnnszcno

dobro. dobro

o sebi ne

provuce

postav

da e ono ~ a m o

neintrinsicno

dobro, dobro kao sre

stvo.

Za to,

po

. ~ ' U , slUZl , r n ~ t o .

~ . o aC1Je

·. a;: se u rnlS a apso u o izoJuje

1

uzJ:na kao

da

lSklJU,?VO o ~ a postOJl. Ako tada ,nepooredno vidi rno"

?a Je ~ o b r a , ~ znaCl da Je dobra po sebi, jer smo je prethodno

rzolovah

od s ~

uslova,

okolnosm, pratilaca, posledica

i

t. sl.

.

Ono sto se odnosi

na

,intr:insicno dobro" po

Muru se

; 1-tttatLs

f.utanazs

odho&l 1 na .,mtrinsieno rdavo".

Dobro rdavo) kao

,Inhinsieno

dobro" Mur sada kori-

sredstvo

sti

da

definise

,dobro

kao

sredstvo":

kao

. . . • sredstvo je dobro ono sto proizvodi efekat

koji je

mtnns1cno

dobar. Da se i

ovde posluZimo vee prikazanom

semorn

etickog

zakljucivanja:

S

je

dobro (po sebi)

R je

sredstvo

za S

R

je

dobro (kao

sredstvo

za

S

itd.

17

,P.

E.",

str.

122-123.

III Principi etike



XXXIV

Sud-zakljuCak

,R je dobro (kao sredstvo) polazi od intu

itivne premise

,S

je

dobro (po s.ebi)" i tvTdi ,R

je s ~ · e d s ~ v ~ ,

za

S , tj.

da

je

to

i takvo S posled1ca R-a. Dok,

sud

o

? m ~ 1 c n ~

dobrom (,S je dobro ), po Muru, ne podleze d o k a z i V ~ , n J U v:._

je :i:ntuitivno

~ z v e & t ~ , d o t l ~

~ ~ d . o

,dobr?m kao

_sre:Jstvu

(,R

Je

dobro )

poc1leze,

on

Je emplTlJSki proverlJlV. Za 1

~ k u

09 suda

_o

intrinsieno dobrom,

sud o dobrom kao sredstvu

mJe. nuzno, un1

verzalno

istin:i:t,

jer kao

empirijshl zavisi

od

oko.Jnostl.

Ono sto je Teceno

0

,dobrom

kao

&redstvu", po Muru,,

mutatis mutandis

odnosi

se

i

na ,rdavo

kao

sredstvo .

Jedna od

stvari koju svako ko

nesto

Kritika tzv.

natu Muru

uvek asocira

sa

njegovim

~ m e -

.. k

zna

o

ali

ti k

ralistwl;:e pogres e nom jeste. a r ~ e n a t . protiv l{}aturr ·s c ; ,

porrreske". Sta m·de naturalisti 1 kako IZgleda t J argumenat ·

b

Naturalist

ee TeCi

da

,dobro po definiciji

stoji

n ~ e s t o

empirijskog

(prostog

i l i

sloienog)

svojstv<>: Q·elaciJe (proste

~

slo

iene. Murov

protiv-a:rgumenat tece o t p ~ i l i k e ~ c v a k o . Kad.

b1. ,d?

bro po

definiciji

bilo T

(to

sv?jstvo

1li .

~ l a C l J a \ , onda

b1

p ~ t a n J

da Ji

je

T dobro? bilo tautolosko (,da h Je T T?, ) onda. 1 bes.

;cisleno.

Medutim, ovo pitanje

nije

nikad

t ~ u t ? l o s ~ o . l

b e ~ n u s l e ~ ~ '

to pored

ostalog

pokazuje Cinjenica ima ~ J u d i kOJl ~ ~ } - ~ C l , , ~ J ? ~ . e

do

bro

i

niko im ne

maze

odvratlti da J€ to a n ~ t i c k i n a l i e ; . s t ~ ~

b · ·

T

t

d e

n a t u ~ ·

s

ac1 -1

iskaz. Iz

toga

sleduje da

,do ro

mJe

,

J.

a J •

definiens ,dobrog pogresan.W

.

Citalac

ce

se lako

dosetiti da Murr

ne

moze

da

1ma

nista

protiv

naturalisticke interpretacije ,dobrog.kao

r e d s t v ~ i

da premc_l

tome njegov

argumenat

nije u.smeren

na

IlJello

obaranJe .

On n a p a ~ a

samo naturalisticku

definiciju

,intl insicno dobrog':. Istma, p o s , ~ o J e

dve vrste naturalista: jedni priznaju ova dva srmsla , d o b 1 ~ o g , a

druo'i

kao na

primer Djui,

tvrde da je

,dobro'· uvek

mstru

m ~ ~ e prirode. Znaci.

da

je. Murov

argum:nat

c l i r e k . t ~ o 1v:=ksp1i-

c1tno uperen samo protiv pmh. Zbog toga ce ovde b1ti rec1 samo

o njinla.

I ovoga

puta

pomoCi

eemo

se onom semom vrec l]{}snog za

kljucivanja.

Naturali.sta

bi naravno tvrdio da u sudovima ,P.

dobro (kao sredstvo za

Q) ,

,Q

je

dobro (kao

::>red.stvo

za.

R)·'

1

,R je

dobro

(kao sred.stvo za S)

, ~ o b r o ' ·

. s t ~ J l .

n . ~ e . s t o J . e ~ o g

empirijskog svojstva,

kao

i

to

da su ti sudow . s m t e t ~ c ' ; o - e m p ~ n ] s k e

postavke. Kao Sto sam vee rekao, Mur bi

se

sa trme

_sloZI?.

U o ~ t : : U ? ~ '

niko

to

nikada nije ozbiljno d<wodio u

pitanje.

C a ~ 1 a:"tiko;ePutnrolsti,

sa

kojima se

ja

sla:Zern, ogradili bi se .samo utoliko

& ~ o

b1

~ ~ k l i da

to vaZi samo za jednu, kognitivnu ili

d e s k r i p t i v n ~ m : n ~ n Z I _ J U

zna

cenja takvog ,dobrog ili suda u kome se ono p O J ~ ' : l J U J e , ~ e r

or;.?

pa

acnda i

taj sud, istow·emeno imaju

i_ e k . s ~ a k o g r n t i v n e dimenZIJe

znacenja.

Jedino

je ,intrin.sicno d o ~ r o P?Jam ?ko

k<;>ga se

~

sukobljava sa

naturalistima.

Naturalista

b1

tvrdio da s u d . ~ Je

d:o<bro

znaCi ,S je T , gde T pred.sta:vlja po:r;.o:vo jedno e n l p l D l ) ~ , ~

svojstvo i l i

relaciju,

samo

naravno

ne vise . " ~ l t i s r e ~ s t v ?

:za : r ; . e s ~ ,

sem toga on bi

rekao

da

ta

postavka u kOJOJ se poJaVlJUJ€ ,mtrm-

XXXV

sieno

dobro nije

vise

sinteticko-empirijska kao sto je .slucaj sa ..in -

strumentalnim

dobrom nego analiticka ili tantoloska

po.stavka;· tj.

definicija.

Nju - to je vaino

uociti

- naturalizam

ne

predstavlja

kao tzv.

ugovornu

definiciju (vlastiti predlog za znacenje ,dobrog ),

vee kao tzv. informativnu definiciju (obavestava 0 aktuelnom zna

cenju ,dobrog ). Mm·

smatra da

je

sve to obmio

svojim kontra

argumentom, a

kao resenje nudi

ne-prirodno, neempirijsko svojstvo,

namesto koga ,int<Iin.sicno dobro treba da stoji, zbog cega

je

onda

i

sud

u

kame ono figurira sinteticko aprioma

postavka.

Treba ne treba),

duznost nije du-

znost) i ispravno

neispravno)

Posta je ,instrrumentalno

dobro defi

nisao pomoeu ,int:J.in.sicno dobrog , Mur sada

prvo (a time

posredno

i

drugo)

koristi da defi

nise

druge

najopstije eticke i w·ednosno-nor

mativne

termrine.

"' .. T r e ~ a i , d ~ Z : n o s t : ' s_c: po Muru sinonjmj Covek ..treba

da

U l l l l 0'R>sto ce pro1zvesti vzse dobrog nego ijedna druga (za

nje-

a

moguca)

ernat:J.vna ra . o mu je i , uznos.

··.

a raz . u

ocr ,,treba il , d u ~ o s ' f u : : - , ,1Spra:vna" je ona radnja koja

donosi isto

t o l ~ k o . d o ? ~ o g

kolik<;> 1

rna koJa alternativna

(za

njenog izvrsioca

m o : g u c a ~ i l i ne ma nJe nego ~ i l o koja alternativna. Drugim

recinla,

nase:r;.:. lZ?oru moze da stOJil na raspolozenju neko.Jiko ispravnih

r ~ ~ J l ,

~

samo jednu njih

tre.ba

izvrsiti,_

tj.

samo

je

jedna

od

~ J l h

duzrwst. Takve razlike, medutim,

nema

kada

su

u pitanju .

ne

I S p r ~ v n o " ,

,ne treba i ,nije duinost . Sva tli term ina

su

sinor{irru.

,Ne1spravno je, i l l ,nije duznost , dli ,ne treba uCiniti onu rad

nju koja

proizvod :i manje dobrog nego bilo

koja

alternativa.

Murovo kasnije

kolebanje izmedu

realistickog kog-

nitivizma

i

emoti

vistickog anti-

kognitivizma

. ~ r e d .sve osti-ijom i ubedljivijom kri-

tikom

nJegovih shvatanja kao i pred

resenji

ma

koja je nudio

emotivizam,

Mur nije

mo

gao

da

ostane ravnodusan.

Dokaz

za

to

je

njegova chlsku.sija sa Stivensonom (Steven

son) 1942. godine.1

8

Ona

se

vodila

na primeru

suda

,Brut je po.stupio

ispravno

ubivsi

Ce

z . a ~ ~ · N a ? . ~ l . I ~ ~ : o t ~ u r u ,

Stivenson ovde tvTdi

da postoj

,bar

jedan

tlp1cno

. e t i c ~ 1

·

s ~ s a o

ovog suda

kada njime

1)

autor tvrdi

da

(u

vreme lSkaZlV.anJa)

odobrava Brutov

po.stupak i (2)

ne

tvrdi niSt.a

drugo

sto bi

moglo biti istinito i l i laino, iizuzev toga onorra

sto

to

za

sobom

pocvlaCi, na pr.

da

je Brut

ubio Cezara.

Na ;snovu

1) i (2) ?tivenson daje sledeCi analiticki model ovog suda (u ,bar

jednom tlpieno etickom smislu''):

,Brut

je postupio ispravno ubivsi

Cezara = , Ja odo:bravam

Brutov

postupak; odobrite

ga

i vi ta

kode.

Mm· kaie da i dalje odbacuje 1). To znaci da iz .analitic

kog modela

treba

izbaciti prvi, kognitivni deo. Mnogo je

verovatnije

18

U lmjizi ,F.

Dz.

E.

M.

Stivenson je objavio

raspravu

,lVIurovi

argumenti protiv nekih formi etickog naturalizma" (Moore's Arguments

against some Forms of Ethical Naturalism), a

lVIur mu

je opsirno

odgovorio.

III*



XXXVI

- nastavlja

on

-

da sam

rullgi, imperativni cleo

(,Odobrite Brutovo

ubistvo Cezara ") modela

predstavlja

znacenje

suda. U tom slucaju

trebalo

bi reci da sud

samo implicira,

a

ne tvrdi, da

autor

odobrava

Brutov

postupak.

0

(2) Mur

ka.Ze

sledeee: Ja sigurno

mis1im

da ocvaj

chllgi

cleo Std.vensonovog gledista

moze

biti

istinit: to

ce reci, ja

sigurno

mislim

da

ne znam da

nije istinit.

li

to

nije sve. Ja sam

sigu:rno

u izvesnoj meri sklon da w...rislim da jeste istinit i da je stoga moje

vlastito ranije

glediste pogresno.

A misleci da je prvi cleo Stivenso

novog

glediSta

pogresan,

to

znaci

da

sam

u

izvesnoj

meri sklon

da

mislim

da

postoji

bar

jedan

,tipieno

eticki'

smisao recenice ,Brut

je postupio ispravno

ubivSi

Cezara', takav da jedan covek,

kojii

bi

ovu

recenicu upotrebio u onom smislu i

upotrebio

je na takav naCin

da hi se

s

pravom moglo reCi da tvrdi da j e ova Brurtova radnjb.

bila

ispravna,

pri

svem

tom ne hi tvrdio

niSta

sto

bi

moglo biti

dstinito

i l l la.Zno,

izuzev, mozda, da je Brut ubio Cezara:

to

jest,

niSta

o

Brutovoj radnji

•izuzev naprosto

da se ona odigrala.

I

iduci

dalje od Stivensonove oprezne tvrdnje,

ja

sam ja ko sklon da

mislim

da,

aka postoji

bar

jedan ,tipicno

eti&i' smisao za

koji

su

ove

stva;ri

istinite.

onda su one istinite

za

sve

,tipieno

etiCke'

smi-

slove.

Tako da

sam u

izvesnoj

meri

sklon

da mi:slim da

jedan

covek,

koji

bi

mogao

da

u

bilo

kom

,tipieno etiCkom'

sm islu tvrdi

da je Brutova radnja bila neispr:avna, ne bi tvr·dio lllista sto bi

moglo

birti

istinito

i l l

la.Z:no,

izuzev, mozda,

da

se Brutova

raclnja

odigrala - ne

vise

:nego

ako

hi rek.ao ,zatvor.iJte vrata, molim',.. Ja

sam sigur:no u izvemwj

meri

sklon da mislim

sve

to, i da je stoga

ono, sto je ne samo kontrad iktor:no, :nego i kontra; r:no u

?dnosu

na

moje

ranije

glediste, istinito.

li o:nda, s dJ:uge strane,

J a

sam

takode jos uvek u

izvesnoj

meri sklo:n da mislirrn da m?je. ranije

glediste

jeste

isti:nito. A

arko me pitate kome

sam

o

oVlh

mkom

patibilnih

gledista viSe

sklon, mogu jedino

da odgovorr.u:n

da

n a : p : · ~ t o

ne znam da li sam viSe sklon jednom ili chllgom. - Ja rrmslim

da je ovo barem poStena

izjava o

mom sadas:njem

s ~ : r u ·

.

U

vezi

sa

tim

Mur prebacuje Stivensonu da ruJe naveo ru-.

jedan pozitivan razlog za svoje gled iste i dodaje d:a.mu u 'Prilog

vla-.

stite koncepcije

govmi to sto ,izgleda da su t v r d n ~ e .elva coveka. ,X

je

ispravno"

i

,X

nije

ispravno"

logi&i

i n k o m p a t i b i h l ~ .

Kad

,.b1

bilo izvesno. Stivensonovo gledd.Ste bi palo. Meduiim, ,'lZgle.da · mJe

isto

sto

i ,jeste" - rezignirano priznaje Mur; ba:S z a ~ 9 s t ~ J e mesto

za

Stivensonovo objasnjenje da se radi samo o razilaze:nJU u sta

vovima

a

ne

o logi&i

inkompatibil:nim

t v r ~ j a m a . v d ~

se ponav

lja

Murovo

kolebanje.

On je :navodno

u 1ZV€SilOJ .men.

s ~ l o ?

p

1

izna da je Stivenson

pravu,

~ : a dakle.

radi o .

a z 1 l a z e n ~ ; ~

slienom

onom izmedu dvoJlCe

od

koJ'lh Jedan kaze

,IgraJmO poker

,

a drugi

oogovori

,Ne,

slu5ajmo neku

plocu".

No: s cJ_ruge s t r a n ~ •• u

izvesnoj meri on je

sklo:n

da il dalje sma:tra da

Je

nJegovo

gled iste

istinito. .

Ovo su

reCi koj·ima

Mur zavrsava

d i s k u ~ j u .

sa Stiv:msonom;

,Moram po:novo

da

ka.Zem da sam sklon

da rruslim da

,rspravr10

19 ,F. Dz. E. M.", sh· 544-545.

XXXVII

u

svim etiCkim upotrebama,

a,

naravno,

takode i ,neispravno',

,tre

ba',

,dliZnost' . . . nisu

uopste imena k a : r a k t e r i s t i ~ a .

da imaju

samo

,emotiwro znacenje' 1 nikakvo ,kognitivno': a ako ..je to istina za

rtjiR, moia

tlfkode

bJJ tr Stiii8:

1 za

,dobro" u smislu

kojim

sam se

najvise bavio. Ja

sam sklon da rrrislim

da

je

to

tako, ali sam

takode

sklon da mislim da nije

tako; a ja

ne znam cemu

sam

vise sklon. "20

20

Ibid.,

sh .

554.



XXXVIII

redenju

sa

dva vee pomenuta,

jos se

vise

istice

slabost treeeg

naCina

analize

ked Mm·a -

analize kao inspekcije,

Vee

sama cinjenica

da

Mur

govmi o

inspekciji,

istovremeno

kao

o

analiti&om postupku

i

kao

poslednjoj

instanci

koja odlucuje o korektnosti ;rezultata druga

dva

postupka,

-

prilicno

jasno to pokazuje_ No,

nezavisno od toga,

sasvinr je

neprihvatljivo

glediste po

kome

je analiza jednog pojma,

odnosno

postavke, njihova inspekcija, Kad bi to bila samo metafora

niko

ne bi

mogao da

ima nista

protiv. Medutim,

Mur

ovaj

naCin

izraiavanja shvcvta

sasvim bukvalno. Drugacije i nije mogao kada

je

vee znacenje,

dakle pojam

r

postavku,

predsta:vio

kao

realno

po

stojeei

entitet

nezavisan

od

svesti

i van

svesti. Posto s taj

entitet

znacenje nalazi ispred svesti,

kako to

Mur

voli da kaie, onda

analiticar treba

da izvrsi

njegovu

inspekciju.

Ali,

kad smo vee kod

njegove odrr:edbe

pojma

,znacenje ,

da o tome kaiem jos

nekoliko

reeL Kao sto smo kazali, Mm· je

umnogome

antimetafizicki raspolozen. Medutim,

svojim

hipostazi

ranjem

pojmova

i

postavki

on, hteo to i l i ne, grac1i jedan metafizi&i

svet. J er u iskustvu nema

nij

ednog podatka koj:i bi govo:rio u

prilog

nezavisne

egzistencije pojmova i propozicija.

Doduse,

filozofija po

neka:d ima potrebe da

onesto i

postulka da-bl

ob asnila iskustvo.

To

pravo niko ne

bi mogao

a o uzme m l l i lL

Sarno

sto

os

Je

Cinjenica da

Mur nije

tako

shvatao

svoju tvrdnju o

nacinu

egzi

stencije

znacenja.

Sem

toga, Cak

i

da je pretendovao

samo

na status

postula,ta,

Mur nikako

ne

bi mogao

da opravda taj

postulat.

Jer

u

fenomenu znacenja· nema nicega

sto

pojmovi

i postavke

shvaeeni

kao iskljucivo mentalni

dispozicioni

entiteti,

ne

bi mogli da objasne,

da bi zbog toga

bilo

potrebno postulirati vanmentalnu egzistenciju

pojmova

i

postavki. Pandan

ovoj

Murovoj metafizici

u tretiranju

znacenja,

u

analizi

opaianja

predstavlja

hipostaziranje culnih

po

dataka. Ali da budem

fer prema

Muru: njegova analiza opazajnih

iskaza

je veoma suptilna i

dala je neke

trajne rezultate

od

kojih

savremena

gnoseologija m o ~ ·

da polazi. Ako cvpstralmjemo metafi

zicku sh·anu Mm·ove teorije

znacenja,

treba

ista6i cla

on

svojom

konceptualistickom temijom znacenja rizbegava> izvesne slabosti ob-•

jektne. Konceptualisti&a u

odnosu

na objektnu,

sigurno

predstavlja

visi stupanj u razvoju teoilije

znacenja.

Medutim, Mur ne

moze

da

izbegne

jednu

slabost

objektne teocrije. Za

njega se naime, odnos

izmed:u jezi&og izraza i pojma svodi na in1enovanje, kao sto je to

slucaj sa odnosom izmedu jezickog izraza i materijalnog objekta

u objektnoj teo'liji. Ustvari samo jedan

broj jezickih

izraza ime

nuje. Drugi, veoma veliki broj, Murova teorija znacenja kao ime

novanja ne moze da obuhvati. Da pomenem na pr. samo ekspresivnu

funkciju

nekih izraza.

Ali da

s vratimo njegovom analiti&om metodu.

Jedan

filozof

ovako

je opisao svoj prvi susret sa Mm·om_ Mur je naime

bio

prisutan kada je

taj filozof Citao

svoje saopstenje. Diskusiju

je zapoceo

Mm·

nervirajuCi

s

i

pitajuCi

referenta: ,Za ime boga

sta porn·azumevate

kada

kazete da

,

? " Referent, kome j

e

to bilo

jedno

od kljuenih mesta, nije uspeo

da odgovoli na

to ,jednostavno

pitanje. Jasnost, preciznost, definisanost

pitanja o

kojima s

ras-

XXXIX

pravljra i termina

kojima

se u raspravljcvnju sluZi, medusobna ko

herentncst

postavki

i t.

sL - sve su to

zahtevi

kDji su s u

ovom

veku, umnogome bas pod

Mru·ovim

uticajem, sve vise

probijali

u filozofiju. U

zemljama

u

kojima je filozofija na visokom n ucnom

nivou

nepostovcvnje

tih zahteva s pravom

s

kvalifik:uje

i l i kao ne

spowbnDst ili kao

uticaj rdave

skole

filozofiji. ·

Posto

je dosad bilo reci o anaJ:itickoj

strani

Mm·ovog filo

zofskog metoda ja sam i mcgao da mu dam brojne komplimente.

Medutim, Murov metod, kao sto smo

videli,

ima i jednu

dTUgu

stranu

-

to

je

pozivanje

na

zdrav

razum.

Tu

Mur nije ni

pliblizno

toliko znacajan i veliki kao Mur analiticar.

Tzv.

zdrav

razum

do

duse predstavlja koncentlisano iskustvo

covecanstva_

Bas zbog

toga

i on hi mogao da l3inieiiT'iteriJilin-z-a--j i'oceri.iTVi·ecinosti jedne fi

lozofske

temije.

Ald. samo posle brojnih

dmgih, daleko vainijih

kliterijuma.

A

mi smo vee kazali

da

ga Mur

uzima

kao glavni

probni kamen za

filozofske

tvTdnje Dodu5e,

kazali smo

i

to

da

Mur priznaje da zdravorazumska verovanja mogu biti i progresna.

Medutim, on ne daje krite1ijum

za

razlikovanje

istinritih

od neisti

nitih

zdravmazumskih tvrdnji.

Uprkos

toga on

polazi

od

izvesnih

takvih

tvrdnji i

ne poku5avajuCi da

ih

opravda, jer naprosto

smatra

da im opravdanje nije ni potrebno, Ustvari,

jedna

nauenija

i

kom

pletnija koncepcij

a filozofij e

morala bi da

ukljuci ne

samo analizu

osnovnih pojmova

i

principa,

pa i

zdravorazumskih, kojima se covek

u

svom odnosu

prema

svetu sluii,

vee

i

ispitivanje

njihorve opTav-

clanosti.

Razume

se,

gledano

istorijski, Mm·ovo pozivanje na zdr-av

razum odigralo

je

veliku

ulogu

u borbi protiv

metafiziCko-speku

lativne

filozofske

orijentacije. Mur jeuvek

izvlaCio

empirijske

impli

kacije filozofskih

tvrdnji

koje

protivrece zdravom

raw.mu.

Ako ie

sve

sto postoji

u

osnovi

duhovno, kao sto_

tvrde nek i filozofi,

zar

onda stolovi

i

stolice nisu mnogo slicniji

nama

nego sto

smo uve;

reni,

-

argumentise

Mm-.

,Doduse,

nek i

kaiu da

Mm·

suvise

buk

valno shvata

tvrcln

· e

metaiizicara. Stavise da iih

o

·esno

mter

pretira, jer

ih

predstavl·a

kao

em

iri

·ske

tvrdnje, o one trans-

cen 1ra]u sva o moguee iskustvo. Bilo o a

1

o, ' lUl'

J

ob]ekfivno gomo metaflzreare, ili da priznaju da im stanovista imaju

izvesne ocito neplihvatljive empirlijske implikacije, ili da

pliznaju

da

im tvrclnje transcendiraju svako moguee iskustvo_ A to je

rrmogo

doprinelo pov}afenju granice

izn1edu

naucno usmerene

filo

zofije i metafizike, W

Mislim da je Mm- mnogo

znacajniji

u kTitici tudih

gledista

nego

u vlastitim

resenjima. Odliean p1imer za

to je njegov ,Dokaz

spoljasnjeg sveta . On

je za:ista

veoma slab.

Poilazi

s od

premisa:

ovde je jedna n1ka

i

ovde je illllga I U.. ka.

Iz

njih se izvodi da postoje

dve

ljuclske ruke, a

iz toga

da

postoje na:jmanje dva

spolja:Snja

objekta. li

zar·

jedan imanentista

ne

moze da odgovoli ovako.

Mur

u

premisama

vee

izlazi

izvan granica neposredno

iskustveno

datog,

dakle

vee

implicira ono sto tek

treba

da

dokaze, Zakljucak

posle toga mora

vrlo logicno

da sleduje. Medutim, nastavlja imanen

tista, ja svojim

prevodom ovih premisa:

ovde

je

jedna mka

=

ovo



XL

je jedan

opaiaj,

ovde

je druga ruka = ovo je clr:ugi opazaJ, 1

po

stoje dve

ruke =

postoje

dva opaiaja, ostajem

u

granicama nepo

sredno

da:tog u ilskustvu. Iz

mojih premisa nikako ne sleduje za

kljucak o postojanju spolja.Snjih objekata.

s t v ~ je

Mur hteo -ydse

nego

Sto se

maze. Svaki pokusaj

?a se konstrmse dokaz u

stnktnom

smislu

za postojanje

materi

Jalnog sveta

mora da se

razbije

o neumoJ.jivu

logiku ima:nentisticke

filozofije: .ni iz 'edna

iskustva

ne moze

se

lo 'cki dedukovati za-.

kl'ucak o e zistenci'i neko n ·e ovo transcendentnog . ore

ata.

edutim, ambicija

se

moze umeriti.

Filozof

maze

da

pode

i

obrnutim

putem;

umesto da

istinitost tvrdnje o

postojanju

spoljasnjih

obje

kata

pokusa da dokaze

u procesu zakljuCivanja iz empirijski veri

fikovanili

premisa, on njenu ist,initost

maze da postulira pa

da

.(uzevsi.

je za

p r e ~ ~ :t::akusa d " iz

nje,

makar

veoma ~ o s r e d r 1 o ,

1zvede 1skustvenu ClllJerucu

uspesne,

odnosno

neuspesne

praktiene

delatnosti, i

taka opravda

pastulat o egzistencij i spoljasnjih obje

kata.

Ali

Mur je daleko

od

ove postulat-procedure, a pogotovo

od

zasnri.vanja

gnoseologije

na kategorijri.

prakse.

*

* *

. " O_d P.rve .?ojave Murovog glavnag etiCkog

dela

,Principi

e ~ e

proslo

~ e .

~ e

od

,r:ola

veka.

Otada skoro

da

se nije

pojavila

ru Jedna znacaJmJa knJlga

u

oblasti

meta-etike Ciji autor

nije

mo rao ~ a r da se kruticki

.razracuna

sa Murovom koncepcijom. Zato

RalS (R1ce)

opravdano

pJ.Se:

,Ne bi

bilo veliko preterivanje kad

bi se reklo

da

se

dosadasn

·a e ~ diSkus1 a u B ' m 1 1 Airier:tti

sasto

u

na

oru a se odcrovori

na

pitan

·a

koja

je

Mur postavio

u Principima

etike, a

na·rocito na ona oja

su

cen nrana

o o nJe

~ o v o g pojma ,naturalisticke pcgreske·. 2I PiJ.nliaen nJeg<J.Vom k 1 1 ~

til'tom natmaliiam 1li,

receno moJrm jezikom,

emphcistiCki

kogni

tivizam stalno je vrsio korekcije

i

poboljsavanja. Danas

dominantne

razli6ite varijante antikognitivizma

razvile su

se u

kritickom

pro

tivstavu kako

prema

naturalizmu, taka

i

prema predlozenoj Mu

rovoj

saluciji.

Ali Mur nije uticao samo na predstavnike

drugih

tipova meta-etiCke

teorije.

Medu

sledbenicima njega'Vag antinatura

lizma

nailazimo

na

jednog Rasia

(u

njegovoj prvoj,

realistiCkoj fazi),

Rosa,

(Ross)

Broda, Juinga, (Ewing), Rafaela (Raphael),

Prri.carda

(Prichard),

Blans3Jrda

(Blanshard)

itd.

I pre Mura etieari

su

se bavili i

meta-etiCkim

i nonnativno

e t i C k i ~ n problerm;rna. Medutim,

oni

po

pravilu nisu bili

dovoljno

svesrn

da se

radi

o d'Vema

principijelno

razlicitim stvarima otud

Citav

niz

kanfuzija. Mur j e Illilogo

doprineo njihovom

a t k l ~ 1 j a n j u

povlaceCi

demarkacionu liniju (mada naravno ne ovom tennino

logijoan, koja

je

rezultat

novijeg datuma) izmedu ove

dve vrste

poslova.

Treba

se samo

setiti kako

je

analizom

pitanj.a ,s ta je

21

,F. B. Rais

(Ph.

B. Rice), ,.0

saznanju

dobra i zla" (On the

Knowledge of Good

and

Evil),

New

York,

1955,

str.

40.

'

.

XL

dobro?" utvrdio da se u njemu ustvali kr:iju tr pitanja, od kojih

samo dva spadaju u domen moraine filozofije. U tom smislu vee

su postale

klasiene njegove prve

reeenice

iz ,Principa etike": ,Iz

gleda mi da

u

etici,

kao i u

svim ootalim filozofskim

naukama,

teskoee

i

nes1aganja

kojima

je njena istorija puna uglavnom pro

isticu iz vrlo prostag razloga:

naime, iz

pokusaja da

se

odgovori

na pitanja, a da se prvo ne otkrije

taeno

sta se pita pitanjima

na

koja

se

zeli

odgovor."22

Iako

je mnogo dop1ineo tome da

vecina etieara u

novije

vreme

smatra

svojim glavnim zadatkom

rad na

meta-etici,

on

nLije

zapao u jednu

jednostranost

ko}a karakterise mnoge od njih. Ja

tu mislim na tezu

da

moralna

filozofija

treba i moze

da

se bavi

jedino lagiCkom anat1zom eh&og jezilia, a

da

posao

formuliSanJa

1 opravdan]'a eu1l:k:vh .

nnmpa prepUSti

ilskljuCivo ro ovedriiClma,.

· propa an·

1stima, napose

o

1cnom cove u.

.Coveku sasvim materijalisticki i empkisticki

orijentisanorn

Murova

teza o ne-prirodnom kvaJitetit' . ao5rote·• 1

h'e

ovom intu":"'

1

1vnom saznavanJu

s ravom zvuCi

kao

neubedl'iva

metafizi

. ons · ClJa. a o . o maze da padne u i

u5enje

da Citavu ·

tikU svede na

pnmenu

empiristiCkog

kriterijuma: n i jedan

ni

drugi

entitet nije

poznat

na:Sem

iskustvu,

pa

je

zbog

toga Murava

teorija

neodcii.va.

Ali

stvar je u

tome

da Mur ne p1iznaje taj kr -

terijum.

Njegova epistemologija ne ostaje samo na

culnom,

intro

spektivnom

i racionalnologickom saznanju, vee priznaje i ne-Culno

direktno saznanje (intuiciju). Shadno

tome,

njegova

ontologija pri

znaje

i ent itet

(ne-plirodno svojstvo)

koji je pristupaean samo ovom

zadnjem.

Olak

empir:isticki

obracun

sa

Muram

ne

samo da ne

bi

bio

eHka:san,

nego bi nas d

spreCio

da vidimo teSkoee

i

probleme

meta-etike

i

rneta-aks iologije koji pulsiraju

iza njegovih

konstruk

cija. Jer

iza

svakog

znaeajnog,

rna kako metaf iziCki optereeenog

teorijskog modela klije se napor autora da objasni neke Oi.njenice

kojima drugi

madeli,

po njegovam misljenju, protiwece l ih

ne objraSnjavaju.

U

pmtivnom, njega ne beleZi cak ni istorrija doticne

teorijske

disc1pline.

Zato

da

vidimo koji

su to

problemi

i

teskace,

i

zasto je Mur da bi ih

resio

konstruisao ba.S takav model.

U vreme kada se on pojavio na filozafskoj pozomici, dakle

pocetkam

veka, na scen:i

su bile

samo

dve

suprotne

verzije kogni

tivizma:

empiristiCki d antiempiristicki. On

je

smatrao da prvi nuino

pravi

jednu logicku

pagresku (naturalisti&u

pogresku) da je zbog

toga logicki, plincipijelno neodrziv. Razume

se da

ga

je

to

stimu

liralo da izlaz traZi u jednoj novoj, svojoj verziji antiemphcistickog

kognitivizma.

Zato da prvo

utvrdimo

da li se

tu

radi

o

stvamoj

pogresci,

i

ako

se

radi,

onda o

kakvoj,

i najzad,

koliko

je

Murov

argumenat stvan1o

dokazuje.

22 ,P. E.", str. 1

XLII



. J

edna

od najveCih zasluga Mura kao filozofa i eticara

~ e s t e

stalno .insd.stiranje na p<JStovanju

izvesnih naucnih zahteva:

Jasnost, precrznost, definisanost pitanja i pojmova,

koherentnost

i

t.

sl. I r o n i ~ :

sudbine i

:?-jega,

uostalom kao

i

tolikih drugih filo

zofa, sastOJI se u

tome

sto se

nmoge

njegove po:stavke

mofTil

vrlo

efikasno

kr itik?:Vati

ovim istim me1ilima k ojima je on

rusioo

druge.

Zahtev z.a

t ~ n J s k o m

k o ~ e r e n t n o s c u ,

kojri je

on zajedno

sa

drugim

pomt;nutrm

1 :r:-epon:enutim za?tevima

tako nestedimice

postavljao

drugrma,

ponaJmanJe

se od

svrh

ostalih kod njega pretvarao

u

bu

memng. Jedan od retkih izuzetaka

Cini

kritika ,.naturalisticke po

greske".

Da Citao.cu ne bih stvarao teskoce vee n'a

pocetku,

ja sam

u pr-vom delu prikazao Murorvu odredbu

,naturalisti&e

pogreske"

kao sasvim koherentnu.

,on

,naturalistickom

pogr·eskom" naziva identifikovan ·e

,dobrog m 1 1

sa ne m vnm

nim bi

o rost:im

l

slo

zemm

SVOJS

om

1).

Sada

cu. navesti

jedno

od mesta:

, ~ a ~ . c?vek p o b r ~ a dva

p1irodna

predn1eta jedan

sa

clrugim

defi

msucr Jedan drugrm, ako,

na

primer,

pobrka sebe

kao

jedan pli

r o ~ ~

- r : r e d m e t s ~ , z a d o v o l j ~ i l i

sa ,zadovoljstvom' koji su drugi

prr: ~ predm.etd., onda nema razloga da

se

ta gr·eska naziva natu-

t f

r ~ h o m .

li

ako on

pobrka

,dobro',

koje

nije

u

istom smislu

pnrodan

predmet, sa ma kojim prirodnim predmetmn onda

ima

r a z l o g ~ da se

to

zo<ve

naturalistickom pogreskom

. . .

23 Smisao

1)

medutim

s ~ n o

preovladuje,

ali

niposto

nije

jedini.

. . . N

p o n e k a ~ .

Mur definiSe

naturalisticku pogresku

kao

rder:tifikovanJe ,dobrog·: sa bilo kojim. svojstvom l pojmom (tog

s v o ] s t v a ~ . Da :r;.avedem Jedan primer: , . . . .

naturalisticka

pogreska

- p o. greska

ko]a se sastoji

u

ddentifi:kovanju prostog

pojma

ozna

cenog

:·ecju.

,dobro' sa nekim dmgim pojmom."24 Ocigledno je da

se ovaJ

smrsao

2) ne

poklapa

sa

prethodnim

i da

je znatno

siri

od njega.

Siri smisao Mur

uvcdi

da

bi

po red nauvralistickih obu

hv.atio one teorije koje naziva

metafizickim.

Po njima, pored

pnrodmh predmeta - sa

Murovim prirodnim

i

ne-prirodnim

(do

brota) svojstvima

-

postoje i natprir·odni predrneti

(sa

svojim

svojstvima)

koji, za razliku od prirodnih predrneta i njihovih svoj

stava (prirodnih l ne-prirodnih), egzistiraju van vrernena.

Ovaj

smisao

je potreban Muru da bi mogao da kaze da

natnmlisticku

pogresku"

pravd

ne

samo onaj

ko

izjednacava

,dobro"

sa

prirodnim,

nego

i

onaj koji ga definiSe nekim natprirodnim svojstvom. Ustvari

je vise nego

oCigledno

da taj naziv odgova:ra

sarrlO

eventualnoj

pogresci

p1-vog, a

ne,

kako Mur ponekad piSe, i

pogresci drugog

(ako vee pravi neku pogresku, ovaj pravi

,supranaturalisticku", a

nikako

,.naturalisticku").

. Da se

stvar

jos vise iskcmplikuje, kod Mura

se

rnoze naCi

jos Jedan 3) smisao,

iako

samo

neznatno ·razliCit

od

prethodno£1:

,dchro' je ,nedef.inljivo', a

. . .

to negirati sadrZi pogresku . . . 25

23

Ibid., str.

17,

podvukao s s

04

Ibid.,

str.

53.

2

•

5

Ibid.,

str.

68.

XLIII

Upravo

je

zbog smisla

(2)

i

(3)

Frankena26 s

pravom

predloZio da

se nazdv revidira u

korist

,

definicionisticke

pogreske".

A sada

da ispitamo

ko1iko

je efikasan

Mmov argumenat

protiv

,naturalisticke pogre5ke". Posto nas ovde interesuje samo

·

njegov

kapacitet u

odnosu

na empilisti&i kogl1itivizam ili naturali

zam,

ja

cu

nadalje

uzirnati

u

obzir samo smisao

1)

,natlmlclisticke

pogreske".

Pocev sa Frankenom

Citava

selija filozofa do danas

je

otkrila brojne slabosti u tom

argumentu.

Ja nemam ni

zelje ni

prosto;J:a da ih ovde

prikazujem.

Umesto

toga potrudicu

se c La po

ka:Zem

da

Murov

argumenat

ne

moze

da

dokaze

logicku

nemogucnost

natu l'alisticke

koncepcije

- na sta pretenduje - nego samo neodr

Zivost

odrederuih

njenih verzija.

Kao sto

ce se

citalac setiti, Murov

argumenat se u

sustini

svodi

na ovu misao: da ,dohro" (cintlinsieno) ne stoji

namesto

empilijskog

svojstva

ili

relacije T, pokazuje njegovo znacenje u

pitanju ,da

l

je T

dobro?"

koje nije tautoJ.osko ( ,da li je T

T?"),

a

moralo bi

takvo da bude

kada bi

,dobro" stajaJ.o na111esto T-a.

Da

navedem

jedan primer za T:

,dobro" ne

moze da

znaCi ,ono

sto doprinosi

ma:ksimumu moguce

srece za maksimalno moguc broj

ljudi" zato sto bi

onda pitanje

,da li

je

ono sto doprinosi . . . do

bro?" bilo tautolosko

( ,da li

je ono

sto

doplinosi. . . .

ono

sto do

prinosi . . . . ?"), a

ono

nije takvo.

.

· v ~ u r o v :

~ r g u m e n a t ,

po

mom misljenju,

pobija

svaki onaj

na

~ u - ~ l i s t i & l

::J.e lmens (T)

(intrinsicno) ,dobrog" koji ovo

pitanje

ne

crm t a _ ; : t ~ l o s k i m . nemam

nista protiv

da mu cak dopustirno da

on to cm1 sa

svakim

dosa da predlozenim naturalisti&im definiens

om. li

on uopste

ne dokazuje da je

logicki •nemoguce pronaci

takav definiens

(T)

koji

ce pitanje ,da

l

je T dobro?"

stvarno

u c i n i t ~ taJUtoloskim.

A

upravo

to bi on morao

da pokazuje,

jer

pre

tenduJe

na

demonstraciju

principijelne,

logicke

neodrzivosti

natu

ralizn1a.

Murov argurnenat

ustvari

implicitno pretpostavlja da je

to pitanje uvek ne-tautolosko r cia u

tom

pogledu konkretni

izgled

definiens-a ni.Sta ne moze da

izmeni.

J a naglasavam:

pretpostavlja,

a

ne dokaznje. Cinjenica da jedan ili da cak svi predlozeni natu

ralisticki def.iniensi ,dobrog" ne mogu

da

,zatvore" (da

ga

uCine

tautoloskim) pitanje ,da

l

j eT

dobro?"

uopste naravno ne implicira

da

logi&i nije

moguce pronaCi

definiens koji

to

stvarno

Cini.

li ka:ko

da se objasni

cinjenica

da od pocetka razvoja

etike

niko dosada nije dao zadovoljavajucu

naturalisticku defi

niciju ,intrinsicno dobrog", ;iako to svakako ne pokazuje da je

ona

logi&i

nemoguca,

-

pitace

se

neko? Naturalista bi to mogao

da

objasni izllzetnom tezinom problema

i

stavise da prede

u protiv

napad

tra:ZeCi da poka:Zemo makar jedan termin

k o j ~

je filozofija

dosada potpuno

kompletno

i zadovoljavajuce a n a l i z i 1 ~ a l a .

Uostalom,

odlicno

je pozna:to - mogao

bi on da nastavi

-

cla je izvanredno

tesko naci

sinonime

(pa onda

i pogodne

definiense)

u

obicnorn jeziku,

kome

,dobro"

pripada.

A

ako hoce

da

bude pomalo

zajedljd.v,

on

06

Vidi V. Frankena (W. Frankena) ,Naturalisticka

pogreska"

(The Naturalistic Fallacy). Mind. Vol. XLVIII

(1939).

XLV



XLIV

moze

da dada da je i

sam

antikcgnitivizam morao da spusti

durbin

od definisanja

na

karakterizaciju znacenja etiCkih i vrednosnih

ter

mina i

sudova.

Ima

naturaili.sta ko}i

izlaz iz kljesta Mmovog pitanja vide

u

tvrdnji da je

,dobro visesmisleno.

2

7 Poenta

bi

trebalo da bude

u ovome: ako u

sudu

,S je dobro ,dobro zn.aCi T, u

pitanju

,da

l je

T dobra ono znaCi

ne

vise T, nego Z. Ali

to nije

izlaz vee

zato sto se Murov

argumenat

odnosi

samo

na

,intrinsicno

dobro ,

gde se ex hypothesi

ne maze

javljati nikakvo

Z. P·rema tome to

bi

bio

izla.z

sarno

aka se kombinuje

sa

potpunim odbacivanjem

posto

janja intrinsicnog smisla

,dobrog , za

sta je naravno

neophodna

posebna

argumenta.cija.

Da

zakljuCim.

Murov argumenat

protiv

,natura.listiCke

pogreSke veoma jednostavno

i ingeniozno moze

da pohije konkretne

naturalisticke definiense (intrinsieno) ,dobrog .

N a

taj

naCin

Mur

je izvarnredno

sna:Zno

posredno

uticao

na

razvoj

natura.lizma.

Me

dutim, on

ne

pokazuje

nik kvu

logicku pogresku u naturalizmu

kao takvom, ne doka.zuje da je

natma.lizam (uopste)

logicki ne

odrZiv.

• l ·

l·i

VerujuCi

da

pitanje

,da

l

je T dobro?

m o ~ · a .

da

bude

ne-tautolosko

i

da zbog

toga

,dobro ne

moze da

imenuje

empir:ij

sko svojstvo T, Mm je konstruisao jedno ne-p1irodno, ne-empirijsko

svojstvo. Ono mu

omogueuje da

to pitanje ostavi ,otvorenim ,

ne-tauto1oskim:

,da

li je T dobro? = ,da l T

ima

ne-pr;irodno

svojstvo ,dobrote'? Posto

nije

ana.liticki ll tautoloski, rezonovao je

Mur, iskaz ,T

je

dobro

mora

biti sintetiCki; a posto nije empirijski,

on onda mora da

bude a.,pr:iorni;

on

je,

dakle za

njega

apriorno

sintetiCki.

Sve to

sa

svoje strane

opet logicno

tra.Zi

pojam intlli.cije.

Njom opazamo ne-plirodno svojstvo i njegovu apriorno sinteticku

i1i nuzno sinteticku vezu sa

plirodnim

(T) svojstvom ili predmetom.

Pored toga, intuicija Cirri ovaj iskaz samoocevidnim, i

na

taj naCin

sprecava da opravdavanje ode

ad infinitum . Tako smo, nadam se,

utvrdili

teskoce

i tok rezonovanja

kojii

stoji

u porz:adiini

Murovih

metafizickiih

konstrukcij

a.

Medutim,

cak

i

pod

pretposta.vkom

da b1

Murc;v

argumenat

dokazivao logicku

nemoguenost empiristickog kognitiwzma,

to

jos

ne bi znaCilo da

je njegov

model

jedini

moguei izlaz.

Ako ,dobra

(tintrinsicno)

rnje

ime

ni za

ka.kvo empirijsko svojstvo,

to jos ne

zna.Ci da mora

da

bude

ime za

jedno ne-empilijsko svojstvo.

J er

ono mo:Zda uopste ne stoji namesto bilo kakvog svojstva

- ·

rekao

bi antikognitivista.

Ja

delim

ovo

miSljenje

i smatram da (intlinsicno)

,dobrim samo izrazavamo svoj

stav

prema dotienom

objektu (T).

Valjda ee posle ovoga Citaocu biti jasno ka.ko

je to Mur

indirektno

stimulirao i antikognitivizam.

\ N

27

Vidi, na primer, S. Peper (S.

Pepper)

,Izvori

vrednosti

(The

Sources

of Value), Berkeley and Los Angeles, 1958, stT. 30.

Bilo

bi

interesantno

da

se

utvrdi sta je sve

uslo'Vilo da

Mur teskoea

empkistickog kognit:t_vizma potra.Zi izlaz u

antiempi'

ristiCkom kognitivizmu, a

ne

u antikognitivizmu (o;vde je ree o nje

govoj koncepciji, a ne o onom kolebanju izn1eciu nje i emotivizrha,

,

0

kome

je

bilo reCi). Razloga

ima

sigurno vise;

ja eu navesti

samo

nekoliko, po mom misljenju najva:Znijih.

1) Uticaj njegovih

shvatanja

u

dlllgim

filozofsk im disci-·

plinarna

a pre svega u epistemologiji

d

opstoj temiji zn.acenja. Po

sto sam' o uticaju

prve

malo ranije vee

rekao

nekoliko reei,

sada

eu

se

potmdi:ti da

o b j a . s n ~ m uticaj

o':e

dmge

,(to :naravno

ne ~ k l j u -

cuje povrata.n uticaj meta-etike na DJU .

Kao

sto Je poznato; nJegov,a

opsta

konce

ci

·a zna:cenja jeste

rea.listicko-konceptuallstick'"::

re

s

OJ€

namesto poJmova, a poJmOVl names o pre · eta, svoJsta:raJ.-.

relaci:ja 1 t. sl. Posto je i ,aobro' rec, Jlilttt

s m ~ · a ? n e o p h o ~ n :

potraili taj pojam, odnosno svojstvo k ~ J e stoJI . Za D J ~ · _)stini

za

vo;J.ju

n·eba

reCi

da je ·edna s v e s t r a . n ~

a

t e o n ~ zn.acen

a -

prema

kOJOJ

reci

ne

samo

in:,enu .u.

W ~ O

o?.av

JaJU f f i ~

drugi

1

. Ja,

ao, na pnmer,

1zr·azavaJu oseca.n a

ll s t a v ~ : N e

1 t. sL

~

u

lavnom

ka.smJeg raZVl a\

2

CmJemca

Je da mi

primenjujemo

tennine ,istina

ill

neistina na eticke i vTednosne sudove.

Mm

je smatrao da se

~ j i h o v a upotreba

moze

objasniti samo ako

ovi

sudovi tvrde da

objekti imaju neka

svojstva.

Kad vee

u nekim

s l u c j e ~

(intrin

sieno dobro)

to

nije empirijiko

svojstvo,

onda

ono

mora

da

bude

ne-empilijsko, rezonovao Je on.

· · ·

3 Sva:k'oillievm

e t i cHi

Vl'ednosn. i jezik uticao

je na Mura

ne Sarno upoti·ebom

termina

,istina

i

,neistina ,

nego i objektivis

tickocri

formom mnogih

sudova.

,X je

dobro je

po

svojoj

jezickoj

formi

istovetno

sa rna

kojim

anibutivnim

sudom

,S

je P . Kad

tome

jos

dodamo

da taj

je'Zik

ko1isti

izraze: (etiCko)

,svojstvo ,

kvalitet k ~ · a k t e r i s t i k a i

t.

sl., onda nije cudo sto je Mur stvo

~ i o poja.:rn' ;tickog i1i ne-prirodnog

svojstva.

Ne bi

bilo fer prema

Muru,

medutim, da ne istaknemo

i

to

da

u vreme

kada

je

on stvarao

svoju meta-etiCku

i meta-aksio

looku

koncepciju nikome i nije

padalo na

pamet da resenja

traZi

na

antikognitivistickoj liniji.

Antikognitivizam

·

..

·e

da se razvi

·a

tek

u n·eeo deceni i

veka

' orio

svo

-ogni:tivisticki model.

XLVII



XLVI

A da bi elini b. da budu

J .

na

znacenja

njenih

kardinalnih

termimi:.

Ona

to moze

da

postigne

na nekohko na<Snl4 1 upotrebom

( P J . : . e c i z i l : ~

••.rer:DJJ.Ila_Qhicn.Qg

jez ka; 2) lroriSeen "em tehniCkih termina

ko"i

..1L_filorz:ofi.ji

vee

rimaiu.

J: sno 1 o e

eno

znacenje;

3

ovanjem novrih

tehniCkih termina,

s t o a i . ~ · 0 1 } a ; e z i . i f e d c 1 T r n

·a.Siio-oo·a.sru:zn:a:<:err

e.-··---- ·- ·---- · ·

Posto je Mur tvorac terrnina , n e ~ p d r o d n o svojstvo" i ,ne

posredno sagledavanje

i1i intuicija ne-prirodnog svojstva", oOigledno

je da

je

imao

obavezu

pod

3). Utoliko pre

sto su svi ostaili

meta

eticari, izuzev Murovili

sledbenika

ili

teo1·eticara

slicne

orijentacije,

s pravom isticali da se

ne moze

identifikovati referens ovdh ternrina,

jer

naprosto ne samo njihovo iskustvo, vee i iskustvo ne-filozofa,

ne

zna

za

takve

entritete.

. . Ja sam naveo mnogo mesta iz kojih se vidri

da

Murr

nikada

n : ~ e u s ~ e o .

da dobro definise pojam

,ne-prirodnog svojstva",

sta

v:se d ~ . Je 1 sam t? ned:vosmisleno priznao. Oni koji su p1isustvovali

d i s ~ ~ ~ J a m a

u

_ k O J l f f i ~

Je Mrn ucestvovao opisali

su

jednu priliku u

koJOJ Je Mu:', lZllervH'CU: nekim nejasnim autorovim pojmom,

uzvi

knuo:

,za 1me boga

sta

podmzumev te

kada

kaiete da

. . . .

? .

~ e d u _ t i m

C i n j e n i ~ a je

da i sam Mur

na

jedno

takvo

jednostavno

p ~ t a n J e

,ne-pnrodnom svojstvu koje intuitivno sagledav8 mo"

mkada

m.Je mogao da pruZi zadovoljavajuci odgovo;r.

Dok se

veoma

mnogo,

mada

bezuspesno

trudio

da

objasni

~ o j ~ X : _,ne-prirod_nog svojstva", Mrn to uopste

nije

cinio za pojam

mtuiClJe

tog svoJstva.

Zadovoljavao.

se da kaie

da

go. intud.tivno

saznajemo

i da

su

sudovd. o ,d.ntrinsicno dobrom" intuitivno

i l i ne -

posredno izvesni. Jos gore od t o® .mD1ega se moze naci

i

ovakvo

i?iesto: ,Takode zelim

da

se zapazi

kad

nazd.vam

takve ]JOS'Eawe·

,mtmCIJama

da

s mo

hocu

a::atvrdinl

da

se one ne moQU

dokazah ·

ah

da

ne podrazumevam niSta 0 nacinu

.

oreklu ~ a s e

s a z n a ~

,vanja nJ ·

no

nesumnjivo protivreci

ogromnoj

veCini drug1

mesta na kojima , , i n t u i t i v a . : ~ 1 ne znaCi sa:rno ..samoQ.Cevidan" neg_o

i

,saznat

jednom

posebnom saznavalackom

moci ".

Ali pretpostaVtrtio · d"a su sve Murove po.Stavke medusobno

koherentne,

a pojmovi

precizno i

jasno definisa.:Jri. I u tom slucaju

ja ne bih u sustini promenio svoju ocenu da je Mrn:ova meta-etiCka

i

-aksioloska

koncepcija

u

osnovi

neprihvatljiva.

J

er tada

bismo

ukoliko to

nije

nemoguee,

pred

sobom

imali precizno

i j.asno

d e f i n i ~

sane pojmove o fenomenima koji su ·iskustvu nepoznati. Medutim,

C\a.bi

bila nauena, "edna meta-etiCka i

-aJs.c.joloska

knncepCJJa mora

eta bud

sa Ifudskim iskustvom,

ukljucujuei i posebne

nauke relevantne za

etiCki i

vre

os:ni

:rellomen.

A

to nije

slucaJ •

sa Mu;rov1m shvatanJlma 1 uopste

sa

antikog11itivizmom. Savremena

psihologd.ja,

na

primer,

g o v o ~ i

o

etickim i vrednosnim

stavovima,

osecan}ima i t. sl., ali

ne

i o intuiciji ne-prirodnog svojstva dobrote.

N aravr10

da

se

i

meta-etd.ci

i

-aksiologd.ji

ne

maze

oduzeti pravo na

gradenje

postulata. lpak i

za njih vaZi

savremeni

metodoloski pdn

c i r : . ; . . ~ o s t u l a t e

trebagradih samo

u

slucaJeVlffia

kada se

jedino

njima

,P. E.",

str.

5.

moze.......s>bjasniti nesto

sto se empirijskinl

fenomenima ne moze da

o : o : J a : S ~ - ~ ~ · o - y a ~ o n c e p c i j ~

ne

~ o z e

da' 1zdi-zr sQocen e

sa

tim pnn

Clpom. CmJemca Je

da

u s1tuac1J1 u kojoj se

javljaju

eticki i vred

nosni sudovi imamo na jednoj strani stavove, odluke-izbore, pre

¥ oa:uk:e,

s a v e _ ~ e

i t.

~ 1 .

1?-jihovih

autora,

a

na

drugoj empirijske ob

Jekte

sa

SVOJ'lm svoJstvrma. Ove

fenomene neee

poreci niko, pa

ni

Mur sa

svojd.m

sledbenicima.

Razvoj meta-etike i

-aksiologije pokazao

je

da se

znacenje

i opravdavanje

ovih

sudova u principu moze ob

jasniti

ovim iskustvenim fenomenima.

Zato

je neopravdano

Murovo

~ o s t u l i : · a n ~ e iskustvom neproverljivog postojanja .rye-prd.rodnog kva

hteta

fl

nJegovog

neposrednog sagledavanja.

VV

.

Ald.

PO:sto

Mur

i

njegovi

sledbenici insistiraju

da

njihovo

1skustv<;>. poznaJe dv_a

fenomena,

neee bitd. na odmet da

razmislimo

o s l e ~ e C l i l l m ~ g u c n . ~ s t i m a _ : _

1)

Svi _ostali

ljudi,

ukljucujuci i pred

s t a ~ e d r ~ g 1 ~ o n J e ~ U : C l J a , su nelSkreni, i l i (2) nisu neiskreni, ali

po?'resno_

o?:suJU

svoJe

1skustvo, i l l (3) Mm i

njegovi sledbenici

su

ne:skl-eru., i l i

4)

uzrok njihovog razilaienja sa svima drugima nije

n e a s ~ r e n o s t , vee - ~ o g r e s a n o p ~ v l ~ s t i ~ o g iskustva kojd. oni daju,

ili

(5)_ z

s<; SVOJlm

sledberuc1ma z svr ostali su

tiskJ·eni

i dobro opi

SUJU svoJa lSkustva: samo j e s t v a . : ~ · u tome

da

se znacenj a

etickih

i

vrednosrrih sudova jednih i

drugd.h

medusobno razhlkuju.

1)

je neverovatno, a i antiempilisti nisu to

nikada

tvrdili.

3)

je manje neverovatno,

ali

ipak d o v o ~ j n o da krd.ticari to uopste

ne uzimaju

u

ob:zill:.

5)

je

takode neverovatno

i

nd. jedan teore

t i c a ~ ·

to nikada nije pretpostavljao. Ostaje

samo moguenost 2) i l i

4). Iako

je i

jedno i drugo u p1incipu moguee, prvo

je

neverovat

nije od drugog. I ja muslim da

Mur

i

intuicionisti

pog1·esno opisuju

iskustvo

koje dele

sa svima

ostalima.

. . I . ~ j z a d , jos

j e . ~ a

P ~ ' i ; n . e d b ~ . Nesumnjiva

je

C i n ~ l s . § l • fl.a

se lJud1 r a z i ~ _ z e . u s ~ r m eti£;k.im 1 vrednosnim ocenama.

Zila.Cf-

su rezult<;-tl , r · ~ U l C l J e v ne-prirodnog svojstva" kod razii'ih ljudi

1stovr·emeno 1 kod 1stog coveka u

razna

vr·emena razliCi.ti. Stavise

i sa.nri intuicionisti se razlikuju medu sobom kada nam kao vTed

~ o s r ; . o - ~ v o a : m a t i v n [ eticaJi i

aksiolozi

govore o tome k:oje su

stvari

m t r m ~ 1 c n ~ v r e ~ ~ Z?_?g s:veg<;- toga

i

Mur i

ostali

nisu

mogli a

da

ne pr:LZllaJU _da Je e t i ~ k ~

mtuicija

pogresiva.

Ali

onda na.rn je

po

t r e ? ~ test

lSpravnostl 1

same intuicije. lntuicionisti SU

cutke

pre

laZlli . I ? r ~ o tog p:·oblema.

Nije

ni eudo, jer

intuiciji,

prema

nji

ma,

rnsta

lZUZev nJe same

ne maze da

bude

merilo

a

ona eto

maze

i da pog1·esi Odatle po

mom

misljenju

za

intu iclonistu nema iz

l a ~ a . ~ n t u d . c i o n i z a m je

oCigledno stvoren da se spase

objektivizam.

1 ~ ~ i l l nemamo

sredstva

da znamo da

1i

je sud da je nesto intrin

s,lcr:o. ;tobro (pa. ondav i l i

je

sud - koji

se pomoeu

prethodnog

~ ~ f l r u s ~ . da Je _ne_st?

mst.rumentalno

dobro) objektivan, istinit

1h

subJektlvan,

ne1stinit,

jer

je on intuitivan, a mi, i pored tocra

sto

znamo da d.ntuicija moze da pog1·esi, nemamo

lniterijum da

utvr·dimo kada to

Cini.

XLVIII



Posle svega

sto sam

dosada rekao nadam se da nije

cudo

sto

je

realistieki kognitivizam

danas praktieno mrtav.

Prvi

ga

se

odrekao

Rasl usvojivsi emotivizam.

Kao sto smo videli

Mur

je

zavrsio kolebajuci

se

izmedu

svog

realistickog kognitivizma

i

emo

tivizma. Glavni

predstavnik

ovog

tipa

kognitivizma

u SAD Blan

sard

odrekao

ga

se

1955.

Juing

je to uCinio 1959.

Od poznatijih

predstavnika

do

smrti ga se drzao

Rafael

a i

Ros

ga se jos uvek

harem javno

nije

odrekao.

Dzordz

Edvard Mur jeste

jedan

od onih

retkih filozofa za

koje se sa sigurnoscu moze reci

da

su vrlo znaeajni iako je

jos

za

njihova

Zivota bilo oCigledno da im skoro ni

jedno

resenje pa

Cak

ni pravac u

kome ga

traze ne zadovoljava.

Posle perioda

u

kojima se predlaze niz resenja u

istoriji filozofije

po pravilu

se

javljaju

filozofi-kriticari tih

solucija. Na

prekretnici

izmedu pros

log

i

ovog

veka u

mnogocemu

prekretnici i za filozofiju i u

prvim

decenijama ovog veka tu ulogu igra

filozofska

kritika Dz. E. Mura.

Taj i takav Mur

niti

jeste

niti

ce

biti

preokupacija iskljuCivo st -

ricara filozofije

uopste

i

istoricara pojedinih filozofskih

disciplina.

Svetozar STOJ NOVIC

PRIN IPI

TIK

PREDGOVOR



Izgleda

rni

da

u etici,

kao

i u

svim

ostalim

filozofskim

n u k m ~ k o c e i neslaganJa, koJih Je njena

istonJa

puna,

- m ~ v n o m _

proistiea 2 v:lo

j)rostog razloga:

nau_r:.e i z p o k ~ a J a

da se Oci ovon na ItanJa a da se rvo·ne ·btkn]e tacno st se

Ita

itanjima

na

oja

se

zeli od ovor. Ne znam ukoliko bi

se

ovaJ 1zvor gres e

ot onio

ako

bi

se filozofi

potrudili da

otkriju

koje

pitanje

oni postavljaju pre nego sto se

late da

odgovore

na

njega; jer

je rad na analiziranju

i

razlikovanju

cesto vrlo tezak: cesto se desi da

ne

uspemo da ucinimo po-

trebno otkrice cak

i

ako

ucinimo odred:en pokusaj u

tom

cilju.

Ali ja sam sklon da

mislim da

bi u

mnogim

slucajevima od-

lucan pokusaj

bio dovoljan

da

osigura uspeh, i

da

bi tako, ako

bi se samo taj

pokusaj

ucinio, mnoge od najupadljivijih te

skoca i

neslaganja

u filozofiji iScezle. U

svakom

slucaju, iz-

gleda, uopste uzev, da filozofi

ne

cine taj pokusaj. Bilo da je

to

posledica ovog propusta i l i ne, oni se staloo trude

da

dokazu

da ,Da l ,Ne odgovaraju na postavljena pitanja,

na

koja

n jedno n drugo

nije

pravi odgovor, zbog toga sto

oni imaju

na umu ne jedno pitanje, vee nekoliko njih, na

neka

od kojih

pravi

odgovor

je

,Ne , n neka ,Da .

Pokusao sam

u ovoj

knjizi da

jasno

razlikujem dve

vrste pitanja, za

koja

su

moralni

filozafi uvek tvrdili da od

govaraju na

njih,

ali koja su, kao sto sam pokusao

da

pokaZem,

oni gotovo uvek brkali

jedno

s drugim, a i sa drugim pitanjima.

Ova dva

pitanja

mogu se izraziti,

prvo

u obliku: koje vrste

stvari

treba da

postoje

zbog

svoje vlastite vrednosti?

a

drugo

u obliku:

koju

vrstu radnii

treba

da vrsimo? l rudio sam se

da

tacno

pokazem sta

je to sto rni

pitamo 0 nekoj

stvari kad

pitamo

da

li ona

treba da

postoji zbog svoje vlastite vrednosti

ili drugim recima,

da

1i je

dobra sama

po sebi,

tj.

da li ima

intrinsicnu vrednost; i sta stvarno pitamo o

nekoj

radnji

kad

pitamo da li treba da

je

ucinimo, da l je ona ispravna

radnja

ili du:lnost.

1

Ispravna

radnja ovde znaci moralno opravdljiva radnja ili,

jos ~ : r a c e , moralna radnja. - Prim prev

4

5



Ali, iz jasnog shvatanja prirode ova

dva

pitanja

izgleda

rni

da

sleduje

i jedan

drugi

rezultat

od najvece vaznosti: nairne.

shvatanje sta je priroda dokaznog rnaterijala, kojirn

se jedino

svaki eticki stav2 maze

dokazati

i l i pobiti, potvrditi iii uciniti

surnnjivirn. Kad jednorn shvatirno

tacna

znacenje

dvaju

vee

istaknutih pitanja, rnislirn da

onda

takode

postaje

jasno kakvi

su tacna razlozi koji su od vaznosti kao argurnenti

za

ili

proti

v

rna kog posebnog odgovora na

njih.

Onda

postaje jasno

da

za

odcrovore na prvo pitanje ne rnogu da

se

navedu nikakvi do

k a ~ i

koji bi

iSta va2ili:

ni

iz

kakvih drugih

istina,

izuz.ev

njih

sarnih. ne maze se zakljuciti ni da su istiniti, ni da su lafui.

Kad pokusavarno da odgovorirno na pitanja ove vrste, rnozerno

se

cuvati greske

jedino

staranjern da irnarno u vidu sarno

to

pitanje. a ne neko

drugo,

niti neka druga; poku5ao sam da

pokazern da

postoji

velika

opasnost

od

takvih

gresaka

usled

brkanja. a

istakao

sam

koje

su glavne

predostroznosti

cijorn

upotreborn rnozerno da se cuvarno od njih. A sto se tice drugog

pitanja. postaje isto

taka jasno da je svaki odgovor na njega

rnoguee dokazivati ili pobijati

da

irna stvarno tako rnnogo

raznih obzira od va2nosti za dokazivanje istinitosti ili

pogre

snosti odgovora da to cini postignuee verovatnoee vrlo teskirn.

a

postignuee

izvesnosti

nernogueirn.

Ali

vrstu dokaznog

rnate

rijala, koja je potrebna i jedino va2na za takav dokaz i

pro

tivdokaz. rnoguee

je tacna definisati. Takva

vrsta dokaznog

rnaterijala mora

sadr:Zati dve vrste stavova, i to sarno

dve

vr.,

ste: ona

se

mora sastojati, na prvorn rnestu, od istina koje se

odnose na

rezultate

radnje o

kojoj

je rec od kauzainih

istina

- ali ana mora takocte sadr:Zati eticke

istine

na§e prve ili sa:.

rnoocevidne

vrstef

Mnoge

istine

obeju vrsta su potrebne

za

do

kaz da neku radnju treba uciniti; ali nikakva druga vrsta do

kaznog

materijala nije

ni od

kakve

vaznosti. Iz ovoga slequje,

aka

neki

eticki filozof ponudi za stavove prve

vrste

ikakav do

kazni rnaterijal, ili ako.

za

stavove druge vrste. ne uspe da

navede ni kauzalne ni eticke istine, i l i navodi istine

koje

nisu

ni kauzalne

ni

eticke,

onda njegovo

rasudivanje

nirnalo

ne

doprinosi dokazivanju njegovih zakljucaka. Ali ne samo da su.

u torn

slucaju, njegovi dokazi

bez

ikakve

vaznosti, vee onda

imarno i razlog da

ga osurnnjicimo

za gresku brkanja; jer nu

aenje beznacajnog dokaznog sredstva obicno

pokazuje

da

filozof koji ga nudi imao u

vidu

ne pitanje

za

koje on tvrd1

da na

nier:?:a odgovara, vee

neko drugo

sasvirn razlicito

pitanje.

Eticka

diskusija se do sada mazda

poglavito

sastojala

u rasu

aivanju ave vrste koja je bez

ikakve

vrednosti za etiku.

2

Siav znaci propozicija, sud. tvrdenje. postavka. - Prim. prev.

Jedan

od

glavnih

ciljeva ove knjige maze se, dakle, iz

raziti

malom

izrnenom jednog od Kantovih slavnih naslova.

Trudia sam

se

da napiSern ,Prolegomenu za svaku budueu

etiku koja

bi iole mogla da

pretenduje

da

je

naucna-g. Drugirn

reCirna, trudio sam

se da

otkrijem koja su osnovna

nacela

etic

kog

rasuciivanja; i maze

se

smatrati da je moj glavni cilj pre

uspostavljanje

tih principa

nego

ikakvih

zakljucaka koji

se

mogu postiCi njihovorn

upotreborn. Ali

sam takode

pokusao,

u

glavi

VI, da

darn izvesne zakljucke

u vezi sa pravim odgovo

rom

na pitanje

,Sta

je dobra

sarno po sebi?·',

koji

su

vrlo

raz

liciti od

onih

koje su filozofi obicno davalL Pokusao sam da

definisem klase u koje spadaju sva velil\.a dobra i zla, i istakao

. sam da su \Tlo rnnoge razlicite stvari dobre i zle same po sebi.

i da ni klasa dobrih ni

klasa rciavih

stvari ne poseduje nikakvo

drugo svojstvo koje

je

i zajednicko s\·ima njenirn clanovima

i osobeno

njima.

Da bih izrazio Cin ienicu da eticki stavovi moie prve

y ~ · s t e ms"u

podlozni

ni dokazu ni

proti

vdokazu.

ponekad san1

:oledovao SictzvH;:ovol· upotreb1 1 m1z1vao 1h ..mhuCljama . Ali

mo11m

da

se

shvat1 da 1a msarn . intuicionist u obicnom smi

slu t ~ g a

izraza. I

sam

'sidzvik izgleda

nije

bio jasno svestan

ogromne vaznosti razlike koja izdvaja njegov intuicionizam

od

uobicajene doktrine koja

je

najcesce

nazivana

tim imenom.

Pravi intuicionist

odlikuje

se tvraenjem da

se

stavovi moje

c 'i"'uge.,;n;te -

s t a ~ . 2 . : , ?

koJI tvrdg ct.§:_Je 1zvesna S . I J i ~ - ~ t 1 c l n _

ispravna. ili da

je

duznost - ne mogu ni dokazati ni opo':2:·g-

]¢b mkakvlm" Stra:zi'v'ar:em ~ e z u l t a t a t a ~ v i h rad1 ii. na

prohv,

msam msta manJe vo p a tvrdnn a stavov1 ove

vrste

nisu . intuicije

nego

sto sam voljan

da

tvrdim da stavovi

moje prve

klase

jesu intuicije.

Takode zelim da

se

zapazi, kad

nazivarn

takve stavove

.

intuicijama . da

samo hoeu

da

tvrdim da se oni ne rnogu do

kazati;

ali da ne

podrazumevarn uopste

nista

o naCinu ili po

reklu naseg saznavanja njih. Jos rnanje podrazurnevam (kao

sto

veCina

intuicionista cini) da je

ikakav

stav istinit

zato

sto

ga

saznajemo na osoben naCin iii

funkcijom neke

osobene du

hovne moCi; naprotiv, smatram da

je

takoae

moguee

saznati

i Jazan stav na sve nacine

na

kojE je moguee saznati

istinit.

Kad

je

ova knjiga vee bila dovrsena. nasao sam. u

Brentanovom Poreklu

znanja

morainog i nemomlnog

1

•

mi-

l Henri

Sidzvik

(1838-1900)

je bio

engleski rnoralni filozof;

glavno

delo rnu je Metodi

etike. Prim.

prev.

4 Franc

Brentano,

Poreklo znanja moralnog i nemoralnog pre

veo

na

engleski

Sesil Hejg.

Izd. Konstabl,

19020

- Napisao

sam prikaz

te knjige. koji ce, nadarn se,

biti

objavljen u

Intemacional

Journal of

Ethics (Medunarodni

casopis za etilm) za oktobar

1903. godine.

Taj pri

kaz sadrzi potpunije izlaganje rnojih razloga za neslaganje sa Brenta:1om.

6



sljenja

.koja su daleko slicnija

mojim

nego misljenja rna kog

drugog etickog pisca za koga znam. Izgleda da se Brentano

sla.Ze

potpuno sa mnom:

(1) u

tome

sto smatra

da su svi

eticki

stavovi definisani cinjenicom da oni

pridaju

podmetu jedan

jedinstven objektivan

pojam; (2) u tome

sto

ostro deli

takve

sudove na

iste

dve vrste; (3) sto

smatra da je

prvu

vrstu su-

dova nemoguee dokazati; (4) i

takode

u pogledu vrste dokaz

nog

sredstva potrebnog i va.Znog za

dokaz

druge vrste stavova.

Ali on smatra da je osnovni eticki pojam

ne

prost pojam

koji

ja

oznacavam izrazom

,dobro ,

vee slozen

pojam

koji

sam

ja

upotrebio

da

definiSem ,lepo ; i

on ne usvaja princip koji

sam

nazvao principom organskih jedinstava

vee

njegova glediSta

preeutno sadde

cak i

poricanje toga

principa. Zbog

ove dve

razlike, njegovi zakijucci o

tome

koje su stvari dobre same po

sebi

takode

se

znatno razlikuju od mojih.

Ali se slaze

sa mnom

da ima mnogo razlicitih dobrih stvari, i da ljubav prema do

brim i lepim

objektima sacinjava jednu

va.Znu vrstu

medu

njima.

Zelim

da

pomenem jedan propust, koga sam postao sve-

stan

tek pooto

je bilo suvise dockan da

ga popravim, a

koji,

na

zalost, moze

da

izazove nepotrebnu te8koeu za neke citaoce.

Propustio sam da

izricito

pretresem

uzajarrme odnose

raznih

pojmova

koji

su

svi izrazeni

recju ,cilj .

Posledice ovog

pro-

pusta mogu se mozda delimicno izbeCi citanjem moga clanka

o ,teleologiji u Boldvinovom ecniku filozofije

i

psihologije.

Kad

bih sada ponovo pisao ovo delo, napisao bih sa-

svim drukCiju i, mislim, mnogo

bolju

knjigu. Ali se moze

Sl J

njati da ne bih, u poku8aju

da

zadovoljim sebe, samo

nejasnije

izrazio ideje za koje

mi

je m.'1ogo stalo da ih saopstim, a da

pri tome

ne postignem odgovarajuei

dobitak

u potpunosti i

tacnosti. Ma kako to moglo biti,

moje

verovanje

da

je objav-

ljivanje

ove

knjige ovakve kakva je verovatno najbolje sto

bih

mogao uCiniti,

ne zavarava

me

da ne

budem bolno

svestan

da je ona puna

nedostataka.

Triniti koledz. Kembridz

vgusta

1903.

(Ova

knjiga

se

sada

ponovo starnpa bez

ikakvih

iz

mena, izuzev ispravki nekoliko stamparskih i gramatickih gre-

saka.

Ona

se

prestampava jer

se jos

uvek

slazem

sa njenom

glavnom

smernicom

i njenim zakljuccima; a pre8tampava se

bez izmene jer sam zakljucio, ako bih poceo

da ispravljam

ono

sto mi je izgledalo da bi trebalo ispraviti,

da

se ne bih mogao

zaustaviti da iznova

ne

napiSem celu knjigu.

Kembridz. 1922. DZ. E. M.

GLAVA I

PRE MET ETIKE

1

Vrlo

je lako istaCi neke

od

na lih sval6.dasnjih

sudova

CIJOm

se istinitoseu etika nesurnnjivo bavi.

Kad

god ka.Zemo:

,,'l'aj i

taj je dobar

covek", i1i

,Taj

covek

je

nitkov ;

kad

god

se pitamo:

s ta

treba

ja da cinirn?",

l

,Je l neispravno od

m e n ~ da_.. Cinim

ovako?";

kad

god

se

usudimo

na takve

opaske

kao

sto

Je ova: ,Umerenost je vrlina, a pijanstvo

porok

- to

je nesumnjivo

posao

etike da

pretresa

takva pitanja

i

takva

tvrdenja; da dokazuje

sta

je istinit odgovor kad pitamo sta je

ispravno

ciniti, i da pru:li razloge za miSljenje

da

su nasi iskazi

o karakteru osoba l o rnoralnosti radnji istiniti l lazni. og

romnoj veeini

slucajeva kad

cinimo iskaze koji sadr:le rna koji

od termina: ,vrlina , ,porok ,

,du2nost ,

,ispravno , ,treba .

,dobro , ,rdavo , mi stvaramo eticke sudove, i ako pretresamo

njihovu

istinitost, mi

time pretresamo

neko

eticko pitanje.

Ovo

niko

ne spori, ali ovo ni izdaleka ne domasa defi

nisanje oblasti etike. Ta oblast se rnoze definisati kao

oblast

koja obuhvata

svu

istinu o onome sto

je

u isto vreme i zajed-

nicko

svima takvim

sudovirna i osobeno njirna. Ali jos

uvek

irnamo da

postavimo pitanje: sta

je to sto

je

zajednicko i oso

beno njima? A

na

ovo

pitanje

eticki filozofi od velikog ugleda

dali

su vrlo razlicite odgovore, od kojih mozda nijedan nije sa-

svirn zadovoljavajuei.

2. Ako

uzmemo

takve primere

kao one

koje

smo· po

menuli, neeemo mnogo pogresiti ako ka.Zemo

da

se svi oni od

nose

na

pitanje

,pona8anja ,

na

pitanje

sta je

u

nasem pona-

san ju -

u ponasanju ljudskih b i ea - dobro, a sta

je

rdavo, sta

je

ispravno, a

sta

je neispravno. Jer,

kad kazemo da je neki

covek dobar.

obicno

mislimo da on

dela

ispravno; kad

ka.Zemo

da

je

pijanstvo

porok, obicno mislimo da

je

opiti

se neispravna

i i nevaljala radnja. I ovo pretresanje ljudskog pona8anja je.

stvarno, ono sa cime

je

termin

etika

najprisnije asociran. Ono

je

tako

asocirano putem izvodenja;

i

ponasanje je nesumnjivo

najcesei,

najopstiji

i

najzanimljiviji

predmet

etickih

sudova.

Sledstveno tome,

nalazimo

da su rnnogi eticki filozofi

skloni

da

prime

kao dovoljnu

definiciju etike tvrdenje da se.

ona

bavi pitanjem

sta je

dobro

l rdavo u·

lJudSkom ponasanJU.

8



Oni smatraju da su njena istra.Zivanja

pravilno

ograrucena na

,.ponasanJe" 1h

,praksu··;

oni drze da 1zraz ,prakticna filozo

fija

. poknva sav

predmet

koJim se

ona bavi.

Ne ulazeei

u pre:

tresanje pravog

znacenja

te reCi (jer verbalna

pitanja su oprav

dano prepustena piscima recnika

i

ostalim osobama koje

se

in

teresuju za literaturu;

filozofija

se,

kao sto

cemo videti, ne bavi

njima), mogu reCi da nameravam da upotrebljavam etiku taka

da

pokrije viSe

od toga

- a za

ovu

upotrebu

mislim

da

postoji

sasvim dovoljno

opravdanja.

Ja je upotrebljavam

tako da

obu

hvati

ono

istrazivanje koje

se, u

svakom

slucaju, ne maze na

zvati drugim recima do: 2J?Ste istra.Zivanje

onaga sto

je

dobra.

Etika

se

nesumn'ivo

bavi itan·em

• · b onasa-

nje_;

ali.

aveci se

tiJ:J;1g.

ona

o _ i ; i t f L l l U O C i n j ~ _ i : t d J;tO.C.e.tk9 ..:

..

§1m nue

spremna

da

nam

kaze ne samo

sta

je ponasanje vee i

sta

je

dCJbro. .

J e r - : : a o t i f ' o - J r O I T a ~ - g n : r e - - r e s t o ~ P . 6 J

am;

sve

.r@. 2a-

si'ini0ii · e CIOBro; er neko · e zaista raavo; a n e k ~ r r i o z ~ ' d , ~ r o u d e

neutralno ni dobra, ni raavo.

A s druge

strane, ruge stvari.

sem ponasanja, mogu blti

dobre;

i

ako

su to, onda ,.dobra·'

oznacava neko svojstvo

koje je zajednicko

njima i pona§anju;

i

ako od svih dobrih

stvari

ispitujemo samo dobra ponasanje.

onda cemo biti

u

opasnosti

da

pogresno

smatramo

tim svoj

stvom neko svojstvo u kome ne sudeluju te druge stvari: i

taka cemo

napraviti

gresku 0

etici

cak

i u

ovom ogranicenom

smislu, jer necemo znati sta je

u

stvari dobra ponasanje.

Ovo

je

greska

koju

su

mnogi pisci stvarno

ucinili

zato

sto su

ogra

niCili

svoje istrazivanje na ponasanje.

I

zato cu pokusati da

je

izbegnem

razmatranjem najpre sta je

dobra uopste,

u

nadi.

ako

uspemo da postignemo ikakvu

izvesnost

0 tome, da ce onda

biti

mnogo

lakse da

resimo

pitanje dobrog pona§anja, jer svi

znamo prilicno dobra sta je

,.ponasanje·'.

Ovo

je,

dakle,

na§e

prvo pitanje:

sta je

dobra?

i sta

je

raavo? i pretresanju

ovog

pitanja

ili

ovih pitanja

ja

dajem

ime

etika, jer ta nauka mora

ih

u svakom slucaju ukljuciti.

3.

Ali

OVO pitanje

moze

imati

mnogo

znacenja.

Ako, na

primer, svaki

od

nas

ka.Ze , ja

cinim

dobra

sad·'

ili

.,imao

sam

dobar

rucak juce'·,

svaki od ovih iskaza su

neka vrsta odgo

vora na nase pitanje, mada su mazda pogresni odgovori. I ta

Loae, kad A pita B u koju skolu treba da poslje

svog sina,

odgovor koji mu

B

da zasigurno ce biti

jedan

eticki

sud.

Na

slican nacin svaka hvala

pokuda

neke

osobe

ili stva1i koja

je postojala,

sada postoji ili

ce

postojati, daje

neki

odgovor

na pitanje ,sta je

dobra?·'.

U

svima

takvim slucajevima o

ne

koj pojedinacnoj stvari se

sudi da

je

dobra

ili raava; na pi

tanje ,sta? odgovara

se

..

ova'·.

Ali ovo

nije

smisao

u

kame

naucna

etika

postavlja

to pitanje.

Nijedan od

svih mnogih

miliona odgovora ove vrste, koji

mora

biti istinit, ne

moze

da

obrazuje deo etickog

sistema, mada ta

nauka

mora

sadrzati

razloge

i plincipe dovoljne za resavanje o istinitosti svih njih.

Ima suviSe

mnogo

osoba, stva1i i

dogadaja

u

svetu,

proslih,

sadasnjih ili

buducih, da bi rna koja posebna nauka

obuhva

tila pretresanje

njihovih

individualnih osobina

Etika se,

stoga, uopste ne

bavi

cinjenicama te prirode, cinjenicama

koje

su jedinstvene, individualne, apsolutno posebne; cinjenicama

kojima

su,

bar

delimicno.

plinuaene da

se

bave takve nauke

kao sto su istorija, geografija, astronomija. Sledstveno tome.

nije

posao

etickog

filozofa

da daje

Jicni

sa vet

IIi 0

)0rrlel1U.

1

postoji

jedno

drugo znacenJe koje se

moze

ati

pitanju

,sta

je

dobro? .

,Knjige su

dobre

. bio

bi

jedan od

govor

na

to, mada je

taj

odgovor ocito pogresan; jer su ne :e

knjige zaista

vrlo

rdave. I eticki sudovi ove vrste zacelo pri

padajll_ etici,

mada

se

ja

necu

baviti mnogima

od

njih. Takav

je sucf

.,Zadovoljstvo

je dobro·' - sud ciju istinitost etika

treba

da pretresa.

mada nije

ni izbliza tako vazan kao onaj

drugi

sud kojim ce1no se

uskoro

mnogo

baviti . Samo je

za

dovoljstvo dobro'·.

Sudovi

ove vrste nalaze

se

u

onim

knii

gama

o

etici koje sadrze spisak ..vrlina

-

na

primer u

A ~ i

O'totelovoj

Etici.

Ali

sudovi sasvim iste vrste

o

brazuju sustinu

nauke za koju

se obicno

pretpostavlja da

je

razlicita

od etike.

a

koja

je ocl

mnogo

manjeg

ugleda

od

nje

-

ta

nauka

je

kazu

istika. Moze

nam

se 1eci da se

kazuistika razlikuje

od etike

u

tome sto

je

mnogo podrobnija

i konkretnija, a

etika mnogo

opstija.

Ali je najva.Znije

zapaziti

da se

kazuistika ne bavi

nicim

sto

je

apsolutno

posebno posebno u

jedinom smislu

u kome saYrseno precizna linija moze da

se

povuce izmecl:u

poseb1:og i

onog

sto je

opste.

Ona

nije

posebna

u

smislu koji

::mo

malopre

istakli. u

smislu

u kome je o\·a lmjiga posebrn

knjiga, i

savet prijatelja

B

poseban savet. Kazuistika

stvarno

moze da bude posebnija a etika opstija; ali to znaci da se one

razlikuju samo po stepenu, a ne po

vrsti.

A ovo

je

univer

zalno istinito za

,.posebno'· i

..opste , kada se ti izrazi upo

trebljavaju

u

ovom

uc5bicajenom, ali

netacnom

smislu.

Uko

liko

etika dopu5ta sebi

da daje spisak

vrlina

ili cak

i

da

ime

nuje sastojke

ideala,

nju

je

nemoguce razlikovati od kazu

istike.

Obe

se bave

onim

sto

je opste, u smislu u

kome

se

fizika

i

hemija bave onim sto

je opste.

Bas kao sto

hemija

cilja

da

otkrije koja su svojstva kiseonika,

gde

god se desi da

g ima a ne samo

ovog

l

onog

posebnog p1imera kiseonika,

tako

kazuistika cilja da

otklije koje

su radnje dobre kad

god

se

dese. U

ovom pogledu

i

etiku

i

kazuistiku treba klasifi

kovati sa takvim

naukama kao

sto

su

fizika.

hemija i fizi

ologija, u njihovoj apsolutnoj

razlici

od onih

od

kojih su pri

meri istorija i geografija. I treba zapaziti

da

su. zbog

njihove

10

11



podrobnosti, kazuisticka istrazivanja stvarno bliza fizici i

he

miji nego

sto

su istra:livanja

koja se

obicno dodeljuju etici.

Jer upravo kao

sto se

fizika

ne

moze zadovoljiti

otkrieem

da

svetlost

prenose

talasi etra. vee mora i

da otkrije posebnu

prirodu

etarskih taiasa koji odgovaraju posebnim bojama,

ta

ko i

kazuistika nije zadovoljna opstim zakonom da

je milo-

srcte vrlina. vee mora da poku5a da otkrije relativnu vrednost

svakog

razlicitog oblika miiosrcta.

Kazuistika stoga obrazuje

deo

ideala

eticke

nauke; etika ne

moze

da bude potpuna

bez

nje. Nedostaci

kazuistike nisu

nedostaci principa;

nikakva

se

zamerka ne

moze uCiniti

njenom cilju

i

predmetu. Ona je pre

trpela neuspeh Sarno zato sto je SUVise tezak

predmet

da bi

bila

adekvatno

obractena u nasem

sada5njem stanju

znanja.

Ka

zuist

nije bio u

stanju

da razlikuje, u slucajevima kojima

se

bavi,

one eiernente od

kojih

zavisi njihova vrednost. Otuda on cesto

misli

da

su

dva siucaja slicni

u pogledu

vrednosti kad

su

oni

u stvan1osti slicni samo u nekom drugom pogiedu. Iz gre

saka ove

vrste

proistice

stetan uticaj takvih istrazivanja.

Jer

kazuistika je

meta-etickog

istrazivanja. Ona

se

ne

moze

sa

si-

gurnoseu preduzeti

U

pocetku na§ih izucavanja; vee SarnO

na

kraju.

5.

Ali

nase pitanje .,sta

je dobro?" moze

imati

i

jedno

i

drugo

znacenje. Mi mozemo,

na

treeern

rnestu,

hteti da

pi

tamo

ne

koja je

stvar

dobra

l koje

su

stvari

dobre, vee

kako

da se

definise ,dobra". Ovo istra:livanje

pripada samo

etici.

a ne kazuistici; i mi eerno se prvo pozabaviti ovirn istra

zivanjem.

Narocita paznja mora se posvetiti

ovom istrazivanju;

jer ovo pitanje, kako da se definise .,dobro", jeste najosnov

nije

pitanje

u celoj etici. Ono na sta

se

misli

pod terminom

,dobro"

j e u stvari, izuzimajuei njegovu suprotnost ,rctavo".

jedini prost predmet

misli

koji je svojstven

etici.

Njegdva

definicija je stoga najbitnija

tacka u definiciji etike; i, stavi.Se,

greska

u vezi s

njim

povlaci

za sobom

mnogo veei broj

pogre

s n i ~

etickih sudova

nego

ijedna druga. Ako se

ovo

prvo

pi:.

t a ~ ~ e ne

shvati u potpunosti, i

pravi

odgovor

na n j e ~ ne

uocr Jasno, ostala etika je

tako

reeil beskorisna sa gledista si-

stematskog

znanja.

Tacne eticke sudove posiednjih

dveju

vrsta

o kojima smo govorili mogu stvan10 donositi kako

oni

koji ne znaju odgovor na

ovo pitanje

tako i

oni koji

ga

znaju;

nije potrebno

reCi

da te dve vrste

osoba

mogu voditi

pod

Jednako dobre zivote. Ali je vrlo neverovatno da ce najopstiji

eticki sudovi

biti podjednako dobro zasnovani

i u odsutnosti

acnog odgovora na ovo pitanje; uskoro

eu

poku5ati da

poka

zem da su najozbiljnije ~ e s k e

bile

uglavnom prouzrokovane

verovanjima u pogre5an odgovor. I. u svakom slucaju, dok se

ne dozna odgovor

na

ovo

pitanje,

nemoguee

je za ikoga

da

zna sta je dokazni

materija rna

za koji

eticki

sud

uopste.

Glavni

cilj etike, kao sistematske nauke, jeste da da valjane

raz oge za

misljenje

da je

ovo l

ono

dobro; a

ako

se ne od-

govori na

ovo

pitanje,

takvi

razlozi se

ne mogu dati. Pa

stoga,

cak

i odvojeno od cinjenice da

pogresan

odgovor vodi pogre

snim zakljuccima, sada5nje istra:livanje

je

najnu:lniji i

naj

vazniji

deo etike kao

nauke.

6.

sta

je, onda, dobra?

Kako

da se definiSe ,dobro"?

Moglo

bi

se

pomisliti da

je

ovo

samo

jedno verbalno pitanje.

Definicija zaista

cesto znaci

izrazavanje znacenja

jedne

reci

drugim recima. Ali ovo nije vrsta definicije

koju

trazim. Ta

kva definicija ne

moze

nikad biti

od

krajnje

va:lnosti

ni

u

ka

kvoj

nauci izuzev

l e k s i k o g r f i j i ~

Kild bi rni

bila

potrebna

ta

vrsta

definicije, onda

bih

na prvorn mestu morao razmotriti

kako su

ljudi obicno

upotrebljavali

rec ,dobra"; ali moj po-

sao

nije

u vezi sa

njenom

pravilnom

upotrebom zasnovanom

na

obicaju.

Zaista bih

bio

budalast

ako bih pokusao da je upo

trebim

za nesto sto

ona

obicno ne oznacava; ako bih, na pri

mer, objavio,

kad

god

upotrebljavam rec

.,dobro", da se mora

razumeti da mislim

na

predmet koji je obicno oznacen

recju

..

sto".

Stoga eu upotrebljavati

tu

rec

u

smislu

u

kome

mi-

slim da

se ona obicno

upotrebljava;

ali u isto

vreme ne sma

tram za veoma

va:lno

da pretresam

da li

sam

u

pravu sto

mi-

slim da se ona tako upotrebljava. Moj posao je samo sa

tom

idejom iii predmetom

za

koji

ja

smatram, tacno iii netacno.

da

ga

ta

rec

oznacava u svojoj opstoj upotrebi.

sta ja zelim

da

otkrijem, to je priroda

toga

predmeta i i

te

ideje, a o

tome

mi

je mnogo

staio

da

postignem

saglasnost.

Ali, ako razumemo

to pitanje

u ovom smislu, ~ o j od-

govor na njega moze izgledati

vrlo

razocaravajuCi.

Ako

s.em_

upitan

' lsta je dobro?", moj odgovor je

da je dobro

dobro,

i

t J ekra j te st'@ i.

t t ~ ako sam upitan ..

KaRo da se .flobro'

e ~ n o j odgovor je da se 0110 ne moze definisati, i t Q

j e

ve

sto

imam da kazem

o tome. Ali,

rna

kako razocarava

JUCl ovr odgovori

mogu

izgledati,

oni

su od najveee va:lnasti.

Citaocima

koji

su

upoznati sa

filozofskom

terminologijom

rnogu

izraziti njihovu vaznost

izjavom

da se svode na

to da

su

svi stavovi 0 dobrom sinteticni i nikad

analiticni; a

to

oCito

mje beznacajna

stvar. Ista stvar

ri:toze

se

izraziti popUlarnije

tvrdenJem danam niko, ako sam ja

u

pravu, ne

moze

namet

nuti

takav aksiom kao sto je onaj koji kaze ,Zadovoljstvo je

jedino dobro",

l

onaj

koji

ka:le

,Dobro

je ono sto

je

po

zeljno",

pod

izgovorom

da je to

.,pravo

znacenje te

reci".

7.

Razmotrimo sad

ovo stanoviste. Moje glediSte je

da

je

,dobro"

prost pojam. bas kao sto je i ..zuto"

prost

pojarp;

12

13



i-sto

kao sto ne mozete nikakvirn nacmom objasniti ikom.e ko

vee to ne zna sta je

zuto,

taka

ne

mozete

objasniti

ni

sta je

dobra.

Definicije

vrste koju sam ja trazio,

definicije koje

opi

suju :pravu prirodu

predmeta i l i pojma oznacenog

nekom

recju.

a ko]e nam ne kazu

samo to

sta ta rec

znaci

u svojoj

upo

t r ~ b i , ~ e d i n o su rnoguce

kad je

predmet ili pojam o korne je

rec

nesto

slozeno. Mozete dati

definiciju konja, jer

konj irna

mnoga

razlicita

svoJstva i osobine, od koiih

sve

mozete na=-

oroJatL

Ah

kad

lh sve nabro]He, kad svedete konja

na naj

- ~ ? ~ ? t i i e

izraze,.

orrdcrte

1zraze

dalje ne

mozete

deTlniSatl.l5I'i;_

su prosto ne:3to 0 ~ u

mislite

iii

nesto

sto opazate, i nikom:::-

kg_ne moze dl' .ih. .

§ . } ; g j s l i ni opazi ne mozete

nikad,-nl:kakvom--· · ·

~ f i r i i c i j o m , objasniti njihovu p r r r o C I T i : ' · 1 V f o z c r a - - c e · - s e , u · z ~ 1 = -

mercl ovome,

i toCi

da

smo

-u stanju Cia

objasnimo drugim8

predmete

koje oni nisu

nikad videli

niti mislili o njima. Mi

mozemo, na primer. postici da

covek

razume sta je himera

mada

on nikad

nije cuo o njoj niti ju je video. Mozete

mu

reCi da je

ona

zivotinja sa lavicinom

glavom

i telom, sa

ko-

zjorn glavom izraslom iz

sredine njenih

lecta. i

sa zmijorn ume-

sto .:repa. Ali ovde predmet koji opisujete je slozen; 'on se sa-

stoJI potpuno od delova koje svi znarno

vrlo

dobra zrniie.

koze,

lavice;

a

takoae znamo

i

nacin

na

koji

te

delove

treba

S8Staviti.

jer

znamo Sta

Se

rnisli pod

sredinom

lavicinih leda

i gde joj raste rep. Tako je i sa svima precte nepoznatim pred-

metima

koje

smo

u

stanju da

objasnimo: svi

su

oni slozeni:

svi su sastavljeni od delova koji se i

sami

prvo mogu slicno

d ~ ~ i n i s a t i , ali

l ~ ? j i

na ~ ; ; : r a j u

moraju biti

svodljivi

na

najpro-

Sll]e delove kOJl se

dalJe

ne

mogu

definisati. Ali

zuto

i

dobra

kazemo, nisu slozeni: ani su poimoyi one _pmsie

vrste

:pot

llWVl 1z

ko]ih

se

definicije

sastoje i koji su -van domasaja da-

J:eg defJmsa.Qj§;.f

3. Kad kazemo,

kao

sto kaze Vebster;. da je

definiciia

konja

...cetvoronozna

zivotinja roda

Equus .

mozemo stvarno

podrazumevati tri

razlicite

stvari.

(1)

Mozemo podrazumevati

sarno ova:

Kad kazern ,konj',

treba

da razumete da

govorim

o k ~ p i t a t ? m c_etvoronoscu roda Equus.'· Ova bi se m;glo

na

zvab

prmzvolJnom verbalnom definicijom; i

ja ne

rnislim

da

se ,dobra·• ne

maze

definisati u ovom smislu. (2)

Mozemo

pod

r a ~ u m e v a t i kao sto Vebster

treba

da podrazumeva, sledece:

, . K ~ d .

vecina Engleza kaze

,horse'o, ona

misli na

kopitatu zi

v o t ~ n ~ ~ _roda E q m ~ : · Ovo se

maze

nazvati

pravom verbalnorn

defmlClJOm, ne

kazem da

se

..dobro

ne maze

definisati

i u

_

5

yebster pisac

najboljeg i

najveceg

americkog recnika en

gleskog JeZJka. - Pnm preL•.

6

Horse

na engleskom jeziku znaci

konj.

- Prim prev

ovom smislu;

jer

je zacelo moguce

doznati

kako izvestan narod

upotrebljava

izvesnu

rec: inace

ne

bismo nikad mogli znati

da se ,dobra maze prevesti recju ,gut'· na nemacki jezik i

recju ,.bon'· na francuski. (3) Ali rni mozemo. kad definisemo

konja,

da rnislimo nesto rrmogo vaznije. Mozemo

misliti

da je izvestan predmet, koji svi znamo, sastavljen na

izvestan

nacin:

da

on ima cetiri noge, glavu. srce. jetru itd.

koji su

svi

r ~ ~ p o r e d e n i

u

odrectenim

odnosima jedan prema drugom.

Po

ncem da se ,dobra

. m ze definisati u ovom smislu.

Tvrdim

da

se

ono

ne

sastoji

ni

od

kakvih

delova

kojima

o·a

mozemo

zameniti u svojoj

svesti

kad mislimo o njemu. Mocrli

bismo

misliti isto

taka jasno

i tacna o

konju

ako bisrno rnisllli o svim

njegovim delovima i njihovom rasporedu

umesto

da mislimo

o 11jemu

kao

celini: mogli bismo, kazern, o tome kako se konj

razlikuje od magarca

misliti

isto taka dobra. isto taka

tacna.

na ovaj naCin, kao sto sad cinirno, samo ne taka lako· ali nema

?as

1 1 ~ c ~ g a

cime b}smo mogli taka zameniti .,dobra;'; a to je

~ n s l m l . . J 3 l . < t . t § l . e m da se dobra ne maze definisati.

g:

Ali, izgleCfa-i:iilaa-}os

msam

·otklonio 1rtm7rm teskocu

koja maze da spreci

prihvatanje

stava da se ..

~ b r o

ne m ze

defir:isat_i. Ne mislim da kazem da se pojedinacno dobra, tj.

ono sto Je dobra, ne

maze

taka definisati; kad bih tako mislio.

ne

bih

_ni

pisao.

~ t i . ~ u , j r

je moj

glavni

cilj da pomognem

stvaranJu te defmiClJe. J a sada narocito isticem da se ..dobro

ne rnoze

definisati jer

smatram, ako to imamo na u r n ~ .

da

ce

onda biti manja

opasnost

da

ucinimo

gresku u nasem tracranju

z_a d ~ f i n i c ~ j o m ,.dobroga". Moram pokusati

da

objasnim

0

raz-

hku

1zmedu ovog dvoga. Pretpostavljam da se

maze

smatrati

da

j

,.dobro pridev.

Pa

,pojedinacno dobra , ..ono sto je

dobro mo:a, _prerna tome, biti imenica kojoj se taj pridev

..

d?br_o

..

p n d ~ J e : 0110 mora biti

celina onaga

cemu se

pridev

/

p r ~ d a J e , pndev m.ora

uvek

zaista biti primenljiv na

njega. VV

All. aka Je

0110 to cemu

se

taj pridev pridaje,

ono mora

biti

nesto drukcije

od toga prideva; i

celina

tocra neceo·a drukCi-

' v

b b b

Jeg,

rna

sta

to

· ilo.

bice

nasa

definicija

pojedinacnog

dobra.

Maze se desiti da_ ovo

nesto

ima i druge

prideve,

pored pri

deva ..

dobro ,

ko]i su

primenljivi na njega. Ono maze

biti

puna z a d o v o l j s t v ~ . na primer; ono maze biti inteligentno; i

ako

su ta

dva

pndeva

stvarno deo njegove definicije, onda

ce izvesno biti istina da su

zadovoljstvo

i inteligencija dobri.

I mnogi ljudi izgleda

da

misle. ako kazemo ,Zadovoljstvo i

inteligencija su

dobri .

l

ako kazemo .,Sarno zadovoljstvo i

inteligencija su dobri·', da time definiSemo .,dobra .

Pa,

ja

ne

_ m _ o ~ ~

poreci da se stavovi ove prirode ponekad naziva]u

d e f m ~ C l J a m a ;

znarr: potpuno u kom se smislu obicno upo

treblJava ta

rec

da b1

se

odlucilo

o ovoj

tacki.

Jedino zelim

14

15



da se shvati da to nije ono sto ja rnislim kad kazem da

je

de-

finicija dobrog nemoguea,

i

da

to nije

ono

na sta eu ja m.isliti

ako opet upotrebim

tu

rec. Potpuno verujem da

se

moze naei

neki istinit stav oblika: ,Inteligencija

je dobra

i samo

je

inte-

ligencija dobra ; ako

se

nikakav ne bi

mogao

naei, na.Sa de-

finicija pojedinacnog dobra

bila bi nemoguea._

matram da

se

:g2jedi:r:acno dc;bro m o ~ . 1 . - ~ i n i s a t i , a ipak tvrdim

.9P.:.._se Q >ro

ne moze ctili'msan. l

10.

,Dobro

se, dakle, ako pod

tim

podrazumevamo

osobinu za

koju

tvrdimo

da pripada

nekoj

stvari kad

kaZemo

da je stvar

dobra,

ne moze definisati nikakvom definicijom

u najvaZnijem srnislu te reci.

NajvaZniji

srnisao ,defil).icije

je da definicija kazuje

koji delovi

neizostavno saCinjavaju iz-

vesnu celinu; u ovom srnislu ..dobra nema definici ·e ·

er

je

ono

prosto

i nema delova Ono je jedan od onih bezbrojm

predmeta rnisr 'ko'e ·e nemo ee definisaH )er su om kr n i

izrazi pomoeu

kojih

se

mora

e 1msa 1 sve sto se moze defi-

:f isati.. Nije

potrebno

veliko razrnisljanje da se uvidi da Je

oci ledrio da ostoji gotovo neo ranicen bra· takVIh 1zraza;

.i,t=r

ne mozemo e m1sa 1 msta izuzev

analizom, koja

nas, po-

sto je izvrsimo do

njene

kra'n'e anice. vodl.

neeemu sto

'e

oCito

razlicito sve dru

o · i sto.

tom

kra

n·

om

razlikom,

o Qjasnjava

osobenost

celine koju_ definise mo: s v a k a _ c ~ : n a

sadtii neke d : e ~ k o j i su zatednicki i nekim drugim

cert:

n'ama. Stoga ne postoji nikakva intrinsicna teskoca u tvr-

denju da ,dobro predstavlja prostu kakvoeu koja se

ne

moze

definisati.

Ima rnnogo drugih primera takvih osobina.

Razmotrite

zuto,

na primer.

Mozemo

pokusati

da

ga

definiSemo

opisivanjem njegovog

fizickog

ekvivalenta;

mo-

zemo konstatovati kakva vrsta svetlosnih

vibracija

mora da

nadrazi norrnalne

oci da

bismo ga

mi opazili.

Ali

i

trenutno

razrnisljanje je

dovoljno

da pokaze da te svetlosne vibracije

nisu

ono

sto rni podrazumevamo pod zutim. One nisu

ono

sto

mi

zapaZamo. Stvarno mi ne bismo nikad bili u

stanju

da ot-

krijemo

njihova

postojanje da nismo prvo jasno

opazili

ocitu

razliku kakvoee izmedu

raznih

boja. Najvise

sto

mozemo

s pravom reei tim vibracijama

jeste

da su

one

ono sto u

pro-

storu

odgovara zutorn koje rni stvarno opazarno.

A ipak,

greska

ove

proste

vrste

obicno

je cinjena o

.,dobrorn . Moze biti istina da

su

sve

stvari koje

su

dobre -

ko e

i nesto drugo, bas kao sto je istina da sve stvari koje su

zute

proizvode izvesnu vrstu treperenja u svetlosti. I cinjenica

je

da

etika

cilja da

otkrije sta su ona druga svojstva koja pri-

padaju svirn stvarima

koje su dobre. Ali suvise

rnnogo filo-

zofa

su mislili, kad imenuju ona druga svojstva, da oni stvarno

definisu ,dobro ; da u

stvari

ta svojstva

nisu ,drugo ,

vee da

su

apsolutno

i

potpuno isto sto

i dobrota.

Predlazein da

to

g l e d ~ s ~ e n a ~ o v e m o @aturalistickom

greskom·]

i sada eu

se

po-

trudih da Je opovrgnem.

11. Razmotrimo sta je to sto

takvi

filozofi

kazu.

Prvo

treba zapaziti da se oni ne slaZu

medusobno.

Oni ne samo kazu

da su u pravu u

pogledu toga

sta je

dobro

vee

se

i trude

da

dokazu da

~ r e s e

oni ~ j u d i ~ o j i

ka:Zu

da je to nesto d r u g o ~

dan,

na nmer. ~ v r d 1 .

e. dobr?

zadovoljstvo,

drugi,

opet,

a Je dobro

ono

sto

se

zeh; 1 svak1 od

n]i revnosno

se

ru

1

da

d ~ ~ a Z e

da onaj

drugi

g r ~ J L _ b - l i

kako je to

moguce?

Jedan

od

nJih

kazeaa dobra ni · e niSta

do

xedmet

zel'

e. a Ul51 )

vreme o usav da to nije zadovoljstvo.

Ali

iz nje:

¥ovog prvog t ' : ~ d e n j a , . da

dobro

samo znac1 predmet zelje,

Jedna od sledec1h dveJu stvari

mora sledovati

u pogledu

nje-

govog dokaza:

.. 1)

?

se, moze biti. trudi da dokaZe

da

predmet

zelje

mJe z a d . ~ v o l J s t v o . _Ali, ~ o je to sve, gde

je njegova etika?

Stav

koJI

on podrzava

Je sarno psiholoski.

Zelja

je nesto sto

se

desava_ u na.Soj.

~ u s i ,

a

zadovoljstvo

je

nesto drugo sto

se

t_akode desava u nJOJ; i nas toboznji eticki filozof samo smatra

da

zadovoljstvo nije predmet zelje.

Ali kakve

to veze ima

sa

~ p o r n i m p ~ t a n j e r n ?

Njegov

protivnik

podr:Zava

eticki

stav

da

]e_ z ~ d o v o l ] s t v o d o b r ~ ,

pa

on dokazao milion

puta

psiho-

loskl.

stav

da z a d ~ v o l ] s t v o lllJe

predrnet

zelje. on

time ni

naj-

m ~ J e

ne dokazuJe da njegov protivnik gresi. Taj polozaj je

shcan ovorne. Jedan covek kaze:

trougao

je krug; drugi od-

govara:.

~ r o u g a o . je. p ~ a : ' a linija, i dokazaeu

ti

da san:i ja u

p r a ~ : Jer

~ o v o

]ednn

argument)

,prava linija

nije

krug.

""'"':',:o ~ a s ' : l ~ n

tacno , _ o d ~ _ o v a r a dmgi; ,.ali ipak trougao je

krug, 1 h ~ 1 s 1 r e ~ a o bas msta da dokazes protivno. sta je do-

kazano,

to Je da ]edan od nas gresi,

jer

se

sla:Zemo da trougao

ne m ~ z e

biti oboj_e: i p r a v a ~ n i j a i krug; ali koje

je

od toga

pogresno,

nema mkakvog nacma da

se

dokaze, jer

ti

definiSes

t r o u g ~ o kao _Pravu liniju, a

ja kao krug:•

Eto, to je jedna al-

ternabva

_k?Ja

predstoji

_

vakoj naturalistickoj

etici;

ako je

dob::o ~ e f i m s a n o kao nesto drugo,

onda je

nemoguee dokazati

Je lkakva druga definicija pogre:Sna, pa

cak

je nemocruee

1 poreei takvu definiciju. ·

(2) Druga alternativa jedva

da

je iSta

prihvatljivija.

Kad

A kaZe

,Dobro

je prijatno , a B kaZe ..

Dobra

znaCi ze-

l j e ~ l O " , A r ~ 1 0 z d a

Sai_?o

~ e l i tvrdi

da

veCina ljudi

upotreblja-

VaJu tu

rec

za

ono

sto Je pnJatno, a B za

ono sto se

zeli. I ovo

je s a s v ~ ~ n za_r:imljiv p r e d ~ e t

za

pretresanje; sarno to nije ni-

~ a l o

VIse etlcko

pretresanJe

od poslednjega. Ne rnislim da bi

~ J e d a n p r e ~ s t a v n i k

l ~ t u r a l ~ s t i c k e

etike

bio voljan

da

izjavi da

Je to sve

sto

on rmsh.

SVI

se oni mnogo trude da nas uvere

16

17



da

0110

sto oni nazivaju

dobrim je

ono sto mi

stvarno

treba

cla

cinimo. ,.Molim vas.

cinite

tako,

jer

se rec ,dobro' obicno

upotrebljava

da

oznaci radnje ove prirode'·;

to

je, po

ovom

glediStu, sustina njihovog

ucenja.fi

ukoliko nam oni

govore

kako treba

da

delamo, njihovo ucenje je stvarno eticko, kao

sto oni i zele

da

je. Ali kako

je potpuno

besmislen

razlog

koji

nam oni daju

za

to Vi treba da cinite ovo, jer vecina ljudi

upotrebljava izvesnu rec da oznaci ponasanje ovakvo kao sto

je

ovo." .,Treba da kazete ono sto

nije.

jer

vecina

ljudi

naziva

to laganjem.

Ovaj

argument

je isto tako

dobar -

Moja

draga

gospodo,

0110

sto zelimo da doznamo od vas kao etickih uci

telja nije

kako ]judi

upotrebljavaju

izvesnu

rec; pa

cak

nije

ni to kakvu vrstu radnji oni odobravaju, sto upotreba ove reCi

.,dobro" moze zaista i

da

podrazumeva; sta

mi

zelimo da znamo.

to je samo

sta je

dobro. Ivlozemo

se

cak i sloziti

da

je ono sto

vecina

ljudi

smatraju dobrim zaista dobro; u svakom

slucaju,

bice nam milo da znamo

njihova

rnisljenja; ali, kad ka:Zemo

njihova

miSljenja 0 tome

sta je

dobro, mi i mislimo to sto ka··

zemo; a svejedno nam

je

da

li

oni

tu stvar na koju

misle zovu

,.konj;; ili

,sto

ili .,stolica

...

gut

l

,bon ili cr ycr 66cr mi

ho-

cemo da

znamo sta je to sto

oni

tako zavu.

Kad

oni

ka:Zu

Zadovoljstvo je dobro . ne

mozemo

da

verujemo

da oni samo

misle .,Zadovoljstvo

,}e

zadovoljstvo

i

da ne

podrazumevaju

niSta vise sem to.

12 Pretpostavimo

da covek

kaze J a sam zadovo

ljan ; i

pretpostavimo

da to

nije

laz,

ni

gre§k.a,

vee

istina.

Pa

ako

je

to istina,

sta

to znacL To znaci da njegova svest, izve-

sna odredena svest.

koja

se izvesnim odredenim osobinama

razlikuje

od svih

ostalih,

ima u ovom trenutku izvesno odre-

deno

osecanje

koje se

zove zadovoljstvo

Biti

zadovoljan

ne

znaci nista drugo sem

imati

zadovoljstvo.

i mada mozemo bit{

viSe l manje

zadovoljni, pa

cak, sto

za sada

dopu5tamo, mo-

zemo imati jednu l drugu

vrstu

zadovaljstva; ipak, ukoliko

imamo zadovoljstvo, pa bilo

ono

od jedne ili druge vrste, ono

sto imamo

je jedna odredena stvar, koju

je

apsolutno nemo-

guce

definisati, neka stvar koja

je

ista u

svim

raznim

stup-

njevima

i u svim svojim mogucim

raznim

vrstama. Mozemo

biti stanju da kazemo u kakvom je ona odnosu sa drugim

stvanma;

na

primer, da je ona u svesti, da

prouzrokuje

zelju.

da smo je svesni itd.,

itd.

Mozemo, ka:Zem, opisati njene

ad-

nose prema drugim stvarima, ali

je

n

mozemo

definisati.

I ako bi iko pokusao da nam definiSe zadovoljstvo kao rna

koji

drugi

prirodan predmet; ako bi iko kazao, na primer, da

zadovoljstvo znaci osecaj crvenog, i iz toga izveo da

je

zado

voljstvo boja, imali bismo pravo da mu se

nasmejemo

i da ne

verujemo

njegovim

buducim iskazirna

o

zadovoljstvu.

To

bi

bila ista greska

kao

ona koju sam

nazvao naturalistickom

greskom. Cinjenica da ,biti zadovoljan ne znaci ,,imati ooe

caj

crvenoga

niti iSta

drugo, ne

sprecava nas da razumerno

sta to zaista znaci. Dovoljno nam

je da

znamo da

,biti

zado

voljan znaci

,imati

osecaj

zadovoljstva ,

i

mada

se zadovolj-

stvo ne mo le definisati, mada je zadovoljstvo zadovoljstvo i

nista

drugo,

ipak ne

osecamo

nikakvu teskocu u kazivanju

da

smo zadovoljni. Razlog je, naravno, u tome sto,

kad

ka:Zem

,Ja sam

zadovoljan , ne mislim

da

kazern

da sam

,ja isto

sto

i

,,imati

zadovoljstvo":-

Slicno tome

nikakva

teskoca

ne

mora da

se

nade

u mome tvrdenju da

je zadovoljstvo dobro

iako

time ne

tvrdim da je ,zadovoljstvo isto sto i , d o b r o ~

da zadovoljstvo

zna i

dobro, i da dobro

zna i

zadovoljstvo

Ako bih, kad kazern , ja sam zadovoljan·;, smatrao da time tvr-

dim da

sam

ja

tacno isto sto i ,zadovoljan ,

ja to

zaista ne

bih nazvao naturalistickom

greskom,

mada bi to bila ista gre-

ska kao ona koju sam

nazvao naturalistickom

u odnosu na

etiku. Razlog za ovo

je

dovoljno ocit Kad covek

pobrka

dva

prirodna predmeta jedan

s

drugim.

definisuci

jedan

drugim.

ako, na primer, pobrka sebe, kao jedan prirodan predrnet, sa

.,zadovoljan

ili

sa

,.zado:voljstvom·',

koji su

drugi prirodni

predmeti onda nema razloga da se

ta

greska naziva

naturali-

stickorn. Ali,

ako on

pobrka

,dobro , koje

nije

u

istom

smislu

prirodan predrnet, rna sa kojirn

prirodnim

predmetorn,

onda

irna razloga da

se

to

zove

naturalisticka greska; zato sto; j e

uCinjena

s obzirom

na

.,dobro", to je oznacava kao nesto sa

svirn specificno, i ta specificna

greska

zasluzuje narocito irne

jer je

tako cesta. Razloge zasto dobro ne treba srnatrati pri-

rodnirn predmetom razmotricemo docnije. Za sada

je

dovoljno

da zapazimo ovo: cak i

da je 0110 prirodan

predrnet, to

ne bi

izmenilo prirodu

greske

niti bi irnalo srnanjilo

njenu

vaznost.

Sve sto sam kazao o njoj ostalo bi i dalje podjednako

tacno;

sarno ime kojim sam

je

nazvao

ne

bi bilo tako podesno kao

sto

smatram

da

je. Ali za mene nije vazno irne;

vazna

je gre-

ska.

Ne

mari kako

je

nazivarno

ako

je

primetimo kad

god

naidemo na nju.

Ona

se

moze naci gotovo u

svima

knjigama

·o etici; ali

ipak

nije zapa:Zena, i zato

je

potrebno navesti viSe

primera te greske i dati joj odredeno ime. Ona

je zaista

vrlo

prosta greska. Kad kazemo da je pomorandza zuta, mi ne rni

slimo

da

nas

nas iskaz

obavezuje

da

smatramo da ,pornoran-

dza" ne

znaci

niSta drugo nego ,.zuto" ili da niSta ne moze

biti zuto

sem

pomorandze.

Pretpostavimo da

je ta pomorandza

i slatka. Obavezuje li nas

to

da ka:Zerno da

je

,slatko sasvim

ista

stvar sto

i

,zuto , da

se ,.slatko"

mora

definisati

kao

,zuto ?

I pretpostavirno

da se

usvoji da . J ~ u t o ; samo znaci

,zuto;; i niSta drugo, cini

l

nam to iSta tezirn da srnatramo da

2 Principi etike

18

su pomorandze

zute?

Zaista

ne;

naprotiv,

bilo bi

sasvim

be

19

postaviti pitanje

o

tako

definisanoj slozenoj celini, da li je i



smisleno reci da su pomorandze zute

kad

zuto ne bi

na

kraju

znacilo

samo

,zuto i nista drugo -

kad zuto ne

bi bilo nesto

sto

se

apsolutno ne

moze definisati.

Ne

bismo dobili

nikakav

jasan pojam o stvarima koje su zute - ne bismo mnogo na

predovali

sa

nasom naukom,

ako bismo bili prinudeni da

sma

tramo da sve sto je zuto znaci

istu

stvar

sto

i zuto. Na51i bismo

da moramo da smatramo da je pomorandza sasvim ista stvar

kao

stolica, parce hartije, limun i i sto god

vam

drago. Mogli

bismo

dokazati

bez broj besmislenos ti, a li

da

l

bismo

bili blize

istini?

Zasto

bi to

onda

bilo drukcije

sa ,dobrim ?

Za5to da.

se, ako je

dobro

dobro i

ako

se ne moze definisati,

smatra da

ja

poricem da

je zadovoljstvo dobro?

Zar ima

ikakve teskoce

u smatranju da je oboje istinito u isti mah? Naprotiv,

nema

nikakvog

smisla u

iskazu

da

je

zadovoljstvo

dobro ako-dobro

nije

nesto sto je

drukCije od zadovoljstva. Sasvim je beskori-. I

sno, ukoliko se tice etike, dokazivati, kao sto se g. Spenser

trudi da

dokaze, da se

povecanje zadovoljstva

podudara sa

po·-

vecanjem zivota,

aka dobra

ne znaci nesto sto je drukcije i od

zivota i od zadovoljstva. Mogao bi

isto tako pokusati

da do-

kaze da je pomorandza zuta pokazivanjem da je ona uvek

uvijena u hartiju.

13.

Stvarno,

aka

to

nije

slucaj

da ,dobro

oznacava

ne

sto prosto sto

se ne moze definisati,

onda su

samo dve

alter

native

moguce:

l je

ono

nesto

slozeno, izvesna celina, o cijoj

tacnoj

analizi

moze

biti

neslaganja;

l ono

uopste niSta

ne

znaCi, pa,

prema

tome, i

ne postoji takav

predmet

kao

sto je

etika. Ali, uopste govoreci, eticki filozofi pokusali su da de

finiSu dobro ne shvatajuci sta takav poku8aj

mora

da znacL

Oni

stvarno

upotrebljavaju argumente koji sadrle jednu l

obe besmislenosti razmotrene u § 11.

Stoga je opravdano

da

zakljucimo da

poku8aj

da

se definise dobro

treba uglavnom

pripisati nejasnom shvatanju

o

tome sta je moguca priroda

definicije.

Stvarno, ima

da se razmotre samo dve ozbiljne

al

t e r n ~ t i v e da

bi se

ustanovio zakljucak da

,dobro

stvarno

oznacava prost pojam koji

se

ne

moze

definisati. Ono bi

ma

zda

moglo oznacavati slozenu celinu, kao sto cini

,konj , l

bi

moglo

da

uopste

nema nikakvog

znacenja. Ali

nijedna od

ovih

vmogucnosti nije bila jasno

zamisljena niti je

ozbiljno

podrzavana kao

takva

od strane onih koji su poku8ali da

de

finisu dobro; i obe se mogu odbaciti prostim osvrtom na ci

njenice.

Za hipotezu da je neslaganje

o

znacenju

dobroga

neslaganJe u

pogledu

tacne analize

neke date

celine, moze se

najjasnije v i d e ~ i da je netacna

razmatranjem

Cinjenice da se,

rna kakva

da

Je ponudena definicija, uvek moze opravdano

l

sama ona

dobra.

Da

uzmemo, na

primer, jednu,

na

izgled

ve

mvatniju zato sto je

jedna

od slozenijih, od

takvih

predloze

nih definicija: moglo bi se lako pomisliti, na prvi pogled, da

biti dobro moze da znaci ono sto mi zelirno da zelimo. 1 tako,

·

ako primenirno ovu definiciju na poseban

slucaj i kazemo

.

Kad mislimo da je

A dobro,

mi

mislimo

da je

A

jedna

od

~ t v a r i koju

mi zelimo da zelimo ,

nas stav

moze izgledati sa

svim verovatan. Ali, ako produ:Zimo sa ovim ispitivanjem i

upitamo

se

,Je

li dobro zeleti

da

zelimo A? , onda

je

?ci

gledno, posle

malog razmisljanja, da

je

ovo

pitanje

i

samo

1st )

toliko

razumljivo koliko i originalno pitanje ,Je 1i A dobra?··

-

da mi,

u

stvari, sada pitamo za sasvim isto obavestenje

o

zelji da zelimo A,

za koje smo prede

pitali u pogledu sarnog A.

Ali

je takode

oCito

da se

znacenje ovog

drugog pitanja ne

m<Y Ze

tacno rasclaniti

u ,Je

1i zelja

da zelirno A

jedna

od stvari

koju

mi

zelimo

da

zelimo? .

Mi nemamo

u

na5im mislima nista

tako slozeno

kao pitanje ,zelimo li mi da

zelimo

da

zelimo

da

zelirno A? . stavise, svaki moze

ispitivanjern

uveriti sebe da

je predikat

ovog

stava

-

,dobra

- ocito razlicit

p o ~ m

.,zelje da

se

zeli koji ulazi u njegov podrnet:

,Da

nn zebrr:o

da zelimo A je dobro nije prosto ekvivalent

stavu

,Da Je

dobro

da

A

bude

dobro . Moze

zaista biti istina da

je

ono

tlto

mi zelimo da zelimo

uvek

i dobro; mozda cak i suprotno od

ovoga moze biti

istina;

ali

je

vrlo

sumnjivo

da

je

to slucaj, pa

i

sama

cinjenica da mi

razurnemo vrlo dobro

sta

se misli

sum

njanjem

u to,

jasno pokazuje da

imamo u mislima dva razli

cita pojma.

vv

(2)

Isti

razlog

je

dovoljan

da se

odbaci

hipoteza da

,dobro uopste nema nikakvog

znacenja.

Sasvim

je

prirodno

pogresno

pretpostaviti da je ono sto je

univerzalno

istinito

takve

prirode

da

bi

njegova

negacija

bila protivrecna samoj

sebi· vaznost koja je pripisivana analitickim stavovima u isto

riji filozofije pokazuje

kako

je

laka

ta\kva gre5ka .

tako, vrlo

je

lako zak1juciti

da

je ono sto izgleda univerzalan

eticki

prin

cip

u

stvari

identican

stav;

ako,

na

primer,

sve

sto

n a z i ~ a

..

dobrim

izgleda

da

je

prijatno,

onda

stav

.,Zadovol]stvo Je

dobra ne potvrduje vezu izmedu dva razlicita pojma,

vee

obuhvata

samo jedan,

pojam

zadovoljstva, koji je lako raspo

znati

kao

poseban entitet.

Ali ko god pazljivo

razmotri sa

mim

sobom sta je

stvarno

u njegovim mislima

kad

postavlJa

pitanje , Je li

zadovoljstvo

(ili

rna

sta to

bilo) na kraju k:a

jeva

dobro? ,

moze se

lako

uveriti da se

on pri tome ne p1ta

samo

da

1i

je

zadovoljstvo prijatno. I

ako on

izvrsi ovaj

ekspe

riment sa svakom predlozenorn definicijom redom, on moze

postati dovoljno vest da opazi da u svakom slucaju on ima na

2*

20

umu jedinstven predmet o cijoj se vezi rna sa kojim drugim

21



predmetom

moze postaviti posebno pitanje. Svaki

stvarno ra

zume pitanje

,Je

li ovo dobro? .

Kad

misli o tome, njegovo

psihicko stanj e j e drukcij e od onoga u kome bi bio kad bi pi

tao ,Je

li ovo prijatno, ili zeljeno, odobreno? . Ono

ima P:O-

sebno znacenje

za njega,

cak

i

ako

on

ne

opaZa u kom pogledu

je

ano posebno. Kad god misli o

,intrinsicnoj

vrednosti ,

kaie da neka stvar ,.treba da postoji ,

on

ima na

umu

jedin

stven predmet

-

jedinstveno

svojstvo

stvari

-

koji ja

azna

cavam

izrazom

,dobra . Svaki je stalno svestan

ovog

pojma.

mada moze

nikad ne

postati

svestan da

je

taj

pojam

drukciji

od ostalih pojmova

kojih je on takoae

svestan. Ali, za

pravilno

eticko rasuaivanje od najveee je vaznasti

da

on postane sve

stan

ove cinjenice; a

cim

se

priroda problema

jasno shvati,

onda nema velike teskoee u napredovanju

sa

analizom.

14. ,Dobra se, dakle,

ne

moze definisati; a iJ2ak, uko

liko znam, samo je Jedan e1icki pisac, profesor Remi ·sidzvil{;

jasna

pnznao

1 1skazao

ovu

cin]enTcu.JViaecemo i:IK6IT'Ko-mnog1

od naJCUVelllJifi ehcfrlfi sistema propustaju

da izvuku

za

kljucke kaji sleduju

iz

takvog priznanja. Za sada eu navesti

samo jedan

primer

koji ee poslu2iti da

pokaie znacenje}

va

znost ovog principa da se ,dobra ne moze definisati. iii, kao

sto kaze profesor Sidzvik, da je ono ( i i e r ~ i \ ~ a n l i i v

_ p ~

To

je primer na

koji se i

sam

profesor Sidzvi

p o z i v ~ e s c i

u vezi sa pasusom u kome

on

dakazuje

da

je pojam

..

treba

n erase]an J

j

i¥1.

' ,Bentam s. kaie Sjdzvik, o h j ~ ~ n j ~ O l da je n j ~ ? V

o ~ o v n i prmcip

da

je ,najveea sreea svih _<::mih Cijj_ je

interes

u eitanju i s p r v ~ r v i cilj ljudske radnje' ; a ipak l1Jegov

jez1k U OStahm paSl.lSima iste glave izgleda da

pokazuje

da rec

,ispravan

kod

njega

znaci ,.koji doprinosi opstoj sreei .

Pro

fesor Sidzvik vidi, ako

ova dva

iskaza

uzmete

zajedno,

da

do

bijate besmislen rezultat da je najveea sreea cilj ljudske

radnje.

koja

doprinosi opstoj sreCi ; i njemu izgleda tako. be

smisleno

nazivati

ovaj

rezultat,

kao

sto ga

Bentam

naziva,

..

osnovnim

principom

moralnog sistema ,

da mu

izgleda da je

nemaguee da je Bentam to mislio. Ali ipak i sam

profesor

Sidzvik drugden kaze da se psihaloski hedonizam

,ne

retko

brka

sa

egoisticnim

hedonizmom ; a

to brkanje, kao sto

eemo

videti, poglavito poCiva na toj istoj gresci, naturalistickoj gre

sci, koju preeutno

sadrze

u sebi i

Bentamovi

iskazi. Profesor

Sidzvik stoga primeeuje da se ta greska ponekad cini iako je

'

Metodi etike

knj.

I,

gl.

III. § 1. (sesto izdanje).

8

Bentarn

(1784-1833)

je engleski filozof. -- Prim prev

Yietodi etike knj. I, gl. IV, § L

besmislena;

i ja

sam sklon da

mislim

da

je

Bentam

zaista je

dan od onih koji ju

je

ucinio. Mil ju je, kao sto eemo videti,

stvarno uCinio. Ali, bilo da ju je

Bentam

ucinio ne, njegovo

uct:mje, kao

sto

je vee navedeno, posluziee kao

vrlo

dobra ilu

stracija

ove gres_kJ;i vaznosti

suprotnog

stava da se

dobro ne

moze definisati.

Razmotrirno

ovu

doktrinu. Bentam izgleda podrazurneva,

tako

profesor

Sidzvik

kaie, da rec ,ispravno znaci ..

sto

do

~ o s i

opstoj sreCi . Ovo, pak, sam<f'Po sebi,

ne

mora nu2no

oblilivatati

naturaTisticku gresku.

Jer

se

rec

,,ispravno

vrlo

cesto pripisuje

radnjama

koje vode postignueu anoga sto

je

dobra, koje se smatraju kao sredstva

za

ideal a ne

ciljevi po

sebi.

Ova

upotreba

,ispravnog kao

reci koja oznacava

ono

sto je dobra

kao

sredstvo, pa bilo to dobro ne kao cilj,

stvarno je ona. upotreba

na

koju eu agraniciti tu rec. Da je

Bentam upotrebljavao ,ispravno

u ovom smislu, onda

bi

za

njega bilo

sasvim

dosledno

da definise ispravno

kao ,ono sto

doprinosi opstoj sreei , ali samo

pod

uslovom (zapazite ovaj

uslov) da je vee bio dokazao, ili postavio kao aksiom, da

je

opsta

sreea vrhovno

dobro,

l

(sto

je

ravno tome)

da je samo

opsta

sreea

ono sto je dobro. Jer u tom

slucaju

on bi vee bio v

definisao

dobro

kao

opst1.:1

sreeu

(a

to

stanoviste

je

sasvim

do

sledno, kao sto smo vid12li sa

tvraenjem

da se .,dobro ne

moze definisati), i posto

je

ispravno imalo da se definiSe kao

.,ono sto doprinosi dobru , ono bi stvarno znaciio ,sto dopri-

nosi opstoj sreei . Ali ovaj nacin

odbrane

od

prigovora da je

napravio naturalisticku gresku sam Bentam je onemogueio

sebi. Jer je,

kao

sto vidimo,

njegov

osnovni princip da je naj-

veea sreea svih

zainteresovanih

ispravan i pravi cilj ljudske

radnje.

On, dakle,

pridaje

rec

ispravan cilju kao

takvom, a

ne

sama sredstvima koja mu doprinose;: a, posto

je

tako,

ispravno

se

onda ne

moze

definisati kao

.,ono

sto

doprinosi

opstoj sreei a da

se

ne padne u gresku o kojoj je rec. Jer sada

je

oeigledno da definiciju ispravnog kao necega sto doprinosi

opstoj sreCi

on

moze

upotrebiti

da bi

podr:Zao

osnovni

princip

da

je

opsta sreea ispravan

cilj,-umesto

da smatra

da je ona

izvedena

iz tog

principa.

Sad nije potrebno

dokazati

l tvr-

diti

da

je opsta sreea ispravan cilj

pre

nego sto se

ispravno

definiSe kao ono sto doprinosi ops to j s ree i - ovo

je

sasvirn

pravilan

postupak;

ali,

suprotno

tome, upotreba defillicije

ispravnog kao onog sto doprinosi opstoj sreei za dokaz da

ie

opsta

sreea ispravan

cilj

sasvim

je

nepravilan

postupak.

jer u ovom slucaju tvraenje da je ,opsta

sreca

ispravan cilj

ljudske radnje nije uopste eticki princip. vee je, kao sto smo

videJi.

l

stav o

znacenju

reci, ili

stav

o prirodi opste sreee.

a. ne 0

njenoj

ispravnosti

iii dobrotL

22

23



Ne

zelimo

da se

pogre5no

razume vaznost koju

pripisu

jemo

ovoj gre5ci. Otkrice ove gre5ke niukoliko

ne

pobija

Ben

tamovo tvrdenje da je najveca

sreca

pravi

cilj

ljudske radnje.

ako se ono

shvati

kao eticki stav,

kao

sto

je

on nesumnjivo i

nameravao

da se to shvati u tom smislu. Taj princip moze ipak

biti tacan; razmotricemo da li

je

on to u sledecim gla,vama.

Bentam

ga

je

mogao podrzavati,

kao

sto Sidzvik to Cini, c a ~

i

da

mu je

greska

pokazana. sta ja

tvrdim,

to je da su

Z l o z ~

koje on stvarno daje

za svoj

eticki stav

pogre5ni ukoliko

se

sastOjje u

definiciji

ispravnog.

Srnatram da

on

nije

opazio

da

su oni pogresni;

da je

opazio to,

to bi ga

navelo

da

tra:Zi

druge

razloge

za

podr5ku svog ufilitarizma; a da je tra:Zio

druge

razloge, moglo se desiti dane

nade

nijedan

koji bi on smatrao

dovoljnim. U tom slucaju on

bi

promenio ceo svoj sistem

sto bi

bilo vrlo

va:Zna

posledica. Ali je, bez sumnje, takode

moguce da bi

smatrao

da su drugi razlozi dovoljni, a u tom

slucaju,

njegov

eticki sistern, u

svojim

glavnirn rezultatima,

i dalje bi ostao. Ali, cak i u ovorn drugom slucaju, njegova

upotreba

naturalisticke greske

predstavljala

bi ozbiljnu za

merku

njemu kao etickom filozofu. Jer

se ne

sme zaboraviti

da . e osao etike

ne

samo da osti e

tacne

:fezultate vee i

a

nade

valjane

razloge

za

nji

. ep(jgre

an

ci j

etike je zna;

nJe, a ne

praksa;

onaj koji

upotrebljava

naturalistickU gresku

zaista

nije postigao ovaj prvi cilj, rna kako

ispravni

bili

nje

govi

prakticni

principi.

W

Moje

zamerke

naturalizmu su, prvo,

da

on

ne pruza

nikakav

razlog, a jos

manje ikakav valjan

razlog,

za ikakav

eticki princip; i zbog toga

on

ne

uspeva

da zadovolji zahteve

etike

kao nauke. I drugo, tvrdio sam, mada on ne daje nika

kav

razlog

za ikakav

eticki princip, da je on

uzrok prihvatanja

pogresnih etickih

principa

-

on

navodi urn na prihvatanje

la:Znih etickih principa, i

time

je on

suprotan svakom

cilju etike.

Vrlo je lako videti, ako pocnemo sa definicijom ispravnog po

nasanja kao

ponasanja koje

doprinosi opstoj sreci, i

aka

znamo

da je

ispravno

ponasanje

uopste

ono

koje

doprinosi dobru,

da

onda

vrlo

lako

donesemo

zakljucak da je

dobro op5ta sreca.

Ali, aka

odmah

j as

no shvatimo da moramo

poceti svoju

etiku

bez definicije, bicemo rnnogo vise skloni da dobro razmislimo

pre nego sto usvojimo rna koji eticki princip, a sto vise bu

derno razmisljali,

manje

je

verovatno da

cemo

usvojiti neki

pogre5an princip.

Na

ovo ce se moida odgovoriti: Da, ali

mi

cemo isto tako dobro razmisliti

pre

nego

sto

se odluCimo na

svoju

definiciju, pa

je

stoga isto toliko verovatno da cemo

b'iti u

pravu.

Ali ja

cu

poku.Sati da poka:lem

da

to

nije

tako.

Ako pocnemo sa

uverenjem

da se definicija

dobra

moze naci.

onda

poCinjemo

sa uverenjem da dobro

ne moze

zna iti nista

drugo sem neko svojstvo stvari, i onda ce na8 posao jedino biti

da otkrijemo sta je

to svojstvo. Ali, ako prihvatimo da, uko

liko

se

tice

znacenja

dobrog, dobro

maze biti

rna sta,

onda

po

cinjemo bez ikakvih

predubedenja.-

Kad

smatramo da

vee

imarno definiciju, onda ne samo da ne mozemo logicno braniti

svoje eticke principe

ni

na koji nacin, vee eemo biti manje

skloni da ih

branimo

revnosno,

pa

makar i nelogicno. Jer cemo

poceti

sa

uverenjem

da

dobro mora znaciti to i to, pa cemo

stoga biti

skloni

i l i da

pogre5no shvatimo argurnente

svojih

protivnika

l

da ih 'odrnah

presecemo odgovorom.

1

,Ova

nije otvoreno pitanje: i samo znacenje reci odlueuje stv'ar;

niko

ne

maze rnisliti

drukcije sem

ako nejasno misli.

15. Na5 prvi

zakljucak

sto se tice predrneta

etike

je,

dakle, da ostoji rost , neodredljivlO, nera8clanljiv11

predmet

misli u vezi s

ojim

on se mora e mlSati. OJlrn rmenorn na

zivamo

taj jedinstven

predmet,

nije

ni

od kakve

va:lnosti.

glavno je

da

jasno shvatirno sta je to i da se to zaista

razlikuje

od ostalih predmeta. Reci ~ o j e se obicno smatraju znacima

etickih sudova sve se odnose na njega; i one su izrazi etickih

sudova samo zato

sto

se odnose

na

njega. Alj one se fnl ogu

odnositi

na

njega na

dva

razlicita nacina, koje je vrlo va:Zno

raziikovati, ako

hocemo

da

imamo

potpunu

definiciju

opsega

etickih sudova. Pre nego sto sam se upustio u dokazivanje

da

je takav

neodredljiv pojam

sadr:Zan u etickirn pojmovima,

istakao

sam ( §4) da j e

potrebno za

etiku da

nabroji

sve

taene

univerzalne

sudove

koji

tvrde

da

je takva i takva stvar

dobra

kad

god se desi. Ali,

mada

se svi

takvi

sudovi

zaista

odnose

na

jedinstveni pojam

koji

sam

nazvao

,dobra , ani se svi

ne

odnose nato na isti nacin. Oni,tvrde i i

da

to jedinstveno svoj

stvo

uvek pripada stvari

o kojoj je rec,

i l i samo

da

je

stvar

o kojoj

je rec

uzrok iH

nuz n uslop za pastojanje ostalih t v a r i

kojima

to

jedinstveno

svojstvo pripada. Priroda ovih dveju

vrsta

univerzalnih etickih

sudova

je vrlo

razlicita; i veliki deo

teskoea na koje se nailazi u obicnom etickom rasudivanju po-

tice iz

neuspeha da

se one jasno razlikuju.

Njihova razlika

je,

zaista,

dobila izraz

u

obicnom govoru kontrastom izmedu

ter

mina ,

1

dobro kao sredstvo i ,dobro

po

sebi , ,vrednost kao

sredstvo i ,.intrinsicna vrednost . Ah ovr termini ob1cno se

upotrebljava]u

pravrlno samo u ociglednijim

primerima;

ova

je izgleda tako

zbog

cinjenice da

razlika izrnedu

shvatanja

koje oni oznacavaju nije bila poseban predrnet ispitivanja.

Ta

razlika

se rnooe ukratko izloZiti kao sto sleduje. .

10

Tj tkoji se ne

rome

defirusatL - Prim prev

11

Tj koj i

se

ne m >Ze analizii.arti. - Prim prev

24

16.

Kad

god

sudimo da je stvar ,dobra

kao

sredstvo ,

25

dopreti dovoljno daleko da bismo bili

sigurni da

ce

ikoja rad



mi donosimo

sud

u pogledu njenih kauzalnih odnosa: mi .su

dimo oboje:

da ona

ima osebnu

vrstu de·stva

id

·e to de'

stvo dobro po

se

i

Ali naei kauzalne sudove ko i su univer-

-zalno

tacni

.e oci le no vr 0 teska stvar. ill]emca a

su

1z1c e nau e e u

poznije vreme

postale egZaktpe j

e l ~ 1 Y . _ r : ~

malobroJllost

~ g k o n a k..Qje su one dosad ~ l da usposfa:sz:e.,.

dovoljni

su

dokazi

te

teskoee. A s obzirom

na to

da

su

najcese

predrneti ~ sud...2:::_8;__ adnje,

ocito

·e da ne

mozerno

blb

uvereni da su

iko'i

nas· ·

erz

·

mh

kauzalnih

sudov

acm,

ca

ni u smislu u kome

su

to

naucni

zakoni.

cak ne

moferri"o

da

otkri]emo m hlpoteticne zakolle

obhtta

,,iracno ova

radnja uvek

ee, pod

ovim okolnostima, proizvesti tacno to

dejstvo". Ali za tacan eticki

sud

u pogledu dejstva

izvesnih

radnji

potrebno narn je nesto

viSe

od toga

u

dva

pogleda.

1)

Potrebno nam je da

znamo

da

ee

data radnja

proizvesti izve

sno dejstvo

m

pod k kvim

uslovim

se desila Ali

ovo

je

za

ista

nemoguee. Izvesno

je

da u razlicitim okolnostima ista

radnja

moze

da proizvede dejstva koja su potpuno

razlicita u

svim

pogledima od

kojih vrednost

tih

dejstava

zavisi. Stoga

imamo pravo samo na uopstenje - na stav ovog oblika ,Ovaj

rezultat

obicno

(ili

uopste

govoreei)

sleduje

ovoj

vrsti rad

nje ; pa

cak

i ovo

uopstenje

moze biti tacno samo ako su okol

nosti

pod kojima

se

radnja

desava

obicno

iste. Ovo

je ~ t v a r n o

slucaj,

do velikog stepena,

u

periodu rna

kog

pojedinog

doba

i za izvesno

stanje drustva.

Ali, kad uzmemo druga

doba

u

obzir, u

mnogim

vaznirn slucajevima normalne okolnosti

date

vrste radnje

biee

toliko drukcije da uopstenje koje je

tacno

za

jedno

doba

nece biti tacno

za

drugo. Prema

tome,

sto

se tice

etickih sudova

koji tvrde

da je izvesna vrsta

radnje

dobra

kao

~ ~ . ~ . . . ~ - Y - ~ : ? . l l ~ - ~ ~ ~ o : .

niJedan

nece

biti univerzalno ta-

can;

1

mnogi _giada obicno

tacni

u ·

ednom enodu,

biee obicno

iietacni

u

drugim periodima.

i 2

potrebno nam je

a znamo

ne

samo

da

ce

jedno

dobro

dejstvo biti

proizvedeno, vee da

ee, rned.u

svim

sledecim

dogad.ajima

na

koje utice

radnja

o

kojoj

je

rec, kolicina dobrog

biti

veea nego

da je

izvrsena rna

koja druga radnja. Drugim recima, suditi da je neka radnja

obicno

(ili

vecinom) sredstvo za dobro znaci suditi ne samo

da ona

obicno cirri

neko

dobro, vee.

da ona

obicno cini najvece

dobro

koje

okolnosti dopliStaju.

U

ovom pogledu eticki sudovi

o

dejstvima

radnje sadrZ:e teskoeu i slozenost mnogo vecu od

onih na koje nailazimo pri uspostavljanju naucnih zakona. Za

poslednje

potrebno je da razmotrimo

samo

jedno

dejstvo; a

za prve

bitno

je da se

razmotri ne

samo ono vee i

dejstva

toga

dejstva, i tako daJje dokle god

nas

-pogled -moze

da dopre

u

buducnost.

SasV:im

je

ocigledno

da

nas pogled

ne

moze nikad

I

I

nja proizvesti najbolja moguca

d e j s t v ~

Moramo

se

zadovoljiti

ako najbolja

moguca koliCina dobra fzgleda

da je

proizvedena

u

granicama

jednog ogranicenog perioda Ali je vazno

z a p a ~

ziti

da je citav

niz

dejstava

u

periodu

znatne duzine

stvarno

uzet

u

obzir

u

nasim

obicnirn sudovirna

da je neka radnja

dobra

kao sredstvo;

i

da

je otuda ova naknadna

slozenost,

koja

cini da

je

mnogo teze uspostaviti eticka uopstenja nego nauene

zakone, sadrZ:ana u

aktuelnirn

etickirn diskusijama i

da

je od

prakticne

vaZ:nosti. N

8jobicnija

pravila

o

ponasanju

obuhva

taju takve obzire kao sto

je

merenje buduceg rdavog zdravlja

sa sadasnjim

dobicima;

pa

cak

i

ako nikad ne

mozemo

da

re

simo sa

ikakvom izvesnoscu kako

cemo osigurati

najveci

mo

guCi stepen dobroga, mi bar pokusavamo

da

uverimo sebe da

verovatna buduca zla nece

biti

veca

od predstojeceg

dobra.

17. Postoje, dakle, sudovi koji tvrde da izvesne

vrste

stvari imaju

dobra

dejstva; takvi

sudovi, iz

razloga

koje

smo

malopre dali, imaju vazne karakteristike 1) da je nevero

vatno da

su

tacni ako tvrde da vrsta stvari o kojoj je rec

uvek

ima dobra dejstva, i (2) da, cak i ako

samo

tvrde da ona obicno

ima dobra dejstva, mnogi

od

njih bice tacni samo

u

izvesnim

periodima

svetske

istorije. A ima i

sudova

koji tvrde da su

izvesne vrste stvari dobre same

o sebi; ovi

sudovi se

razli-

UJU pos e IlJl U

tome

sto. ako SU tacni.

oni

SU SVi univer

zatno tacm.) Sfuga Je vrlo vazno razlikovati ove dve vrste mo

gubh

sudova. Obe

rnogu

biti

izraZ:ene istirn jezikom: u

oba

slucaja obicno

kaZ:emo

,Takva

i

takva

stvar je dobra .

Ali u

jednom

sluca·u

,dobra

·znac1

..dobra

kao sredstvo .

t·.

sarno

da je stvar Sre S V ) za dobro - da ce imati dobre )OS]edice;

a u

ru

om s ucaJu o znac1 o

ra

ao

c1

· - mi tada su-

Imo a

stvar

sarna po sebi ima svojstvo

za

koje smo, u

prvom

slucaju, tvrdili da pripada samo njenirn

posledicama.

Jasno je

da su

ovo

vrlo

razliCita tvrd.enja

koja

se cine o

nekoj stvari;

jasno

je da

se i

jedno

i drugo

pa

i

oba

mogu ciniti, i tacno i

netacno,

o

svakovrsnim stvarima;

i izvesno je,

ako

nam

nije

jasno

koje

od dvoga

mislimo da

tvrdim(}

da je

vrlo

malo

ve

rovatno da

eemo

ispravno

odluciti

da

li je na5e tvrd.enje tacno

i i i netacno. Bas ova jasnost

u

pogledu znacenja postavljenog

pitanja

do sada

je

gotovo

potpuno nedostajala

u etickom ra

sud.ivanju.

Etika

se uvek

poghivito bavila ispitivanjem

ogra

nicene vrste

radnji.

0 tim

radnjama

mozemo pitati

i

ukoliko

su one dobre

same po sebi

i ukoliko one imaju opstu

tenden

ciju

da

proizvedu

dobre rezultate. I

argumenti

iznooeni u etic

koj

diskusiji

uvek su

bili

od obe vrste

- i oni

koji dokazuju

q_a je ponasanje

o

kome je

rec dobro samo

po

sebi i

oni

koji

dokazuju da je ono dobro kao sredstvo. Ali, da su ov:o jedina

6

7

se ne

moze dobiti bilo od

podjednake

vrednosti

kao

ono sto se



pitanja koja eticka diskusija ima da

re5i, i

da

resiti

jedno nije

ista

stvar sto

i re8iti

drugo- ove dve osnovne cinjenice

obicno

su urnakle

paznji etickih

filozofa.

Eticka

pita.11ja obicno se

postavljaju u dvosrnislenorn obliku. Obicno se pita s ta

je

du2nost coveka pod ovirn okolnostirna?

l

,Je li ispravno de-

latina

ovaj

nacin?" i l i .,sta treba da

ciljarno

da

osigurarno? .

Ali sva ova

pitanja

podlezu daljern ra8clanjavanju; tacan od

govor rna

na koje

od

njih

obuhvata i sudove o

tome sta je

do

bro samo po sebi i kauzalne sudove. Ovo podrazumevaju cak i

oni koji

tvrde da

rni

irnamo

neposredan sud

o

apsolutnim

pra-

vima

i

duznostima. Takav sud

moze samo

znaciti da je radnja

o kojoj

je rec

najbo ja

stvar da se

ucini;

da

ce se, radeCi

nju,

osigurati svako dobro koje moze

da

se osigura. Sad nas se

ne

tice

pitanje

da li ce

takav

sud ikad biti tacan. Pitanje je:

Sta

on

povlaCi za

sobom ako tacan'

I

jedini moguc odgovor je

da, bio

tacan l netacan.

on obuhvata oboje: i

stav

o stepenu

dobrote

radnje

o kojoj

je

ree, u

poredenju sa drugim stvari-

ma, i izvestan broj kauzalnih stavova. Jer se

ne

moze poreci

da

ce ta

radnja imati

posledice; a poreci

da su te

posledice

od

va2nosti

znaci doneti sud

o njihovoj intrinsicnoj

vrednosti,

u

pored.enju sa sarnom

radnjoml

Tvrd.enjem

da

je ta

radnja naj-

bo ja

stvar

da

se

uCini.

tvrdimo da ona

zajedno

sa

svojim

po

sledicarna pru2a veci

zbir intrinsicne vrednosti nego

rna koja

druga moguca

alternativa.

A ovaj

uslov

se moze ostvariti rna

u

kojem od sledeca tri slucaja: (a)

ako

sama radnja ima vecu

intrinsicnu

vrednost

nego rna koja alternativa, dok su

i

njene

posledice i posledice

alternative

apsolutno

bez ikakve

intrin-

sicne vrednosti i

bez ikakve intrinsicne m ~ n e l

(b)

ako

je.

mada

su

njene posledice

intrinsicno

rd.ave, stepen

intrinsicne

vrednosti veCi nego sto bi

se

proizveo

rna

kojom

alternativom;

(c) ako je,

kad su

njene posledice

intrinsicno

dobre,

stepen

vrednosti koji

pripada

njima

i

njoj

zajedno veci od

stepena

vrednosti rna

kog alternativnog

niza.

Kratko

receno,

tvrditi

da je

izvesna

vrsta

pona8anja, u dato vreme.

apsolutnu

ispravna

l

obavezna,

ocito

znaci

tvrditi

da

ce

vise

dobra

l

manje zla postOijati u svetu ako se ona usvoji nego ako se iSta

drugo ucini

umesto

nje.

Ali

ovo

obuhvata sud

o vrednosti

kako

njenih posledica tako

i

posledica rna

koje

moguce alternative.

A

da

ce

neka radnja imati takve

i

takve

posledice. saddi u

sebi izvestan broj

kauzalnih

sudova.

Slicno

tome, u

odgovaranju

na pitanje .,Sta treba

da

ci

ljatno da osigurarno? kauzalni· ·sudovi su takod.e obuhvaceni.

ali na

ne8to drukCiji nacin.

Skloni smo da zaboravimo, jer je

to

tako oCito, da se

na

ovo pitanje nikad

ne

moze odgovoriti

taeno

izuzev

imenovanjem n ~ c e g a sto s moze osigurati. Sve

sene moze osigurati;

pa

cak

·

ako sudimo da bi sve ono sto

moze dobiti, mogucnost ovog drugog, a takod.e i

njegova vred-

nost, bitna je

da

bi to bio valjan cilj

radnje.

Sledstveno tome.

ni

nasi sudovi tome koje

radnje treba da

vrsimo,

pa cak ni

nasi sudovi 0

rezultatima koje

one

treba

da proizvedu, nisu

Cisti sudovi o intrinsicnoj

vrednostii

U pogledu

prvih, radnja

koja je

apsolutno

obavezna moze

da

nema

uopste nikakvu

intrinsicnu

vrednost;

to

sto

je ona

savrseno moralna, moze

samo da znaci da ona

prouzrokuje

najbolje moguce posledice.

A

sto

se

tice poslednjih,

ti

najbolji

moguci

rezultati

koji oprav-

davaju

na8u radnju mogu, u svakom slucaju, da

imaju

samo

onoliko od

intrinsicne

vrednosti koliko nam zakoni

prirode

dopustaju da osiguramo;

a

oni sa svoje strane

mogu

da nemaju

uopste nikakve

intrinsicne

vrednosti, vee mogu

da budu samo

sredstva za postignuce (u jos daljoj

buducno.sti)

neeega sto

ima takvu

vrednost. Stoga, kad god

pitamo

s ta

treba da

ci

nimo?"

i l i

s ta

treba da

pokuSamo da dobijemo? , rni postav-

ljamo

pitanja

koja iziskuju tacan odgovor

na

dva druga, sa

svim

razlicita

po vrsti jedno od drugog.

Moramo

znati i

koji

stepen

intrinsicne vrednosti razne

stvari

imaju i

kako se te

razne stvarr mogu postici. Ogromna vecina

pitanja

pretresa-

nih

u

etici

-

stvarno

sv

prakticna

pitanja

-

iziskuju

ovo

dvostruko znanje;

ali

ona

se

pretresaju

bez ikakvog jasnog

odvajanja

ta

dva

obuhvacena

razlicita

pitanja.

Veliki deo

ogrornnih neslaganja koja

preovlad.uju u etici

treba pripisati

ovom

neuspehu

u analizi. Upotreborn shvatanja koja obuhva-

taju i

shvatanja

o

intrinsicnoj

vrednosti i ona o kauzalnom

odnosu,

kao da ona obuhvataju

samo

intrinsicnu

vrednost,

dve

razlicite

greske

ucinjene

su

gotovo

univerzalnim.

l i se

pretpostavlja da nista

sto

nije moguce nema intrinsicne vred-

nosti,

i l i

se pak

pretpostavlja da

ono sto je

nuzno

mora

imati

intrinsicne

vrednosti.

Otuda

osnovnom i osobenom poslu

etike,

odred.ivanju

koje stvari

imaju

intrinsicnu vrednost

i do

kog

stepena, nije uopste posvecivana

dovoljna

pa2nja. I,

s

druge strane,

iscrpn

diskusija sredstava

takod.e

je

hila

urnnogome

zanemarena

zbog nejasnog shvatanja

istine da

to

nije

bas ni od kakve va2nosti za pitanje intrinsienih vredno-

sti. Ali, rna

kako

ovo bilo, i rna koliko duboko neki citalac bio

uveren da je neki od uzajamno oprecnih

sistema koji

su na

etickom

popristu dao tacan

odgovor l na

pitanje sta

ima

intrinsicnu vrednost,

i i i

na

pitanje sta m treba da

cinimo, ili

na oba,

mora

se ipak priznati

da

su pitanje

sta je

najbolje

samo

po

sebi

i

pitanje sta

ce

ostvariti ono

sto

je najbolje dva

sasvim

razlicita pitanja·;

da

oba pripadaju predmetu etike;

i

da

je utoliko veca

verovatnoca

da

cemo tacno odgovoriti na

razlicita

pitanja ukoliko ih

jasnije razlikujemo.

28

18. Ostaje jos jedna tacka

koja

se

ne sme izostaviti u

29

tanja, princip je jasan. Ne

sme

se pretpostaviti da je vrednost



potpunom opisu vrste

pitanja

na koju etika ima

da

odgovori.

Glavna

podela

tih pitanja je, kao sto sam rekao, na dva pi

tanja;

na pitanje

koje

su sJ:;vari dobre same po sebi, i na

pi

tanje sa kojim su

ostalim

stvarima one

povezane

kao poole

dice.

Prvo

od ova

dva pitanja, koje

je osnovno eticko pitanje

i koje drugo pitanje pretpostavlja, ukljucuje tacno poredenje

raznih stvari od

intrinsicne vrednosti

(ako ima mnogo tak

vih)

u pogledu stepena njihove vrednosti; a takvo pored:enje

obuhvata

teskocu

prindpa

koja je

mnogo dodala

brkanju

in

trinsicne

vrednosti

sa ..

dobrotom kao sredstvom . Istaknuto

je

da se jedna

razlika

i ~ ~ e d : u suda koji tvrdi da je n.eka

s t ~ : r : _

dobra sama po sebi i suda da

je

ona sredstvo

za

dobro sasto i

u cmJemci UEL_I?r:;?, a o Je acan za je an

primer

stvari o

Rojoj je

_::c

t ~ z _ d : . _ I:[email protected]·-facan.1·-za-svepnmere

te

stvan;

cl'01f"St"var

koja

1ma aoore poSled1ce

pod izvesnim

okolnostima

moze imati rdave posled1ce [oct nekrm drug1m okoTriOStin;:a

ZaceiO

je istina da

su,.svi sudovi o intrinsicnoj

vrednosti

uni

verzalni u ovom smislu; ali

princip

koji cu sada da izlozim

mogao

bi

lako

uciniti

da

izgleda

kao da

oni

nisu

univerzalni,

vee da lice

na

sudove 0 sredstvima

po

tome sto

su

samo opsti.

Ima,

kao sto

cemo

uskoro

istaCi,

ogroman

broj razlicitih stvari

od kojih

svaka ima intrinsicnu

vrednost; a takod:e ima i vrlo

mnogo stvari koje

su

rd:ave; i ima jos veca vrsta stvari koje

izgledaju da

su neutralne.

Ali

stvar

koja

pripada

rna kojoj od

ove

tri

klase moze da

bude

deo celine koja

ukljucuje,

medu

svojim drugim

delovima,

druge

stvari koje pripadaju i istoj

klasi i drugim dvema klasama; i te celine, kao takve, rnogu

takod:e da irnaju

intrinsicnu

vrednost.

Paradoks, na

koji

je

potrebno skrenuti pa2nju, jeste da vrednost t kve ceiine nije

u pravoj srazmeri prema zbiru vrednosti njenih delova Izve

sno

je

da dobra stvar moze postojati u takvom odnosu prema_

drugoj dobroj stvari

da je vrednost tako

obrazovane celine

ogromno veca od zbira vrednosti te dve dobre stvari. Izvesno

je

da

celina

01brazovana

dobrom

stvari

i

neutralnom stvari

moze da ima ogromno

vecu

vrednost o

one

koju ima ta sama

dobra

stvar.

Izvesno je

da dve

rd:ave stvari,

l

rd:ava stvar i

neutralna stvar, mogu

da

obrazuju celinu mnogo goru

nego

sto

je zbir

rd:avosti njenih d.elova. I izgleda

da

neutralne stvari

mogu

takode da

budu jedini sastojci celine koja ima veliku

vrednost bilo pozi);ivnu l negativnu. Da

li

dodavanje rd:ave

stvari dobroj celini moze da poveca

pozitivnu

vrednost celine,

dodavanje rdave stvari rdavoj moze da proizvede celinu

koja

ima

pozitivnu

vrednost, moze izgledati vise sumnjivo;

ali to je, bar, moguce, i ta mogucnost

mora

se uzeti u obzir

u nasim

etickim

istra2ivanjima. Ma kako resili posebna pi,-

celine ista kao zbir vreanostt nlemh delova

Jedan primer

je dovoljan da pokaze vrstu odnosa o k o ~

me

je rec. Izgleda da je

tacno da

je biti

svestan

lepog predmeta

stvar od velike intrinsicne vrednosti; dok med:utim isti pred

met,

ako ga

niko

nije

svestan,

ima

relativno malu

vrednost

i obic:1o

s m a t ~ a da

nema nikakvu. Ali svesnost Iepog p r e d ~

meta

Je oc1to

celma neke vrste

u kojoj mozemo

da

razlikujemo

kao _delove p 1 : : d ~ e ~ s jed:?e

strane

i

proces

svesnosti s druge.

OvaJ poslednJI cm1lac

desava

se

kao

deo

razlicite

celine

kad

god srno

svesni

necega; i izgleda da bar neke od tih celina

irnaju vrlo malu vrednost,

pa

cak rnogu

da

budu i neutralne

iE

r o z ~ ~ i v n o

rdave. A ipak ne rnozemo

uvek pripisati neznat

nost llJlhove v r ~ . d 1 : 1 0 s t i n ~ k a l ~ v o r n pozitivno rn rd:avorn

svojstvu

u predn:;etu ko)l

1h

r a ~ h k u J ~ od svesnosti lepote; sam pred

rnet rnoze da

bude

sasv1rn bllzu apsolutne neutralnosti. Posta.

stoga, sarna s v e _ s n o ~ t

daje

~ v e k veliku vrednost celini ciji

d_eo ona

obraZUJe,

cak

1 ako

nJen predrnet nema veliku

nega

t r v n ~

vrednost,

1e

rnozerno

pripisati veliku superiornost

sve

snosh le:pe

stvan

nad sarnorn leporn stvari prostorn dodavanju

vre?n?sh.

v ~ ~ n o s t i onoj vrednosti koju ima I

epa

stvar.

Ma

sta

da

Je m t n ~ s c n a

vrednost

svesnosti, ona

ne daje

celinu ciji deo

o ~ a

obrazuJe

vrednost srazrnernu zbiru svoje vrednosti

i

vredno

sh.

sv?ga predrneta. Ako

je tako, ovde imarno primer celine

koJa una razlicitu intrinsicnu vrednost od zbira vrednosti

s v o j i ~ ?elova;

pa

i bilo tako iii ne, ovaj slucaj pokazuje sta

se rrnsll pod

takvorn

razlikorn.

..

1 9 ~ Postoje,

dakle, celine koje irnaju to svojstvo da

je

~ ] l h o v a _ v r e ~ ~ o s t r ~ l i ~ i t a o

zbira vrednosti

njihovih

delova;

ct ?dnosl k?Jl P?StQ]e lZrnedu takvih delova i celine,

ciji

deo

om o brazuJ u. msu do sada bili j asno opazeni niti irn j e

dato

poseb_no _irne.

Dve tacke je

va2no zapaziti.

1) Jasno je da je

p o s t o J a n J ~ ~ e k o g takvog dela nuzan uslov za postojanje onog

~ o ~ r a

k?J.e Je usp_ostavljeno celinorn. I

tacna isti jezik takoae

ce 1Zraz1h ~ d n o s

1 ~ ~ 1 e d : u

s r e d s . ~ v a

i

dobre

stvari

k o ~ a

je

nje

gova posled1ca.

Ah

1pak posto]l vrlo vazna

razlika

izmed:u

ta

d;r_a slucaja, koju sacinjava cinjenica

da je

deo, dok

sredstvo

IllJ;, deo dobre st' :ari za cije

je

postojanje njegovo postojanje

n u ~ a l uslov. Da b1

dobro

o korne je rec postojalo,

nuznost

po

koJOJ sred_stvo

za

to mora

postojati

je

prosto

prirodna l ka

uzalna nuznost. Da su zakoni prirode drukciji, tacno isto dobro

rnogl? p o s t o j ~ t i i

ka?

ono sto je sada nu:Zan uslov njegovog

postoJanJa ne b1 postoJalo. Postojanje sredstava nerna intrin

sicnu v r e ~ ~ o s ~ ; i n j e g o v ~

potpuno unistenje

ostavilo bi

vred

nost, za ClJe ]e ostvarenJe ono sada nu:Zno sasvim neizrne

njenu. Ali u

slucaju

dela

takve celine kakvu'

sada

razmatramo,

30

stvar je sasvim drukcija.

U ovom

slucaju

dobro_.o.

ko_me je rec

31

p r ~ d l . o z e n : l : svrhu je

u

~ o r n e

sto

je

osobeni odnos

delova prema



ne

moze

se ni zamisliti da

postoji

ako ne

postOJ1

1.

nJegov

de<_>

Nuznost

koja

vezuje

njih

dvoje

sasvim n e ~ a V l S ? a ?d . ~ n -

rodnog

zakona. Tvrdi se da p o s t o ~ a ~ j ~

c ~ l m e 1m.a

I?tnn:ncnu

vrednost;

a

postojanje

celine

u k l J U C ~ J e

1 postoJanJ;

nJeno_g

dela.

Pretpostavimo da je

deo

uklonJen, onda

ono

sto ostaJ;

nije ono, za sta je tvraeno

da ima

intrinsicnu v:ednost;.

ako

pretpostavimo da je sredstvo ~ l o r : j e n ? ? ~ o

sto ostaJ.e

J€

upravo

ono za

sta

je utvr eno da 1ma

m t r i ~ 1 c 1 1 : ~

v ; r e d ~ 1 o s ~ ~ A

ipak

(2)

postojanje dela

moie

i

s mo

n e r r : ~ t i

V l ~ e

m t r : ~ s : c n e

vrednosti

nego postojanje sredstva. Ova. cm]emca s a c m ~ a v a

paradoks odnosa koji sada pretresamo. U p r ~ v o s ~ o r ~ k h da

ono sto

ima

intrinsicnu vrednost je postopnJe celme, 1 da to

ukljucuje postojanje dela; i iz ovoga bi se

p r i r ~ d n ~ z a k l j u ~ i l o

da postojanje dela ima intrinsicnu -yrednost. ~ 1 ; . ~ a J z a k l ~ u c B : k

bi bio

isto tako

netacan kao kad b1smo zaklJUC1h,

zato sto

Je

broj

dva kamena

dva,

da je svaki od kamenova

takod.e dva.

Deo

vrednosne

celine zaddava

tacno istu vrednost kad

Je,

kao

i kad nije, deo te celine. Ako je imao vrednost

po?

drugim

okolnostirna, njegova vrednost nije nista v ~ ~ a ~ a d J€ ?n deo

celine od daleko veee

vrednosti;

a

ako

mJe 1mao nikak.vu

vrednost

sam

po

sebi,

on

je

jos

uvek

nema,

rna

kako

velika

bila

vrednost

celine u kojoj

on sada obrazuje

deo.

Prema

tome,

mi nernarno

opravdanja da tvrdirno da je jedna

i s ~

stvar pod

nekim okolnostirna intrinsicno

dobra, a pod drug1m

ne, kao

sto imamo opravdanje da tvrdimo o sredstvu

da

ono p o n ~ k a d

proizvodi, a ponekad ne

proizvodi

dobre r e z u l t a ~ . .A . 1pak

imarno opravdanje

kad tvrdimo

da je mnogo pozelJmJe ?a

izvesna

stvar postoji pod nekirn okolnostima neg? pod n e ~ m

drugim; naime, kad

druge

stvari

pootoje u takvir_n odnos1rr;a

prema njoj

da obrazuju

celinu

od veee Vl'ednosti.

~ n a

nece

imati veeu intrinsicnu vrednost pod tim okolnostima . n e ~ o

pod drugim; ona

neee ntiZno

biti cak ni

sredstvo. ;-a posto]arlJe

stvari

od

veee intrinsicne vrednosti:

ali

ee,

shcno sredstvu,

biti

ntiZan

uslov

za postojanje onaga

sto im

veeu

intriru:icnu

vrednost.

mada

ee, neslicno

sredstvu,

i sama

ona

obrazovati

deo

ove postojeee celine

od

veee vrednosti. .

20. Rekao

sam da je

osobeni odnos izmeau

dela

1 ce-

line, koji sam

sad pokusao da

odredim, odnos kame

nije

d a t ~

nikakvo osobeno irne. Ali bi bilo korisno da mu se ono da; 1

postoji

podesno ime koje bi muse

moglo dodeliti samo

ako bi

se ono moglo

odvojiti

od

svoje s a d a s r ~ j e n e ~ g o d ~ e

upot;reb;.

Filozofi,

narocito oni koji tvrde da su

1zvukh

vehku k o ~ t

Hegelovih dela, u

poslednje

vreme

mnC?go. su

uP.otrebl]aval7

termine

,organska

celina",

,organsko

JedlllStvo ,

o r ~ ~ s k i

odnos". Razlog za5to

bi

ovi

termini

mogli zgodno posluz1h za

cehr:1, ~ O J 1 ~ m o rnalo<:as definisali, jedno

o

svojstava koje

r a ~ h k ~ J e c e ~ m e n ~ _koJe se ti termini stvarno prirnenjuju sa

n a J v ~ c o m u c ~ t a l o s c ~

A razlog zasto je pozeljno da se oni

o ~ V O J e

>?

SV?Je

s a d a s ~ J e

upotrebe je taj

sto oni,

kako

se sada

u p o t r e b l ~ a v _ a J u ,

n ~ ~ a J U ,nikakvo

jasno

znaeenje, vee,

napro

tiv, sadrze 1 podshcu greske brkanja. 4

Reei da je nek 'l stvar ,organska.' celina'' obicno se sma

tra

da z n a c ~ da su I l J ~ n i

delovi u onorn odnosu

jedan prema

drugorn, a 1

prerna

nJoj, u

~ o r n e j e sredstvo prerna

cilju; i

t a ~ o d e se

srnatra

da to

znac1

da oni

irnaju

svodstvo

koje

je

o p ~ s a n o

nekor:1

t ~ k v o ~ f r a z ~ r r : kao sto je fraza da oni nernaju

,n:kakvo

znacenJe mh znacaJa

odvoieno

od svoje celine"· i

naJzad, na.

~ v u se

c ~ I i n u takode

gleda

kao da

ona

irna

s v ~ j -

st-:o z ~ . koJe Ja P . r e d l ~ e r n . da se na njega

to

irne ogranici. Ali

on:

kOJI. u : r : o t r e b l ~ a v a J u

taJ

terrnin

obicno

narn

nirnalo

ne

nago

v e s t a v ~ J U

st.a om

pretpostavljaju

o

tome

u kakvorn

su odnosu

ova tn

svc:Jstva Jedno

prerna

drugorn. Izgleda da

se

obicno

pretpostavlJa su ona i d e n ~ i e n a

i

uvek,

ili, bar, u

najmanju

ruku,

su nuzno

povezar1a Jedno s drugirn. Vee

sam

poku5ao

da pokazem da ona

nisu

identicna; pretpostaviti da

jesu

znaci

prenebregnuti

razlike

istaknute. poslednjern odeljku; a sa

takvorn upotrebom t ~ e b a prestatl cak

i

sarno

zato sto

podstice

takvo p r e ~ e ~ r e g a v a n J e Ali jos

jaci

razlog

za

napu5tanje

takve

upotrebe

Je v

to drugo svojstvo ne

sarno

da je daleko od

toga

?a

bude

r:uzno

p o ~ e z a ~ o

vee

se

i

ne

moze

pridati nicemu jer

Je v?llO pOJam protlvrecan Samorn sebi; dok

prVO

SVOjstvo na

T O ~ I t o u svom najva2nijem srnislu, va2i za rnnoge

s l u c a j e ~ e za

koJ; nemarno:.

r a z l o ~ ~ da

mislimo da i

treee takooe

va2i, a

trece n;surnnJ:vo vaz1. z 'l mnoge za koje prvo ne

vazi.

.

21.. OVl

odnos.I 1zmedu

tri

svojstva, cije srno

razlike

sad

Istakh,

m?gu. se. 1lustrovati u vezi sa

onom vrstorn

celine

~ 1 a

osno:ru ko]e Je

:zveden

terrnin

,organski

- celine

koja

]e

orgamzarn

u ~ 1 a ~ c n o m

smislu

- nairne, sa

ljudskim

telom.

1).

PostOJl 1zrnedu rrmogih delova naseg

tela

(rnada ne

1 z r n ~ d ~

SVlh) odnos.

p ~ p u l a ~ s a ~

basnorn,

pripisanoj

Meneniji

:'-gnp1,

0 stornaku

1 IlJegoVlm clanovima. U

tom odnosu mo

zemo nac1 tB:kve

d e l o ~ e

?a

je

trajno. postojanje jednog ntiZan

uslov

za

traJno p o s t o J ~ n J e drugog, dok

je

i

trajno

postojanje

tog d r u g o ~ takode nuzan

uslov

za postojanje

prvog. Ovo se

s ~ o

svod1

to

da u telu imamo primere da su dve stvari,

k?Je

o ~ e . tra.iJU

neko vrerne, u

odnosu

uzajarnne kauzalne za

V l s n o s ~ I J e d n ~ p r ~ m a

~ r u g o ~

- u odnosu .,reciprociteta". ce

sto_ se

1

ne rmsh

m na

sta vise

kad

se

ka2e da delovi

tela

obra

Z ~ J . U

;•o:gansko jedinstvo .

i1i da

su

oni

uzajarrmo

sredstva

i

cilJevi

Jedan

drugorn.

Ovde zaista imamo

upadljivu

karakte-

32

ristiku zivih stvari.

Ali

bi bilo vrlo neoprezno tvrditi da ovaj

i

33



odnos uzajamne

kauzalne

zavisnosti pokazuju

samo

zive stvari

i da je, prema tome, on dovoljan

da

definise njihovu osobe

nost. I ocito

je da

od dve

stvari

koje imaju ovaj odnos uza

jamne zavisnosti. rnoze da

se

desi da nijedna nerna intrinsicne

vrednosti,

i l i da

je jedna

ima, a dlUga nema. One

nisu

nu:lno

svrhe jedna

drugoj

ni u jednorn smislu izuzev u sm..islu u

kome taj terrnin oznacava posledicu. I, stavise,

jasno

je da u

ovorn smislu

celina

ne rnoze

biti

posledica rna kog od

svojih

delova.

Skloni

srno

da

govorimo

o

,celini

u

kontrastu sa jed-

nim od njenih delova kad u stvari rnislimo samo na ostale

delove. Ali, strogo uzev, celina mora da ukljuci sve svoje

de-

love i nijedan deo ne moze

biti

uzrok celine, jer ne moze biti

uzrok samog sebe. Stoga

je

jaJsno da ovaj odnos

uzajamne ka-

uzalne

zavisnosti

ne obuhvata sobom niSta u pogledu vredno-

sti

ni jednog

od dva predmeta

koja

su

u

njernu;

i da, cak i ako

se

desi da oba takode

imaju

vrednost, taj

odnos

izmedu

njih

nije odnos izrnedu

dela

i celine. .

Ali (2) rnoze takode biti slucaj

da

na5e telo kao celma

ima vrednost vecu od zbira vrednosti svojih delova; rnozda

se rnisli

na

ovo

kad

se

kaie da su

delovi sredstva za celinu.

Ocito je, ako postavirno pitanje Zasto da

delovi

budu ta.J:vi

kao

sto su?

;;

'

da

pravi

odgovor

moze da

bude

,zato

sto celina

koju obrazuju ima

toliku

vrednost . Ali je isto

toliko

ocito da

je

odnos za koji tako

tvrdimo

da postoji

izrnedu dela

i celine

sasvirn razlicit od

onoga

za koji tvrdirno da postoji izmedu dela

i dela

kad

kaierno ovaj deo postoji

jer

taj deo ne bi rnogao

postojati bez

njega·'.

ovorn drugorn slucaju rni tvrdirno da

su

dva

dela uzrocno povezana; ali. u prvorn slucaju, deo i ce

lina

ne mogu biti

uzrocno povezani

a odnos za

koji tvrdirno

da postoji

rnedu

njima moze da postoji cak i ako ni

delovi

nisu uzrocno pONezani.

Svi delovi slike

nemaju odnos uza-

jamne

kauzalne

zavisnosti

koji izvesni delovi

tela

irnaju, a ipak

postojanje

onih

koji ga nernaju moze biti apsolutno bitan za

nednost

celine.

Ova dva

odnosa sasvirn su razliciti

po

vrsti.

i ne mozemo da zakljucimo postojanje jednog na osnovu po

stojanja

drugog. Stoga to ne sluzi nikakvoj korisnoj svrsi da

ih oba ukljucimo pod istim irnenorn; i ako kaiemo da je neka

celina organska zato

sto

su njeni

delovi

(u ovorn smislu)

sredstva za

celinu. n srnemo reci

da

je

ona

organska

zato

sto su

njeni

delovi uzrocno zavisni jedan od drugog.

22

Ali

najzad (3) u poslednje

vrerne termin ,organ-

ska celina najcesce je upotrebljavan u srnislu koji

znaci

da

delovi organske celine

imaju svojstvo

koje delovi

nijedne ce

line

uopste ne

mogu

da irnaju. Pretpostavlja se, kao sto celina

ne bi

bila ono sto

je

bez

postojanja

svojih delova,

da

isto tako

p

ti

delovi ne bi bili ?no sto su bez

postojanja

te

celine;

i sma-

tra se da

ov:o

_znac1 _ne samo da

nijedan

poseban deo

ne

bi

rnogao postoph 1

ostali ne

bi postojali

(sto je

slucaj gde

Qdnos 1) postO]l l ~ r r l ~ O U delova), Vee da stvarno taj

deo

nije

p o ~ e b a n :predrnet lllSh da je celina ciji je

on deo

u

izvesnom

srn:-slu nJegov deo. Vrlo maio razmisljanja dovoljno

je da

po

kaze da o_va

: r : r : t p o s t c ~ v k a

protivreci samoj sebi. Mozerno

stvarno pnhvatlb, kad

Je posebna

stvar

deo celine

da ona

irna

p r ~ d i k a t

~ o j i

in:-ce

ne bi

irnala

- nairne,

da

je'

ona deo

te

c ~ l m e . All. ono _sto

se.

r e

rnoze prihvatiti, to je da ovaj pre-

~ h k a t

menJa. p_nrodu 1h

da

ulazi u definiciju

stvari

koja ga

1_rna m1shmo o

samom

tom delu, rni

w islimo

sarno

ono

~ ~ o . t v _ r ~ u n o , u ovorn ~ l u c a j ~ , da on ima yredikat, da je

deo

~ ~ h n e 1 r : ~ ? s t o tvrdenJe

da

)e on deo celme sadrii u sebi da

~ : m

razhc1t od onoga sto tvrdirno za njega. Inace bismo tvr-

~ i l h da, ?e on v ~ e nesto drugo - naime, on zajedno sa

onim

sto tvrd1mo o nJemu - ima predikat koji tvrdimo o njemu.

Kratko receno,

ocito

je da nijedan deo ne sadr:li analiticki

celinu kojoj pripada, niti

ikakve

druge delove te celine. Od

:1os dela p 7 e ~ - ~ c e l i l ~

n ~ j e

isti kao

odnos celine

prema

delu;

1 sama d ~ f m 1 C l J a celme Je da ona sadrzi analiticki

ono

sto1 se

s r r ~ ~ t r a

n J : n i r r ~

d ~ l o m .

ipak

~ : ' a

d o ~ t r i n a ,

koja

ocito

protiv-

r ec1 samoJ s e ~ 1 , gla::no Je obelezJe koJe pokazuje uticaj Hegela

na modernu f1lozof1Ju uticaj koji prozima crotovo celu orto-

d?_ksnu

~ i l o z o f i j t ~ .

Ovo

je

ono

na

sta se obiifno rnisli

kad

se

d1ze

pov1ka

protlv

izopacenja putern apstrakcije:

da je celina

t;vek deo svoga dela

,Ako

zelite

da

znate istinu

0

nekom

aelu··,

k ~ u

nam,

,rnm·ate

razrnotriti n taj deo vee nesto

d r ~ g ? , ~ a i m e , _

celinu:

nista

nije

istina o delu, 'vee sarno o

~ e h m : · A 1pak Jasno

je

da o delu mora biti istina bar to da

Je_ d ~ o c e l i ~ ~ ; i o_cito j ~ , kad kazemo da je

on

to, da time ne

nnshmo reel ~ a . Je ~ e l m _ a deo same sebe. Ovo ucenje,

dakle,

da

deo

_ne

m?'zeirnati ,mkakvo znacenje niti

znacaja

odvojeno

od

svoJe

celme ,

mora se

u

potpunosti

odbaciti.

I

samo

ono

podrazurneva da iskaz ,Ovo

je

deo

te

celine ima

izvesno

zna-

c e ~ j e ~

a d_a bi

:r;r:?gao dav ima znacenje,

i

podmet

i

prirok

mo-

raJu

1l 1ah :r:_azl:crto znacenje.

Sasvim

je lako videti kako je

o v ~ .

lazno ucenJe n ~ t ~ l o

b ~ k a n j e r n

dvaju odnosa

1)

i (2)

ko]1 stvarno rnogu b1h svo]stva celina

. • (a) P ~ s t o j ; m j e dela I?oz_e biti povezano prirodnom i l i

t:zroc?orn n u z n o s ~ u postoJanJem drugih delova njegove ce

hne; 1 dalJe, ono

sto

Je deo celine i ono

sto

je

prestalo

da

bude

takav

deo,

mada se razlikuju

intrinsicno jedno

od

drugog

moru

se.

nazvati

jednirn i istirn irnenom. Tako, da uzrnerno t l p i c ~

pruner,

ak?

se

ruka

odsece od ljudskog tela, jo5 uvek

je

zoverno

rukom; A 1pak se ruka, kada

je

deo ljudskog tela, nesumnjivo

3 Pr '

ncipi

etike

34

razlikuje od mrtve ruke: i

otuda

mo:l.emo lako biti navedeni

35

liCite stvari, i da je ona samo u jednom od svojih oblika



da ka.Zemo ,Ruka koja je deo tela

ne

bi bila

ono sto

je kad

ne bi

bila takav deo , i

da mislimo da je tako

izra.Zena

pro

tivrecnrnt u

stvarnosti

karakteristika

stvari.

Ali,

stvarno,

mrtva

ruka nikad nije bila deo tela; ona je samo delimicno

identicna sa zivom

rukom. Oni njeni

delovi

koji

su

identicni

sa delovima

zive

ruke sasvim su isti, pa bilo da pripadaju

telu ili ne; i u njima

imamo neporeciv

primer jedne i

iste

stvari koja u jedno

vreme obrazuje

deo, a u drugo ne obra

zuje deo pretpostavljene ,organske

celine . S

druge

strane,

ona svojstva

koja im

ziva, a ne mrtva

ruka,

ne postoje u pro

menjenom

obliku kod ove druge: ona uopste ne postoje tamo.

Uzrocnom

nuzno5cu njihova

postojanje zavisi

od njihovog

po

sedovanja onog odnosa prema ostalim delovima

tela ko1i

iz

ra.Zavarno tvrdenjem da

ona

obrazuju deo

njega.

Ali je ipak

sasvim izvesno, ako ona nikad ne bi obrazovala deo

tela,

da bi

ona

bila

tacna ono

sto

su kad obrazuju

deo

tela.

Da se

ona

razlikuju intrinsicno

od

s.vojstava mrtve ruke i da ona obra

zuju deo tela su stavovi koji

nisu

analiticno povezani jedan

s drugim. Nema nikakve protivreenosti u pretpostavci da ona

zaddavaju takve

intrinsicne

razlike a da ipak ne obrazuju

deo

tela.

Ali,

(b)

kad nam

se

kaze da

ziva

ruka nemai znacenja

ni znacaja odvojeno od tela kame ona

pripada,

nagove5tena

je jedna

drukCija

greska. ,Irnati znacenja l znacaja obicno

se upotrebljava u sm.islu

,irnati

va.Znosti''; a

ovo opet znaci

,.irnati vrednosti l

kao

sredstvo l

kao cilj .

Sasvim

je

mo

guce

da

cak

i ziva

ruka, odvojena

od

svoga

tela,

ne bi

irnala

nikakvu

instrinsicnu

vrednost; mada

celina ciji je

ona deo

irna veliku intrinsicnu vrednos1J

zbog

njenog

prisustva.

I tako

mozemo lako doci na to da kazemo da, k o deo

tela,

ona irna

velik'u vrednost, dok sama za sebe ne bi imala nikakvu vred

nost: i da,

sledstveno,

celo

njeno

,znacenje

lezi

u njenom

odnosu

prerna

telu.

Ali,

stvarno,

vrednost

o

kojoj

je rec

ocito

uopste ne pripada njoj. Irnati vrednost

sarno kao deo

je

ravno

nernanju

nikakve vrednosti, i znaci

sarno biti

deo

onoga

sto

irna vrednosti. Ali zbog prenebregavanja ove razlike, tvrdenje

da deo

ima vrednosti, kao deo

koju inace

ne

bi imao, lako

vodi

pretpostavci da

je on takode i razliCit, kao deo,

od onoga sto

bi

inace

bio; jer je,

stvarno, tacno

da se

dve

stvari koje imaju

razlicitu vrednost rnoraju takode razlikovati i u

drugom

po

gledu. Otuda

je

pretpostavka da jedna i ista

stvar,

zato sto

je

deo

vredn.osnije celine

u

jedno

vreme

nego

u

drugo,

ima

vecu

intri.nsic:m

vrednost

u jedno vreme nego u

drugo,

podstakla

prohvrecno VeTOVai].je da jedna i ista stvar moze biti dve raz-

uistini ono

sto

je.

Iz

ovih

razloga,

ja cu,

gde

izgleda zgodno, uzeti slo

bodu

da upotrebljavam termin ,organski u

narocitom

smi

slu.

Upotrebljavacu

ga da oznacim cinjenicu

da

celina ima

i ~ t r i n s i c n u vrednost razlicitu po iznosu

od zbira vrednosti nje

mh delova. Upotrebljavacu ga

da oznaCim

to

i

samo

to.

Taj

termin nece obuhvatati

uopste

nikakav uzrocni odnos

izmedu

delova celine

o

kojoj

je rec. A

nece ni podrazumevati da

su

delovi

neshvatljivi

osim kao

delovi

te

celine,

niti da

oni,

kad

obrazuju

delove takve

celine,

imaju

drukciju

vrednost od one

koju

bi

imali ako

to

ne

bi cin.ili.

Shvacen

u

ovom naroci'tom

i

s ~ v r e n o ~ d r e d ~ n < > m

srnislu, odnos organske c.::line prema nje

m r r ~ d e l o v u ~ a Je

JedaJ?

od najva.Znijih odnosa

koje

etika mora

1ma u '?-d':. Glavn1

deo

te nauke treba

da

se

bavi

porede

nJe:U r e l ~ J ~ vred.nosti raznih

dobrih stvari;

i najgrublje

greske

uc1mce

se p takvorn

poredenju

ako se pretpostavi,

gde

god

dve

stvari obrazuju

celinu, da

je

vrednost

te celine

sar;10 z b ~ r ~ e d n o s t i ti.h dveju

stvari. Ovim

pitanjem

,organ

skih

celma·',

dakle, mi dovrlavamo nabrajanje raznovrsnih

problema kojima etika treba da

se bavi.

23.

U

ovom

poglavlju trudio sam se da

obrazlozim

sle

dece zakljucke. 1) Osobenost

etike

nije

u

tome da ona ispi

tuje

tvrdenja ljudskom pona5anju,

vee

u

tome

sto ona

ispi

t1;J.je

tvrdenja

o onom svojstvu stvari

koje se

oznacava ter

minom

,dobro , i o suprotnom svojstvu oznacenom

terminorn

,rdavo . Ona mora, da bi uspostavila svoje zakljucke, da ispi

tuje

istinu svih

takvih tvrdenja, izuzev onih koja

pripisuju

to svojstvo

samo

jednoj

postojecoj

stvari 1-4). (2) To svoj

stvo,

s

obzirorn

na koje predmet etike mora

biti

definisan,

je

ste

prosto i

ne

moze

se

definisati

5-14).

I (3) sva tvrdenja

o

njegovom odnosu

prema

ostalim stvarima su od dve,

i

samo

dve vrste:

ona

l tvrde u

kom

stepenu

stvari same po sebi

imaju

to

svojstvo,

l iskazuju uzrocne

odnose

izmedu ostalih

stvari

i

onih

koje

ga imaju 15-17).

Najzad,

(4)

pri

razma

t r a r ~ j u raznih stepena u kojima stvari same

po

sebi irnaju to

sVOJstvo,

moramo uzeti

u

obzir Cinjenicu da ga celina moze

imati u stepenu razlicitom od

stepena

koji

se

dobija

sabira

njem stepena u kojima ga njeni

delovi

imaju

(18-22).

GLAVA II

37

ova svojstvo, ima ova svojstvo",

ni

da ,rec ,dobra' oznacava da

stvar ima ovo svojstvo·'. A ipak,

ako

taj

zakljucak

ne znaci



NATURALISTICKA ETIKA

24.

Iz

zakljucaka glave

I

sleduje da sva

eticka

pitanja

spadaju u

jednu

ili drugu od tri klase. Prva klasa sadrii sam_o

jedno pitanje - pitanje sta

je

priroda onog

osobenog

pred1-

kata

Ciji odnos

prema ostalim stvarima

saCinjava

predmet

svih

ostalih

etickih istra.Zivanja? ili, drugim recima. sta se

misLi

pod dobrim? Na

ovo prvo

pitanje

vee

sam pokusao

da

odgovorim. Osobeni

E.redikat u

odnosu

na

koji

mora se

defini

sati oblast etlke···je prost, nerasclanljiv. neodredljiv. Ostaju

dve klase pitanja u pogledu

oanosa

toga predikata prema osta

lim stvarima. Mozemo pitati

i l i

1)

kojim stvarima i do kog

stepena

ovaj predikat

neposredno pripada? Koje

su stvari do

bre same po sebi? i l i (2) kojim eemo sredstvima biti u

stanju

da uCinimo

da

ono

sto postoji

u

svetu

bude

dobra

onoliko ko

liko je moguee? Koji uzrocni odnosi postoje izmeau onoga sto

je

najbolje

samo po sebi i drugih stvari?

U ovoj i sledeeim glavama nameravam da pretresem

izvesne

teorije koje

nam

nude jedan

odgovor na pitanje

sta

je

dobro samo po sebi? Namerno sam

rekao jed n

odgovor:

jer je karakteristika svih tih teorija to sto bi one, kad bi bile

tacne, vrlo mnogo

uprostile

etiku.

One

sve dr:le da postoji

samo -jedna

vrsta

cinjenice cije

postojanje je od vrednosti.

Ali one takoae imaju i jednu drugu karakteristiku zbog koje

ih

grupiSem

zajedno i razmatram prvo njih: naime, glavni

razlog zbog

koga one tvrde da

jedna jedina

vrsta

Cinjenice,

koju one isticu, definise jedino dobro, lezi u miSljenju da ana

definise

i

samo ,dobro".

Drugim

recima, one

su

sve

teorije

o

cilju

l idealu. a njihova usvojenje poglavito potice iz onoga

sto

sam nazvao

naturalistickom

greskom: sve one

brkaju

prvo

i drugo o tri moguea pitanja koja etika maze da po

stavi. Stvarno, ta cinjenica objasnjava njihova

tvraenje

da je

samo

jedna jedina

vrsta

stvari dobra.

Kad

se

za neku

stvar

kaze da je dobra,

smatralo

se da to zanci da ona ima to jedno

svojstvo i iz toga se zakljuCivalo da je dobro samo ono sto

ima to

svojstvo.

Ovaj zakljucak

izgleda vrlo prirodan,

a

ipak

ono

sto se njime misli protiVTeci samom sebi.

Jer

oni koji ga

donose

ne shvataju da

je

njihov zakljucak .,ono sto ima ovo

svojstvo je dobra" smislen stav:

da

on

ne

znaci ni ,ono sto· ima

jednu

ili drugu od

ovih

dveju stvari,

protivreci svojoj vlasti

toj premisi.

Predla.Zem, stoga, da pretresem

izvesne

teorije o

tome

sta

je

dobra

samo po sebi, koje su z snov ne na naturalistickoj

gresci, u tom

smislu

sto je

ta greska

bila glavni razlog sto su

ih mnogi usvojili. Cilj ove diskusije je 1) da se jos vise istakne

cinjenica

da je naturalisticka greska

greska,

ili, drugim

re

C:ima, da smo svi svesni

izvesne

proste osobine koja

je

(i ni

sta

drugo)

ono

na sta

poglavito mislimo pod

terminom

,dobrct;

i (2) da

pokazemo

da ne jedna, vee mnoge

razne

stvari imaju

to svojstvo. Jer se ne mogu

nadati

da ee se prihvatiti ucenje

da stvari koje su dobre ne duguju svoju

dobrotu svom

zajed

nickom posedovanju

ikakvog

drugog svojstva

ako prvo

ne

podvrgnem kritici glavna ucenja. suprotna ovome, a cija je

moe

da se

preporuce dokazana

time sto su

ih

mnogi usvojili.

25. Teorije

koje

nameravam da razmotrim mogu se

zgodno

podeliti

u

dve grupe. Naturalisticka

greska

uvek pod

razumeva, kad mislimo ,ovo Je

dobro", da

u stvari

mislimo

da]e stvar o ROJOJ Je

rec

u o a ~ : e c r e n o m odnosltprema nekoj

arugoj stvan. Ah

ta

1edna

stvar

u odnosu na koJU se dehmse

·.,dobro"

moie biti

ono

sto

nazivamo'prrrodnim predmetom

;

nesto cijeJe posfojanje TieSUffiilJ1VO

predmet

d o z i v l ] a ~ u1ja -

i i"'to n i o z e l 5 f f i ~ c r i r o j t s e

samo

zaklJucii.jea"'a posto j

ti natculnom stvarnom svetu. Ove dve

vrste

ehcke teonJe na

meravam

da

razmotnm

odvojeno. Teorije

druge vrste mogu

se zgodno nazvati ,metafizickim", i odlozieu niihovo razma

tranje do

glave

IV.

U

ovoj i sledecoj glavi,

pak,

razmotricu

teo1ije koje duguju svoju rasprostranjenost

pretpostavci

da se

dobra moze d e f i ~ s a t i u v ~ ~ ~ _ : _ a n e k i m _ p r i _ 2 ' _ o d n J r ~ ~ e d m ~ ~ o m : * "

a

tosu

one na koJe IriiSTrm poct·tZ'l"l: Zom ,na'fii'i·amticka

E;:tika".

mry sam upotrebw

7;a

naslov ove glave. 'l'reba zapaziti da

je

greska

u k o j ~ ~ l - . i ~ 9 - _ t j , £ ~ ~ - ~ E

..

. l . . ~ e · t a f i z i c k . ~ e t l ~ t e -

v:rst'e-;i]a JOJ

aajem

samo 'edno

ime:

naturaTistlCKa o-reska.

Ah.

{a

razma

ramo eticke

teorije okara erisane

ovom gre-

skom, z_godno je da razlikujemo one koje

smatraju

da se do-

brota sastoji u oanosu na

nesto st6p6stoJ1

ovde 1

sad

od omh

E,Q.lLto ne

f . ~ ·

P r e l ? ~ l ' \ ? - ~ ~ - ~ t i ~ ~ ~ l - P i d j s k a _

i l ~

p o ~ : _

tivna

nauka;

svi

mse njeni

zakljucci

mogli uspostav1IT

empl

rijskim "''jj'aZmi'Jern 1

indu:KCTjOrp..

Ali ova nije SlucaJ sa meta

fiz1ckom etiKOm.-'Stoga postoji

upadljiva

razlika izrneau ove

dve grupe

etickih

teolija zasnovanih na istoj gresci. A i kod

naturalistickih teorija

takode zgodna podela

moze se

uciniti.

1

Jedan prirodan predmet, naime, zadovoljstvo, mozda je ist0

toliko cesto smatran jedinim dobrom kao svi ostali zajedno.\/

38

A postoji i jedan

drugi

razlog za razmatranje hedonizrna odvo

jeno.

To

ucenje je, koliko i

rna koje drugo, dugovalo

za

svoju

39

reci

.to

ukljucuje sve

sto

je

postojalo,

sto

postoji i

sto

ce postoJ.ah u vremenu. :Ako se

uverimo

da je neki predmet



rasprostranjenost naturalistickoj gresci; ali

je

imalo neobicnu

sudbinu

u tome

sto je pisac koji je prvi jasno otkrio gre6ku

naturalistickih argumenata

kojima se pokusavalo da

se doka Ze

da je zadovoljstvo jedino dobra ipak zastupao

glediSte

da

ono

jeste

jedino dobro.

Stoga

nameravam

da

odvojim svoje pre

tresanje hedonizma od pretresanja

ostalih

naturalistickih te

orija. U ovoj

glavi razmotrieu etiku uopste,

a u iducoj

hedo

nizam

posebice.

26.

Predmet

ove glave

su,

dakle, eticke

teorije koje

iz

javljuju da se nikakva intrinsicna vrednost ne mo:Ze naci nigde

sem u

posedovanju

izvesnog

jednog prirodnog

svojsrtva koje

je nesto drugo a

ne

zadovoljstvo; i koje izjavljuju ovo jer se

pretpostavlja

da

biti ,dobra

znaci

imati svojstvo

o kome

je rec. Takve teorije

nazivam naturalistickim.

Ja

sam

dakle

prisvojio tennin naturalizam za

poseban metod

p r : i l a Z e n j ~

etici

-

metod k o ~ i

je, strogo uzev, neSloZljiv

sa mogucnoseu

ikakve etike. Ovaj metod se

sastoji

u zamenjivanju ,dobrog

izvesnim

jednim svojstvom

nekog

prirodnog predmeta ili

zbirke prirodnih predmeta; i tako on zamenjuje

etiku

nekom

od prirodnih nauka.

Zbog opste gre5ke

(smatram je za takvu)

smatranja

da je predmet etike

ogranicen

naijudsko

pona-·

sanje, nauka kojom

se

etika zamenjuje je

obicno

jedna od na

uka koje

se naroCito

have

covekom. Obicno

etiku zamenjuju

psihologijom,

kao

Dz. S. Mil;

l

sociologijom,

kao profesor

Kli

ford i

drugi moderni

pisci. Ali se

etika

isto taka moze zame

niti

i rna kojom

drugom

naukom. 'Ista je

greska

posredi i kad

narn profesor Tindal preporueuje da se ,saobrazimo zakonima

prirode :

u ovom slucaju nauka kojom se

zeli zameniti etika

je prosto fizika.

Temlin

je,

dakle, sasvim

opsti: jer bez obzira

sta je

to

nesto

na

sta se misli'

pod

dobrim, ta

teorija je ipak

naturalizam.

Bilo

da

se dobra definise

kao

zuto

i l i

zeleno

i l i

: p ~ a v o , kao glasno ili tiho, kao okruglo i l i cetvrtasto, kao slatko

1h gorko,

kao

ono sto proizvodi zivot

l

ono sto proizvodi za

dovoljstvo,

kao

ono

sto

se hoce

i i

zeli

i l i

oseca: rna

koje

od

ovih

i l i

rna

koji drugi

predmet u svetu za

koji

se

smatra

da

odgovara

znacenju

dobrog,

teorija koja smatra da

dobro

znaci

neki od

tih

predmeta je naturalisticka teorija. Nazvao sam

takve teorije natura listickim jer

svi

ti termini

oznacavaju

svojstva, prosta i1i slozena, nekog prostog i l i slozenog

prirod

nog predrneta:

ali

pre

nego

sto se upustim

u

njihova razma

~ r a n j e ,

bice dobro

da

definisemo

sta se

rnisli pod ,p;rirodom"

1

,prirodrlim predmetima

".

Pod ,prirodom ,

dakle, podrazumevao sam i podrazume

vam ono sto

je

predmet prirodnih

nauka

i psihologije.

Mo:Ze

~ a k v e p r : r o d ~ .da za nJega moze reci

da

postoji sada, ili

da

Je

~ o s t o J . a o ,

1h da ce uskoro postojati, onda mozemo smatrati

dav

Je

t ~ J .

p r e ~ e t

prirodan predmet;

a

nista

za

sto

ovo

nije

tacr;o, IllJe pnrodan

predmet.

Tako, na

primer, za

na5e urnove

mozemo reci da

su

postojali juce, da postoje danas i

da

ce

verovatno

postojati

jos minut-dva. Mozemo reci da

smo imali

rrlisli

~ u c e ,

koje.

p r ~ ·al da

p o s ~ o j ~

s ~ d , mada s.

u

njihove

posledice ostale, 1

ukoh

su te rrush za1sta postojale. i one

su

prirodni predmeti.

· ·

. S t v a r n ~ ) ,

nema

nikakve teskoce u vezi sa sarn.irn pred

m ~ ~ 1 m a .. u srrus lu . u ko.me s ~ r n upotrebio taj tennin. Lako

je

r e ~ 1 kOJl

SUvod

ll]lh pnrodm,

a

koji (ako ikoji)

nisu

prirodni.

Ah, kad P ~ . n e r n o . da

posmatramo svojstva

predrneta, onda

je

pr?blern tez1..

KoJ a

su rneau svojstvirna prirodnih predmeta

p n ~ o d n a

.svoJst;-ra, a. koja. nisu? Jer

ne

poricem

da je

dobro

s ~ o J s t v o

1 ~ v e s ~ u h Pr;trodmh predrneta; neki od njih su mi

slur:,

dobn; ~ l i sam

1pak

rekao da samo ,dobra nije prirodno

~ v o ~ s t v o .

MoJ ogled za ovo

takode

odnosi se na njihova posto

JanJe u vremenu. Mozerno l i zamisliti ..dobro" kao nesto sto

postoji za sebe

u vremenu, a ne samo k ~ o svojstvo nekog

pri

r ~ d n o g p r e d m ~ t a ?

Sto se

mene

tice,

ja to ne mogu da

zarni

shm,

.a

m ~ u m

..

sto se

tice veceg broja svojstava predmeta

-:- < ; > m ~ koJe na:zavarr: p r i r o d ~

svojstvima

-

njihova

posto

JanJe 1zgleda rru da Je nezaVIsno od

postojanja tih predmeta.

Ona su,

st_va.n:10,

~ ~ e

d e l o ~

od .kojih

se

predmet sastoji nego

s::mo

pred1kah kOJl mu pnpadaJU. Kad bi

se

ona

sva oduzela.

:nkakav p:edmet

ne. bi <;>stao, cak ni gola

sustina,

jer

su ona

1. a m a s u s t a ~ t v e n a

: daJu

p r e d r n E _ ; t ~ svu

su8tinu

l supstan

C1JU

koJu on una. Ah

ovo

mJe

slucaJ

sa

dobrim.

Kad bi dobra

s ~ v a r n o

bilo ?secanje,

kao sto

bi

neki hteli da

verujerno,

onda

b1

ono

p o s ~ ? J ~ l ?

u v r e m e m ~ . Ali baS zato, smatrati

da je

ono

to znac1 uc1mti naturalisticku gresku.

Uvek

ce

biti

umesno

postaviti

pitanje da

l i

je

osecanje dobra; pa kad je tako, onda

se samo

dobra

ne

~ _ ? z e ~ d e n t i f i k o v a t i

ni sa

kakvim

osecanjem.

. 27:

_One

teon dakle, naturalisticke ko· e tvrde

da

se Jedmo

dobra s a s ~ ? j i od

ne.kog svo]s

s vari k o ~ p o s t o j i

l f ' v r e r n ~ n u , l : r i r o j e

to erne zato sto pret ostavljaju

da

se 1 samo

,.dobr

· l l

v 1 U vezi Sa ta vim SVO]S

w ada

se

mozemo upustiti

u

razmatranJe

ta:kVih

teorija. :....

J v e ~ n a

? d najslavrrijih

etickih

rnaksirna je

ona koja

p ~ e p ~ r u ~ J e

v.,zr;rot ~ h o d a n . prirodi .

To

je bio

princip

stoicke

etike,

.a :·

posto 1 ~ a

IZvesmh

razloga da

se stoicka

etika

nazove

: n e t : : - f 1 . z 1 ~ k o r n necu

se.

~ a v i t i

r;jorne ovde. A

ista

se

fraza

po

Javl]UJe kod Rusoa; 1 cak se sada

ne

retko zastupa glediSte

40

da ono sto treba da cinimo jeste da zivimo

prirodno.

Sada

cemo ispitati to tvrdenje u njegovom opstem obliku. Oci

gledno je, na prvom

mestu,

da ne mozemo reCi da je

dobro

41

je, u

nekim

nedavnim

knjigama,

dokaz da je genije bolestan,

nenorrnalan,

upotrebljen da se

sugerise

da genija ne treba

podsticati.

Takvo

rasudivanje je pogresno, i

to

opasno pogre-



sve sto

je

prirodno, izuzev mozda na osnovu nekakve meta-

fizicke

teorije,

takve kao sto je ona kojom cu se

pozabaviti

docnije. Ako je podjednako dobro sve

sto

je prirodno, onda

zasigurno etika,

u

svom uobicajenom

smislu, iscezava:

jer

ni -

sta nije izvesnije, sa etickog gledista, nego

da

su neke stvari

rctave, a

neke

dobre; cilj

etike

je. stvamo,

velikim

delom u tome

da

vam da

opsta pravila pomoeu kojih mozete izbeei

prve

a osi

gurati

druge.

sta

onda ,prirodno

znaci

u

ovom

savetu da

se

zivi prirodno,/;}4r

se

ocito

to

ne

moze odnositi

na

sve sto

je

prirodno?

W

Ta fraza

izgleda

da

ukazuje

na

11eodreden pojam da

postoji neka takva stvar kao prirodno dobro; na v e r o ~ a j e da

se

za

prirodu

moze reei

da

o11a

odreduje

i odlucuje

sta

ee biti

dobro, bas kao sto

ona

odreduje i odlucuje

sta

ee postojatL

Na

primer,

moze se

pretpostaviti da

je ,zdravlje podloz11o pri-

rodnoj definiciji, da priroda odreduje sta ee biti

zdravlje;

a

zdravlje je,

moze

se

reCi, ocito dobro: pa, prema

tome,

u ovom

slucaju priroda je odlucila stvar; imamo samo da odemo 11joj

i da je pitamo sta je

zdravlje,

pa eemo znati sta je dobro; time

eemo

zasnovati

svoju etiku na nauci. Ali sta je ta prirod11a de

finicija zdravlja? Mogu samo

da shvatim da zdravlje

treba

de

finisati u prirodnim terminima kao normalno sta11je organi-

zma; jer

je nesumnjivo da je

i bolest

takode prirodan proiz-

vod. ReCi da

je

zdravlje o11o sto je sacuvano evolucijom. a

sto i samo tezi da, u

borbi

za opstanak.

cuva organizam

koji

ga ima, svodi se na istu stvar;

jer

svrha

evolucije

je da

o11a

pretenduje da pruzi uzrocno objasnje11je zasto su neki oblici

zivota

11ormalni, a drugi ne11ormalni;

o11a

obja :\11java

poreklo

vrsta. Stoga, kad nam se kaze

da

je zdravlje prirod11o, mozemo

pretpostaviti da

se time misli da je ono normalno; a kad

nam

se ka2e

da

stiCemo

zdravlje

kao prirodan cilj,

0110

sto

se time

podrazumeva

je da normalno mora biti dobro. Ali, je li to

tako

ocito

da

normalno

mora

biti

d01bro?

Je

l

zaista

oCito

da

je, na primer, zdravlje dobro?

Je

l

izvrsnost

Sokrat.a ili Sek-

spira bila

11ormalna?

Zar

11ije

pre bila nenormalna,

izvan-

redna? Mislim da je sasvim ocito da sve sto je dobro nije nor-

malno;

da

je, naprotiv, nenormal11o cesto bolje od normalnog:

osobena izvrsnost, kao i osobe11a porocnost, ocito je da je ne

normalna, vee 11e11ormalna. A

ipak

se moze reei

da

je normalno

dobro; i ja licno nisam sprema11 da sporim da je

zdravlje

do

bro.

sto ja tvrdim, to

je da se

ovo 11e

sme

smatrati ociglednim,

vee da se mora smatrati otvorenim pitanjem. Izjaviti

da

je to

ocigledno znaci sugerisati naturalisticku gre5ku; baS kao

sto

I

I

t. \

'

i

j

sno. Cinjenica je da i u same reCi ,zdravlje i ,bolest'' obicno

ukljucujerno pojan1 da

je

jedno dobro, a drugo rdavo. Ali,

kada

se

poku5a da

se

o njirna danese takozvana naucna de

finicija, defirri;cija u prirodnirn terminima, jedina moguca

definicija

je

o11a

koja se postize

pomoeu

,norrnalnog i ,ne-

normalnog . Pa eto, lako

je

dokazati

da su

neke stvari za koje

se

obicno rnisli da su izvrsne stvarno nenormalne; i iz

toga

sleduje da

su

one

bolesne.

Ali uopste

ne

sleduje, izuzev

pos

redstvom naturalisticke greske, da su

one

stvari za

koje

se

obicno rnisli da su dobre zato rdave. U stvari, samo

je

poka-

zano da u nekim slucajevima

postoji sukob

izmedu uobicaje-

nog suda da je ge11ijalnost dobra i uobicajenog suda da je

zdravlje

dobro. Nije dovoljno shvaeeno da

ovaj drugi

sud

nema nimalo viSe jemstva za svoju istinu nego onaj prvi;

da

su oba sasvim otvorena pitanja. Mozda je

zaista tacno da pod

.,zdravo·• obicno podrazurnevamo ,.dobro"; ali to samo poka-

zuje

da rni,

kad tako upotrebljavamo

tu rec.

ne

podrazume-

vamo istu

stvar

pod njom

kao

sto to cirri

m e d i c i n ~ k a nauka.

Da je

zdravlje,

k d

se ta rec

upotrebljava da oznaCi nesto do

bra, dobra. nimalo ne

pokazuje

da

je

zdravlje, kad se ta

rec

upotrebljava da

oznaci nesto normalno,

takode

dobra.

Ss.

isto tako malo opravdanja mogli bismo reCi. zato

sto

,bik"l:

oznacava

jednu irsku salu

a

takode

i izvesnu zivotinju,

da ta

sala i ta zivotinja

moraju

biti jedna ista

stvar.

Stoga, tvrdenje

da je

neka

stvar prirodna ne treba da

nas

zapla5i da

izjavimo

da

je ona dobra; dobro.

po

svojoi definiciji. ne

znacj m a _ ~ t a

st 9_je

prirodno,; pa je, prema tome. uvek

otvoreno

pitanje da

'T je ista sto

je

prirod11o takode i dobro.

28. Ali

postoji

drugi

malo

drukciji srnisao u kome se

rec ,.prirodno

upotrebljava

sa

podrazumevanjem da ona

ozna

cava

nesto dobro.

To

je slucaj kad

govorimo

o prirodnim ose

eanjima l o neprirodnim zlocinima i porocima. Ovde zna-

cenje izgleda

da je

11e toliko da je

radnja

ili oseeanje

normalno

ili nenorrnalno koliko da je 0110 nu.Zno. To je u vezi s ovim

da

se nama

savetuje da podra:Zavamo divljake i

zivotinje.

Cu

dan savet zaista; ali,

naravno,

moze da ima 11ekog smisla u

njemu. Ne interesuje

me

ovde

da

ispitujem pod kakvim bi

uslovima neki od 11as rnogli izvuei

neku

korisnu pouku od

12

Rec bull tj. bik, znacila

je:

besmislena sala, Velika jezicka

gre.§ka. Sada obicno znaci

recenicu na

i:zgled logienu, a stva:rno nelo-

gicnu; npr., ,On rece sasvim ozbiljno da je

nemati

decu nasledno u

nje-

govoj porodici . Kako moze iSta biti nasledno u porodici bez dece, tj.

bez naslednika - Prim prew

42

krave. Stvarno

ne sumnjam

da

takva pouka

postoji. Ono

sto

mene interesuje ovde

je

izvesna vrsta razloga koji se, mislim,

43

~ r ~ ~ o . v e k a

onda oni ne bi. ziveli u pustinjama i

planinama,

1 Jell

Jedan

drugog.

Onda

b1 oni gradili

hramove kao sto mi



ponekad upotrebljava radi pddupiranja

ovog

ucenja

-

na

turalisticki

razlog. Misao

koju

propovednici ovog

jevandelja

imaju

ponekad

na umu je da mi ne

mozemo poboljsati ono

sto radi priroda. Ova misao je zacelo

tacna

u smislu da ce sve

sto

mozemo da ucinimo, da bismo poboljsali ::ada8njet stanje

stvari,

biti prirodan

proizvod. Ali

to nije

ono

na sta se

misli

pod

ovom frazom; priroda se opet upotrebljava da

znaci

samo

deo

prirode; samo ovoga puta pod

tim delom

ne podrazumeva se to

liko

ono

sto

je normalno

koliko

proizvoljni minimum onoga

sto je IluZilO

za zivot.

I

kad

se ovaj

minimum preporucuje kao

,prirodan"

- kao

nacin

zivota na koji priroda

ukazuje

svo

jim prstom - onda se upotrebljava naturalistiGka greska. Pro

tiv

ovog

stanovista

zelim

samo da istaknem, mada se

vr5enje

izvesnih radnji koje same po sebi nisu

pozeljne moze

izviniti

time

sto

su

one nu2no sredstvo za

odriavanje

zivota, to ipak

nije

razlog da ih hv limo

niti

da nam se savetuje da se ogra

nicimo

na te proste radnje koje

su

nuzne ako nam

je moguce

da

poboljsamo svoje stanje makar

i o trosku

radenja onaga

sto je

u

ovom smislu

nenu2no.

Priroda zaista odreduje

gra

nice onome

sto

je

moguce;

ona kontrolise sred stva koja

su

nam na raspolaganju za postizanje onoga sto je dobra; a ovu

cinjenicu, prakticna etika. kao

sto

cemo

videti

docnije, mora

da uzme

u obzir: ali,

kad se pretpostavi da ona daje prven

stvo onome sto

je

IluZno, ono Sto je nuzno znaci samo 0 10

sto je nu2no da se

postigne

izvestan

cilj za

koji

se

pretpo

stavlja da je najvise dobro: a sta je najvise dobro, priroda

ne

moze

da

odredif Za5to bismo

pretpostavili da je

ono

sto je

samo nu2no

za

VZivot ipso factot

bo1je od

onoga sto je nuino

za

izucavanje

metafizike, rna

kako

beskorisno

to

izucavanjE

izgledalo? Mazda

je

zivot vredno

ziveti

samo zato

sto nam

on

ornogucava da izucavamo rnetafiziku -

sto

je on

nuzno

sred

stvo

za

to.

Gresku

ovog

argumenta,

zasnovanog

na

prirodi, vee

odavno je otkrio

L).lkijan.

,Gotovo sam

bio

sklon da

se

na

smejem",

kaie

Kalikratida

u

jednom

od

dijaloga koji

mu

se

pripisuju

1

4 ,malopre,

kad

je

Harikle

hvalio nerazumne zivo

tinje

i divljastvo

Skita;

u

svom

vatrenom

dokazivanju

gotovo

je

bio zaboravio

da je on rodeni Grk. Kakvo

je

cudo sto

lavovi,

medvedi

i

svinje

ne rade

onako

kako

sam

ja predlagao? Ono

cemu

rasudivanje lepo vodi

coveka

da izabere, ne

mogu

imati

stvorovi koji ne rasuduju,

i to iz

prostog

razloga

sto su tako

glupi.

Da

je Prometej i i

neki drugi

bog dao svakom od njih

13

Samim

Hm.

-

Prim.

prev.

14

Eroti, 436-437.

cinirr:o, svaki bi .ziveo u. r u ~ u svoje porodice, i 'ani bi o b ~ a -

zovah narod spoJen uzaJanlillrn zakonima. Je li ikakvo cudo

.sto S ;l_ ~ i v o ~ i ~ j e

koje i ~ ~ j u

tu

nesrecu da nisu

u

stanju da

p r o ~ 1 s l ] e n o s c u

steknu

lllJedno od dobara kojima nas

rasudi

vanJe

snabdeva, ostale

i bez ljubavi? Lavovi

ne

vole

ali

oni

i

ne

f i ~ o z o f i r a j u ;

m e ~ v e d i ne

vole, ali razlog

tome

je'

sto

oni

:;;

z?aJu

slash.pnJatel:;tstva. Sarno

su

ljudi,

svojom mudro

scu 1 SVOJlffi znanJern, posle mnocrih ocrleda izabrali ono sto je

najbolje."

o o '

1

.

11

. 2 ~ .

P ~ _ k a z i v a t i

aa

je

stvar dobra

zato

sto je

,prirodna".

rdava

zato sto Je .,nepnrodna"", u uob1ca enom

snnslu

tiFi

...ernn.na,

J e ~

e, a e, zaiS a pogre5no; a ip

se

takV1

argu

rnentr.

vrl?

cesto upotreblJ.aVaJu. Ali oni obicno

ne pretenduju

da

daJl

s ~ s t e m ~ t s k u . teoriJu

etike.

Medu poku5ajima

da

se

si

stemahzl Je

p o ~ 1 v a n ~ e prirodu, sada preovladuje

onaj

koji

s ~ . ~ a l a z 1

u pnmenJ1vanJu

na

eticka

pitanja

termina

..

evolu

C1Ja - u etickim

doktrinama

koje

su

nazvane ,.evolucioni

s t i c k ~ m . Te doktrine su one koje tvrde da tok

evolucije po

kazuJe u kom se

pravcu

mr razV1Jamo, 1 da time i iz toga raz

Ioga

on nam

pokazUJe

pravac

u kome rreba

da se

razvijamo.

~ 1 s c 1

koJ1

p o d ~ z a v a J u

takvo

ucenJe

su

za sada

mnogobroJm

1

vrlo popularru; uzecu za primer pisca koji je

mozda

najbolje

pozna.t od svih njih - g.

Herberta

Spensera. G. Spenserova

~ o ~ n n a ,

rr:ora

se p r i z n ~ t i

ne pruza

n jj sniji primer natura

hshcke greske upotreblJene za podrsku evolucionisticke etike

~ a s n i j i p r i m ~ r

mogao bi se naci u

doktrini

Gijoat5, pisca

koji

Je u poslednJe vreme mnogo citan u Francuskoj, ali koji nije

tako_ dobra p o z ~ a t k ~ o

Spenser.

Gijo

bi se gotovo mogao

na

~ v a h

SpenseroVIm ucenikom;

on je

otvoreno

evolucionisticki

1 otvoreno natur.alis_ticki; i treba pomenuti da on, izgleda, ne

smatra ~ a . s ~

r a z ~ i . J ; u J e od

Spensera

zbog

svoga naturalizma.

Tac

k_a koJOJ

]e

~ n t i k . ? v a o Spensera tice

se pitanja uko[iko

se ci

lJ_ev1

:·zadovol]stvo·· i

,povecani zivot"

podudaraju

sa moti

V1rna

1

s r ~ d s t y i m a

za

postizanj

e

ideal

a; on, izgleda,

ne smatra

da

st;

~ a z h ~ u J e od

Spense.ra u osnovnorn

principu

da je ideal

~ o h c m a zrvota merena 1 po sirini i po duiini",

ili, kao

sto

G1]o k ~ e , ,sirenje

i

jacina

zivota";

niti

u

naturalistickom

raz

logu

ko.Ji

daje za

ovaj princip. Pa i ja

nisam

siguran

da

se

on

r a z h ~ u J e

od Sf:>ensera u tim tackama. Spenser, kao sto

cu

p ~ k a z a h , u p o t r e ? l J a v ~ naturalisticku gresku

u

pojedinostima;

alr u pogledu nJegoVIh osnovnih

principa, iskrsava sledeca

1

; Vidi

squisse

d une Morale

sans Obligation

ni Sanction

par

M.

Guyau, 4me

edition, F.

Alcan, Paris, 1896. ' ·

44

sumnja: je li

on

u osnovi hedonist? I, ako je, je

l on natura

listicki hedonist? U tom slucaju, bolje bi bilo da ga razmatram

45

onoga sto

je najsposobnije da ostvari dobru

svrhu najpogod

nijeg za dobar cilj; u krajnjoj analizi to znaci sarno

prezivlja



u iducoj

glavi

ove

knjige. Smatra l ion

da je t e z n ~ a da poveca

kolicina

zivota

sarno kriterijum dobrog ponasanJa? Ill on sma

tra

da je

takvo

povecanje

zivota obelezeno prirodom kao cilj

kome

treba da stremimo?'W'

Mislim

da njegov Jezik na raznim mesUma

pruza

po-

drsku svim

ovim

hipotezama, mada

su

neke od

njih uzajamno

protivreene.

Pokusacu da pretresem

glavne

tacke.

30.

Moderna

popularnost ,evolucije ima se uglavnom

pripisati Darvinovim

istraiivanjima

u pogledu porekla v r s t ~

Darvin je stvorio strogo biolosku

hipotezu

o naCinu

na

koJl

izvesni oblici zivotinjskog zivota postaju uspostavljeni, dok

dru i izumiru i iScezavaju. Njegova teorija je da se to moze

t .

objasniti, bar delimicno, na sledeCi nacin. Kad nas anu Izve-

sni razliciti oblici

(uzrok njihove

pojave jos je, uglav-nom, ne

poznat), moze da

se

dogodi da neke od tacaka u kojima se 01_1i

razlikuju od

svojih

roditeljskih v rsta

i l i

od drugih . ~ s t a k ~ J ~

tada postoje, Cine

ih

sposobnijim da se odrze u okoh.I?-I -: koJO.

se

nalaze

- da

su

manje podlozni

da

budu poubiJam. Om

mogu, na primer, da budu

sposobniji

da izdr:Ze hladnocu

iE

toplotu, i l i

uopste

promene klime; sposobniji da nadu hra:'u u

svojoj okolini;

sposobniji

da pobegnu

od

ostalih

vrsta

koJe

se

hrane njima

i l i

da im

se odupru;

podesniji

da

privuku l

sa

vladaju drugi poL Posta su

tako manje

podlozni umiranju.

njihov broj se povecava relativno prema

broju

drugih vTsta;

a to samo

povecanje

njihovog broja moze da

doprinese

nesta

janju tih drugih

vrsta.

Ova

teorija, koju je Darvin nazvao

..prirodnim odabiranjem , takode je nazivana teorijom o pre

zivljavanju

najsposobnijeg.

Prirodni

proces opisan torn

teo

rijorn

nazvan je evolucijorn. Bilo

je

sasvirn prirodno

pretpo

staviti

da evolucija znaci

evoluciju

od onoga sto je nize u ono

sto je viSe; stvarno, opazeno je

da je bar

jedna vrsta, obicno

nazvana visorn - vrsta coveka - tako uspela

da

prezivi, a

medu

ljudima,

opet, pretpostavljeno je da

su

viSe rase, na pri

mer

mi,

pokazale

teznju da nadzive

nize,

kao sto su severno

americki Indijanci.

Mozerno da ih

ubijarno

lakse nego oni nas.

Doktrina evolucije je zatirn predstavljena kao objasnjenje

kako

vise

vrste nadzivljavaju

nize. Spenser,

na primer.

stalno

upotrebljava ,evolviraniji kao ekvivalent ..visern". Ali t r ~ b a

zapaziti da ovo ne sacinjava

nikakav

deo Darvinove

naucne

teorije. Ta teorija bi objasnila, isto tako dobro, kako bi, usled

prornene u

okolini

(postepenirn

hladenjern'

Zemlje

na

primer),

sasvim

drukcija

vrsta

od coveka. vrsta koju

smatrarno

bes

krajno nizorn, mogla da nas nadzivi. Prezivljavanje najsposob

nijeg

ne znaci,

kao sto

bi se moglo

pretpostaviti,

prezivljavanje

vanje

najsposobnijeg da

prezivi; a

vrednost

te naucne teorije,

a ona je

teorija

od velike vrednosti,

prosto

se sastoji u pokazi

vanju

koji su uzroci

koji

proizvode izvesne bioloske posledice.

Ali, da

li

su

tE

posledice Q.obre ili rdave, to nije njeno da sudi.

. ....,----

31.

cujmo sada

sta g. Spenser ~ prirneni-evolu

cije na

etiku.

,Vracarn se", kaie on, ,na

glavni

stav

izlozen

u

ovim

dverna glavarna,

a

koji

je, srnatram,

potpuno

opravdan.

Vo

c1:eni istinorn, posto

je pona5anje kojim

se bavi

etika

deo op

steg

pona5anja, da

se opste

ponasanje mora

uopste

razumeti

pre

nego sto se

taj

deo rnoze posebno shvatiti; i vodeni daljom

istinorn da rnorarno razumeti evoluciju pona5anja da bisrno

razumeli

opste ponasanje; dovedeni smo do zakljucka

da je

predrnet etike onaj oblik koji

univerzalno

pona5anje stice za

vrerne

poslednjih

stupnjeva svoje evolucije. Takode srno za

kljucili

da

su

poslednji stupnjevi u evoluciji pona5anja oni

k o j ~ pokazuje

najvisil

6

tip bica kada je prinuden, povecanjem

broJa, da sve vise zivi u prisustvu svojih sadrugova. A iz

toga

je

usledio z kljuc k

da ponasanje stice

eticku

opravdanost17

u

srazrneri

u

kojoj

su

delatnosti,

postajuci

sve rnanje

i

rnanje

borbene,

a sve vise i viSe industrijske, takve da ne cine nu

znirr: u z ~ ~ ~ m n o p o v r ~ d i v a n j ~ .

ili.

~ r e c a v a n j e ,

:ec

~ E }

sastoje

u saJadnJI 1 uza]aJllllO] pornoc1 ko]e 1h unapredu]u.

f U

,Ovi zakljucci

evolucione hipoteze,

kao sto

cemo sada

videti,

slazu se

sa

vodecim

moralnim idejaJna do kojih su

Ijudi

dosli drugim

putevima.

Ako poslednju recenicu

uzrnemo u strogorn srnislu - ako

za

stavove

koji joj prethode g. Spenser stvarno misli da su

zakljucci obuhvaceni evolucionom hipotezom- onda ne rnoze

biti sumnje da

je g.

Spenser ucinio naturalisticku gresku.

Sve

sto nam

evoluciona

hipoteza kaie je da su izvesne vrste pona

s a n j ~ ev:olviranije ili razvijenije od drugih; i ovo je, u

stvari,

sve sto Je g. Spenser poku5ao da dokaze u pomenutim dvema

glavaJna. A ipak naJn on kaie da

jedna od

stvari koju je ona

dokazala je

da

ponasanje stice eticku

opravdanost

u srazrneri u

kojoj

pokazuje

izvesne

karakteristike.

sta je

on

poku.Sao da

dokaze je saJno to da je ono, u srazmeri u kojoj pokazuje te

karakteristike, razvijenije Jasno

je. dakle, da g. Spenser iden

~ ~ f i k u j e sticanje eticke opravdanosti sa postajanjem razvijeni

~ u l ; ovo strogo sleduje iz njegovih reci.

Ali

g. Spenserov jezik

Je vrlo

neodreaen;

i odrnah cemo videti

da

on

smatra

netaenirn

16

Podaci etike gL II. § 7,

and

f in.

17

Kurziv je moj

46

glediSte

koje

ovde

njegove

reCi podrazu;nevaju . ?toga ne n:1o,:

zerno

srnatrati

da je g. Spenserovo konacno g l e d 1 ~ t e da , ? o l J ~

47

dokaz

da bi se uspostavio zakljucak ,Ponasanje

je

bolje u sra-

zmeri

u

kojoj

je ono

razvijenije .

Taj

zakljucak ee biti pogre-



ne

znaci

niSta sem ,razvijenije ;

pa

cak

ni da

Je

o n ~

sto Je

,razvijenije stoga

,bolje .

Ali imamo prav? da

p o d : m ~ e m o

da

je

on

pod

uticajern tih

glediSta,

pa

stoga 1

yod

u t i c a J ~ m

turalisiftcke

greske. Sarno

pretpostavkom

o:o. pod

tlm

~ t l -

cajem

mozemo objasniti njegovu zabunu sta J: on stv::rno

kazao i odsutnost

ikakvog

poku5aja da dokaze, ono sto kaze

da je 'dokazao, je r _ a z v i j e n i j ~ pona5anje_

~ l j e .

Uzal:;d eeri7o

se

truditi da

v1dm10

ikakav

nJegov pokusaJ

.po_k_aze da

J.e

,eticka opravdanost

u ~ r a z m ~ r i

p r . ~ r ~ . ,evoluc1p . da

,_naJ

visi tip

biea

pokazuJe naJrazV1JeruJe

ponasanJe,

a

1pak

g. Spenser dokazuje da

je

to slucaj.

Sam<;>

je pra:ro da p r e ~ o -

stavimo da on nije

d o ~ o l j n ?

svestan

k o h k ~ .

Je tlm s t ~ ~ o V l i l l a

potreban

dokaz

- kohko Je

mnogo

drukClJa stva_r. b1t:_

,raz-

vijeniji

od

biti ,visi l ,bolji . Moze, narc:vno, ?1h

tacno

da

je

ono

sto je

razvijenije takode

viSe i bolJe.

Ah

g.

~ : p e r : s e r

izgleda da

nije

svestan toga da tvrditi )edno z a ~ e l o ru]e 1sto

sto i tvrditi drUO O. On

dokazuje nadugacko da

su lZVesne vrste

ponasanja ,razvi'jenije , a zatim nasi

obavestava

da

je

d o k ~ _ a o

da one sticu eticku opravdanost srazmerno tome, a da nas

mc1m

ne

opomene

da

je

propustio n.ajbitniji

korak

u

t a ~ v ? m d o k ~ -

zivanju. Ovo je

sigurno

dovoljan dokaz da on ne V1dl

kako Je

bitan taj korak. . .

v

32. Ma koliki

bio

stepen

g.

Spenserove knv1ce,

ono

sto

je

sad

receno posluziee da

pokaze

vrstu

greske

~ ? j u

s ~ a l n o cine

oni

koji

tvrde

da

,zasnivaju etiku na evoluciJL Ah moram.o

pozuriti

da

dodamo da

je

glediste koje g. Spenser drugde n.aJ

izricitije preporucuje sasvim drukcije. Biee korisno da se

ukratko pozabavimo njime da se ne bi _ u c i n i l ~ nikak: 'a.

pravda g. Spenseru. Ovo pretresanje bice p o u c ~ o dehnncno

zbog nedostataka

jasn.osti,

koji

g.

Spenser yokazuJe,

u

p o g : e d ~

odnosa ovog gledista prema malopre

op1sanom

e v o l u c w ~ -

stickom gledistu,

a delimicn.o

zato

sto ima

r a z l ~ g ~

} sum_nJu

da

je

on

i u

ovom

glediStu

pod

uticajem

naturahshcke

greske.

Videli smo da, na kraju svoje druge

glave,

g.

S p e n s ~ r

izgleda izjavljuje

da

je vee dokazao da su izves_ne kar_akten

stike

pona5anja

merilo njegove eticke

v r ~ d n o s h . or: 1zgleda

da misli da je to

dokazao

samo

razmatranJern

evoluciJe pona-

sanja· on zaista

nije

pru:lio nikakav takav dokaz,

sem ako

uzme;no da je ,razvijenije

sarno sinonim

za ,eticki bolje'·.

On

sada obeeava da samo potvrdi

taj

nesumnjivi zakljucak

po -

kazivanjem

da se

on ,slaze sa

vodeeim

moralnim idejama do

kojih su ljudi

dosli

drugim putevima . Ali,

kad se o k r e n ~ r _ n ~

njegovoj

treeoj glavi, nalazimo

da

je <;mo sto

on

s t v a r ~ o cnu

nesto sasvim drugo. On sada tvrdi da

Je

potreban

sasV1m

nov

san ako

izvestan

stew, 0 k:ome do sada nismo

culi

nista, nije

istinit - aka nije istina da

je

zivot uglavnom prijatan I eticki

stav

za koji

on

tvrdi d< i ima podr5ku ,vodeeih moralnih

ideja

covecanstva

glasi

,zivot

je dobar

iii rdav prema tome da li

donosi iii

ne

donosi visak

prijatnog oseeanja ( § 10). Ovde se,

dakle,

g.

Spenser pojavljuje ne

kao

evolucionist, vee kao he-

donist

u etici.

Nikakvo ponasanje

nije

bolje zato sto

je

razvi-

jenije.

Stepen

evolucije

maze,

u

najboljem slucaju,

da bude

kriterijum eticke vrednosti; ali ee to biti samo

aka

mozemo

da

dokazemo vrlo tesko

uopstenje

da je ono sto je

razvijenije

uvek, uglavnom, prijah1ije.

Jasno je

da

g. Spenser

ovde

od

bacuje

naturalisticku identifikaciju ,.boljeg

sa

.,razvijenijim ;

ali

je

moguee da

je

on pod uticajem jedne

druge

naturalisticke

identifikacije identifikacije ,dobrog'· sa ,prija.tn»m . Mo-

guee

je

da

je g.

Spenser

naturalisticki

hedonist. \/;_

33. Razmotrimo

g.

Spenserove vlastite

reei. On

pocinje

tu treeu

glavu

pokusajem da poka:le da mi zovemo

,dobrim

radnje povoljne po zivot, u nama iii u drugima, a rdavim one

koj

e

neposredno

l

posredno

teze ka

srnrti,

posebnoj l op

stoj §

9). A zatim

pita: ,Da 1i

je ucinjena ikakva

pretpo-

stavka time sto ih taka

nazivamo?

,Da ,

odgovara

on,

,uci-

njena

je

pretpostavka

od

najveee va:Znosti - pretpostavka na

kojoj se

temelje sve moraine ocene. Pitanje

koje

treba odre-

deno postaviti

i na

njega odgovoriti

pre

nego

sto se upustimo

u ikakvo

eticko pretresanje je pitanje koje se

u posledn.je

vreme

cesto

pokreee

Je

l zivot vredan zivljenja?

Hoeemo

l

uzeti pesimisticko glediste?

l

eemo

uzeti

optimisticko gle-

diste?

...

Od odgovora

na

ovo

pitanje

zavisi

svaka odluka o do

broti

l

rdavosti ponasanja. Ali

g.

Spenser

ne

prelazi odmah

na davanje

ddgovora.

Umesto toga, on

postavlja

jedno drugo

pitanje: ,Ali

sad,

imaju l ova nepornirljiva rnisljenja [pesi

rnisticko

i optimisticko] icega zajednickog? Na

ovo

pitanje

on

odrnah odgovara sledecim tvrdenjern:

,Da,

ima

jedan postulat

u

kome se pesimisti

i

optimisti

sla:lu.

Oba

njihova argumenta

pretpostavljaju da

je

sarnoocevidno

da je Zivot dobar l rd:av

p r e ~ n tome

da

l

donosi

l

ne donosi

viSak prijatnog ose

eanJa (§ 10).

Odbrani ovog tvrdenja

posveeen je ostatak po-

glavlja;

i

na kraju

g. Spenser

formulise

svoj zakljucak

slede-

eim reCima: ,Nijedna skola ne moze izbeCi

da

ne uzme za

krajnji moralni cilj

pozeljno stanje osecanja ma kako se

ono

zvalo - zadovoljenje, u.Zivanje,

sreca.

Zadovoljstvo negde, u

neko vreme, nekom

bieu

l

biCima,

jeste

bitan

element ovog

shvatanja

(§

16.

d

fin. .

48

U

svemu

ovom

imaju

dve tacke na koje zelim da skre-

nem pa2nju.

Prva je ta sto

nam

g.

Spenser, ipak,

ne ka2e jasnC?

49

on

pripisuje? On

nam ka2e, h.ao sto smo videli,

da

,argu-

menti'· i pesimista i

optimista

,.pretpostavljaju da je samoo



sta

on smatra

da

je

odnos zadovoljstva i evolucije u etickoJ

teoriji. lzgleda ocito da on misli da je

zadovoljstvo jedina

in -

trinsicno pozeljna

stvar;

da

su

ostale stvari ,dobre samo

tom

smislu sto

su one

sredstva

za

postojanje

zadovoljstva.

Nl

sta

sem ovoga ne moze se logicno podrazumevati

pod

t v r a e ~

njem

da

je zadovoljstvo ,krajnji moralni cilj , i:i:.kao sto

docnije ka2e (§ 62.

d fin. ,

,konacno vrhovni c11r·. A ako

tako.

onda

sleduje

da je razvijenije ponasanje

bolje

od

manJe

razvfjenog samo zato sto, i u srazmeri u kojoj, ono daje vise

zadovoljstva. Ali g. Spenser nam ka2e da su dva uslova, u z e ~ a

zajedno,

dovoljna

da se dokaze da je

razvijenije ponasanJ.e

bolje: 1) da ono tezi da

proizvede

vise zivota; (2) da ono osl

aurava da zivot bude vredan

zivljenja

ili

da

sadr2i

visak

zado

~ o l j s t v a Tacka koju zelim da naglasim je da zadovoljstvo r:e

moze biti jedino dobro ako su ti uslovi dovoljni. Jer, mada Je

proizvoaenje viSe zivota, ako

je

drugi g. S p e n s e r ~ y s ~ a v .

t ~ c a n

jedan nacin

proizvoaenja

vise zadovoljstva, to m)e Jedml na-

cin. Sasvim je moguce da mala

kolicina

zivota koja je

jace

i

ravnomernije prisutna moze da pru:Zi vebi

kolicinu

zadovolj-

stva

nego

najveca

moguca kolicina zivota

koji

je

samo

v r e d ~ n

zivljenja . tom slucaju,

po

hedonistickoj

pretpostavci da Je

zadovoljstvo jedina stvar koju vredi

imati,

morali bismo i z ~ -

brati

manju

kolicinu zivota i stoga, po g. Spenseru, manJe

razvijeno ponasanje. Prema tome,

ako je

g. Spenser pravi he-

donist, Cinjenica da zivot daje visak Zadovoljstva nije kao sto

on, izgleda, misli,

dovoljna

da

se

doka2e da je razvijenije po-

nasanje bolje. Ako g. Spenser zeli

da

mi

razumemo da

ona

jeste dovoljna. onda njegovo glediste o zadovoljstvu. n;o.ze

samo

biti

ne da

je

ono jedino

dobro ili

,konacno vrhovm

ell]' ,

vee da

je

viSak zadovoljstva nu:Zan sastojak vrhovnog cilja

Kratko

receno, g. Spenser izgleda da tvrdi da je viSe

zivota

nesumnjivo

bolje nego manje zivota

s mo

aka to pru2a viSak

zadovoljstva;

a

to

tvraenje je

nedosledno

sa

gledistern

da

je za:..

dovoljstvo

,krajnji

moralni cilj' . G. Spenser podrazurneva da

bi od dve kolicine

zivota

koje daju podjednaku

kolicinu

zado

voljstva veca ipak bila izbirljivija od manje. Ako je tako, onda

on mora

zastupati

glediSte da je krajriji

uslov

vrednosti san;a

kolicina

zivota

i l i sam stepen evolucije. On nas, dakle, ostavlJa

u

sumnji da

li on

jos

u-v ek ne zadrzava evolucioriisticki

stav

da

je razvijenije bolje prosto zato sto

je

razvijenije, zajedno

sa

hedonistickim stavom

da je prijatnije

bolje prosto zato sto

je

prijatnije. '

Ali drugo pitanje

koje ima

da

postavimo je: kakve

raz-

loge g. Spenser ima sto pripisuje zadovoljstvu polozaj koji mu

cevidno da je zivot

dobar

ili raav prema tome da li donosi ili

ne

donosi visak prijatnog osecanja ; i on docnije

pojacava

ovo time sto

nam ka2e ,posto znani i

neznani pesimisti

i op

timisti raznih nijansa, uzeti zajedno, sacinjavaju

sve

ljude,

to proizlazi

da

je ovaj postulat univerzalno prihvacen C§l? ·

Da

su ova tvraenja

sasvim netacna. to je,

naravno, sasvun

ocito;

ali zasto g. Spenser

misli da

su ona tacna?

i,

sto je

jos

vaznije

(a ovo je

pitanje

koje

g. Spenser

ne

razlikuje jasno

od

poslednjeg),

zasto on misli da je i sam postulat tacan? .G.

Spenser nam i sam ka2e

da

je njegov ,dokaz u tome sto

.,preokretanje primene reci dobro i raavo - primenjujuci

rec

.dobro' na ponasanje ciji su ukupni

rezultati

bolni, a rec

:raavo'

na

pona5anje ciji

su ukupni

rezultati

prijatni -

stvara

besmislenosti (§16). On ne ka2e da l i je ovo zato sto je be

smisleno rnisliti da

osobina

na koj t mislimo

pod

Tecju ,.dobra

stvarno pripada onome sto je bolno Cak i ako bismo

pretpo-

stavili

da on misli to, i ako bismo pretpostavili da

se

talw

stvaraju besmislenostL

jasno je

da

bi

i u tom slucaju

samo

dokazao da je logicno

misliti

za ono sto je bolno da je utoliko

Jdavo, a za 0110

sto

je

prijatno

da

je

utoliko dobro; ali

to ne

bi

niukoliko dokazalo

da je

zadovoljstvo ,.vrhovni

cilj .

Ali

postoji razlog za misljenje da je deo onoga

st?

g. S r ? ~ n s e r n ; i ~

sli naturalisticka greska: da on smatra da Je ,.pnJatno·· 1h

ono

sto proizvodi zadovoljstvo

sustina znacenja

reci

,do-

bro , i da ,besmislenost potice otuda. U svakom slucaju, iz

vesno

je da on ne razlikuje ovo moguce znacenje

od

onoga

koje

je

ravno

stavu

da dobro oznacava jedinstvenu neo

dredljivu osobinu. Doktrina naturalistickog hedonizma je,

stvarno, sasvim

jasno sadrzana u

njegovom

tvrdenju da se

vrlina

ne moze

,definisati

drukcije sem u terminima srece

(§13); i

mada,

kao

sto sam

vee rekao,

ne

mozemo smatrati

g. Spenserove

reci

sigurnom indikacijom

nekog odredenog

znacenja. to je

samo

zato sto on obicno izrazava njima neko-

liko nedoslednih alternativa

- u

ovom slucaju, naturalisticka

greska je jedna od takvih alternativa. U g.

Spenserovom

delu

zaista je nemoguce

naci

ikakve dalje razloge za njegovo uve-

renje i da je zadovoljstvo vrhovni cilj i da

je univerzalno

pri-

hvaceno

da je tako. Kroz

celo

njegovo

delo

provlaci se pret-

postavka da pod dobrirn ponasanjern

moramo

podrazurnevati

ono pona5anje koje proizvodi

zadovoljstvo, a

pod rdavim ono

koje proizvodi bol. Pa

prema

tome,, ukoliko je

on

hedonist,

izgleda da

je

naturalisticki hedonist. W

Toliko o g. Spenseru. Sasvim je moguce da

njegova

obrada

etike sadr2i rrmoge zanimljive i

poucne

opaske.

Zaista

4 Piincipi etike

50

izgleda

da

je g Spenserovo glavno glediste - g lediste

koga

je

on najjasnije

i

najcesce svestan

-

da

je

zadovoljstvo jedino

dobro i

da je uzimanje

u obzir

pravca

evolucije daleko

naj

51

sudova od

kojih

logicki zavlSl njegova potvrda,

ipak ga

za

celo

ne

mozemo

upotrebiti kao

cinjenicu iz koje se

mogu

iz

vesti pojedinosti. Neosporno je da je

ovo bio

jedini

odnos

za



bolji

kriterijum nacina na

koji

da

dobijemo najvise

zadovolj

stva; a

ova teorija,

ako

bi on mogao

da

dokaie da je velicina

zadovoljstva

uvek

u pravoj

srazmeri

prema velicini evolucije,

a

takoae

i da je jasno koje

je

ponasanje razvijenije,

bila bi

vTlo koristan

doprinos sociologiji;

ona bi

cak,

kad

bi

zadovolj

stvo bilo jedino dobro, bila

koristan doprinos

etici.

Ali

ono

sto smo vee izlozili jasno

pokazuje

sledece:

ako

od etickog

filozofa zelimo

naucnu

i

sistematsku

etiku,

a

ne samo etiku

toboz ,zasnovanu

na

nauci"; ako zelimo

jasno

razmatranje

osnovnih

principa

etike, i

utvrdivanje konacnih razloga zasto

da

se jedan nacin delanja

smatra

bolJ im od drucrocr -

onda

. b b

Je

g Spenserovo

delo

odaci etike neizmerno daleko od toga

da

zadovolji te zelje.

v

34

Ostaje

samo da

se jasno izlozi

sta

je

nesumnjivo

pogresno u

glavnim

gledistima o odnosu evolucije prema etici

u onirn glediStima za

koja izgleda tako neizvesno

koliko

g

Spenser zeli da

ih

podupre. Predlazern da

ogranicim

termin

.,e_volucionisticka etika"

na

glediste

da

narn ie

potrebno

sarno

da razrnotrirno

tendEil iju:-:eVOiucije''aa bismo

otkrili

pravac·

~ : s o r : w

treb

da

idemcJt

Ovo

gledlste rnoramo

pailJlVO

I aZl1

3

ovatl od izvesnih drugih koja se obicno brkaju s njim. 1)

Moze se,

na primer, srnatrati da je pravac

u kome

su

se ziva

bica dosad razvijala stvarno pravac napretka. Moze se srna

trati da je ,razvijenije" stvarno

i bolje. U

takvom

glediStu

nikakva gre§ka

nije

obuhvacena. Ali, da bi nam ono dalo

ika

kav uput

kako treba

da delamo u buducnosti, bilo bi potrebno

dugo i trudno

ispitivanje

tacnih

tacaka

u

kojima

se sastoji

superiornost

razvijenijeg. Ne mozemo

usvojiti kao

tacno, zato

sto je evolucija uglavnom napredak,

da je

zato svaka tacka

u kojoj se

razvijenije

razlikuje od nerazvijenijeg tacka u ko

joj je

ono bolje od nerazvijenijeg.

Iz ovoga

proistice

da prosto

razmatranje toka evolucije nije nikako dovoljno da nas oba

vesti

o

toku kojim

treba da

ifiemo.

Moracemo

upotrebiti

sva

sredstva

strogo

etickog

pretresanja.

da bismo

postigli

taenu

ocenu razlicitih rezultata evolucije

da

bismo razlikovali

one

?d

vece

vrednosti od

onih od

manje

vrednosti,

a

takode

i

Jedne i

druge od onih

koji nisu nista bolji od svojih

uzroka

l

su cak.vi gori od njih.

Stvarno

tesko

je

videti,

na

osnovu

ovog

~ l _ e d s t a

- ako se

sve na; sta

se misli svodi na

to da je

evoluCIJa uglavnom bila napredak -

kako

teorija evolucije

moze da

~ r u Z i ikakvu

pomoe etici.

Sud

da

je

evoJucija bila

napredak

Je i

sam

nezavisan eticki

sud: pa

cak i ako uzmemo

da

je

on

jasniji i ocigledniji nego rna koji od pojedinacnih

koji se smatralo da postoji izmedu evolucije i etike, da se

onda

evoluciji u

njenom

odnosu

prema

etici ne

bi pripisivala

ona velika vainost koja

joj

je

pripisivana. (2) GlediSte

koje,

kao

sto sam rekao, izgleda da

je

g Spenserovo glavno gledi

ste

moze

se takode zastupati

bez greske. Moze

se smatrati

da je

razvijenije,

mada

ne samo po sebi bolje, ipak

kriteri

jum boljega zato sto je njegov pratilac. Ali i ovo glediste ta

kode

oCito

iziskuje

iscrpno

prethodno pretresanje

osnovnog

etickog pitanja sta

je,

na koncu

konca, bolje.

Da

g.

Spenser

sasvim izostavlja

takvo

pretresanje i prosto prelazi

na tvr

denje da

je

zadovoljstvo jedino dobro, vee sam pokazao; a

sada cu pokusati da

pokazem

da necemo postici nikakav

takav

prost rezultat

ako se

upustimo

u

takvo pretresanje.

Ali, ako

dobro nije prosto,

nije

nimalo verovatno

da

cemo biti u

stanju

da otkrijemo

da

je

evolucija

njegov kriterijum. Imacemo da

utvTdimo odnos

izmedu

dve vrlo slozene

grupe

podataka; i,

staviSe,

ako

bismo

jednom

resili

sta su dobre

stvari, i

sta su

njihove relativne vrednosti,

vrlo je neverovatno

da bi

nam

bila

potrebna pomoe evolucije kao

kriterijuma

kako da

dobi

jemo najvise

od

njih.

Takode

je

jasno, ako

bi

se zamisljalo

da

je

to jedini

odnos

koji postoji izmedu evolucije

i

etike,

da bi

se

onda

jedva

smatralo da to opravdava pripisivanje

ikakve

vainosti

u

etici teoriji

evolucije. Najzad, (3)

moze se

sma

trati,

rnada

nam

evolucija

ne

pru2a nikakvu pomoc u

otkri

vanju koji

ce

rezultati nasih napora biti najbolji, da narn ona

daje izvesnu

pomoc u

otkrivanju sta je moguce

postiCi i koja

su

sredstva

za postizanje toga.

Da

ta teorija moze

stvarno

biti

od

pomoci

etici

na taj nacin, ne

moze se poreCi. Ali

to

zaista

nije cesto

da

se

njoj

jasno

pripisuje

samo

ova

skromna, pod

redena

uloga. Cak i u sarnoj cinjenici, dakle, da bi

ta

ne

po

gresna

glediSta o

odnosu evolucije prema

etici dala tako

malu

vaznost

tome

odnosu, irnamo dokaz

da

ono

sto je

tipieno u

spajanju

ta

dva

terrnina

je

pogresno

glediSte

za

koje predla

zem da na

njega

ogranicim

izraz ,evolucionisticka

etika".

Po ovom

glediStu

mi treba

da

se

krecemo

u

pravcu evolucije

prosto

zato

sto je to

pravac evolucije. To sto sile

prirode

rade

na toj

strani

uzima se za opravdanje pretpostavke

da

je ta

strana

ispravna. Da je takvo

glediSte, odvojeno od

metafizic

kih

pretpostavki koje cu sada razmotriti, pogresno, pokusao

sam da pokaiem.

Ono samo moze

da

pociva

na

pogresnom ve

rovanju da

dobro nekako znaci prasto

stranu

na kojoj

dela

priroda. I ono tako obuhvata jedno drugo pogresno vero

vanje koje je

vrlo

upadljivo

u

g

Spenserovom

celom

izlaga-

52

nju

evolucije.

Jer, na kraju krajeva,

je

li evolucija strana na

kojoj

priroda

dela? U

smislu

koji g.

Spenser

daje tome

ter

minu, i

ma

u korn smislu u kome

se

rnoze srnatrati cinjenicom

53

uvidelo

da

su

oba ova pogresna

gledista

zaista

pogresna, onda

bi tukocte bilo

jasno

da evolucija stvarno ima vrlo malo sta

da kaze etici.



da je razvijenije

samim

tim vise, evolucija oznacava

samo

privremen

istorijski proces. Da ee stvari trajno

produziti

da

se

razvijaju

u buduenosti, ili da su se

uvek

razvijale u pro

slosti, nemamo

ni

najmanje razloga da

verujerno.

Jer evolu

cija, u ovom srnislu,

ne

oznacava

prirodan zakon kao

zakon

gravitacije. Darvinova teorija prirodnog odabiranja stvarno

iskazuje prirodan zakon; ona tvrdi da se pod izvesnim okol

nostima izvesni rezultati

uvek desavaju.

Ali evolucija,

kao sto

je

g.

Spenser

razurne i

kao sto je

obicno shvaeena, oznacava

nesto sasvim drukcije. Ona oznacava samo proces koji se

stvarno dogodio u

jedno

dato vrerne, jer se desilo da su

uslovi

u pocetku toga

vremena

bili izvesne prirode. Da ee takvi

uslovi

uvek

biti

dati, ili da su uvek bili dati, ne moze se

uzeti

za gotovo; i samo proces koji, shodno

prirodnom

zakonu,

mora

da

usledi

iz tih uslova i nijednih drugih, izgleda da uglavnorr'l

predstavlja napredal( Tacno isti prirodni zakoni - Darvi-

novi, na

primer

pod drugirn

uslovima

ucinili bi

neminov-

nom

ne

evoluciju

ne

razvitak od nizeg

ka

viSem -

vee

suprotan }Jl·oces

nazvan

involucijom. A ipak

g.

Spenser stalno

govori o

procesu lwji

se

dogodio u

razvitku

coveka kao

da

on

irna svu velicansh·enost 'Lilliverzalnog zakona plirode, dok

mectutirn mi nemarno

razloga

da

ga smatramo

icim

drugirn

do

privremenim dogactajem,

koji iziskuje

ne samo izvesne

uni

verzalne prirodne zakone

vee

i

postojanje izvesnog

stanja

stvari

u izvesno vreme. Jedini zakoni obuhvaeeni u tome za

celo

su takvi

da bi nam, pod

drugim

uslovima, dopustili da

zakljuCimo da ee uslediti ne razvitak, vee iScezavanje coveka.

A

da

ee

okolnosti

uvek

biti povoljne za dalji razvitak,

da ee

priroda uvek

delati

na

strani evolucije, nemamo bas nikakvog

razloga

da verujemo. tako, ideja da evolucija baca va:lnu

svetlost na

etiku

izgleda

da

potic.e iz dvostruke

zabune. Nase

poStovanje prema tom procesu

je

osigurano

time

sto

je

on

predstavljen kao

zakon prirode.

Ali, s

druge

strane,

na5e

po

stovanje prema zakonima prirode brzo bi splaslo kad

ne

bi

smo

mislili da

je

taj

pozeljni proces

jedan od njih.

Pretpo

staviti da

je

zakon prirode stoga

za

postovanje,

znaci

uciniti

naturalisticku gresku; ali

niko,

verovatno,

ne

bi

bio u isku

senju da

je

ucini da nesto sto

je

za postovanje nije

predstav

ljeno

kao zakon

prirode.

Kad

bi se jasno shvatilo

da

nema

dokaza

za

pretpostavku da

je

priroda na strani dobra,

onda

bi verovatno bilo

manje sklonosti

da se zastupa glediste, za

koje

se

na osnovu drugih razloga moze dokazati da je pogre

snb,

da

nikakav takav dokaz nije ni

potreban.

Ako

.bi se

jasno

35. U ovoj glavi poceo sam klitiku izvesnih

etickih

glediSta

koja izgleda da

poglavito

duguju

za svoj uticaj

natu

~ l i s t i c l s g j

gr esci - g re sci k o ~ a a«

sastoji

u

i d e n t i f i k o ~ a i i f j i : :

prostog pojma oznacenog recju -

..

dobro

sa neki .

p · a g IS a tvr e a nam kazuju sta j e dobro samo

po se 1, a moja kritika tih glediSl:a uglavnom je usmerena na

to (1) da istakne negativni rezultat da

nemarno razloga

da

pretpostavimo da

ono

za

sta

ona

izjavljuju

da

je jedino

dobro

zaista

i jeste to, i 2) da jos vise

potkrepi pozitivni

rezultat,

uspostavljen

vee u

prvoj

glavi, da osnovni

principi

etike mo

raju

biti sinteticni stavovi o tome koje stvari i do lwg ste

pena irnaju prosto i nerasclanljivo svojstvo koje

se

rnoze naz

vati

,,intlinsicnorn vrednoseu'· i l i ,dobrotom·'. Ova glava je

pocela deljenjern glediSta radi kritike na (a) ona koja, pret

postavljajuCi

da ,dobro treba definisati u vezi

sa

nekom

nat

prirodnom stvarnoseu, zakljucuju da se jedino dobro nalazi

u takvoj stvarnosti, i stoga se mogu nazvati ,metafizickirn ,

i (b) ona koja plipisuju

s l i ~ a n

polozaj nekom

prirodnom pred

metu,

i stoga se mogu nazvati naturalistickim . Od

naturali

stickih

glediSta,

ono

koje srnatra

zadovoljstvo

jedinirn

do

brorn najpotpunije je i

najozbiljnije obradeno,

pa srno ga

stoga ostavili za idueu glavu; svi ostali oblici naturalizrna od

baceni su u ovoj glavi razmatranjem tipicnih primera 24-26).

Kao tipicno

naturalisticko

glediste od onih

koja

nisu

hedoni

zam, prvo

je

nzeto

cesto preporucivanje

onoga

sto je ,pri

I:odno ; i istaknuto je

da se

pod ..

prirodnim

podrazumeva i1i

..nor rnalno ili ,nu:Zno , ali

da se

ni

za

,.norrnalno ni

za ,nu

zno

ne

moze ozbiljno

pretpostaviti

ni da su uvek ono sto je

dobro ni da

su

jedine

dobre

stvari

(27-28). (3) Ali jedan va

zniji tip, jer

je

t

tip

za koji se

tvrdi

da bi se

mogao pretvoriti

u sistern, nalazi se u ,evolucionistickoj etici .

Uticaj

pogresnog

misljenja

da biti ,.bolje

zna i

biti

..

razvijenije'' pokazan je

ispitivanjem

etike

g.

Herberta

Spensera;

i

istaknuto

je,

da

bi

se za

evoluciju, da

nije

uticaja

toga misljenja, jedva moglo

pretpostaviti da je od ikakve va.Znosti

po

etiku 29-34).

GLAVA III

55

lazi

svald

koji

pocne da razrnislja

o etici. Vrlo

je lako opaziti

cinjenicu da

smo rni zadovoljni stvarima. Stvari u

kojima

uzivamo i stvali u kojima ne uzivamo obrazuju dve

sasvim



HEDONIZ M

36. U

ovo

lavi

razmotrieemo

na slavniji i koji ·e

na·o

sti"e r· vacen o SVl e 1c

prin

.£. :2§. pnnc1p a

msta ni

e o

ro

sem za ovo JStva oj

g a\rni raz og za razmatranje ovog princ1pa

na

ovom mestu

je,

kao sto sam

vee rekao,

taj

sto

je hedonizam uglavnom je

dan

od oblika naturalisticke etike; drugim reCima, sto

je

za

dovoljstvo tako

cesto

smatrano jedinim dobrom, ima

se gotovo

jedino pripisati cinjenici da je

izgledalo

da je

ono

nekako

obuhvaeeno definicijom

,dobroga

-

da na

njega

ukazuje

i

samo znacenje

te

reci. Ako

je

tako, onda

je

rasprostranjenost

hedonizma uglai1110m

prouzrokovana onim sto

sam nazvao

naturalistickom

greskom

neuspehom da

se jasno uoci

ona

jedinstvena neodredljiva

osobina

koju

podrazumevamo pod

recju ,dobro .

A

da je tako, imamo vrlo jako dokazno

sred

stvo u cinjenici

da

je, od

svih hedonistickih

pisaca, profesor

Sidzvik

jedini

jasno zapazio

da pod ,dobrim

rnislimo

na

ne

sto nerasclanljivo, i sarno· je on bio naveden

time

da

istakne

cinjenicu,

ako je

hedonizam

istinit, da dokaz da je tako mora

pocivati

jedino na

njegovoj samoocevidnosti -

da

moramo

zastupati glediste da je

stav ,zadovoljstvo

je

jedino

dobro

prosto naprosto intuicijcl J;Profesor Sidzvik je

smatrao

novim

otkrieem da

se

to

sto

on naziva ,metodom

intuicionizma

mora

zadr2ati kao valjano zajedno sa ,metodima utilitarizma

i ego

izma, pa cak i

kao

njihova osnova. A

da je

to bilo jedno novo

otkriee, tesko je da

se moze

sumnjati.

Kod

prethodnih

hedo

nista

ne nalazimo jasno i dosledno priznanje cinjenice da

njihov osnovni stav obuhvata pretpostavku da

se moze ne

posredno videti da izvestan jedinstven

predikat

pripada za

dovoljstvu i nijednoj drugoj postojeeoj stvari; oni

ne

nagla·

savaju, a to bi sigurno ucinili

da

su to opazili, kako bi

potpnno

nezavisna

od

svih

ostalih

istina ova istina morala biti ako bi

ona stvarno

to bila.

stavise, lako

je

shvatiti kako

je taj jedinstveni

polo

Z ~ J mogao biti pripisan

zadoVoljstvu bez

ikakve jasne svesno

sh pretpostavke koja

je

time obuhvaeena. Hedonizam je, iz

dovoljno ocitog razloga,

prvi zakljucak

do

koga prirodno do-

razliCite Vl'ste na koje

je

na5a paznja

stalno upravljena.

Ali

,je

relativno tesko razlikovati

cin"enicu da odobravamo n ku

stvar

od

cinjenice

da

smo

zadovol"ni

n·ome Mada, ako

po-

edamo u a

dva

du8evna stanja,

moramo videti da su

razli

cita, cak

iako obicno

idu zajedno,

ipak

je

vrlo

tesko

opaziti

u kom pogledu

su

ona razlicita, a i

to da

ta

razlika

moze u

nekoj

vezi

da

bude od veee vaznosti

nego rrmoge

druge

raz

like,

koje su tako

ocite

a

ipak tako tesko

ra5clanljive, izmectu

neke

L rste

uzivanja

i

neke

druge. Vrlo

je

tesko opaziti

da

,odobravanje izvesne

stvari

ukljucuje osecanje da ona

im

izvest n predik t

-

predikat koji

definise

osobenu oblast

etike; dok uzivanje

u

nekoj stvari ne obuhvata

nikakav

takav

jedinstven

predmet misli. NiSta nije

prirodnije od

obicne gre

ske koju naJazimo

izraZellU i U nedavnoj

knjizi 0

eticilS;

,,Osnovna eticka cin enica ·e. kao sto smo rekli. da ·e nesto

o o

reno

i1i

neodobreno; ti. da

· e

mentalno

redstavl· an· e

1zvesm

oga aJa ao oseea a. o a2an a l ide· raeeno ose

canJem zadovolJstva pi ola." U obicnom goV0ru , ja zelim

ovo , ,.Ja

volim

ovo", , ja marim za ovo;; stalno se

upotreb

ljavaju

kao ekvivalenti

za

, ja

rnislim

da je

ovo dobro".

Sa

svim je prirodno

sto smo

na

taj

nacin navedeni

da

pretposta

vimo da ne postoji posebna

klasa

etickih sudova,

vee

samo

~ l s e ,.stvari

kojirr:a se uziva",

uprkos

Cinjenici,

koja je

vrlo

Jasna, ako ne 1 vrlo cesta,

dane

odobravamo uvek ono u cemu

~ l . Z i v ~ m o .

To

je, naravno,

vrlo ocito da

se iz

pretpostavke da

]e ,Ja mislim da je

ovo dobro"

identicno

sa .,ja

sam

zadovo

ljan ovim ne moze logicki izvesti

da

je samo zadovoljstvo

dobro.

Ali. s

druge strane,

vrlo

je

te5ko videti

sta

bi se rnoglo

logicki

izvesti

iz

takve

pretpostavke; a izgleda sasvim

pri-

rodno da se

takav zakljucak

izvede. Neznatno

ispitivanje

on?ga sto. se

o ~ ~ c n o

piSe o

tome

predmetu dovoljno

je da

po

kaze

da

]e log1cka zbrka ove prirode vrlo rasprostranjena.

Stavise,

i

samo pravljenje naturalisticke

greske znaci

da

oni

koji je

prave

ne

shvataju jasno

znacenje stava ,ovo

je

dobro

da oni nisu

u

stanju

da razlikuju ovaj

stav

od ostalih

sta

;rova kC:ji m':l i z g ~ d . a j u s l i ~ r l i a g ~ e je ovo slucaj, nemoguee

Je

da

n]egoVl log1ekl odnost budu Jasno opazeni.

37. Stoga ima dovoljno razloga

da

se

pretpostavi

da

je

h e d o n i ~ a r r 1 ,

uopste uzev, oblik

naturalizma da

njegovo

pri

hvatanJe treba

uglavnom

pripisati naturalistickoj

gresci.

Stvarno,

tek posto

otkrijemo

tu gresku,

kad

postanemo jasno

13

A. E. Tejlor, Problem ponasanja str. 120.

56

svesni

jedinstvenog

predmeta na

koji se odnosi rec

,dobro ,

u stanju smo da clarno hedonizmu onu odrectenu definiciju

koju

smo vee

upotrebili: ,Nista nije

dobra

sem

zadovolj Otva";

57

se mogu preduzeti da bi se postiglo

zadovoljstvo

ili rna koji

drugi cilj. Hedonisti

obicno

preporucuju

vrstu

ponasanja

vrlo

slicnu

onoj

koju bih ja preporuCio. N1sam u neslozi s 11jima



mazda mi se moze zameriti da napadanjem ove doktrine pod

imenom hedonizma

napadam doktrinu

koja

nikad nije stvarno

podr:Zavana. Ali se

vrlo

cesto desava da covek podrzava neku

doktrinu iako nije jasno svestan sta je to sto on podrzava;

mada

hedonisti. kad

dokazuju u prilog onome sto nazivaju

hedonizam,

da

bi rnogli

pretpostaviti da

su njihovi

dokazi

va

Jjani, moraju da imaju u

svojim

mislima nesto drugo · a ne

doktlinu kbju

sqm

ja

definisao,

ipak, da bi

mogli

da

izvedu

zakljucke koje izvode, potrebno

je

da

takoc e

imaju u

svojim

mislima i ovu doktrinu.

Stvarno,

moje opravdanje

za

pret

postavku

da eu

pobiti

istorijski hedonizam

ako pobijem

stav

.,nista nije dobro

sem

zadovoljstva e to sto kod hedonista,

mada

su retko kad izrazili svoj

princip

u tom

obliku

i

mada

njegova istinitost, u

tom obliku,

zacelo ne

sleduje

iz njihovih

argumenata,

ipak

njihov eticki

metocl

sleduje logicki samo iz

njega i nicega

drugog.

Tvraenje da nam hedonisticki metod

otkriva prakticne

istine lwje inace ne

bismo znali je zasno

vano

na principu

da je

ispravan

onaj tok radnje koji

donosi

najveeu

kolicinu zadovoljstva; i u nedostatku apsolutnog do

kaza da se najveea kolicina zadovoljstva uvck

podudara sa

najveeom kolicinom ostalih dobara - a obicno

se

i ne polm

sava

da se

pruzi

takav dokaz

- ovaj

princip

moze

se

oprav

dati samo

ako

je

zadovoljstvo jedino dobro. Stvarno, nema

sumnje

da se hedonisti odlikuju

time

sto dokazuju, u vezi sa

spornim

prakticnim

pitanjima,

tall o kao cl je

zadovoljstvo

jedino dobra;

da

je, pored ostalih i iz ovog razloga, opravdano

smatrati

da

je

ovo eticki princip

hedonizma, nadam

se da

postati jos

ociglednije

u toku raspravljanja u celoj ovoj glavi.

Pod

hedonizmom, dakle,

podrazumevam

ucenje je

samo zadovoljstvo dobra kao cilj

--

dobro

u srnislu za o j i

sam

pokusao da

dokaiem

da se

ne

moze definisati. Ucenje

Cla

je i

zadovoljstvo, rnedtt

ostalim stvarima dobro

kao

cilj nije

hedonizam;

i

istinitost toga neeu osporavati.

Fa

i

ucenje da

su i druge stvari, a ne

samo

zadovoljstvo,

dobre kao sredstv•o

nije nimalo nedosledno hedonizmu; hedonizam

nije

obavezan

da tvrdi da je .,samo zadovoljstvo dobro'' ako pod onim sto

je

dobro on ukljucuje, kao

sto

mi to

obicno

cinimo, 0110

sto

je

d'obro kao sredstvo

za

neki cilj;

vee

je samo obavezan da

smatra da je

ono

to samo kao cilj.

Napadanjem

hedonizma,

stoga, ja prosto i jedino napadam ucenje

da je

,samo zado

voljstvo

dobro

kao cilj l samo

po

sebi";

ja

ne napadam uce

nje da

je

,zadovoljstvo dobro kao cilj l samo po sebi", niti

napadam

ijedno ucenje o tome koja

su najbolja

sredstva

koja

I

u

pogledu vecine

njihov111 prakticnih zakljucaka, sarno se ne

slaiem

sa

1·azlozima kojima o11i m.isle da mogu da podupru

svoje zakljucke, i odlucno p01icem da je tacnost 11jihovih za

kljucaka il\:akav

dokaz

tacnosti njihov1h pri11cipa. Taca11 za

kljucak moze

se postici

i pogresnim

rasuaivanjem; dobar

zivot

ili moralne maksime hedonista ne pruzaju ·nikakvo jemstvo

da je i njegova filozofija takocte dobra. A mene se ovde tice

samo njegova eticka

filozofija;

0110

sto

osporavam

je

izvrsnost

njegovog rasuctivanja, a

ne

izvrsnost njegovog karaktera kao

coveka, pa ne

cak

ni kao moralnog ucitelja. Mazda ce neko

pomisliti da moje tvrctenje nije

ni

od

kakve

vaznosti,

ali to

nije razlog za misljenje da

ja

nisam u pravu. Me11e

ovde

in

teresuje samo znanje -

stalo mi

je

do

toga

da

m.islimo pra

vilno

i

da

na

taj

naCin doznamo 11eku istinu, rna kako

nevazna

ona bila; ne

kazem da

ce nas

takvo znanje

uciniti korisnijim

clanovirna

drustva. Ako neko

ne mari

za znanje radi znanja,

onda nemam nista da mu

kazem;

ali ne treba m.isliti da je

nedostatak interesovanja

za 0110

sto imam

da kazem

ikakav

dokaz

da

je 0110

neisti11ito.

38 Hedonisti,

dakle,

srnahaju da

su

sve ostale stvari

sem

zadovoljstva, pa bilo to ponasanje ili

vrlina

i i znanje,

bilo zivot l

p1iroda

ili lepota, dobre

samo

kao

sredstva za

zadovoljstvo

l zbog zadovoljstva, a

nikad

zbog

samih sebe l

kao ciljevi sam.i po sebi. Ovo glediste su zastupali Aristip,

Sokratov ucenik, i kirenska skola koju je on osnovao; ono je

asocirano

sa

Epikurom i

epikurejcima;

a u moderno doba za

stupali

su

ga filozofi

koji

sebe

nazivaju

,utilitaristima -

na

primer

Bentarn

i Mil. Herbert Spenser, kao sto

smo

\rideli,

takode

kaze da

zastupa to

glediSte; i p;:.sfesor Sidz\rik, kao sto

cemo victeti, takocte

je

toga

glectiSta. v

A ipak

se

svi ti filozofi, kao sto je vee receno, razlikuju

vise l manje jedan od

drugog

i

po

onome sto podrazumevaju

pod hedonizrnom

i

po

razlozima

zbog

kojih

ga

smatraju

tac

nom

teorijom. Prema

tome,

stvar oCito nije

tako

prosta kao

sto

bi moglo izgledati na prvi pogled. Moj cilj

je da

pokaiem

sasvim jasno

sta ta

teorija mora da

znaci

u su5tini, kad je

sasvirn odrec ena,

kad

se

sve

zbrke i

nedoslednosti uklone

iz

na5eg shvatanja o njoj; a kad se to uradi, mislim da ce

se

pokazati

da su svi

razni

razlozi zbog kojih se rnisli da je treba

smatrati

tacnom

stvarno sasvim nedovoljni; da oni

nisu raz

lozi u prilog hedonizmu, vee samo u prilog

nekoj

drugoj dok

tlini koja

je

pobrkana s njim. Da bih

postigao

ovaj cilj, na

meravam da prvo uzmem Milovu

doktrinu,

onakvu

kao

sto je

58

izlozena u njegovom delu nazvanom Utilitarizam. Kod Mila

eemo

naei shvatanje hedonizma

i dokaze u

njegov prilog koji

prilicno

dobro

predstavljaju

gledista

velike

klase hedonistic

59

Mil. dakle, sma ra

da

· e ..sreca oz l'

na

i a e ona

jedin stv r o;a je pozeljna

kao cil'; sve ostale

stvari su

o-.

ze )ne

samo

ao

sr

s

V<O

za a

c1

.,, (str.

52).

?reeu je vee



kih

pisaca. Tim shvatanjima i

dokazima

ozbiljne zamerke,

zamerke koje meni

izgledaju konacno

ubedljive, ucinio je pro

fesor Sidzvik. Poku5aeu da

ih

izlozim

svojim

recima; a

zatim

eu razmotriti

i

opovrgnuti

mnogo

odredenija shvatanja

i do

kaze profesora Sidzvika.

Na

taj nacin cemo, mislim,

preei

celu

oblast hedonisticke doktrine.

Videee se, u

toku pretresanja,

da zadatak odlucivanja sta je i l i sta nije dobro samo po sebi

nije

nimalo

lak;

i

tako

ce

na5e

pretresanje

pruziti dobar pri

mer metoda koji je potrebno slediti

u

pokusaju da

se dade do

istine

u pogledu ove osnovne

klase etickih principa.

Narocito

ce se pokazati da se dva principa toga metoda

moraju

stalno

imati u vidu:

1)

da

se

naturalisticka greska ne sme ciniti;

2)

da

se razlika izmedu sredstava

i

ciljeva ne sme prenebregnuti.

39. Predlazem, dakle,

da pocnem sa ispitivanjem

Mi

lovog

Utilitarizma_

Ta

knjiga sadrzi vrlo jasno

i

nepristrasno

razmatranje

mnogih etickih

principa i metoda. Mil izla:le ne

mali broj prostih gresaka koje cesto

cine

oni koji prilaze

etickim problemima

bez dovoljnog

prethodnog razmisljanja.

Ali, sta mene

interesuje,

to su greske koje je i sam Mil uci

nio,

pa

i

one

me

interesuju

samo utoliko ukoliko se

odnose

na

hedonisticki

princip. Da ponovim sta je taj princip.

Taj

princip

je,

kao sto kam

rekao,

Q a

je zadovoljstvo jedina

stvar

kojoj

treba

da stremimo.

jedina stvar koja je dobra kao ciU

i

dobra sa rna po sebi.l A sad da se okrenemo

Milu

i da vidimo

da

i

on prihvata

ovaj opis

pitanja

o

kame je

rec. ,.Zadovolj

stvo , ka:le

on

u

samom

p'ocetku,

..

i

odsutnost

bola... · · e

van oze

]ne

ao ci je\'l.'' s r. ; 1 opet , na kraju svoga

dokazivanja, ..Misliti o ne

om predmetu

kao pozeljnom (aka

to nije radi njegovih

posledica) i misliti o

njemu

kao

prijat

rmm

je jedna i ista stvar

(str. 58),

Ova

tvraenja,

uzeta

za·-

jedno, i odvojeno od izvesnih brkanja koja

su

ocigledna u

njima,

izgleda da sadr:le u sebi

princip

koji sam istakao; i

ako

uspem da pokazem da

ih

Milovi razlozi

za

njih

ne

dokazuju.

onda

se u

najmanju ruku mora priznati da

se

nisam borio

protiv senki niti da sam

obarao coveka

od slame.1.;V

Treba

zapaziti

da

Mil

dodaje ,odsutnost

bola

,zado

voljstvu u svom prvom tvrdenju, mada ne i u drugom. U tome

ima

izvesnog

brkanja kojim se ne moramo

baviti.

Radi

sa:le

tosti, govoreei samo o

..

zadovoljstvu ; ali svi rnoji dokazi

od-

nosiee se

nista

manje i

na odsutnost

bola ;

sasvim

je

lako

uciniti potrebne zamene

u

tom

smislu.

'

9

Trinaesto

izdanje,

1897,

e inisao

mo

,za ovo JS vo 1 o sutnost bol (str. 10); on ne

vrdi da je ovo ista v1se nego proizvoljna verbalna definicija;

i ja

nemam nista

da

kazem protiv nje kao takve_ Njegov

prin-

cip je, dakle, ovo, ,zadovoljst:;o je jedina r : ~ o z e l ~ ? a stvar'> ~

mi se

moze dopustiti,

kad kazem

,zadovOl]StVO , da uklJUClrrl

u

tu rec (ukoliko je

to

potrebno) odsutnost

bola. A

koji su

njegovi razlozi

sto smatra

da je

taj princip

istinit?

On nam

je vee

rekao

(str. 6)

da

,Pitanja

krajnjih ciljeva ne

podlezu

neposrednom dokazu_

Dokazati

da je nesto dobro znaci

poka

zati da fe ono

dobro ka:o

sredstvo za nesto sto se srnatra do-

CJiillt bez dokaza

2«

Sa

oVIm se slazem savrseno;

stvarno.

gTavni cilj

mog prvog poglavlja

bio

je da pokazem da

je

taka.

Ma sta

sto

je dobra

kao

cilj mora se

smatrati

dobrim bez d o ~

Kaza. U tome

se slazemo. lvhl

cak upotrebl]ava iste pnmere

1f0jesam

ja upotreblo

u

svom

drugom poglavlju:. ,Kalw je. ,

ka:le on, ,moguee

dokazati da

je

zdravlje dobra?

,Kakav Je

dokaz

rnoguee

pnlziti

da

je

zadovoljstvo dobro? Pa eto, u

glavi

IV, u kojoj

on

dokazuje svoj utilitaristicki princip, Mil po

navlja avo tvrdenje

sledeeim recima:

,Vee

je . ka:le on e

ceno

da za

itan·a

kra'n'ih

cil eva

nema

dokaza

u

uobica·e

nom

sm1s u

te

reci (str.

52).

,Pitanje o ciljevima . nastavlja

on U OVOm lStom

pasusu, ,jesu,

'ifrugirn recima, itanja 0 tome

KO)e su s van po':e

JTl);

a v ~ 1m

ova

p o n ~ v ~ a n a J ~ r ona

~ n e

jasmm

ono u

sta

61 se

mace

rnoglo

sumnJatl, da M1l upo

trebljava reci ,pozeljno l ,pozeljno kao

cilj

kao

apsolutno

i tacna ravne recima ,dobra kao cilj . Sada cerno

cuti

razloge

koje iznosi

za ovu doktrinu

da je samo zadovoljstvo dobra

kao cilj. .

40. ,.Pitanja o ciljevima , ka:le

on

(str. 52-53),

,Jesu,

drugim

recima,

pitanja

o

tome koje su

stvari pozeljne. Utili

taristicka doktrina je da je sreea pozeljna

i

da

ona

t e d ~ n a

stvar koja je pozeljna kao

cilj; sve ostale

stvan su

pozelJne

samo kao sredstvo za

taj cilj.

sta bi trebalo traziti

od ove dok-

trine koje

je uslove

potrebno

da ova

doktrina

ispuni - da

bi

se dokazalo

da njeno tvrdenje treba prihvatiti?

Jedini

dokaz da je

neka

stvar vidljiva je da je ljudi

stvarno

vide.

Jedini

dokaz da je zvuk cujan je da ga ljudi

cuju; isti je

slucaj

~ s t a l i m

i z v ~ : i r n a

n ~ e g i s k y s ~ v a ~ l i c n o

tome

smatram

da

)ednu

dokaz koJI

se

moze pruz1tl da Je ne

sto

p'ozeljno je

taj da

to ljudi stvarno zele. Da cilj koji. u t i l ~ -

taristicka doktrina

predlaze

sebi nije, u

teoriji

i praks1,

pn-

Kurziv je moj

60

znat za cilj, nikad

nista

ne bi moglo

uveriti

nikoga

da je

tako.

Nikakav

se

razlog ne moze dati zasto je opsta sreea

pozeljna,

izuzev

da

svaka

osoba,

ukoliko je smatra

postizljivom, zeli

Gl

upotrebe

naturalisticke

greske;

nadam

se

da sad nije

potrebno

da

kazem

iSta vise o tome.

41. Prvi

korak dakle, kojim

j Mil pokusao da uspo



svoju sreeu. Posto

je

ovo

cinjenica,

mi imamo ne samo sav

dokaz k'Oji je

mogue

u ovom slucaju vee i

sav

dokaz

koji

je

moguee

traziti

da je sreea dobro, da je

sreea svake

osobe

dobro

te

osobe, i da je, stoga, opsta

sreea dobro skupu svih

osoba. Sreea je dokazala svoje

pravo

da

bude

jedan od ciljeva

ponasanja, pa prema tome i jedan od kriterijuma moralnosti.

Eto, to

je

dovoljno. To je moja prva tacka. Mil

je

tako

naivno

i

nevesto upotrebio

naturalisticku gresku

kako

se

sarno

moze pozeleti.

,Dobro·', kaze

on, znaCi ,pozeljno , i rnozete

pronaCi

sta je

pozeljno Sarno trazenjern da pronad:ete sta

se

stvamo zeli. Ovo je,

naravno,

sarno jedan korak ka

dokazu

hedonizrna; jer rnoze biti, kao

stJo Mil

dalje kaze, da se

zele

i

druge

stvari

sern zadovoljstva.

Da

li

je zadovoljstvo jedina

stvar koja se zeli iii

nije,

kao sto Mil priznaje

(str.

58), psi

holosko

je pitanje na

koje eemo

sada

preei. Vazan korak za·

etiku

je

ovaj koji

je

bas sad ucinjen, korak

koji

toboz doka

zuje da

.,dobro znaCi ,pozeljno·'y(l

Pa, greska u ovorn koraku

je

tako ocita da je di\.'110

cudo kako

to

Mil

nije

video. Cinjenica

je

da .,pozeljno ne

znaci

,ono

sto

se

rnoze

zeleti

kao sto

vidlj i vo znaci

,ono

sto se rnoze videti . Pozeljno prosto znaci ono sto

treba

zeleti

sto zasiuzuje da

se

zeli; ~ t o kao sto nepozeljno ne znaci

sto se rnoze ne zeleti, vee

sto ne treba

zeleti i

osudljivo sto za

sluzuje da bude osud:eno. Mil

je,

dakle, prokrijurncario, poc:P

plastorn reci

,.pozeljno , bas

onaj

pojam u pogledu koga bi

trebalo da je sasvim jasan

Pozeljno zaista

znaCi ,ono sto

je

dobro

zeleti ; ali. kad

se

ovo shvati, onda viSe

nije razlozno

reei

da

nas

jedini ogled toga je

0110

sto

se

stvarno. zeli. Je li

to sarno tautologija kad Molitvenik

govori

o dobrim zeljarna?

Zar i

rctave

zelje nisu takod:e rnoguee? Eto, cak

i

Mil govori

0 ,.boljem i

plemenitijem

predmetu

zelje (str.

10 , kao da,

ipak,

ono sto se zeli nije

samim tim dobro niti je dobro

u

srazmeri prerna

stepenu

u korne

se ono

zeli.

stavise,

ako

je

zeljeno

samim

tim

dobro

onda je dobro sarnirn

tim

rnotiv

na

sih radnji,

pa

prerna tome nerna potrebe da se nalaze motivi

da bi se ono cinilo, rnada se Mil rnnogo trudi da

ih

pronad:e.

Kad

bi Milovo objasnjenje ,pozeljnog bilo tacna, onda bi

bilo netacno

njegovo

tvrd:enje

str.

26) da

pravilo

radnje maze

da se

pobrka

sa

njenim motivorn; jer je, prema njegovom

glediStu,

rnotiv

radnje sarnim

tim

i njeno pravilo; ne rnoze biti

razlike izmed:u toga dvoga, pa stoga ni

brkanja,

i tako

on

pot

puno

protivreci

sarnorn sebi. Ovo su uzroci protivrecenja

koji,

kao sto

sam

pokusao da poka2em, rnoraju

uvek

da sleduju iz

stavi svoj hedonizam

je

prosto naprosto pogresan. Poku:3ao

je

da

doka2e identicnost

dobroga

sa zeljenim, brkanjem

pravog

smisla ,pozeljnog·' u kome ono oznacava ono sto

je

dobro

ze

leti

sa

srnislom koji bi ono imalo kad bi bilo analogno takvim

recima kao sto je

vidljivo .

Da bi

pozeljno

bilo identicno

sa

,dobrim ,

ono bi moralo da ima

jedan

srnisao; a

da

bi bilo

identicno sa

zeljenim , ono bi

moralo

imati

sasvim drugi

smisao. A

ipak

za

Milovo tvrd:enje

da

je

zeljeno neminovno

dobro bitno je da ova

dva

smisla .,pozeljnog budu ista. Alm

smatra da su ista, onda

je

protivrecio sebi dmgde; a ako sma

tra

da

nisu

ista, onda

je

prvi

korak

u njegovom dokazu

hedo

nizam

bez ikakve vrednosti.

Ali

sada

moramo razmotriti njegov drugi

korak.

Posto

je.

po njegovom miSljenju, dokazao da dobro

znaci

ze

ljeno, Mil

priznaje,

da bi dr2ao glediSte

da

je samo

zadovolj

stvo dobro,

da mora

dokazati da se

stvarno

zeli samo zado

voljstvo. Ova

doktrina

.,da

je samo

zadovoljstvo predrnet

svih

nasih zelja

je

doktrina koju profesor Sidzvik naziva psiho

loskim hedonizmorn; a to je

doktrina

koju najistaknutiji psi

holozi

sada odbacuju.

Ali

ona

je

nuzan

korak

u

dokazu svakog

takvog

naturalistickog

hedonizma

kao

sto

je

Milov; i

nju

je

prihvatio tako ve.liki

broj nestrucnjaka

u psihologiji i filozo

fiji da zelim da je razrnotrim malo podrobnije. Videeemo da

je Mil

ne

usvaja u ovom golom obliku. On

priznaje da se zele

i druge stvari

sem

zadovoljstva; a ovo

priznanje je

oCita pro

tivrecnost njegovog

hedonizma.

Jedan od nacina

na koji

on

pokusava

da izbegne

tu

protivrecnost

razmotrieerno

docnije.

Ali

neki

ee rnozda pomisliti

da

nikakvi

nacini da

se

ona iz ·

begne nisu potrebni; oni rnozda reCi o Milu, ono sto je

Kalikl rekao o Polu u orgiji

21

, da je

ucinio

to kobno pri

znanje iz najnedostojnijeg straha da ne

izgleda

paradoksalan;

a da

se

oni,

sa

svoje

strane, smelo

i otvoreno drze

svojih

uve

renja

i

da

se

ne

stide

da idu

do

krajnjih

granica

paradoksa

u

odbrani

onoga sto smatraju

istinom.

W

42. Pretpostavieerno,

dakle, da

se smatra da

je

zado

voljstvo

predmet sve zelje, da

je ono

univerzalni cilj sve

ljudske

delatnosti. Mislirn da niko

neee poreci

da

se

cesto kaze

da

ljudi

zele druge stvari;

na priiner, obicno govorirno o

tome

da zelimo hranu i pice, da zelimo novae, pohvalu, slavu. Mora

se,

dakle,

postavit( pitanje

sta

se podrazumeva pod zeljom, a

sta pod predrnetom zelje. Tvrdi se da postoji neka vrsta nu-

21 481

c -

487 b. V\

62

znog

ili

univerzalnog

odnosa izmedu necega zvanog zelja i ne

cega

drugog

zvanog zadovoljstvo.

Pitanje je

od kakve

je

vrste

taj

odnos;

da

li

on zajedno sa

vee

pomenutom naturalistickom

greskom opravdava hedonizam. Nisam sklon da poreknem da

63

orije: to

brkanje

je, kao sto

Bradli kaze-22 izmedu

,prijatne

misli i

,misli

o zadovoljstvu '.

Stvarno,

samo kad je ova

druga,

,misao

o zadovoljstvu·',

prisutna,

moze

se

reCi da

je

zadovoljstvo

predmet

zelje ili

motiv

radnje. S druge strane,



posfuji

neki univerzalni

odnos

izmedu zadovoljstva

i zelje;

ali

nadam

se

da eu

pokazati, i

ako

postoji,

da je takve vrste

da je

pre

protiv hedonizma

nego za njega. Istice se

da je

za

dovoljstvo

uvek

predmet zelje, i gotov

sam da

priznam

da

je

zadovoljstvo

uvek,

bar delimicno, uzrok zelje. Ali ova razlika

je vrlo

vazna.

Oba

gledista mogla bi

se

izraziti

istim jezikom;

za

oba

bi

se

moglo reei

da smatraN, kad

god zelimo,

da uvek

zelimo

zboq nekog

zadovoljstva; a l ~ o bih pitao mog

pretpo

postavljenog

hedonista

,ZaSto

zelite

to? , on bi mogao odgo

voriti

sasvim

dosledno svome tvrdenju: ,Zato sto postoji za

dovoljstvo

tamo .

A

ako

bi

on meni

postavio isto

pitanje,

mogao

bih mu

odgovoriti,

podjednako

dosledno

mome

tvrde

nju,

,Zato

sto

postoji zadovoljstvo ovde.

Ali

naSa

dva

odgo

vora ne bi znaCila

istu stvar.

Za

ovu

upotrebu

istog

jezika aa

se oznace

sasvim

razlicite Cinjenice

smatram

da je

glavni

uzrok

zbog

koga je psiholoski hedonizam tako

cesto

prihva

een a ona

je takode

i uzrok Milove naturalisticke gre5ke.

'

Pokusaeemo da analiziramo

psiholosko

stanje koje se

zove ,zelja. To ime je obicno

ograniceno

na duhovno s t n ~ e

u

kome nam

je prisutna

ideja nekog

predmeta

l

dogadaJa

koji jos ne postoji. Pretpostavimo, na primer, da zelim

casu

porto-vina.

Imam

u svesti ideju

pijenja takve

caSe mada

jos ne pijem. Pa kako zadovoljstvo ulazi u taj odnos? MoJa

teorija je

da

ono

ulazi na

ovaj naCin.

deja pijenja

i z ~ i v

oseeanje zadovoljstva u mojoj svesti,

koje pomaie da se prmzve

de ono stanje pocetne aktivnosti koje sezove ,zelja . I tako, zbog

zadovoljstva koje

vee imam - zadovoljstva izazvanog

samom

ide jom

ja

zelim vino koje

nemam.

Gotov sam da priznam da

je zadovoljstvo ove vrste, neko aktuelno zadovoljstvo,

uvek

medu uzrocima

svake zelje, i

ne samo

svake zelje, vee svake

psihicke aktivnosti, pa bila ona svesna i i podsvesna. Go

tov sam da

priznam

ovo,

kaiem; ne

mogu

da

jemCim

da

je

ovo

tacna

psiholoska

doktrina,

ali, u

svakom

slucaju,

ona nije

na prvi pogied sasvim

besmislena. A sad,

sta

je

ona

druga

dok

trina, doktrina za koju pretpostavljam da je usvojena i koja

je zacelo

bitna

za Milovu tezu? Ona je ovo:

kad

zelim vino,

nije vino

ono

sto

zelim, vee zadovoljstvo

koje

ocekujern

da

dobijem

od njega.

Drugirn

recima, ta

doktrina

je da ideja o

zadovoljstvu

koje

nije

aktuelno je uvek potrebna

da izazove

zelju; dok je

moja

doktrina da je aktuelno zadovoljstvo, i ~ a -

zvano idejom

neeega drugog, uvek

potrebno da

izazove zelJu.

Smatram da

psiholoski

hedonizam brka

ove

dve razlicite te-

kad je samo prijatna

misao

prisutna,

a dopu5tam

da to maze

uvek

biti

slucaj,

onda je predmet

rnisli - ono o cernu mislirno

stvarno

predmet

zelje i rnotiv radnje; a zadovoljstvo koje

ta

rnisao izaziva rnoze

zaista izazvati llaSU zelju l

podstaei

nas

na radnju,

ali to nije nas cilj, ni

nas

predrnet,

ni

nas motiv.

Nadam se

da je 'ova

razlika

dovoljno

jasna.

A sad

da

vidimo

kako se

ovo odnosi

na

eticki

hedonizam.

Pretpostav

ljam

da

je savrseno

ocito da

ideja predrneta

zelje nije uvek

i

samo

ideja

zadovoljstva. Pre svega.

jasno je

da mi nismo

uvek

svesni ocekivanja zadovo1jstva

kad

zelirno neku

stvar.

Moze da se desi da srno samo svesni

stvari

koju zelimo, i moze

mo

biti

podstaknuti

da je odmah

dobavimo, bez

ikakvog racu

nanja da

li ee

nam ona doneti

zadovoljstvo

ili

bol. A zatim,

cak

i

kad ocekujemo

zadovoljstvo,

zaista je

vrlo

retko da

je

ono sto zelimo samo

zadovoljstvo.

Na primer, kad zelim CaSU

porto-vina,

uzmimo

da

imam

i ideju o

zadovoljstvu

koje oce

kujem od toga,

ali

je jasno da to zadovoljstvo ne rnoze biti

jedini predmet

moje zelje; porto

vino

mora

biti

ukljuceno u

moj

predmet,

inace bi

me moja

zelja mogla

navesti da uzmem

pelen

umesto vina.

Kad

bi

zelja

bila upravljena

samo ka za

dovoljstvu, ona me ne

bi

mogla voditi da uzmem

vino;

da

bi

ona uzela odreden pravac, apsolutno

je

nu:lno da

ideja

o pred

metu

od koga

se ocekuje zadovoljstvo takode bude prisutna

i

da kontroliSe moju

aktivnost. Prema

tome, teorija da

je ono

sto se

zeli

uvek

i

samo zadovoljstvo je

neodr:Ziva;

tim nacinom

dokazivanja nemoguee je dokazati da je dobro samo zadovolj

stvo. Ali,

ako

tu

teoriju

zamenimo onom drugom, moguee

tacnom, teorijom da je zadovoljstvo uvek uzrok zelje,

onda

sva verovatnost naSe

eticke

doktrine da

je

samo zadovoljstvo

dobro odmah iScezava. Jer u tom slucaju, zadovoljstvo

nije

ono

sto

ja zelim, to

nije ono

sto bih hteo. jer

ga

vee

imam

pre

nego

sto mogu

da

pozelim

iSta. A moze li

iko

biti

sklon da

tvrdi da je uvek i jedino dobro

ono

sto

vee

imam

dok

ipak

zelim

nesto

drugo?

43. Ali vratimo

se sad

da

razmotrimo

druge Milove

dokaze

za njegov stav da je ,sreea jedini

cilj

ljudske radnje .

Mil priznaje, kao sto sam vee rekao, da zadovoljstvo nije je

dina stvar koju stvarno

zelimo

. .Zelja za vrlinom ,

kaze on,

.,nije

tako univerzalna,

ali je ona

isto

tako

stvarna

cinjenica

Eticke studije str. 232.

64

kao

zelja

za s r e c o m . · ~ = l I opet, ,Novae se, u

mnogim

slucaje

virna, zeli samo radi novea.'·2J Ova

tvrdenja

su, naravno, u

potpunoj

i upadljivoj protivrecnosti sa njegovim stavom da

65

cima, jesu ,misliti

0

predmetu kao pozeljnom (ako to nije zbog

njegovih

poslediea) i

misliti

o

njemu

kao

prijatnom

su jedna

i

ista

stvar; i zeleti rna

sta

izuzev u

srazmeri

u kojoj

je

ideja

o

tome

prijatna, jeste fizicka i metafizicka nemogucnost 26.



je zadovoljstvo jedina pozeljna stvar zato sto je 0110 jedina

stvar koja se zeli. Kako, onda, Mil

poku5ava

da izbegne

ovu

protivrecnost? Njegov glavni argument izgleda da je, kad se

,vrlina , ,.novae i drugi takvi predmeti zele zbog njih samih,

da se oni zele samo kao ,.deo srece 25.

Pa

sta ovo znaci? r ~ c u

je, kao sto srno videli,

Mil

definisao kao ,zadovoljstvo i od

sutnost bola··. Misli

l

Mil da kaze da je .,novae , da su ovi

konkretni novcici, za

koje

on priznaje da se zele zbog njih

samih, cleo ili zadovoljstva ili odsutnosti bola? Hoce

l on

da

tvrdi da su sami ovi novciCi u rnojoj svesti i da su

aktuelno

cleo mojih prijatnih osecanja? Ako bi se ovo reklo, onda bi

sve reCi bile uzaludne; niSta se

ne bi

moglo razlikovati

ni

od

cega drugog; ako ove clve stvari nisu razlicite, onda

sta

je

uopste

razliCito? Onda cemo

uskoro cuti cla

je ovaj

sto

stvarno

i uistini ista stvar sto i

ova

soba;

da

je konja za vucu stvarno

nemoguce razlikovati od

Saborne erkve

sv.

Pavla; cla

je ova

Milova lmjiga koju clriim u ruci, zato sto je za njega bilo za-

dovoljstvo cla je napise, sacla i u

ovom

trenutku

cleo

srece koju

je

osecao pre nmogo goclina i

koja

je tako davno prestala

da

postoji.

Molim vas

razmotrite

za

trenutak sta

ova

beclna

be

smisliea stvarno znaci. Novae je . ka:le Mil, ,pozeljan samo

kao sreclstvo za

srecu, Mozda je

tako;

ali sta

oncla?

Pa ,

kaze

Mil, novae se

nesumnjivo

zeli zbog njega samog. , s ta jos? ,

pitamo mi. Pa eto'·. odgovara Mil, .,ako se novae zeli zbog

njega samog.

onda

on mora biti

pozeljan

kao eilj sam po sebi;

to

sam

vee i rekao:' O'·, kazemo mi. ali

rnalopre ste rekli

da je on pozeljan samo kao sreclstvo Priznajem da

sam

to

rekao , odgovara Mil, ali cu

pokusati

cla

zabasurim

stvar

time sto

cu

reCi da je ono sto je sarno

sredstvo

za cilj ista

stvar

sto i

cleo

toga eilja. Mozda publika nece to primetiti. I pu

blika

nije

to ni primetila. A ipak, ovo

je

zaista ono

sto je

Mil

ucinio. Odbaeio je razliku izmedu sredstava i ciljeva, iako

njegov hedonizam pociva

na

tacnom opazanju te

razlike. A bio

je

plinuden da to ucini jer nije uspeo da razlikuje ,eilj u

smislu

onoga sto je pozeljno od .,eilja u smislu onoga sto se

zeli, dok,

medutim, tu

razliku pretpostavlja i sadasnji argu

ment i eela njegova knjiga. Ovo je, eto, poslediea naturali

sticke greske.

44. Mil. dakle, nerna niSta bolje od

toga

da ka:le za

sebe.

Njegova

dva

osnovna stava, u

njegovim

vlastitirn

re -

23

Str. fi3

24

Str. 55.

;

Str. 56-57.

Qba

ova

tvrdenja,

kao

sto smo videli, poduprta su samo gre

skarna. Prvo, izgleda, pociva

na

naturalistickoj gresei; a drugo

pociva delirnicno

na

njoj, delirnicno

na

gresei

brkanja

eiljeva

i sredstava i delirnicno

na

gresci

brkanja

prijatne rnisli sa

miSiju o zadovoljstvu. I sam njegov jezik

pokazuje

ovo. Kad

na jednom mestu kaie da je ideja o nekoj stvari prijatna, on

oCigledno

smatra

da time

oznacava

istu

cinjenieu kao

kad

na

drugom mestu kaze da ,,mislimo o njoj kao prijatnoj';.

Prerna tome, Milovi argumenti za stav da je zadovolj

stvo jedino

dobra i

nase opovrgavanje tih

argurnenata

mogu

se

sazeti kao sto sleduje:

Mil

smatra

da pozeljno , koje on upotrebljava kao

sinonirn

za

.,dobro , zn ci ono sto

maze

da se zelL Ogled, opet,

sta

se moze zeleti je, po njemu, ono sto se

aktuelno

zeli; ako,

dakle.

kaze

on, rnozemo da nademo neku stvar koja se uvek

i jedina zeli. ta ce stvar nerninovno biti

jedina

stvar koja je

pozeljna. jedina

stvar koja

je

dobra

kao cilj. U ovom argu

mentu

naturalisticka greska je jasno obuhvacena. Ta se gre

ska, objasnio

sam,

sastoji

u

tvrdenju da

dobro

ne

znaCi

nista

do neki prost ili slozen pojam koji se moze definisati termi

nirna plirodnih osobina. U Milovorn slucaju, pretpostavljeno

je

da

dobro znaCi prosto

0110

sto se zeli; a

0110

sto se zeli je

nesto

sto

se moze definisati plirodnirn terminima. Mil nam

kaze da

treba

da zelimo nesto (ovo

je

eticki stav) zato sto

stvarno to zelimo; ali, ako je tacno njegovo tvrdenje da , ja

treba da zelim znaci sarno .,ja zelim , onda on sarno ima pravo

da kaze, Mi zelimo

to

to

zato

sto to zelirno ; a ovo

uopste

nije eticki stav, vee prosta tautologija. Ceo cilj Milove lmjige

je

da nam

pomogne da

pronademo sta

treba

da cinimo;

ali, u

stvali, pri

poku§aju

da

definiSe znacenje toga treba , on je

potpuno

onemoguCio

sebi

da

ikad ostvari taj

eilj; on se

ogra

nicio

na

to

da

narn

kaie sta

mi

stvarno

Cinimo.

Milov prvi argument, dakle, glasi: zato sto dobra znaCi

zeljeno, stoga zeljeno je dobro; ali, posto je tako izveo jedan

eticki zakljueak poricanjem cla je ikakav eticki

zakljucak

mo-

guc, potreban rnu je neki drugi argument da bi svoj zaklju

cak pretvolio u osnovu

za

hedonizam.

On

mora

da

dokaze

da

mi uvek zelimo zadovoljstvo l odsutnost bola, i da nikad ne

zelimo niSta

drugo.

vu dmgu doktrinu.

koju

je

profesor

Sidzvik nazvao

psiholo5kirn hedonizmom,

takode

sam razmo-

26

Str. 58.

5

Principi

etike

G

trio. Istakao

sam

kako je ocito netacno da nikad ne zelimo

nista

sem

zadovoJjstva; i

da nema ni senke

od opravdanja cak

ni za tvraenje

da

uvek, kad god zelimo neku stvar, zelimo

isto t k i

zadovoljstvo

kao

i tu

stvar. Pripisao sam ovo tvr-

67

moze biti tacan uprkos tome; ni moja ni njegova

intuicija

ne

mogu dokazati da

je

on tacan

ili

da nije

tacan;

moracu biti

zadovoljan ako uspem

da

,uka.Zem na obzire koji su u stanjU:

da opredele urn

da

ga odbaci.



doglavo verovanje u te neistine delimicno

mesanju

uzroka

zelje sa predmetom zelje. Rekao

sam da

je mozda

istina

da

zelja nikad ne moze

da

se desi ako joj ne prethodi neko k-

tue no

zadovoljstvo; ali cak i

ako je

to tacno, to ocito

ne

pru:la

nikakav

razlog

za tvraenje

da je

predmet

zelje

uvek neko bu-

duce zadovoljstvo. Predmet zelje je ono cija

ideja

izaziva zelju

u

nama; neko

zadovoljstvo

koje

naslucujemo,

neko

zadovolj

stvo koje nemamo,

predmet

je zelje

kad

god zelimo zadovolj

stvo. Nijedno aktuelno zadovoljstvo, koje moze da izazove

ideja

tog naslucenog zadovoljstva, ocito nije isto zadovoljstvo

kao ono nasluceno zadovoljstvo

cija

je

samo ideja aktuelna.

Ovo aktuelno zadovoljstvo

nije

ono sto mi potrebujemo; ono

sto

mi potrebujemo

je

uvek

ne5to

sto

nemamo; i

reCi da nas

zadovoljstvo

uvek

podstice da potrebujemo je sasvim

druga

stvar

nego reCi

da

ono

sto

potrebujemo

je uvek

zadovoljstvo.

Najzad, kao

sto

smo videli, Mil

priznaje

sve ovo. On

istice

da mi aktue no

zelimo i

druge stvari sem

zadovoljstva,

a

ipak

kaze

da

mi

stvarno

ne zelimo niSta drugo. On poku5ava

da objashl ovu

protivrecnost mesanjem

dva

pojma

koje

je

ra-

nije pazljivo razlik ovao -

pojam

o

sredstvu

i

pojam

o cilju.

On sada

ka.Ze

da

je sredstvo za neki cilj ista

stvar

sto i deo

toga cilja. Ovoj poslednjoj gresci moramo posvetiti narocitu

paznju, jer ce naSa krajnja odluka u pogledu

hedonizma

umnogome zavisiti od nje.

45. Do te krajnje odluke u pogledu hedonizma sada

moramo pokusati da doctemo. Do sada sam bio zauzet samo

obaranjem

Milovih

naturalistickih argumenata za

hedonizam;

ali

doktrina

da je samo zadovoljstvo pozeljno moze

ipak

biti

tacna,

mada

Milo;ve

greske ne mogu

da doka.Zu njenu tacnost.

Na

ovo

pitanje sada se

moramo

usredsrediti.

Ovaj

stav ,samo

je zadovoljstvo dobro i i pozeljno nesumnjivo

pripada

onoj

klasi

stavova za

koju

je

i Mil

isprva taeno

mislio

da

joj

pri-

pada, klasi

prvih principa koji nisu

podlozni

neposrednom

do

kazu. Ali u ovom slucaju,

kao sto on

tak:oae

tacno ka.Ze, ,moze

se ukazati na obzire koji

su

u stanju da opredele urn

da da

ili

da odrekne

svoj

pristanak na

doktrinu (str. 7).

Na

obzire

u prilog tome gledistu

ukazuje

profesor Sidzvik, a ja cu

po-

ku8ati

da

izloZim one za suprotno glediste. Ovaj stav ,samo

je zadovoljstvo dobro kao cilj , osnovni stav etickog hedo-

nizma, prikazan je, u delirna

profesora

Sidzvika, kao

predmet

intillcije. Pokusacu da varn poka.Zem zasto ga

moja intuicija

porice isto kao sto

ga njegova intuicija potvrauje. Taj stav

Mozda ce se reci da je ovo vrlo nepovoljno stanje stvari.

Zacelo i

jeste;

ali je

vazno

istaci razliku izmeau

dva

razlicita

razloga

koji

se mogu navesti

kao

obrazlozenje zasto ga nazi

varna nepovoljnim. Je li ono nepovoljno zato sto na5 princip

ne

moze

da se

doka.Ze? l i je nepovoljno

prosto

zato sto se

mi

ne

sla.Zemo o tome?

Sklon sam da mislim

da je ovaj

drugi

raz

log glavni. J

er

sama cinjenica

da

je

u izvesnirn

slucajevima

dokaz nemoguc obicno nam ne pricinjava nikakvu nelagodnost.

Na primer,

niko

ne moze dokazati

da

je ovo pored mene sto

lica; a

ipak

ne

pretpostavljam da je

iko mnogo

nezadovoljan

zbog toga. Svi se sla.Zemo

da

je ovo stolica, i to je dovoljno

da nas zadovolji, mada je sasvim moguce da gresimo. Neki

ludak

bi mogao doCi i reCi

da

ovo

nije

stolica, vee slon. Ne

bismo mogli

dokazati

da

je

pogresio, i

onda

bi

cinjenica da

se on ne slaze s

nama

mogla poeeti da izaziva u

nama

izvesnu

nelagodnost. Ali cemo osecati mnogo

vecu

nelagodnost ako se

neko, koga ne

smatramo

ludim, ne slaze s nama. Pokusacemo

da

argumentiSerno s

njim,

i

verovatno

cemo biti zadovoljni

ako

ga navedemo da se slozi s nama, cak i ako ne dokazerno

svoje

glediste. Mozemo

ga uveriti samo

ako

mu

poka.Zemo da

je

na5e glediSte

dosledno necemu drugom

sto

on smatra

isti

nitim, dok

je njegovo

prvobitno glediSte u protivrecnosti s tim.

Ali ce biti nemoguce dokazati

da

je to nesto drugo - za koje

smo

se

sloZili da

je

istinito - zaista istinito; zadovoljicemo se

sto

smo

re5ili

spornu stvar

pomocu

toga

prosto zato sto se sla

zemo o tome.

Kratko

receno, na5e nezadovoljstvo u ovim slu

cajevima gotovo je uvek one vrste koju oseca siroti ludak u

priCi.

~ ~ e k a o . ~ - da

je svet lud . reCe n

..

a syet

je

rekaQ...da

sam ja'lud;

i do vraga,

on me

je nadglasao. To je, kaZem, go

io Vo

uvek takvo

neslaganje, a

ne

nemogucnost dokaza,

koje nas

navodi da

nazovemo

stanje

stvari nepovoljnim. Jer, zaista, ko

moze

dokazati

da je

i

sam

dokaz

jemstvo

istine?

Svi

se sla

zemo

da

su zakoni logike istiniti i stoga prihvatarno rezultat

koji je dokazan pomocu

njih; ali

takav

dokaz

je

zadovoljava

juci za nas samo zato sto se tako potpuno slazemo

da je

on

jemstvo istine. A

ipak ne

mozemo,

po

prirodi datog slueaja,

dokazati

da

smo u pravu sto se tako sla.Zemo.

Prema

tome,

ne mislim da treba da

smo

potisteni

zbog

na5eg

priznanja

dane mozemo

da

dokazemo

da li

je samo za

dovoljstvo dobro

i l i

ne.

Ali

cemo

ipak

mozda biti u

stanju

da

postignemo· sporazum; pa akb

to

ucinimo, mislim da ce to biti

zadovoljavajuce. A

ja nisam

veliki

optimist

u pogledu izgleda

s•

68

na

takvo

zadovoljenje. Etika i filozofija uopste

uvek su

bile

u osobito nepovoljnom stanju. Nikad nije bilo slaganja o njima

kao

sto postoji slaganje 0 postojanju stolica, svetiljki i klupa.

Sto()'a bih bio budala ako bih se

nadao

da

cu sad

zauvek

resiti

69

0110 vece koliCine, moguc je samo jedan odgovor. Od dva zado

voljstva, ako jedno svi l gotovo svi koji su iskusili

oba

luc11o pretpostavljaju drugom, nezavis11o od

ikakvog

osecanJa

moraine obaveze za to pretpostavljanje, onda je

0110

p o z l j n i j ~



j e ~ u veliku spornu

tacku. Vrlo je

verovatno da

cu vas uve

riti. Bilo bi odvec smelo cak i nadati se da ce se, recimo pdsle

dva-tri

veka, postiCi saglasnost

da

zadovoljstvo nije jedino

dobro. Filozofska pitanja su tako teska, problerni koje ona

pokrecu su tako slozeni, da niko

ne

moze

pouzdano ~ c e k i : ~ t i

ni sad,

kao

sto se to nije moglo ni u proslosti, da poshgne lsta

viSe

od vrlo

ogranicene saglasnosti.

A

ipak

priznajem da

ob

ziri,

koje cu

vam sad izneti, meni izgledaju

apsolutno

uver

ljivi.

Smatram

da bi oni trebalo

da

uvere, ako ih samo budem

mogao dobro izloziti. U svakom slucaju, mogu bar da poku5am.

Sada cu

se potruditi da

ucinim kraj

tom nepovoljnom

stanju

stvari o

kojem sam

govorio.

Pokusacu da

postignem saglas

nost da

je

osnovni princip hedonizma vrlo

s l i C ~ a n

besrnislici.

time sto

cu pokazati

sta on mora da znaci

ako se jasno

shvati,

i

kako

je to

jasno

znacenje u SLLkobu sa ostalim verovanjima

koja se, nadam se, nece

tako lako

napustiti.

46. Sada cemo razmotriti

intuicionisticki

hedonizam.

Treba zapaziti

da

pocetak ovog

razmatranja

obelezava pre

kretnicu u

mom

etickom metodu. Glediste

koje

sam dosad

obradivao, glediste

da

se ..dobro ne moze definisati i da po

reci ovo znaci uCiniti gresku.

jeste

glediSte

koje se

moze

jasno

dokazati,

jer

njegovo poricanje sadrzi protivrecnost. Ali sada

dolazimo na pitanje. radi

odgovora

na koje postoji etika, pi

tanje koje

su

stvari

l

osobine

dobre.

Ni za jedan odgovor

na

ovo pitanje nije moguc neposredan dokaz, i to ba5 zato sto je

za nas predasnji odgovor 0 znacenju dobrog neposredan dokaz

bio moguc. Sada smo ograniceni

na nadu

u ono sto je

~ i l

nazvao ,posrednim dokazom , na

nadu da

opredelimo urn ]e

da-q drugome; a

sada smo

tako ograniceni bas zato sto u po

O ]edu preda5njeo· pitanja nismo tako ograniceni. Ovde, dakle.

fmamo intuiciju 'koju treba potci11iti nasoj

presudi

- i11tuiciju

koja

glasi

samo je zadovoljstvo dobro kao

cilj -

dobro samo

po

sebi .

47. U ovoj vezi

mozda

je pozeljno da se prvo

osvrnemo

na jednu drugu Milovu doktrinu doktrinu koju je. u

inte

resu hedonizma,

profesor Sidzvik

mudro odbacio. Ovo d o l ~ -

trina o ..razlici kakvoce kod zadovoljstva''. ,.Ako me p1tate··.

kaze

Mi12•. .,sta

mislim

pod

razlikom kakvoce kod

zadovolj

stava, ili

sta

cini da je jedno zadovoljstvo od vece vrednosti

nego drugo, prosto

kao

zadovoljstvo, odvojeno od toga sto je

Str.

12.

zadovoljstvo. Ako jedno od tP,

dva, oni koji su

dobra upoznah

sa oba, stavljaju tako visoko

iz11ad drugog da ga pretpostm:

ljaju, cak iako znaju da je praceno vecom kolicinom nezado

voijstva, i ne bi ga dali ni za najvecu kolicinu d r u ~ o g zado

voljstva za koju je njihova priroda sposob11a,

onda

Je oprav

dano da pripisemo pretpostavljenom uZivanju superiornost .u

kakvoCi

koja

toliko· nadma5a kolicinu

da je

ona, u poreden]u

s

njom.

od male vaznosti.

Poznato

je

da je

Bentam

zasnivao

svoju

tezu za he

do11izam samo 11a ,.kolicini zadovoljstva'·. Njegova

maksima je

bila ,ako je jed11aka kolici11a zadovoljstva, igranje klikerima

je isto tako

dobro

kao

i citanje poezije . Ali Mil oeito

smatra

da

je Be11tam

dokazao

da je

pesnistvo

ipak b?lje od

~ l i ~ e r a ;

da pesniStvo proizvodi vecu kolicinu zadovolJstva. Ah 1pak.

ka:le Mil. utilitaristi ,.su mogli uzeti drugo i, kao sto bi se moglo

nazvati. vise

stanoviste,

i

to

sa potpunom doslednoscu (str.

11 .

Sad

vidimo iz ovoga da Mil priznaje

da

je .,kakvoca z a d ~ -

voljstva

jed11o drugo l drukcije

merilo

od Bentamove koh

cine za

ocenu

zadovoljstva;

i stavise,

tim

svojim

,vise , koje

sadr:li u sebi

petitio principi

i koje

on

docnije zamenjuje

recju

.,superiornije , on izgleda odaje nelagod11o osecanje

da

ipak,

ako

uzrnete

koliCinu zadovoljstva

za svoje

jedino rnerilo,

ne

sto 11ije kako treba i da

time

mozete da zasluzite

da

vas nazovu

svi11jom; pa to cete, u tom slucaju, i z a s l u z i ~ i . Ali, . u m ~ d u -

vremenu.

zelim samo da

pokazem

da su M1lova pnz11an]a u

pogledu kakvoce zadovoljstva ili u protivrecnosti sa h e d ~ m i -

zmom ili, pak, da ne pruiaju nikakav drugi razlog za n]ega

od onoD'a koji pruza sama kolici11a zadovoljstva.

Milovo

merilo

za superiornost

po

kakvoCi jed11og zado

voljstva nad

drugim je pretpostavljanje

jed11og d r u g ~ m e od

strane veCine onih koji su iskusili oba. On

smatra

da Je tako

pretpostavljeno zadovoljstvo pozeljnije. Ali. kao

sto

vi

deli, on smatra da je ,.misliti o nekom predmetu

kao

pozel]nom

i misliti o

njemu

kao prijatnom jedna i ista stvar (str. 58).

On, stoga,

smatra

da pretpostavljanje je?nog ~ a d o v o l j s t v a

drugom od strane struc11jaka samo d o k a z ~ ] e da Je ]edna

dovoljstvo

prijatnije nego

drugo. Ali,

ako

Je tako, kako moze

on

da

razlikuje ovo merilo od

merila

kolicine zadovol_jstva?

Moze li jed11o zadovoljstvo

biti

prijatnije 11ego drugo 1zuzev

po tome

sto

ono

daje vise zadovoljstva ,Prijatno

.mora, :ako

reci imaju ikakvo znacenje,

oznacavati

neku osobmu za]ed

nicku svim stvarima koje

su

prijatne; i, ako je tako,

onda

jedna

70

stvar

moze

biti samo

prijatnija

nego

druga prema tome da l

ima vise l manje

od te

jedne

osobine. Ali,

probajmo

i drugu

alternativu

i pretpostavimo

da

Mil

ne misli

ozbiljno

da

to

pretpostavljanje strucnjaka samo dokazuje

da je jedno

zado-

71

i proizvedeno zadovoljstvo; ako pretpostavirno

da on

misli da

postoje

razne

vrste zadovoljstva, u srnislu u korne postoje

razne

vrste

boje

plavo, crveno,

zeleno itd.;

cak

i u torn

slucaju,

da bisrno rnogli reCi

da je

nas cilj sarno boja,

onda, mada je



voljstvo prijatnije

nego drugo.

Pa,

u

ovom slucaju,

sta

znaci

,pretpostavljeno ? Ono ne moze znaciti ,viSe zeljeno" jer, kao

sto

znamo,

stepen zelje je

uvek, po Milu, u

tacnoj srazmeri

prema

stepenu

prijatnosti.

Ali, u tom slucaju osnova Milovog

hedonizma pada, jer on

priznaje da

se jedna

stvar

moze pret-

postaviti

drugoj,

i

da

se

tako

moze

dokazati da je pozeljnija

iaklo se

ne

zeli

vise od druge.

U

ovom

slucaju

Milov

sud

o

pretpostavljanju jednog zadovoljstva drugom je upravo sud

one intuicijske vrste za koju sam

tvrdio

da

je

potrebna da bi

se

uspostavio hedonisticki

rna koji

drugi princip. To je ne-

posredan sud da je

jedna

stvar

pozeljnija

bolja

nego druga;

sud sasvim

nezavisan od

svih obzira da l

se

jedna

stvar

vise

zeli

iii je prijatnija

nego druga. Ovo znaci priznati

da

je dobro

dobro i da se ono

ne

moze definisati..

48 Zapazite jednu drugu

tacku istaknutu

ovom disku-

sijom.

Milov sud

o

pretpostavljanju jednog

zadovoJjstva

dru-

gom ne samo da je daleko od uspostavljanja principa

da

je

samo zadovoljstvo dobro, vee

je

u ociglednoj protivreenosti

s

njim.

On

ka:Ze

da struenjaci mogu

da

sude da

li

je

jedno

zadovoljstvo

pozeljnije nego

drugo jer

se zadovoljstva razli-

kuju po

kakvoci. Ali

sta

ovo znaci? Ako se

jedno

zadovolj-

stvo

moze

razlikovati od drugog po

kakvoci,

to

znaCi

da

je

pojedinacno zadovoljstvo nesto slozeno, nesto sto

je

u stvari

sastavljeno od zadovoljstva

pored

jos necega

sto proizvodi

zadovoljstvo. Na

primer,

Mil govori o

,culnim

u:Zivanjima"

kao

o

,niZim zadovoljstvima . Ali sta je culno

uZivanje?

To je ne-

sumnjivo izvesno uzbuaenje

nekog cula z jedno

sa zadovolj-

stvom

izazvanim takvim uzbuaenjem. Mil, dakle, priznavanjem

da

se za culno u:Zivanje moze neposredno zakljuCiti d je nize

nego neko

drugo

zadovoljstvo koje moze da sadrZi

isti stepen

zadovoljstva,

priznaje da druge stvari

mogu

biti dobre l rdave

sasvim

nezavisno od zadovoljstva

koje ih prati.

Zadovoljstvo

je, u stvari,

samo izraz koji zavodi

jer

skriva

cinjenicu

da je

posredi ne zadovoljstvo, ves

nesto drugo

sto mozda neminovno

proizvodi zadovoljstvo, ali

je

ipak

sasvim

razlicito od njega.

Milovo misljenje, dakle, da

je

ocenjivanje kakvoee za-

dovoljstva

sasvim

dosledno

njegovom

hedonistickom

principu

da su

samo

zadovoljstvo i odsutnost bola pozeljni kao ciljevi,

takode sadrli

u sebi

gresku brkanja

ciljeva i sredstava. Jer,

cak

i

ako uzmemo najpovoljnije tumacenje njegovog znacenja;

ako

pretpostavimo da pod

zado'l oljstvom

on ne

misli.

kao

sto

njegove

reci podrazumevaju, ono sto proizvodi

zadovoljstvo

nemoguce da imamo boju ako nernamo neku

konkretnu

boju,

ipak

ta

konkretna

boja

koju

morarno

imati je

samo sredstvo

da bismo imali boju

ako

je

boja

stvarno nas

cilj. A

ako je

boj a na5 j edini moguci cilj, kao sto Mil

ka:Ze

za zadovoljstvo,

onda

ne

rnoze biti nikakvog moguceg razloga za pretpostav-

ljanje

jedne boje drugoj, crvene, na primer, plavoj sem ako

je

jedna

vise

boja

nego

druga. Ali ono sto

Mil

pokusava da

do-

kaze

u

pogledu

zadovoljstva

je suprotno

tome. Prerna tome,

razmatranje

Milovog

gledista da su

neka

zadovoljstva supe-

Iiornija nad drugima po kakvoCi istice jednu tacku koja moze

,pornoci

da

opredeli urn'' u pogledu

intuicije:

,zadovoljstvo

je

jedino dobro . Jer ono isti.ce cinjenicu, ako

kazete

,zadovolj-

stvo", da rnorate i podrazurnevati ,zadovoljstvo ; rnorate pod-

razurnevati nesto zajednicko svima

razlicitirn ,zadovolj-

stvirna", ne5to

sto

moze postojati u razlicitirn stepenima, ali

sto se ne rnoze

razlikovati

po vrsti Istalzao sam, ako kazete.

kao sto Mil kaze,

da

se kakvoca zadovoljstva mora uzeti u ob-

zir,

da onda

vise

ne

smatrate

da je

samo

zadovoljstvo dobro

kao

cilj,

jer podrazumevate da je

nesto

drugo,

nesto

sto

nije

prisutno

u

svim zadovoljstvima,

takod:e

dobro

kao cilj.

Primer

koji sam dao u vezi s

bojom

izra:Zava

ovu

tacku u njenom naj-

ocitijern

vidu. Jasno

je,

ako

kaZete ,sarno

je

boja dobra

kao

cilj",

da onda ne

rnozete dati nikakav moguc razlog za pretpo··

stavljanje

jedne boje

drugoj.

Onda

ce vase

jedino

merilo do-

brog i rdavog biti

,boja ;

a posto i crveno i plavo

podjednako

odgovaraju tome jedinoin

rnerilu,

ne

rnozete irnati

nikakvo

drugo

rnerilo pornocu

koga biste sudili da

li

je

crveno

bolje

od plavog. Istina

je dane

mozete

imati boju

ako

nemate

jednu

sve

od

poj

edinacnih

boj a; one ce, dakle,

ako

j e boj a cilj.

sve biti dobre kao sredstva,

ali

nijedna

od

njih ne

rnoze

biti

bolja

od druge cak

ni

kao sredstvo, a jos manje se moze rna

na koju

od

njih

gledati

kao

na

cilj

sam

po sebi.

Isto

je

to

i

sa

zadovoljstvorn; ako zaista mislirno

da

je ,samo zadovoljstvo

dobro

kao

cilj",

onda se

rnorarno sloziti

sa Bentamovom mak-

simom

,ako

je

jednaka kolicina zadovoljstva, igranje klike-

rima

je

isto tako dobro kao

i Citanje poezije".

Time sto smo

pokazali

da

Mil protivreci svojoj osnovnoj teoriji svojim gle-

diStern o

kakvoci zadovoljstva,

ucinili smo

jedan korak napred

u zeljenom

pravcu. Ideja da je

hedonisticki.

princip ,samo

je

zadovoljstvo dobro kao cilj

sagla§ljiv

sa gledistem da jedno

zadovoljstvo rnoze

biti

bolje kakvoce od drugog vise

ne

srneta

Citaocu

da

se slozi

sa

mnorn.

Ova dva gledista

su,

kao sto smo

videli, u

protivrecnosti

jedno s

drugim. Moramo

izabrati

i l i

jedno

i l i

drugo;

ako

izaberemo drugo,

onda moramo

odbaciti

princip

hedonizma.

49. Kao sto sam vee rekao, profesor Sidzvik je video

73

pojedinacnom

umu;

i moze

uzeti

prvo za krajnj:i cilj bez

ika

kvog obzira na drugo.

,Ipak, Cim

se altemative jasno shvate,

biCe,

mislim,

opste prihvaceno da lepotu, znanje i druga idealna dobra, a



da

su

ona

protivrecna.

Video je da mora

da izabere i1i jedno

i l i drugo. I izabrao je. Odbacio je merilo po kakvoci zado-

voljstva i prihvatio hedonistick:i nrincip. On tvrdi da je

,samo

zadovoljstvo dobro kao

cilj·'. Stoga predla:Zem

da

razmotrim

argumente

koje je on upotrebio da

bi nas uverio. Nadam se

da cu ovim

razmatranjem

otkloniti jos

neke predrasude

i po-

gresna shvatanja koja

bi

mogla

da vam smetaju da

se

slozite

sa mnom. Ako

uspem

da

pokazem

da su neki od argumenata

koje

ist:ice

profesor Sidzvik takvi da se ne

moramo

sloziti

s

njima,

i da ostali pre idu u prilog meni nego

njemu,

time

cemo uciniti jos nekoliko koraka u pravcu jednoglasnosti

koju

zelimo.

50

Mesta

u

etodima

tik na koja cu se

sada

osvrnuti

nalaze se u I. IX. 4 i u III. XIV. 4-5.

Prvi

od tih

pasusa

glasi:

,Ako pa:lljivo razmotrimo one trajne rezultate

koji

se

obicno smatraju dobrim

isldjucujuci

iz tog razmatranja oso-

bine ljudskih bica

mislim

da

ne mozemo naci

nista.

ako

do-

bro razrnislimo, sto bi nam izgledalo da ima ovu osobi:nu do-

brote van odnosa

sa ljudskim postojanjem ili bar sa nekom

svescu ili osecanjem.

,.Na primer. obicno smatrarno da su neki rnrtvi pred

meti,

prizori

itd.

dobri jer

imaju lepotu, a drugi rc avi zbog

svoje ruznoce; a ipak niko ne bi smatrao

racionalnim

da

cilja

da proizvede

lepotu

u spoljnoj prirodi odvojenu od

svake

mo-

gucnosti da je posmatraju ljudska bica. Stvarno, kada se

tvrdi

da

je lepota objektivna,

obicno se ne

misli

da ona

postoji

kao

lepota

van odnosa

sa

svakom svescu, vee

samo

da postoji neko

merilo lepote koje vazi za sve svesti.

,Ali se moze reci da su

lepota

i ostali rezultati

koji

se

obicno

smatraju

dobrim,

mada

ne

m:islimo

da

postoje

van od

nosa sa ljudskim

bicima

(ili bar

sa

svestima

neke

vrste),

ipak,

kao ciljevi, toliko odvojljivi od ljudskih bica od kojih zavisi

njihovo

postojanje da

njihovo

ostvarenje moze da stupi u

utakmicu sa usavrsavanjem i l i sreeom tih bica. Tako, mada se

lepi predmeti ne

mogu

smatrati vrednim

proizvodnje

izuzev

kao moguCi predmeti posmatranja, ipak se covek moze posve

titi

njihovoj proizvodnji

bez ikakvog

obzira

na osobe

koje ce

ih posmatrati. Slicno tome, znanje je dobro koje ne moze

da

postoji sem

u

umovima;

a ipak

se

covek moze vise

intereso

vati za razvitak znanja nego za njegovo pripadanje rna kom

takoc e i

sve spoljne materijalne stvari, mogu

ljudi razurrmo

traziti samo ukoliko ti objekti doprinose (

1

sreCi ili (2) savr

senstvu l

izvrsnosti ljudskog postojanja.

Kazem

,ljudskog'

jer, mada vecina utilitarista smatra da je zadovoljstvo

(a

i

odsutnost bola)

nizih

zivotinja

ukljuceno

u sreeu

koju

sma

traju ispravnim

i

v.iljanim ciljern pona5anja, niko izgleda ne

tvrdi da

treba

da stremimo

usavrsa"\·anju

zivotinja izuzev

sarno

kao sredstva za nase ciljeve

i l i

bar kao predmeta

naseg

na

ucnog

l

estetskog posrnatranja.

Niti,

pak,

mozemo ukljuciti,

kao

praktican cilj, postojanje bica

iznad

ljudskih bica. Mi

za

celo

pridajerno ideju dobrog bozanskom postojanju, isto kao

i

bozjem

delu, to

na

prevashoda:n nacin; i kad se kaze da ,treba

da

cinimo sve

stvari u slavu boga', rnoze

izgledati

da se pod

tim

podrazumeva da

je

postojanje boga poboljsano time sto ga

mi

slavimo. Ali ipak, ovaj

zakljucak,

kad se izriCito izvede, iz-

gleda prilicno nepobozan, i teolozi se obicno ustrucavaju od

takvog zakljucka i

uzdr:lavaju

se da upotrebe ideju o

mogu

cem dodavanju dobrote bozanskom postojanju kao razlog za

ljudsku

duznost.

Niti

moze

uticaj

nasih radnji na

d1:uge

van

ljudske umove osim bozanskog biti za sada predmet naucnog

razmatranja.

,Stoga tvrdim sa

uverenjem.

ako ima ikakvo dobro

osim srece

koje

covek treba da

trazi,

kao

krajnji

praktican

cilj, da to samo moze biti dobrota, ili sa\TSenstvo i i i izvrsnost

ljudskog postojanja.

Ukoliko ova ideja ukljucuje

vise nego

vrlinu,

sta

je njeri tacan

odnos

prema zadovoljstvu,

i

kakvom

ce nas rnetodu to log:icno odvesti

ako

je prihvatimo kao osnovno

glediste,.

pitanja

su za koja

je

zgodnije da ih pretreserno posle

podrobnog ispitivanja ove dve

druge

ideje, zadovoljstva i

vr

line, koje cemo

izvrsiti

u sledecirn dvema

knjigama.

Treba zapaziti da

u

ovom pasusu profesor Sidzvik

po-

kusava

da

ogranici

vrstu

predmeta

mec u

kojima

se

rnoze

naci

krajnji cilj. On jos ne kaze sta je taj cilj. ali on iskljucuje iz

njega

sve

sem izvesnih osobina ljudskog postojanja. On doc-

nije ne razmatra rnoguce ciljeve koje je na taj

nacin

iskljucio.

Jskljucio

ih je jednom

zasvagda

ovirn

pasusom.

i to

samo

ovirn

pasusom Je

i

to iskljucenje opravdano?

Ne rnislim

da

jes:te Niko". kaze profesor Sidzvik.

ne

bi smatrao racionalnim da stremi

proizvodnji

lepote u spoljnoj

prirodi, odvojenoj

od

ikakve mogucnosti

da

je posmatraju

ljudska bica."

Pa

eto, mogu

odmah

reCi da ja to

smatram

ra

cionalnim; a sad da vidirno da l mogu pridobiti ikoga da se

74

slozi

sa

mnom. Razrnotrite

sta

ovo tvrd:enje

stvarno

znaci.

Ono

nam

pruza

opravdanje da izlozimo sledeci

slucaj.

Zami

slimo

izvanredno

lep svet.

Zamislite ga najlepsim

sto mo

zete, stavite u njega sve cemu se divite na ovoj zemlji, pia

75

Priznajern, naravno, da

bi na5 lepi svet bio jos bolji

kad

bi

bilo ljudskih bica u njernu da posrnatraju njegov'U lepotu i

uZivaju u njoj. Ali

to

priznanje

ne

ide na

stetu

rnoga glediSta.

Ako se

jednorn prizna

da je lep svet sam

po

sebi bolji od ru



nine, reke. more; drvece, smiraj sunca, zvezde i mesec. Za

mislite

je

sve

to

zdru.Zeno u

najboljim srazmerama,

tako da

nijedna stvar nije

u neskladu

ni sa j e ~ n o m

dru

gom, vee svaka doprinosi. da se poveca l ~ p ? t a celme. A sad

zamislite najruzniji svet sto mozete. Zarmshte ga presto kao

a·omilu

nubreta,

koja sadrii sve

sto nam

je najodvratnije rna

fz

kakvog

razloga, i

da

ta

celina

nema

nijed le

p ~ i j a t n e

oso

bine. Takva

dva

sveta

imamo pravo da

poreduno, Jer

su

obu

hvaceni onim sto je profesor Sidzvik rekao, i to porenenje je

sasvim

u vezi

sa njegovim

tvrd:enjem.

J

edino sto

nemamo

pravo

da zarnislirno je da je ikakvo l ~ ~ d s k o .bice ik<:d z ~ v e l ~

l

da ikad moze ziveti rna u korn od nJih, da 1kad moze v1detl

lepotu

prvoga i u:livati u njoj

l

mrzeti g a d n o s ~ dru%oga. Pa

eto,

pod pretpostavkom

da

su van svake m o g u ~ n o s t l

posma

tranja

od

strane

ljudskih bica, ipak,

je

1i neracwnalno

s m a ~

trati da je

bolje

da postoji

lep

svet

nego ru:lan?

Z ~ r ne

b1

svakako bilo dobra da

cinimo

sto mozemo da

prOizvederno

prvi,

a

ne

drugi?

Zaista ne mogu dane mislim da bi;

i. nadaJ:?

se da

ee

se neki

sloziti

sa

rrmom u

pogledu

ovog

kraJnJeg

pn

mera. Ovaj

primer

ide u krajnost. Vrlo je

neverovatno,

da

ne

ka:lem nernoguce, da cemo ikad

imati takav izbor

p r e ~ sobom.

U svakorn aktuelnom

izboru

irnali bismo da

razmotnmo

mo

guca dejstva

na5e

radnje na svesna

biea, a

menu tim m o g u C i ~

d:ejstvima

uvek

irna

nekih,

mislim,

koja treba p r e t p o ~ t a _ v 1 h

postojanju

lepote. Ali ovo

samo znaci da

u

n ~ V S ~ ? J s a d ~ n J e J ?

stanju, u kome je samo mali deo

dobrog_::: J ? O S h ~ l J I V

J?Osh.zanJe

lepote radi nje same

mora

se

uvek odloz1h rad1 P ? s h z a n ] ~ r : e ~

kog veceg dobra koje je isto toliko postizljivo. Ah za moJ .cilJ

je

dovoljno ako

se

prizna da se, pod

p r e t p o s t a v k ~ m

da nika

kvo veee dobra nije postizljivo,

lepota

sama po seb1 mora sma

trati

vecirn

dobrorn

od ru:lnoce;

ako se prizna da

mi, u torn

slucaju,

ne

bisrno

bili

ostavljeni

bez

ikakvog

:azloga_

pret

postavljarno jednu

vrstu radnje

drugoj,

ne

b;-smo

~ 1 ~ 1

ostav

ljeni

bez

ikakve

du:lnosti, vee da

bi

onda

nasa

poz1t:vna

du

fuost bila da

ucinirno

svet

lepsim,

ukoliko

mozemo,

Jer onda

nista bolje od lepote ne bi moglo da proistekne iz ~ ~ i h n ~ ~

pora. Ako se ovo jednom

prizna, ako

rna .u o ~ slucaJ.u

k o ~ 1

se

moze zamisliti priznajete da je postojanJe lepse stvan bolJe

sarno

po

sebi od

postojanja

ru:lnije

stvari, s ~ v i m

od:rojeno od

njenog dejstva ma na kakvo ljudsko o s e c ~ ] e

•

onda Je

?b?:ren

princip profesora

Sidzvika. Onda cerno

1 ~ a h da u k l J ~ C l i ~ o

u svoj krajnji cilj

nesto sto

je van granica l]udskog posto]anJa.

znog, onda sleduje, bez obzira koliko bica u:livaju u njernu

i do kog

mu stepena

to

uzivanje poveeava

vrednost,

da

i samo

njegovo postojanje

dodaje neito dobroti

celine: da lep

svet

nije

sarno

sredstvo

za

nas

cilj, vee da

je

i on sam deo

na5eg cilj a.

51 U drugom pasusu

na

koji sam se osvrnuo napred,

profesor Sidzvik

se

vraca sa

diskusije o

vrlini

i zadovoljstvu,

kojorn

se

bavio u med:uvrernenu, da razmotri koji se menu

delovirna

ljudskog postojanja,

na koje je, kao sto smo videli,

ogranicio

krajnji

cilj, rnoze

stvarno srnatrati takvim

ciljem.

Ono

sto

~

malopre rekao

izgleda

mi da

nisti

snagu

i ovog

njegovog argumenta. Ako, kao sto ja mislim, i druge

stvari

sem ikakvog dela ljudskog postojanja

mogu

biti ciljevi sami

po

sebi,

onda profesor

Sidzvik

ne moze

tvrditi

da je otkrio

Summum

Bonum2s time sto je samo odredio koji

su

delovi

ljudskog postojanja pozeljni sami

po

sebi. Ali za ovu gresku

moze

se

reCi

da je

sasvirn

beznacajna

u

porenenju sa

onorn koju

eerno

sad razrnotriti.

,Moze

se reCi , ka:le

profesor

Sidzvik

(III.

XIV:

§§ 4-5), ,da mozerno

srnatrati

saznavanje istine, posrnatra

nje

lepote,

slobodnu l vrlu radnju

kao

da su

do izvesne

mere

pretpostavljive alternative zadovoljstvu l sreei - cak i ako

priznajemo da

se

sreea mora

ukljuciti kao deo

krajnjeg

do

bra

ali

ja

srnatrarn

da

ovorn glediStu ne

treba

da je

sklono

trezveno rasud:ivanje rnisaonih ljudi.

Da bih pokazao da je

tako,

moram

tra:liti

od

citaoca da upotrebi isti

dvojni

postupak

koji sam ranije trazio

od njega

da

upotrebi

pri

razrnatranju

apsolutne i nezavisne vrednosti uobicajenih moralnih pravila,

Pozivam se

prvo

na njegov intuitivni sud posle dovoljnog raz

matranja jasno

izlozenog

pitanja,

i drugo, na opsezno poa:ene

nje

uobicajenih sudova

covecanstva.

sto

se

tice

prvog argu

rnenta,

meni bar

izgleda jasno, posle

razmisljanja,

da

ovi

ob

jektivni odnosi svesnog subjekta, kad

se razlikuju

od svesnosti

koja

ih

prati

i proistice iz njih, nisu

krajnje i intrinsicno po

zeljni;

oni to nisu

nista

vise nego sto su to materijalni

i

drugi

objekti kad

se

razmatraju odvojeno

od

ikakvog

odnosa sa sve

snim postojanjern. ako

priznajerno

da stvarno dozivljavamo

takva

p:retpostavljanja

kao sto

srno

malopre

opisali, a ciji

je

krajnji objekat

nesto

sto nije prosto svesnost,

ipak

rni izgleda

(da

upotrebim Batlerovu

frazu)

da, u casu

hladnog rasudi-

S NajviSe dobro. - Prim prev

76

vanJa rnozerno da opravdarno sebi vaznost koju pripisujerno

rna korn od tih predrneta

samo

uzirnanjern u

obzir

njegovog

doprinosenja, na jedan l drugi nacin,

sreei

svesnih biea.

,Drugi argument,

koji

se

poziva

na

zdrav razurn

cove

77

u takvim slucajevirna, doprinosenje opstoj sreci rnerilo za od

lucivanje clokle da

se ide

sa

negovanjern

vrline.'·

Eto, to

je argument profesora Sidzvika.

On

srnatra da

na§ cilj ne

treba

da je

saznanje

istine, ni p o s r n t ~ n j e Iepote:

izuzev ukoliko takvo znanje iii takvo

posmatranJe

dopnnos1



canstva, ocigledno nije konacno ubedljiv; jer, kao sto smo vee

rekli, rnnoge obrazovane licnosti obicno srnatraju

da

su znanje,

umetnost itd. a da i ne pominjerno vrlinu - ciljevi nezavi-

sni

od

zadovoljstva koje se

dobija

od

njih.

Ali mi

isticerno da

svi

ti

elementi

,idealnog

dobra'

ne

samo proizvode

zadovolj-

stvo

na

razne

nacine

vee i da ih zdrav razum preporucuje

uglavnorn

u

srazrneri

prema stepenu te njihove

proizvodnosti.

Ovo je ocito tacno sto se tice lepote, a i tesko bi se moglo jpo

reCi u

pogledu

rna

koje

vrste drustvenog ideala; paradoksalno

je

tvrditi da bi ikakav

stepen slobode, l

ikakav oblik dru5tve-

nog poretka, bili obicno smatrani

pozeljnim

cak i kad bismo

bili sigurni

da nemaju

teznju

da unaprede opstu srecu. Slu-

caj znanja je

prilicno

slozeniji; ali zacelo zdrav razum najvise

uva:Zava

vrednost znanja kad je njegova

,plodnost'

dokazana.

Mada

je zdrav

razurn svestan

da je iskustvo cesto pokazalo

da

znanje,

dugo neplodno, rnoze

neocekivano da

postane

plodno

i da svetlost

na

jedan deo oblasti znanja rnoze da dade od

drugog

na izgled

udaljenog

dela; pa cak i

ako bi

se

pokazalo

da

neka

posebna

grana

naucnog

izucavanja nema cak

n

tu

posrednu

korisnost, ipak bi zasluzila izvesno

postovanje iz

uti-

litaristickih razloga, kako zbog toga sto pruza istra:Zivacu lepa

i

nevina zadovoljstva radoznalosti,

tako i

zato

sto

bi

intelek-

tualna sklonost

kOiju

ona iziskuje i odr:Zava verovatno p;ro

izvela

plodno

znanje.

Ali

ipak u slucajevima slicnim ovom

poslednjern, zdrav razum je donekle sklon da zamera pogre-

snorn usmeravanju korisnog

napora;

i tako

izgleda

da je ve-

licina casti koja se obicno ukazuje

nauci

odrnerena, mada mo

zda nesvesno,

prilicno

tacnom utilitaristickom skalom. I za

ista

cim se opravdanost

neke grane

naucnog

istra:Zivanja oz

biljno

ospori, kao u nedavnom

slucaju vivisekcije,

spor se

sa

obe strane obicno vodi na otvoreno

utilitaristickoj

bazi.

,Slucaj vrline

iziskuje narocito

razmatranje,

jer

je

uza-

jamno

podsticanje

meau ljudima moralnih impulsa i

sklono-

sti glavni cilj ljudskih

uobicajenih

razgovora o moralu; te

stoga cak

i

samo

pokretanje pitanja da li to

podsticanje

moze

da

ode suviSe

daleko

lici na

paradoks. Ali ipak, nase iskustvo

zna za retke i izuzetne slucajeve u kojima je usredsredenost

napora

na

negovanje

vrline

izgleda imala posledice nepovoljne

po opstu

srecu zato

sto

je bila pojacana do tacke mmalnog

fanatizma

i tako zanemarila

ostale uslove

srece. Ako,

dakle,

priznamo

da su

takve ,nesrecne'

posledice negovanja vrline

stvarne i1i moguce, onda cemo se, mislim.

takode

sloziti da je,

poveeanju

zadovoljstva iii smanjenju

bola svesnih biea. Sarno

je zadovoljstvo dobra sarno po sebi;

saznanje

istine

je

dobro

samo

kao

sredstvo za

zadovoljstvo.

52 Razmotrirno

sta ovo znaci.

sta je zadovoljstvo? To

je

zacelo nesto cega srno u stanju da budemo svesni i

sto

se.

stoga, rnoze

razlikovati

od

nase svesnosti

o tome.

Ono

s;to ze

lirn

prvo

da pitarn

je

ovo: rnoze l

se

stvarno reci rni c e i ~ r n o

zadovoljstvo nezavisno

od

toga

da li srno

ga svesm? Da

h bl

srno rnislili da je

postignuce zadovoljstva

koga nikada nisrno

bili i nikada necerno biti

svesni

11esto cernu treba da strernirno

radi 11jega sarnoga? Mozda je nernoguce da bi takvo z d o ~ o l j -

stvo ikad postojalo, da je zadovoljstvo

ikad

sasvirn odvoJeno

od svesti: rnacla stvar11o irna rnnogo razloga

za

rniSljenje da je

0110 11e samo

rnoguee

vee

i

vrlo

cesto. Ali,

cak

i

ako pretpo-

stavirno cla

je

0110 nernoguce. to

je

bez ikakve vaznosti.

Nase

pitanje je: li zadovoljstvo. srnatrano kao nesto

o d v o j e n ~

svesti o njernu. ono cernu pridajerno vrednost? Srnatrarno h rm

da je

zadovoljstvo

od

vrednosti

sarno

po

sebi, i1i rnorarno

istaci

da

je

potrebno da

srno i

svesni zadovoljstva

da

bismo ga

smatrali

dobrirn?

Ovu okolnost

istakao

je vrlo

dobra Sokrat u

Platono-

vorn

dijalogu

Filebu 21

a).

,.Da li bi pristao, Protarse , pita Sokrat. ,.da provodiS

ceo svoj zivot u uzivanju najvecih zadovoljstava? Naravno

da bih . cdgovara Protarh.

Sokrat

Da li bi o11da rnislio da

ti

je

potrebno ista drugo

ako

bi irnao ovo jed11o bla:Zenstvo u potpu11osti?

Protarh

Zaista

ne.

Sokrat

Razrnotri to sto kaZes. Zar

ti ne

bi bilo po

trebno da budes rnudar. i11teligentan,

razurnan

i slic11o tome?

Zar

cak

ne

bi

mario ni da

zadr:Zis svoj ocni vid?

Protarh Za Sto bih? Pretpostavljarn da bih irnao sve

sto

rni ie potrebno kad bih bio zadovoljan.

Sokrat

Pa,

pretpostavirno

da ziviS tako. da l

bi

ti onda

uzivao uv k celog svog zivota najvece zadovoljstvo?

Protarh

Naravno.

Sokrat Ali. s druge

strane. posto

ne bi

imao

in..teli

genciju. 11i parncenje. i znanje, ni tacno rnisljenje. onda bi ti.

pre

svega. 11erninovno bio bez znanja da li si. z a d o _ v o l } ~

nisi. Jer b bio lisen svake vrste rnudrosh. Pnz11aJes h

da

je tako?

78

Protarh. Ta

posledica je

apsolutno

neminov11a.

Sokrat.

A sem toga, nemajuCi pamcenje,

ne

bi ni bio

u

stanju cak ni

da se

setii§

da si

ikad

bio zadovoljan; od zado-

voljstva

koje bi

te trenutno

obuzelo ne bi docnije ostalo

ni

najmanjeg traga. A opet, posto bi bio bez

tacnog misljenja,

79

cilj,

da

bar i

nesto svesti mora b iti ukljucen o

kao

stvarni

deo cilja.

Jer

na5e

pitanje sada je samo sta je

cilj; a

sasvim je

drugo pitanje ukoliko je taj

cilj

postilljiv sam ili iziskuje

isto

\ITemeno

postizanje

i drugih stvari.

Sasvim

je moguce da



ne

bi mogao

misliti da si zadovoljan onda

kad

jesi; a

buduci

lisen moei

rasuaivanja,

ne bi

cak imao ni

moe

da

proracunas

da ces biti zadovoljan u buducnosti. Morao bi ziveti zivotom

ostrige ili nekog

drugog

od tih

zivih

stvorova cije

je obitava-

liSte u

moru

i Cija

je dusa skrivena

u

lju5turnom

telu.

Je i

sve

ovo

tako

i i mozemo

misliti

i

drukcije

o tome?

Protarh.

Kako bismo mogli?

Sokrat. Pa

mozemo li,

onda, smatrati takav zivot

po-

zeljnim? I

Protarh. Sokrate, tvoje

rasudivanje me je zanemilo.

Sokrat

je, kao sto vidimo, uverio Protarha da je hedo-

nizam

besmislen.

Aka stvarno nameravamo da tvrdimo da

je

samo

zadovoljstvo dobro kao cilj, moramo

zastupati

glediSte

da

je ono

dobra pa

bili mi svesni njega

l

ne. Onda

moramo

izjaviti da je razumno da uzmemo za svoj ideal (mozda nepo-

stizljiv ideal)

da treba da budemo srecni

koliko god je mo-

guce, cak i pod uslovom da nikad

ne znamo

i

da

nikad ne mo-

zemo

znati da smo

srecni.

Moramo biti voljni da prodamo

u

zamenu za samu srecu svaki

trag

znanja i same srece i

svega

drugog kako

u

sebi taka·

i u

drugima.

Mozemo 1i se

zaista

jos

uvek ne

slagati? Zar moze iko i sad izjaviti da je oCigledno

da

je ovo razurnno?

Da je samo

zadovoljstvo dobro kao cilj?

Jasno

je da

je slucaj

sasvim

slican

slucaju

sa bojama29,

samo ipak nije

ni

blizu tako jal{. Mnogo je

mogucnije

da cemo

jednoga

dana

biti

u

stanju da proizvedemo najjace

zadovolj-

stvo bez ikakve svesti

da

je ono tu nego da cemo

biti

u

stanju

da proizvedemo

cistu

boju a da to ne bude nijedna

pojedi-

nacna

boja. Zadovoljstvo i svest

mogu

se

mnogo

lakse razliko-

vati jedno od drugog nego boja od

posebnih

boja. Pa cak i

kad

ne

bi bilo

tako,

morali

bismo

praviti

razliku izmeau

zadovolj-

stva i svesti ako

stvarno

zelimo

da

tvrdimo da je

samo

zado

voljstvo na5

krajnji

cilj.

Cak

i da

je svest nedeljiv pratilac za-

dovoljstva,

sine qua

non njegovog postojanja, ipak, ako je

zadovoljstvo

jedini

cilj,

onda

bismo

morali nazvati svest samo

sredstvom

za zadovoljstvo ako

reci sredstvo

pridajemo

ika-

kav

razumljiv

smisao. A

ako

je,

kao

sto

se

nadam

da je sada

jasno, zadovoljstvo bez

svesti relativno

bez ikakve vrednooti,

onda smo

prinuaeni

da kaZ:emo da zadovoljstvo nije

jedini

29

§

48.

pr kticni zakljucci koje utilitaristi izvode, pa cak i oni

koje

bi oni logichl

trebalo da

izvedu,

nisu

daleko od istine. Ali,

ukoliko

je

stav ,zadovoljstvo je jedino dobro kao cilj njihov

razlog

zbog

koga smatraju te zakljucke

istinitim,

oni

apso

lutno

grese; a razlozi

su

ono cime se poglavito bavirno u sva-

koj

naucnoj

etici.

\1

53

Jasno

· e, dakle, da hedonizarn gresi ukoliko

tvrdi

da je

sarno zadovo

JS

vo, a

ne

svesnost zadovol stva. ·edina

o ro. ova gres a 1zg

e

a a poglavi to potice iz greske

koju

S'a'Iilistakao u vezi

sa Milom

-

greske brkanja sredstava sa

ciljem.

Pogresno se pretpostavlja,

posto zadovoljstvo mora

uvek da bude praceno svesnoscu (ovo je, u stvari, sasvim sum-

njivo),

da je

stoga svejedno da fi kazemo

da

je

zadovoljstvo

jedino dobro ili kaZ:emo da je

svesnost

zadovoljstva jedino

dobro.

U praksi naravno, ne

bi bilo od vaZ:nosti

cemu

stremimo

od ovoga

dvoga

ako bismo bili sigurni dane mozemo da irnamo

jedno

bez dn1g0ga; ali, kad je

posredi

pitanje Sta

je 1 dobr0

samo

po

sebi kad pitarno: zbog cega je pozeljno da dobi

jemo ono cemu

stremimo?

ta

razlika svakako nije

bez va

znosti. Ovde smo stavljeni

pred jednu iskljucivu

a l t e ~ t i v u

I l i je

zadovoljstvo

samo po

sebi

(cak

i

ako ga ne

mozemo do

biti)

sve sto

je pozeljno, ili je

svesnost

zadovoljstva jos po-

zeljnija. Oba ova stava ne mogu biti

istinita;

smatram

da je

jasno da

je

ovaj

drugi

istinit; a

otuda

sleduje

da

zadovoljstvo

nije jedino dobro. ¥;

Ali

se moze reCi, cak i

ako je

svesnost zadovoljstva, a

ne

samo zadovoljstvo,

jedino

dobro.

da

ovaj

zakljucak ne skodi

mnogo hedonizmu. Moze se reci da su hedonisti uvek pod za

dovoljstvom podrazumevali

svesnost zadovoljstva,

mada

se

nisu

rrmogo

trudili da

to

kaZ:u;

ovo je, rnislim,

uglavnorn

tacno.

Popraviti njihovu

forrnulu

u

ovom pogledu

bila

bi,

stoga, samo

stvar od prakticne vrednosti ako je moguce proizvesti zado

voljstvo bez

proizvodenja

svesno::;ti zadovoljstva. Ali

cak

i ta

vaZ:nost,

za koju

rnis1im da je na5 zakljucak stvarno ima, re-

lativno

je

mala. Ono sto zelim da

tvrdim

je

da cak ni svesnost

zadovoljstva nije jedino

dobro;

da je

stvarno besmisleno

tvr-

diti da je tako. I glav:na vaznost

onoga sto je

dosad receno lezi

u cinjenici da isti metod koji pokazuje da je svesnost zado

voljstva

od vece

vrednosti

nego

iadovoljstvo

izgleda da

ta -

kode pokazuje da je i sarna sves:nost zadovoljstva od mnogo

manje vrednosti nego

sto

su druge

stvari.

Pretpostavka

da

80

je svesnost zadovoljstva jedino

dobro proistice

iz

prenebrega

vanja onih istih

razlika cije je

prenebregavanje

podstaklo

ne

oprezno tvraenje da je zadovoljstvo jedino dobro.

Metod koji sam upotrebio da bih pokazao

da

samo za

dovoljstvo nije jedino dobro sastojao

se

u razmatranju kakvu

81

a

ne da

je stepen odobravanja u srazmet·i

prema kolicini

za

dovoljstva:

55.

Odluka, dakle, mora se temeljiti na prvom argumentu

profesora Sidzvika

- ,pozivanju na nas

,intuitivni sud

posle



bismo mu vTednost

pripisali

aka

bi ono

postojalo u apsolut

noj izolaciji, liseno svih svojih uobicajenih pratilaca. A ovo

je,

stvarno, jedini metod

koji

se

moze

sa sigurnoscu upotre

biti

kad

zelimo da pronaaemo koji stepen vrednosti neka stvar

ima sama po

sebL

Potrebu

upotrebe ovog

metoda najbolje

cemo

pokazati pretresanjern

argumenata

koje

je

profesor

Sidz

vik upotrebio u poslednjem navedenom pasusu i otkrivanjem

naCina na

koji nas

oni zavode.

54.

sto

se

tice njegovog drugog

argumenta,

u njemu se

sarno

tvrdi

da druge stvari. za koje bi se moglo p\retpostaviti

da

dele

sa zadovoljstvom svojstvo dobrote zdrav razum pre

porucuje uglavnorn u srazrneri prema

stepenu njihove proiz

vodnosti

zadovoljstva.

Da li bar i

ta

priblizna razmera postoji

izmedu

preporuke od strane

zdravog

razuma i

srecnih

posle

dica onoga sto on

preporucuje

je pitanje na koje

je

vrlo tesko

dati odreden

odgovor, i nema

potrebe da

ulazimo u njega ovde.

Ali,

cak

i ako pretpostavimo da

je

to tacno, i ako pretposta

vimo

da su

sudovi

zdravog razuma uglavnom

tacni, sta

bi

to

pokazalo? To bi zacelo

pokazalo da

je

zadovoljstvo dobar kri

terijum ispravne

radnje -

da

is.to pona:Sanje

koje proizvodi

najvise zadovoljstva

takoae

proizvodi uglavnorn najvise do

bra. Ali to nam ne bi dalo pravo na zakljucak da najvece za

dovoljstvo

sacinjava

0110

sto

je uglavnom

najbolje;

to ipak ne

bi iskljucilo alternativu da najvecu kolicinu zadovoljstva

obicno pratL pod postojeCim uslovim

najveca

kolicina

ostaiih clobara.

i da stoga ono

nije

jedino dobro. To bi

zaista bila

cudna

podudarnost kad bi to dvoje uvek. cak i u

ovorn svetu, bilo u

srazmeri jedno

prema

drugom. Ali cudnost

te podudarnosti ne pruza nam opravdanje da odmah doka

zujemo da

ona

ne postoji - da je ona

iluzija

koju treba

pri

pisati cinjenici da je zadovoljstvo

stvarno

jedino

dobro.

Ta

podudarnost

moze

biti

podlozna i drugim objasnjenjima; i cak

bi bila nasa

duznost

da je usvojimo

i neobja:Snjenu

ako bi nam

izgledalo da

neposredna

intuicija kazuje

da zadovoljstvo niie

jedino

dobro. stavise.

mora se

imati na umu da prihvatanje

ptetpostavke da postoji takva podudarnost poCiva na vrlo

sum

njivom stavu da su srecne pc.sledice

uglavnom

u srazmeri sa

o d o b r v n ~ e m

od

strane zdravog razuma.

I

treba

zapaziti.

mada

profesor Sidzvik

tvrdi da je ovo slucaj. da

njegovi kon

kretni primeri samo teze da

pokazu

sas'.ri.m razliCit stav da'

se

ne

smatra da je stvar dobra

ako

ne daje visak zadovoljstva;

dovoljnog razmatranja

jasno

izlozenog

pitanja .

Izgleda m

jasno da profesor

Sidzvik nije

uspeo, u

dva

bitna pogleda, da

jasno izlozi pitanje ni sebi ni citaocu.

(1) Ono sto

on

ima

da

pokaze, kao sto i sam ka:le, nije

samo to

da

,.se sreca

mora

ukljuciti kao deo krajnjeg dobra

.

Ovom

gled istu, ka:le on,

,ne

treba da

je

sklono

trezveno ra

sudivanje

misaonih ljudi .

A zasto?

Zato

sto ,.ovi

objektivni

odnosi, kad se razlikuju od svesnosti koja ih prati i proistice

iz njih, nisu

krajnje

i

intrinsicno

pozeljniW'

Ali

ovaj razlog.

koji nam on daje da bi pokazao da se smatranje srece samo

delom krajnjeg

dobra

ne sla:le

sa cinjenicama

intuicije,

napro

tiv, samo je dovoljan

da

pokaze da ona

jeste

deo krajnj,eg

do-

bra.

Jer na osnovu cinjenice da

se

nikakva

vrednost

ne nalazi

u jednom

delu

celine, razmatranom posebno,

ne mozemo

za

kljuciti da

se

sva

vrednost koja pripada celini

nalazi

u dru

gom delu, razrnatranom posebno. cak i ako priznamo da ima

mnogo vrednosti u uzivanju lepote, i da nema nikakve u ;t:;a

mom posmatranju lepot.e, koje

je jedno

od

sastojaka te

slo

zene cinjenice,

iz

toga

ne

slcrluje

da sva

vrednost

pripada dru

gom sastojku,

naime,

zadovoljstvu koje imamo

kad

je

p o s m ~

tramo.

Sasvim je

moguce da i ovaj

sastojak takode

nema

ni

kakve

vrednosti

sam

po

sebi; da

vrednost

pripada celom

sta

nju, i samo njemu; tako da su oboje i zadovoljstvo posma

tranje,

samo

delovi

dobra,

oboje podjednako

nu:lni delovi.

Kratko receno. argument

profesora Sidzvika ovde

zavisi od

prenebregavanja principa koji sam poku:Sao da objasnim u mo

joj

prvoj glavi

i

za koji

sam

rekao

da cu ga nazvati

principom

,organskih odnosa =lo-:-

Ovaj

argument

je takav

da

zavodi jer

pretpostavlja, ako vidimo daje celo stanje od vrednosti i takocte

vidimo da jedan element toga

stanja

nema vrednosti sam po·

sebi

da onda drugi

element,

s m

po

sebi

mora imati svu

vred

nost koja

pripada celom stanju. Bail suprotno tome. zato sto

celina ima

organsku

vrednost, Cinjenica je

da

drugi

element

ne

mora

imati

uopste

nikakvu

vrednost.

pa

cak

i

ako

ima

neku.

vrednost celine rnoze biti mnogo veca. Iz ovog razloga. a i da

bi

se

izbeglo

brkanje

sredstava i cilja, apsolutno je

bitno

da

se razmotri u izol ciji svaka razlicljiva osobina da bi

se odre

dilo kakvu vrednost ona

ima.

Profesor Sidzvik. medutim, pri

menjuje ovaj metod izolovanja

sarno na jed n

element

u ce

Jinama koje

razmatra.

On ne

postavlja

pitanje: kad bi sve-

30

Str. 27-30. 36.

6

Principi etike

82

snost zadovoljstva postojala

apsolutno

sama, da

li

bi trezveno

rasudivanje

moglo da

mu pripise neku

veliku vrednost?

Stvar

no,

to uvek

zavodi

ako se uzme celina

koja

je

od

vrednosti

(bilo pozitivne l

negativne),

i onda prosto pita: kome od

svo

jih sastojaka ova

celina

duguje

svoju

vrednost l svoju rda

83

jatna stanja

boljirn od

mnogih

daleko

prijatnijih stanja,

da

on smatra, kao i Mil, da postoje viSa zadovoljstva

koja

su od

vece

vrednosti mada su manje prijatna

nego niZa zadovolj

stva.

Profesor Sidzvik

bi,

naravno,

mogao

tvrditi da

u ovom

slucaju zdrav razum prosto brka sredstva sa

ciljevima;

da

oe



vost? Sasvim je moguce

da je ne

duguje nijednom; i, ako se

poka.Ze

da jedan od njih ima neku vrednost sam po

sebi,

za

pascemo u

ozbiljnu

gre8ku ako

pretpostavimo

da

sva vrednost

celine

pripada

samo

njemu.

Izgleda

mi da je ova

gre8ka obicno

Cinjena u vezi

sa

zadovoljstvom.

Zadovoljstvo zaista izgleda da

je

nuzan sastojak

celina

koje su od najvece

vrednosti;

i po8to

ostali sastojci,

na

koje mozemo

da

ih ra8clanimo, mogu lako

izgledati

da nernaju nikakvu vrednost,

prirodno

je pretposta

viti da sva vrednost pripada zadovoljstvu.

Da

ova

prirodna

pretpootavka ne sleduje

iz premisa

je

izvesno; i da

je

ona,

na

pro tiv, besmisle no

daleko od istine izgleda

ocito rnome

,zre

lom rasudivanju .\

Ako primenimo

na zadovoljstvo

l na sve

snost zadovoljstva jedini siguran metod,

metod

izolovanja, i

pitamo

se

da 1i bismo

rnogli

prihvatiti,

kao

vrlo dobru stvar,

da ne postoji apsolutno nista drugo

sern zadovoljstva,

pa ma

kar ono bilo u

najvecim

kolicinama,

mislim

da

se

necemo

ni

malo dvourniti

da

odgovorimo ne. A jos

daleko

manje bismo

mogli prihvatiti

to kao jedino

dobro. Cak i ako prihvatirno

miSljenje

profesora Sidzvika (koje

mi

ipak

izgleda

vrlo sum

njivo)

da svesnost zadovoljstva

ima vecu vrednost sama po

sebi

nego poomatranje

lepote,

rneni izgleda da prijatno po

srnatranje lepote nesurnnjivo

ima

neizmerno

vecu

vrednost

nego

sto je

irna svesnost zadovoljstva. U

prilog ovom zakljucku

mogu

se pouzdano

pozvati

na

,trezveno

rasudivanje

misa-

onih ljudi . r

56. (2)

Da vrednbst prijatne

celine

ne

pripada sarno

za

dovoljstvu koje ona

sadrli, mislirn

da

ce

postati

jo8

jasnije ako

razmotrimo jednu drugu tacku

u kojoj

je argument profesora

Sidzvika

pogresan.

Profesor

Sidzvik, kao

sto

smo· videli, za

stupa sunmjiv stav da zdrav razum preporucuje neku stvar

uglavnom srazmerno

steperm do

koga ona

doprinosi zado

voljstvu. Ali

on

ne zastupa·,

sto bi uostalom

bilo nesurnnjivo

pogresno,

da je prijatnost svakog stanja

u

srazmeri sa prepo

rucivanjem

toga stanja

od

strane zdravog

razurna. Drugim

recima, samo

kad

uzmete u

obzir celokupne

posledice izves

nog stanja, on je

u

stanju da tvrdi da

postoji

podudarnost

izmedu kolicine zadovo,ljstva i

objekata

koje preporucuje

zdrav

razum.

Ako

razmatramo

svako stanje pasebno

i

pitamo

sta je

sud zdravog razuma

u

pogledu njegove

dobrote

kao cilja

sa

svim

odvojeno od njegove

dobrote

kao

sredstva,

onda ne moze

biti sumnje

da

zdrav razum srnatra

rnnoga daleko rnanje

pri-

ono sto u ovom slucaju

zdrav

razurn

srnatra

boljim

kao

cilj

u

stvari samo bolje kao

sredstvo.

Ali

ja

mislim da je njegov

argument pogresan

jer on, izgleda,

ne

vidi dovoljno

jasno da

je njegovo rasudivanje sasvim protivno

zdravorn

razumu

uko

liko

se

tice intuicija

o

dobroti kao cilju; on ne naglasava

do

voljno

razliku

izmedu

neposredne

prijatnosti

i

pogodnosti

z

proizvodenje zadovoljstva. Da bismo

pravilno

razmotrili 'pi

tanje sta je dobro

kao: cilj,

moramo uzeti stanja koja su ne

posredno

prijatna i

pitati da

l su

prijatnija

uvek i bolja; i

da 1i neka koja su

manje

prijatna izgledaju bolja samo :z.a,to

sto rnislimo

da

ce

ona verovatno

povecati broj

prijatnijih

stanja.

Da bi

zdrav

razum

odrekao

obe ove

pretpostavke,

i

to

sasvim opravdano,

meni izgleda nesumnjivo.

Na

primer, obicno

se

smatra da su

izvesni

najnizi

oblici seksualnog u:Zivanja- po

zitivno

rdavi, rnada nije nimalo jasno

da oni

nisu najprijatnija

stanja koja

ikad

dozivljavamo.

Zdrav razum zaista ne bi sma

trao

dovoljnim opravdanjem- za

tra.Zenje, ovde i sad, onoga

sto

profesorr Sidzvik naziva ,Cistijim zadovoljstvom - to

sto

bi

takva zadovoljstva bila

najbolja

sredstva

za

buduce sticanje

raja

u

kome ne bi

viSe bilo

cistih

zadovoljstava-

ni posma

tranja

lepote,

ni osecanja

ljubavi - vee u korne

bi se najvece

moguce zadovoljstvo

dobijalo

stalnim odavanjem

zivotinjstvu.

A ipak,

ako bi

se

najveee

moguce zadovoljstvo moglo postiCi

na taj naCin,

ako bi ono

bilo postizljivo,

profesor Sidzvik

bi

morao da zastupa

glediSte

da

bi takvo

stanje stvari

bilo pravo

nebo

-

pravi raj,

i

da bi sva

ljudska

stremljenja trebalo da

budu posvecena ostvarenju

toga.

Usudujem

se da

mislim

da

je

ovo glediSte

isto toliko

pogresno

koliko

i paradoksal;no.

57.

Izgleda

mi,

dakle,

ako

dobro

razmotrimo

pitanje:

je 1i svesnost zadovoljstva jedino

dobro?

da

odgovor moca biti:

nije.

Sa

ovim

je pala

poslednja odbrana

hedonizma.

Da

bismo

dobro razmotrili to pitanje, moramo

izdvojiti svesnost zado

voljstva. Moramo

pitati:

pretpostavimo da

smo

svesni

samo

za

dovoljstva

i

nicega

drugog,

cak

ni

toga da

srno svesni,

da l

bi

to stanje

stvari, rna

koliko da je

velika njegova kolicina,

bilo

vrlo

pozeljno? Niko, mislim,

ne

moze pretpostaviti da

bi

ono

to

bilOJ. S druge

strane,

izgleda sasvim jasno da

mi

sma

tramo vrlo pozeljnim

mnoga slozena

duhovna stanja

u

kojima je

svesnost zadovoJjstva spojena

sa

svesno8cu drugih stvari - sta

nja

koja

nazivamo ,uiivanjem te i te

stvari .

Ako je

ovo

tacno,

onda sleduje da svesnost zadovoljstva

nije

jedino dobro

i

da

6

84

su rnnoga druga stanja, u kojima

je

ono

ukljuceno kao deo,.

mnogo

bolja

od njega.

Kad jednom shvatimo prindp

orgai'l

skih

jedinstava, svaka

zamerka

ovom zakljucku, zasnovana na

pretpostavljenoj cinjenici da o s t ~ l elementi takvih stanja ne-

maju'

vrednosti sami po sebi, mora iSeeznuti. Smatram da ni:je

S5

sredstva ukoliko mi pomazu da je zadobijem. Ovo je doktrina

koju ne zastupaju mnogo sadasnji pisci. Ovu doktrinu su po-

glavito

zastupali

engleski

hedonisti

u s ~ d r n n e s t o m i osamna-

estom veku; ona je. na primer, u temelju

Hobsove

etike. Ali

cak je i engleska skola

ucinila

jedan kora:k napred u sada-

snjem veku; njeni sledbenici su sada vecinom utilitaristi. Oni



potrebno da ka.Zem ista vise radi pobijanja hedonizma.

58

Sarno ostaje da

se

kaze nesto o

dvama

uobicajenim

oblicima hedonisticke doktrine - egoizmu i

utilitarizmu.

Egoizam, kao oblik hedonizma,

jeste

doktrina koja sma-

tra da

mi,

svaki

od nas, treba

da

t r ~ i m o svoju vlastitu naj-

vecu srecu kao

svoj

krajnji

cilj.

Ova doktrina, naravno, pri-

znaje

da je

ponekad najbolje sredstvo za ovaj cilj da

pru:lamo

zadovoljstvo i drugima; mi cemo, na primer, takvim p o s t u ~

panjem osigurati za sebe razna zadovoljstva

kao

sto su naklo-

nost drugih prema nama, nemesanje drugih i samopostovanje;

ova zadovoljstva, koja

postizemo time

sto

ponekad

nepo-

sredno

stremimo

sreCi drugih osoba, mogu biti veca

nego

rna

koja druga koja bismo mogli dobiti nekim drugim

nacinom.

Egoizam

u ovom smislu mora se pa.Zljivo razlikovati od ego

izma u

jednom drugom

srnislu, u srnislu u kome

je altruizam

njegova prava

suprotnost.

Egoizam,

onakav

kakav se obicno

suprotstavlja

altruizmu. stvarno oznacava samo

sebicnost.

U

ovom

srnislu,

covek

je

egoist

ako

su

sve njegove

radnjc;

stvarno upravljene

ka

postizanju

zadovoljstva za njega,

pa

smatrao on ili ne da treba da radi tako jer ce time uglavnom

postiCi za sebe

naivecu

mogucu

srecu. Egoizam

se,

prema

tome.

inoze

upotrebiti

cla oznaci teoriju da uvek treba

da

stremimo

postizanju zadovoljstva za sebe,

jer je to najbolje

sredstvo za

krajnji cilj.

pa

bilo

da

je

krajnji

cilj nase vlastito najvece za

dovoljstvo

ili ne. Altruizam. pak, moze da oznacava teoriju da

treba

uvek da stremirrv: sreCi drugih, zato sto

je to najbolje

sredstvo da osiguramo

kako

srecu drugih

tako

i svoju.

Prema

tome, egoist u smislu u kome cu

ia

sada govoriti o egoizmu,

egoist koji smatra da je njegova vlastita najveca sreea krajnji_

cilj, moze u isto vreme da

bude

i altruist; on moze da smatra··

da

treba

da

.

ljubi

svog

bliznjeg zato sto je to

najbolje

sred-

stvo da

bude

srecan.

I obrnuto.

egoist

u drugom srnislu moze

u

isto

vreme

da

bude i utilitarist

On

maze

da

smatra da

treba

uvek da upravi svoje napore ka zadobijanju zadovoljstva

za

sebe

jer je najverovatnije da ce time povecati opsti

zbir

srece,

59

Docnije cu reCi vise o ovoj drugoj vrsti egoizma. <

ovom

antialtruistickom

egoizmu, ovom egoizmu

kao

doktrini

o sredstvima. Sada cu se pozabaviti onom sasvim razlicitom

vrstom egoizma

koja

smatra

da

je

racionalno da

se

svaki covek

drzi

ovog gledista: moja

vlastita

najveca sreca

je

jedina dopra

stvar

koja postoji;

moje

radnje rnogu

samo biti

dobre ka:o

shvataju ako je

moja vlastita

sreca dobra, da bi bilo

cudno

da

sreca ostalih ne

bude

takocie

dobra.

Da

bismo potpuno

otkrili

besmislenost ove vrste ego

izma,

potrebno je

ispitati

izvesne

zabune od kojih zavisi

nje-

gova povrsna verovatnost.

Glavna

od

ovih

je

zabuna. obuhvacena shvatanjem

,moga vlastitog dobra kao

razlicitog

od .,dobra ostalih . Ovo

shvatanje svi mi upotrebljavamo svakog dana; ono je

jedno

od prvih na koje je prost

covek

sklon da se pozove pri pre-

tresanju

rna kog

pitanja etike;

i egoizam se

obicno

zastupa po

glavito zato sto njegovo znacenje

nije

jasno shvaceno. Stvarno

je

jasno da je pravilnije primeniti

termin egoizam

na

teo-

riju da je moje vlastito dobro jedino dobro

nego

na teoriju

da

je

moje

vlastito

zadovoljstvo jedino dobro.

Covek

moze biti

egoist

cak

i ako nije hedonist. Shvatanje koje

je,

mozda, naj-

blize asocirano

sa egoizmom je

ono oznaceno recima .,moj

vlastiti interes . Egoist je covek koji smatra da je teznja da una-

predi

svoj

vlastiti interes jedino moguce

i

dovoljno

opravdanje

svih

njegovih radnji.

Ali ovo shvatanje .,moga vlastitog

inte-

resa jasno ukljucuje, uopste gO\:oreci. rnnogo viSe nego moje

vlastito

zadovoljstvo.

Zaista, sarno zato sto se i ukoliko se

smatralo da se ,.moj vlastiti interes sastoji od moga vlastitog

zadovoljstva,

egoisti su dosli na glediSte

da je moje

vlastito

zadovoljstvo jedino dobro. Njihov tok rasuciivanja

je

sledeCi:

jedinu stvar koju treba

da

osiguram je moj vlastiti

interes;

ali moj vlastiti interes se sastoji u mom najvecem mogucem

zadovoljstvu; pa stoga jedina stvar koju treba da zadobijem

je

moje vlastito zadovoljstvo.

Priznajemo da

je vrlo prirodno

da

se; pos[e

razminjanja

ovako identifikuje moje vlastito zado

voljstvo

sa mojim

vlastitirn interesorn; takocie

priznajemo

da

to obicno

cine

i

moderni

moralisti

Ali.

kad je profesor Sidzvik

istakao ovo (III. XIV. §5, odeljak III), trebalo je da takocie

istakne da

se

ova identifikacija ne Cini pri obicnom razrni

sljanju. Kad prost

covek

kaze .,moj vlastiti interes ,

on

ne

podrazumeva da

je

to isto sto i izraz .,moje vlastito

zadovolj-

stvo

-

on obicno cak

i

ne

ukljucuje ovo

drugo

on pod

recima ,rnoj vlastiti

interes

podrazumeva svoje vlastito

na-

predovanje,

svoj vlastiti

ugled,

sticanje

boljeg prihoda itd To

sto.

profesor

Sidzvik

nij

e opazio ovo sto j e on dao

onaj

raz-

log' koji je dao

za

Cinjenicu da anticki moralisti nisu ;identifi-

86

kovali

,rnoj

vlastiti

interes sa mojirn vlastitirn zadovoljstvorn,

izgleda da treba pripisati tome

sto on

nije opazio

baS onu

za

bunu u

shvatanju

izraza ,moje vlastito dobro koju cu ja

istaci.

Tu zabunu

je, mozda,

Platon

jasnije opazio nego ijedan

drugi

moralist,

a sarno ukazivanje na nju dovoljno je da se

87

recnost. Potpunije i

terneljnije

opoVTgavanje rna koje teorije

ne bi se moglo pozeleti.

60. A ipak

profesor Sidzvik smatra da

je egoizam

ra-

cionalan, te ce biti korisno da ukratko razrnotrirno razloge

koje daje za ovaj besrnislen

zakljucak. ,Egoist ,

ka2e

on

(po



opovrgne

glediste profesora S1dzvika da

je

egoizarn

ra -

cionalan.

sta se, dakle, podrazurneva pod izrazorn ,moje

vlastito

dobro ? U korn srnislu rnoze stvar biti dobra za mene? OCi-

gledno je, ako razrnislimo, da jedina stvar koja rnoze pripa-

dati

meni,

koja

rnoze

biti

moja

jeste nesto sto je

chobro

a

ne

cinjenica da je to nesto dobro. Kad, stoga, ka2ern rna za sta

sto

sam

dobio

da je ono

,rnoje vlastito dobro , rnorarn podra-

zumevati ili da je stvar koju sam

dobio

dobra, l da je rnoje

posedovanje

te stvari dobro. U oba slucaja

moja

je sarno stvar

iii

je moje samo

posedovanje te stvari, a ne dobrota

te stvari

l toga posedovanja. Nema vise nikakvog znacenja u prida-

vanju reci ,rnoje

nasern

predikatu

i tvrdenju: posedovanje

ovoga od

moje

strane je

moje

dobro.

cak

i ako ovo

proturna-

cirno recenicorn ,rnoje

posedovanje

ovoga je ono sto ja rnislirn

da je dobro , i

tada

VaZi isto: jer OllO

StO

ja rnislim jeste da

je

moje posedovanje toga prosto dobra; i,

ako

rnislirn pravilno,

onda je istina da je rnoje posedovanje toga prosto dobro -

a

ne

da

je,

ni

u

kakvom

srnislu,

moje

dobro; a

ako

rnislim po

gresno, ono

nije dobro

uopste.

Kratko

receno, kad

govorim

o

nekoj stvari kao 0 ,morn vlastitorn dobru , sve sto pod

tim

mogu da

rnislim jeste da

je

nesto sto ce biti iskljucivo moje.

kao sto je rnoje

vlastito

zadovoljstvo rnoje (rna kako bio raz

licit srnisao ovog odnosa oznacenog recju ,posedovanje ), ta-

kode i dobra apsolutno; ili tacnije, da je moje posedovanje

te stvari dobro apsolutno. Dobro

te

stvari ne

moze

ni u kom

mogucern srnislu biti ,privatno l pripadati meni; nista vise

nego sto neka stvar rnoze postojati privatno samo za

jednu

osobu.

Jedini

razlog koji rnogu irnati

da

strernim

,morn vla-

stitorn dobru jeste da je to dobra apsolutno da ono sto tako

nazivam pripada

rneni -

dobro apsolutno

da

ja treba

da

imam

nesto, koje. ako ga

imam,

drugi ne rnogu irnati. Ali, ako je

dobra apsolutno da ja to imam, onda svi drugi

imaju

isto to

liko

razloga koliko

i

ja

da strerne da ja to

imam.

Ako je,

da-

kle, istina

za ,interes

(iii ,.srecu ) rna

kog

pojedinog coveka

da to

treba

da bude njegov jedini krajnji cilj, to samo rnoze

da znaci da je ,interes (iii

,sreca )

toga

coveka

jedino dobro.

univerzalno

dobro

i

jedina

stvar kojoj svaki treba da strerni.

Egoizarn, dakle, srnatra da je sreca svakog coveka jedino do

bro - da irna izvestan broj razlicitih stvari od kojih je

svaka

jedina dobra stvar koja postoji - ovo je apsolutna proti.v-

slednja glava,

§1),

,moze izbeCi dokaz

utilitarizrna

odbijanjem

da tVTdi , b ilo ,precutno i l i izrici:to, da njegova vlastita

naj-

veca sreca

nije

samo kra.jnji racionalni cilj za njega vee da

je i

deo univerzalong

dobra . I u

pasusu na

koji nas

on ovde

upucuje,

jer

je tarno ,video ovo,

on

ka2e: ,Ne moze 5e do

kazati da razlika

izmedu

njegove vlastite

srece

i

srece

drugoga

nije za njega bitna

(IV.II.§1).

sta profesor Sidzvik podrazu-

meva

pod

ovirn

f r z ~ r n

,krajnji racionalni cilj

za

njega , i

za

njega bitna ?

On

i ne pokusava da

ih

definiSe; a

poglavito

upotreba

takvih

nedefinisanih

fraza

prouzrokuje besrnisleno

sti koje se

cine

u filozofiji.

Irna l ikakvog srnisla u korne

neka

stvar rnoze da bude

krajnji racionalni cilj za jednu

osobu

a ne za drugu? Pod

krajnjirn mora

se

bar

podrazurnevati

da

je

cilj dobar sam po

sebi

-

dobar

u na:sern neodredljivom srnislu; a pod ,racional-

nim

da

je bar isti..nski dobar. Da je neka

stvar

krajnji racio

nalni cilj; znaci, dakle, da je

zaista

dobra sama po sebi; a da

je

zaista

dobra sarna

po

sebi, znaCi da je ona deo univerzalnog

dobra.

Mozemo

l pripisati ikakvo znacenje

torn

ogranicenju

,za

njega ,

koje bi ucinilo da

stvar

dobra sarna po sebi pre-

stane

da bude univerzalno dobra? To je nernoguce;

jer

sreca

egoista mora l

biti

dobra sarna po sebi, a time biti i deo uni-

verzalnog

dobra,

l inace

uopste ne moze biti dobra

sarna

po

sebi: nema izlaza iz ove dileme. A ako uopste nije dobra, ka

kav

razlog moze on

imati

da strerni njoj? Kako ona moze biti

racionalan cilj za

njega?

To

ogranicenje

,za njega nema

ni-

kakvog

znacenja ako

ne

podrazurneva

ne

za

druge ;

a

ako

podrazurneva ,ne

za

druge , onda ona ne rnoze biti racionalan

cilj

za njega,

jer

ne moze biti istinski dobra

sama

po sebi;

fraza

,krajnji

racionalni

cilj

za

njega

protivreci

sarnoj sebi.

Tvrdenje da je neka stvar cilj za nekog pojedinca ili da je

dobra za njega,

moze

samo

da znaci jednu od

cetiri

sledece

stvari.

Ili

(1) to moze

da

znaCi

da

je cilj o kome

je

rec nesto

sto ce pripadati iskljucivo njemu; ali u tom slucaju,

da

bi bilo

racionalno za njega da mu strerni, njegovo

iskljucivo

posedo

vanje toga cilja: moralo bi biti deo univerzalnog

dobra. I l i

(2)

to moze

da znaCi da

je taj

cilj jedini kome treba

da

strerni;

ali

ovo

moze da

bude zato

sto ce on,

radeci

tako, uciniti

naj-

vise sto

moze

za ostvarivanje urriverzalnog

dobra

1

; a

OVO

ce,

U

na5em

slucaju,

dati egoizmu sarno vid doktrine o sredstvima.

II i (3)

to

moze da znaci da stvar kdjoj je rec je ono sto on

88

zeli ili

ono sto

on misli

da

je

dobro;

ali, u tom slucaju,

ako

on

misli pogresno, onda ta stvar

uopste

nije racionalan

cilj, a

ako

misli tacno, onda je ona deo univerzalnog

dobra.

IIi (4) to

.moze da

znaci

da je narocito

pogodno

da on odobri i l i uzme

za

svoj cilj

stvar koja

ce pripadati

iskljucivo njemu;

ali, u

ovom slucaju, to

sto ce

ona

pripasti

njemu i to

sto ce

on stre

v1se, a u tom

slucaju on samo

smatra

egoizam

doktrinom o

sredstvima; ili zato sto je njegova vlastita sreca

najveCi iznos

univerzalnog

dobra koji

se uopste moze

ostvariti,

a u ovom

slucaju

imamo

pravi

egoizam

i ocitu

protivrecnost

da je

sreca

svake osobe

ponaosob

najveci iznos univerzalnog dobra

koji

se uopste moze ostvariti.



initi

njoj, moraju

biti

delo:vi

univerzalnog

dobra; tvrdenjem

,da

je izvestan

odnos

izmedu dve

stva.ri

podesan

i l i

pogodan,

.mozemo samo podrazumevati da .je postojanje toga odnosa

apsolutno

dobro

samo

po sebi

(sem ako je ono takvo

kao

sred

stvo, a

onda bi

to

potpalo pod slucaj

(2) ).

Dakle,

nikakvim

mogucim znacenjem koje

se moze

dati frazi da je njegova

vlastita sreca krajnji racionalni

cilj za njega ne

moze egoist

iskljuciti obuhvatanje tvrdenja da je njegova vlastita sreca

apsolutno dobro; a tvrdenjem

da

je

ona krajnji

racionalni

cilj,

on

mora

podrazumevati

da

je ona

jedina

dobra stvar

-

,da

je ona jedino univerzalno dobro; i

ako

on takode

smatra da

je sreca svakog coveka krajnji racionalni cilj za njega (tj.

za

toga coveka), onda

ovde

imamo osnovnu protivrecnost ego

izma

da postoji

ogroman

broj

razlicitih stvari

od kojih je

sv k

jeclino clobro.

-

A lako je

videti

da isti

obziri vaze

i za

frazu

da

je ,razlika izmedu njegove vlastite srece

i

srece dru

goga od bitne

vaznosti za

njega ·.

Ovo

samo moze da

znaci

ili

1)

da

je

njegova vlastita sreca

jedini

cilj

koji

je

od

znacaja

po njega,

i l i (2) da je

jedina

va:Zna

stvar

za njega

(kao

sred

stvo)

da se stara za

svoju vlastitu srecu, ili

(3)

da on

samo

mari za svoju vlastitu srecu, ili

(4) da

je dobro da sreca

sva

kog pojedinog coveka bude jedina briga toga coveka.

Ali ni

jedan

od ovih

stavova,

pa bili istina i l i

ne,

nemaju ni naj

manju

teznju

da

pokazu, ako je njegova vlastita

sreca

iole

pozeljna,

da ana nije deo univerzalnog

dobra.

l i je njegova

vlastita sreca dobra stvar ili nije; i, bez obzira u kom smislu

ona

moze biti od bitne vaznosti

za njega, mora biti istina da

on,

ako ona nije dobra,

nema opravdanja

da je

stice, a da,

ako je

dobra,

i

svi

drugi imaju podjednak razlog

kao

i on

aa

je sticu

ukoliko

su u

stanju da

to Cine i

ukoliko

to

ne isklju

cuje

njihova

postizanje

drugih vrednosnijih

delova univerzal

nog dobra.

Kratko

reeeno, jasno je

da

dodavanje

,za

njega .

,za mene recima kao

sto

su ,krajnji racionalni cilj ,

dobro .

,bitno

samo

pravi zabunu i nista viSe. Jedini

moguci

razlog

koji moze da opravda rna koju

radnju

je taj da se njome ostva

ruje najveci

moguci iznos

onoga sto je apsolutno

dobra.

A ako

neko kaze da postizanje

njegove

vlastite srece opravdava nje

gove

radnje,

on

mora

pod tim

podrazumevati

da je to najveCi

moguci

iznos

univerzalnog

dobra

koji on moze da

ostvari. A

ovo samo

moze biti

istina

i l i

zato

sto on nema moei da

06tvari

.

61

Treba

zapaziti,

posto je

ovo tako, da

se odnos ra

cionalnog egoizma

prema racionalnom

covekoljublju

,

koji

profesor Sidzvik smatra najdubljim problemom etike (III.

XIII. §5 n. 1), pojavljuje u sasvim drukcijoj svetlosti

od

one

u

kojoj ga on

predstavlja

Cak

i lw covek ·,

kaze on.

,pri

znaje samoocevidnost

principa

racionalnog covekoljublja,

on

jos uvek

maze

da

smatra

da

je njegova vlastita

sreca cilj

koji

bi za njega bilo neracionalno da zrtvuje rna kom

drugorn

cilju;

i da se stoga

sklad

izmedu

maksime

razboritosti i

mak

sime racionalnog covekoljublja mora nekako dokazati

da

bi

moralnost

bila potpuno

racionalna. Ovo

poslednje

glediste

za

stupam i ja

(poslednja

glava. §1).

Profesor Sidzvik zatim

istice .,da se nerazdvojna

veza

izmedu utilitaristicke duznosti

i

najvece srece pojedinca

koji se

povinuje

toj duznosti

ne

moze

dokazati

na

zado-:oljavajuci nacin empirijskim dokazima

(poslednja

glava.

§3). I poslednji pasus

njegove knjige

kaze

nam, posto se .,uskladenje duznosti

i licnog

interesa

mora

sma

trati

hipotezom

logicki

nuznom da

bi

se

izbegla

osnovna

p r o ~

tivrecnost 3l

u jednoj

od glavnih oblasti nase

misli,

to ostaje

da se pitamo ukoliko ta nuznost sacinjava dovoljan

razlog za

usvajanje ave

hipoteze··

(poslednja glava,

§5)

Pretpostaviti

postojanje takvog bica kakvo

je bog.

po opstoj s gl snosti te

ologa , osiguralo bi. po misljenju profesora

Sidzvika,

potrebno

usklactenje; jer

bi bozanske sankcije takvog

boga

naravno

bile

dovoljne da ucine to uvek interesorn

svakog

pojedinca da

unapreduje univerzalnu srecu

po

svorn najboljem znanju

(poslednja glava,

§5).

Ali, sta je ovo uskladenje duznosti i licnog interesa ,

lmje

bi bozanske sankcije mogle da osiguraju?

Ono

bi se sa

stojalo

samo

u

cinjenici

da

bi

isto

ponasanje

koje

proizvodi

najvecu mogucu srecu najveceg broja takode

uvek

proizvelo

i

najvecu

mogucu srecu vrsioca. Kad bi ovo bio

slucaj

(nase

empirijsko znanje pokazuje

da to nije

slucaj

u

ovom svetu),

.,moralnost

bi. smatra profesor

Sidzvik.

bila potpuno racio

nalna ;

i izbegli

bismo ,konacnu

i

osnovnu protivrecnost

u

na8im

oCitim intuicijama sta je razumno u ponasanju . To ce

reci,

izbegli

bisrno nuznost da mislimo da je obaveza da osi

guramo svoju vlastitu najvecli srecu (maksima razboritosti)

1

Kurziy

je

moj.

90

isto toliko ocita kao i obaveza da osiguramo najvecu srecu

uapste (maksimaJ covekoljublja). Ali je sasvim ocigledno da

ne

bismo

to

izbegli.

Profesor Sidzvik

cini

karakteristicnu

gre

sku

ernpirizma - gre§ku koja se sastoji u rniSljenju

da

izmena

u

cinjenicama

moze

da

ucini

da protivrecnost prestane da bude

protivrecnoot. Da je sreea pojedinca jedino dobro i

da

je sreea

91

62 Jasno je, dakle, da doktrina egoizma protivreci sa-

moj sebi; a jedan razlog za§to ovo

nije

opa:leno je zabuna u

pogledu

znacenja

fraze ,moje

vlastito dobro".

Treba

zapaziti

da su ova zabluda i prenebregavanje ove protivrecnosti ne-

minovno obuhvaceni u prelazu od naturalistickog hedonizrna,

u njegovom uobicajenom obliku, na utilitarizam. Mil, na

pri-



svih

takode jedino dobro

protivrecnost

je koja se ne

moze

re-

siti

pretpostavkom da isto pona§anje osigurava oboje; to bi

bilo

isto

toliko protivrecno

pa

rna koliko

da smo

sigurni

da

je ta pretpostavka: opravdana. Profesor SidZvik bi da sacuva

uze iako

gubi

june. On smatra

da

dejstvo

bozanske svemoCi

osigurava da ono sto daje zadovoljstvo ostalima takode pru:la

zadovoljstvo i

njemu

-

da

sa:mo

to dejstvo

moze da ucini

etiku

racionalnom; ali

on

ispu5ta iz

vida Cinj enicu da

bi

eak

i

to

delovanje

bozanske svemoei ostavilo

etiku

u protivrecnosti,

u

poredenju

sa kojom njegova teskoca je sitnica - i

to

u p,ro

tivrecnosti

koja bi

svela svu etiku

na

prostu

besmislenost

pred

kojom bi

i bozanska svemoc

morala

biti

nemoena za svu

vee

nest.

Princip

egozima

da

je sreca svakog coveka jedino dobro

je sam po sebi protivrecnost; a princip univerzalnog hedo

nizma da

je i

s r e ~ svih jedino dobro

je jos

jedna protivrec-

nost. Kako dokazati da su svi ti stavovi tacni. zaista bi se rno

glo nazvati ,najdubljim problemom etike", to bi

stvarno

bio

problem koji

bi bio nu:lno nereilljiv. Ali oni

svi

ne

mogu biti

tacni; pretpostavka

da

su oni ta.cni ne potice ni iz kakvog raz

loga, vee iz zabune. Profesor Sidzvik brka ovu protivrecnost

sa

prostom cinjenicom

(u koj<?j nema nikakve protivrecnosti)

da

na5a

vlastita najveea

sreca i naijveca

sreca svih nisu

uvek

postizljive istim sredstvima. Ova bi cinjenica,

da

je sreca je

dino dobro, bila zaista od izvesne vaznosti; i, rna sa kog gle

diSta, slicne Cinjenice

jesu od

vaznosti. Ali one

nisu

ni.Sta

drugo sem primeri va:lne cinjenice da je u ovom svetu koli

cina dobrog koja se moze postici vrlo malena u poredenju sa

onom

koja

se

moze zarnisliti. To sto

ne

mogu

da dobijem naj-

vece moguce zadovoljstvo za sebe ako uglavnom proizvedem

najvece rnoguce zadovoljstvo,

nije nista

viSe dublji problem

etike

nego

sto je

to

sto ni

u

kom

slucaju ne

mogu

dobiti ono

liko zadovoljstva koliko bi bilo pozeljno. To samo znaci, ako

dobijemo onoliko dobroga koliko

je

moguce na jednom me

stu,

da

mozemo dobiti rnanje uopste uzev jer je kolicina po

stizljivog dobra ogranicena. Reei

da moram da biram

izmedu

svog

vlastitog dobra

i

dobra svi

je la:lna

antiteza; jedino ra-

cionalno pitanje

je kako da

izaberem izmedu svog vlastitog

dobra i dobra drugih a princip po kome se

na

ovo mora od

govoriti je

sasvim isti kao princip po

kome

moram izabrati da

l da pru:lim zadovoljstvo ovoj

i i

onoj drugoj osobi.

mer,

kao

sto smo videli,

izjavljuje:

,Svaka osoba,

ukoliko to

smatra postizljivim, zeli svoju vla stitu sreeu" (str. 53). I

on

nudi to kao

razlog za§to je opsta

sreca

pozeljna. Videli smo

da

to miSljenje obuhvata, na

prvom

mestu, naturalisticku gre

sku. Ali, stavise, cak i kad ta greska ne bi hila greska, ona bi

mogla samo

da bude

razlog za egoizam, a ne za utilitarizarn.

Milov

argument je

kao

sto

sleduje: covek zeli

svoju

vlastitu

srecu, stoga je njegova: vlastita

sreca

pozeljna. Dalje, covek

ne

zeli

nista sem svoje vlastite

srece,

stoga je jedino njegova

vla

stita sreca pozeljna. Zatim

treba da

pamtimo

da

svaki,

po

mi

sljenju Mila,

tako

zeli svoju

vlastitu

srecu, a iz toga sleduje

da je

sreca

svakoga jedino

pozeljna. Ovo

prosto

protivreci

samom sebi. Sarno razmotrite

sta to

znaci.

Sreca

svakog co

veka je jedina

pozeljna stv.ar: mnoge razlicite

stvari

su

svaka

od njih jedina pozeljna stvar. Ovo je osnovna protivrecnost

egoizma. Da bi mislio

da njegovi

argumenti teze da doka:lu

ne egoizam vee utilitarizam, Mil

mora

da misli da iz njegovog

stava ,sreca

svakog

coveka

je

njegovo vlastito

dobro" moze

da izvede stav ,sreca svih je dobro svih"; dok, u stvari, ako

razumemo

sta

,njegovo vlastito dobro

znaci,

onda je jasno

da se

poslednji stav

moze

samo

izvesti iz stava ,sreca svih

je

dobro svakoga".

Naturalisticki

hedonizarn, dakle, logicno vodi

sarno egoizmu. Naravno,

naturalist

moze da smatra da ono

cemu stremimo

je

,zadovoljstvo

a

ne nase vlastito

zadovolj

stvo a to bi, uvek pretpostavljajuci

naturalisticku

gre5ku,

dalo utilitarizmu jedan nezamerljiv razlog. Ali on obicno

srnatra da on zeli svoje vlastito zadovoljstvo, l ga bar brka

sa onirn drugirn, a

tada ga

logika

mora

navesti

da usvoji

ego

izarn a ne utilitarizam.

63 Drugi razlog za5to se egoizarn

smatra

obrazlozlji

vim potice iz njegovog brkanja: sa onom drugom vrstom ego

izma

- egoizma

kao

doktrine o

sredstvima.

Ovaj

drugi

ego

izam ima

pravo

da ka:le: vi treba da sticete

svoju vlastitu

srecu, bar

ponekad;

a moze

cak

i

da

ka:le:

uvek.

Ali,

k:a d on

to ka:le, skloni smo

da

zaboravimo njegov uslov: ali

samo

kao

sredstvo za

nesto

drugo.

Cinjenica je

da· smo rni u nesavr-

senom

staniu;

rni ne mozemo

da

postignemo ideal odjednom.

I

stoga je

cesto na5a du:lnost, cesto

apsolutno ,treba , da -

nimo

stvari

koje

su

dobre samo i i poglavito kao sredstvo;

moramo da

Cinimo

najbolje sto

rnozemo, sto

je

apsolutno

92

,ispravno",

ali

ne 0110

sto

je

apsolutno dobro" 0 ovome reCi

vise

.docnije. Ovde to samo

pominjem jer

smatram da Je

na

izgled mnocro obrazlozenije reci da treba da sticemo svoje vla

stito z a d o v ~ l j s t v o

ne ],<ao sredstvo, nego

kao

cilj, i zato sto m i ~

slim da ova doktrina, usled zabune, daje nesto od svoje povl'Sne

verovatnoce sasvim razlicitoj

doktrini pravog

egoizma: moje

po njegovim posledicarna; a one opet, naravno kad su ostva

rene, n e r n a j ~ _ n i k ~ v u vre_dnost same

po

sebi,'

vee

su samo

sredstva

za

JOS

d_alJu

buducnost, i tako dalje

ad

infinitum

_ . . Dru_ga tacka u v ~ z . i sa utilitarizmom koja zaslu2uje pa

z n J ~ Je ta sto, ~ a d se taJ 1zraz upotrebljava u vezi sa izvesnim



vlastito najveee zadovolj5tvo je jedina

dobra

stvar.

64. Toliko sto se tice egoizma. 0 utilitarizmu

nema

po

trebe da se

ka2e

mnogo; ali dve tacke zasluzuju paznju.

Prva

je da ovaj termin,

kao

i

termin

egoizam,

ne

su

gerise

prirodno

da

o

svima

nasim radnjama

treba

s ~ d i t i

preffi:a

stepenu

u kome su one sredstva

zaclovoljstvu.

NJegovo pn

rodno znacenje je da je merilo ispravnog i neispravnog u p o ~

nasanju

tendencija

ponasanja

da

unapreduje interes svakoga.

A pod

interesom se

obicno

podrazumeva velika

raznolikost

razlicitih

dobara,

svrstanih zajedno samo zato sto

su

ona

ono

sto

covek

obicno zeli

za

sebe, ukoliko njegove

zelje

nemaju

onu psiholosku osobinu koja se naziva

,.moralnom"

Kori

sno". dakle, znaci. i u antickoi filozofiji sistematski je upo

trebljavano

da znaci,

ono

sto ]e

sredstvo za

postignuce

onih

dobara koja nisu rnoralna dobra.

Sasvim

je

neopravdana

pret

postavka

da

su

ta

dobra

samo

dobra kao

sredstva zadovoljstvu

ili da

se

ona obicno smatraju takvim. Glavni razlog za usva

janje termina ,utilitarizam" bila je stvarno namera

da

se

na

glasi

cinjenica da

se

ispravno

i

neispravno ponasanje mora

ceniti

po svojim

rezultatima

- kao

sredstvo. nasuprot

strogo

intuicionistickom gledistu da

su izvesni

nacini delanja ispravni

a druo·i neispravni bez obzira sta su niihovi rezultati. u isti

canju 'da ono sto je ispravno mora znaciti 0110 sto proizvodi n a j ~

bolie moguee rezultate utilitarizam je potpuno opravdan. Ah

sa

ovim

tacnim

tvrdenjem

bila je

asocirana istorijski. a i sa

svim prirodno, dvostruka

greska.

(1)

Pretpostavljalo

se da se

najbolji

moguei

rezultati sastoje samo od ogranicene vrste do

bara,

koja se

uglavnom

podudaraju

sa onim

koja su obicno

smatrana

rezultatima

..korisnih" ili ,.zainteresovanih" radnji;

a

za

ove

se

prenaglo pretpostavilo da

su

dobre samo kao

s r e ~ -

stva zadovoljstvu. (2)

Utilitaristi su skloni

da sve

smatraJU

sredstvom,

zanemarujuci

cinjenicu da su neke stvari

koje

su

dobre kao

sredstva

takode dobre i kao ciljevi. Tako, na

primer,

pretpostavljajuci

da je zadovoljstvo dobro, postoji teznja da

se

sadasnje

zadovoljstvo ceni samo kao

sredstvo

za buduee

zad?

voljstvo, a ne da se ono. kao sto je stvamo potrebno

ako

Je

zadovoljstvo dobro kao cilj. takode meri u poredenju sa mo

gueim buduCim zadovoljstvima. Mnogi

utilitaristicki

argumenti

sadl'Ze u

sebi

logicku besrnislicu

da

ono sto

je

ovde i sad,

nikad

nerna nikakvu

vrednost

sarno po sebi,

vee

ga treba ceniti samo

o ~ h k o r n h e ~ < ? m z r n ~ ~

njegove

pristalice, cak i u svom opisivanju

n } ~ g o v o . g ctl;a. o ~ n c n ? ne razlikuju tacno izmedu sredstva

cllJa. N J e ~ ~ v a naJb?lJe poznata

formula je

da

rezultat

p korne

~ r e ? a sud1h o

.radnJarna

_je , n < ; j v ~ c a sreca najveeeg broja".

Ali

]e

Jasno,. ako

J_e

_ zadovol_Jstvo Jedmo dobro, da ce se, pod uslo.:.'

~ o f l

da

Je

kohcma

podJednako velika,

postiei

podjednako

po

z e l ] ~ n .

~ e z u l t a t

b1lo

da _

ga u2ivaju mnogi, l nekolicina,

pa

pa ; ~ k _

ak<? ga

m ~ o

n_e

u z 1 v ~ .

Ako

treba

da stremimo najveeoj

s7ec1 n a J ~ l e c e _ g _ broJa, Jasno Je da ovo, p hedonistickiom prin

c:pu

r n o z ~ b1h sarr:o zato sto postojanje zadovoljstva kod ve

h k o ~ br?Ja o s o ~ a 1_zgleda da je najbolje rnoguee sredstvo

za

pos IZanJe pastoJar.;,:Ja. n a j _ v ~ c e kolicine zadovoljstva. Ovo je

r n ? ~ d a _stvamo. s l ~ ~ a ] ; all Je opravdano podozrevati da je na

u t ~ h t a n s t e :

pn I1J1hovo_m usvajanju hedonistickog

principa.

uhcao o;:aJ neusp_eh da_ J a ~ n o razlikuju izrnedu zadovoljstva ili

svesnosti

zadov_ol]stva 1 nJegovog posedovanja od strane

neke

osobe. ~ n o o Je lakse srnatrati posedovanje zadovoljstva od

strane

1 z v e ~ n o ~

b r o j ~

lica

jedinim

dobrom

nego

srnatrati

da

je

s ~ m o

pastoJanJe

p a d J e d n a ~ o velike koliCine zadovoljstva je

c t : n ~ dobra. S t v ~ r n o ako b1srno strogo uzeli

utilitaristicki

prin

C1p _ pretpostav1li da

utilitaristi

misle da je posedovanje zado

v o ~ J s ~ v a od

~ t r c : n e

r n n o ~ i ~ _

~ o b a

_do?ro samo p sebi. onda taj

pnr:-c1p ne

_b_

bw

hedomshcb,

vee b1 abuhvatio, kao nuzan deo

kraJnJeg

.911Ja,

p o t o j ~ n j e

izvesnog

broja lica, a ovo ukljucuje

rnnogo

VIse

nego sta Je sarno zadovoljstva

. _ Ali

mora shvatiti

da utilitarizam, u obliku u kome

je

ob1cno

usvo)en, zastupa

glediSte da

je jedino dobro l

sarna

s : r e s n o ~ t

zadovoljstva, i l ~ svesnost zadovoljstva zajedno sa

mi

mrnalmr? dodatko_rn koJ1 se

podrazumeva postojanjem

takve

svesn?sh ~ a r ~ o d Jedne osobe. Ovo

je

njegov

znacaj kao eticke

dok rme;

1 rm srno . ga,

kao takvog,

vee

opovrgli

pri

opovrc:ra

vanJu

hedon zrna:

~ a j v i S e

st?

maze

da se ka2e za

njega

jestebda

on

ne_ zavoch ozb1l]no u svOJ1m prakticnim zakljuccirna iz rat-'

l o ~ a

.:to. kao

ernpirijska cinjenica,

metod delanja kojl danosi

naF1se. ? b r ~ uglavnorn takode donosi najvise zadovoljstva.

Uhhtansh zarsta

posveeuju veeinu

svojih

arcrurnenata

tome da

p o ~ _ a z u

da

je

nacin

delanja koji donosi

nafvise

zadovoljstva

ob1cno takav da ga 7.clrav razurn odobrava. Videli

smo

da se

p r ~ f e s o r . Sidzvik

p_ozi

va na tu cinj enicu

kao

da ona tezi da po

kaze

d_a

Je zadovol]stvo jedino dobra; i takode

smo

videli da ona

ne teZ da to pakaze. Videli smo kako su

vrla

labavi ostali ar-

94

gumenti isticani u prilog ovom stavu; i da taj stav, ako se dobro

razmotri sam za sebe, izgleda sasvim besmislen. I, uostalom, sa

svim je

sumnjivo

da

radnje

koje, uopste uzev, proizvode naj

viSe

dobra takode

proizvode i najviSe zadovoljstva. Argumenti

koji

bi trebalo da

to dokaiu svi su vise l

manje

upropa5ceni

pretpostavkom da ce nu.Zni uslovi za postizanje najvise zado

95

E ~ ? i z a m izgleda da duguje svoju povr5nu verovatnost deli

micno n e u s p ~ h ' se

o p a z ~

ta protivreenost - taj neuspeh je

pokazan

n a S 1 d z ' : l ~ o v o m pr;meru;

a delimicno brkanju egoizma

kao ~ o k t n n e o CllJU

sa

eg01zmom kao doktrinom o sredstvima.

Ako Je hedonizam istinit, onda egoizam to ne moze biti· a on

moze biti je lazan. Cilj



voljstva u bliskoj buducnosti, i dq.lje uvek biti isti.

Pa

cak i uz

pornoc ove pogresne

pretpostavke

oni nam pruzaju

sasvim

sumnjiv

dokaz. Te,

prema

tome, nerna potrebe

da

ulazirno u to

kako

da

se objasni ta cinjenica, alw je ona zaista cinjenica. Do

voljno

je sto

srno pokazali

da su

mnoga

slozena

duhovna stanja

od rnnogo vece vreclnosti nego sto

je

zadovoljstvo koje ona sa

dr:le.

Ako je

tako,

onda

nijed n oblik

hedonizma ne

moze

biti

istinit A posto je

prakticno

vodstvo koje nam zadovoljstvo pru

za kao kriterijum sasvirn neznatno

kada

se zeli da prOTaeun

bude

tacan,

najbolje

je da sacekamo dalje

ispitivanje

pre

negOi sto

primirno

vodu

cija je korisnost vrlo

sumnjiva

i u

ciju

pouzda

nost irnarno ozbiljnog razloga

da

sumnjamo.

65 Najvainije

tacke za

koje

sam

se

trudio

da ih uspo

stavim u ovoj glavi su sledeee. 1) Hedonizarn se mora strogo

definisati

kao doktrina da je

,zadovoljstvo

jedina

stvar

koja

je

dobra sama po sebi ; ovo glediste

duguje za svoju

rasprostra

njenost poglarvito naturalistickoj gresci, i Milovi

argumenti

mo

gu

se

uzeti

kao

tip argumenata koji su

pogresni u

tom

pogledu;

samo je Sidzvik

branio

hedonizam

ne

praveCi tu gresku, stoga

konacno pobijanje hedonizma mora

ukazati

na

greske u Sidz

vikovirn

argumentima (36-38).

(2)

Kritikovan

je Milov ,uti

litarizam , i pri tome

je pokazano a)

da

on pravi naturalisticku

gresku time

sto

identifikuje

,pozeljno sa ,zeljenim ;

b)

da

zadovoljstvo nije jedini predmet zelje. Uobicajeni argumenti

za hedonizam izgleda da

poeivaju

na tim

dvema greskama

39-44). 3) Razmotren je hedonizam

kao ,intuicija ,

istak

nuto

je

a) da Milovo priznanje da su neka zadovoljstva po kva

litetu niza

od

drugih

sadrzi u sebi oboje: da je hedonizam

intu

icija

i da je hedonizam pogre8na

intuicija (45-48); b) da

Sidz

vik

ne razlikuje

,zadovoljstvo od ,svesnosti

zadovoljstva ,

id

je

svakako besmisleno

smatrati

zadovoljstvo

jedinim dobrom

(49-52); c) da izgleda isto toliko besmisleno

smatrati ,sves

nost zadovoljstva jedinirn dobrom jer, kad bi tako bilo, svet

u kome ne bi postojalo nista drugo mogao bi

biti

apsolutno sa

vr5en;

Sidzvik

ne

postavlja

sebi ovo pitanje,

koje je jedino ja

sno i presudno (53-57). (4) Dva glavna tipa hedonizma, na

ime, egoizam i

utilitarizam, ne samo

da

su

razliciti

jedan od

drugog vee i protivrece jedan drugorn, jer tvrdenje prvoga

je

,mo3e vlastito najvece zadovoljstvo je

jedino

dobro , dok

tvrde

nje drugoga glasi ,najvece zadovoljstvo

svih

je jedino dobro .

to jos manje ako hedonizam utilitari

zma, pak, kad bi hedonizam bio

istinit

rnada zacelo

ne

bi bio

naj,bolji koji_

se

~ o z e . z a m i s ~ t i

bio bi n'ajbolji koji

nam je

mo

~ e ostvanvatl;

ah on Je

opovrgnut

opovrgnucem hedo

mzma (58-64).

GLAVA IV

METAFIZICKA ETIKA

97

su

nazvane

,univerzalnim - i njihove

bitne

neslicnosti onome

stov_m?zemo da dodirnemo, vidimo i oseeamo,

prava

metafizika

pocmJe. Takve ,univerzalne istine uvek su igra1e veliku uloou

u

rasudivanju metafizicara od

Platonovocr

vremena

do

dan:s·

i

to sto su oni skrenuli

paznju na

razliku 'izmedu ovih

istina i

onoga

st<? san: 1 ~ a z v a o . , p ~ i r o d n i m objektima je glavni dopri



66.

U

ovoj

glavi

nameravam da razmotrim vrstu

eticke

teorije ciji

se

primeri nalaze

u glediStima stoika, Spinoze,

Kanta

i narocito jednog

broja

rnodernih pisaca cija su gledista u ovorn

pogledu poglavito prouzrokovana uticajem

Hegela. Te

eticke

teorije imaju zajednicko to

da

one upotrebljavaju

neki

meta-

fizicki stav kao

osnov za

izvodenje nekog

osnovnog etickog

stava. Sve one podrazurnevaju, a neke od njih i izricito tvrde,

da eticke istine sleduju

logicki iz

metafizickih istina

-

da etika

treba

da

je zasnovana

na

metafizici. A rezultat toga je

da

one

sve opisuju

najvise dobro

metafizickim

terrninirna.

sta

treba

razumeti pod recju

,.metafizicko ? Ja upotreb

ljavam taj termin, kao

sto

sam objasnio

u

glavi

II, u

suprotno

sti

prema terminu ,prirodno

..

Nazivam one

filozofe

prvenstveno

,.metafizickim·· koji

su najjasnije shvatili da

ono

sto

jeste

nije

sve ,prirodan

objekat . lVIetafizicarima,

prema

tome.

pripada

velika zasluga sto uporno

tvrde da

nase

znanje nije ograniceno

na

stvari

koje

mozemo

da

pipamo. vidimo i oseeamo. Oni

su

se

uvek

mnogo

bavili ne

samo

onom

drugom vrstom prirodnih obje

kata

koji se sastoje iz

duhovnih

cinjenica vee takode klasom

objekata l

svojstava

objekata

koji zaista

ne postoje

u vremenu.

pa

stoga

nisu

delovi prirode, i koji, stvarno, uopste i ne postoje.

Ovoj klasi, kao sto sam rekao, pripada ono sto podrazumevamo

pod

pridevom

.,dobar . Ne clobrota vee

samo stvari l

osobine

koje su dobre mogu

postojati

u vremenu- mogu imati

trajnost,

i poceti i

prestati da postoje

-

mogu biti objekti opaianja. Ali

najuocljiviji

c1anovi

ove

k1ase

su

brojevi.

Sasvim je

izvesno

da

dva prirodna objekta mogu

da

postoje;

ali

je podjednako

izve

sno

da

samo dva ne postoji i

ne

moze

nikad

postojati.

Dva

i

dva Sli

cetiri. Ali

to

ne znaCi

da dva l

cetiri postoje. A

ipak

to

zaista znaci nesto.

Dva

jeste nekako, mada

ne

postoji. A ovoj

klasi

pripadaju

ne

samo prosti termini stavova

-

objekti

o

kojima

znamo istine. Istine

koje

znamo o

njima

obrazuju,

ma

zda, jos vazniji odsek. Nijedna istina, stvarno, ne postoji; ali

ovo je narocito ocito u pog1edu istina kao ,dva i dva su cetiri ,

u k,ojima

objekti na koje

se

takve

istine

odnose

takode

ne

po

stoje. Sa priznanjem takvih

istina kao

sto

su

te -

istina koje

nos znanJU koJl 1h

razhkuJe

od one drucre vrste

filozofa-

. em-

pirijskih

f ilozofa - kojoj je pripada1a 'veeina Eng1eza.

·

~ l i ; mada

m o r a ? ~ · pri d e ~ i n i s a n j u

vmetafizike doprino

som.

kOJl

Je stvarno uc1m1a znanJU,

da

kazemo

da je

ona na

~ 1 ~ 1 1 ~

vaznost.

o b j ~ k a t a

koji uopste

ne

postoje,

sami

metafizi

can

111su

to

pnznah. Oni

su

stvarno

uvidali i isticali da ima

i i

da

moz_e da

_ima, obtekata znanja koji

ne

postoje u

vremenu

l

bar

k ~ J e n:1

ne m o ~ m o

da opazimo; i u priznavanju njihove

m o g 1 ~ ? ~ o ~ t 2 ~ a o o b J e k a t ~ ispitivanja,

oni su, moze se priznati.

~ a d u z 1 h

c o v ~ c a n s t v o . Ah su

oni obicno pretpostav1jali

da

ono

sto ne

p ~ s t o J I . u

vremenu, mora bar postojati

negde

drugde da

bi

?n<?

uopste ?I1o -::

da _ono

sto

ne

postoji u prirodi, mora posto

Jah

u nekoJ natcu1noJ stvarnosti,

bila ona bezvremena l

ne.

Shodno tome, oni su smatrali da su

istine

kojima se oni bave

- istine

iznad

i

van

objekata opa:Zanja -

na neki nacin

istine

o takvoj natcu1noj stvarnosti. Stoga,

ako

definiSerno ,.rnetafi

z i l ~ ; : t

ne onim sto je postigla, vee

onim

sto je pokusala, moramo

rec1

se

ona

sastoji

u

pokusaju da

se, ra:sudivanjem,

stekne

znanJe

o

onome

sto

postoji

ali

sto nije

deo

prirode. Metafizicari

su stvarno smatrali

da bi

mogli

da nam

daju takvo znanje o

vanprirodnom postojanju. Oni

su

smatrali

da

se njihova nauka

s a s t o j ~ u

d v a v a n ~ u ljudima

takvog znanja,

poduprtog

raz1ozima,

o

onOJ

natculnoJ

stvarnosti

o kojoj

nam

relicrija, po

svom tvrde

nju, daje punije znanje bez ikakvih raz1oga. Kad sam, dak1e, ma-

1opre govorio o

,metafizickim stavovima.

mislio sam

na

stavove

P?St?j3lnju necega

n a ~ c u l n ~ g

- necega sto nije

objekat

opa

~ a ~ I J a

1 sto se ne moze 1zvesh iz onoga sto je objekat opa:Zanja

1stun

pravilima

o

izvodenju

zak1jucaka po

kojima

zak1jucujemo

o pro51osti i buduenosti

onoga sto nazivamo ,prirodom .

I

kad

sam

govorio o

,metafizickim terminima,

mislio

sam

na

ter

mine

koji se odnose na osobine takve natculne stvarnosti koje

ne

pripadaju nicemu ,prirodnom . Priznajem da ,metafizika

treba da

ispituje

kakvih

razloga moze

da

ima za verovanje u

takvu natcu1nu

stvarnost, jer sm,atram

da je njena osobena

oblast istina

o

svim objektima koji nisu prirodni objekti.

I mi

slim da je, u istoriji, najupad1jivija karakteristika rnetafizike

bila

njeno

strem1jenje da clokaze istinu o vanprirodnim

stva

rima

koje

postoje.

Stoga

definisem

,metafizicko

u vezi

sa nat

prirodnom stvarnoscu mada smatram da su jedini vanprirodni

7

Principi etike

98

objekti o kojima je ona uspeia da postigne istinu objekti koji

uopste

ne

postoje.

Toliko je,

nadam

se, dovoljno

da objasnim sta

mislim

pod

terminom

,metafizicko

i da

pokazem

da se

taj

termin od

nosi na jednu

jasnu

i va:Znu razliku. Nije bilo potrebno za moju

svrhu da

dam

iscrpnu

definiciju,

niti da pokazem da ona

od

trati da rna iz kog stava koji tvrdi: ,Stvarnost je ove prirode

mozemo

da

izvederno rna

koji stav

-

l

dobijemo

potvrdu za

njega

-

koji tvrdi ,Ovo je

dobro

samo po

sebi ,

znaci

uCiniti

naturalisticku

gresku.

A svi oni

koji

definiSu najvise dobro me

tafizickim

terrninirna,

l

podrazumevaju

ili

izricito

tvrde

da

znanje

o onome

sto je

stvarno pru:Za razloge za

smatranje da



govara

u bitnosti uspostavljenoj

upotrebi. Razlika izmedu

,pri

rode i

natculne

stvarnosti je

dobro

poznata i vrlo

je

va:Zna; a

posto se metafizicar trudi

ta

dokaze stvari u vezi sa natculnom

stvarnoscu, i posto se

on

poglavito

bavi

istinama koje

nisu pri

rodne

cinjenice,

jasno

je da

ce

njegovi argumenti,

i

greske (ako

ih bude

cinio),

biti suptilnije vrste

od

gresaka koje sam

razmo

trio pod terminom ,naturalizam .

Iz

ova dva

razloga izgleda

podesno da

razmotrimo posebno metafizicku

etiku.

67 Rekao

sam

da

su

oni sisterni etike za koje predlazern

da

ih

zovem

,metafizickim okarak terisani tom

Cinjenicom sto

opisuju najviSe dobro ,metafizickim terrninima; a ovo

smo

sada objasnili da

znaci

da

ga

metafizicari opisuju terrninima

necega

sto (oni

smatraju)

p o s t o j ~ ali ne postoji u prirodi -

terminima

natculne stvarnosti.

Metafizicka

etika je

obelezena

cinjenicom

da

ona tvrdi: ono

sto

bi bilo savr5eno

dobro

je

ne

sto sto

postoji

ali sto nije

prirodno; ono

sto

ima

neke kara:kte

ristike koje pripadaju natculnoj stvarnosti. Takvo tvrdenje su

cinili stoici

kad

su tvrdili

da je zivot shodan prirodi

savrsen.

Jer oni nisu podrazumevali pod ,prirodorn ono sto sam

ja

de

finisao

kao

takvo, vee ne5to

natculno za koje su

zakljucili 'da

postoji i koje

su

srnatrali

da je savrseno

dobra.

Takvo tvrdenje

cini i Spinoza

kad narn

ka:Ze

da

srno rni vise

l rnanje savrseni

ukoliko srno vise

l

manje

blisko

sjedinjeni sa apsolutnorn sup

stancijom

,intelektuaJnom ljuba111lju boga.

Takvo

tvrd:enje cini

i Kant

kad nam

ka:Ze da je njegovo

,carstvo svrha

ideal. I takvo

tvrdenje,

najzad, cine i moderni pisci

koji

narn kazu da

je kraj

nji

i savrsen cilj

ostvariti

nase

pravo bice

- bice razlici to i od

celine i od svakog dela onoga sto postoji ovde i sada u

prirodi.

Jasno

je

da takvi eticki principi

imaju

tu zaslugu,

koju

naturalizam

nema,

da

priznaju

da se za

savr5enu

dobrotu trazi

mnogo viSe nego

sto je

rna

koja

kolicina onoga sto postoji ovde

i

sad

l

za koju se rnoze zakljuCiti da ce postojati u buducnosti.

I, stavise, sasvim je moguce da

su

njihova tvTdenja istinita ako

razumerno

da

ona

samo tvrde

da nesto sto je

stvarno ima sve

karakteristike potrebne za savrsenu dobrotu. Ali ovo nije sve

sto oni tvrde. Oni

takod:e

podrazumevaju,

kao

sto

s,:un vee

re

kao,

da taj

eticki

stav sleduje

iz

nekog stava koji je

metafizicki:

da

pitanje sta

je

stvarno?

ima

neku

logicku

vezu sa pitanjem

sta je

dobro? Zbog ovog sam

r a z l o g ~

u glavi II, rekaOl

da

je

,metafizicka etika zasnovana na naturalistickoj

gresci.

Sma-

su

izvesne stvari dobre same

po

sebi. Ovo tvrdenje je deo onoga

na

sta

se

misli kad

se

kaze

da

etika

treba da bude

zasnovana

na

rnetafizici.

Podrazurneva se da je neko znanje natprirod

noj stvarnooti

nuzno kao premisa

za

tacne

zakljucke 0

tome sta

treba

da postoji. Ovo tvrd:enje je,

na

primer, jasno izrazeno u

sledeCirn

iskazhna:

,Istina je

da

izgleda

da

je

najbolja

ona eticka

teorija koja ima

rnetafizicku osnovu Ako

nase eticko

glediste

zasnivamo na

ideji razvitka idealnog biCa l

racionalne

vasione,

znacaj ovoga ne

moze se

potpuno

uociti bez

metafizickog

ispi

tivanja

prirode

bica,

niti

s

njegova valjanost

moz

uspostaviti

bez

pretresanja

stvarnosti racionalne vasione. 32 Valjanost etic

kog

zakljucka

o

prirodi

ideala,

tvrdi se

ovde,

ne

moze

se

uspo

staviti

izuzev

sarno razrnatranjem pitanja da li

je

ta'j

ideal

stvaran Takvo tvrdenje obuhvata n a t u r a l i s t i ~ k u

gresku. Ono

pociva na neuspehu da

se

opazi

da

je svaka

istina koja tvrdi

,Ovo je dobro samo po sebi'' sasvim jedinstvene vrste -

da

se

ona ne

moze

svesti nina kakvo tvrdenje

o

stvarnosti,

i da

stoga

mora ostati

van

uticaja ikakvog zakljucka

do

koga

mo:Zemo

doCi

o

prirod i stvarnosti. Ova zabun a

u pogledu

jedinstvene

prirode etickih istina nalazi se, kao

sto

sam rekao, u svima onim

etickirn

teorijama koje sam n z v ~ o metafizickim. Jasno

je,

da

nije bilo

neke

zabune

ove vrste,

da

niko

ne

bi

smatrao vrednirn

da opisuje

najvise

dobro metafizickirn terrninima. Ako

nam

se,

na

primer, ka:Ze da

se ideal

sastoji u

ostvarenju

,,istinskog bica ,

same te

reci

sugerisu da se

piretpostavlja

da cinjenica da je

biCe 0

kome

je

rec istinsko

ima izvesnu

vezu sa cinjenicom

da

je ono dobro.

Sva eticka istina koja se

maze saopstiti

takvim

tvrd:enjem bila bi isto tako dobro saopstena izjavom da se

ideal

sastoji u ostvarenju osobene

vrste

bica,

koje

moze da

bude l

stvarno l

cisto ma5teno Metafizicke

etike dakle

sadde u

sebi

pretpostavku da

se

etika

moze

zasnovati na

m ~ t a f i z i c i

i

nas

prvi

posoo s njima

je da

ucinimo jasnim

da

ta pretpostavka

mora da je

pogresna. ·

68

Na

koji nacin

moze

priroda

natculne stvarnosti da

bude od uticaja na etiku?

Razlikovao sam

dve vrste etickih

pitanja

koje se suvise

cesto brkaju

jedna

s

drugom.

Etika,

kao

sto je obicno shvacena,

32

Prof.

Dz S. Makenzi, Prirucnik etike cetvrto

izdanje,

str. 431. -

Kurziv je

moj.

7•

100

ima

da

odgovori i na pitanje ,sta

treba da

bude? i na pitanje

,sta treba mi da cinirno? . Na

drugo

od ova dva pitanja rno2e

se sarno odgovoriti razmatranjem

kakva

ee

dejstva na.Se radnje

imati.

Potpun

odgovor na njega dao bi

nam

onu oblast etike

koja

se rnoze nazvati doktrinorn o

sredstvim l prakticnorn

etikom. A na ovu oblast etickog istra:Zivanja jasno je

da

pri

roda natculne stvarnosti moze da ima

uticaja. Ako

bi, na pri

101

Jedan

od

njih je 1) da istinita vecna

stvarnost,

koja treba da

je na.S voda,

ne

moze,

kao

sto se

podrazumeva

time sto je na

zvana istinitom,

biti jedin

istinita stvarnost. Jer rnoralno pra

vilo koje nam nareduje da ostvarirno izvestan cilj moze biti

opravdano samo

ako

je

rnoguee

da

se

taj cilj_ bar

delimicno,

ostvari. Ako nasi napori ne rnogu

da

prouzrokuJu stv nw posto



mer, rnetafizika mogla da narn ka:Ze ne samo

da

smo besrnrtni

vee takode, i to sasvirn odredeno, kakve ee posledice nase

rad

nje

u ovom zivotu imati za nase stanje u budueern zivotu, takvo

obavestenje

bilo bi od nesurnnjivog

znacaja

za

pitanje sta treba

mi da

Cinimo.

Hriseanska ucenja

o

raju

i

paklu

su

u

ovom po

gledu od velike va:Znosti za prakticnu etiku. Ali vredi zapaziti

da

su najkarakteristicnije doktrine rnetafizike takve da

i l i

ne

maju

nikakvog znacaja za prakticnu etiku ili irnaju cisto nega

tivan

uticaj

na

nju - jer sadr:Ze u sebi

zakljucak da

uopste

nema nicega sto

bi trebalo

da

cinimo.

One tvrde da nam otkri

vaju

prirodu ne buduee

stvarnosti vee stvarnosti koja je

vecita

i

koju

stoga

nikakve nase radnje nernaju rnoei da

promene. Takvo

obavestenje m ze

zaista irnati uticaja za

prakticnu

etiku, ali on

je od cisto negativne vrste. Jer, ako se smatra

ne

samo da

takva

vecita

stvarnost postoji

vee takode,

kao

sto

je

obicno slucaj,

da

nista drugo nije

s tv rno

da u

vrernenu

niSta nije bilo

stvarno,

da

niSta

nije

stvarno,

niti

ee biti

s tv rno

onda

zaista sleduje

da

nista sto

rni mozerno da ucinirno

ne

rnoze nikad

ostvariti ni

kakvo dobro. Jer je izvesno da nase radnje

mogu

samo da uticu

na buduenost; a ako nista ne rnoze biti stvarno u buduenosti.

zaista

se ne mozemo nadati da ikakvu dobru stvar ucinimo

stvarnom.

Iz

toga

bi sledovalo da

ne

moze biti nicega sto

bi

tre

balo da rni Cinimo. Mi ne rnozerno da cinimo nikakvo dobra;

jer ni na.Si napori, ni rezultati koje bi oni na izgled proizveli ne

maju

nikakvo stvarno postojanje. Ali

ova

posledica, mada ona

strogo sleduje iz mnogih metafizickih doktrina, retko kad

je

jasno istaknuta. Mada

metafizicar

moze da kaze da nista nije

stvarno sern ono sto je vecno,

on

obicno priznaje da postoji

izvesna

stvarnost

i u onom sto

je

vremensko: i njegovo

ucenje

o vecnoj stvarnosti ne smeta prakticnoj etici ako on priznaje,

rna kako

da je dobra vecna

stvarnost,

da

ipak

neke

stvari po

stoje u vremenu i

da

je

postojanje

nekih bolje nego

postojanje

nekih drugih. Vredi isticati ovu tacku jer

je ona

retko kad pot

puna shvaeena.

Ako

se tvrdi

da

ima ikakve

vrednosti

u

prakticnoj

etic1

-

da

rna koji stav

koji

tvrdi

,mi treba da radimo tako

i

tako

mo2e da ima

neke istine

u s eb i ovo tvrdenje moze sarno

biti

closledno

sa

metafizikom o veenoj

stvarnosti

pod

dva

uslova.

janje nekog dobra, ma kako

malog, onda

zaista n ~ m ~ m o nika

kvog razloga da ih cinirno. Ako je vecna

stvarnost Jedma stvar

nost, onda niSta dobra

ne

moze

postojati

u vremenu, onda nam

se samo maze reci da pokusamo

da

nesto postane za sta una

pred znamo

da ne

moze

da

posto j i.

Ako se kaze

da

ono

sto

po

stoji u vremenu rnoze sarno

da

bude manifestacija prave stvar

nosti, onda

se

bar mora priznati da je

ta

manifestacija druga

prava stvarnost-

dobro cije

postojanje

zaista mozemo

da pro

uzrokujerno; jer proizvodenje necega sasvim

nestvarnog,

cak i

kad bi

bilo moguee,

ne

moze biti

razuman

cilj

radnje.

Ali,

~

je manifestacija onoga sto vecito postoji stvarna,

onda

ono sto

vecno postoji nije jedina stvarnost.

I drugi uslov koji sleduje iz takvog metafizickog prin

cipa etike je (2) da vecna stvarnost ne moze

biti s ~ e n

-

ne

moze

biti jedino

dobra. Jer, kao

sto

razumno pravda

pona

sanja iziskuje da ono sto nam je receno da ostvarimo moze da

bude istinski

stvarno, ono

takode iziskuje

da

ostvarenje toga

ideala bude istinski

dobra. Bas ono

sto m ze da

bude ostvareno

nasim napor ima- pojava vecnog u vremenu, i l i

ma

sta drugo

sto se smatra

postizljivim

- mora biti istinsko dobro da bi

vre

delo na.Seg truda. To sto

je vecna

stvarnost dobra, nimalo nas

ne

opravdava

da

stremimo njenoj manifestaciji ako i sama ta rna

nifestacija n:ije takode dobra. Jer manifestacija

je

razlicita od

stvarnosti;

njena razlika

se

priznaje kad

nam se kaze da moze

da

se ucini

da manifestacija postoji, dok sarna stvarnost postoji

neizmenljivo. I

postojanje ove

manifestacije

je

jedina

stvar za

koju

se

mozerno nadati da je ostvarimo; i ovo se tak.ode pri

znaje. Prema tome, da bi moralna maksima bila opravdana, po

stojanje

ove manifestacije, za

razliku

od

postojanja

njene

od

govarajuee stvarnosti, mora biti

uistini

dobra. Stvarnost moze

takode biti dobra, ali,

da

bi se opravdalo tvrdenje da

treba

da

proizvederno

neku

stvar, mora se tvrditi da je bas sarna ta stvar

istinski

dobra, a

ne

neka

druga stvar

koja moze da joj

bude

slicna.

Ako

nije istina

da

ee

postojanje

manifestacije dodati

nesto

zbiru dobroga u vasioni, onda nernarno razloga strernni

da ucinimo da ona

postoji; a ako

je istina da

ee ono

dodati

ne

sto zbiru dobroga,

onda postojanje

onoga sto je vecno ne moze

biti savrseno

samo po sebi -

ne

mo:le ukljuciti

celinu mogu

eih

dobara.

102

Metafizika ee,

dakle,

imati

uticaja na

prakticnu e t iku -

na pitanje sta treba mi da

in imo

ako mo le da

nam ka Ze

iSta

o budueim

posledicama

na5ih radnji

van

onoga sto moze da se

ustanovi obicnim induktivnim

rasud:ivanjem.

Ali najkarakte-

risticnije metafizicke doktrine, one koje

tvrde

da nam govore

ne

0

buduenosti,

vee 0

prircidi

vecne stvarnosti,

i l i

ne mogu

da

103

bilo da

su

one stvarne i l i ne, treba da budu stvarne? A

sto se

tice

ova

dva

pitanja, jasno

je, da bi se

odgovorilo

na

prvo,

da rnoramo

znati

oboje: i odgovor na drugo i odgovor

na

pi -

tanje: sta

je

stvarno? Ono nas pita za listu svih dobrih

stvari

u vasioni; a da odgovorimo na to, moramo znati i koje stvari

postoje

u vasioini i takod:e

koje

su od

njih dobre.

Za ovo

pi -



imaju nikakvog uticaja na ovo prakticno pitanje

i l i

je njihov

uticaj neminovno rusilacki. Jer je jasno

da na

ono sto veeno

postoji

nase

radnje ne mogu da

dejstvuju;

samo ono na sta nase

radnje

mogu da

dejstvuju

moze

biti od

vaznosti u vezi sa pi -

tanjem

njihove vrednosti kao sredstava. Ali

priroda

vecne

stvar-

nosti

l ne

dopusta

nikakav

zakljucak

o

rezultatima na5ih rad-

nji,

izuzev ukoliko

ona moze

da nam takoae da i obavestenje

o buduenosti (a kako ona to moze da Cini, nije jasno), l nam

ona pokazuje - ako se, kaci sto je

obicno

slucaj, tvrdi da je

vecna

stvarnost jedina stvarnost

jedino dobra

- da nikp.kvi

rezultati na§ih

radnji ne

mogu

uopste imati

nikakvu

vrednost.

69 Ali ovaj

odnos

metafizike prema

prakticnoj etici,

takav kakav je, nije ono

na sta

se obicno misli

kada

se tvrdi

da

etika

mora biti zasnovana na metafizicL Tvrd:enje o posto-

janju

ovog odnosa

nije ono

sto smatram

karakteristicnim

za

me-

tafizicku

etiku. Ono sto metafizicki

pisci obicno tvrde

nije

da

metafizika moze samo da nam pomogne da odlucimo

kakvi

ee

biti rezultati na5ih

radnji

vee

da ona

moze

i

da nam kaze koji

ee med:u mogueim rezultatima biti dobri, a koji rdavi. Oni tvrde

da je metafizika nuzna

osnova

za

odgovor na ono

drugo i

glavno

eticko pitanje: sta treba da

bude?

sta

je dobra samo

po

sebi?

Da nikakva istina o tome sta je stvarno ne

moze

imati nikakvu

logicku

vezu sa

odgovorom

na

ovo pitanje,

dokazano je u

glavi

I Pretpostaviti da ima, sadrzi u sebi naturalisticku

gresku.

Prema

tome, sve

sto ostaje

za

nas da

ucinirno

je da izlozimo

glavne greske

koje su dale

izgled verovatnosti

ovoj

gresci

u

nje-

nom

metafizickom

obliku. Ako

pitamo: kakve vaznosti

moze

metafizika imati za pitanje

sta je

dobra?, jedini moguCi odgo-

vor

je: oCito i apsolutno nikakve. Nadamo se

da

eemo pojacati

uverenje

da

je

ovaj odgovor

jedini

tacan

odgovor odgovaranjern

na

pitanje: zasto se pretpostavljalo da ona

ima neku takvu

va -

znost? Naei

eemo

da metafizicki

pisci izgleda

nisu uspeli da

raz-

likuju

ovo osnovno eticko pitanje: sta je dobra? od raznih dru-

gih pitanja; a isticanje tih razlika posluiiee da potvrdi

glediste

da njihova tvrd:enje da su

zasnovali

etiku

na

rnetafizici treba

samo pripisati

zabuni.

70

I, pre svega, postoji dvosmislenost i u samorn pi-

tanju:

sta je dobro?,

kojuj se

izgleda mora pripisati izvestan

uticaj.

To

pitanje rnoze znaCiti ili:

koje

su

medu

postojeeim

stvarirna dobre? iii: koje su vrst stvari ddbre, koje stvari,

tanje,

dakle,

rnetafizika bi bila od va.Znosti ako bi narn rnogla

odgovoriti sta je stvarno.

Ona

bi

narn

pomogla da

upotpunimo

listu stvari koje su i stvarne i deibre. Ali pravljenje takve li

ste nije

posao

etike. Ukoliko

ona

pita sta je dobra?, njen

po-

sao

je zavrsen

kad

zavrsi listu stvari koje treba da postoje, pa

bilo da

one

postoje

l ne. A

da

bi

na§a metafizika bila od

ikakve vatnosti za

ovaj

deo etickog problema, to bi moralo

biti

zato sto

Cinjenica

da je

nesto

stvarno pruza razlog

za

mi-

sljenje da

je to i l i

nesto drugo dobro,

pa

bilo ono stvarno ili

ne. Da ikakva takva cinjenica

moze

da pruzi ikalmv takav

razlog je

nemoguce; ali

se rnoze

podozrevati

da je suprotna

pretpostavka podstaknuta neuspehorn da

se

razlikuje izrnedu

tvrd:enja ,OVO je dobra kad

QilO

znaci . ova vrsta stvari

je

dobra ,

ili

,ovo

bi bilo dobra ako

bi

postojalo ,

i

tvrd:enja

,ova

postojeea

stvar je dobra .

Ovaj drugi stav oCito ne moze biti

istinit alw

stvar

ne postoji; i otuda je

dokaz

o

postojanju

te stvari

nuzan

korak

za njegov

dokaz.

Oba stava,

rnedutim,

uprl;:os ovloj

ogrornnoj

razlici

izmed:u

njih,

obicno

su

izra-

zeni istim terminima. Mi upotrebljavamo

iste reci

kad tvrdirno

eticki stav o nekom predrnetu koji

je

aktuelno stvaran i kad

ga tvrdirno o nekom predmetu

za

koji samo smatramo da

je mogue.

U ovoj

dvosmislenosti jezika, dakle,

irnarno

rnogue(

iz

vor

greske u pogledu odnosa izmed:u istina koje sadrze tvrdenja

o stvarnosti i istina

koje

sadrze tvrd:enja o

dobroti.

A da ovu

dvosrnislenost

stvarno prenebregavaju ani metafizicki

pisci

koji tvrde

da se najvi.Se

dobra

sastoji u

vecnoj stvarnosti, moze

se

pokazati

na sledeCi

nacin. Videli smo,

pri

razrnatranju mo -

gueeg uticaja metafizike

na

prakticnu

etiku,

da nijedna

prak-

ticna

maksirna,

posto

nase

radnje ne mogu da dejstvuju na

ono

sto

postoji vecno,

ne

moze

biti istinita

ako je jedina stvar-

nost vecna stvarnost. Ovu

cinjenicu, kao

sto sam

vee

rekao,

rnetafizicki pisci obicno zanernaruju;

oni

usvajaju oba pro-

tivreC:na stava:

d

je jedina stvarnost vecna i da

je njeno

ostvarivanje

u buduenosti dobro.

Profesor

Makenzi, kao sto

smo videli, tvrdi da mi treba da stremimo ostvarenju ,pravog

biea

ili

,.racionalne

vasione ; a ipak profesor Makenzi sma-

tra,

kao sto

rec

,pravi

jasno

podrazumeva, da

su oboje

i

,pravo bice i

,racionalna

vasiona vecno stvarni. Ovde vee

irnamo protivrecnost

u pretpostavci da se ono sto je

vecito

104

stvarno

maze

ostvariti u buducnosti; i relativno je bez va2-

nosti da

li

tome dodamo

ili

ne jos .jednu protivreenost

obu

hvacenu

u pretpostavci

da je

ono

sto je vecno

jedina.

stvar

nost.

Da

se za

takvu protivrecnost

moglo

pretpostaviti

da je

ona

neprotivrecna

istina, maze se sam,o

objasniti

prenebre

gavanjem razlike izmedu stvarnog predmeta

i

karaktera

koji

105

bra, rnozerno

da vidimo podjednaka

lako,

kad narn je vee jed

nom ideja

ta.kve stvari sugerisana, da bi

ona

bila dobra. Meta

fizicka

slika stvarnosti

bila bi,

prema

tome, isto

taka korisna

za ciljeve etike i da

je

sarno slika

imaginarne

utopije; pod

lislovom da

je

sugerisana vrsta stvari ista, ono sto je izmi-

sljeno isto je tako korisno kao

i

istina

u pogledu davanja rna



taj

stvarni

predmet ima.

no sto je

vecno stvarno, moze se,

zaista, ostvariti u buducnosti ako se pod

tim

samo podrazu

meva

vrsta stvari koja je vecno

stvarna.

Ali,

kad

tvrdimo da

je

neka stvar dobra, sta

mislima,

to je da je njeno

postojanje

dobro

ili

da je njena stvarnost

dobra;

a

vecno

postojanje neke

stvari

ne

moze biti isto dobro kao postojanje u vremenu onoga

sto je, u

nuznom

smislu, ipak ista

stvar. Kad nam

se, stoga,

ka2e

da je

buduee

ostvarenje pravog biea dobra,

ovo, u

naj

boljem slucaju, moze

samo

da znaci da je dobra buduce ostva

renje biea sasvim slicnog

bieu

koje je pravo

i

postoji

vecno.

Da su

ovu

cinjenicu jasno izrazili,

umesta

sto

su je

dosledno

zanemarivali, oni koji zastupaju glediSte da se

najvise

dobra

moze definisati tim metafizickim terrninima, izgleda vero

vatno da bi

glediSte

da je znanje

o

stvarnosti nuzno znanju

o

najviSem

dobru

izgubilo jedan deo od svoje verovatnosti.

To

sto ono cemu treba da stremimo ne

rnoze

biti

ono sto

je

ve

cito stvarno, cak

i

ako mu

je sasvim

slicno; to sto vecna

stvar

nost

ne rnoze biti jedino dobra - to dvoje,

ta

dva stava, osetno

smanjuju

verovatnast

da

se etika mora zasnivati

na

metafi

zici. Nije vrlo

uverljivo

glediSte

da

ce, zato

sto

je jedna

stvar

stvarna,

nei§to slicno njoj

koje nije stvarno

biti

dobra. Stoga

izgleda da se nesto

ad

povrsne uverljivQsti metafizicke etike

moze

opravdano pripisati neuspehu da

se

zapa>zi

ta

verbalna

dvosmislenost zbog

koje ,ovo

je dobro maze znaciti l ,ova

stvarna stvar je

dobra

iii .,postojanje

ove.

stvari (pa

bilo

da

ona postoji ili ne) bilo bi dobro .

71 Iznosenje ove dvosmislenosti, dakle, omogucuJe

nam

da

jasnije vidimo sta mora da se misli pod pitanjern: rnoze

l

se

etika zasno:vati

na

rnetafizici? i stoga je

verovatnije da

eerno naCi

tacan

odgovor.

Sad

je

jasno da

rnetafizicki

princip

etike

koji

kaze ,ova

vecna

stvarr10st

je najvise

dobra rnoze

sarna

da znaci ,nesto

slicno ovoj

vecnoj stvarnosti bilo bi

naj

viSe

dobra . Sad treba da

razurnerno

takve principe kao da

imaju

jedino

znacenje

koje mogu

dosledno imati, nairne, da oni

opisuju vrstu stvari koja treba da

postoji u buduenosti i

za

koju treba da

se trudimo

da

je ostvarimo. A

kad

se

ova

jasno

shvatl,

onda

izgleda

ociglednije

da nam

znanje da

je

takva

vrsta stvari

takode

i vecno

stvarna ne

rnoze

nimalo

pomaci da

resimo Cisto

etlcko

pitanje:.

je

li

postojanje te vrste stvari do

bro? Ako rnozerno

da

vidirno

da

je neka vecna stvarnost do-

t

telijalaj o Cijoj

vrednosti treba da

donesemo svoj sud. Prerna

tome,

mada priznajemo da metafizika maze da

slu2i

etickorn

cilju sugerisanjem stvari

kojih

se mi inace

ne

bismo setili,

a

za koje, kad su

vee

sugerisane, vidimo da su

dobre,

ipak ona

nam pruza

tu

korist ne

kao metafizika, tj.

ne

time sto

nam

kazuje sta

je

stvarno. I, zaista, traganje za istinom mora ogra

niCiti korisnost

metafizike

u ovom pogledu.

Tvrdenja metafi

zicara o stvarnosti cesto su

neobuzdana

i preterana, a ona bi

mazda

bila i

preteranija

da ih

delimicno

ne

uzdr2ava ideja

da

je njihov pasao da

ne

kazuju nista sem istine. Ali, sto su

ona

preteranija

i

manje

korisna za metafiziku, utoliko

ee

koris

nija

biti za

etik'u;

jer, da

bismo bili

sigurni da

nisrno

zanerna

rili nista u opisu na8eg ideala, potrebno nam je da smo imali

pred soborn sto

je

rnoguee

sire

polje

sugerisanih dobara.

Ve

rovatno je da je ova korisnost metafizike,

u

sugerisanju mo

gueih ideala, ono

na:

sta se ponekad misli tvrdenjem

da

etil{.a

treba

da

je

zasnovana

na metafizici. Cesto se desi da se ono

sto

sugerise istinu brka sa onim od cega

ona

logicki zavisi;

i

ja sam vee

istakao

da metafizicki sistemi. uopste uzev, imaju

to preimuestvo nad naturalistickim

sistemima

sto

oni

shvataju

najvise

dobra kao

nesto

sto se mnogo vise razlikujeod onoga

sto postoji ovde i sad nego sto to tvrde naturalisti. Ali, ako se

prizna da, u ovorn smislu, etika

treba

da je

pre

zasnovana na

tvorevinama

mai§te, metafizicari ee, mislim,

biti lnisljenja da

veza ove vrste

izmedu

metafizike

i etike

ne bi nimalo oprav

dala va2nost koju ani

pridaju

uticaju rnetafizike

na

etiku.

72 Upornu predrarsudu da

je

znanje o natprirodnoj

stvarnosti

nU Zan

korak

ka znanju

tome sta je dobro samo

po sebi rnozemo,

dakle, delimicno pripisati neuspehu da

se

opazi

da predmet

tog

drugog

suda

nije nista

stvarno

kao

takvo,

a delimicno

neuspehu da se razlikuje uzrok naseg

opazanja

istine od razloga zaSto

je

ona istinita. Ali ova dva uzroka neee

nas odvesti

vrlo daleko

na

putu

nai§eg

objasnjenja

zasto se

pretpostavljalo

da je

metafizika

od uticaja

na

etiku.

Prvo

obja

snjenje koje sam dao samo bi objasnilo pretpostavku da

je

stvarnost neke

stvari nuz n

uslov za dobrotu te stvari.

Ova

pretpostavka se, stvarno, cesto cini; obicno se pretpostavlja,

ako se ne

moze pokazati za neku

stwir da je obuhvaeena

u

sastavu stvamosti, da ana ne maze biti

dobra.

Pa,

stoga, vredi

istaei

da

ovo

nije

s1ucaj; vredi istaCi

da metafizika nije po -

106

trebna cak

ni da

pru.Zi

leo

osnove za

e t ~ k ~

Ali,.

k a ~ - metafi-

zicari

aovore

o zasnivanju

etike

na metaflZlCl,

om

ob1cno

pod-

r a z u m ~ v a j u

mnogo

viSe

od

toga. Oni

obicno

misle

da

je

meta-

fizika jedina osnova etike

-

da

ona pruza

samo j e ~ a n nu-

zan

USlOV, vee

Ve uslove

IluZile

da

Se

dokaze da SU

lZVesne

stva1i dobre.

A ovo glediSte izgleda, na

prvi pogled, da se za-

107

tipa kao

ostali stavovi. Cinjenica je da postoji jedan tip stava

~ o j i je tako poznat

svakome da

je

osvojio ma5tu ljudi,

te su

f1lozofi

uvek

pretpostavljali da se svi ostali

tipovi

moraju

svo-

diti

na njega. Ovaj

tip

se

odnosi

na

objekte

iskustva -

na

sve

or1e

istine

koje

zauzimaju

nase

misli u toku

daleko najveeeg

dela

naileg

budnog zivota;

to

su

istine takve kao sto su ove:



stupa u dva

razlicita oblika.

Moze

se tvrditi

je

samo d o k ~ -

zati da

je neka stvar

natculno

stvarna dovolJnO da

se

dokaze

i da je ona

dobra: da istinski

stvarnd mora, samo zbog toga,

biti i istinski dobro.

Ali

izgleda da

se

cesee smatra da ono

sto je

stvarno

mo;ra

biti

i

dobro

jer

poseduje izvesne

k.arak

teristike. I mislim da

mozemo svesti ovu

vrstu tvrd:en]a na

nista viSe od toga. Kada se tvrdi da stvarno mora biti dobro

zato sto je stvarno,

obicno se

takod:e srnatra

da je to tako samo

zato

sto.

da bi

bilo

stvarno, ono mora biti izvesne vrste. Ra-

sud:ivan]e na osnovu koga

se

smatra

da

meta?zicko .istrazi-

vanje

moze da

pru:Zi

eticki

zakljucak je sledeceg

obhka.

osnovu razmatranja sta

je

to biti stvarno, mozemo da z a k l J ~

cimo da

ono sto

je stvarno mora

irnati izvesna

natculna svo.J

stva;

ali imati ta svojstva je identicno

sa

b i t ~ do?ar -

to

J.e

pravo

znacenje te

reCi; stoga sleduje ?a . sto 1 ~ ~

ta

svoJ

stva

je

dobro;

a na

osnovu

razmatranJa

sta

Je

to

b 1 t ~

stvarno,

mozemo

opet

da

zakljucimo

sta

je

to

sto

ima

ta

SVO]S:va.

J ~ ~

sno je, kad bi takvo

rasud:ivanje

bilo

t a ~ n o v da

.bi se rna kb]1

odgovor koji

bi se mogao

dati

na

pi:tanJe

s t ~

Je ~ ? b r o s.amo

po sebi?

mogao

postiCi cisto metafizickom .d1skus1J?I?-, 1 .

samo njom.

Kao sto

se, kad je

Mil

pretpostavH?

da

,b1t -

dobro

znaci

,biti

zeljeno",

na pitanje .. ~ ~ _ j e dob7o? vl?-ogl? 1 : r r : o r a ~ o

odgovoriti samo na

oonovu

e m p H 1 J ~ ~ o g 1 s t r a z 1 V ~ n ~ a ~ 1 t a n ] a

sta·

je

zeljeno,

tako

se

i ovde, ako b1tl dobar znac1 1mah n e ~ ~

natculno svojstvo,

na

eticko pitanje moze

i

mora

o d g o v o n ~ 1

na osnovu metafizickog

istrazivanja pitanja sta ima

to. ~ O J -

stvo? Prema

tome

da

bi se uniStila

uverljivost metafizicke

etike,

potrebno

je

'jos

da

se

izloze

glavne

g r e ~ k . e koje su

i ~ :

gleda navele metafizicare da pretwstave da

b1h

dobro zn ct

posedovati neko

natculno

svojstvo.

. . . . .

73.

Sta SU, dakle, glavni razlOZl kO]l SU dah 1zgled Ve-

rovatnosti gledista da biti dobro mora zn citi posedova i neko

natculno

svojstvo l

biti

u

odnosu

sa nekom natculnom

stvarnoseu?

Prvo eemo

razmotriti

jedan razlog koji je

izgleda imao

izvesnog

uticaja u prouzrokovanju gledista da

se

d o b r ~ v m o r a

definisati nekim takvim svojstvom, mada on ne sugense rn

kakvo

posebno

svojstvo

kao potrebr.w

za tu

~ v r : h : u .

Ovaj

~ a z l ? g

lezi u pretpostavci da stav ,ovo Je dobro ·, ih

,ovo.

b1lo

dobro

kad

bi postojalo" mora,

u

izvesnom pogledu,

b1h 1stog

da je

neko u s(jbi,

da ja pisem, l jedem,

l

govorim. Sve

te

istine, rna koliko se

razlikovale, irnaju

zajednicko

to da u

njima

i

gramaticki

podrnet i gramaticki predikat predstavljaju nesto

sto postoji. Daleko najobicniji

tip

istine

je, dakle, onaj koji

tvrdi

nesto

o

odnosu

izrned:u

dve postojeee stvari. Za eticke

istine se odmah

oseti

da nisu

saobrazne

ovorn tipu, i natura-

listicka

greska

potice iz poku5aja da

se

doka:Ze, na neki zaobi

lazan naCin, da su one saobrazne njemu. Odmah je ocito, kad

vidimo da je neka

stvar

dobra, da

njena

dobrota nije svoj-

stvo

koje

mozerno da

uzmemo

u

ruke,

l

da

ga

odvojirno cak

i najtananijirn naucnirn instrumentima, i

prenesemo

na ne5to

drugo. Ta

dobrota, stvarno,

nije

kao

veeina

predikata koje

pripisujemo

stvarima, nije

deo

stvari

kojoj

je pripisujemo.

Ali filozofi pretpostavljaju

da

razlog zailto

ne

mozerno da

uzmemo dobrotu

i

da

je

kreeemo unaokolo

nije

taj sto

je

ona

razlicita vrst predmeta

od svih

koje

mozemo

da kreeemo

unaokolo, vee samo sto: ona nuzno postoji zajedno rna sa cim

sa

Cirne

postoji.

Oni objailnjavaju

tip

etickih

istina

pretpo-

~ t a v k o r n

da

je

on

identican

sa

tiporn naucnih

zakona.

I tek

po-

sto urade ovo, pravi naturalisticki filozofi - oni koji

su

ernpi

risti - i

oni koje sam nazvao ,rnetafizickim" razilaze

se.

Ove

dve vrste

filozofa

zaista se razlikuju u pogledu prirode na-

ucnih

zakona.

Prvi su naklonjeni

da pretpostave,

kad ka:Zu

,ovo uvek

prati

to , da time samo

ka:Zu

,ovo je pratilo, sad

prati i pratiee to u

ovim

pojedinim slucajevima"; oni svode

naucni z ~ ~ n s ~ v m

prosto

i neposredno na

dobro poznati

tip

stava kOJl sam IStakao.

Ali

ovo ne

zadovoljava metafizicare.

Oni ~ d ~ kad ka:Zete ,ovo bi pratilo to k d bi to postojalo", da

ne rrushte samo da

su

ovo i to postojali i da ee postojati za-

jedno toliko puta. Ali

je

cak

i

van

njihove

moci

da veruju

da

ono sto stvarno mislite je prosto ono sto ka:Zete. Oni

ipak

nri-

~ l e da vi

nekako morate

podrazurnevati da nesto

postoji, posto

Je to sto obicno mislite kad iSta ka:Zete. Oni su isto tako nespo-

sobni kao empiristi da

zamisle

da vi

ikad

mislite da

je 2 2

= 4.

E:npiristi kazu:

OVO

znaci da

je

toliko

parova

parova

stvari

b1lo u svakom slucaju cetiri stvari; pa otuda 2 i 2 ne bi cinili

4

da tacna te stvari nisu

postojale.

Metafizicari osecaju da je

ovo

pogresno;

ali i

sami

nemaju

da

pru:Ze bolje obja.Snjenje o

znacenju

toga

od

Lajbnicovog objasnjenja da

je

bozja svest u

izvesnom

stanju,

l od Kantovog da je vasa svest u izvesnom

108

stanju, i1i od Bradlijevog da je nesto u izvesnom stanju. O v d ~

dakle imamo koren naturalisticke greske. Metafizicarima pn-

pada 'zasluga sto vide, kad ka:zete

,ovo bi

bilo dobro kad

bi

postodalo",

da

ne mozete misliti da to samo znaci ,ovo je po-

stojalo i bilo je zeljeno", rna koliko puta da

je

to mogao biti

slucaj. Oni priznaju da neke

dobre

stvari nisu postojale u ovom

109

prirodni zakon tvrdi

,.ovo se

desava u

svim

slucajevima ·

zakon, u pravnom smislu, kaze ,nareduje se da se ovo ucini

'ili

da se ne ucini, svim

s [ u _ ~ a j e v i m a " .

Ali, posto je vrlo pri-

rodr_w pretp?staVItr da

se

shenost prostire i dalje, i da je tvr-

denJe, ,ovo ]e

~ o b r o

' ~ v i l l

s l u ~ a j e v i m a

ra-v'Tio

tvrdenju ,ovo

se desa:ra u s:'nn

s l ' e ~ J e : ' l m ( l · ·

1li tvrdenju

,nareduje se

da se

ovo rad1 u SVlm slueaJeVIma

.

, moze

biti

od koristi da ukratko



svetu, pa cak

da

je moglo

biti da

neke nisu zeljene. Ali

sta

mozete

misliti, izuzev

da nesto

postoji, oni zaista

ne

mogu

da

'ride. Tacno ista greska koja

ih

vodi

da pretpostave

da mora

postojati natculna stvarnost, vodi

ih

i da cine naturalisticku

gresku

u

pogledu

znacenja ,dobrog". Svaka

istina,

oni

misle,

mora

nekako

znaciti

da

nesto pastoji; a posto, za

razliku

od

empirista, oni priznaju neke

istine

koje ne znace da iSta

postoji

ovde i sad, one, po njihovom misljenju, moraju znaciti da ne-

sto postoji ne ovde i sad. Po

istom

prineipu, posto

je ,dobra"

predikat

koji

niti

postoji niti moze da postoji, oni

moraju da

pretpostave

l

da

,biti dobra" znaci ili

biti

u odnosu sa

nekom

drugom

pojedinom

stvari koja moze da postoji i postoji

u

stvarnosti"; l

da

to

prosto

znaci ,da

to pripada

stvarnom

svetu" -

da je

dobrota u

transcendentnoj stvarnosti l da

je

potpuno obuhvacena

njome.

74.

Da je

pogresno

takvo

svodenje

svih stavova na tip

onih koji

tvrde

l

da

nesto postoji

l

da nesto

sto postoji

ima

izvestan

atribut (sto znaci da oboje postoji u izvesnom odnosu

jedno

prema

drugom), moze se lako

videti

u vezi sa narocitom

vrstom etickih stavova.

Jer, rna

sta da

smo

dokazali da

postoji

i rna za kakve dve postojece stvari da smo dokazali da

su

nu-

zno povezane

jedna

s drugom, ipak jos uvek ostaje odvojeno

i razlicito pitanje da li je to sto

tako

postoji dobro; da l je

jedna

od postojecih stvari

dobra

ili

su obe

dobre; i

da l je

dobro sto postoje zajedno.

Jasno je

i ocigledno

da tvrditi jedno

nije

isto sto

i tvrditi drugo. Mi razumemo sta mislimo

pod pi-

tanjem: je l ovo, sto postoji ili sto nuzno postoji, ipak, dobro?

i

mi shvatamo da

postavljamo pitanje

na koje nije

odgovo

reno. Zbog ovog neposrednog opazanja da

su

ova

dva pitanja

razlicita,

nikakav

dokaz

da ona moraju biti identicna ne

moze

imati

ni

najmanju

vrednost.

Da je stav ,ovo je

dobro" razli

cit od svakog drugog stava, dokazano

je

u glavi I; a sada cu

ilustrovati tu

cinjenieu

pokazivanjem kako se taj stav razlikuje

od dva pojedinacna stava sa kojima je obicno bio

identifiko-

van.

Da tako

i

tako treba ciniti,

obicno se

naziva moralnim

zakonom; i ova fraza prirodno sugerise da je ovaj stav na n e ~ i

nacin slican ili prirodnorn zakonu, l zakonu u pravnorn srru

slu, l

oboma.

Sva tri su stvarno slicni

u

jednorn

pogledu, i

to

samo u jednorn pogledu: da oni ukljucuju stav koji je univer-

zalan. Moralni zakon tvrdi ,ovo

je

dobro u

svim

slucajevima ;

p o k ~ z e r ~ o ona

n isu

ravna jedno

drugom, tj. da njihova zna

eenJa

msu

1sta, vee

su

razlicita.

.

75. Greska pretpostavljanja da je moralni zakon

slican

pnrodnorn z ~ k o n ' . \l pogl:du t v _ : r d e n j ~ o nekoj

radnji

da se

ona

u v ~ k n u z n ~

em1,.

sadrzana

Je u Jednoj od

najslavnijih

KantoVIh doktrma. Kant identifikuje 0110 sto treba ciniti sa

z a k ? n ~ m

shodno kome slobodna ili cista volja mora da dela -

J e ~ ~ 1 1 o m v.rstom radnje

koja je

moguc11a za

nju.

A

ovim

1 d e ~ t l f 1 k o v a n J e m on 11e misli

samo da

tvrdi da

je

i slobodna

VO}Ja

takod;e

pod

nuznOSCU da

cini 0110 sto

ona treba da

cini·

:nisli da, sto ona

treba

da cini, ne znaci niSta sern njen v l a ~

s h ~ 1 z ~ k o ~

-

zakon

po

kame ona mora da

dela.

Ona se

razli

~ u J e

od l ] u d ~ k e volje bas po tome sto

je

ono

sto

mi

treba

da

elrurr:o.

or::o sto

ana

nu2no

cini.

Ona

je

,autonornna";

a time

se m1sh (1zmedu ostalih

stvari) da ne

postoji odvojeno merilo

po k o r n ~ se. n o ~ e sl;lditi o njoj: da je u njenom slucaju besmi

sleno

_ P i t a n J ~

,Je

h

zakon

po

kome ova volja

dela

dobar?".

SleduJe Je onC? sto nuz11o hoce ova cista

volja

dobra, ne

z a ~ o

sto ]e ta

' : _ O l J ~ dobra, niti zbog ikakvog drugog razloga,

vee prosto zato sto Je to ono sto cista

volja

m1Zno hoce.

. K ~ n t o v o tvrdenje,. dakle, o ,autonomiji prakticnog

uma"

: ~ 1 ~ s ~ s v n n suprotno

de]stvo od onoga koje

je on

zeleo; ono

em nJegoVL:

etiku k ~ n a c n o

i ?ez11adezno ,heteronornnorn". Nje

go: rno;alru zak_on Je nezaVIsan od rnetafizike

samo

u tom

s m 1 s l ~ sto, po BJegovom rnisljenju, rni mozeD o da ga zn mo

nezav1sno; on smatra dav.rn?ze:no da ~ a k l j u c i r n o da postoji slo

boda ~ a r n o

na

osnovu em]eruee da Je rnoralni zakon istinit.

I

uk?hko

se

on

.strogo drzi ovog gledista, 11 izbegava gresku,

u ~ o ~ u pada v e e 1 ~ a

~ e t a f i z i c k i h

pisaea, da dopusti da njegova

:XUSl_JenJa

o

tome

sta

Je

stvarno uticu

na

njegove sudove

0

tome

sta _Je

dobro

.

Ali

on n i j ~ video da

iz njegovog glediSta sleduje

da Je n_w:aln: z a k o ~ zav1san od slobode u rnnogo vaznijern srni

slu

ne?o s ~ o Je o:laJ u korne sloboda zavisi od

moralnog

zakona

9n P.nznaJe da Je s l o ~ o d a ratio essendi rnoralnog zakona,

dok

Je taJ zakon samo r tw eognoseendi slobode. A ovo znaci ako

s t v ~ r n o s t n ~ j e t a k v ~ kao

sto on

kaie da je,

da

nikakvo' tvT

? e n J ~ ,.?vo Je dobro . ne rnoze

biti

istinito; ono

zaista

ne

rnoze

1rnahv r::rkakvo znacenje.

On

je. stoga, snabdeo svoje

protivnike

konaemrn rnetodorn

napadanja

valjanosti

rnoralnog zakona.

110

Ako

oni

samo mogu da

poka.Zu

na

neki drugi n a c ~ n

(koji

-

porice

da je

mogue, ali

ga teorijski

ostavlj_a otvo;remm)

da

pn

roda

stvarnosti nije takva

ka.o

sto

on kaze da Je,

on

vor:da _ne

moze

poreei da su oni time

dokazali

da je njegov etlckl prm

cip netacan. Ako ,ovo

treba

ciniti'' zn ci . ovo hoee s l o ~ o d n a

volja ,

onda, ako

se bude moglo

pokazah da

post?JI slo

bodna volja koja ista hoee, iz toga ee sledovah

da

msta ne

ll

pretpostavci

da pripisati

izvesne

predikate

nekoj

stvari

je

isto

sto

i reCi

da je

ta

stvar objekat

izvesne

vrste

psihickog

sta

nja.

Pretpostavlja

se

da

reei

da je neka stvar stvarna

i l i isti

nita je isto

kao

reei da je

ona

znana

na

izvestan

n a c i n ~

i

da

se

razlika

izmedu tvrdenja da

je neka

stvar dobra i tvrdenja da

je ona stvarna

-

izmedu

etickog, dakle, i rnetafizickog stava

-

s stoji

u

cinjenici da drugo tvrdenje

iskazuje svoj odnos



treba

Ciniti.

76 I

Kant takode

cini

gresku pretpostavljanja da o v ~

treba ciniti

znaci

,ovo je naredeno . On smatra da je .moralm

zakon zapovest. Ovo je vrlo cesta greska. Pretpos_tavlJa

s ~ v da

ovo

treba da

bude mora znaciti

,ovo

je

naredeno

; msta,

prema tome, ne bi bilo dobro ako nije narede:w; avposto su

na

redbe

u ovom

svetu

sklone

da

budu pogresne, sta

treba da

bude

u svom konacnom smislu

znaci ,sto je naredio neki stvar

ni natculni autoritet . A u pogledu ovog autoriteta nije, onda,

moguee pitati: je li

to

pravedno? Njegova n ~ ~ e d ~ r : j a ne vmogu

a

da

ne

budu ispravna,

j

er biti ispravno

znac1

b1h.

ono

sto on

nareduje. Ovde se. dakle, za

zakon

u

moralnom

snnslu

pretpo

stavlja da je

slican

zakonu

u

pravnom

smislu,

pre

nego,

kao u

poslednjem

primeru, zakonu

u prirodnom

s m i s l ~ .

PretpostavlJa

se

da je moralna obaveza slicna pravnoj o b a v ~ z l . s a m ? sa ovom

razlikom sto je izvor pravne obaveze zemalJskl, a 1zvor. mo

raine

obaveze

nebeski. Ali

je ipak

oCigledno,

ako

se

pod

. 1 z v ? ~

rom obaveze podrazumeva samo moe ~ ? j a vasv

obavezu]ev•ll:

prinudava

da

cinite

neku stvar, da

to lllJe zato sto

ona

to CIDl

da vi

treba da

je poslusate. Sarno ako

je

i

sama ona tako dobra

da

nareduje i nameee samo ono sto je dobro, samo u ~ o ~ n slu

caju ona

moze

biti

izvor

moraine

obaveze. A u

t ~ m

slucaJU

on<?

sto

ona nareduj

e i nameee bilo

bi

dobro,

pa b1lo n a r e d ~ n o

1

nametnuto i l i ne. Ba5 ono

sto

cini

neku

obavezu zakorutom,

naime, cinjenica

da

nju

nareduje neka vrsta

autoriteta,

r : e ~ a

nikakve vaznosti za moralnu

o ~ a v e z u .

Ma kako da se defm1se

autoritet njegova naredenja

biee

mor lno obavezna samo ako

su moralno obavezna; samo ako

nam

ona kazu

sta treba

'da

bude i l i

sta je

sredstvo za

ono sto

treba ·da bude.

77 U ovoj

poslednjoj

gresci, u

pretpostavci, kad ka

zem vi treba da

cinite ovo ,

da moram misliti ,naredeno

vam

je da cinite ovo , imamo jedan

od

razloga koji

_je

doveo

pretpootavke da

je volja

posebno natculr:?

. s v o J s ~ v ~ u

vez1

s kojirn mora se definisati dobro.

I

da se ehck1 zaklJUCCl o ~

dobiti

istra.Zivanjem

prirode fundamentalno

st:ra:::pe

v ~ l ] e .

izgleda

da

je danas najce5ea

p r e t p ~ t a v k a

m . e ~ a f l z i c k e ebke.

Ali ova

pretpostavka

izgleda da dugu]e

za sVOJ

1zgled v ~ r < ? v a t -

nosti ne

toliko

pretpostavci

da ,treba

izra.Zava

, n a r e d e n ~ . e ·

ko

liko jednoj mnogo osnovnijoj gresci.

Ova greska

sastOJI se u

prerna saznanju,

a prvo svoj odnos

prema

volji.

Da je ovo

greska, vee

je pokazano

u glavi

I. Da tvrde

nje ,ovo je dobro

nij

identicno sa

tvrdenjern

,ovo se

hoee

i l i od

strane

natculne volje ili inace,

niti

sa

ikakvim drugim

stavom,

vee

je dokazano,

i

ne mogu dodati

nista

tome

dokazu.

Ali protiv ovog dokaza moze se naslutiti

da

bi se rnogle pre

duzeti

dve linije

odbrane. 1)

Moze se

tvrditi da su ona ipak

stvarno identicna

i

mogu

se

izneti cinjenice

kode

izgleda da

do

kazuju taj

identitet. l i (2) m0Ze

se

reei

da se

ne

zastupa p-

solut n identitet; da

se

samo

zeli

da

se

tvrdi da

postoji

neka

narocita

veza izrnedu volje i dobrote, takva

da

cini

da je

istra

zivanje stvarne

prirode

volje

bitan korak

u dokazivanju

etickih

zakljucaka. Da bih opovrgao ove dve moguee zamerke, name

ravam da prvo pokazem kakvih

moguCih veza

ima i l i

moze

da

bude izmedu

dobrote i volje; ida

nam nijedna od njih ne pruza

opravdanje

za tvrdenje

da

je ,.ovo je dobro identicno sa ,ovo

se

hoee . 8

druge strane,

videee se

da

se

neke

od

tih

veza

mogu lako pobrkati sa ovirn tvrdenjem o

identitetu;

i da je

stoga i verovatno·

da je to brkanje

i cinjeno.

Ovaj

deo moga

argurnenta,

prema

tome. urnnogome ce odgovoriti i

na

drugu

zamerku. Ali konacno

protiv

ovoga: biee to sto eemo pokazati

da

nikakva moguea veza izmedu volje i dobrote,

izuz v

pso-

lutnog identiteta

0

kome

je rec, ne bi

bila

dovoljna

da

da is

tra.Zivanju volje i

najrnanju vaznost

za dokaz ikakvog

etickog

zakljucka.

78. Uobicajeno je, od Kantovog vremena,

tvrditi da

su

saznanje,

htenje

i osecanje

tri

u osnovi razlicita stava

duha

prema stvarnosti. Oni su

tri

razliCita naCina dozivljavanja, i

svaki od njih nas

obavestava o razliCitom vidu pod

kojim

se

stvarnost

moze

razrnatrati. ,Epistemoloski metod

prila.Zenja

metafizici

poCiva

na pretpostavci

da

razmatranjem sta je

sadr

zano

u saznanju-

sta je

njegov ideal - mozerno otkriti

kakva

svojstva svet

mora

imati da

bi bio

istinit. I

slicno

tome

se sma

tra

da

razmatranjem

sta je

sadrzano u cinjenici

htenja

i l i ose

ean j a

sta je

ideal koji ona pretpostavljaju

-

mozemo otkriti

kakva svojstva svet mora imati da bi bio dobar i i lep. Orto

doksni

idealisticki

epistemolog razlikuje

se od sensualista i l i

empiricara

time

sto

smatra da

ono sto

neposredno

saznajemo

niti je sve istinito

niti je, pak. ce1a istina: da hismo odbacili

112

la.Zno

i

otkrili

dalje istine, kaze on,

ne

smemo uzeti

saznanje

samo onakvo kakvo nam

se ono

pojavljuje,

vee

moramo

ot

kriti

sta je sadrzano

u

njemu.

n a

slican n a c ~ n o ~ o o ~ n i me

tafizicki eticar

razlikuje

se od Cistog naturahsta time sto. sma

tra da nije

sve sto

aktualno

hocemo dobro, n i t ~ je,

ako

J e

d?

bro, potpuno dobro: ono sto je stvarno d o b ~ o Jeste. ono ~ t o

.Je

sadr:lano u bitnoj

prirodi

volje. Drugi

opet

rrusle

da

Je

o ~ e ~ a n J e ,

113

80. Ove Cinjenice mogu izgledati

kao

da

daju

potvrdu

opstem tvrdenju da misliti da

je

neka stvar dobra je pretpo

stavljati

je

i1i odobravati

je, u

smislu

u

kome pretpostavljanje

i

odobravanje oznacavaju

izvesnu

vrstu

volje

l

osecanja. Iz

gleda da

je

uvek istina, kad

tako

pretpostavljamo ili odobra

vamo nesto, da

je

u tu cinjenicu ukljucena cinjenica da

sma

tramo nesto dobrim, tj. da

rnislimo

da je nesto

dobro; i zacelo



a

ne

volja, osnovni

podatak

za etiku. Ali se, .u.

?ba

s ~ u c ~ J a , 1 ~ :

javljuje da

etika ima

neki odnos prema

volJl 1h o ~ e ~ a r : _ J u

kop

ona nema prema saznanju,

a koji

drugi predmeh

1zucav.an]a

imaju prema

saznanju.

Volja

i

osecanje

s

j e d n ~ strane

1

s a ~

znanje

s

druge strane

sl?atraju u.izves_nol?

srmslu.?aporedm

izvori filozofskog znanJa - volJa 1 osecanJe

prakhcne,

a

sa-

znanje teorijske filozofije. . .

Sta bi se, sto je istina, moglo podrazumevah pod OV1rrl

glediStem? . .

79.

Pre

svega, rnoze se

podrazumevah,

kao

s ~ o

razrru-

sljanjem 0 nasem opazajnorn i culnom iskustvu

p o s ~ ' J . e i i l ?

sve

sni razlike izrnedu istine i neistine,

da tako r a z r r u s l J . a i l J ~ : U .

o

nasirn

iskustvirna osecanja

i

htenja

postajem.o svesm.

e ~ 1 c k l h

razlika. Ne bismo znali sta se misli smatranJem

da

_Je ]edna

stvar

bolja

nego druga

kad

stav na5e volje l o ~ e c ~ r ; J a

p ; e ~ a

jednoj stvari ne

bi bio

d r u k ~ i j i od s ~ a v a r ; ~ s e v<;>lJe

.1h os.ecan]a

prema

drugoj.

Sve

ovo moze se

pnhvahh: Ah

r u

tu

.1:namo

samo psiholosku cinjenicu

da

samo

z w

sto

h o c ~ m o

1h ose

camo stvari na

izvestan nacin, dolazirno na

to da

1h

s m a t E a ~ o

dobrim· isto kao sto samo zato

sto imamo

izvesna

opazaJr;a

i s k u s t v ~ .

dolazimo

na to da smatrarno stvari istinitim.

<?vde Je,

dakle. n'arocita veza izmedu

htenja

i dobrote; ali to Je samo

iZrocna

veza -

da

je

htenje

nu:lan uslov za saznava-

nje dobrote.

Ali se rnoze dalje reci

da htenje

i osecanje

n i ~ : ~ a m ~

poreklo

saznanja

dobrote.

v e ~ da je.

h.teti

neku s t v a ~

1h

1 r n a t ~

izvesno osecanje

prema

nekoJ stvan

tsta

stv r

k ~ ?

1

~ m . a t r a h

je dobrom. Moze se

p r i z n ~ t i .

da

je c a ~

ovo

?btcno

1Shna u

izvesnom smislu. Izgleda

1shna

da rru Jedva 1kad srnatramo

stvar

dobrom, i

nikad vrlo

odlucno,

ako

u

isto vreme

nemar;:o

narocit

stav osecanja

l

volje prerna njoj, mada

t o s i ~ ~ ?

r:lJe

slucaj

da je

ovo istina univerzalno. I obr:;ut<;> moze b1h 1sh.na

univerzalno; moze biti slucaj da je opazan]e ~ o b r o ~ e ukl]u

ceno u slozene Cinjenice

koje oznacavamo htenJem

1

p o s e ~ o -

vanjem izvesnih vrsta

osecanja.

Priznajmo,

dakle,

da su

J?lS-

liti

da je

neka

stvar dobra

i

hteti

je

ista stv r

u ovom

s ~ 1 s l u .

da,

crde

god se desava

drugo. prvo

se

takode

desava

ka?

nJegov

d e o ~

i da

su

to dvoje

obicno

ist

stv r

i u obrnutom sm1slu:

kad

se prvo desava. ono je obicno deo drugog.

je

istina, u ogromnoj vecini slucajeva,

kad

smatramo nesto

dobrim, da

takode

pretpostavljamo l odobravamo to. Sasvim

je

onda prirodno reci

da je

smatrati

dobrim

isto

sto

i

pretpo

staviti l odobriti. Pa sta je onda prirodnije nego

dodati:

kad

ka.Zem

da

je neka stvar

dobra,

ja

mislim

da je

pretpostavljam?

A ipak ovaj

pridodat dodatak je velika

zabuna.

Cak

i

da je

istina

da je

smatrati dobrim isto sto i pretpostaviti (sto,

kao

sto smo

videli,

nik d nije istina

u smislu

da su to dvoje

apso

lutno identicni; a nije

ni

uvek istina,

cak

ni u smislu da se

to

dvoje desava zajedno), ipak nije

istina da ono

sto mislite,

kad

mislite da je neka stvar dobra, jeste da je vi pretpostavljate

necemu

drugom.

Cak

i

ako je

vaSe smatranje

neke stvari

do

brom ista stvar sto

i va5e

pretpostavljanje te stvari nekoj dru

goj, ipak dobrota

te

stvari - onoga o

cemu rnis l i te-

bas zbog

toga

razloga,

oCito nije ista stvar kao vase pretpostavljanje te

stvari

nekoj dmgod.

Da l vi imate

izvesnu

misao l

ne,

jeste

jedno pitanje;

a

da

li

je

ono sto

vi rnislite istinito,

sasvim

je

dmgo pitanje,

za koje odgovor

na

prvo

nije

ni od kakve va

znosti.

Cinjenica da vi pretpostavljate ne ku stvar nekoj

drugoj

ne

tezi

da

pokaze da

je

ta

stvar

dobra,

cak

i ako ona

pokazuje

da vi

mislite

da

je dobra.

Izgleda

da

se zbog

ove zabune

smatra da

je

pitanje

,sta je dobro?

identicno

sa pitanjem ,sta

se

pretpostavlja

ne

cemu

drugom

l sta se

vise voli? . Kaze se, dovoljno istinito.

da nikad ne biste znali da je neka stvar

dobra

kad je

ne biste

pretpostavljali necemu dmgom, upravo

kao sto

nikad ne biste

znali

da neka stvar

postoji

kad je ne

biste opazili. Ali se .do-

daje, a

ovo je neistinito, da nikad ne biste

znali

da je neka

stvar

dobra kad

ne

biste

z n a l ~ da

je

pretpostavljate,

niti biste

znali

da ona

postoji

ako

ne

biste zn li

da

je

opa.Zate. I

najzad

se dodaje, a ovo

je

sasvim pogresno, da

ne

mozete da razliku

jete cinjenicu da je

neka stvar

dobra od

Cinjenice da

je pret

postavljate,

niti

cinjenicu

da ona postoji

od

cinjenice da je

opa.Zate.

cesto

se istice da ne mogu rna u korn datom

trenutku

da razlikujem ono sto je istina ad onoga sto

smatram

istini

tim; i ovo

je

tacno. Ali, mada

ne

rnogu

da

razlikujem ono

sto

je istina

od

onaga sto smatrarri

istinitim,

uvek

mogu

da raz

likujem

sta

mislim kad ka.Zem

da je

nesto istinito

od

onoga

sta

mislirn

kad

kazem

da mislim da je nesto

istinito. Jer

ra-

8 Principi etike

114

zumem znacenje pretpostavke da

ono sto

mislim da

je

i ~ t i n i t o

moze

ipak da bude

neistinito.

K a ~ a p r ~ m a t o ~ - ~ ' t v r d 1 ~ 1

je nesto istinito, onda stvarno tvTdlm nesto ~ a z h _ c 1 t 0 . o ~ Clilje

nice da ja rnislim da

je to

ne5to.

istinit?. Ono

~ ~ ? Ja r r u ~ ~ n ~ 1 ,

:r:a-

ime

da

je nesto

istinito, uvek Je sasVIm razhc1to od c m ~ e : n ~ e

da ja to mislim. Tvrcienje da je nesto

istinito

cak i ne ukl ucu e

tvrcienje da ja rnislim

da

je to istinito;

mada, naravno, kad

115

njenica, koja izgleda da podupire zakljucak da je bl.ti istinit

identicno

sa biti saznat, takocie potvrciuje i

odgovarajuei

za

kljucak da je biti dobro

identicno

sa biti predmet

volje.

Stoga

je

urnesno istaei jos

jednu

zabunu

koja

je, izgleda,

imala

veliki

uticaj

na

prihvatanje gledista da

je

biti istinit

isto sto i biti

saznat.

Ova zabuna

potice iz

neuspeha

da se opazi,

kad kazemo

da



crod

rnislim

da je neka stvar istinita, onda

je, stvarno,

takode

~ t i n a da

ja

to

rnislim.

Ovaj tautoloski stav da je P ? t ~ e b n c \ da

bi

se

za

neku stvar

rnislilo

da

je istinita, da

se

rrush, ob1cno

se identifikuje sa stavom

da

je

potrebno,

da

bi neka

stvar ~ i l a

istinita,

da

se

to

i rnisli.

Vrlo malo razrnisljanja

dovolJnO

da

uveri

svakoga

da

je

ovo identifikovanje pogres_no; a

ako

je tako, onda je samo malo vise razrnisljanja d :>VolJ_no po

kaze da pod ,istinitim'· moramo p o d r a ~ u m e v a t ~ r ~ e s ~ o . sto ne

ukljucuje

nikakav odnos

prema

onome

sta

se ~ s h _

mh p r e m ~

ikakvoj drugoj psiholoskoj cinjenici. Moze b1h

t e s ~ o

p::onacr

tacno

sta podrazumevamo

- drzati objekat.0 k ~ ) I l l e Je

_rec pred

sobom, da bismo ga poredili sa

o s t < ; t l ~ m

_obJektima;__ah, da

ista

podrazurnevamo

nesto

osobeno 1 Jedinstveno, :?-se

ne m o _ z ~

biti

nikakve sumnje. Prema

tome,

zaista je

netacno da ?.1tl

istinito

znaCi biti nesto

0 cemu se misli

na

izvestan nacm.

A

ipak,

ovo tvrcienje igra najbitniju ulogu u_ K ~ : r : t o v o j ,ko-

pernickoj

revoluciji

filozofije i Cini

bezvredmm

C l t ~ \ ' U .

f f i ~ U

moderne

literature

koja je nastala usled te r e v ~ l u C l J e _ k o ~ a

se

naziva

epistemologijom. Kant je

smatrao da _ e o

sto.

objedinjeno

na

izvestan

naCin

sintetickom _ a k t 1 v n ~ ~ u

rrush

ipso facto

istinito:

da

je

to

su5tinsko

z ~ a c e n J e

te reCI.

¥ed:u-

tim, jasno je da

je

jedina moguea veza 1:;:meciu toga Je r:e

sto

istini o

i

toga da se

o

tome misli

na 1zvestan na<;m,

ta. sto

ovo drugo

treba da je

kriterijum

l

ogled prvoga.

d a b ~

se

uspostavilo da je tako, bilo bi nuzno da

se

u s p o s t ~ V l

m ~ t o d u n a

indukcije da se o onorne sto je istinito uvek rnish. na_ 1 z v ~ t a n

nacin.

Moderna

episternologija

je

izbegla

OVO

dugo 1

tesko

1Stra

zivanje po

cenu

pretpostavke, koja protivreci

sarnoj sebi,

da su

.

istina

i

kriterijum istine jedna

ista

stvar.

81.

To

je, dakle,

vrlo prirodna,

rnada sasvim pogresna,

pretpostavka da je za neku stvar biti istinita isto sto

i

biti opa-

zena l da se

o

njoj

rnisli

na izvestan nacin.

A posto,

iz razloga

koje smo

vee izneli,

cinjenica pretpostavljanja izgleda

uglavnorn stoji u istom odnosu prema miSljenju da su

stvan

dobre

kao sto

Cinjenica opa.Zanja

stoji prema

miSljenju

da su

one istinite l da postoje,

sasvim

je prirodno p r e t p o s t a v i t ~

da

je

za

neku stvar biti dobra identicno sa biti p r e t _ I ? o s t a v l ] ~ n ~

na izvestan

nacin. A

kada se jednom ova

koordmaCIJa

hten]a

1

saznanja

prihvati,

onda je

opet sasvim

prirodno da svaka ci-

imamo

oset l opazaj l da znamo neku stvar, da time podra-

zumevamo da

tvTdimo

ne samo

da

je

na5 urn saznajan vee

takode

da je ono sto on saznaje istinito. Nije opazeno da je

upotreba

tih

reci

takva

da je, ako je

neka stvar neistinita,

sama

ta

cinjenica

dovoljna

da

nam

pruzi opravdanje da

ka.Zemo

da

je ta osoba, koja

ka.Ze

da je opa.Za ili zna, ne opaia i ne zna a

da ne istra.Zujemo da li se l ne njeno duhovno stanje razli

kuje

rna u kom pogledu od onoga sto bi ono bilo da

je ona

opazila ili saznala tu stvar. Ovim poricanjem rni

ne

okrivlja-

vamo

tu osobu

za gre5ku

u introspekciji,

cak

i

da je postojala

takva

greska: mi

ne poricemo

da

je

ona bila svesna izvesnog

objekta, pa eak

ni

to da je njeno duhovno

stanje

bilo tacno

onakvo kakvo

je

ona

mislila

da

je; rni samo poricemo

da je

ob

jekat koga je ona bila

svesna

imao

izvesno svodstvo. Ali

.se

obicno

pretpostavlja, kad

tvrdimo da je neka

stvar

opa.Zena l

saznata,

da

time tvrdimo

samo jednu

cinjenicu; a po5to je, od

dve

cinjenice koje

stvarno

tvrdimo, postojanje

psiholoskog

stanja daleko

lakSe razlikovati,

pretpostavlja se da je

ono je-

dino

koje

mi

tvrdimo. tako se

do5l:o nato

da

se

na

opa.Zanje

i oset

gleda tako kao da oni oznacavaju izvesna duhovna stanja

i nista viSe; ovu gresku je

bilo utoliko lakse uciniti

jer se za

najcesee

duhbvno stanje

kome

dajemo ime koje ne podrazu-

meva da je njegov objeka:t istinit, naime za ma5tu, moze,

sa

izvesnom

verovatnocom,

pretpostaviti da se razlikuje

od

oseta

i opa.Zaja

ne samo svojstvom

svoga

objekta vee takode

i svo

jim

karakterom

kao duhovno stanje.

tako se

doslo n to da

se

pretpostavi

da

jedina razlika

izmeciu

opaianja i

ma8te,

kojom

se oni

rnogu

definisati, mora biti

cisto

psihicka razlika;

a kad bi ovo

zaista

bio slucaj, onda bi iz toga odmah sledovalo

da je

biti

istinit identicno

sa

biti

saznat

na izvestan

nacin;

po5to tVI·denje da

je

neka stvar

opazena izvesno

ukljucuje

i tvrcienje

da je ona

istinita, i ako, ipak, to

sto je ona

opa-

zena

znaci

samo

da duh

ima izvestan stav

prema njoj, onda

njena istina mora

biti

identicna sa

cinjenicom

da se na nju

gleda na

taj

nacin. Mo:Zemo, dakle,

pripisati

glediste

da biti

istinit

znaci

biti saznat na izvestan nacin

delirnicno

neuspehu

da

se opazi

da se

izvesne reCi,

za koje

se obicno

pretpostavlja

da ne oznacavaju nista

vise

sem

izvesnu

vrstu saznajnog sta-

nja,

u

stvari

takode odnose na

istinu predmeta takvih stanja.

a•

116

82. Sada cu

sa.Zeti

moje razmatranje prividnih

veza iz

meau volje i etickih stavova,

koje

na

izgled podupiru neodre-

aeno uverenje

da je ,ovo

je dobro

nekako identicno sa ,ovo

se hoce na izvestan nacin .

1)

Moze

se

tvrditi,

sa

priliCnim

izgledom istinitosti,

da

je,

samo

zato

sto

su

se

izvesne

stvari

prvobitno

htele,

ikad

doolo do

toga da uopste imamo eticka

uverenja. I

odvec

se

cesto

pretpostavljalo da je pokazati sta

7

vanje

onoga

sto

se hoce moglo biti

identicno sa etickim istra-

zivar_Ijem

o n o ~ ~ ~ t o

ddbro?

D ~ v o l j n o je jasno da to

dvoje

ne b1

moglo b1ti 1denticno,

mada

Je takoae

jasno

zasto

se sma-

t:aju

identicnim. Pi_tanj_e

,s ta je dobro?

brka

se

sa pitanjem

~ t a se

smatra

~ o ~ r - ~ 1 ? " } pitanje ,sta je istina? sa pitanjern

,sta se smatra

1stimtnn? 1z

dva glavna

razloga.

1) Jedan

od

~ j i h _je opsta

teSkoca

na

koju se nailazi

pri razlikovanju

onoga



je uzrok neke

stvari

isto sto

i

pokazati sta je

ta

stvar. Meau-

tim,

jedva

da je potrebno istaci

da to

nije

slucaj.

_ 2) ~ a k o a

se

moze tvrditi,

sa

izvesnim izgledom verovatnooh da

]e,

nn-

sliti

da

je

neka

stvar dobra i hteti

je na izvestan

nacin, sada

stvarno jedno

isto. Moramo,

meautim, razlikovati

izvesna mo

guca

znacenja

ovog tvraenja. Moze se priznati

da obicno, kad

mislimo

da je

neka

stvar

dobra,

imamo naroeit

stav

volje i l i

osecanja prema njoj;

i da mazda, kad je hocemo na

izvestan

naCin, uvek mislimo

da je ona

dobra.

Ali

i sama Cinjenica

da

mozemo

tako

da

razlikujemo pitanje da

li,

mada

jed.no

uvek

prati

drugo,

ipak to drugo ne prati uvek ono

prvo,

pokazuje da

te

dve

stvari

nisu, u

strogom

smislu, identicne.

Stvarno,

rna

sta

da

mislimo

pod voljom l

rna

kojim oblikom

volje,

cinjenica

koju podrazumevamo time

zasigurno

uvek ukljucuje

i

nesto

drugo

pored misljenja da je neka stvar

dobra; i stoga,

kada se

tvrdi

da

su

htenje

necega i

smatranje

toga necega

dobrim

identicni,

najvise sto se

moze

podrazumevati time

je da

ovaj

drugi element

u

volji

uvek

prati smatranje dobrim

i

uvek

je

pracen

time; a ovo je,

kao

sto

smo vee rekli, vrlo sumnjive

istinitosti. Ali

cak

i

da je to

strogo istinito,

cinjenica da se

te

dve stvari

mogu

razlikovati je kobna za pretpostavljenu

ko

ordinaciju

izmeau

volje

i saznavanja u onom smislu u

kome

se ta

pretpostavka

obicno cini. Jer

to

je samo u pogledu ovog

drugog elementa u volji, da se

htenje

razlikuje od saznavanj_a;

meautim samo

zbog

cinjenice da htenje, i l i neki

oblik htenJa,

ukljucuje saznanje

dobrote,

volja

moze da

ima

isti odnos

pre-

rna

etickim stavovima koji saznavanje

ima prema

metafizic

kim

stavovima. Prema tome,

cinjenica

htenja, kao celine.

tjo

ako

ukljucimo

u

njega element koji ga

cini

htenjem

i razli

kuje

ga

od

saznanja, nem

isti

odnos

prema etickim stavovima

koji saznanje ima prema

metafizickim.

Htenje

i

saznavanje

nisu naporedni nacini dozivljavanja, jer, samo ukoliko htenje

oznacava

slozenu cinjenicu

koja ukljucuje u sebe

jedinu iden-

ticnu prostu

cinjenicu

koja se podrazumeva

saznavanjem,

samo je

utoliko

htenje

naC:in

dozivljavanja.

.

Ali, (3) ako i

dopustimo

da

termini ,htenje

i

,volja

zamenjuju izraze

,smatranje

dobrim ,

mada je

izvesno

da

oni

to obicno

ne

Cine, jos uvek

ostaje

pitanje:

kakvu

bi

vezu

ta

cinjenica

uspostavila

izmeau htenja i etike?

Da l

bi istrazi-

sto

]e saznato od saznavanja

toga. Opa.Zeno

je da zaista ne

mogu_

s ~ n a t i nista

sto

je istinito

bez

saznavanja

toga.

I

tako,

z a t ~ sto Je,

kad

god

znam neku stvar

koja

je

istinita, izvesno

da ]e

ta stvar

saznata,

pretpostavlja

se

da

je

za

neku stvar

da bude uopste istinita

isto sto

je

za

nju

i

da bude saznata.

I

2)_

n i j ~

opa.Zeno da izvesne

reci za koje se

pretpostavlja da

oznacavaJu

samo

osobenu

vrstu

saznanja stvarno

t ko e ozna

cavaju da je objekat saznat kao istinit.

Tako,

ako se uzme da

.,opazanje

oznacava samo izvesnu

vrstu

duhovne cinjenice

onda_ j_e _ p_os_to je

::jen

o b j e ~ ~ t

u;rek istinit,

lako pretpostavitl

da

b1h

Ishmt

znac1

samo

b1h obJekat

duhovnog stanja te vr-

ste. I,

na slican

naCin,

lako je pretpostaviti da

se

biti uistini

~ ? ~ r o

_ r a z l i k u j ~ _od biti_lazno

srnatra

takvirn sarno u pogledu

CmJeruce

da

b1h

prvo

Jeste biti objekat

htenja koje

se razli

kuje od

htenja ciji

je

objekc:rt prividno dobro na isti nacin

na

koji se

o p ~ ~ n j e

(po ovoj

pretpostavci)

razlikuje od iluzije.

83. B1h dobro, dakle,

nije

identicno

sa biti objekat hte-

nja i i i osecanja na neki

nacin, niSta viSe nego

sto je biti istinit

~ d e n t i c n o

sa

biti

smatran

na

neki

nacin. Ali,

pretpostavimo

da

Je

_ov?.

u s v ~ j e ~ o : je

li ir:ak moguce

da

istra.Zivanje

prirode

volJe 1h osecanJa bude nuzan korak za

dokazivanje etickih

za

kljucaka?

Ako biti dobro i biti

objekat volje

nisu

identicni

onda

najvise

sto se

rnoze

tvrditi

u

pogledu

veze

dobrote sa

vO.:

ljom

je da

se ono

sto je dobra uvek takoae

i

hoce na izvestan

naCin, i

da je

ono

sto se

hoce

na izvestan

nacin

uvek

takoae

i

dobro.

I

moze

se reci da je

OVO

sve sto podrazumevaju

oni

metafizicki

pisci

koji tvrde da zasnivaju etiku na

rnetafizici

volje.

sta

bi sledovalo iz ove pretpostavke?

Jasno

je,

kad

bi 0110

sto

se

hoce na izvestan naein

bilo

takoae

uvek

i dobra,

da

bi

onda

cinjenica da

se

neka stvar

t a k ~

htela _bila k_riteri_jun:

njene

dobrote. Ali, da

bi se

uspo-

stavilo

da

]e

volJa kntenJurn dobrote, rnorarno biti u

stanju

da_poka.Zemo.

prv?

i odvOijeno

da

u velikorn

broju primera

u

koJima nalazuno IZvesnu

vrstu

volje

takode nalazimo i

da su

o b } e ~ t i te v o ~ j e dobri. <?nda bisrno, rnozda, bili u

pravu

da za

~ l J U C m l o

da Je, u

nekohko slucajeva

u

kojima nije

ocito da l

]e neka stvar dobra

l

ne

ali

je

ocito

da se ona

htela na tra-

zeni nacin,

ta

stvar

stvarno dobra, jer ima svojstvo

za

koje

smo

nasli

u

svim

ostalim

slucajevirna

da

je praceno

dobrotom.

118

Pozivanje na volju mozda bi, onda,

bilo

korisno

kraju

na-

sih etickih

istraZivanja,

poStO

smo vee

bili U StailJU

da PO:ka

zemo,

nezavisno,

za ogrornan broj raznih

predrneta

da su z r u . s ~ a

dobri i u kom stepenu su dobri. Ali

cak

i protiv ove moguce

korisnosti

moze

se

istaci 12 da je

nernoguce videti

zasto to

ne bi bilo

isto

tako

lako (a

to bi

zaista

bio i sigurniji

nacin)

dokazati da

je

stvar 0 kojoj

je

rec

dobra

istirn

m ~ t o d i m

koje

119

da su oni pod

uticajem ideje

da je ,dobrota identicna sa ,biti

predrnet volje .

Oni ne priznaju da je pitanje ,sta je dobro'?"

razliCito od pitanja ,sta se hoce na izvestan nacin? . Tako, na

primer, Grin ka:Ze ,opsta

karakteristika

dobrog

je da

ono za

dovoljava

neku

zelju

33

•

Akd

uzmemo ovaj iskaz strogo,

bn

oCigledno

tvrdi da dobre

stvari

nernaju

zajednicki

nikakvu

ka-

rakteristiku, izuzev da one zadovoljavaju neku zelju - dakle,



srno upotrebili u dokazivanju da

su

ostale stvan

dobre,

kao

i pozivanjem na taj na5

kriterijum;

i (2) da cemo, ako _? Z:

biljno zalozimo da

pronaaemo

koje

su

stvari dob:e, zaklJ_l Cltl

da

irnamo razloga

da

mislimo

(kao sto

ce

se

. v i ~ e t r .

u g.laVl.

yl)

da

one nemaju

nik kvo

drugo svojstvo, koJe Je zaJedmck?

i svojstveno njirna, izuzev njihove

dobrote

- da, u stvan,

nerna

kriterijurna dobrote. . . . . . .

84.

Ali razrnatrati da li ikakav oblik volJe Jeste ih mJe

kriterijurn dobrote

je

sasvirn

nepotrebno

za nasu ~ v r ~ l U o v ~ e ,

jer nijedan od onih

pisaca

koji su tvrdili. da zasmvaJU SVOJU

etiku na

istrazivanju

volje nije

nikad pnznavao

p o ~ e b ~ da

doka:Ze neposredno i nezavisno da

su

dobre sve stvan k _ ? J ~ se

hoce na izvestan

nacin.

Ti pisci ne cine nikakav pokusaJ da

pokazu

da je

volja

kriterijurn dobrote;

i

nikakav j a ~

d o ~ a z

ne

bi se rnogao dati

da

oni ne uviaaju

d

je ~ v o , u naJbOlJem

s1ucaju,

sve

sto bi ona rnogla da bude. ~ a o s t ~ srno ma.Iopre

istakli.

da

bisrno rnogli

da

tvrdirno da

Je

sve sto

se

hoce

r ; ~

i z v e s t ~ n naCin takode i dobro, rnorarno

na

prvom rnestu. b1t1

u stanju

da

doka:Zerno da izvesne stvari irnaju

jedno

s v o ~ s t v o

..

dobrotu i

date

iste stvari takode irnaju i ono drugo svo.]stvo

da se one

hoce

na izvestan naCin. I drugo,

moramo

biti u

stanju

da poka:Zemo to u vrlo velikom broju primera, da bismo i.mali

pravo da tra:Zimo

ikakav

pristanak na stav

da

ova

dva

s v o ~ s t : v < :

uvek prate jedno drugo; ali, cak i posto bismo .to__P?kazah, ]OS

uvek bi

bilo

surrmjivo da li

je

opravdano zaklJUClti da se ne:

sto

desava

..

uvek zato

sto

se ono ,obicno desava, i bilo bl

gotovo izvesno

da

bi

taj

sUIIlnjivi princip bio

b e s ~ o ~ s t a n .

upravo pitanje na

koje

je p_osao etike

da o d g ~ w o n

Je

ovo pl-

tanje: koje su

stvari

dobre;

1

dokle

god

h e d C ? n l Z ~

b u ~ e

zadr:

zao svoju sadasnju popularnost, mora se pnznab

da

ce or:-o

dalje ostati

pitanje

o kome

jedva

da irna ikakvog

slaganJa

1

koje

stoga iziskuje najpa:Zljivije i s p i t i v a ~ j e . Prerna.

o r r : ~ .

naJ-

veci i najtezi deo etickog posla rnorao

b1.

se prvc: 1 ~ ~ s 1 h pre

nerro sto bisrno irnaH opravdanje da

tvrd1mo da

Je 1sta knte-

r i j ~ m

dobrote.

Ako bi,

pak, biti

predmet volje .na

i ~ v e s a n

na -

cin

bilo

identicno sa biti dobro, onda bisrno zrusta 1rnah pravo

da pocnerno svoja eticka istraZivanja istra:Zivanjer;.: sta se. ~ { : ~

na trazeni nacin. Cinjenica da

je

ovo nacin

na

kOJl m e t a f J Z l C ~ l

pisci poCinju svoja

istrazivanja

izgleda da konaeno pokazuJe

cak ni tu da su

dobre.

A ovo sarno

moze

biti slucaj ako

je

biti

dobro identicno sa zadovoljavati zelju, ako je ,dobro samo

drugi

izraz

za

,zadovoljava zelju". Jasniji

primer

naturali-

sticke gre8ke

ne bi bio moguc. A

taj

iskaz ne mozemo srnatrati

slucajnom

verbalnorn

greskorn

koja:

ne

utice na

valjanost

Gri-

novog glavnog argumenta. Jer on nigde ne daje nikakav raz-

log, niti se trudi da da ikakav razlog,

za

verovanje da

je

iSta

dobro

rna u korn

srnislu

izuzev sto je to ono sto bi

zadovoljilo

posebnu vrstu zelje - vrstu zelje

za

koju on pokusava: da do

ka:Ze

da je

zelja rnoralnog vr5ioca. Jedna nesrecna

alternativa

je

pred nama. Takvo

rasuaivanje dalo bi

dobre ·razloge za

nje-

gove

zakljucke

ako, i sarno ako,

jeste

identicno biti dobro

i

biti zeljen

na

izvestan

naCin; a u torn slucaju, kao sto srno

videli u glavi I, njegorvi zakljucci

ne

bi bili eticki. 8 druge

strane, ako to dvoje nije

identicno,

njegovi zakljucci rnogu biti

eticki, pa

rnogu

cak biti i ispravni, ali

narn

on onda nije dao

ni jedan jedini

razlog

da

verujerno

u

njih.

Stvar

za

koju

se

od naucne etike trazi da

je

doka:Ze, nairne,

da

su izvesne stvari

zaista dobre, on

je

pretposta·vio u samom pocetku svojorn

pretpostavkom da

su

stvari koje se hoce na izvestan nacin uvek

dobre. Stoga mozerno osecati

isto toliko

postovanja prema

Grinovirn zakljuccirna koliko i prema

zakljuccima

rna

kog

drugog coveka koji narn iznosi svoja

eticka

uverenja; ali, da su

Grinovi argurnenti takvi da nam daju ikakav razlog da sma-

trarno da su Glinova uverenja verovatno tacnija od uverenja

rna kog drugog coveka, mora se jasno poreci. Grinov Uvod U

etiku isto j e toliko daleko

od

toga

kao

i g. Spenserovi odaci

etike da pruzi

i

najrnanji doprinos resenju

etickih problema.

85.

Glavni

cilj

ove glave

bio

je da

pokaze da

rnetafi

zika,

shvacena kao

izucavanje pretpostavljene

natculne stvar-

nosti, ne rnoze irnati

nikakve

logicke veze

sa odgovorom na

osnovno eticko pitanje ,s ta je dobro sarno

po

sebi?". Da je ovo

tako, sleduje jasno iz

zakljucaka

glave I

da

,.dobro" oznacava

krajnji, nerasclanljiv predikat;

ali ova istina

je tako siste-

matski

zanernarivana

da je

izgledalo vredno

pr'etresti

i raz·

likovati u pojedinostirna glavne odnose koji postoje, se

pretpostavljalo da

postoje,

izrnedu

metafizike i

etike.

U

-tu

33 Uvod etiku, str. 178.

12

svrhu

sam

istakao: (1) da metafizika moze da bude od

uticaja

na pr kticnu

t i ku na pitanje ,sta

treba da

cinimo? utoliko

ukoliko je

ona

u stanju da nam ka:le

kakva

ce biti buduca dej

stva nase radnje:

ali ono

sto ona ne

moze da

nam

ka:le

je da

i

su

ta

dejstva dobra l rdava sama po sebi. Jedna posebna

vrsta metafizicke doktrine,

koja

je cesto usvojena,

nesumnjivo

ima

takav

uticaj

na

pr kticnu etiku; jer, ako je istina da je

121

sluca;ju

ne

maze

pitanje

da l

je objekat istinit biti identicno

sa

pitanjem

kako se on saznaje da l je uopste saznat;' z

ovoga sleduje da,

cak

i da

je

stav

,avo je

dobro uvek objeE:at

izvesne vrste

volje

l osecanja, istinitost tooa stava ni u

kom

se slucaju

ne

bi

mogla uspastaviti

d o k a z i v a ~ j e m

da je on

nji

hov

objekat;

jos

daleko

manje moze i

sam

taj stav biti iden

tican sa stavom da je njegov predmet objekat

htenja

l volje

(77-84).



jedina stvarnost vecno,

nemenljivo

apsolutno, onda

sleduje

da

nikakve nase radnje ne mogu imati nikakvo stvarno

dejstvo,

i

da stoga nikakav pr ktic n stav ne

moze biti i s t i n ~ t

Isti

zakljucak sleduje i iz

etickog stava,

koji se obicno zdru:luje

sa tim rnetafizickim stavorn - naime, da je ta vecna stvarnost

takode

i jedino dobro (68). (2)

Da

metafizicki pisci

koji ne

opazaju

malopre pomenutu protivrecnost izmedu

svakog

pr k-

ticnog

stava

i

tvrdenja

da je

vecna

stvarnost

jedino

dobro, ce

sto brkaju

stav

da je

jedna

pojedinacna postojeca stvar dobra

sa

stavorn

da

bi

postojanje

te

vrste stvari bilo

dobro

gde god

se desilo. Za dokaz prvog stava metafizika bi mogla biti od

va:lnosti time sto

bi

pokazala da ta stvar postoji ali za

dokaz

drugog

stava

ona je bez ikakve va:lnosti: ona

samo

mo:le

da

vrsi

psihoLosku funk.ciju da

sugerise

stvari koje bi mogle

biti

od vrednosti - ali tu

funkciju

bi bolje izvrsilo cisto ma5tanje

(69-71).

Ali

najvazniji izvor pretpostavke da

je

metafizika

od

vaznosti za etiku izgleda da je pretpostavka da ,dobro mor

oznacavati neko stvarno svojstvo stvari - pretpostavka koja

je

uglavnom

prouzrokovana dvema pogresnim

doktrinama od

kojih je prva Logicka

a druga

epistemoLoska. Stoga

sam (3)

pretresao Logicku

doktrinu da svi stavovi tvrde

postojanje od

nosa

izmedu

postojeeih

stvari; i istakao sam da

su

izjednaca

vanja

etickih stavova sa

prirodnim

zakonima l sa narede

njima

primeri te logicke greske (72-76).

I najzad

sam pre

tresao

epistemolosku doktrinu da je biti dobra ravno biti

predmet volje ili osecanja

na

neki osoben

nacin;

doktrinu koja

crpe podrsku iz slicne

greske koju

je Kant

smatrao glavnom

tackom svoga sistema i

koja

je naisla

na

ogromno

sirok pri

jern

-

pogresno

glediste

da

je

biti

,istinit

ili ,stvaran

isto

sto i biti smatran

na

osoben nacin, tj. biti predmet misli na

QSOben

nacin. U

OVOj diskusiji glavne

tacke na

koje

zelim

da

skrenem pa:lnju su ave: a) htenje i osecanje nisu slicni sazna

nju

na

nacin koji

je

pretpostavljen; jer, ukoliko te reci ozna

cavaju stav duha prema objektu, oni su sami

samo

primeri

saznanja; oni se samo razlikuju u pogledu vrste objekta koji

saznaju

i u

pogledu ostalih duhovnih

pratilaca takvih sazna

vanja;

b) objekat saznanja rnoramo univerzalno razlikovati

od

saznanja

ciji je on

objekat;

otuda proizlazi

da

ni u kom

GLAVA V

ETIKA U ODNOSU NA PONASANJE

123

tvrdenjem

da osno·vni plincipi

etike

moraju biti samooeevidni.

Ali rni je

stalo

do toga da

se

ovaj

izraz

ne shvati pogre5no.

Izraz

,samoocevidan

znaci

stvarno da je stav koji je tako

nazvan ocevidan l

istinit prosto

sam po sebi, da on

nije

za

kljucak

izveden ni

iz

kakvog drugog

stava. Taj izraz ne znaci

da je

takav

stav

istinit

zato sto

je ocevidan varna, meni l ce

lom covecanstvu,

zato

sto, drugim recima,

nama

izgleda da

je

istinit. To sto neki stav izgleda da je istinit, ne moze

nikad



86

U ovoj

glavi

opet

imamo

da

preduzmemo velik

ko-

rak u etickom metodu. Moja diskusija dosad imala je dva

glavna

dela.

u prvom delu

poku.Sao sam da poka.Zem

sta ,do-

bro

·

pridev ,dobro - znaci

Ovo je

prva

tacka koja

se

mora

resiti

u svakom

izlaganju

etike ciji je cilj

da bude

si

stematsko. Potrebno je da znamo ovo, da znamo sta znaci do

bro,

pre

nego sto• mozemo

da se upustimo

u razmatranje

sta

je dobro -

koje su stvari l

osobine dohre. Potrebno

je

da to

znamo

iz

dva

razloga. Prvi razlog je taj

sto

je

,dobro

pojam

od koga

zavisi cela etika.

Ne

mozemo

se nadati da razumemo

sta podrazumevamo

kad

kazemo ovo

je

dobro l to

je dobro

dok

ne shvatimo sasvim jasno ne samo sta je ,ovo

ili

,to ·

(a

to nam

prirodne

nauke

i filozofija mogu reei) vee takode

i

sta podrazumevamo time

sto

ih

nazivamo

dobrim,

a

ta stvar

je ostavljena sarno za etiku. Ako u pogledu ove tacke nismo

sasvim

jasni,

nase

eticko rasudivanje

uvek

ee biti sklono

da

bude

pogre5no. Mislieemo

da dokazujemo da je neka stvar

,dobra

kad u stvari samo

dokazujemo da je ona

nesto drugo;

jer,

ako

ne

znamo sta

,dobro znaci, ako

ne znamo sta

se

podra-

zumeva tim samim pojmom, za razliku od onoga sta se podra-

zumeva

rna

kojim drugim

pojmom, neeemo biti u

stanju

da

znamo kada se

bavimo

tim

a

kada

necirn

drugim,

koje mozda

lici na to, ali ipak nije isto. A drugi razlog zasto treba da re-

simo

pre

svega pitanje ,sta

dobro

znaci?

je taj

sto je

to stvar

metoda. Taj razlog lezi u

tome

sto nikad ne mozemo znati na

kakvom dokaznom sredstvu

pociva

neki

eticki stav ako

ne

znamo·

prirodu pojma koji cini taj

stav

etickim. Ne

mozemo

reei

sta

je moguee u pogledu dokaza u prilog jednog suda da

je ovo

l

to dobro

l protiv nekog drugog suda da

je

,ovo

l to

rdavo

dok

ne

shvatimo

sta

mora uvek da bude priroda

takvih sudova.

Stvarno,

iz znacenja

dobrog

i

rdavog sleduje

da

su

svi takvi stavovi, da se izrazimo Kantovim terrninom,

.,sinteticni : svi oni

na kraju moraju

pocivati

na nekom stavu

koji

se prosto

mora

usvojiti l

odbaciti,

koji

se

ne

moze lo

gicki izvesti

ni

iz

kakvog drugog

stava.

Ovaj rezultat, koji

sleduje

iz na5eg

prvog

istrazivarija, moze

se

drukCije izraziti

biti

valjan argument

da

je

on

zaista

istinit. Tvrdenjem da je

neki stav

sa:moocevidan, rni hoeemo

da

ka.Zem6

da

to, sto

on

izgleda takav nama, nije razlog

zbog

koga je on istinit:

jer rni

tvrdimo da on apsolutno nema

razloga.

On

ne

bi

bio

samooee

vidan stav ako bismo mogli reei za njega: ne mogu da m.islim

drukcije,

i

zato je

on istinit. Jer onda njegova ociglednos.t

l

njegov

dokaz

ne bi

lezao u sarnom

njemu,

vee u

necemu

dru-

gom, naime u na5em uverenju u njega. To sto on izgleda isti

nit nama, mo2:e

zaista biti uzrok

da

ga tvrd.imo,

l razlog

za

sto rn.islimo l kazemo da je on istinit; ali razlog u ovom smi-

slu

je

nesto sasvirn drukcije od logickog razloga,

l

razloga

za5to

je

nei3to

istinito.

StaviSe,

to nije razlog za istu stvar.

OCiglednost nekog stava za nas je samo razlog za nase smatra-

nje

da je on istinit;

dok

logicki razlog,

l razlog

u srnislu u

kome

samoocevidni

stavovi nemaju

razloga, jeste razlog za5to

sam

st v

mora

biti

istinit,

a

ne

za5to

ga

rni

smatramo istini-

tim.

Dalje,

to

sto je

neki

stav ocigledan

nama, moze

da

bude

ne

samo

razlog za5to

ga

mi

smatramo takvim l

ga tvrdimo.

vee to moze da bude i razlog zasto

treba

da ga srnatramo tak-

vim l da ga

tvrdimo. Ali razlog, i u ovom srn.islu,

nije

logicki

razlog za istinu

stava,

mada je on

logicki

razlog za ispravnost

naseg usvajanja

toga

stava.

Ali u nasem

obicnom

jeziku o.va

tri znacenja

,.razloga

stalno

se

brkaju kad

god ka.Zemo ,imam

razloga

za rnisljenje

da je

to

istinito . Ali je

apsolutno

bitno,

da bismo

imali

jasne pojmove o etici ili, stvamo, rna o kojoj

drugoj, a narocito filozofskoj nauci, da razlikujemo izmedu

njih.

Kada,

prema

tome, govorim o

intuicionistickom

hedo-

nizmu,

ne

sme se shvatiti da podrazumevarn da je moje pori-

canje

da je

,zadovoljstvo

jedino dobro

zasnovano

na

mojoj

intuiciji

o pogresnosti to:ga stava. Moja intuicija o njegovoj

pogresnosti

je zaista moj razlog sto smatram i izjavljujem da

je neistinit; ona

je

zaista jedini

valjan razlog

za takav

moj

postupak.

Ali tako

je

ba5 zato

sto

nem logickog razloga za

njega, jer nerna pravog dokaza

ni

razloga

koji

pokazuju

nje-

govu pogre5nost, vee on to sam sobom cini. On je neistinit zato

sto je neistinit, a drugog razloga nema; ali

ja izj vljujem

da

je on neistinit jer je njegova neistinitost

ocigledna

meni,

smatram

da je

to dovoljan

razlog

za to

rnoje tvrdenje. Stoga

124

ne smemo gledati na

intuiciju

kao

da je

ona

alternativa rasu

divanju. NiSta uopste

ne

moze da zauzme mesto

razloga

za

istinu ma kog stava; intuicija samo moze da pl1lZi razlog za

smatranje da je neki stav istinit; ali ona ovo mora ciniti kad

je neki

stav

samoocevidan, kada, u

stvari, nema

razloga

koji

dokazuju njegovu istinu.

87

Toliko, dakle, za prvi

korak

u

nasem

etickom me

todu, korak

koji

je uspostavio da

je

dobro dobro i nista drugo,

125

5 7 = 25 Pa tako i u etici, ako nademo, kao sto sino i na8li,

da je

,pozeljno

pobrkano sa ,zeljeno , l da je ,cilj pobrkan

sa

,sredstvom , onda

nas ne

mora brinuti sto se oni koji

su

ucinili te greske ne sla:Zu s nama. Jedina razlika je ta sto je u

etici, zbog slozenosti

njenog

predmeta, rnnogo teze

uveriti

ikoga da

je

ucinio gresku l da ta greska utice na

njegov

rezultat.

U

ovom drugom delu

moga

predmeta

-

delu

koji

se



i da je naturalizarn gre8ka. Drugi korak je uzet kad smo po

celi da

razmatramo

predlozene samoocevidne principe etike.

U ovom drugom delu.

oslanjajuci

se

na

nas

rezultat

da

dobro

znaci dobro, poceli

smo pretresanje stavova koji tvrde da je

takva

i takva stvar ili osobina

dobra l

da

je

takav i takav

pojam dobar.

Takve

vrste je bio

i

princip intuicionistickog l

etickog

hedonizma

- princip

da

je ,zadovoljstvo jedino

do

bro . Sledujuci metodu

koji je uspostavljen nasom prvom

di

skusijom,

tvrdio sam da

je

neistina

toga

stava

samoocevidna.

Nisam mogao da uCinim nista da dokazem da je on neistinit;

samo

sam

mogao

da

poka:Zem, onoliko jasno koliko je moguce,

sta on

znaci i

kako on

protivreci

ostalim stavovima koji

izgle

daju podjednako istiniti. Moja jedina svrha u svemu tome bila

je, naravno, da ubedim. Ali, cak

i

ako

sam

ubedio, to ne do

kazuje

da smo mi u pravu.

To

opravdava nase misljenje da

smo u

pravu;

ali

je ipak

moguce

da

gresimo. Medutim,

jednom

stvari

mo:Zemo se opravdano ponositi. Mozemo se ponositi time

sto smo bili u boljoj mogucnosti da odgovorimo tacno na na8e

pitanje nego sto su bili Bentam, Mil, SidZvik i ostali koji su

narn protivrecili. Jer rni smo dokazali da oni cak

nisu

ni po

stavili sebi pitanje

za koje

su smatrali

da su na

njega

odgovo

rili. Oni su ga pobrkali sa jednim

drugim

pitanjem; stoga nije

nikakvo

cudo sto je

njihov

odgovor drukciji od naseg. Moramo

biti sasvim sigurni da

je

postavljeno

isto pitanje pre nego

sto

se trudimo

oko razlicitih odgovora

datih

na njega. Ukoliko

znarno, ceo svet

bi

se slozio s nama

kad bi

jasno shvatio pi

tanje o korne trazimo njegove glasove. Izvesno je da srno, u

svima onim slucajevima u

kojima smo

na8li razliku u miSlje

nju,

takode

nasli i

da pitanje nije

bilo

jasno

shvaceno. Mada,

dakle,

ne

mozemo dokazati da smo u pravu,

ipak imamo raz

loga

da verujemo dace

svako, ako

ne

gresi 0

tome

sta

stvarno

rnisli, misliti isto

kao

mi. To je kao sa zbirom u matematici.

Ako nademo ocitu gre8ku u

sabiranju, onda

nas

ne iznenaduje

niti

uznemirava da je

onaj koji je uCinio tu gresku dobio

drukciji rezultat

od naseg. Mi mislimo da ce on

priznati

da je

njegov rezultat pogresan ako mu se

uka:Ze

na njegovu gresku.

Na

primer,

ako

covek

ima da

sabere 5 7

9,

necemo se

cu

diti sto

je

njegov zbir

34

ako

je

poceo time sto

je

zakljucio

d

bavi pitanjem ,sta je dobro samo

po

sebi? - do sada sam

samo pokusao da uspostavim jedan odreden rezultat,

i to

ne

gativan:

da

zadovoljstvo

nije

jedino dobro. Ovaj rezultat, ako

je

tacan, opovrgava

polovinu,

l

i vise od polovine,

etickih

teorija koje

su

ikad

zastupane, pa je, stoga, ne bez va:Znosti.

Ali ce uskoro

biti potrebno da se

pozabavimo

pozitivno pita

njem:

koje

su

stvari

dobre i do kog stepena?

88

Ali pre nego sto se upustimo u tu diskusiju, predla

zem da se prvo pozabavimo trecom

vrstom

etickog pitanja

pitanjem:

sta

treba da

cinimo?

Odgovaranje na ovo

pitanje sacinjava treci

veliki deo etic

kog istra:Zivanja; njegovu

prirodu

smo ukratko objasnili u

glavi I (§§ 15-17).

On

unosi u etiku, kao

sto

smo u toj glavi

istakli, sasvim novo pitanje - pitanje koje su stvari povezane

kao

uzroci

Sa onim

sto

je

dobro samo po

sebi;

n

ovo

pitanje

mo2e se

samo

odgovoriti

sasvim

novim

metodom

-

metodom

empirijskog istrazivanja, pomocu koga se iznalaze uzrocii u

ostalim naukama. Pitati kakvu vrstu radnji treba da vrsimo,

l koja

je vrsta

ponasanja

ispravna,

jeste pitati

kakvu ce

vr

stu

posledica

takva radnj

a i ponasan j e proizvesti . Ni na j edno

pitanje

u

prakticnoj

etici

ne

moze

se

odgovoriti izuzev uzroc:

nim uopstenjem. Sva takva pitanja takoae obuhvataju pravi

eticki

sud

- sud da su izvesne posledice bolje, po sebi,

nego

druge.

Ali ti sudovi tvr e da

su

te bolje stvari

posledice -

da

su uzrocno povezane

sa

radnjama o kojirna je rec. Svaki sud

u prakticnoj etici moze

se

svesti na oblik: ovo je

uzrok

te do

bre stvari.

89 Da

pitanja:

sta

je ispravno?

sta

je moja du2nost?

sta

treba da

cinim?

pripadaju

iskljuCivo ovoj trecoj

grani

etickog

istra:Zivanja prva je tacka na koju zelirn

da

skrenem pa:Znju.

Zelim da

poka:Zem da

su

svi moralni

zakoni samo tvrdenja

da

ce izvesne vrste radnji imati dobre posledice. Upravo glediSte

·suprotno ovom obicno

je

preovladivalo u etici. Za

,ispravno

i

,korisno

obicno

se

pretpostavljalo

da

bar mogu

da budu

u

opreci

jedno

s drugim, i

da

su, u svakorn slucaju, bitno razli

citi.. Bilo je

karakteristicno za

izvesnu skolu moralista, kao i

za rnoralni zdrav razum, da izjavljuju da cilj nikad ne moze

da opravda

sredstva. Ono

sto

zelim

prvo

da

istaknem jeste da

126

,,ispravno" ne moze znaciti niSta

d r u ~ o s e ~ -

,uzrok d o b : o ~ r ; ~

zultata , i da je

ono,

prema tome, 1 d ~ n h c n o sa. k o n ~ ~ u m

,

otuda sleduje da ce cilj uvek opravdati s r e ~ s t v a 1 da

n } J e d ~ ~

radnja koja nije

opravdana

svojim r e z u l t a ~ . 1 m a

ne

: n ~ e

b1:

1

ispravna.

Da

moze

da

postoji

istinit stav kOJl se s a ? p s t ~ v a .tvr:

denjem ,cilj nece opravdati sre.dstva·· potpuno p n ~ n a J e m .

all

moramo prvo

pokazati da

je

u

]ednom. drugom

sr::uslu, srn:slu

daleko

osnovnijem za eticku

teoriju, taJ

stav

sasv1r:n

P ~ ~ e s a n

127

Nasa

,du.Znost", stoga, moze se

samo

definisati

kao ona

radnja

koja

ce prouzrokovati da

postoji

vise dobra u vasioni

nego

sto

ce

to uraditi

rna

koja

moguca

alternativa.

A

ono sto

je

,ispravno

ili

,moralno dopustljivo samo

se

razlikuje od

:p je

kao

ono

sto

nece

prouzrokovati manje dobra

nego rna

koja

moguca

alternativa. Kada,

prema

tome, etika

tvrdi da su

izve

sni

naCini

delanja ,duinosti , ona time hTdi

da ce

delanje

na

te nacine

uvek proizvesti najveci

moguCi zbir dobra. Akio

narn



Da je tvrdenje

,moralno

sam

o b a v ~ z a : 1

da 1 ~ v r s n ~ o v ~

radnju identicno

sa tvrdenjem ,ova radn]a ce prmzvesh naJ

ve6i mo uci iznos

dobra

u vasioni", vee

je ukratko

pokazano

u glavi (§17); ali

je vaino

istaci

da

je i ~ v e s ~ o s t v ? v ~ . o s r _ : o v . n e

tacke dokailjiva.

Ovo se, mozda, moze naJl;>ol]e ucm;th ?ceV1d

nim

na

sledeCi naCin. Jasno je, kad tvrd1m? da J ~ 1 ~ v e s 3 1 a

radnja

nasa apsolutna duznost,

da

time

tvrdnno

da Je l Z V r S ~ -

nje te radnje,

u

to vreme, jedinstveno u_ P ? g l e ~ u .

v.:ednostl.

Ali

nijedna radnja s h ~ d n a d ~ n ? s t i ne

moze 1mah

J e ? m s t v e n ~

vrednost u smislu da Je ona Jedma stvar

v r e ? n _ o s t ~

u svetu,

jer u

tom

slueaju,

svaka takva radnja

b1la

b1 Jed.ma dobra

stv'ar.

sto je

oCita protivrecnost. I iz istog razloga.

] e n ~ v v r ~ d

nost 'ne moze

biti

jedinstvena u

smislu

da

?na ~ r n a

V1Se

trinsicne vrednosti nego ista drugo

u sve u;

J er b1 onda s v ~ k t

Cin

duznosti

bid najbolja stvar

u svetu,

sto ]e takode prohv-

recnost. Ona, stoga, rnoze

biti jedinstvena

samo

u sm1slu

da

ce ceo svet biti

bolji ako

ona bude iz\:rsena ne.go ~ k o se

: p r ~ -

duzme

ikakva druga moguca alternatlva. p 1 t a 1 J ~

vda h Je

to

tako,

ne

zavisi

samo

od

pitanja njene

vlashte

n ~ t n n s 1 c ~ ~ . vred-

nosti. Jer

svaka radnja

ce takode imati p o ~ l e d 1 c e .razhc1te

_od

posledica

svake druge radnje,

i

ako

rna

k o ~ a ?d hh

posled}ca

ima intrinsicnu

vrednost,

njena vrednost

Je 1sto

tako vazna

za

ukupnu dobrotu

vasione

kao

i

ona njenog u z r o ~ a .

Stvarno

je

ocevidno,

rna kolika da je v r e ? n ~ s t n e ~ e radnJe

same. PC?

sebi,

da

ipak, zbog

njenog p o : > t o ~ a n J a , .

z ~ 1 r

~ o b r a

u vaswm

moze da

bude

manji nego sto

b1 blO

da Je lZVrsena ~ e k a druga

radnja

od manje intlinsicne vrednosti. Ali r e ~ i

d ~ .

Je ~ ; o . s l u ~

caj

je

isto

sto

i

reci

da

bi

bilo

bo1je

da

.ta r a d n ~ ~

m]e ucm]ena,

a ovo je, opet, ocigledno ravno tvrdenJU .da m ~ e t r e ~ a ~ o ?a

se

ona uradi

_

da ona nije bila

ono sto Je ?':lznost lZlSkiVala.

Fiat iustitia ruat caelum"3

4

moze

s ~ C ?

b1t 1_ o p r a v d ~ n o raz:

iogom

da

vr5enjem

pravde

vasiona dob1Ja.

V1Se n ~ g ?

sto ~ u b 1

padanjem neba. Moguce je, naravno, da e ovo IShna; ah,. u

svakom slucaju,

tvrditi

da je

pravda

duznost, uprkos takv1m

posledicama, jeste

tvrditi

da je ovo istina.

; ; ;

Neka

pobedi

pravda,

rna nebo palo. -

Prim prev

se kaie da je

,ne

ubij duinost, time nam je

recerw

da

delo,

rna sta ono bilo, koje se naziva ubistvom, neee ni pod

kakvim

okolnostirna

prouzrokovati

da u vasioni postoji onoliko do

bra

koliko

ga

ima kad

se

ono

izbegava.

90

Ali,

ako

se ovo

plizna,

nekoliko vrlo

vainih

posle

dica sleduje u

pogledu

odnosa

etike

prema

ponasanju.

(1)

Jasno

je da nijedan

moralni zakon nije

samooce

vidan, kao sto je obieno

smatrala

intuicionisticka skola mo-

ralista.

Intuicijsko

glediste

etike

sastoji se u

pretpostavci

da

se

izvesna

pravila, koja

kazu da izvesne radnje

uvek

treba

ciniti

izostaviti, mogu

uzeti

kao samoocevidne

premise.

Ja

sam pokazao u pogledu sudova o onome sto je dobro samo po

sebi da

je

to

slucaj;

nikakav

razlog

ne

moze da se da

za njih.

Ali sustina intuicionizma je u tome

sto

pretpostavlja da su i

pravila 0

de lanju

tvrdenja ne 0 tome sta treba da bude

vee

0

tome sta treba

da

cinimo

- u istom smislu intuitivno izve

sna.

Izgled

verovatnosti dala

je

ovom

glediStu

cinjenica da mi

nesumnjivo

donosimo

neposredne sudove da

su izvesne

radnje

obavezne i1i

neispravne: i tako

smo cesto

intuitivno

sigurni u

to sta

narn

je duznost, u psiholoskom smislu. Ali, ipak, ti su-

dovi

nisu

samoocevidni i

ne mogu se

uzeti

kao

eticke

premise

jer, kao sto je sada pokazano, oni se

mogu

potvrditi l o.po

vrgnuti istraiivanjem uzroka

i posledica.

Zaista je

moguce

da

su neke

od na5ih neposrednih intuicija: istinite; ali, posto ono

sto saznajemo

intuicijom,

ono sto

nam

savest

ka:le, jeste da ce

izvesne

radnje

uvek proizvesti

najveci

moguci

zbir

dobroga

pod

datim

okolnostima,

to je

jasno da se

mogu dati

razlozi koji

ce pokazati

da

li su iskazi

~ a v e s t i

tacni l pogresni.

91 (2)

Da

bi

se pokazalo da

je

neka

radnja

duznost,

potrebno je znati

koji

su

ostali uslovi

koji

ce,

zdruzeno sa

njom,

odrediti njene

posledice;

znati

tacna sta ce

biti

posle

dica

tih

uslova; i

znati sve

dogadaje

na koje

ce

na neki nacin

dejstvovati na5a radnja tokom beskonacne buducnosti. Morarno

irnati sve ovo

uzrocno znanje,

i dalje,

moramo znati

tacno

ste-

pen vrednosti kako same te radnje

tako

i

svih tih

posledica;

i

moramo biti

u

stanju da

odredimo

kako

ce one,

zajedno sa

ostalim stvarirna u vasioni, uticati na vrednost vasione kao or-

ganske

celine. I

ne samo

to, vee

moramo takode

irnati i sve to

128

znanje

u pogledu posledica

svake

moguce ~ l t e r n a t i v _ e ; i

zatim

moramo biti

u

stanju da

ocenimo

p o r e d ~ n J e m ~ a . u k _ n p : l ~

vrednost

koja

proistice iz

postojanja

radnJe. o

koJOJ _Je rec

b1h

veca od vrednosti koju bi proizvela rna

kop

od ov1h_ a l t e r r ; ~

tiva. Ali

je

ocigledno

da je samo nase

uzrocno zna:nJe suv1se

nepotpuno da

bismo

ikad

mogli

biti sigurni

.u taJ rezultat.

Sledstveno tome

sleduje da

nikad nemamo n:_kakvog. razloga

da

pretpostavimo da

je neka radnja n ~ a

duz:nost: m k ~ t;e

129

o najboljoj

mogucoj radnji

kao na5oj du.Znosti,

mi mislimo

pod

tim terrninom

rna

na

koju

radnju koju

nikakva

druga

znana okolnost

ne

bi

sprecila

pod uslovom da smo imali ideju

o njoj. Ova upotreba toga termina

je

u saglasnosti

sa

uobi-

eajenom

upotreborn. Jer priznajerno

da

covek rnoze

da ne

uradi svoju

duznost

zato sto je

propustio

da

rnisli

0 tome

sta

bi

mogao da uradi.

Posto, dakle, ka:Zemo

da

bi

on mo-

g o da uradi

ono

sto

rnu,

ipak, nije

bilo

palo

na

pamet,

jasno



mozemo

biti sigurni da

ce

ikakva radnJa

pr01zvesh

na]VeCU

mogucu vrednost. . • .

Etika

je, stoga,

sasvim nemocna

da

n a n : ~ da ~ 1 s t u . ~ u z n o s h ;

ali

ipak ostaje jedan skromniji

z a d ~ t a k

koJI

m?ze

b1h ~ ? g u c

za

prakticnu

etiku. Mada se

ne mozem? nadah

,?a

otknJei??

koja

je, u datoj situaciji,

najbolja

od ~ v 1 h

~ n o g u c 1 h

a l t e . r n a h ~

nih

radnji, moze ipak biti neke mogucnosh da se p o k a z ~ _koJa

ce od

alternativa za koje je verov tno da m o ~ u desttt

kome

proizvesti najveci

zbir

dobroga. \)vaJ . dr:ugi z _ a d ~ t a k Je

izvesno

sve

sto

je etika ikad mogla da 1 2 v r s ~ ~

1 o_n Je

_1zves?.o

sve

za

sto

je ona ikad

skupila

dokazni m a t e ~ I J a l ; Jer ~ 1 k o

ruJe

nikad

ni pokusao

da

iscrpe moguce

alternatlvne

radnJe u

. ~ . e :

kom

posebnom

slucaju.

Eticki filozofi

su

st:r:"-rno. ograruc1h

svoju

pa:Znju

na

vrlo ogra nicenu

vrstu

radnJI, koJe

su

oda

brane

zato sto se one najcesce

desavaju c o v e c a n s ~ v u kao

mo:

guce

alternative. sto se tice

tih

radnji, o ?i su m o z ~ a pokazah

da je

jedna

alternativa

bolja,

tj.

_da prou:vod1 :recu

ukupnu

vrednost

necro druo·e. Mada

su

om

smatrah da

taJ rezultat

-

kazuje koje su radnje

dttznosti

vredi istaci

da

to

n ~ k a d

mJe

moglo

biti tako.

Jer se

termin duznost

zaista upo_treblJaV:a

tako

da

priznajemo, ako docnije dociemo do

uverenJa _da

b1

neka

moguca

radnja

proizvela vise dobra

n e g ~

ona .koJU sm_o J?re

duzeli,

da

smo propustili

da

izvrsimo

SVOJU

duzno_st. ~ h

_b to

bio koristan

zadatak ako

bi

etika

mogla da odred1

~ o J a

<:d

alternativa

koie

ce se verovatno desiti proizvesh

naJvecu

ukupnu

v r ~ d n o . s t . Jer,

m ~ d a

_se za

tu.alte:nativu ne

m o z ~

d o ~ a -

zati

da

je najbolja moguca, 1pak

ona

moze

da b ~ d e

bolJa nego

rna

koja druga radnja koju

bismo inace

preduzeh.

. .. . .

92.

Teskota

u

razlikovanju

ovog

zadatka,

kOJl

b1

ehka

mozda

rnocrla

preduzeti sa

izvesnom

nadom

u

uspeh,

bez

nadeznocr ;adatka iznala:Zenja du:Znosti potice iz ~ v o s n n s l e r : o -

sti

u

up

0

otrebi termina

,m?guce . j e ~ n u

radnJU moze,

u

potpuno

dopu§tenom sm1slu, rec1

da

_ n e m o ~ u c a

s ~ m o

zato sto nam se nije desilo da dociemo na _ld<:JU

da

Je uradm1o.

U

ovorn srnislu, dakle, alternative na

kO:Je

~ o v ~ k s t v a ~ ? - o

:r:o-

misli bile bi

jedine

moguce

a l t e r n a t ~ v e ;

i n a J b O ~ J a od. nJlh b 1 l ~

bi

najbolja moguca

radnja

pod datlrn o ~ o l n a : : t u n a 1

s t o g ~

b1

bila saobrazna na5oj definiciji ,duznosti··. Ah, kad govonmo

je da mine

ogranicavamo njegove

moguce radnje na one

o ko

jima

je on

rnislio. Moglo bi se reCi, sa vecirn izgledom verovat-

nosti,

da

pod duznoscu

nekog

coveka

podrazumevamo samo

najbolje

od

onih

radnji

o

kojima je on mogao

misliti.

istina

je

da ne krivimo nijednog

coveka

vrlo

ostro sto

je

izostavio

neku

radnju

za koju,

kao

sto kazemo, .,nije se moglo oceki

vati od njega

da

na

nju

misli". Ali je jasno

da

cak i

tu

pri-

znajemo razliku izmeau

onoga sto je

on

mogao uciniti i onoga

sto je on mogao misliti da uradi:

i

smatramo da je steta da

nije uradio

drukcije. A

..

du.Znost" se zaista

upotrebljava

u tak-

vom srnislu,

da

bi to bila

protivrecnost

reCi

da je

steta sto je

neki

covek uradio svoju

duznost.

Moramo, stoga, razlikovati mogucu

radnju

od radnje o

kojoj

je moguce

misliti.

Pod prvom podrazumevamo

radnju

koju nikakav znan

uzrok ne

bi sprecio

pod uslovom

da narn je

dosla

misao

o

njoj;

a

meau takvim

radnjama,

onu

koja

ce

proizvesti

najvece

ukupno

dobro

smatrarno

duznoscu.

Etika

se

zaista ne moze nadati da

otkrije koja je vrsta

radnje

uvek nasa

duznost u ovom smislu. Ali se ipak rnoze nadati

da

odluci koja

je

od nekoliko takvih rnogucih

radnji

najbolja; a one

koje je

izabrala da razrnotri

su, stvarno, najva:Znije od

onih

o

kojima

ljudi

razrnisljaju

da 1i

da

ih rade l

ne. Odluka u pogledu

tih

rnoze se, stoga,

lako pobrkati sa

odlukorn o

tome koja je

najbolja

rnoguca

radnja. Ali treba

zapaziti,

iako

ogranicavarno

sebe

na

razrnatranje koja

je

bolja mean

alternativarna

za

koje

je verovatno da ce

se o

njima

rnisliti.

da

cinjenica

da bi

se

moglo pornisliti

na

te

alternative nije ukljucena u ono sto pod

razumevamo time

sto

ih

nazivarno

mogucim alternativarna.

Cak i aka je u nekom pojedinacnom

slucaju

bilo nemoguce

da

rnisao o njirna padne

na

urn coveku, pitanje kO(je se nas tice

je koja

bi.

da

rnu

je

pala

na

urn,

bila najbolja

alternativa?

Aka

ka:Zerno

da

je ubistvo uvek gora alternativa, time hocemo

da

tvrdirno

da

je

to tako

cak i

ako je slucaj

bio takaiv

da je

za

ubicu bilo nernoguce

da

pornisli

da uradi ista drugo.

Najvise,

dakle,

sto prakticna etika

rnoze uciniti

to je

da

se

trudi

da otkrije koja ce, od nekoliko

alternativa

rnoguCih

pod izvesnirn okolnostirna.

uglavnorn proizvesti najbolji

re

zultat. Ona narn moze reci koja je, u ovorn smislu,

najbolja

od

9 Principi et ike

130

izvesnih

alternativa za koje je verovatno da

cemo o

njima

raz

miSljati; i posto takod:e

mazemo

znati, cak i ~ n e _ ~ ~ ~ e r e m o

nijednu

od

njih, da ono

sto

cemo u tom s l ~ c a ] u

uc1mh

ver?

vatno

nece

biti tako dobra kao jedna od n]lh, ona nam moze

r ~ i koju

je

alternativu n a j b o l ~ e izabrati .onih med':l

jima

mozemo

da biramo. Ak:o

b1 mogla

da

Clll1

OVO, to

b1 b1l0

dovoljno za prakticno vodstvo. •

93

Ali

(3) jasno je da je

cak

i ovo

og:omno

tezak z a ~

131

cenag

verovatnom

procenom. Mi,

dakle, pretpostavljama da

je

neverovatno da ce posledice, posle izvesnag vremena, biti takve

da

preokrenu

relativnu vrednost alternativnih posledica u toku

toga

vrernena. Ali maramo dokazati da

je ova

pretpostavka

opravdana pre

nego sto

mozerno tvrditi da

smo uopste

pru:Zili

ikakav razlog

za

delanje

na

izvestan

nacin radije nego

na

neki

drugi

nacin.

To

se, mazda, moze

opravdati nekim

takvim ob-

zirima kao

sta

su

sledeci.

Kaka

idemo sve dalje i

dalje

od vre

mena u alternativne radnje moguce za nas, dogadaji,



datak.

Tesko je

videti

kako mozemo dokazah. J ? a k a . ~

samo 7

verovatnocu da cemo, radeci jednu stvar, poshCI bol]1

ukupm

rezultat nego sto bismo ga postigli radeCi

neku

d ~ g u

stvar:

Sarno cu pokusati da

pokazem koliko

pret:postavl]amo • pn

pretpostavljanju da postoji

takva

verovatnost, 1 o ~ ? o v u c e ~ a

bi se

takva pretpostavka mazda rnagla p ~ a v d a t i

..

c 1 ~ l e d n a Je

da

jo5

nikada nije bilo

opravdano-

da mkada.

m Je b10 I _ I ~ d ~ ~

dovaljan

razlog za smatranje da je jedna radn]a 1spravrn]a 1h

pogresnij a nego neka druga.

a)

Prva

teskoca

na

putu da se daka:Ze

verovatnost da

ce jedna

radnja dati balji ukupan

rezultat :1ego

n e ~ a

d r u ~ a

lezi u

cinjenici

da rnoramo da uzrnemo u obz1r posled1ce

obe]u

tokom

beskonacne buducnosti. Mi sma samo

sigurni

u to, ako

uradimo jednu radnju sada,

da

ce

se

v a s i a n ~ t a ~ o r n

s v e ~

vre

mena razlikovati

na

neki nacin od anoga

sto b1

ana b1la da

smo

{rradili

neku

drugu radnju;

a

aka

postoji

takva

.

trajna

razlika, onda je zaista od va:Znosti

da je

uzmemo u s:voJu

p ~ o -

cenu. Ali je sasvim izvesno

da

je na5e uzracno znanJe sasv1m

nedavoljno da nam

ka:Ze

kakve ce p o s l e d ~ c e verovatno p r ~ -

izaci od dve razlicite radnje, izuzev u

relahvno

kratkom pen

odu

vremena·

rni zaista mo2:emo poku§ati

da

procenirno posle::

dice radnji s'ama

za

ano sto rnozema n a z v ~ t i ,neposrednom

buducnoocu. Niko se, kad se upusti u ona

sta smatra

razum

nim

razrnatranjem

posledica,

ne bi

opredelio

u

s:vom

izboru

na osnavu procene koja bi zahvatila vise ad

nekahk?

;rekava;

obicno smatrama da smo

postupili

razumno

aka

rrnshmo

da

srno osigurali prevagu dobroga u

toku

od

n e k o l i k ~

godir:a,

seci

l

dana.

Ali

ipak,

da bi

izbor

na

osnovu

takvrh ~ b z 1 r a b1 o

razuman, moramo imati nekag razloga

za

v e r o v a r : J ~

da

-

kakve posledice na5e radnje

nece biti

takve da u dalJOJ b ~ d u ?

nosti

preokrenu

prevagu zloga prevagu d o b ~ o g a koJa J e

verovatna blizoj budueno:Sti kaju SIDO v :l ~ t . a n ] U p r ~ d V 1 -

dirno.

Ova

velika pretpostavka mora

se

c1mti. da . b ~ s m o i k a ~

mogli da tvrdimo da

ce

posledice

jedne

radn]e

.b1h rr:akar 1

verovatno

bolje nego

posledice neke druge radrt]e.

Nase pot

puna

neznanje daleke

buducnosti ne

d a j ~

nam

n i k ~ v o

oprav

danje za tvrdenje

da

je bar verovatno

15pravr1o ~ a b r a h ono

dobro koje nam izgleda da ce

biti

vece u toku penoda

zahva-

kome su

ciji

bi

delimican

uzrok

bio jedna

i1i

druga od tih alternativnih

radnji,

postaju sve

zavisniji

od onih ostalih okolnosti koje

iste bez obzira

koju radnju

mi

izvrsimo.

Posledice rna

koJe

pojedinacne radnje

izgleda

da

se, posle dovoljnog razmaka vre

mena.

nalaze samo

u sitnim promenama rasprostrtim preko

vrlo siroke oblasti,

dok

se njene neposredne posledice sastoje

u

nekoj upadljivoj prorneni

relativno

uske oblasti. Ali,

pasta

su stvari

koje

irnaju neku veliku va:Znost za

dobra

l zl ve

Cinom stvari ove upadljive vrste,

postaji verovatnost

da,

pasle

izvesnog vremena, sve posledice rna koje pojedine radnje pO-

stanu

do tog stepena

neutralne

da

je

vrlo neverovatna da raz

lika

izmedu njihove vrednosti

i

vrednosti

posledica neke druge

radnje moze da prevagne u poredenju sa ocitom razlikom u

vrednosti neposrednih pasledica:. Stvarno izgleda da je istina

da, u

vecini

slucajeva, rna

kakvu radrlju sada

izvrsili,

, to

ce

biti svejedno kraz sto

godina ,

ukoliko se

to

tice postojanja

u

to

vreme rna cega

znatno

dobrog

ili

rdavog; mazda se moze

pokazati

da

je ovo

istina istra:Zivanjern

nacina na koji se

po

sledice rna kog pojedinog dogadaja neutralisu proJaskom vre

mena. nedostatku takvog dokaza, zaista ne mozemo imati

nikakvocr

razumnog

razloga za

tvrdenje

da je

jedna

od

dve

a l t e r n a t i ~ e

bar verovatno ispravna. a druga pogresna.

Da

bi

ikoji od

na5ih

sudova

o ispravnorn i

neispravnom mogli izgle

dati

verovatni,

moramo imati

razloga

za misljenje da poole-

dice na5ih radnji nece, u dalekoj buducnosti, imati dovoljno

vrednosti da prevagnu svako preimuestvo jednih posledica nad

drugima

u

neposrednoj buducnosti.

94

b)

Morama,

dakle,

pretpostaviti, ako

su

posledice

jedne radnje obicno bolje od posledica druge radnje onoliko

daleko u

buducnosti

koliko

sma

u stanju

da predvidimo rna

koju verovatnu

razliku u njihovim

dejstvima,

da je onda

ukupno dejstvo

prve

radnje na vasionu takod:e u g l a ~ o m

bolje. Ali se za:ista

ne

mozemo nadati

da neposredno

poredirno

njihove

posledice

izuzev

u gra:nicama ogra:nicene buducnosti;

i svi

argurnenti

koji

su

ikad upotrebljavani u etici i na osnovu

kojih obicno delama u sva:kida:Snjem zivotu i

koji su

uprav

ljeni na to d ~ k g u da je jedrla radnja

bolja nego druga su

132

(izuzev

teoloskih dogmi) ograniceni na ukazivanje

ltakvih

verovatnih neposrednih ili skorih

preimuestava. Ostaje,

dakle,

pitanje: mozemo l

odrediti

ikakva

opsta

pravila o tor:1e

jedna od malog broja alternativnih radnji obicno pro1zvodi

veee

ukupno

dobro u

neposrednoj buduenosti?

Vazno je istaei

da

ovo

pitanje, iako

ovako ograniceno.

predstavlja najvise

na

sta, na osnovu sveg znanja koje

imam?

i koje eemo verovatno

imati

u blizoj

l daljoj

buduenost1,

prakticna

etika

moze se

nadati da

da odgovor. sam.

i s t ~ -

133

svakim

etickim

zakonom

slucaj

je

isti; on ne moze

biti

nista

vise

do

uopstenja; a u

etickoj

oblasti, zbog relativne odsut-

nosti

tacnog hipoteticnog znanja,

na kome predskazivanje

treba

da

je

zasnovano, verovatnost

je relativ11o

mala.

I najzad,

radi etickog uopstenja, potrebno

je

da znamo ne samo

koje

ee

posledice biti

proizvedene

vee takode

i sta

su

relativne vred-

nosti tih

posledica;

a u odgovoru na

ovo

pitanje takode, rna

ramo

priznati,

s obzirom na dosadasnju rasprostranjenost he-



kao

da

se ne mozemo nadati da pronademo koJa Je naJbolJa

moguea alternativa rna u kojim datim okolnostima, vee se samo

mozemo

nadati da

otkrijemo

koja

je,

medu malim brojem

alternativa, bolja od drugih. I takode sam vee istakao

da

nema

nikakve

veee sigurnosti

sem

verovatnosti, ako i toliko mozemo

da tvrdimo, da

ee ono sto je

bolje

u pogledu svojih neposred-

nih

posledica biti takode bolje uopste uzev.

Sada

ostaje da

istaknemo da se, cak i u pogledu ovih neposrednih posledica.

samo

mozemo

nadati da otkrijemo koja ee, od malog broja al

ternativa,

obicno proizvesti najvecu prevagu dobroga u n ~ p o -

srednoj buduenosti. Ne mozemo da osiguramo

pravo

da tvrduno

da

je poslu§nost takvim zapovestima kao sto

su ,ne

~ a Z ~ ·

p_a

cak i ne

ubij ,

univerzalno bolja od

alternativa laganJa

l

ubl-

stva. Razlozi za5to

nista

vise od opsteg znanja nije moguee

vee su

dati u

glavi

I (§16); ali

eemo

ih ponoviti ovde. Prvo.

sto se tice

posledica,

koje nas poglavito interesuju

u

etickim

diskusijama zato sto

imaju intrinsicnu

vrednost.

tako

malo

znamo njihove uzroke da jedva mozemo tvrditi da smo u po

gledu

ijedne

od

njih

otkrili makar i hipotetican

univerzalan

zakon. takav kakav se cesto otkriva u egzaktnim naukama.

Cak ne mozemo reei: ako se ova radnja izvr5i, pod

tacno ovim

okolnostima. i ako se ne

umesaju nikakve druge, ova

va:Zna

posledica, bar, uvek ee biti proizvedena.

Drugo,

ali e t i c ~ i . z k ~ n

nije samo hipotetican Da bismo znali da ee

uv k

b1h bolJe

raditi na

izvestan nacin, pod izvesnim okolnostima, moramo

znati ne samo kakve ee

posledice

takve radnje proizvesti._ pod

uslovom da se nikakve druge okolnosti ne umesaju, vee takode

i

da

se nikakve

druge okolnosti nece umesati.

A ovo

je

ocito

nemoguee znati sa veeom sigurnoseu od verovatnosti.

Eticki

zakon

nema prirodu

naucnog

zakona,

vee naucnog

predska-

zivanja; a

ovo

drugo je

uvek samo verovatno, mada v e r o v ~ -

nost moze biti vrlo velika. In:Zenjer ima pravo da kaze, ako Je

most sarrraden

na

izvestan nacin,

da

ce verovatno izdriati iz-

vestan t ~ r t za

izvesno

vreme; ali on nikad ne moze biti -

solutno

siguran da je

most

sagraden na taj nacin; pa

cak i da

jeste

tako sagraden,

on

ne moze

biti

siguran da se neee desiti

nikakav slucaj

koji

ee

opovrgnuti

njegovo predskazivanje. Sa

donistickog

gledista,

vrlo smo skloni da gresimo. J

asno

je.

dakle,

da

nije

verovatno

da eemo uskoro znati ista vise

sem

to sto

znamo:

da jedna vrsta radnji obicno proizvodi bolje po

sledice

nego druga; vise od

ovoga

stvarno nikad nije

bilo do

kazano Ni u izvesna

dva

slucaja

neee

sv

posledice

rna koje

vrste radnje biti tacno iste,

jer

ee se u svakom

slucaju neke

okol

nosti razlikovati; i mada posledice, koje

su

vazne

za

dobro l

zlo, mogu biti uglavnom iste,

vrlo je

neverovatno

da

ee one

uvek biti

iste.

95 (c) Ako se

sada

ogranicimo

na

tra:Zenje radnji

koje

su

obicno bolje kao sredstva rna od koje

verovatne

alterna-

tive, izgleda moguee da

se

toliko moze reei u

odbranu vecine

pravila koja zdrav razum najuniverzalnije

priznaje.

Ne

name-

ravam da podrobno razmotrim tu odbranu, vee samo da istak-

nem ono sto izgleda da su glavni posebni

principi cijom se

upotrebom

ona

moze uciniti.

Prvo,

mozemo

samo pokazati

da je jedna radnja

obicno

bolja nego druga kao sredstvo pod uslovom da

su

date i -

vesne druge olrolnosti. Mi stvarno zapazamo njene dobre po

sledice

samo

pod izvesnim

okolnostima,

i

lako

je

videti da bi

dovoljna

promena

u njima ucinila surrmjivim ona opsta pra-

vila koja izgledaju univerzalno najsigurnija. Tako, na primer,

opsta nekorisnost ubistva moze se samo dokazati pod uslovom

da ce veCina

ljudske

rase zasigurno

produiiti da

postoji. Da

bismo dokaza:li da ubistvo, ako bi se tako

uni

verzalno

prime-

njivalo da prouzrokuje brzo istrebljenje ljudske rase, ne bi

bilo dobro

kao sredstvo,

morali

bismo

opovrgnuti

glavno tvr-

denje

pesimizma

naime da

je

postojanje

ljudskog zivota

uglavnom

zlo. A glediSte pesimizrna, rna

koliko duboko mi

bili

uvereni

u

njegovu istinu i1i neistinu,

jeste glediSte

koje

nikaa

nije bilo konacno ni dokazano ni opovrgnuto.

Prema

tome,

ne

more se dokazati da

univerzalno

ubistvo

ne

bi bilo dobro u

ovom trenutku. Ali,

stvarno,

mi mozemo pretpostaviti i pret-

postavljarilo

sa sigurnoseu, cak iako

je

nekolicina voljna da

ubija, da veeina ljudi nece biti voljna da to Cini.

Kad,

stoga,

k ~ e m o da

ubistvo

treba uopste izbegavati,

mi samo podrazu-

mevamo da to vazi dokle god je

sigurno

da veCina covecanstva

nece pristati na

ubijanje, vee ce

se

starati da i dalje zivi. Iz-

134

gleda da je moguce dokazati da je pod tim_ okolnostima rdavo

da

ikoji pojedinac

izvr8i ubistvo. Jer, posto

svakak?

n e r ~ a

nade

da ce se covecanstvo istrebiti, to jedine posledlce koJe

imamo

da

razmotrimo

su one

koje

ce ta

radnja imati za

pove-

canje

dobara

i smanjenje

zala l)udskog

zivota. C?de

n _ a j b ~ l j e

nije

postizljivo

(pretpostavljajuci da je istrebljenJe

naJbOlJe),

jedna alternativa Iloze_ipak

b i ~ ~

bolja

~ e g o

_ d ~ g < : . I; sem

n ~

posrednih

zala koJe ubiStvo ob1cno prmzv?di, ci_nJemca _da

b1,

135

dobra.

I

(2)

ova

pravila,

posto se

mogu preporuciti kao sred-

stvo za

ono sto je

samo

nu:Zan uslov za

postojanje

rna kog ve

likog dobra,

mogu se

braniti nezavisno od

pravilnih gledista

o

osnovnom etickom pitanju: sta je dobro samo po

sebi.

Na

os

novu rna kog uobicajenog gledista, izgleda izvesno da je odcia-

vanje civilizo;vanog drustva, za

koje

su ova pravila nu:Zna, po

trebno za postojanje,

do iole velikog stepena,

svega sto se

moze

smatrati dobrim samo po

sebi.

96. Ali,

daleko

od toga da

sva uobicajena

pravila spa-



ako bi ono bilo uobicajena praksa, osecanJe n e ~ 1 g u ~ o s h pro-

uzrokovano time, zauzelo rnnogo

vremena

koJe b1

se m o g ~ o

upotrebiti u bolju svrhu, mozda prliZa

ko?acan d o ~ a z pr?tiv

njega.

Dokle

god

ljudi

zele

da

zive

t ~ k o

JC:k_o

kao

s_t:>

om

to

zele sada, i dok1e god je izveSilO da Oill 1 p r O ~ U Z l ~ l

da

t_o

cine, SVe sto im smeta da posvete SVOJU

ffiOC

poshzanJll:.

O ~ l

tivnih dobara je rdavo kao sredstvo.

A

opsta praksa

ubiJanJa,

koja

daleko

podbacuje

ispod

univerzalnosti

sigur_no

to

i

dalje

ciniti pod

svim poznatim uslovima drustva, blla

bl zasl-

gurno smetnja te

vrste.

, .. . .

Slicna odbrana

izgleda

moguca za vecmu p r a V I l ~ .

koJa

su

najuniverzalnije stavljena

na

snagu p r ~ v n i m s a n k C l J ~ n a

kao

na primer

ona

koja se

odnose na svoJmu; a takode l

za

ona pravila koja zdrav razurn najse5ce prepor:ucuje, _ka?, na

primer,

vrednocu, umerenost i odrzavanJ_e datrh. o b e c ~ J _ a . U

svakom

stanju

drustva

u

kame

ljudi

imaJU

onu

a ~

zelJU

za

imovinom neke vrste, koja izgleda univerzalna, o p ~ t p ~ a v n _ a

pravila za za5titu

imovine rnoraju

urnnogome olak:S;:'v':ti

na]-

bolji moguci utrosak energije. A slicno t ~ r n e _ v r e d ~ o c a Je_ s r e ~

stvo za postizanie onih

potreba

bez

ko]Ih

b1

dal]e postizanJe

velikih pozitivnih dobara bilo n e r n o g ~ c e ; _

u r ? - e ; e n o s ~ .

prosto

propisuje

izbegavanje

onih preteranosh koJe skodec,l z d ~ a v

lju, sprecile coveka

da d o p ~ e s e

_koliko,

go_d

Je moguce shca-

nju

tih potreba;

a odrzavanJe dat1h obecanJa urnnogome olak-

sava saradnju

u takvom

sticanju.

Sva

ova pravila izgleda da

imaju

dve k ~ r a k t e r ~ s t i k e na

koje

je

pozeljno

skrenuti paznju. 1)

Ona sva 1zgleda]U da

su

takva

da bi, u svakom poznatom

stanju

drustva, _ r : j i h o v ~ ; : t P r . ~ -

znjavanje

bilo

d o b ~ o

kao

s r ~ d s t v o . Uslc:_vi

od_

kO]lh

~ ~ v : ~ l

I l ] l ~

hova

korisnost, nm e teznp da

se

sacuva 1

u m ? ~ z 1

z i V ~ t :

zelja za imovinom, izgleda da su

tako

univerzalm 1 tako)akl

da bi bilo

nemoguce

otkloniti

ih; pa, po5to

je

tako, mozern?

reci da bi,

pod

svirna

uslovima

koji bi

se

mogli

aktuelno

dah.

opste upraznjavanje tih

pravila bilo dobro

kao

s r e ~ t : r o .

Je_r,

izgleda da nerna razloga za rnisljenje da njihovo u p r a z n ] a ~ ~ J e

ikad

Cini dru5tvo

gorim

od

onoga

u

kome

se

ona ne upraznJa-

vaju,

a to upra:Znjavanje

zaista

je potrebn.0:. kao. s r ~ d s t v o n;a

za

koje stanje stvari u

kome

se

mogu

postlc1 naJveca moguca

jaju ove

dve

karakteristike.

Argurnenti koji se

prliZaju u od

branu morala

zasnovanog

na

zdravom razumu vrlo cesto pret-

postavljaju

postojanje

uslova

za

koje se ne

moze

opravdano

tvrditi da su

tako

univerzalno potrebni kao teznja da se odr:Zi

zivot id se zeli imovina. Takvi argumenti, prerna tome, samo

dokazuju

korisnost pravila

sve dok izvesni uslovi,

koji

se

mogu

izmeniti, ostaju isti;

za

tako

branjena

pravila ne moze se

tvr-

diti

da

bi ona

bila

obicno

dobra

kao

sredstva

u svakom

stanju

dru5tva; da bi

se dokazala

ta

univerz ln

korisnost, bilo

bi

potrebno da se stekne pravilno glediSte 0 tome sta je dobra

i i

zlo sarno

po

sebi. Ovo,

na primer,

izgleda

da je

slucaj

sa

ve

Cinom

pravila koja

su obuhvacena

pod

terrninom

cednosti.

Ta

pravila obicno

brane utilitaristicki

pisci, i l i pisci

koji smatraju

da je oddavanje dru5tva najvise dobro, argumentima koji pret-

postavljaju nuZno postojanje takvih osecanja kao sto su bracna

ljubornora

i

roditeljska ljubav. Ta

osecanja

su, bez

sumnje,

dovoljno

jaka

i

opsta datu odbranu cine opravdanom za

rnnoga

dru5tvena stanja. Ali

nije tesko

zamisliti civilizovano drustvo

koje postoji

bez njih; a, u takvorn slucaju, ako

bi se

cednost

i

tada branila, bilo bi potrebno

dokazati

da njeno oskvrnjenje

proizvodi i druge zle posledice, a ne

samo

one za

koje

se pret-

postavlja da teze

razjedinjenju dru5tva.

Takva odbrana,

bez

surnnje,

maze se

uciniti; ali bi

ona

iziskivala rrmogo temeljnije

ispitivanje

nego

sto je

ijedan

eticki pisac do sada ucinio osnov

nog

etickog pitanja sta

je

dobro l

rdavo

samo po

sebi.

Da l

je

to

tako l ne

u

ovom posebnom

slucaju, izvesno

je

da

treba

praviti razliku,

iako ona obicno nije uocena, izmedu onih pra-

vila

Cija

dru5tvena korisnost

zavisi od postojanja okolnosti za

koje je

viSe-manje

verovatno da

ce

se

izmeniti

i

onih pravila

cija korisnost izgleda izvesna pod

svim

moguCim okolnostima.

97. Ocigledno je da se sva pravila

koja

smo pornenuli

kao

ona za

koja

je verovatno

da

bi bila korisna gotovo m u

kom stanju dru5tva, mogu t ko e braniti

zbog

rezultata koje

ona proizvode pod uslovima koji postoje samo u pojedinirn sta-

njima drustva.

A

treba

zapaziti

da

je

opravdano

da u

te

uslove

racunamo

i

sankcije zakonskih

kazni, dru5tvenog

neodobra-

vanja i licne grize savesti,

gde

ovi postoje. Ove sankcije

etika,

136

stvarno

obicno

smatra samo mativima za radenje

radnji

Cija

se

korisnast maze

dokazati nezavisno od

postojanja tih

sank-

cija.

Treba priznati da sankcije ne

bi

trebala spajati sa rad-

njama kaje

ne bi bile ispravne

nezavisno ad njih.

Ali ipak je

jasno

da su one,

tamo

gde postaje ne

samo motivi

vee i

oprav-

danja

za

radnje

o

kojima

je rec.

Jedan

od

glavnih razlaga

za-

sta neku radnju ne

treba

ciniti rna u korn

pajedinorn

stanju

drustva je

taj

sto ce

ana biti

ka:Znjena, jer

je

i sama kazna

obicno vece zlo Qd

onaga koje

bi bila

prouzrokovano nerade-

137

mogu

ni

steCi. Moze, /naravno biti korisno da oni koji imaju

potrebnu sklonost

upra:Znjavaju ta

pravila;

i bilo bi, u rnnogim

slucajevima pozeljno da svi

imaju

tu sklonost. Ali

treba

pri-

znati,

kad

smatramo nesto

moralnim pravilom l

zakonom,

da

podrazumevamo da je to pravilo

takvo

koje gotovo sv ki m ze

da upra:Znjava

naporom svoje

volje u onom

stanju

drU S:tva

za

koje se pretpostavlja da se

na

njega

to

pravilo

adnosi.

Drugo, cesto se

preporucuju radnje lmje su

same

po

sebi rno

guce, ali cije dobre pasledice nisu moguce jer uslovi za nji-



njem

radnje

podlozne kazni. Prerna tome, postojanje kazne

maze

biti dovaljan

razlog da

se

neka

radnja smatra

uglavnam

neispravnam cak

i

ako ona nema drugih rdavih

posledica,

vee cak ima neznatne dobre posledice.

cinjenica

da ce

neka

radnja biti

kaznjena je

uslav sasvim

iste

vrste kaa

i

astali

od

manje i i

vece

trajnosti kaji se rnoraju

uzeti u obzir

pri disku-

tovanju

apste

korisnosti ili

nekarisnosti

neke radnje u paje-

dinorn

stanju

drustva.

98 Jasno je, dakle, da

su

vrlo razliCitih ·vrsta

pravila

koja obicno priznaje zdrav

razum

i

kaja

se obicno preporu-

cuju

kao da

su

sva

podjednako

i

univerzalno

ispravna i dobra.

Cak i za ona koja izgledaju najuniverzalnija dobra kao sred-

stva

moze

se

samo

pokazati

da

su takva

zbog

postojanja

us-

lava

koji

se,

mada

su

oni

mozda zla,

mogu smatrati

i nu:Znim;

pa

cak i ta pravila duguju za

svoje acitije

korisnosti postojanju

i

drugih

uslova,

koji

se ne mogu

smatrati

nu:Znirn izuzev

za

duze. l

krace

periode istorije. i od

kojih su

mnogi zla. Druga

pravrla

izgleda da

su

opravdljiva jedino pastojanjem

takvih

viSe-manj e

privremenih

uslova,

ako napustimo

pokusaj

da po-

ka:Zemo da su ona sredstva za odrlavanje dru5tva, koje je i

samo

samo

sredstvo, i

aka nismo

u stanju da

uspostavimo

da

su ona neposredna sredstva za stvari dobre

zle

same po

sebi,

ali koje nisu obicno priznate kao takve.

Ako

nam

se, dakle, postavi

pitanje koja

je pravila kori-

sno, l koja bi pravila bilo korisno upra:Znjavati u dru5tvu u

kame zivimo, izgleda moguce dokazati korisnost veCine onih

pravila koja

se

obicno

i

priznaju

i

upraznjavaju.

Ali veliki

deo uobicajenih moralnih pridika

i drU.Stvenih

diskusija sa-

stoji se

u

preporucivanju

pravila koja

se

obicno

ne upraznja-

vaju; a izgleda vrlo sumnjiva

da se

opsta

korisnast takvih pra-

vila rnoze ikad konacno dokazati.

Takva predlozena

pravila

obicno

imaju tri

nedostatka.

Prvo radnje koje ona preporucuju·

vrlo cesto

su

takve da je za vecinu pojedinaca nernaguce da ih

izvrsi

prosto

na osnovu odluke svoje volje. Suvise

se

cesto de-

sava da

se svrstaju

zajedno radnje koje

se rnogu izvrsiti, samo

aka se

hoce,

sa radnjarna

cija

mogucnost

zavisi od

posedovanja

osobene sklonosti koja. je data nekolicini. a koju ostali cak ne

I

hova

postojanje

nisu

dovoljno opsti.

Pravilo

cije bi upra:Znja

vanje proizvelo

dobre

posledice da

je ljudska priroda

u izve

snom pogledu

drukcija nego sto

je

sad, preporucuje se

kao

da

bi

njegovo opste

upra:Znjavanje proizvelo iste posledice

sad

i odjednorn. Stvarno kad dade vreme da

nastanu

uslavi po

trebni

da

bi njegovo upra:Znjavanje bilo korisno, sasvirn

je

verovatna da se

tada

mogu pojaviti i neki drugi uslovi zbog

kojih njegavo upraznjavanje moze da bude

nepotrebno pa

cak

i pozitivno stetno; a

ipak

to

stanje drustva maze da bud e boije

ad onoga u

kome

bi

pravilo

o

kome

je rec bilo korisno. Treee,

takode se desava

slucaj u

kome korisnost pravila

zavisi od

uslova za

koje

je verovatno

da

ce

se

promeniti l

cija bi

promena bila isto taka laka kao

upra:Znjavanje predlozenog

pravila a por.\:eljnija od njega. cak se maze desiti da bi opste

u p r a Z n j a ~ a n j e predlozenog

pravila uniStilo uslove

od kojih

zavisi

njegova

korisnost.

Jedna ili druga od ovih

zamerki

obicno je

prirnenljiva

na predlozene prornene u drU.Stvenom obicaju, koje se prepo-

rucuju

kaa bolja

pravila

od onih

koja

se sada aktuelno prirne

njuju;

i zbog

toga

izgleda

sumnjivo

da

l etika maze

da dokaze

korisnast rna kog pravila sem onih

koja

se obicno upra:Znja

vaju. Ali

njena

nesposobnost

da

to ucini je

srecom od

male

prakticne va:Znosti. Pitanje da i bi opste upra:Znjavanje

pra-

vila koje

se

obicno ne upraznjava bilo pozeljno i i ne

ne

maze

mnago uticati na

pitanje

kako ma koji

pojedinac treba

da

radi

posto, s

jedne

strane pastoji velika verovatnost da

on

nikako

nece biti u

stanju

da dovede do njegovog opsteg upra:Znjav;a

nja a s

druge strane

Cinjenica

da

bi njegovo opste upra:Znja

vanje bilo korisno

ne

bi mu

i

onako

mogla

pru:Ziti

razlog da

on licno

treba

da ga upra:Znjava u odsutnosti takvog opsteg

upraznjavanja.

U pogledu dakle,

radnji

obicno

klasifikovanih

u etici kao

duznosti, zlocini grehovi sledece

tacke izgleda da

zaslu

zuju paznju.

1) Tiine

sto ih tako

klasifikujerno,

mi podrazu-

mevarno da

su

to

radnje

za

koje je svakom pojedincu

moguce

da ih izvrsi iii izbegne ako on sama hoce da

tako

uCini; i da

su

to

radnje koje sv ko treba

da izvrsi ili

izbegne kad se

ukaze

138

prilika. (2) Zaista ne mozemo dokazati

ni

za

~ a k v u takvu

.rad

nju

da je treba v TSiti l

izbegavati pod

svtm

o k o l n o s t ~ ~ a ;

mozemo

samo

dokazati

da njeno vrsenje i1i

izbegavanje

oblcno

proizvodi

bolje

rezultate od alternative.

3_) Ako d l j ~

pitar:10

o kojim se radnjama moze toliko dokazah, o.dgovor

lZ-

crleda mo Tllce dokazati to samo u

pogledu

omh radnJl ko)e se

~ k t u e l n o ~ b i c n o praktikuju medu nama. A od tih

radnji

samo

su neke takve da

bi

njihova

opste

vrlenje

bilo korisno .rna u

kom stanju dru.Stva

koje

izgleda moguee;

korisnost

ostahh za

139

slucajeva u kojima

treba

prekrsiti pravilo,

mi

nikad

ne

mo

zemo

znati koji

su ti slucajevi, i zato

ne treba nikad

da ga

pre-

krsimo.

Ova

cinjenica izgleda da opravdava strogost

kojom

se

moralna pravila obicno namecu i sankcioniSu, a ona

daje

i

smisao u kome mozemo

usvojiti

kao tacne maksime da ,cilj

nikad

ne opravdava sredstva

i ,da nikad

ne treba

da cinimo

zlo

da

bi

dobro

proiza.Slo iz toga". ,Sredstva i

,zlo

na

koje

se ove maksime odnose su, stvarno, krSenja moralnih pravila

koja

su

opste priznata i

upraznjavana,

i za koja, stoga, mozemo



visi

od

uslova koji postoje sada, ali koji izgledaju vise

l

manje

promenljivi. .

99.

(d)

Toliko, dakle,

za moralna

prav1la 1h zakone, u

obicnom smislu - za pravila koja tvrde da je uglavnom ko

risno, pod vise

l

manje obicnim o k o l n o s ~ i m a za. svakoga da

vrsi ili izostavi neku

odredenu vrstu

radn]e. OstaJe

da se

ka-

ze nesto o

principima

na osnovu

kojih pojedinac treba da

od

luci

sta treba

da Cini (a) u pogledu onih radnji kojima je

neko

op8te

pravilo

zasigurno tacno, i

(b)

u pogledu

onih

gde

nema takvog sigurnog

pravila.

(a) Po8to je, kao sto sam pokusao

da

doka.Zem, nemo

guee uspostaviti da ee ikakva

vrsta radnje

proizvesti bolji uku-

pan

rezultat

od svoje

alternative u svim sLucajevima

to sle

duje da ee, u nekirn slucajevima, zanemarivanje nekog usta-

novljenog

pravila v e r o v ~ t n o biti najbolji moiguei postupak.

I zato

je

sasvim

prirodno postaviti pitanje:

moze li

pojedinac

ikada opravdati svoju pretpostavku da je

njegov slucaj jedan

od

tih izuzetnih

slucajeva? Izgleda da

se

na

ovo pitanje rnoze

dati

odreden

negativan

odgovor. Jer,

ako je

izvesno da je u

velikoj vecini

slucajeva

upra.Znjavanje

nekog pravila

korisno,

iz toga sleduje da postoji velika verovatnost

da

bi bilo pogre-

sno prekrSiti to

pravilo

rna u kom

p o j ~ d i n a c n o t n s ~ u c j ~ i

i

ne:

izvesnost na.Seg znanja kako o posled1carna tako

1

o IlJlhOVOJ

vrednosti, u

pojedinim

slucajevima, talm je

velika

da

i z g l e ~ ~

surrmjivo

da

se pojedincev

sud da

ee posledice

verovatno b:t:

dobre

u

njegovom

slucaju moie

ikad

opravdano suprotstaVltl

opstoj verovatnosti

da je

ta

vrsta radnje

n e i s p r a v n ~ . P ~ r e d ovyg

opsteg

neznanja

postoji

i

cinjenica,

ako se

to

pltanJe

uopste

pojavi, da ce na na.S

sud

obieno pristrasno uticati cinjenica da

jako zelimo jedan od rezultata

za

koji se nadamo

da

ga po-

stignemo

kr8enjem pravila.

Izgleda, dakle, da u

pogledu

rna

kog

pravila koje je obicno

korisno mozemo

tvrditi

da ~ r e b a

uvek

upra.Znjavati

ne zato sto ee ono

u

sv kom

po]edinom

slucaju biti korisnd, vee zato sto

je

m

u kom

pojedinom

slu-

caju verovatnost da

je ono

korisno

veea od

verovatnosti da je

na8a odluka ispravna da pred sobom imamo

primer

njegove

nekorisnosti.

Kratko

receno, mada mozemo

biti sigurni da ima

pretpostaviti da su obicno korisna. Ako

se

tako

shvate,

te

rnaksime

samo ukazuju na

to

da

pravilo

treba

upra.Znjavati u

svakom

pojedinorn

slucaju

rnada

ne

vidirno

jasno

nikakvu

pre-

vagu dobroga proizvedenog odrlavanjem

toga

pravila i rnada

nam

se cini

da bi u konkretnorn slucaju bilo neke prevage do

broga u slucaju da se ono prekrSi.

Jedva da

je potrebno reei

da je

ovo

tako samo

zato sto

je

izvesno da,

uopste

uzev, cilj

opravdava svoja

sredstva,

i da

stoga

postoji verovatnost da ee

biti

tako

i u ovom slucaju, rnada mi nismo u

stanju

da vidirno

da

ee tako bi i.

Osim toga, univerzalno upra.Znjavanje pravila koje je

obicno korisno

irna, u

rnnogim

slucajevima,

narocitu

korisnost,

koja izgleda

zasluiuje da

bude zapa.Zena. Ovo potice

iz

cinje-

nice da ee, cak i ako

smo

u stanju da

jasno

vidirno da je llaS

slucaj takav da je korisno prekrSiti pravilo, na.S

primer

vero-

vatno

podstaCi

ne samo

slican prekrsaj vee

i

ona

k:rSenja

toga

pravila koja nisu

korisna.

Mozerno pouzdano pretpostaviti da

ono sto

ee uticati

na

rna.Stu ostalih neee biti okolnosti po ko

jirna se nas slucaj

razlikuje

od obicnih slucajeva i

koje

oprav-

davaju na.Su izuzetnu radnju, vee taCke u kojima on lici

na

ostale

radnje

koje

su stvarno

kriminalne. U slucajevirna, dakle,

u kojirna primer irna iole

nekog

uticaja, dejstvo

izuzetne

is

pravne

radnje

obieno ee

biti

takvo

da

podstice neispravne

radnje.

I

to dejstvo verovatno

ee se

vriiti ne samo

na ostale

osobe vee ina

samog

izvrlitelja. Jer je nernoguee ma za koga

da odrzi svoj urn i

osecanja tako

jasne dane

bude naklonjeniji,

posto

je

vee jednorn odobrio

radnju

koja je obicno neispravna,

da

je odobri

i

pod okolnostima

drukcijim od onih koje

su je

opravdale

u

prvorn primenL

Ova

nesposobnost da se

razlikuju

izuzetni slucajevi

pruia,

naravno,

jos

jaci razlog za

univer-

zalno

nametanje,

pravnim l drustvenim

sankcijama, radnji

koje su obicno korisne. Nesurnnjivo je korisno kazniti coveka

koji

je

izvrsio radnju ispravnu u njegovom slucaju ali obieno

neispravnu cak i

ako

nije

verovatno

da ce njegov primer imati

opasno dejstvo. Jer sankcije obicno imaju viSe uticaja

na

po-

nasanje

nego

prime_r, tako

da slabljenje sankcija

u

izuzetnom

140

slucaju

gotovo neizostavno podstice slicnu

radnju

u slucaje

vima koji nisu izuzetni.

Pojedincu se, stoga, maze pouzdano preporuciti da se

uvek povinuje pravilima koja su

i

obicno korisna

i

obicno se

upra:lnjavaju.

U

slucaju pravila koja s e obicno

ne upra:lnjavaju

a

cije bi opste

upra:lnjavanje

ilo korisno ili

pravila koja se

obicno

upra:lnjavaju

ali nisu korisna, ne mogu se dati takve

univerzalne preporuke. U mnogim slucajevima

usvojene

sank

cije

rnogu

biti

presudne

u

korist povinovanju

postojeeern obi

141

proizvedu ono sto je dobra. sarno po sebi ili da sprece ono

sto

je rdavo

sarno po sebi.

lika n e v e _ r o v a n o s ~ da je ikakvo pravilo u pogledu ko-

r ~ s n o s t ~ .

neke

r a d n ~

tacno 1zgleda, stvarno,

da

je glavni prin

Clp

kOJl treba

_uzet: obzir pri razrnatranju kako pojedinac

treba

da odred1 SVOJ 1zbor. Ako izuzrnerno

ona

pravila

koja

su

kod_ nas. i u o:pstoj praksi sna:lno sankcionisana, izgleda da jed

va 1rna 1kakVIh takve vrste da se

podjednako

dobri argurnenti

ne rnogu

naei

i

za

njih i protiv njih. Najvise

sto

se rnoze reCi



caju. Ali izgleda vredno istaei da, cak i nezavisno od sankcija,

opsta

korisnost

neke

radnje

najce5ee zavisi od

cinjenice

da se

ona

obicno

upraznjava;

u

diu5tvu

u korne

su

izvesne

vrste

krade

opste pravilo, korisnost uzddavanja od takve krade od

strane jednog pojedinca postaje vrlo surnnjiva, cak i ako je op

ste

pravilo rdavo. Stoga postoji jaka verovatnost u korist pri

vrienosti postojeeern obicaju, cak i

ako

je on

rdav.

Ali, u tak

vorn slucaju, ne rnozerno tvrditi ni sa

kakvorn

pouzdanoseu da

je ta

verovatnost

uvek veea od

verovatnosti da je

u rnoei po

jedinca da

zakljuci

da bi neki

izuzetak

bio koristan; jer ovde

pretpostavljarno

izvesnu

vaznu

cinjenicu

- nairne, da

i

pra

vilo koje on predlaze da sleduje

ilo

bolje od onaga koje on

predla:le

da

prekr5i, ako bi se obicno upra:lnjavalo. Sledstveno

tome, uticaj njegovog prirnera, ukoliko bi tezio

da ukine

po

stojeei

obicaj,

bio

bi dobar.

Slucajevi

gde bi

drugo pravilo

izvesno bilo bolje od pravila

koje

se obicno upra:lnjava su,

rnedutirn,

prerna

onorne sto srno vee rekli,

vrlo retki;

a surnnjivi

slucajevi, koji su stvamo najcesCi, vode nas u iduei deo

na

seg predmeta.

100. b) Ovaj deo sastoji

se

u razrnatranju metoda

ko

jirn

pojedinac treba

da odluci

sta da radi

u pogledu rnogueih

radnji cija se opsta korisnost

ne

rnoze dokazati. Treba zapaziti

da_

ee, shodno na§irn ranijirn zakljuccima, ovo razrnatranje po

kriti gotovo sve radnje, izuzev onih koje su, u na§ern sada

snjern

stanju dru§tva,

u opstoj praksi.

Jer

srno

istakli

da j e

dokaz opste korisnosti tako tezak da je konacan sarno u vrlo

rnalorn broju slucajeva. On zaista nije rnogue za sve radnje koje

su

u

opstoj praksi; rnada

ovde,

ako

su

sankcije

dovoljno jake,

one su i same dovoljne

da

doka.Zu

opstu

korisnost toga da se

pojedinac

povinuje obicaju.

I ako

je

rnoguee dokazati

opstu

korisnost u slucaju nekih

radnji koje

nisu u opstoj praksi, to

zaista

nije

rnoguee uCiniti obicnirn rnetodorn

koji

pokusava

da

pokaze u

njirna

teznju

onorn od:rZavanju

dru§tva

koje j i

Sarno Sarno sredstvo, vee Sarno rnetodorn kojim,

kao

sto eerno

videti. u svakorn slucaju pojedinac treba da dode

do svog

suda nairne, pokazivanjern njihove

neposredne

teznje

da

za protivrecne principe koje rnoralisti raznih skola isticu kao

u n ~ v e r ~ a l n e _ d u ~ n o s t i je, u g l ~ v n o r n ,

da

oni ukazuju na radnje

~ . o J e

b1

vod1le 1

vode

prevazi

dobroga

u

slucaju osoba naro

C l t ~ g

karaktera

i u

narocitim

okolnostirna. Bez sumnje

je

rno

~ u c e da se, do 1zvesnog stepena, formuliSu pojedine sklonosti

l

~ k ? I r o s t i

koje

obicno

cine izvesne

vrste

radnji savetnim.

Ah 1zvesno da ovo nikad nije bilo uCinjeno,; i va:lno je za

pazlh

da to, ~ ~ k . i kad bi.

se

uc_inilo, ne

bi

narn dalo moraJ;ne

z ~ k o n e

l

~ o b i c a e n o r n

snnslu, tJ. pravila cije bi

upra:lnjavanje

b1lo pozelJno za svakoga, i l i bar za veeinu. Moralisti oibicno

p r e t ~ ? s ~ a v l j a ~ u da je

p o z e l ~ n o

da

svi budu slicni u pogledu

radnJI 1 nav 1ka

delanJa

koJe se obicno

smatraju duznostima

i l ~ vrlinama.

Medutirn, izvesno je

da

bi pod postojeeim okolno

shma, a mozda i u mnogo

idealnijim uslovima,

princip

podele

rada_ prem_a na:ocitoj sposobnosti, koji je priznat u pogledu

razmh

zanimanJa,

takooe dao

bolji

rezultat

i u

pogledu vrlina.

Izgleda, stoga,

da

bi u slucajevima surnnje, umesto da

~ l e ~ u j e pra:n-la ~ j ~

dobre

rezultate nije u

stanju

da vidi, po

Jedmac bolJe

ucmw da

opredeli svoj izbor

neposrednim

raz

n:atranjem

i : r : s t r i n ~ i c n e v r ~ d n o s t i

i l i

rdavosti posledica

koje

nJeg? : a r ~ d n a m o ~ e prmzvede. Sudovi o instrinsicnoj vred

nosh ImaJu to pre1mucstvo nad sudovima o

sredstvima

da su

oni, ako su jednom istiniti, uvek istiniti; dok ono

sto

je sred

stvo za

neku

dobru posledicu u jednom slucaju, nece biti tako

u nekom

drugom

slucaju. Iz ovog razloga, oblast etike koju

bi .bilo

n a j k o r i s n ~ j e obraditi radi

prakticnog vodstva je ona

koJa razmatra koJe stvari imaju intrinsicnu

vrednost

i do

koo·

s t e p ~ n a ;

a ba§

ta

oblast

je

najvise zanemarivana

u

prilog

p o ~

kusaJU da se odrede pravila pona§anja.

Ali mi

imarno da

uzmemo

u

obzir ne

samo relativnu do

brotu raznih posledica vee takode i verovatnost da ee se

one

postiei. Manje dobro za

koje

je verovatnije da ee se postiei

t;eba pretpostaviti veeem

koje

je

manje verovatno ako

je

raz

hka u verovatnosti dovoljno velika da prevagne nad

razlikom

dobroti. Ovva

c i _ n j ~ n i c a

~ ~ g l e d a da

nam

pru:la opravdanje da

1staknemo opstu 1stmu

tnJu

principa

koje

uobicajena moralna

pravila obicno zanemaruju.

1)

Manje

dobra koje se nekom po-

142

jedincu mnogo dopada (ako

je

ono

zaista

dobra, a zlo)

rovatno je

podesniji cilj za njega od veeeg dobra koJe ruJe

u

stanju da

ceni. J

er

prirodna

sklonost

cini mnogo laruhm

da

se postigne ono

prema

cemu se

takva

sklonost oseea. (2) Po

sta gotovo svaki pojedinac mnogo vise voli stvari koje ga se

blisko ticu, to je, uopste uzev,

ispravno

za coveka

da r ~ d i j e

stremi onim

dobrima

koja se ticu njega i onih osoba za koJe

se

on licno mnogo interesuje nego

da

pokusa

neku siru

dobro

tvornoot. Egoizam nesumnjivo ima· preimuestvo nad

altruiz

43

ovo drugo podrazumeva ono prvo. vee smo pokazali da raz

lika izmedu ,du2nosti ,probitacnosti

ne

odgovara toj razlici:

oboje

se

moraju definisati

kao sredstva

za dobro, mada

oboje

mo u biti ciljevi sami po sebi. Ostaje, dakle,

pitanje:

sta je

razlika izmedu

du2nosti i probitacnosti?

Jedna razlika

na

koju se ove razlicite

reci

odnose je

dovoljno

jasna.

Izvesne vrste radnji izazivaju specificno• mo

ralna

oseeanja,

dok druge vrste

to

ne

cine. Rec

,du2nost

obicno se

primenjuje samo

na vrstu

radnji

koje

izazivaju

mo



mom kao

doktrina o sredstvima: u ogrorrmoj vecini slucajeva,

najbolja stvar kojoj mozemo da stremimo

je

da o s i ~ m o n e ~ o

dobra koje se

nas

tice,

jer

bai3

zbog

toga razloga

naJVerovatruJe

je

da eemo ga osigurati. (3) Dobra koja se mogu osigurati u

buducnosti tako bliskqj da se maze

nazvati

,sadai3njom ,_ obic

no

treba pretpostaviti

anima za

koja

je,

zato sto p r i p a ~ ~ ~ u

da

ljoj buduenosti, mnogo manje izvesno da

se

mogu P?shcL Ak?

na sve sto cinimo

gledamo sa

glediSta njegove svrs1shodnostl,

tj. kao na

sred.Stva za dobra,

skloni smo da z a n e r r a r ~ m o _bar

jednu

Cinjenicu koja je izvesna, naime, da

stvar

koJa Je za1sta

dobra sama po sebi, ako postoji sada, ima tacna istu

vrednost

kao stvar iste vrste Cije se buduce postojanje moze prouzroko

vati. A i

moralna

pravila,

kao sto je

vee receno,

obicno nisu

neposredno sredstva za

pozitivna

dobra, vee za ono sto

je

zno

za postojanje

pozitivnih dobara;

i

taka mnogo od n ~ e g

truda mora se u svakom slucaju posvetiti osiguravanju dalJeg

trajanja

onaga sto

je samo sredstvo

- potreba za

radom

i za

staranjem o zdravlju uzimaju tako velik deo nai3eg vremena

da u

slucajevima

u

kojima

je

izbor

mogue

sigurno

postizanje

sadai3njeg

dobra

dolazi

na

prvo mesto. Kad ne. bi bilo tak?, c_eo

zivot

bi

bio proveden samo u osiguravanju nJegovog tra]an]a;

i ukoliko bi se produ2ilo

sa

istim pravilom u buducnosti, ono

radi cecra ga

vredi

imati nikad ne bi

ni

postojalo.

lOl. (4) cetvrti zakljucak koji

sleduje

iz cinjenice

da

se ono sto je ,ispravno

ili

sto

je

naSa

,du2nost

mora u sv_a-

kom slucaju definisati kao ono

sto

je

sredstvo dobra J_e

kao sto smo vee rekli (§ 89), taj sto nema one razhke za k o ~

se obicno

pretpostavlja da

pootoji

izmedu toga

i :,probitacnog··

i i i ,korisnog . Nai3a ,du2nost je prosto

ono sto Je sredst:vo za

ono sto

je

najbolje moguee, a ono

sto jev

probitacr:o:

ako.Je

ista

probitacno, mora biti to isto. Ne mozemo prav1t,;. ~ h k u l -

medu njih

tvrdenjem da

je prvo nesto

sto

treba da

cunmo, ada

se na drucro rec .treba

ne

moze odnositi. Kratko receno,

ta

dva

pojma ni;'u, kao' sto obicno pretpostavljaju svi

_ i ~ u ~ e v

u t i l i t a r ~ :

stickih

moralista, prosti pojmovi

konacno

razhc1h.

Ne

postOJl

takva razlika

u etici. Jedina osnovna razlika je izmedu onaga

sto

je dobra

samo po· sebi i

onaga sto je dobra

kao

sredstvo,

a

ralno odobravanje i l i ciji propust izaziva moralno neodobra

vanje - narocito na ovu drugu

vrstu.

Kako je doslo do toga

da

se

to moral

no

osecanj

e

odnosi

na

neke

vrste

radnj

a

ne

na

druge

je pitanje

na koje se zaista ne moze jos odgovoriti;

ali se moze zapaziti

da nemamo

razloga

da mislimo da su rad

nje

na

koje

se

to oseeanje odnosi bile i l i

da

su sada, u

svim

slucajevima,

takve

da

pomazu l su

pomagale

oddavanje

zi

vota rase; verovatno je

da

se to oseeanje prvobitno odnosilo

na mnoge

verske

ceremonije i obrede koji

nisu

imali ni

naj

manju

korisnost u

ovom

pogledu. Ali, kod nas,

vrste

radnji

na koje se

to

oseeanje odnosi imaju

takode

i dve druge karak

teristike u

dovoljnom

broju

slucajeva da uticu na

znacenje

reci ,du2nost i ,probitacnost .

Jedna

od

njih

je da su ,du

znosti obicno radnje

koje je

znatan broj

pojedinaca vrlo sklon

da

izbegne.

Druga karakteristika je

da

propustanje du2nosti

obicno po:vlaci za sobom posledice znatno neprijatne za ne-

koga drugog Prva karakteristika

je

univerzalnija od druge:

jer

nep1ijatne posledice

po druge ljude ,samoljubivih

du2no

sti , razboritosti i umerenosti

nisu

tako

upadljive

kao sto

su

po buducnost samog vrsioca; dok su iskuSenja koja

vode

n:e

razboritosti

i neumerenosti vrlo jaka. Ipak, uglavnom, vrsta

radnji

nazvanih

du2nostima

ima

obe

karakteristike: one

su

ne samo

radnje

protiv cijeg vrsenja postoje

jake

prirodne sklo

nosti vee takode radnje cija su najociglednija dejstva, obicno

smatrana dobrim,

dejstva

na

druge

lienosti.

Probitacne radnje,

pak, jesu radnje na koje nas gotovo univerzalno podsticu jake

prirodne sklonosti i cija

su

najociglednija dejstva, obieno

smatrana

dobrim,

dejstva

na

vr§ioca. Mozemo,

dakle, uglav

nom

razlikovati ,du2nosti od probitacnih

radnji

kao

radnje

sa kojima je asocirano moralno oseeanje, u

pogledu

koga smo

cesto u iskusenju

da

ga izostavimo, a

~ i j a su

najociglednija

dejstva

dejstva na druge, a

ne na

vciioca.

Ali treba zapaziti da nam nijedna od ovih karakteri

stika kojima

se ,du2nost razlikuje

od

probitacne radnje ne

daje nikakav razlog da zakljucimo da su radnje prve vrste ko

risnij

e od drugih -

da

one teZe

da proizvedu veeu

prevagu

dobroga. Niti, pak, kad pitamo , je i ovo

moja

duznost? , mi-

144

slimo da pitamo da li radnja o

kojoj

je rec

ima te

karakteri-

stike:

mi

prosto

pitamo

da li ce

ona

uglavnom proizvesti

naj-

bolji moguCi rezultat. I ako bismo postavili to pitanje u po-

gledu probitacnih radnji, odgovorili bismo na njega potvrdno

isto

tako

cesto kao

i kad bismo ga

postavili

u

pogledu

radnji

koje

imaju tri

karakteristike ,duznosti . Istina je, kad postav-

ljamo pitanje ,je li ovo probitacno? ,

da

pitamo

drukcije

pi -

tanje - nairne, da l ce to imati izvesne vrste posledica, u po

gledu

kojih

ne pitamo

da: i su dobre

i l i

ne. Ipak, ako bi se

145

vlastito dobro samo oznacava neki dogadaj koji utice na mene

koji

je dobar

apsolutno i objektivno;

moj je

stvar, a

ne n j e n ~

dobrota; sve mora biti

ili

,deo

univerzalnog

dobra ili to

inace

nije

u o p ~ t e

~ o b r o ;

postoji treci altemativni pojarn

,dobro

za rnene . Ah, ,rnoJ mteres··, rnada mora biti nesto uistini do

bra, jeste samo jedna

od mogucih dobrih stvari;

pa

stocra ra -

deci na njegovom

ostvarivanju,

rnada cemo

ciniti n ko

d ~ b r o

moze se desiti da cinirno manje

dobra

nego

kad

bisrno

delali

na neki drugi nacin.

Samopozrtvovanje

moze

biti

stvarna du-



posurnnjalo rna u

kom posebnom

slucaju

da

li

su te posledice

dobre, onda

bi se

podrazumevalo da

se

ta sumnja odnosi na

probitacnost radnje; ako

bi

se

od

nas trazilo da

dok zemo

pro-

bitacnost neke radnje, mi bismo to

mogli

uciniti sarno postav-

ljanjem sasvim

istog pitanja. kojim bismo dokazali da je to

du:Znost - naime, ,,irna i ona. uglavnom,

najbolje

moguce

posledice? .

Prema

tome,

pitanje da li je neka radnja duznost ili

je

samo

probitacna

je pitanje koje nije ni o kakve va:Znosti

po eticko

pitanje

da

l

mi

treba da je cinimo. u smislu u

kome

se l du:Znost

i l i

probitacnost uzimaju kao krajnji

r zlozi

za

vrsenje neke

radnje,

one

se uzimaju tacno u istom smislu: ako

pitam

da

li

je

neka radnja z ist rnoja

duznost

l da l je z ist

probitacna. predikat za Ciju

primenljivost na radnju

o

kojoj

je

rec postavljam

pitanje je

sasvim

isti. U

oba

slucaja,

ja

pitam

,je li ovaj dogadaj

uglavnom

najbolji koji mogu da

ostva-

rim? ; pa bilo

da je

dogadaj o kome

je rec neko dejstvo na

ono sto je moj (kao sto obicno i jeste kad

govorimo

0 probi-

tacnosti) i l i

je

to

neki

drugi dogadaj (kao sto obicno i jeste

kad govorimo o duznosti). ova

razlika nema nikakve

vece veze

sa mojim odgovorom nego sto

ga

ima razlika izmedu

dva

raz

liCita

dejstva

na mene ili dva

razlicita

dejstva na druge. Prava

razlika izrnedu duznosti i

probitacnosti

radnji

nije

u tome sto

su duznosti korisnije ili obaveznije l sto

je

bolje vr8iti njih.

vee u tome

sto su

one

radnje koje

je korisnije hvaliti i

na-

metati sankcijama. jer su one radnje u pogledu kojih smo u

iskusenju

da ih izostavimo.

102. U

pogledu

..

zainteres01.-anih

radnji

slucaj

je

nesto

razlicit. Kad postavljamo pitanje ..

je

l

ovo

stvamo

u mom in-

teresu? , mi pitamo iskljucivo da l su clejstv toga na m n

najbolja moguca; i moze se lako desiti da ono sto ce dejstvo-

vati

na mene na naCin koji je stvarno najbolji moguci nece

proizvesti najbolje moguce rezultate uopste. Prema tome, moj

pr vi interes

moze se razlikovati od

delanja

koje je shodno

duznosti

i l i

je

probitacno

uopste. Tvrditi da je neka radnja

,.u morn

interesu

je. zaista.

kao

sto je- istaknuto u ·glavi III

§§59_.:_61

). hrrditi da su

njene

posledice

stvarno

dobre. ,.Moje

znost, bas kao sto zrtvovanje rna kog pojedinog dobra, pa bilo

se ono . ice nas ili drugih, moze biti potrebno da bi se po

shgao

bolJI

ukupan

rezultat.

Otuda

cinjenica

da

je

neka radnja

stvarno u

mom

interesu ne rnoze

nikad

biti dovoljan razlog

za njeno

izvr8enje;

dokazivanjern

da ona

nije sredstvo za on6

~ t o je najbolje

rnoguce,

mi ne dokazujemo da ona nije

u

mom

mteresu,

kao sto time dokazujerno da ona nije

probitacna.

Ali,

ipak, ne postoji

nikakav nuzan sukob

izmedu du:Znosti i in

teresa:

ono

sto

je

u mome interesu rnoze takode

biti

i sredstvo

za ono sto

je

najbolje moguce. I glavna razlika, saopstena raz-

licitirn recima ,du:Znost'· i .,interes , izgleda da

je

ne ovaj izvor

moguceg sukoba, vee ona ista koja se saopstava kontrastom

izrnedu ..du:Znosti i ,probitacnosti .

Pod

,zainteresovanirn

radnjama pogl vito rnislimo na

one

radnje, bilo

da

su one

sredstva za

ono sto

je

najbolje moguce ili ne,

koje su takve

da se

njihove najociglednije

posledice ticu vr8ioca; u

pogledu

kojih on obicno

nije

u

iskusenju

da

ih

izostavi; i u pogled-ll

kojih

mi

nemamo nikakvo moralno osecanje. To ce reci da

razlika nije prvenstveno eticka. A .,duznosti

nisu,

uopste

uzev, korisnije

ni

obaveznije nego

sto su

zainteresovane rad-

nje;

one

su

samo radnje

koje je

korisnije

hvaliti.

103.

(5) Peti zakljucak, od izvesne va:Znosti, u odnosu

~ 1 a prakticnu etiku tice se

nacina

na

koji

se sudi o ,

vrlinarna .

st

se

podrazumeva kad se nesto

naziva

,.vrlinom ?

Nema

surnnje

da je Aristotelova · definicija

uglavnom

tacna

ukoliko

on ka:Ze da je

ona

,naviknuta sklonost da se

vrse izvesne radnje: ovo je jedno od obelezja po kojima treba

da razlikujemo vrlinu

od ostalih stvari.

Ali

.,vrlina

i

,porok

su takode i eticki termini; to ce reci, kad ih

upotrebljavamo

ozbiljno,

mi

narneravamo da

prvim

terrninom izrazimo hvalu.

a drugirn pokudu. A

hvaliti

neku

stvar

znaci tvrditi

i l i

da

je

ona

dobra sama po sebi l

da

je

ona sredstvo

za

dobro.

Treba

li. onda da ukljucimo u na8u

definiciju

vrline da ona mora

biti nesto dobro samo po

sebi?

Izvesno

je da se vrline obicno smatraju

dobrim

same

po sebi. Osecanje

moralnog

odobravanja,

sa

kojirn obicno mi-

slimo o njima, delirnicno se sastoji u tome sto

im

pripisujemo

10

Principi

etike

46

intrinsicnu vrednost. cak i hedonist, kad

oseea moralni

sen

t iment prema njima, smatra ih dobrim samim

po

sebi; i vrlina

je bila glavni takmac zadc:voljstvu

za

~ o l o f u j

j e d i ~ o q

. ~ o b r a .

Ali

ipak ne mislim

da

mozemo

sm.atratl d e : o ~ l

def.mlCIJe rr-

line da je ona

dobra

sama po seb1.

J

er taJ 1zraz 1ma toliko

nezavisno znacenje dane

bismo, ako

bi

se dokazalo rna

u

kom

pojedinom

slucaju

da sklonost

koja

se obicno smatra vrlom

nije dobra sama po sebi,

smatrali

to dovoljnim razlogorn za

tvrd:enje

da ona nije vrlina,

vee

se

sarno mis ilo

da

jeste. Ogled

47

u odeljku (3) ove

glave. Neeemo

imati

opravdanja

da

tvrdimo

da je ikakva sklonost ili radnja

stvarno

vrlina duznost izu

zev na osnovu takvog

ispitivanja kakvo

smo

tamo

opisali.

Me

ramo biti

u stanju da doka:Zemo da je

sklonost,

l radnja o

kojoj je rec, obicno bolja kao sredstvo nego rna koja alterna

tiva koja je moguca

ili

za koju

je

verovatno da

ce

se desiti;

a ovo cemo biti u stanju da doka:Zemo samo za pojedina stanja

dru5tva:

ono sto je

wlina

l du:Znost u jednom

stanju

drostva

moze

ne biti to u nekom drugom stanju drustva.



etickog znacenja vrline

je

isti kao i za duinost: sta

? i s m ~

t ~ a -

zili

da

se dokaze o pojedinom

slucaju

da bismo

rekh

da Je IZ

raz

vrlina

pogresno

primenjen na

njega? Ogled

koji se

tako

primenjuje i na vTline i

na

duinosti, i .smatra

konacnim,

jeste

pitanje: je li to sredstvo za dobro? Ako bi

se d o k a z ~ l o

za

koju pojedinu sklonost,

dbicno

smatranu

vrlom,

da Je ob1cno

stetna, odmah bismo rekli: onda ona stvarno nije vrla. Prema

tome vTlina se

moze

definisati kao naviknuta sklonost da se

wse lzvesne radnje

koje obicno proizvode

najbolje

moguce

zultate. Niti ima

ikakve sumnje o vrsti radnji Cije je

vr5enJe

iz navike ,vrlina . One su,

uopste uzev, one

radnje kode su

du:Znosti sa ovom izmenom da u njih takooe ukljucujemo i

one.

o j ~

bi bi e du:Znosti samo

kad

bi za ljude UOJ:Ste bil?.

r ~ :

guce

da ih

vrse. Sledstveno tome,

u

pogledu vrlma

vaz1 .1sti

zakljucak kao i u pogledu duinosti. Ako su one stva:no v : h ~ e

one moraju biti, uopste uzev, dobre kao sredstva; ne z e ~ 1 m

da

sporim

da je vecina vrlina, koje se

obicno

smatraJ.u. takvm1,

kao

i

vecina duznosti,

stvarno

sredstvo

za

dobro.

Ah z

ovoga

ne

sleduje

da

su

wline iSta korisnije

od

onih sklono:>ti i n a k ~ o -

nosti

koje

nas vode da vr5imo zainteresovane radn]e. Kao sto

se du:Znosti razlikuju od probitacnih radnji, tako se vrline raz

likuju

od drugih

korisnih sklonosti

ne n e k ~ k v o ~

.vecom

risnoseu, vee cinjenicom

da

su one sklonostl koJe

Je

n a r _ o c l ~

korisno

hvaliti

i sankcionisati jer postoje jaka

op5ta iskuSen]a

da se zanemare radnje kojima one vode.

Vrline

su, dakle,

naviknute sklonosti da se _vrle radnje

koje su duinosti,

l koje

bi bile

dl1Znosti

kad

bi vol.Ja <>?

s ~ r a n e

vecine

ljudi bila

dorvoljna

da

se

osigura

njihova

IZvrsenJe. A

du2nosti su posebna

vrsta

onih radnji cije izvr5enje ima,

bar

uopste uzev, bolje

ukupne

rezultate nego

njihova n e ~ ~ a -

vanje.

One su, dakle,

radnje obieno

dobre

kao sredstva; ah

msu

sve takve

radnje

duinosti;

taj

izraz

je

ogranicen

na

P?Se:bnu

vrstu

onih

radnji

koje

je

cesto

teSko

izvciiti,

jer

postoJe

]aka

isku5enja protiv njihovog

vr5enja.

Iz ovoga sleduje da se m.?:

ramo, da bismo odlucili da l je neka pojedina sklono:>t

_Ih

radnja

wlina i l i

du:Znost, suociti sa svim teSkoeama

n a b r o ~ a m m

104.

Ali, postoji

jedno

drugo pitanje u pogledu

wlina

i du:Znosti koje semora

resiti samo

intuicijom-

opreznim me

todom

objasnjenim

u

pretresanju

hedonizrna.

To

pitanje je

da

l

su

sklonosti i

radnje, obicno

smatrane (tacno l ne) vrli

nama l

duinostima, dobre same po sebi;

da li one• imaju in

trinsicnu

vrednost.

Za

vrlinu l vr5enje wline rnoralisti su

obicno

tvrdili da je ili jedino dobro ili, ba:r, najbolje dobro.

Stvarno, ukoliko su moralisti uopste pretresali

pitanje sta

je

dobro samo po sebi, obicno su pretpostavljali da to mora biti

i i i vrlina ili

zadovoljstvo.

Jedva da bi bilo moguce da

postoji

takva velika

razlika u

misljenju,

a ne bi

se ni pretpostavljalo

da se

to

pretresanje

mor

ograniciti na dve takve alternative

da je znacenje toga pitanja bilo jasno

shvaceno.

I mi

smo vee

videli

da je znacenje

toga

pitanja jedva ikad bilo jasno shva

ceno.

Gotovo

su svi eticki pisci cirlili

naturalisticku

gresku -

nisu

uspeli da opaze

da

je

pojam intrinsicne vrednosti prost

i

jedinstven; i

stoga, gotovo

niko od njih nije uspeo da;

jasno

razlikuje izmed:u sredstva i c i l j oni su pretresali,

kao da

je

ono prosto i nedvosrrlisleno, pitanje ,sta treba da Cinimo?" i i

,sta

treba da

postoji

sad?

ne

razlikujuci

da i

je razlog

sto

neka stvar treba da bude

uCinjena i i

treba da pootoji sad taj

sto ona ima

intrinsicnu

vrednost, i i taj sto je ona sredstvo za

ono

sto ima intrinsicnu wednost. i cemo, stoga, oeekivati da

nad:emo da

wlina

ima

isto tako

malo

prava da

bude smatrana

jedirum l glavnim dobrom kao i zadovoljstvo; utoliko

pre

posto smo videli da, ukoliko

se

tice definicije, zvati ne5to

vr

linom

prosto

znaCi izjaviti da je to sredstvo za dobro. Zastup

nici

wline

imaju, kao sto

cemo videti,

tu

superiornost

nad

he

donistima da su,

ukoliko su

wline wlo

slozene du5evne

ci

njenice, u

njih

ukljucene mnoge

stvari

koje su dobre same po

sebi i dobre u rrmogo visem

stepenu

nego sto

je

zadovoljstvo.

Zastupnici hedonizma, pak, imaju tu superiornost da njihov

metod nagla5ava razliku izmed:u sredstva i cilja, mada oni tu

razliku

nisu

shvatili

dovoljno

jasno

da bi

opazili

da

se

osoberu

eticki predikat koji oni

pripisuju

zadovoljstvu zato sto ono

nije samo sredstvo mora ta:kod:e odnositi i na mnoge d ru

·

· ge stvari.

10*

148

105.

0

intrinsicnoj vrednosti vrline maze

se, dakle, uop-

steno reCi ovo:

1)

vecina sklonosti koje nazivamo vrlinama i

koje su stvarno

saobrazne

definiciji vrline,. u k o l i k ~ su one

sklonosti

od

vrednosti kao sredstva, bar u nasem

drustvu,

uop-

ste

nemaju nikak vu intrinsicnu vrednost; i (2), nijedan

elernen

sadrzan u manjini tih

sklonosti,

pa cak ni svi razr:i

element:

uzeti zajedno, .ne

mogu se,

bEiZ

ocite

besrnislenostl,

s m ~ ~ r a t 1

jedinim dobrorn.

sto se

tice druge tacke, mozemo zapazlh .da

cak

i

oni koji zastupaju glediste da se jedino

doh::-_o nalaz1. u

149

karakteristike koja

se sastoji

u cinjenici da

ono sto

se rnoze

nazvati dobrim rnotivima obicno pomaze da

se

prouzrokuje

vrsenje

dU.Znosti. Au

drugoj podeli mozemo razlikovati izrnedu

naviknute teznje

da

se

bude

podstaknut jednim rnotivorn, na -

ime,

zeljorn

da se duznost vrsi radi duznosti, i svih ostalih

motiva, kao sto su

ljubav, dobrodusnost

itd. Taka

dobijamo

tri vrste vrline, Ciju cerno intrinsicnu

vrednost

sada razmotriti.

(a) Nema

sumnje

da covecji karakter

moze

biti takav

da on

iz navike vr5i izvesne du:Znosti a da mu nikad ne padne



vrlini crotovo neizostavno zastupaju i druga gled1sta prohv-

recna' ~ m e

gledistu,

i to uglavnorn

zbog

t<:ga st<:. r : i ~ u u: peli

da

rasclane znacenje etickih pojmova.

Na]upadl]lVl]l

pnmer

ove nedoslednosti nalazi

se

u

uobicajenom

hriscanskom

shva-

tanju da vrlina, mada jedino

dobro,

ipak moze

biti

nagradena

necim

drugim

sto

nije

vrlina. Raj

se obicno ~ m a t r a . nc:gradom

vrline; a ipak

se

takode obicno smatra da raJ, da _b1 bw kva

nagrada,

mora sadr:Zati neki

element,

naz:van s r ~ c o r n .ko]l

ista

nije

sasvim istovetan sa

samim vrs_en]:m

o ~ 1 h v r ~ m a ko]e

on

nagraduje. Ali,

ako je tako, onda

nesto

sto

n:Je

:rrlma ~ ~ a

biti i l i

dobra samo

po sebi

i l i element u

onome

sto 1ma naJVISe

intrinsicne

vrednosti. Obicno nije zapazeno

da

neka stvar,

d.a

bi stvarno bila

nagrada,

mora biti nesto

dobro

sarr:o

seb;

besrnisleno J·e crovoriti o nacrradivanju neke

osobe hrne sto

]OJ

t

se

daje nesto sto je

od rnanje vrednosti od onoga

s o

ona ve

irna i l i sto joj

se

daje nesto sto uopste nerna I _ l i k a ~ . v ~ v r e d r : o ~ t L

Taka,

na

primer, Kantovo

glediSte

da nas vrlma.

cllll

dostoJmm

srece je

u ocitoj

protivrecnosti sa gledistem

koJe on

podrazu-

rneva

i koje

je

asocirano

sa

njegovirn irnenorn, da Je dobra

volja jedina stvar koja

irna

i n t r ~ s i c n u

vr,;dnost. To

narn,

ravno,

ne

pruza razlog da tvrd1rno,

kao

sto

se

~ o n e k a d cm1,

da je

Kant, nedosledno,

eudernonist ili h ~ d o n i s t : Jer to ne

po-

drazumeva da

j e sreca jedino do bro.

All to

~ o d r a z u r n ~ v a

da

dobra

volja nije

jedino dobra: da je

stanje

stvan

u korne 1rnarno

i vrlinu i

srecu

bolje od stanja u kame je sreca odsutna.

106. Ali, da bisrno pravedno r a z m o t ~ l i pravo v:rHne na

intrinsicnu srecu, potrebno je da razlikL:Jemo nek_?hko _:: rl.o

razlicitih

du.Sevnih

stanja

koja

sva

spadaJU

~ o d

o ~ s t u

~ e n m -

ciju

da su ona naviknute sklonosti

da se

:rrse duznosh.

ramo razlikovati tri vrlo razlicita stanja, koJa

su

sva

podlozna

da

se

pobrkaju jedno s drugirn, od kojih su svako r a z l i c i ~ i rno

ralni sisterni narocito

isticali

i

od

kojih se za svako tvrdllo

sa:mo

ono sacinjava vrlinu,

a time

se

i

podrazurnevalo da

Je

ono

jedino

dobro. Mozerno pre

svega

pra: :iti r _ ~ z l ~ k ~ i ~ r n e ~ u

(a)

trajne karakteristike

duha

koja

se sasto]l

u

c r : _ 1 ~ e m c ~ da

Je.

_yr

senje duznosti postalo u strogorn

srnislu

rec1 n a ~ J . k a

s h ~ n o

rrmogim radnjarna

koje se

vr5e pri oblacen]U odela, 1 (b) traJne

na um

rnisao,

kad

odlucuje

da

ih

vrsi, ni

da

su one

dU.Znosti,

ni da

ce

ikakvo dobro proizaci iz njih. 0 takvorn coveku ne

mozerno

da odbijemo

i

ne

odbijamo

da

kazemo

da

on

irna

vr-

linu

koja se

sastoji iz sklonosti da vr5i te duznosti. Ja sam, na

primer, posten

u

srnislu da se

iz navike uzdr:Zavarn

od

svake

radnje

koja

je

pravno okarakterisana

kao krada,

cak i u slu-

cajevirna u kojirna bi neke druge osobe osetile jako iskusenje

da

ih

izvrse. Bilo bi sasvirn suprotno uobicajenoj

upotrebi

reci

kad

bi se, zbo;g toga,

poreklo

da

ja

zaista imam vrlinu poste

nja: sasvirn

je izvesno da ja

imam naviknutu sklonost da

vr-

sim tu

duznost.

I

nema sumnje da je

od

velike koristi da sto

je moguce veci broj osoba ima slicnu sklonost: to je dobro kao

sredstvo. A ipak

rnogu

da

tvrdirn pouzdano da

ni rnoja

razna

izvr5enja te duznosti, ni

moja

sklonost

da

ih

vr5irn, nemaju ni

najmanju

intrinsicnu

vrednost. Zato

sto vecina primera vrline

izgleda

da

je takve

prirode, usudujerno

se da

tvrdimo da

vr-

line,

uopste uzev, nernaju

nikakve intrinsicne

vrednostL

I

imamo

dobar razlog da smatrarno da su one

korisnije

ukoliko

su one cesce takve prirode,

jer

se

ostvaruje velika stednja u

trudu kad korisna radnja

postane

navika i l i postane instink-

tivna. Ali tvrditi da je vrlina, koja ne ukljucuje niSta vise od

toga,

dobra

sama po sebi je

oeita

besmislica.

Tu besrnislicu

ucinila je i

Aristotelova

etika. Jer njegova definicija vrline ne

iskljucuje

sklonost

da

se radnje

vr5e na

taj

nacin, i

njegovi

opisi pojedinih

vrlina

jasno

ukljucuju takve radnje; da jedna

radnja, da bi pokazala vrlinu,

mora

biti

ucinjena

TOi: KUAOU

i veKa35 je kvalifikacija ko ju

on cesto

gubi iz

vida.

A, s druge

strane, izgleda izvesno da on srnatra vrsenje

svih vrlina

kao

cilj sam po sebi. Njegova obrada etike zaista je, u najva:Znijirn

tackama, vrlo nesisternaticna

i

nejasna, zbog njegovog poku-

saja da je zasnuje na

naturalistickoj

gresci; jer,

strogo

govo

reci,

njegove

reei nam kazuju

da

smatramo

9Ecupicr.36

kao je-

dinu

stvar dobru

sarnu

po

sebi.

a u torn

slucaju

dobwta koju

on pripisuje

prakticnirn

vrlinarna ne moze

biti

intrinsicna

ss

Radi lepote. -

Prim prev

36

Posmatranje. - Prim

prev

150

vrednost; dok, s

druge

strane, izgleda

da

je on

ne

smatra sarno

kao korisnost, jer

ne

cini

nikakav

poku.Saj da dokaze da su

vr

line

sarno sredstva

za

6ewp[u, Ali izgleda da nema

sumnje

da

on uglavnorn smatra vr5enje praktienih vrlina kao dobro iste

vrste (tj.

kao

dobro

koje ima intrinsicnu

vrednost)

kao

i

eswp[u ali samo u

manjem stepenu

od nje; i tako

on

ne rnoze

izbeci kritiku

da

on smatra

da

imaju

intrinsicnu vrednost

takvi

primeri vr5enja vrline kakve

rni

sada razrnatramo - primeri

sklonosti da

se

vr5e radnje koje, receno rnodernim jezikom,

imaju SalllO ,spoljnu

ispravnost".

Da je on

u pravu sto

prime

151

naglasi va:Znost motiva, ,unutra5nje sklonosti

sa

kojom se

vrsi

ispravna radnja,

mozemo reci

da

je ono uCinilo uslugu

etici. Ali

treba

zapaziti da oni

koji

zbog toga

hvale

hriScansku

etiku, kao

sto

je

predstavljena

u Novom zavetu, obicno ne

shvataju da je ta etika potpuno zanemarila dve razlike

od

naj

vece vaznosti.

Na

prvom rnestu, Novi

zavet je

poglavito zauzet

p r o d ~ v n j e m tradicije jevrejskih proroka, preporucivanjem

takVlh vrlina kao sto su ,pravda i

,milost

nasuprot cisto

obrednoj saobraznosti; i ukoliko on to Cini,

on preporucuje

vrline koje mogu biti dobre prosto kao sredstva, sasvim slicno



njuje ree ,vrlinu na takvu sklonost, ne moze

biti

sunmje. Ali

protest protiv

gledista

da je ,spoljna

ispravnost dovoljna

da

sacinjava bilo ,duznost

l

,vrlinu -

protest

koji se obicno,

i sa izvesnjm opravdanjem,

pripisuje

u zaslugu hriScanskorn

moralu

- izgleda da je, uglavnom, pogrei§an

nacin

isticanja

jed.ne vazne istine: naime, da, tamo gde je sarno ,spoljna

ispravnost ,

zaista

ne

moze biti

intrinsicne

vrednosti. Obicno

se pretpostavlja (mada pogresno) da

nazvati neku

stvar vrli

nom

znaci

da

ta stvar

ima intrinsicnu

vrednost; glediste, zasno

vano na toj pretpostavci, da se vrlina ne sastoji sarno u sklo

nosti da se vr5e spoljne

ispravne

radnje stvarno

predstavlja

napredak

u etickoj istini u

poredenju sa

Aristotelovom etikom.

Zakljucak,

ako

vrlina ukljucuje

u

svoje znacenje ,ono sto je

dobro samo

po

sebi", da

onda

Ari ;ltotelova definicija

vrline

nije dovoljna

i izra:Zava pogrei§an eticki sud,

savrseno

je

tacan;

pogresna

je

samo

premisa da

vrlina

ukljueuje

to u svoje

znacenje.

107.

(b) Covecji karakter ma:Ze biti takav da

mu je

u

pameti, kad god iz

navike vrsi

neku du:Znost, njegova

ljubav

za

nekom instrinsicno dobrom posledicom koju ocekuje da

pro

izvede svojom radnjom

i l l njegova

mr:Znja prema nekoj in -

trinsicno: zloj posledici za koju se

on

nada da je spreCi svojom

radnjom. U

takvom slucaju

ta

ljubav l

mr:Znja obieno je deo

uzroka

njegove radnje, i

mi

taj

uzrok

mozemo nazvati

jednim

od njegovih motiva. Gde je osecanje

kao

ovo uvek

prisutno

u

vr5enju du:Znosti, ne moze se poreci da duhovno stanje vr5ioca,

pri vrsenju

du:Znosti, sadr:Zi

nesto sto je

dobro

samo po

sebi.

Niti se

moze poreci

da

nil, gde

se sklonost da

se vr5e du:Znosti

sastoji u sklonosti da se

bude

podstaknut

na

njih takvim ose

canjem, nazivamo

tu

sklonost vrlinom. Ovde, dakle, imamo

primere vrline cije vr5enje stvarno sadr:Zi nesto

sto

je dobro

samo

po

sebi. I, uop5te uzev, mo:Zerno reci,

kad

god

se

V;rlina

sastoji u sklonosti

da

se

imaju

izvesni motivi,

da vrsenje te

du:Znosti moze

biti

intrinsicno dobro,

mada stepen

te dobrote

moze nmogo da

se razlikuje

prema taenoj

prirodi

motiva i

;njihovih

objekata.

Utoliko, dakle, ukdliko hriScanstvo

tezi da

aristotelskim vrlina)ma. Ova karakteristika, njegovog ucenja

mora

se, stoga,

strogo razlikovati

od

one

koja

se sastoji

u

nje

govom

isticanju takvog gledista kao sto je

glediste

da

je biti

gr1evan bez

uzroka

isto tako rdavo kao

stvarno

izvrsiti ubistvo.

I

na

drugom mestu, mada Novi

zavet

hvali neke stvari koje

su dobre samo kao sredstva i druge koje su dobre

same po

~ e b i on nikako ne

zapa:Za tu razliku. Mada

stanje

coveka

koji

Je gnevan moze stvarno biti isto

tako

rdavo samo po sebi kao

stanje

ubice, i utoliko Isus

rno:Ze

biti u

pravu,

Isusov jezik vodi

nas da pretpostavimo da je

ono t kode

isto toliko

rdavo

u sva

kom pogledu, da ono t kode prouzrokuje isto toliko zla: a

ovo je

sasvim

pogresno.

Kratko

receno,

kad hriscanska etika

~ o b r a v a ona ne razlikuje

da

li njeno odobravanje tvrdi ,ovo

Je sredst:vo za ?obro iii ,ovo je

dobro

samo po sebi"; i

stoga

ona

hvah stvan

koae

su dobre

samo kao sredstva kao da

su

one

dobre

same'

po

sebi, i

stvari koje

su

samo dobre same po sebi

kao da su

one

takode

dobre i

kao

sredstva. A treba i zapaziti

da

hriscanska

etika nije jedina koja skrece pa:Znju da

one

ele

mente

u

vrlinama koji

su dobri

sami po

sebi. Platonova

etika

odlikuje time sto zastupa, daleko

jasnije

i doslednije nego

lJedan drugi sistem, glediSte da intrinsicna vrednost pripada

iskljucivo

onim

dusevnim stanjima

koja

se sastoje u

ljubavi

prema onome

sto

je dobro i mrlnji

prema

onome

sto

je zlo.

108. Ali (c) hriScanska etika se

razlikuje

od Platonove

time sto

naglasava vrednost

jednog posebnog mot iva- rnotiva

koji se sastoji u osecanju izazvanom

idejom

ne

nekakvih

in

trinsicno

dobrih

posledica

radnje

o kojoj

je

rec,

pa

cak

ni

same

radnje, vee

idejom

njene moraine ispravnosti. Ova ideja ap

straktne ,ispravnosti

i razni stepeni specificnog

osecanja iza

zvanog

njome

su

ono sto

sacinjava specificno

moralno

oseea

nje

i l i

.,savest". Izgleda da je najpravilnije

nazvati

neku

radnju ,unutraSnje ispravnom"37 sa:mo na osnovu

toga

sto ju

31

Ovaj

smisao toga

izraza

morarno pazljivo razlikovati od smi

sla za

koji

se maze reci da je

namera

vr8ioca

, ispravna

samo u slu

caju

kada

bi

nameravani

rezultati

bili

najbolji moguci.

1 52

je vr-Silac prede

smatrao

ispravnom: ideja o ,ispravnosti" mo

rala

je biti prisutna u

njegovoj svesti, ali

nije

morala

biti je

dan od

njegovih

motiva. A pod ,savesnim" covekom

podrazu

mevamo coveka koji,

kad

odlucuje, uvek ima

tu

ideju

na umu

i nikad ne dela dok se

ne

uveri

da

je

njegova

radnja ispravna.

. Prisustvo ove

ideje

i njeno

dejstvo

kao motiva zaista

IZgleda

da

su postali uobicajeniji predmeti paznje i preporuke

zbog uticaja

hriSeanstva;

ali je va:Zno zapaziti da nema

osnova

za

glediSte, koje

Kant

podrazumeva,

da je

to jedini

motiv koji

Novi zavet smatra motivom od

intrinsicne

vrednosti.

Nema

153

dobri sami po sebi i u pogledu njihovog relativnog stepena iz

vrsnosti, a

takode eemo

odloziti i

dokaz

da svi oni zajedno

ne

mo u

biti

jedino dobro.

109. Glavne tacke u ovoj glavi, na koje zelim da skre

nem pa:Znju, mogu

se

sa:Zeti

kao

sto sleduje: -

1)

Prvo

sam

istakao da predmet kojim se ona

bavi.

naime. eticki

sudovi

o

ponasanju,

obuhvata pitanje sasvim razlicite

vrste

od dva pret

hodno razmotrena pitanja, naime: (a) sta je priroda predikata

osobenog etici?, i (b)

koje

vTste

stvari

imaju

taj predikat?

Prakticna etika ne pita

,sta

treba

da bude?". vee sta treba mi



mnogo razloga za surrmju da Isus,

kad nam je

rekao

,Ljubite

bliznje svoje kao

sebe

same",

nije

mislio

samo

na

ono sto

Kant

naziva ,prakticnom ljubavlju'· - na dobrotvorstvo ciji

je

jedini

motiv

ideja o

njegovoj

ispravnosti, ili oseeanje izazvano

tom

idejom.

Medu

,unutrasnje

sklonosti"

kojima

Novi zavet

pripisuje vrednost. nesumnjivo je

ukljuceno ono

sto Kant na

ziva

,prirodnim

sklonostima", kao, na

primer,

sa:Zaljenje itd.

Ali sta da kazemo o vrlini, kad se ona sastoji od sklo

nosti

da

ovom

idejom buderno

podstaknuti

na vTsenje du:Zno

sti? Izgleda tesko poreei da oseeanje izazvano ispravnoseu kao

takvom ima

neku

intrinsicnu vrednost; a jos teze poreCi da

njegovo prisustvo moze da poveea

vrednost

nekih celina u

koje ono ulazi. Ali, s

druge

strane, ono zaista

nema

veeu vred

nost nego sto je imaju mnogi motivi razmatrani u nasem po

s l ~ d n j e m

odeljku -

oseeanja

ljubavi

prema stvarima

koje

su

zmsta dobre same po sebi. A sto se tice

Kantovog

podrazume

vanja da

je

ono

jedino dobro3s,

to

je nedosledno njegovim

ostalim gledistima. J er on zaista smatra da

je bolje

vrsiti

rad

nje ,materijalne duznosti" -

na koje

nas,

kako

on tvrdi,

ono

podstice nego izostaviti ih. Ali,

ako su

uopste bolje, ove

radnje moraju biti bolje

i l i same

po sebi

i l i

kao sredstva. Prva

h poteza neposredno bi opovrgla tvrdenje

da je

taj motiv

je-

dmo dobro, a drugu i sam Kant iskljucuje

jer

tvrdi da nikakve

radnje ne

mogu prouzrokovati postojanje

toga rnotiva.

Takode

treba zapaziti da

se

ne moze braniti ni Kantovo tvrdenje da

je

taj

motiv

uvek

ddbar kao sredstvo. Sasvim

je

sigurno

da

se mogu

raditi

vrlo

stetne radnje

iz

savesnih motiva,

i

da

nam

sa_vest

ne kazuje uvek

istinu o

tome

koje su radnje

ispravne.

N1ti se moze tvrditi

da

je

ona

korisnija nego sto

su

rnnogi drugi

motivi.

Sve sto se rnoze reei, to je da je ona jedna od stvari

koje

su

obicno

korisne.

Mozemo odloziti za iduee poglavlje ono sto jos imam

da

kazem u pogledu

onih elemenata

u nekim

vrlinama

koji su

38

Kant.

ukoliko

znarn.

nikad

iz1·icito ne iskazuje ovo glediste.

ali

ga podrazumeva, na primer u svom

argumentu

protiv heteronomije.

da

cinimo?"; ona pita

koje

su radnje d u z n o ~ t i

koje

su radnje

ispravne

i

koje

su

neispravne

a

na

sva

ta

pitanja

moze se

samo

odgovoriti pokazivanjern

odnosa

radnji o kojima

je rec

kao

uzroka

i l i

nuznih

uslova

onoga sto

je

dobro sarno po sebi. Istra

zivanja prakticne etike,

prema tome, potpuno

potpadaju

pod

treCi

deo

etickih

pitanja pitanja

koja pitaju ,koje su stvari

dobre kao sredstva?", a

to

je isto sto i

pitati

.,sta je sredstvo

za dobro - sta

je

uzrok ili nu:Zan uslov stvari

koje

su dobre

same po sebi?" (86-88). Ali 2) ona postavlja ovo pitanje go

tovo iskljuCivo samo u

podledu

radnji cije je

izvrsenje

moguce

za veCinu ljudi. samo ako ih oni hoce; a u pogledu

tih

radnji

ona ne pita samo koja od njih

imati neki dobar

ili rdav

re

zultat. vee

koja

ee. od svih

tih

radnji mogueih za volju rna u

korn trenutku, proizvesti najbolji

ukupan

rezultat.

Tvrditi da

je neka

radnja

duznost

znaci

tvrditi da je

ona

takva

moguca

radnja koja ee

uvek

u izvesnim poznatirn okolnostima, proiz

vesti bolji rezultat nego rna koja druga radnja.

Sleduje

da

uni

verzalni stavovi ciji

je predikat

duznost ne sarno da

su

daleko

?d toga da budu

samoocevidni.

vee uvek iziskuju

dokaz

koji

Je van rnoguenosti na5eg sadasnjeg znanja da

ga

pru:Zi (89-92).

Ali

3)

sve

sto je etika pokusala, ili moze pokusati. jeste

da

poka:Ze da izvesne

radnje,

moguee za volju,

obicno

proizvode

bolje ili gore ukupne

rezultate

nego

rna koja verovatna alter

nativa:

a

ocigledno

je da je vrlo

tesko da

se ovo

pokaze

u po

gledu ukupnih rezultata cak i u relativno bliskoj buduendsti;

a

da ono

sto ima najbolje rezultate u takvoj bliskoj budueno

sti, takode irna i najbolje rezultate celinski. tacka je koja izi

skuje istrazivanje koje joj do

sada

nije

posveCivano.

Ako je

to istina, i ako, shodno tome, darno naziv ,duznost" radnjama

koje obicno proizvode

bolje

ukupne rezultate u bliskoj budue

nosti nego rna

koja

rnoguea alternativa, moze biti moguee do

~ z t i da

je

nekoliko od najuobicajenijih pravila du:Znosti

1stinito, ali

samo

u izvesnim uslovima drustva, koja mogu biti

vise ili manje univerzalno prisutna u istoriii· a

takav

dokaz

je sarno

moguc

u nekim slucajevima bez p r a _ ; i l ~ o g suda o

tome

koje

su

stvari

dobre

ili

r d ~ v e

same

po

sebi -

sud

koji eticki

154

pisci nisu joo nikad pru:Zili. U pogledu radnji Cija je opsta ko-

risnost tako

dOikazana,

pojedinac

treba uvek da ih v:rSi;

ali

u

drugim slucajevima, gde

se

pravila obicno nude, on treba ra

dije da sudi

o verovatnim rezultatima u svom posebnom

slu

caju, voden tacnim

shvatanjem

o

tome

koje

su stvari intrin

sicno dobre l rdave

(93-100).

(4)

Da

bi se rna za koju radnju

dokazalo da

je ona

du.Znost, mora

se

pokazati da ona ispunjava

izlozene uslove; ali ra.dnje obicno nazivane

,duznostima

ne

ispunjavaju ih ni do kakvdg veceg stepena nego sto to cine

,probitacne l

,zainteresovane radnje;

time sto ih nazivamo

GLAVA

VI

IDEAL

110. Naslo v ove glave

je

nejasan. Kad

neko

stanje



,du.Znostima , samo pOidrazwnevamo da one, pored toga, imaju

i izvesne

neeticke predikate.

Slicno tome,

pod

,vrlinom

se

uglavnom podrazumeva trajna sklonost da se vr8e ,du.Znosti

u ovom

ogranicenom

smislu; i sledstveno,

vrlina, ako

je

zaista

vrlina, mora biti dobra kao sredstvo u srnislu da

ona ispunjava

izlozene uslove; ali

ona nije bo ja kao

sredstvo od

sklonosti

koje se ne smatraju vrlinama; ona obicno nema nikakve vred

nosti sama

po sebi; a, gde ih ima,

ona

je daleko od toga

dal

bude jedino dobro l

najbolje

dobro. Prema tome, ,vrlina

nije, kao sto se obicno podrazwneva,

jedinstven

eticki predi

kat

(101-108).

stvari

nazivamo ,idealnim , time mozerno da podrazumevarno

tri

razlicite

stvari koje imaju

zajednicko samo

ovo:

da uvek

time

tvrdimo

o stanju

stvari

o korne je rec

da je

ono ne sarno

dobro sarno

po

sebi, vee

da je ono dobro samo

po sebi u mnogo

visem stepenu nego mnoge druge stvari. Prvo od tih znacenja

,ideaJnog je (1) ono na koje je

izraz ,ideal

najpodesnije

ogranicen.

Pod

tim se podrazwneva najboLje shvat jivo stanje

stvari, najviSe dobro l

apsolutno

dobro. U ovom smislu pravo

shvatanje

raja

bilo bi

pravo

shvatanje ideala: pod idealom

podrazumevamo stanje

stvari

koje

bi

bilo

apsolutno

savrseno.

Ali ovo shvatanje rnoze se sasvim jasno razlikovati od drugog,

naime (2) shvatanja o najboljem mogucem stanju stvari u

ovorn

svetu.

Ovo drugo

shvatanje

moze se

identifikovati

sa

onirn

koje

je cesto igralo ulogu u filozofiji

kao

,ljudsko do-

bro ,

l kr jnji

cilj

kome

na8a

radnja treba da je

upravljena.

U ovorn srnislu kaze se i za utopije da

su

ideali. Tvorac utopije

moze pretpostaviti

da su nmoge stvari

moguce

koje su stvarno

nernoguce; ali on uvek priznaje da su bar neke

stvari

ucinjene

nemogucirn prirodnirn zakonima, i zato se njegova

tvorevina

bitno

razlikuje

o one koja zanernaruje sve prirodne zakone

rna kako sigurno oni bili uspostavljeni. U svakorn

slucaju

pi-

tanje ,sta

je

najbolje

stanje

stvari koje bismo rni mogli ostva-

riti? je sasvirn razlicito od pitanja ,sta bi bilo

najbolje shvat

ljivo stanje stvari? . Ali, trece, nazivanjem nekog stanja stvari

,idealnim

mozerno samo podrazwnevati (3)

da

je ono dobro

samo po sebi u velikom stepenu. I ocigledno je da se prvo

mora

odgovoriti na pitanje koje su

stvari ,idealne

u

tom

smislu pre nego sto se upustirno u pitanja sta

je

apsolutno do-

bro

i sta je ljudsko dobro. Idealom, u ovom trecem smislu, ova

glava

ce

se poglavito baviti.

Njen

glavni

cilj je

da

nade

neki

odreden

odgovor na osnovno pitanje t ik na pitanje ,koje

su

stvari dobre

same

po sebi l

koje

su

stvari

ciljevi

sami

po

sebi? . Na to pitanje dosad smo postigli sarno negativan odgo-

vor: · odgovor

da

zadovoljstvo

zaista nije

jedino dobro.

111

Malopre sam

rekao

da od ta:cnog odgovora na

to

pitanje

zavise odgovori na dva

druga

pitanja: sta je apsolutno

156

dobro? i sta je

ljudsko

dobro? I zato, pre

nego

sto pocnerno da

ga razrnatrarno bice dobro da istaknerno odnos u korne je ono

sa ta

dva

pitanja.

1) Moguce je da se apsolutno dobro sastoji potpuno

od osobina koje cak ne rnozerno

ni da

zarnislirno. Ovo

je

rno

guce jer, rnada izvesno znarno rnnoge

stvari koje

su

dobre

same

po sebi, i dobre u visokorn

stepenu,

ipak

ono sto

je najbolje

ne saddi

nuzno

sve dobre stvari koje

postoje.

Da je

ovo tako,

sleduje iz principa obja5njenog u

glavi

I §§ 18-22), na koji,

kako je tamo predlozeno,

treba

ograniciti

naziv

,princip or -

157

da oni

izostavljaju

mnoge

stvari

od vrlo velike pozitivne

vred-

nosti,

mada

je jasno

da

to izostavljanje

ne

povecava vrednost

celine.

Gde

je

OVO

slucaj, moze

se pouzdano tvrditi

da

predlo-

zeni ideal nije ideal. I razmatranje

pozitivnih

dobara, koje cu

sada

preduzeti, nadam

se da ce pokazati da nijedan od dosad

predlozenih ideala nije zadovoljavajuci. Velika

pozitivna

do

bra, kao sto cemo videti, tako su

mnogobrojna

da bi rna koja

celina

koja

bi

ih sve sad:rZala morala biti

ogromno

slozena.

I mada

ova cinjenica

cini to teskim ili,

tacnije

receno, nemo-

gucim da odlucimo

sta

je ideal,

koje je

apsolutno

najbolje

za



ganskih

jedinstava .

Ovaj princip je da

intrinsicna

vrednost

celine

nije ni

identicna

ni

srazrnerna

zbiru

vrednosti

njenih

delova. Iz ovoga sleduje, rnada bi ideal, da bi irnao najveci rno

guci zbir

vrednosti

u svojirn delovirna, nuzno

sadrzao

sve

stvari koje irnaju intrinsicnu

vrednost

rna u kom stepenu, da

bi ipak celina koja bi sadrzala sve te delove rnogla

ne

biti od

tolike vrednosti od kolike

je

neka druga celina iz koje bi neka

pozitivna

dobra

bila izostavljena. Ali, ako celina, koja

ne

sa -

ddi sva pozitivna dobra, rnoze ipak biti bolja od celine koja ih

sadrii, iz

toga

sleduje da najbolja celina m ze biti ona koja ne

sadrii

n ijedno

pozitivno dobro poznato nama.

Stoga

je moguce da ne rnozerno da otkrijerno

sta je

ideaL Ali, rnada se ova rnogucnost ne moze poreCi, niko nerna

pravo da tvrdi da je ona ostvarena - da ideal jeste nesto ne-

zamisljivo. Ne rnozerno

suditi

o

relativnoj vrednosti

stvari

ako

stvari o kojirna sudirno nisu u nasoj svesti. Mi, stoga. nernarno

pravo da

tvrdirno

da

bi iSta sto

ne

rnozerno da zarnislirno bilo

bolje od nekih stvari

koje

rnozerno da zamislirno, rnada nemarno

pravo ni da poricerno rnogucnost da to moze

da

bude slucaj.

Sledstveno tome, na5e traganje za idealorn mora biti ograni-

ceno na traganje za

onom jednorn

celinorn, medu svim celi

nama

sastavljenim

od

elemenata poznatih

nama, koja izgleda

da

je

bolja

od

svih

ostalih. Nikad necemo

imati pravo

da

tvr-

dimo da

je

ta celina savrsenstvo, ali cemo irnati pravo da

tvr-

dimo da je

bolja

rna od

koje

druge koja

bi

se

mogla

pruziti

kao suparnica.

Ali, posto se ono za

sta

imamo ikakav razlog da smatra-

rno idealorn

mora sastojati

od nama

poznatih

stvari, jasno

je da

uporedna procena tih stvari mora biti nas

glavni

instrument za

odlucivanje sta je idealno. Najbolji ideal

koji

mozemo

da

smi-

slimo bice ono stanje stvari koje saddi

najveci

broj stvari od

pozitivne vrednosti. a koje ne

sadrii

niSta zlo ni neutralno

pod uslovom da prisustvo nijednog od tih dobara. ni

odsutnost

zlih ili neutralnih stvari ne smanjuje vrednost celine. I. stvarno,

glavni nedostatak u poamsajima filozofa da konstruisu ideal

-

da

opiSu carstvo nebesko - izgleda

da

se sastoji u cinjenici

misljivo stanje stvari, ona je dovoljna da osudi one ideale koji

su

oblikovani izostavljanjem,

bez

ikakvog

vidljivog

dobitka

usled tog

izostavljanja.

Filozofi su, izgleda,

obicno

tragali

za

n ajboljom od

pojedinih

stvari, a zanemarivali

cinjenicu

da ce

lina sastavljena

od

dva velika dobra, cak iako je jedno od njih

ocigledno nize vrednosti od drugog, moze ipak cesto biti bolja

nego rna koje od

ta

dva

uzeto

posebno.

2) 8

druge

strane, utopije pokusaji

da

se opiSe raj

na zemlji - obicno

pate ne

samo zbog ovoga vee i zbog

suprot-

nog

nedostatka. One su obicno oblikovane na principu izo

stavljanja

velikih pozitivnih zala

koja sada

postoje, sa sasvim

nedovoljnim

obzirom

na

dobrotu koju

zad:rZavaju: takozvana

dobra koja one uzimaju u obzir vecinom

su

stvari koje su, u

najbolju

ruku, samo sredstva

za dobro - stvari, kao sto

je

sloboda,

bez

kojih verovatno

niSta

vrlo dobro

ne

moze posto-

jati u

ovom svetu,

ali koje nisu

ni od

kakve vrednosti same

po sebi, za koje

nije nimalo sigurno

da ce i proizvesti

ista

od vrednosti.

To

je,

naravno, potrebno

za

smer

njihovih autora

ciji je cilj samo

da

oblikuju ono najbolje sto bi moglo biti

moguce u ovom svetu - da ukljuce u stanje

stvari

koje opi

suju

mnoge

stvari

koje su

same po sebi

neutralne, ali koje,

po zakonima

prirode, izgleda

da su apsolutno nu.ine

za

posto-

janje

rna cega sto je dobro. Ali, stvarno, oni su skloni da

ukljuce mnoge

stvari

cija nuznost nije nirnalo ocigledna, jer

pogresno

smatraju

da su

te

stvari dobra sama po sebi, a

ne

samo; ovde i sad.

sredstva

za dobro: dok, s druge

strane,

oni

takod:e izostavljaju iz svoga opisa velika pozitivna dobra Cije

postignuce izgleda isto toliko rnoguce koliko i rnnoge promene

koje oni

preporucuju. Ovo znaci da shvatanja o

ljudskorn

do

bru obicno grese

ne

samo,

kao

ona o

apsolutnom dobru,

u

tome

sto

izostavljaju

neka

velika dobra vee takdde

u

tome

sto

ukljucuju neutralne

stvari;

a ona

izostavljaju

i uklju-

cuju u slucajevirna gde

ogranicenja

prirodne nuznosti, cijirn

uzirnanjern u

obzir

ona

se

opravdano ralzlikuju od shvatanja

o apso1utnorn dobru, ne opravdavaju ta izostavljanja i uklju-

civanja.

Ocigledno je, da bisrno pravilno odlucili kakvom

sta..

158

nju

stvari

treba da strernimo,

da

moramo razmotriti ne

samo

koje na.rn je rezultate moguee postiei vee takode i koji ee, od

podjednako moguCih rezultata, iniati najveeu vrednost. Za ovo

drugo istraiivanje

uporedna procena

znanih dobara nije ni

rnalo

od manje vainosti

nego

sto

je

za istraiivanje

apsolut

nog dobra.

112. Metod koji se mora upotrebiti

da

bi se resilo pi

tanje ,koje

stvari

irnaju

intrinsicnu

vrednost i do kog stepe

na?

vee je opisan u

glavi III (§§

55 57).

Da

bi

se postigla

tacna odluka o

prvom

delu toga pitanja, potrebno je razmo

159

nam se uCinilo

da bez zadovoljstva

oni ne bi irnali

nikakve

vredno;;ti.

Sada

je,

n a ~ r o t i v c;>Cito

da celo ,uiivanje duguje

za SVOJU

vrednost sasvun

podJednako

prisustvu

ostalih

sasto

jaka,. cak i a ~ o .

to

~ o z e biti cinjenica da

je zadovoljstvo jedirli

sastoJak kOJl una

1kakvu vrednost kad

je sam. Slicno tome,

ako n ~ m

se

kaie da

sve stvari

duguju

za svoju vrednost jedino

ton::e sto su or:e

,?stv.arenje pravog ja ,

mozerno lako opovrg

~ u h to tvrdenJe pltanJern da l i bi predikat koji je

predstavljen

1zrazom ,ostvaruje

pravo

ja , pod pnitpostavkom da bi mogao

da postoji

sam, irnao uop5te

ikakve

vrednosti.

l i stvar koja

,ost':'ar:uje

pravo ja

iT.? a

intrinsicnu vrednost i l i je

nerna; a



triti

koje

su stvari takve da

bismo,

ako

bi

postojale

same u

apsolutnoj izolaciji,

ipak

zakljucili

da je njihovo postojanje

dobro; a

da

bismo odlucili o

relativnim

stepenima vrednosti

raznih

stvari, takode

morarno razrnotriti

kakva

uporedna vnii

nost izgleda da

pripada

izolovanom

postojanju

svake od njih.

Upotrebom ovog metoda cuvaeemo se

dveju

gresaka koje su

izgleda bile glavni uzroci prectasnjih pogresnih zakljucaka o

tom predmetu. Prva

od tih

gresaka je 1) ona

koja se sastoji

u

pretpostavci

da je

ono

sto izgleda

apsolutno nuino,

ovde i

sad, za postojanje icega

dobrog-

ono bez cega

mine

mozemo

-

stoga dobro

samo

po

sebi. Ako izolujemo

takve stvari, koje

su samo sredstvo za dobro, i pretpostavimo svet u kome samo

one

postoje

i niSta drugd, onda

njihova

intrinsicna

bezvred

nost postaje

oeigledna. I, drugo, postoji

tananija greska

(2)

koja

se

sastoji u

zanemarivanju

principa

organskih jedin

stava. Ova greska se cini kada se pretpostavlja, ako jedan deo

celine

nema

intrinsicne vrednosti, da se vrednost celine

mora

nalaziti

potpuno

u

njenim ostalim

delovima. Na

taj

nacin

obicno se pretpostavljalo, ako bi se naslo da sve celine od vred

nosti imaju jedno i to samo

jedno

zajednicko svojstvo,

da

bi

onda te celine morale biti od vrednosti samo zato st imaju

to svojstvo; a ta obmana je

znatno

pojacana

ako

izgleda da

to

zajednicko svojstvo, razmotreno posebno,

ima

vise vrednosti

od ostalih delova takvih celina, razmotrenih posebno. Ali, ako

razmotrimo u izolaciji svojstvo o kome je ree, a zatim ga po

redimo sa

celinom ciji je ono deo, onda moze

postati sasvim

uoeljivo

da to

svojstvo,

kad

postoji

odvojeno,

nema

ni

blizu

toliku vrednost

koliku ima celina

kojoj ono

pripada.

Tako, na

primer, ako

poredirno vrednost izvesne kolicine zadovoljstva

koje postoji apsolutno samo sa vredno5cu izvesnog ,uiivanja

koje sadrli podjednaku koliCinu zadovoljstva,

moZ:e

postati

jasno da je ,uZ:ivanje rnnogo bolje od zadovoljstva, a, u izve

snim slucajevima, i da je rnnogo gore. Jasno je da u tak:vom

slucaju ,uiivanje n duguje za

svoju vrednost

jedino zado

voljstvu koje ono sadrli, mada

nam je

lako

moglo izgledati

da

ono to Cini kada smo raz:tnatrali o s t a l ~ sastojke uzivanja, pa

~ ~ ~ Je.lr;na,

onda

ona

z r u ~ t a

ne

duguje za

svoju

vrednost jedino

cmJemcl

da ona ostvaruJe pravo

ja.

. . 1 ~ 3 .

Ako

sad u ~ o t r e b i m o

taj

metod apsolutnog izolo

v a ~ J ~

1 cuvamo

se

od

t ih

gresaka, videeemo da je

pitanje na

koJe rmarno da odgovorimo mnogo

ma.r1je

te5ko nego sto bi nas

eticki

sporovi

mogli

navesti da

oeekujemo.

Stvarno, kad

se

j e d n o ~ znacenje

t o g ~ pitanja jasno shvati, odgovor

na njega,

u

g l ~ m k < . : m ~ u r a . r n a , . Z g l : ? a ~ a k o oc:vidan da postoji opasnost

da

hc1 na lStmu SUVlSe OCltU 1 beznacajnu

da

bi je trebalo reci.

Stvari

od

daleko najveee

vrednosti,

koje znamo i l i

mozemo

da

z a J ? i s ~ i m o ,

jesu

izv?sna s ~ a n j a

svesti

koja se uopsteno mogu

op1sah

~ a o

zadovolJstva l]udskog

opstenja

i uZ:ivanje u

lepim

p ~ e d m e h m

..

Verovatno niko ko je sebi postavio to pita.rlje nije

mkad

surrmJao

da su

licna

ljubav

i

uiivanje

u

onome

sto je

lepo u m e t ~ o s t i i

prirodi

dobri sa.rni

po

sebi; i ako dobro raz

motnmo koJe

stvari vredi imati cisto radi

njih

samih,

izgleda

nam neverovatno da

ce iko misliti

da

iSta

drugo ima

i

blizu

tako veliku vrednost

kao

stvari

koje su ukljucene u to dvoje.

Istakao

sam u glavi III

(§

50) da

izgleda

da samo postojanje

onoga

sto

je lepo ima n ku

intrinsicnu

vrednost; ali smaham

nesumnjivim

da

je

profesor Sidzvik u

pravu ukoliko

se

tice

g l e ? i s ~ a , koje

s:rn

r a z m o t ~ o

u

pomenutoj

glavi, da

samo

po

stoJanJe

onoga

sto Je

lepo

1rna vrednost

tako malu

da je sasvim

neznatna: u

poredenju

sa vrednoou

koja pripada svesnosti

le

pote. Stvarno, mozemo reci

da

je

ta prosta

istina

univerzalno

priznata. Ali ono sto nij priznato,

to

je da je ona krajnja

osnovna istina moraine

filozofije.

Da

samo

na

osnovu

tih

stvari

-

da

bi vremenom postojalo onoliko od njih koliko je moguce

- iko moze opravdati svoje vri:\enje rna koje

javne i l i pri-

vatne

duZ:nooti;

da

su one raison d etre vrline; da one - te

same

slozene celine, a ne

ikakav njihov

sastojak

niti ikakva

njihova karakteristika - obrazuju racionalan krajnji cilj ljud

ske

delatnosti

i jedini

kriterijum

dru5tvenog napretka: to su.

dakle,

istine koje su

obicno

prenebregnute.

- ·

160

Da su one

istine

- da

licna

ljubavna osecanja i

estetska

u.Zivanja ukljucuju

sva

najveca, i

to daleko najveca dobra

koja

mozemo da zamislimo, postace, nadam se, jasnije, u toku nji

hove analize, u koju cu se sada upustiti. Sve

stvari

koje

potpa

daju pod ove opise su

vrlo slozena

arganska jedinstva; i pri

pretresanju posledica koje sleduju iz te cinjenice, i elemenata

od

kojih

su

one

sastavljene,

nadam

se

da

cu u isto

vreme

i

potvrditi i definisati svoj stav.

114.

I

Predla:Zem

da

pocnem ispitivanjem onoga sto

sam

nazvao

estetskim

uzivanjima,

jer slucaj

licnih

ljubavnih

osecanja predstavlja izvesne nove komplikacije.

Smatram da

161

pozitivno ruzan, onda

je

celo stanje svesti cesto pozitivno rdavo

do visokog stepena.

115. (2)

u poslednjem

pasusu istakao sam

dve

cinje

nice, da je prisustvo emocije potrebno da bi stanju estetskoO

u:Zi

vanj

a dalo visoku vrednost, a da ta ista emocij a, sama

sebi, ~ o z biti od male, pa i ni od kakve vrednosti; iz ovoga

sleduJe da

te

emocije

daju

celinama ciji deo obrazuju rnnogo

vecu

vrednost nego

sto

je same imaju. OCito je da

isto

va:Zi i

za

saznajni

element

koji

se mora zdruziti sa

tim emocijama

da

hi se

obrazovale

te celine od visoke vrednosti; a ovaj pasus

pokusava da

definiSe

sta

se

podrazumeva

pod tim

saznajnim



je

opste

priznato da je pravo u.Zivanje u

lepom predmetu

do

bra stvar

sama po

sebi; i

moje

pitanje je: koji su

glavni

ele

menti ukljuceni

u

takvo

u.Zivanje?

(1) Jasnq je da su u one primere estetskog u.Zivanja

koje smatramo

od

najvece vrednosti

uk.ljuceni

ne

samo sazna

nje

onoga

sto je lepo u predmetu vee takode i neka

vrsta

ose

canja ili emocije. Nije dovoljno

da

covek samo vidi lepe oso

bine

u slici i da

zna da su

one lepe

da

bismo njegovorn du5ev

nom stanju odali najvecu pohvalu. Mi tra:Zimo da on takode

i razumno

uziv

u lepoti onoga

sto

vidi i

za

koje

zna

da je

lepo

da oseca i vidi

lepotu toga.

On

treba

da

ima

prikladnu emo

ciju prema

lepim

osobinama koje saznaje. Mozda je slucaj da

sve estetske emocije

imaju

neku zajednicku osobinu; ali je iz

vesno

da

razlike

u

emociji izgleda

da su prikladne

prema

raz

likama u opazenoj vrsti lepote; a

tvrdenjem

da su razliCite

emocije prikladne razlicitim vrstama lepote mi kazujemo da

je

celina

koja je

obrazovana svesnoscu

te vrste lepote zajedno

sa

emocijom prikladnom njoj bolja nego sto bi bila da se, pri

;posmatranju toga posebnog lepog

predmeta, imala

rna

koja

druga emocija. Prema tome, imamo veliku

raznolikost

raznih

emocija, od kojih

je

svaka nuzan

sastojak

u nekom

stanju

sve

sti

za koje

smatramo

da

je

dobro.

Sve te

emocije su

bitni

ele

menti u velikim pozitivnim dobrima; one su

delovi

organskih

celina

koje

imaju

veliku intrinsicnu

vrednost. Ali je

va:Zno

za

paziti da su te celine organske i da, stoga, ne sleduje da bi

emocija, sama za sebe, imala

ikakvu

vrednost, niti da, ako bi

ona

bila

upravljena na neki drukciji predmet,

celina tako

obrazovana ne bi mogla biti pozitivno rdava. I, stvarno, ako

razlikujemo emotivni element rna u kom estetskom uzivanju

od

saznajnog

elementa koji ga prati i za koji

se

obicno

smatra

da

je deo emocije; i

ako razmotrimo kakvu bi

VI'ednost

taj

emotivni

element imao

ako bi postojao

posebno

onda

bismo

jedva

mogli smatrati

da

on

ima ikakvu veliku

vrednost pa cak

i ikakvu. Medutim,

ako

je i Sta erhocija upravljena na

drukciji

predmet, ako

se ona, na primer, oseca prema predmetu koji je

elementom, da bi se, u tom pogledu, izbeglo svako pogre5no

shvatanje. Kad

govorimo

o

gledanju

lepog

predmeta,

i1i

jos

uobicajenije,

o

svesnom

saznavanju lepog

predmeta,

pod tim

izrazima mozemo

podrazumevati

nesto stone

obrazuje

nikakav

deo neke celine od vrednosti.

Postoji

dvosrnislenost u upotrebi

termina ,predmet ,

koja je verovatno

prouzrokovala onoliko

ogromnih

gresaka u filozofiji i psihologiji koliko i mcu koji

drugi pojedinacan uzrok. Ta dvosmislenost moze se lako otkriti

razmatranjem stava

koji jt:>

mada

protivreci

samorn sebi, oei

gledno istinit: kad covek vidi lepu sliku, moze se desiti da ne

vidi niSta lepo. Ta dvosrnislenost se sastoji u tome sto se

pod

.,predrnetom'' videnja (ili saznanja)

mogu

podrazumevati

ili

osobine aktuelno videne iii sve osobine

koje

ima

videni

pred

met.

Tako,

u

nasem

slucaju,

kad

se kaze da

je

slika

lepa,

pod

razumeva

se da

ona sadr:Z:i

osobine koje su lepe;

kad

se kaze

da covek vidi sliku, podrazumeva se da on vidi

veliki

broj

osobina

sadrzanih

u slici; i

kad

se

ka:Ze

da ipak

on ne

vidi

ni

sta

lepo, podrazumeva se

da

on ne vidi one osobine slike koje

su lepe. Kad, stoga,

govorim

o saznanju lepog predmeta, kao

bitnorn elernentu u

estetskom

u.Zivanju koje je od vrednosti,

mora se

razumeti da

mislirn samo na

saznanje lepih osobina

koje predmet

ima, a ne na saznanje drugih

osobina

koje

taj

predmet ima. A ovu razliku

moramo

i samu razlikovati od one

druge razlike

malopre

izra:Zene frazama

videnje lepe

stvari

i

,videnje

njenih

lepih

osobina . Pod frazom ,videti lepu

stvar

obicno

razumemo

imati osecanje

za njene

lepe osobine,

dok

u

,videti

njene

lepe

osobine

ne

ukljucujemo

nikakvu

emociju. Pod saznajnim elementom koji je podjednako

potre

ban zajedno sa emocijom za

postojanje

u:Zivanja od vrednosti,

podrazurnevam samo

aktuelno saznavanje i i

svesnost rna

koje

Iepe osobine

nekog predmeta

i i

svih tih osobina - tj. rna kog

l svih

od

onih elemenata u

predmetu koji

imaju neku pozi

tivnu

lepotu. Da je takav

saznajni element

bitan za celinu od

vrednosti,

moze se lako

videti

ako se

postavi

pitanje: kakvu bi

smo

vrednost

pripisali

prikladnoj

emociji izazvanoj

Betoveno-

rincipi

etike

162

vorn

Petom

sirnfonijom ako tu emociju

ne

bi

pratila nikakva

svesnost ni nota, ni melodijskih, ni harmonijskih odnosa rnedu

njirna? A

da

sarno slusanje Sirnfonije, cak i ako je praceno

odgovarajucorn

ernocijorn,

nije

dovoljno, rnoze se lako

videti

ako razrnotrirno

sta

bi bilo stanje coveka koji

bi

cuo ove note

a n

bi

bio

svestan nijednog

od

onih rnelodijskih

i harrnonij-

skih odnosa koji su potrebni

da

bi se uspostavili i najrnanji

lepi elernenti u Sirnfoniji.

116

(3)

Povezana

sa razlikorn

koju

srno

istakli izrnedu

,predrneta

u srnislu

osobina koje su aktuelno pred svescu

i

.,predrneta u

smislu

cele

stvari koja poseduje

osobine Jwje

su

163

I mozemo

pitati,

u pogledu

tako

obrazovane celine, da

l pri-

sutnost verovanja,

i

cinjenica da

ono u sta se veruje je 1a2no,

cine

ikakvu

razliku u pogledu njene vrednosti?

Tako

dobijarno

tri

razna slucaja cije je

relatiVIJ,e

vrednosti vrlo vazno odre-

diti. Gde su i

saznanje

lepih osobina i

prikladna

emocija pri-

sutni, mozemo takode imati i l i 1) verovanje u postojanje tih

osobina ciji je predmet,

tj.

da one

postoje,

istinit; l

(2)

samo

saznanje, bez verovanja, kada

je

(a) istinito,

(b) neistinito

da

predmet saznanja,

tj. lepe osobine, postoji;

i i

(3)

verovanje

u

postojanje lepih

osobina

kad

one

ne

postoje. Va2nost ovih

slucajeva potice

iz Cinjenice

da drugi

slucaj definiSe zadovolj



aktuelno pred

svescu,

jedna je druga razlika

od najvece

va -

znosti

za tacnu analizu sastojaka potrebnih

za celinu

od

vred-

nosti. Obicno se i

opravdano

rnisli

da je

videti

lepotu

u

nekoj

stvari koja nema lepote bezvrednije

nego

videti lepotu

u

ne-

cernu sto

je stvarno

ima. Ali u ovaj jedan opis

,videti lepotu

u necernu sto nema lepote mogu se ukljuciti dve vrlo razli-

cite Cinjenice, i

to cinjenice

od

vrlu

razlicite

vrednosti.

Pod

tim opisom mozerno

podrazumevati

ili pridavanje

predrnetu

stvarno lepih

osobina

koje on

nerna

ili

osecanje za osobine

koje predmet irna ali koje stvarno nisu lepe, emociju koja

je

prikladna sarno osobinarna

stvarno

lepirn. Ali ove cinjenice

se vrlo cesto desavaju; i u veCini

slucajeva

ernocije, obe se,

bez

sumnje,

cesto zajedno desavaju; ali

one su

ocito

sasvirn

razlicite, i

ta

razlika je

od

najvece

va2nosti za

tacnu procenu

vrednosti.

Prva

se rnoze

nazvati

greskom

rasudivanja,

a

druga

greskom ukusa; ali

je

va2no zapaziti

da ,greska ukusa obicno

obuhvata

pogre5an

sud

o

vrednosti; dok je ,greska rasudiva-

nja sarno

pogresan sud

0 cinjenici.

Slucaj koji sam nazvao

greskom

ukusa, nairne, gde

su

aktuelne

osobine

kojima se divimo (bilo da ih predmet

pose

duje i i ne) ruzne,

ne moze ni u

kom slucaju imati

nikakvu

vTednost,

izuzev one koja moze pripadati samoj

ernociji; i u

veCini slucajeva,

ako

ne u svima,

takav

slucaj je znatno po-

zitivno zlo. U ovom smislu, dakle,

nesumnjivo

je opravdano

misliti da

je

videnje lepote u nekoj stvari koja nema lepote

od nize vrednosti nego

sto

je videnje

lepote tarno gde lepota

zaista

postoji. Ali

drugi

slucaj ·

je

mnogo

tezi. U ovom

slucaju

prisutno je sve sto

sam

dosad pomenuo kao

nuzno

za obrazo

vanje velikog pozitivnog dobra: tu

je saznanje osobina

stvarno

lepih, zajedno

sa

emocijom prikladnom za

te

osobine.

Stoga

ne

moze

biti

surrmje

da

tu imamo veliko pozitivno

dobra.

Ali

tu je prisutno takode i nesto drugo; naime,

verovanje

da

te

lepe

osobine postoje, i

da one postoje

u

izvesnom odnosu

prema

drugim stvarima

- naime. prema svojstvima predmeta

kome

pripisujemo

te

osobine; a

predmet

toga

verovanja je

neistinit.

stva maste,

ukljucujuci

velik deo liZivanja u

onim

tvorevi-

nama umetnosti koje

su

predstavne;

dok

drugi

slucaj

stavlja

u kontrast

njima uzivanje

u onome sto je lepo u prirodi i ljud-

skim ljubavnim osecanjima. Treci

slucaj se,

pak, stavlja

u

kon-

trast sa oba

po

tome sto

se

on

poglavito

pojavljuje

u onom

sto

se zove pogresno upravljenim ljubavnim osecanjern; takode je

rnoguce

da ljubav prema

bogu, u

slucaju

vernika,

potpada

pod

ovu

tacku.

117 Sva ova tri

slucaja,

kao sto sam

rekao,

imaju

nesto

zajednicko: u svima

njima

imarno

saznanje stvarno

lepih oso

bina

zajedno

sa emocijom prikladnorn

za

te

osobine. Mislirn,

stoga,

da

se ne moze

surnnjati

(a obicno se i ne sumnja)

da

sva

tri ukljucuju velika

pozitivna dobra;

sve su to stvari

za

koje

srno

uvereni da

ih

vredi imati radi

njih

samih.

I rnislim

da je vTednost drugoga, rna u kojoj od njegovih dveju potpo

dela, tacna

ista

kao

vrednost

elernenta zajednickog svirna

trima. Drugirn recima, u slucaju cisto irnaginativnih liZivanja

irnarno sarno

saznanje stvarno

lepih

osobina

zajedno

sa prik-

ladnom

emocijorn; i

pitanje,

da li saznati predmet postoji ili

ne, izgleda ovde,

gde nema verovanja ni

u njegovo

postojanje,

ni

u njegovo nepostoj:mje,

da ne

cini

apsolutno nikakvu ra-

zliku u pogledu vrednosti ukupnog stanja. Ali, izgleda rni

da

se dva druga slucaja razlikuju po

intrinsicnoj

vrednosti

i od

ovoga i

jedan

od drugoga,

cak iako

su saznati

predrnet

i pri-

kladna

emocija identicni u

sva tri slucaja. Srnatrarn da pri-

sustvo verovanja u stvarnost predrneta cini ukupno stanje

mnogo

boljim

ako

je

to verovanje

tacno; a gorirn

ako

je

to

verovanje netacno. Kratko

receno, tarno gde postoji verova-

nje u srnislu u kome v ruj mo u

postojanje

prirode i konja

a n v ruj mo u

postojanje

idealnog pregleda i jednoroga,

is-

tinitost onaga

u

sta se veruje

cini

veliku razliku

u

pogledu

vrednosti

organske

celine. Ako

je

ovo tacna,

onda

smo oprav-

dali verovanje

da

znanje u obicnom smislu, tj, shvaceno kao

razlicito

od verovanja

u ono sto

je

neistinito, a

takode

i od

proste svesnosti onoga sto

je

istinito, doprinosi intrinsicnoj

u•

164

vrednosti

- da,

bar

u nekim slucajevima, njegovo

prisustvo

kao

dela

cini da celina bude od vece vrednosti nego sto bi ona

mogla biti

bez njega.

Mislim da sada ne moze biti sumnje da smatramo da

postoji razlika

u

vrednosti, onakva

na

kakvu sam

ukazao, iz

medu

tri

slucaja o kojima je rec. Misljenja sam da

je

emotivno

posmatranje prirodnog

prizora,

pod pretpostavkom

da

su nje

gove osobine

podjednako

lepe, na neki nacin

bolje

stanje stvari

od onoga

koje

postoji u

slucaju

emotivnog

posmatranja nasli

kanog prirodnog

prizora; mislimo

da

bi

svet

bio

p o ~ o l j s n k ~ ~

bismo najbolja dela predstavne umetnosti mogh zamemtl

165

kakvog dokaza da on postoji. A takode bi se moglo

misliti

da

je jedini razlog

zasto

lepotu prirode treba srnatrati superiorni

jom

od podjednako

lepe

slike predela

l

rnaste taj

sto

bi njeno

postojanje osiguralo vecu trajnost

i

ucestalost

naseg emotiv

nog posrnatranja te lepote. Zaista je izvesno da se glavna va

znost veCine

znan ja istinitosti

vecine stvari u

koje verujemo

- sastoji, u ovom svetu, u njegovim ekstrinsicnim preimuc

stvima: ono

je

od ogrornne

vrednosti kao sredstvo.

I drugo, b) moze

biti

slucaj da

je postojanje

onoga sto

posmatramo

i

samo

veliko

pozitivno

dobro,

tako da

bi, samo



stvarnim

predmetima podjednako lepim.

Takode smatramo

na neki

nacin

nesrecnorn

pogresno

upravljenu ljubav

l

div

ljenje, cak i gde

je obuhvacena

greska samo gre5ka

rasudiva

nja

a ne gre5ka ukusa. I dalje, oni, koji

mnogo

cene istinu

skloni su

da

misle

da bi poetsko zamisljanje

carstva nebeskog

bilo superiomije od zamisljanja poboznog vemika ako je tacno

da carstvo

nebesko

ne postoji

i nece stvarno postojati. Vecina

ljudi, posle

trezvenog

rasudivanja,

ustezala

bi

se

da p r e t ~ o s t v i

srecu ludaka uverenog da je svet idealan kako

stanJU pe

snika koji zamislja

neki

idealan

svet, tako i sopstvenom

stanju

u korne bi bila

kad

bi liZivala u

manjim

dobrima koja postoje

l

ce postojati. Ali, da bismo bili sigurni da

su

ti sudovi stvarno

sudovi

intrinsicne vrednosti

u pogledu

pitanja koje je pred

nama,

i

da bismo

se

uverili da

su

taeni,

potrebno je da

jasno

razlikujemo

na5e

pitanje

od dva druga

pitanja koja su

od ve

like vaznosti za na5 ukupni sud o slucajevima o kojima je rec.

118

Prvo,

a)

jasno

je, gde verujemo,

da

ce

pitanje da

l je

ono u

sta verujemo istinito l

neistinito,

biti

obicno

ad

najvece

vaznosti u

pogledu vrednosti

na5eg verovanja

kao

sredstva.

Gde ven1jemo,

skloni

smo

da

delamo

po svom vero

vanju

na

nacin na koji

ne delamo po nasem

saznanju

doga

daja

u

romanu. lstinitost onoga

u

sta verujemo

je, stoga, vrlo

vazna jer sprecava

bolove

razoracanja

a

takode

i

nmogo

oz

biljnije posledice. I moglo bi se misliti

da je

pogresno uprav-.

ljena odanost nesrecna samo zbog ovog razloga: sto nas navod1

da racunamo na rezultate koje

stvarna priroda

predmeta nase

odanosti nimalo

ne

osigurava.

I

ljubav prema

bogu

takode,

gde

ona,

kao

obicno,

ukljucuje verovanje da

ce

on izvesnim

njama dodati

posledice, ili u

ovom l

u

onom

zivotu,

za

ko]e

nam

tok

prirode ne daje

razloga da ih ocekujemo, moze

nave

sti vernika da

izvrsi

radnje

cije

aktuelne

posledice,

pretpostav

ljajuCi

da takav bog ne

postoji,

mogu biti mnogo gore

od

onih

koje

bi

taj vernik

inace prouzrokovao; i

moglo

bi se misliti

da je

ovo

jedini

razlog a

on je

i

dovoljan)

za5to

treba da

se

uste:lemo da podsticemo ljubav prerna bogu, u nedostatku ika-

zbog toga razloga, stanje stvari opisano iskazorn da

predmet

nase

emocije

stvarno postoji

bilo

instrinsicno

superiornije

od

onoga u cijern slucaju on ne postoji. Ovaj razlog za

superior

nost

je nesumnjivo

od

velike

va:lnosti u

slucaju ljudskih lju

bavllih osecanja, gde

su

predmet naseg divljenja duhovne oso

bine neke divne

osobe; jer

je mnogo bolje da dve

takve

divne

osobe

postoje

nego

samo

jedna: i to bi takode

pravilo razliku

izmedu divljenja mrtvoj prirodi i divljenja

njenim

prikazima

u

umetnosti,

utoliko

ukoliko

mozemo

da

pripiSerno

neku

rnalu

intrinsicnu vrednost postojanju lepog predrneta

odvojeno od

ikakvog

posmatranja

toga

predrneta.

Ali treba

zapaziti

da

taj

razlog ne bi objasnio

nikakvu

razliku u vrednosti izmedu slu

cajeva

u

kojima se veruje

u

istinu

i

slucajeva

u

kojima

je ona

sarno

saznata

i

bez

verovanja

i

bez

neverovanja. Drugirn re

cima, u

odnosu

na

taj

razlog,

razlika

izmedu

dve

potpodele

na5e

druge

klase one o

imaginativnorn posmatranju)

bila bi

isto tako

velika kao izmedu

na5e

prve

klase i druge potpo

dele na§e dn1ge klase.

Superiornost samog saznanja

lepog

predrneta ako

se

desi da taj

predmet

postoji nad

istim

sazna

njem kada taj predrnet ne postoji bila

bi,

na osnovu tog

raz

loga, isto tako

velika

kao

superiornost znanja

lepog predmeta

nad samim mastanjem 0 njernu.

119.

Ova dva

razloga,

za razlikovanje vrednosti

izrnedu

tri slucaja

koja

sada

razmatramo,

rnoraju se, ka:lem, pa:lljivo

razlikovati od onog

ciju

valjanost

osporavam

da bismo

dosli

do tacnog odgovora na sledece pitanje.

Pitanje

koje postavljam

je

ovo:

da

li

ce ina koju

sacinjava

cinjenica

da

postoji

emo

tivno

posmatranje

lepog

predrneta

za koji se i

veruje

da

je

stvaran jeste

stvamn

dobija

nesto u

vrednosti

od cinjenice

da je predmet stvaran? Pitam da li vrednost

te celine,

kao

ce

Iine

nije

veca

od

vrednosti onih

celina.

koje se razlikuju

od

nje l

odsustvom verovanja, l prisustvom verovanja koj.e je

pogre5no ?

Ne pitam ni da

li

je ona superiornija od njih

kao

sredstvo sto

ona

stvamo jeste),

ni

da

li

ona sadrli deo

od

vece vrednosti, naime,

postojanje

predmeta o

kome je

rec. Moje

pitanje

je

samo

da l postojanje njenog predmeta saCinjava de-

166

datak

vrednosti celine, sasvim odvojeno od dodatka s.:tcinje

nog

cinjenicom da ta celina sadrzi deo

od vrednosti.

Ako, sada,

postavimo

to pitanje, ne mogu a da ne

slim da

na

njega treba dati

potvrdan

odgovor. Mi ga mozemo

postaviti jasno metodom izolovanja. A

kad

se ono jednom

ja

sno postavi,

odluka

o

njemu

zavisi

samo

od

naseg razumnog

rasudivanja. Mo:Zemo

se

cuvati predrasude, proizvedene raz

matranjem vrednosti kao

sredstva,

time sto eemo pretpostaviti

slucaj iluzije potpunije i

trajnije nego sto

iluzije ikad

mogu

biti

u

ovom

svetu. Mozemo zamisliti slucaj

pojedinca koji

u:Ziva

167

: . e r ~ j e .

_da postoji; ali da u

t aj

slucaj

~ d e

ova greska u

pogledu

~ m e m c n o g stanJa: da volJene osobme, mada sasvim slicne.

:pak

nisu iste kao one koje stvamo postoje. Ovo stanje stvari

]e lako zamisliti, i

mislim da

ne mozemo izbeCi zakljucak,

mada u ovom slucaju

obe

osobe postoje, da ipak

to

nije taka

zadovoljavajuee kao

u slucaju u kome voljena osoba, za koju

se veruje

da postoji, stvarno

postoji onakva kakva

se voli.

120. Ako je sve taka, onda smo, u nasem treeem odelj

ku,

dodali nasim dvama predasnjim rezultatima i treei rezul

tat

da istinito

verovanje u stvarnost nekocr predmeta

umno-

b

gome

povecava vrednost mnogih

celina od vrednosti. Ba§

kao



tokom vecnosti u posmatranju

prizora tako

lepog i u

opstenju

sa osobama

taka

divnim kako

se

samo

maze

zamisliti dok

su

svi

objekti njegovog saznanja

apsolutno

nestvarni. Mislim da

bisrno odlucno

zakljucili

da je postojanje vasione koja se sa--

stoji

samo od

takvog pojedinca mnogo nize po vrednosti

od

postojanja vasione u kojoj bi predmeti u cije postojanje on

veruje

zaista postojali bas kao sto on

veruje da

oni postoje;

i da bi

takva

vasiona bila

niza

ne samo zbog

nemanja

dobata

koja se

sastoje

u postojanju predmeta 0 kojima je

rec

vee ta-

koc e

prosto zato sto

je njegovo verovanje lazno.

Da

bi

ona

bila

niza samo

iz

tog razloga sleduje ako priznarno - a meni

to

izgleda

nesumnjivo

da

je

tako - da

bi

slucaj

pojedinca koji

samo zamiSlja lepe predmete o kojima

je rec

a

ne veruje

u

nji

hova

postojanje,

mcuia

ti

predmeti

stvarno postoje

bio

ipak

nizi od slucaja pojedinca koji i veruje u njihova

postojanje.

Jer ovde sve dodato dobra koje se sastoji u postojanju pred

meta

je

prisutno,

a ipak izgleda

da postoji velika razlika

u

vrednosti

izmedu

tog slucaja i onog u korne se u njihova po

stojanje

veruje.

Ali.

mislim

da

bi

se moj zakljucak mazda rna

gao pokazati u uverljivijoj svetlosti

sledeeim

razmatranjima.

1) Ne izgleda mi da je

mali

stepen

vrednosti

koji mo:Zemo

pripisati postojanju lepih mrtvih

predmeta i

blizu ravan

raz

lici

za

koju osecarn da postoji izmedu u:Zivanja praeenog ve

rovanjem)

u

takvim

predmetima

kad oni

stvamo postoje i

cisto imaginativnog u:Zivanja u njima kad oni ne postoje. Ovu

nejednakost

je teze

proveriti

gde

je

predmet

neka divna

osoba,

jer

se

njenom postojanju mora pripisati velika

vrednost. Ali

ipak mislim

da

nije

paradoksalno

tvrditi

da

superiornost

uza

jamne

ljubavi,

gde su

oba

predmeta od vrednosti i

oba

po

stoje,

nad neuzvraeenom ljubavlju,

gde

su oba

od

vrednosti

ali

jedan ne

postoji, ne lezi samo u cinjenici da. u

prvom

slu

caju, imamo dve

dobre

stvari umesto jedne vee

takode

i u

cinjenici da je svaka osoba takva kao sto ona druga

veruje

da

je. (2) Izgleda mi

da se

vazan doprinos

vrednosti koji

potice

iz istinskog verovanja moze jasno videti u sledeeem slucaju.

Pretpostavimo da

predmet

vredan ljubavi

zaista postoji

i da se

sto

SJ?O

ll

~ e l j c i m a

1)

i (2)

tvrdili da

estetske

i

ljubavne

emoclJe 1ma]u maLu

vrednost

ili

nemaju nikakvu

odvojeno od

~ a z n a n j a

odgovarajuCih

predmeta,

i da

saznanje

tih

predmeta

1ma

J?alu

vrednost l nema nikakvu odvojeno od prikladne

en:oclJe,

tako da

celina, u kojoj

je

spojeno oboje,

ima

vrednost

koJa

znatn?

prema5a zbir vrednosti njenih delova; taka, prema

ovom odelJkU, ako se tim celinama dada istinito verovanje u

stvarnost

predrneta, nova celina

taka

obrazovana

irna vrednost

koja

znatno

prernasa

zbir

vrednosti koji

se dobija dodavanjem

vrednosti istinitog verovanja,

uzetog odvojeno,

vrednosti nasih

prvobitnih celina. Ovaj novi slucaj razlikuje se od predasnjeg

samo

po tome

sto,

mada istinito

verovanje, odvojeno,

ima isto

taka

malo

vrednosti

kao

i rna koji od druga dva sastojka izu

zeta

posebno,

oni

uzeti

zajE;dno izgleda

da obrazuju

celinu

od

vrlo velike vrednosti, dok to nije slucaj sa dve celine koje bi

se

mogle

obrazovati dodavanjem istinitog

verovanja rna

kome

o ~ ~ ~ .

. V a:Znost rezult_ata u ovorn

odeljku

izgleda

da

lezi po

glavlto u d v e ~ n a od nJegovih posledica. 1) sto on

pruza

izve

sno opravdanJe

za

ogromnu

intrinsicnu

vrednost

koja

se

obicno

pripisuje samom

zn nju

izvesnih

istina i koju

su Platon

i

Ari

stotel

izricito pridavali izvesnim vrstama znanja. Savr§eno

~ n a n j e zaista

se takrnicilo sa

savrsenom ljubavlju

za polozaj

1deala. Aka su rezultati ovog odeljka tacni, onda je znanje.

mada samo po sebi ima malo vrednosti i l i

je

uopste

nerna, ap

s o l ~ t n ~

b i t ~ sastojak_ u

.najvisim dobrirna

i ogrornno dopri

nosl nJihovoJ vrednosti. I 1zgleda

da ovu funkciju

rnoze da

vrsi

ne sarno

onaj

slucaj

znanja

koji srno poglavito razrnatrali, na

irne. znanje stvarnosti

saznatog

lepog

predrneta

vee takode i

znanje brojnog identiteta toga predrneta

sa

predrnetom

koji

~ t v a m o

postoji, a i

znanje

da

je postojanje

toga predmeta za

Ista dobra. Zaista

sve znanje koje se

neposredno

odnosi na

prirodu

sastojaka lepog

predmeta

izgleda da

je

u

stanju

da

z n ~ t n o

dada vrednosti posmatranja toga predmeta, mada, sa

svim odvojeno, takvo

znanje ne

bi imalo nikakve vrednosti.

68

I 2) druga vazna posledica koja

sleduje

iz ovog

odeljka

je

da

prisustvo istinitog verovanja

moze, uprkos velikoj

inferiorno-

sti u

vrednosti

emocije i lepote njenog

predmeta, sacinjavati

sa

njima celinu po vrednosti

ravnu pa i

bolju od celina

u

ko-

jima

su emocija i lepota superiorniji, ali u kojirna nedostaje

istinito verovanje l

je prisutno

pogresno verovanje.

Na ovaj

nacin

mozemo

opravdati pridavanje jednake ili

superiornije

vrednosti uzivanju

u inferiornijem stvarnom predrnetu u

po-

redenju sa uzivanjem

u

mnogo superiornijem predmetu

koji

je

samo tvorevina maste.

I tako

opravdano uzivanje

u prirodi

i

stvarnim osobama moze oddati

svoju

jednakost

sa

podjed-

69

se

ce5ce

pretpostavljalo da

se

lepo

rnoze

definisati

kao

ono sto

proizvodi

izvesna

dejstva na nasa osecanja; i

cesto

je izvlacen

zakljucak koji sleduje iz

toga

- naime

da

su

sudovi ukusa

samo subjektivni

-

da potpuno

ista stvar moze, prema okol-

hostima,

biti lepa i ne biti

lepa.

Zakljucci

ove

glave sugerisu

definiciju lepote koja

moze delimicno

objasniti

i

sasvim ot-

kloniti teskoce koje

su

dovele

do

te greske. Izgleda verovatno

da

lepo

treba definisati

kao

predmet na8eg zadivljenog posma-

tranja koje

je

dobra samo po sebi.

To ce

reCi,

tvrditi

da

je

nesto lepo

je

tvrditi da

je

saznanje toga

bitan element u jednoj

od celina

od

intrinsicne

vrednosti koje

smo razrnatrali; tako da



nako

opravdanim

uZivanjem

u

proizvodima umetnicke rnaste

uprkos mnogo vecoj lepoti oyih

drugih.

Slicno

tome,

mada

se

moze

reci da

je bog

savrseniji

predmet rna

od kog

stvarnog

ljudskog

bica,

ljubav prema bogu moze

ipak

biti inferiornija

od ljudske

ljubavi

ko bog ne

postoji.

121. 4) Da bismo

upotpunili diskusiju

ove prve

klase

dobara - dobara

koja su

u bitnoj

vezi

sa lepim predmetom-

bilo

bi potrebno izvrsiti klasifikovanje

i uporednu

procenu

svih

razlicitih oblika lepote; taj zadatak stvarno pripada nauci

zvanoj

estetika.

Ali

ne

narneravam

da poku5am

da

izvrsim

taj zadatak

makar i

delimicno. Sarno

se

mora razurneti da

nameravarn da

ukljucim meau bitne

sastojke

dobara, koje

sam diskutovao, sve oblike i raznolikosti

lepog

predmeta ako

je

samo uistini

lep;

ako

se

ovo

razume,

smatram da ce se

pri-

znati da

je

opsta saglasnost

javnog

mnenja

u

pogledu toga

sta je pozitivno

lepo i sta je

pozitivno

ruZnO, pa

cak

i

U po-

gledu velikih razlika u stepenu lepote, sasvim dovoljna da nam

dopusti da

se

nadamo

da necemo

mnogo pogresiti

u

na8im

sudovima

o dobru i zlu. Ma u cemu sto

se

smatra lepim od

strane

znatnog

broja osoba,

postoji

verovatno

nek

lepa oso

bina;

i

razlike

u misljenju

mnogo su

cesce

prouzrokovane

is

kljucivim

usredsred:enjem

pa2nje raznih

osoba

na razne osobine

u

istom

predmetu nego p o z ~ v n o m

greskom

pretpostavljanja

da

je neka rliZna osobina stvarno

lepa. Kad

za neki predmet za

koji

neki

misle da

je lep, drugi poricu da je lep, istina je

obic-

no

u

tome da

njemu

nedostaje

neka lepa

osobina

l

da

je

on

deformisan nekom ruznom

osobinom,

sto privlaci

iskljucivu

paznju

kriticara.

Ipak cu istaci dva

opsta

principa,

blisko

povezana sa

rezultatima

ove glave, Cije bi

priznanje,

izgleda,

bilo

od velike

vaznosti za ispitivanje koje su stvari uistini

lepe.

Prvi od ovih

j e 1)

definicij

a lepote. tj. onoga sta

se

misli kad

se ka2e da

je neka

stvar zaista

lepa.

Naturalisticka

greska Cinjena je

isto

tako cesto u pogledu lepote kao i u pogledu dobra; njena upo-

treba

uvela

je isto

toliko gresaka

u

estetiku kao

i u

etiku.

cak

I

pitanje da

li

je

to zaista

lepo

i i ne,

zavisi od

objektivnog

pi -

tanja

da i

je

celina

o

kojoj

je rec

zaista

dobra

nije,

a ne

zavisi

od

pitanja

da

li

bi to ili

ne

izazvalo

narocita

osecanja

kad

narocitih osoba.

Ova definicija irna dve

dobre

strane

jer

objasnjava i ociglednu vezu izmed:u dobrote i lepote, a i ne

rnanje ociglednu razliku izmed:u ta

dva

pojma.

Izgleda, na

prvi

pogled,

cudna

slucajnost sto postoje dva razlicita objektivna

predikata vrednosti,

,dobro i

,lepo ,

koja

su ipak

u

takvorn

odnosu jedan prema

drugom

da sve sto

je

lepo

je takod:e i

dobro. Ali, ako

je

nasa definicija tacna, ta cudnost

iscezava,

jer ona

ostavlja

samo jedan

nera fclanljiv

predikat vrednosti,

naime

,dobro ,

dok ,lepo ,

mada nije identicno s dobrirn,

treba definisati

u

odnosu na dobro, jer je lepo

u

isto

vreme i

razlicito od dobrog

i ntiZno

povezano

s

dobrim. Kratko

receno,

po ovom gledistu, reci da je neka stvar lepa znaCi reci ne i

da je i s m dobra, vee

da

je

ona

nuzan element u necemu

sto je dobra; dokazati da

je

neka

stvar

zaista

lepa

znaci

do

kazati

da je celina prema

kojoj

je ona u

narocitom

odnosu kao

deo, zaista dobra. Na ovaj naCin mozerno objasniti ogrornnu

preteznost, rneau

predmetima obicno srnatranirn

lepim,

mate-

rijalnih predmeta

-

predrneta spoljnih

cula;

jer su ti pred-

meti, kao

sto

smo vee rekli,

mada

sarni irnaju malu intrinsicnu

vrednost

i i je

uopste

nemaju, ipak bitni sastojci u najvecoj

grupi celina koje

imaju

intrinsicnu VTednost. Te celine

rnogu

biti, i

jesu,

takoae i

lepe;

ali cinjenica da ih rni

relativno retko

smatrarno

predmetim posmatranja

izgleda dovoljna

da obja-

sni

asocijaciju lepote sa spoljnim predrnetima.

I

drugo

2) treba

opaziti da su lepi predrneti

i

sami,

vecinom, organska

jedinstva u tom

smislu sto

su

oni celine

velike slozenosti, takve da

posmatranje

rna kog dela, posebno,

moze nemati nikakve vrednosti, a ipak, ako posmatranje ce

line ne

ukljuci i

posmatranje toga

dela, celina

gubi

u

vred-

nosti.

Iz ovoga

sleduje da ne postoji jedan

jedini

kriterijurn

lepote. Nikad

nece biti

istina reci: ovaj

predrnet

duguje

svoju

lepotu jedino prisustvu

ove

karakteristike; ni ovo:

gde

god je

170

ova

karakteristika

prisutna,

predmet rnora

biti

lepo Sve sto

rnoze

biti

istina ~ e . da SU i z v e s n ~ p r e ~ m e t i _lepi Z? to. ~ t o i:uaju

izvesne

karaktenst1ke

u tom sm1slu sto

om

ne b1 b1h lep1 ko

ih

ne bi imali. I rnoguee je

da

su izvesne karakteristi_ke viSe

ili manje

univerzalno

prisutne u svim lepi:U p r e d m e t ~ r r : a , pa

su u tom smislu, vise l manje vazni usloVI lepote. Ah Je va

z n ~

opaziti

da su bas one osobine

po

kojima

se

jed_an lep p ~ e d

met

razlikuje

od svih drugih,

ako

je predmet za:sta lep, ~ s t o

tako

bitne

za njegovu

lepotu

kao

i one koje on 1ma u _ z a J . ~ d -

nici

sa

mnogim

drugim

predmetima. Taj predmet

ne b1

m s t ~

imao lepotu svojih nego b1

171

strakciju, celina bi o

kojoj

je rec predstavljala

manju

vred

nost. Stoga _zakljucujem

da

va:Znost

divljenja

divnim

duhov

nirn

osobinarna lezi

poglavito

u

ogromnoj superiornosti celine

u kojoj ono obrazuje deo nad celinom u kojoj je ono odsutno,

a ne ni u kakvoj

intrinsicnoj

vrednosti koju ono irna sarno

po

sebi.

Cak

izgleda

surnnjivo da l ono

sarno irna onoliko

vred

nosti koliko

u:livanje

u samoj

telesnoj

lepoti nesurnnjivo ima,

tj.

da li

divljenje onorne

sto irna

veliku intrinsicnu

vrednost

]rna

istu vrednost kao

divljenje

onorne sto je sarno lepo.

Ako razrnotrirno prirodu divnih duhovnih

osobina, nala



vise tu bez specificnih osobina sto

je

imao

bez

onih koje

su

opste; a

same

opste

osobine

~ s t o

tako

ne bi

mogle dati lepotu kao sto

i

same specificne osobme to ne

bi mogle. . .

122. II. Setieete se da sam

poceo

ovo razmatranJe vel_I-

kih nepomesanih dobara deljenjem svih najveeih dobara koJe

znamo u dve klase: estetska uzivanja i za:dovoljstva ljudskog

opstenja ili licnu ljubav. Odlozio sam razmatran_j_e d r u g ~ klase

iz

razloga sto

je

ona

slozenija.

U cemu se

sastOJl

ta

s l o z ~ n o s t ,

sada

ee

biti

ocito;

vee sam morao da

je uzmem u

obzlr pn r:o:z

matranju

kakav doprinos

vred,;10sti

p n ~ z ~

i s ~ ~ n i t o .

vero :an)e.

Ta

slozenost se sastoji u

tome

sto u s l u c a ] l . ~ hcne l_Juba:'l ~ ? I n

predmet nije s mo lep, a bez velike

l

bez 1kak:re

1 ~ s t r ~ n s ~ s n e

vrednosti,

vee

je

i

sam,

bar

delimicno, od

vehke

1 r : - t n ~ 1 c n e

vrednosti. Svi sastojci koji

su potrebni

za

estetska ru:1van]a od

najveee vrednosti, naime, prikladna

emocija,

saznanJe

s t v a r ; n ~

lepih

osobina

i

istinito verovanje, podjednako

su yotrebm 1

ovde· ali ovde imamo i Cinjenicu da predmet mora b1h ne samo

stva;no lep vee takod:e i stvarno dobar u

v e ~ i k o m

stepenu.

Ocigledno je

da se

ova

nova slozenost desava samo

uk?

liko

su u predmet licne ljubavi ukljucene neke od

duho vnth

osobina osobe

prema kojoj se

oseea

ljubav. Misli;n da m o ~ e r r : o

tvrditi,

kad god je ljubav od najveee vredno.sti, ~ a . osecan_Je

za

vrednost

duhovnih osobina mora obrazovah vehkl

deo

nJe,

i

da prisustvo

ovog

dela

daje

celini

rnnogo veeu

v r e ~ ~ w s t nego

sto bi

je

ona

imala

bez toga. Ali izgleda vrlo surnnpvo to

oseeanje

za

vrednost

duhovnih

osobina,

samo

po

_seb1

m o z ~

da

ima

istu

vrednost

kao

celina

u kojoj je ono spoJeno

sa

uziVa-

njem u prikladnom telesnom izrazu duhovnih

~ o ? i n . a

o

jima je rec. Izvesno je da u

svim

aktuelnim s l u ~ a J e V I m a l]U-

bavi od

vrednosti

telesni izrazi karaktera, b1lo 1zgledom,

re

cima

l radnjama, obrazuju

deo

predmeta prema

kome se

o ~ e c a

ljubav,

i

cinjenica

da u k ~ u c e n i ~ g : ~ d ~ da.

o v e c a ~ a

vrednost celog stanja. Zarsta Je tesko zarmshti

sta

b1

~ a z n ~ ] e

s mo duhovnih

osobina

bilo

kad

ne

bi bilo

praeeno nikakvim

telesnim

izrazom; i ukoliko

bismo

uspeli

da

zamislimo

tu ap-

zirno da pravilno

divljenje

njima obuhvata, na jos jedan na

cin,

izvestan

odnos

prema

cisto

rnaterijalnoj

lepoti.

Divne du

hovne

osobine,

ako

su

nasi

pred:a:Snji zakljucci tacni,

sastoje

se

urnnogorne z ernotivnog posmatranja lepih

predmeta;

i

otuda

divljenje

njima sastojaee se bitno u

posrnatranju

talwog

posmatranja. Istina

je

da

je

najvrednosnije cenjenje osoba

ono

koje se sastoji

u cenjenju njihovog cenjenja drugih osoba; ali

cak i ovde

izgleda

da

je

obuhvaeen i odnos prema

materijalnoj

lepoti, k ko u

pogledu cinjenice da

ono sto

se ceni

rnoze

da

bude,

u krajnjoj

liniji,

posmatranje onoga sto

je

sarno lepo.

t ko

i u

pogledu cinjenice da

najvrednosnije

cenjenje

osobe

izgleda

da ukijucuje i

cenjenje njenog

telesnog izra:za. Mada,

stoga, rnozerno prihvatiti da je cenjenje stava neke

osobe prema

drugirn

osobarna, ili, uzrnirno

jedan

primer, da

je

ljubav

ljubavi,

dobro

od

daleko

najveee

vrednosti,

i

od daleko veee vrednosti

nego

sto je sama ljubav lepote, ipak sa ovim

se

rnozemo slo-

ziti

Sarno ako se

podrazumeva

da

prva

ukljucuje drugu U raz

nim stepenirna neposrednosti.

sto se tice pitanja koje su duho:vne osobine

cije

je sa-

znanje bitno

za

vrednost ljudskog opstenja, jasno je

da

one

ukljucuju,

na

prvom rnestu,

sve

one

raznovrsnosti estetskog.

u:livanja koje

su

obrazovale

nasu prvu klasu

dobara. One,

prema tome, ukljl :Cu.ju veliku

raznovrsnost

raznih

emocija,

od kojih

je svaka prikladna nekoj razlicitoj

vrsti lepote.

Ali

ovim

sada moramo

dodati citavu skalu

ernocija

koje

su

pri

kladne

osobama,

a koje su razlicite od onih koje su prikladne

samo

telesnoj

lepoti. Bas

kao

sto ove

ernocije

imaju

malu

vred

nost u sebi, i kao sto

duhovno

stanje u kome ome postoje moze

imati

svoju vrednost

znatno

uvecanu,

l je moze

sasvim

iz-

gubiti i postati pozitivno zlo u velikorn stepenu, vee prema

tome da li su saznanja koja prate emocije prikladna

i i

nepri

kladna; tako i

uzivanje

u tim ernocijama, mada moze imati

neku vrednost u sebi, moze ipak

obrazovati

deo

celine

koja ima

daleko vecu vrednost j e bez ikakve vrednosti,

vee

pre na

tome da l je i1i nije praeeno opazanjem prikladnosti emocija

pr.ema njihovim.predmetima.

Ocigledno

je, stoga,

da

je izu-

172

cavanje sta

je od nednosti u

ljudskom opstenju

stvarno

izvan-

redno

slozeno

izucavanje;

i

da

moze

biti mnogo

ljudskog op

stenja

koje

ima

malu vrednost l

nema

nikakvu, i l i koje je

pozitivno rdavo. Ali ipak i ovde, kao i kod

pitanja sta

je leJ>O,

razumno

rasudivanje ce

uglavnom pravilno

odluciti koja

su

pozitivna

dobra,

pa ce

cak odluciti

i o svima

velikim

razlika-

ma

u vrednosti izmedu

tih

dobara. Narocito

treba

istaci

da

one

emocije cije je

posmatranje

bitno za

najvece vrednosti

i

koje

su i same

takode

prikladno izazvane takvim posmatranjem

su

one koje

se obicno najviSe

cene

pod

imenom

ljubavi.

123. Sada

sam

zavr5io svoje ispitivanje prirode

onih

ve-

173

da

je

dobra,

a

ne

neka druga

stvar, onda

znarno

da su mate-

rija}ne ? S o b i n ~ :

cak

iako su bez ikakve vrednosti

same

po

sebi -

Ipak _ ntm s a s t ~ j c i

on.oga sto

je

daleko od toga

da bude

be:

v ~ e d n o s t ~ . Ono za

~ t a

znarno

da je

od vrednosti je opa:Zanje

tlh osobma,

a

ne Ikakvih

drugih; i

ako ih

oduzmemo od

nJega, o r ~ d a o?o s o

nam

ostaje nije ono za

koje znamo da

ima

v r ~ ? r : o s t i ;

vee nesto drugo. Treba zapaziti

da

ovaj zakljucak

vaz1

c a ~

I

~ k o

se osp?·rava

m ~ j e tvrdenje da istinito verovanje

u P?S OJanJe

hh os?bma

dodaJe vrednosti celine u koju je ono

u k l J u ~ e n ? Onda.

_lnsmo, zaista, imali

pravo da tvrdimo da

je

postoJanJe rnatenJalnog sveta

bez

ikakve vaznosti

za savrsen-

stvo; ci?jenica.

da

ono za

sta

znamo da je dobro je

saznanje



likih

pozitivnih

dobara koja ne ukljucuju medu svojim

sastoj-

cima nista pozitivno zlo ni ruzno, mada ukljucuju mnogo onoga

sto

je

samo po sebi neutralno. zelim

da istaknem

izvesne za

kljucke, koji iz toga sleduju, u pogledu prirode najviSeg dobra

onog stanja stvari koje bi

bilo

najsavrsenije

koje mi mo

zemo

da

zamislimo. Oni

idealisticki

filozofi cija

se

glediSta

naj-

blize slazu sa glediStima koja smo ovde zastupali, u tome sto

poricu da je

zadovoljstvo jedino dobro i

smatraju

da ono sto je

potpuno

dobro

ima

izvesnu slozenost, obicno

su predstavljali

cisto

duhovno stanje postojanja kao

ideal.

Smatrajuci mate-

riju

bitno

nesavrsenom, ako

ne

pozitivno zlom, oni

su zaklju-

cili

da je potpuna odsutnost svih materijalnih svojstava nuzna

za stanje SaVTsenstva.

Prema

onome sto je receno, OVO gle

diste bi

bilo tacno

ukoliko

bi

tvrdilo da svako

veliko dobro

mora

biti duhovno

i tikoliko

bi

tvrdilo

da

Cisto rnaterijalno

postodanje,

samo za sebe

moze

imati malu vrednost l biti

bez

nednosti. Superiornost

duhovnog

nad materijalnim,

u

izvesnom

smislu,

dovoljno je dokazana.

Ali,

na

osnovu

te su-

periornosti, ne sleduje da

savrseno

stanje stvari mora

biti

ono

iz koga

su sva materijalna svojstva

strogo iskljucena;

napro-

tiv, ako su nasi zakljucci

tacni,

onda

izgleda

da stanje stvari

u

koje su ona ukljucena mora

biti ogromno bolje rna od kog

zarniSljivog

stanja

u

kome su ona odsutna. Da bismo viqeli

da je tako,

glavna

stvar koju

je

potrebno

razmotriti je

sta je

tacna ono

za

koje izjavljujemo da je

dobro

kad

ka:Zemo

da je

uzivanje

u lepoti u

urnetnosti

i u

prirodi

dobro.

Da

to

uiivanje

jeste

dobro, filozofi o kojirna

je rec vecinom ne

poricu. Ali,

ako usvojirno to, onda

treba

da imarno na urnu

Batlerovu

rnak

simu: sve je

ono

sto

je, a

nije neka druga stvar. Pokusao sam

da

dokazem, i rnislim

da je

suvise ocevidno

da

bi se ospora-

valo,

da je

takvo

uiivanje

organsko jedinstvo, slozena celina;

i da je, u njegovim najnesumnjivijim primerima, deo onoga

sto je

ukljuceno u

tu

celinu

saznanje materijalnih osobina

i

narocito

ogromne razno.vrsnosti onoga sto nazivamo

sekun-

darnim

osobinama. Ako je, onda,

to t

celina,

za koju znamo

materzJalmh osobma

(mada

cisto

imaginativnih)

i

dalje

bi

os

tala. Mor:=t se, dakle,

priznati

c.ak i po

cenu

protinecenja sa

r n ~ m

s ~ b i - po cenu

s r ~ a t r a n J a da

stvari

nisu

ono sto jesu,

v ~ c n e s t ~ drugo -

da

bi svet iz koga bi materijalne osobine

bile sasvim .prognB:ne bio ~ v e t koji bi oskudevao u mnogim,

ako ne

u

svuna omm stvanrna

za

koje najsigurnije znamo da

su

velika .?obra."

Da

bi

to ipak mogao biti daleko bolji svet

od

onoga ~ O J I za?rzava

u

sebi ta dobra,

vee

sam priznao (§111).

1). Ah, da

bi se dokazaJo

da bi ikakav takav svet bio tako

bolji,

potrebno

je

da

se doka:Ze da bi zadr:Zavanje

tih

stvari, mada

su

dobre. s a m ~

po s ~ b ~ s ~ e t i l o

u vise nego

jednakom

stepenu,

v : e d n o s ~ I

cehr:e koJOJ

b1

mogle

pripadati;

ali

zaista

nije se

mkad

m

pokusalo

da

se

to

doka:Ze. A

dok se

takav

dokaz

ne

:pru2i,

i m ~ m o

pravo

da

tvrdimo da su materijalne osobine nu-

zan. sastoJak

I d e a l ~ ;

mada nesto sasvim neznano

moglo

biti

bolJe

nego rna kOJI

.svet koJI

sadrzi ili njih l

rna koje

drugo

n ~ ~

z ~ o do_bro,

Ipak

nemamo

razloga da pretpostavimo da

s ~ B : ~ n l o .

b9 Je

?d s t a n j ~ stvari

u koje

su oni

ukljuceni.

Po-

:ICah 1 IsklJUcivah mateiiJu, znaci poricati i iskljuciti najbolje

sto

znarno.

I?.a stvar. moze

s ~ d r : Z i svoju vrednost

dok gubi

~ e k e

od

SVOJl.h

osobma, sasv1m Je neistinito.

Sve sto

je

istina

J ~ '

da

prornenJena

stvar

moze

imati

ili vise vrednosti nego ono

~ l J e su osobine izgubljene

l

toliko isto vrednosti kao i ono.

Sto :'rdimo,. je

da

niSta za sta znamo da je dobro a sto ne

sadrz1 matenplne

osobine nema

tako veliku vrednost

da

bi

st?o

~ o g l i

izjaviti

da je

ono, samo.

superiornije

od celine

koja

b1

b 1 l ~ o ~ r a z o v a n ~ dodavanjem

tome

razumnog

uzivanja u

matenJalmrn osobmama. Da cisto duhovno dobro moze biti

najbolje

dobro od

pojedinacnih

stvari, nisam

mnogo

zaintere·

so:ran da.

_ ? s p o ~ a v a r r : rnada

u

onome

sto

sam rekao

u

pogledu

pnrode

hen: lJu]:aVI, dao

sam

razloge

za sumnjanje

u to. Ali,

da ? o d a v a n J e ~ c 1 s ~ o duhoynorn dobru izvesnog razumnog u:Zi-

v ~ n J B : .u

matenJalmm

osobmama - koje je, mada mo2da infe-

normJe

samo po sebi, zaista veliko pozitivno dobro - dobi-

174

jamo

veei

zbir

vrednosti koji nikakvo odgovaraj.uee.

smanjenje

u vrednosti celine,

kao

celine, ne moze

neutrahsah

- u ovo,

tvrdim

zaista nemamo

nikakvog

razloga

da

sumnjamo.

'124.

Da

bismo upotpunili ovu

diskusiju

glavnih principa

obuhvaeenih u

odrectivanju intrinsicnih

vrednosti, jos

nam

ostaju dva

va.Zna

problema kojima

se moramo P ? z ~ b : ; t v ~ ~ i Prvi

od

njih je priroda

velikih

intrinsicnih zala uklJUCUJUCl 1

~ n o

sto nazivam mesanim

zlima, tj. ukljucujuCi i

one

zle

celme

koje ipak sadde, kao bitne elemente, n e s ~ o p o z i t i ~ o .

dobro

ili lepo. A drugi

je priroda

o n ~ g a sto

n ~ z n : a ~ mesannn

do

brima, tj. priroda onih celina

koJe,

mada n : _ t r m s 1 c r : ~ dobre k ~ ~

celine. ipak

sadrze, kao

bitne elemente nesto

poz1t1vno zlo

7

175

jih se

ona

razlikuju cinjenicom da je ta

emocija

upravljena

prema neprikladnom predmetu.

Ukoliko

j

e

ta

emocij a ili

malo

dobro sarno

po

sebi

l

prilicno lep predrnet, ta zla bi, stocra.

?ila

slucajevi

onoga

sto sam nazvao

,rnesanim

zlirna'·; ali,

k 'ao

sto

s:;tm

vee rekao, izgleda vrlo surnnjivo

da

li emocija, sasvim

<;>dvoJena

od svog

predmeta,

ima vrednosti

i l i

lepote: izvesno

Je

da

nerna mnogo

ni

od jedne ni

od

druge. Ali,

va.Zno

je zapa

ziti da iste emocije

o

kojirna

se cesto olako govori

kao

o

naj

v e ~ i m ili jedinim dobrirna mogu

biti

bitni sastojci najgorih

c e l m ~

da,

prema

prirodi saznanja koje ih prati, one rnogu biti

uslov1

i l i najveeeg

dobra, ili najveeeg zla.

Da bih

pokazao

prirodu zala ove

klase, uzeeu

dva pri



ru:Zno:

To

ee urnnogome

olaksati

ovu diskusiju

ako

se

shvah

da

eu

ja stalno upotrebljavati izraze ,lepo

i ,ru:Zno

ne

u

odnosu na one stvari

koje

nam najprirodnije padaju ~ I ? . k a o

primeri onoga sto je lepo i ruZUO, vee shodno d e f i ~ C l J l le:-

pote

koju sam

ja predlozio.

Upotrebljavaeu,.

dakle, rec ,lepo··

da

oznaci

ono

cije

je zadivljeno

posmatranJe

dobro samo p_o

sebi; a ,ru:Zno

da oznacava ono cije je zadivljeno posmatran)e

zlo

samo po

sebi.

I U pogledu velikih

pozitivnih

zala, mislim

da

je ocl-

gledno

da

eemo, ako

preduzmemo

sve p ~ t r e b ~ ~ p r ~ d o s t r o z n o -

sti

da tacno pronactemo koje su one stvan z : c _ : : 1 ~ b1sn:o

p o s t ~ -

janje,

ako bi postojale apsolutno

~ a m e : z ~ k l J U C l h

vehk.o

zlo.

naei da

SU

veCina

njih

organska ]edmstva

tacno

lSte

pn

rode kao

ona

koj a su naj veea pozi

i

vna dobra. Ona su,

P ~ ~ m a

tome

saznanja

nekog

predmeta praeena nekom emOClJOm.

Bas kao sto posebno ni saznanje, ni emocija

nisu i z g l ~ d a l i da

mogu biti znatno

dobri,

tako

(sa jednim

i z u z e t k ~ n :

m s a z n ~ -

nje,

ni

emocija posebno ne

izgledaju da mog': ~ 1 h

z n ~ ~ n o

zh.

bas kao sto je celina obrazovana od saz:nanp 1 emoc1]e, .<:ak

i bez dodatka

ikakvog

drugog elementa, 1zgledala nesurrm]lVO

u

stanju da bude veliko d o ~ r o , tako

i

sama ~ ~ k v a

c;lina

izgleda

da

je u stanju

da

bude vehko zlo. sto se hce treceg ;Iementa

- istinitog

verovanja-

za

koji smo

zakljucil_i

da

moze n:::o.go

da

doda vrednosti

nekog

dobra, videeemo

da

Je _on u r ~ _ h c 1 _ t l m

odnosima

prema

razlicitim vrstama zala. U n e ~ n n s l u c a ] e v n ~ . a

dodavanje

istinitog

verovanja pozitivnom

zlu

1zgleda

da

saCl

njava

daleko gore zlo; ali. u drugim slucajevima izgleda

da

to

ne cini nikakvu razliku.

Najveea pozitivna

zla mogu se

po

deliti u sledeee

tri

klase.

125. (1) Prva

klasa se sastoji

od

onih

zala koja,

izgleda,

uvek ukljucuju i l i

u:Zivanje u stvar.ima koj_e su z l ~

i i i

ru

zne. ili zadivljeno

posmatranje

takv1h

stvan.

To ce rec1

da su

ta

zla

okarakterisana cinjenicom da ukljucuju tacno istu emo

ciju koja

je tako<.te

bitna

i za

najveea nemesana

dobra, od

ko-

mera

-

svirepost

i

pohotljivost.

Da su

one

velika

intrinsicna

zla, rnislirn

da

se rnozerno

lako uveriti ako

zamislirno

stanje

coveka ciji je urn iskljucivo obuzet obema tim strastima u nji

hovom najgorem

obliku.

Ako

bisrno

zatim

razmotrili

kakav

bismo sud doneli o vasioni koja se sastoji samo od tako obuze

tih.

u m ~ v a

bez i

najmanje

nade da ce ikad postojati u njoj i

naJmanJa svesnost rna kog drugog predrneta sem onih koji

odgovaraju tim

strastima,

niti ikakvo

oseeanje

upravljeno

rna

korn drugom predmetu.

onda

mislirn

dane

mozemo izbeei za

kljucak da

bi

postojanje takve vasione

bilo rnnogo

gore

zlo

nego

nepostojanje

ikakve vasione. Ali, ako je tako,

onda

sle

duje da su ta dva porocna

stanja ne

sarno.

kao sto

se obicno

p r i ~ n a j e ,

rctava

kao sredstva

vee takocte i da

su

rctava

sarna

po

seb1. - A

da ona obuhvataju

u svojoj

prirodi onu

slozenost

elemenata koju sam

nazvao

ljubavlju

za

onim sto je

zlo

i i i

ruzno, to je, mislim, niSta manje jasno. sto

se tice

zadovolj

stava

pohote, prirodu saznanja cijim se

prisustvom ona

defi

nisu prilicno je tesko

ra5claniti. li

to saznanje izgleda da uklju

cuje i saznanja organskih oseta i opazanja

telesnih

stanja, u

kojima je

u:Zivanje zlo samo po sebi. Ukoliko

se tice

ovih·, po

hotljivost, dakle, ukljucuje u

svoju

sustinu zadivljeno posma

tranje onoga

sto

je

ru:Zno. Ali

jedan

od njenih najceseih sa

stojaka, u svojim najgorim oblicima. jeste uzivanie u istom

duhovnom stanju lwd

drugih osoba; u ovom

slucaju

ona, stoga,

takocte

ukljucuje

i

ljubav prema

onome

sto

je zlo. sto se

tice

svireposti,

lako je

videti

da

je

uzivahje

u

bolu

drugih

osoba

bitno za nju;

i,

kao sto

eerno videtL

kad budemo razmatrali

bol, ona

je

zaista ljubav

prerna

zlu; a ukoliko

ona ukljucuje

i

uzivanje

u

telesnim znacima

agonije,

ona

takocte

obuhvata

i

ljubav prema onome sto

je

ru:Zno. Treba zapaziti da je u oba

slucaja zlo

toga stanja pojacano

ne

samo

povecanjem u

zlu i i i

ruznoci predmeta vee tako<.te i poveeanjem u uzivanju.

Moglo bi nam se zameriti, u slucaju svireposti,

da

je

nase neodobravanje nje, cak i u

pretpostavljenom

izolovanom

176

slucaju, gde nikakva razmatranja njene raavosti kao sredstva

ne mogu

uticati na

nas, ipak stvarno upravljeno na bol osoba

u cijem posmatranju

ona

u Ziva Na ovu zamerku se moze

govoriti, na prvom mestu,

primedbom da

ta

zamerka

uopste

nije u stanju da objasni sud koji niko, posle razmisljanja,.

moze izbeci

da

donese: cak iako

je

iznos

posmatranog

bola ISh,

ipak, sto je vece uzivanje u njegovom

posrnatranju,

to je stanje

stvari

gore. A

na

tu se zarnerku rnoze, rnislirn, takoae odgovo

riti i isticanjern cinjenice koju nisrno bili u stanju da

nave

demo pri razrnatranju slicne rnogucnosti u pogledu dobara -

naime, rnogucnosti

da razlog za Sto

pridajerno vecu

vrednost

dostojnoj ljubavi prerna nekoj stvarnoj osobi

je taj

sto uzi

177

dobro

ili lepo ali upravljenu na neprikladan

predmet,

tako

Je za ovu drugu klasu bitno da zla ukljucuju saznanje onocra

sto

je

dobro

l

lepo ali

da

su pracena neprekidnom

r n o ~ -

jom. Kratko receno,

kao sto se poslednja klasa zala moze

opi

sati

kao slucajevi

ljubavi

prema onome

sto

je zlo

l

ruzno.

tako

se

ova klasa zala

moze opisati

kao

slucajevi rnrznje prerna

onome sto je dobro ili lepo.

U pogledu ovih

zala

treba istaci: prvo, poroci mrznje,

zavisti i preziranja - gde su ti poroci zli sarni

po

sebi - jesu

prirneri

ovih zala;

njih

cesto

prate

zla prve klase,

na primer,

gde se oseca

radost

zbog bola dobre osobe. Gde

su ona tako

pracena, celina

je

nesurnnjivo gora nego sto su

oba

zla kad



rnamo u

obzir dodatno dobro koje

se

sastoji

u

postojanju

te

osobe. Mozerno, rnislirn, tvrditi, u slucaju svireposti, da je

njena

intrinsicna

gadost

podjednako velika

bilo

da

posrnatrani bol

zaista postoji

i1i da

je Cisto irnaginativan. Ja, bar, nisarn u

stanju da vidirn da. u torn slucaju, prisutnost istinitog vero-

v nj cini ikakvu

razliku

u pogledu

intrinsicne

vrednosti raz

matrane celine, mada

to

nesurnnjivo moze ciniti

veliku razliku

u pogledu njene vrednosti kcao

sredstva Tako je

i u pogledu

ostalih zala ove klase: nisarn u stanju da vidirn

da

istinito ve

rovanje

u

postojanje njihovih predrneta

cini ikakvu

razliku

u stepenu njihove pozitivne raavosti.

s druge strane,

prisustvo

druge

klase

verovanja

izgleda

da

cini znatnu razliku.

Kad

uzi

vamo

u onorne

sto je

zlo

l

ru.Zno,

uprkos

svorn

znanju

da

je

to tako. stanje stvari izgleda znatno gore nego da uopste nismo

donosili

sud

o

vrednosti predmeta.

I,

mada

rnoze

izgledati

cudno. isti

je

slucaj kad donesemo

pogresan

sud o vrednosti.

Kad se divimo onorne

sto

je

ruzno

ili zlo, verujuci da je ono

lepo i dobra, to

verovanje

izgleda

da takoae

povecava in.trin

sicnu raavost naseg stanja. Ali, naravno,

treba

razurnetl da,

u

oba ova

slucaja. sud o korne

je

rec je sarno ono

sto sam naz

vao

sudom

ukusa; to ce reci

da

se

on

odnosi

na

vrednost aktu

elno

saznatih

osobina. a ne

na vrednost

predmeta kome se te

osobine mogu tacno ili netacno pripisati.

Najzad, treba pomenuti da

zla ove klase,

pored

emo

tivnog

elementa

naime u.Zivanja i divljenja) koji

ona

dele sa

velikim nepomesanirn dobrima.

takoae ukljueuju

i

neku

speci

ficnu emociju,

koja ne

ulazi

na

isti nacin u

sastav ikakvog

do

bra. Prisustvo

te

specificne emocije izgleda da zaista pojacava

raavost

celine.

mada nije

jasno

da

bi ona. odvojena, bila zla

i1i ruzna.

126 Druga klasa velikih zala su nesumnjivo rnesana

zla; razmotricu ih sada. jer su ona. u izvesnorn pogledth su

protna

klasi koju smo vee diskutovali: Kao sto je. za tu k l ~ s u

bitno

da

zla ukljucuju emociju prikladnu saznanJU onoga sto

postoje

odvojeno.

. . I drugo, u njihovorn

slucaju

istinito

verovanje

u posto

JanJe dobrog ili lepog predrneta koji se rnrzi izgleda

da pave

cava

raavost

celine u kojoj

je

prisutno. Takoae

je

nesumnjivo,

kao.

i u

slucaju

nase prve klase,

da

prisustvo istinitog vero

vanJa u pogledu

vrednosti posmatranih

predmeta povecava

zlo., Ali, suprotno onome sto je slucaj u nasoj prvoj klasi, po

gresan sud o

vrednosti

izgleda

da

ga

smanjuje.

127 3)

Treca klasa velikih

pozitivnih

zala izgleda da

je

klasa

boiova

U pogledu

ovih

treba prvo istaci da se nasi sudovi o

vrednosti, kao i u slucaju zadovQ_ljstva, odnose ne na sam bol,

vee

samo

na svesnost bola, tj. svest o bolu.

Kao sto je

u

glavi

III

receno

da zadovoljstvo, rna koliko jako,

koje

niko

ne

oseca.

nije uopste

nikakvo

dobro, tako i bol, rna koliko jak, o korne

nerna svesti, nije uopste nikakvo zlo.

Stoga

se samo za svesnost jakog bola moze tvrditi da

je veliko

zlo.

Ne

mogu

d ne

mislirn

da to

moze

da

bude ve

liko zlo samo po sebi Slucaj bola se, dakle, razlikuje od slu

caja zadovoljstva:

jer

sarna svesnost zadovoljstva, rna koliko

jaka,

nije,

sama

po sebi,

veiiko

dobro, rnada ona irna neku

rnalu intrinsicnu vrednost. Kratko receno, bol

ako pod

tim

terminorn

razurnerno svesnost bola) izgleda da

je

daleko gore

zlo nego

sto je za

zadovoljstvo dobro. Ali, ako

je

tako,

onda

se

za bol mora priznati

da je

izuzetak od pravila koje, izgleda,

vazi i

za sva

ostala

velika

zla

i

za

sva

velika

dobra:

naime da

su ona sva organska jedinstva za koja su bitni i saznanje

predrneta i

emocija upravljena

na

taj predrnet.

U

slucaju bola,

to

sarno bola, izgleda

da

je

istina da

samo

saznanje

moze

biti

veliko zlo. Bol je, zaista, organsko jedinstvo, jer obuhvata

i

saznanje

i

predrnet, od

kojih nijedno

odvojeno

nije ni

zlo, ni

dobro. Ali bol

je

manje slo:Zeno organsko

jedinstvo

nego sto

je

rna koje

drugo

veliko zlo i rna koje veliko dobro, kako zbog

cinjenice da bol ne obuhvata, pored saznanja, emociju uprav-

12 Principi etike

178

ljenu

prema

njegovom predmetu, tako i zbog cinjenice da ovde

predmet moze

biti

apsolutno

jednostavan, dok

u veeini ostalih

slucajeva, ako ne u svirna, sam predmet

je

vrlo slozen.

Ovo nepostojanje

analogije

izmeau odnosa bola prema

intrinsicnom zlu i odnosa zadovoljstva prema intrinsicnom do

bru, izgleda

da

se

pokazuje

u jos

jednom

pogledu. Ne samo

da

je

slucaj da

je sama

svesnost

jakog

bola veliko zlo, dok

sama

svesnost jakog zadovoljstva nije veliko dobro; vee

takode

su-

protna

razlika izgleda

da

vaZi u

pogledu

doprinosa koji one

cine

vrednosti celine kad je bol spojen sa nekim drugirn veli

kim

zlom, a zadovoljstvo sa

nekim velikim

dobrom. To znaci

179

prvih dveju klasa, da je tako obrazovana

celina

uvek gora

n e g o ~ ~ d zadovoljstva ne

bi

bilo tu.

pogledu bola

slucaj je

d r u ~ C l J L Ako se bol doda zlom stanju jedne od nasih prvih

dveJu klasa, tako o_brazovana celina je

uvek

bolja, kao celina

ne¥o k.ad bola ne

b1

bil.o tu; rnada ovde, ako

je

bol suviSe jak,

p o s ~ o

Je ta.J:av

??l

veliko zlo, stanje moze

uglavno-m ne

biti

bolJe.

Na

taJ nacm

osvetna

kazna rnoze se opravdati.

Zadava-

nje . ?ol<:- osobi cij·e· je du?ovno stanje rdavo rnoze, ako bol nije

~ u v 1 s ~ Jak,. s t v o n t ~ s ~ a n J e stvari koje je bolje uglavnom nego

sto b1 stanJe

stvan

b1lo ako bi se ostavilo da zlo duhovno sta-

nje postoji

nekaznjeno. Da

li

takvo

stanje

stvari rnoze ikad

sacinjavati pozitivno

dobro,

to je

drugo pitanje.



da prisustvo

zadovoljstva

(mada

ne

u

srazmeri

prema

~ v o j o j

velicini) izgleda

da

poveeava vrednost celine u kojoj je ono

spojeno sa nekim od

velikih nemesanih dobara koje

smo raz-

matrali; cak

bi se moglo

tvrditi da samo

celine u

koje

je uklju-

ceno i nesto zadovoljstva

imaju neku

veliku vrednost;

svakako

je izvesno da

prisustvo zadovoljstva

daje

doprinos

vrednosti

dobrih celina, koji mnogo prema5a intrinsicnu vrednost toga

zadovoljstva. Suprotno tome, ako je oseeanje bola

spojeno

rna

sa kojirn zlirn

duhovnirn

stanjem koje srno razmatrali, razlika

koju

njegovo

prisustvo

cini u pogledu

vrednosti

celine,

kao

celine izgleda da je pre za bolje

nego

za gore; u svakom slu-

caju, jedino dodatno zlo

koje ono

donosi je ono koje

to

ose

eanje, sarno po sebi, intlinsicno

sacinjava.

I

tako,

dok

je

bol

sam

po

sebi

veliko

zlo, ali

ne

dodaje

nista

rdavosti

celine

u

kojoj je

spojen

sa nekorn drugom rdavom stvari,

izuzev

ono

sto se sastoji u njegovoj vlastitoj rdavosti; zadovoljstvo,

na -

protiv, nije

samo po sebi veliko

dobro,

ali

donosi

veliki

doda

tak

dobroti

celine u kojoj je ono spojeno sa dobrom stvari,

sasvim

odvojeno od

svoje vlastite

intrinsicne vrednosti.

128.

Ali, najzad, mora se istaCi

da su

zadovoljstvo i bol

potpuno

analogni

u ovome: ne mozemo pretpostavi.ti ni da pri-

sustvo zadovoljstva

uvek cini

stanje

stvari boljim

ugiavnom

niti da ga

prisustvo

bola uvek cini gorim.

Ova

istina se

najce-

see

previaa

u vezi s njima; a baS

zato sto je

ovo istina, uobi

cajena

teorija

da

je zadovoljstvo

jedino

dobra, a bol

jedino

zlo

ima

svoje

najgrublje

posledice u

pogresnim

sudovirna

o

vrednosti.

Ne

sarno da

prijatnost stanja

nije u

srazmeri

sa nje-

govom intrinsicnorn vrednoseu, vee moze cak i da doda pozi

tivno raavosti

toga

stanja. Mi ne

smatrarno

uspelu mr:Znju nit-

kava rnanje raavom i odvratnom zato sto se on ushieuje njome;

pa i nema ni najmanjeg logicnog razloga za suprotno mislje-

nje; ono je stvarno poduprto samo nerazumnom predrasudom

u prilog zadovoljstvu.

Stvarno,

izgleda da je slucaj, gde god

je

zadovoljstvo dodato nekom rctavom

stanju

jedne od nasih

129

.

II. R a z r n a t r ~ n j e

ovog

drugog

pitanja stvarno

pri-

pada

~ r u g O J t ~ n n za

.koJ.U

~ I I l O V ~ e rekli da eemo

preei

na nju

- nrurne tern1 o ,rnesan1rn ·

dobnrna.

,Mesana dobra vee srno

definisali

kao

stvari

koje, rnada

pozitivno dobre kao celine

ipak sadr:Ze, kao bitne elernente, nesto intrinsicno zlo i l i ruzno:

I. zacelo izgleda

postoje takva

dobra. Ali,

radi njihovog va-

l ~ a n o g

posmatranJa,

potrebno je uzeti u obzir jednu novu raz-

k u rnalopre pornenutu razliku izmeau

vrednosti

koju

neka

stvar irna

,kao

celina i vrednosti koju ona irna

,uglavnom .

. Kad smo ,rne:3ana

dobra

definisali kao

stvari

pozi-

tivno dobre kao celine taj

izraz

je

bio nejasan. Podrazurnevali

SJ

da

su ona pozitivno d.obra uglavnom; ali sada treba

zapa-

zltl.

da

za yrednost

k ~ J u

neka stvar

poseduje

ugiavnom

rnoze rec1 da Je

ravna

zb1ru vrednosti koju

ona poseduje kao

ceii:z a

zajedno sa

~ n t ~ i n s i c n i m

vrednostima koje mogu priptt

dah rna kom od nJenih delova. Stvarno, pod

,vrednoscu

koju

neka stvar

poseduje kao

celina rnogu se podrazumevati

dve

sasvirn razlicite

stvari.

Moze se podrazumevati l 1) ona

vrednost

koja

potice

samo

iz spoja

dveju i l i

vise

stvari;

i l i (2)

ukupna vrednost obrazovana dodavanjem prvoj

1)

svih in

t r i n ~ i c n . i h vrednosti koje mogu pripadati spojenirn stvarima.

ZnacenJe

ove razlike rno:Zda se rnoze najlakse videti razmatra-

n j e ~ n

p r e t p o s ~ a v l } e n o g

.slucaja osvetne kazne. Ako

je

istina da

spo]eno postoJanJe dvaJU zala rnoze

ipak sacinjavati

rnanje zlo

nego sto bi se sacinilo njihovim posebnim

postojanjem,

jasno

je

da

to

rnoze

biti

sarno

zato sto

iz

tog

spoja

nastaje

pozitivno

dobra

koje je veee od razlike izmectu zbira dvaju zala i rctavo

vosti

i

jednog

i drugog

posebno; ovo

pozitivno dobra

bi

onda

bilo vrednost celine, kao celine u srnislu 1). Ali, ako

ta

vred-

nost nije tako

veliko

dobro kao sto

je veliko zlo

zbir

dvaju

zala, jasno je da ce vrednost celog stanja stvari biti

pozitivno

zlo; a ta

vrednost

je vrednost celine,

kao celine

u

smislu

(2).

Ma kakvo glediste da

se uzme

u pogledu posebnog

slucaja

osvetne kazne,

jasno je

da ovde

imamo dve razlicite stvari

od

12*

18

kojih o svakoj moze

se postaviti posebno pitanje

u slucaju

sva-

kocr

organskog jedinstva.

Prva od ovih dveju stvari moze se

i z r ~ i t i

kao

razlika izmectu vrednosti

ce e

stvari i

zbira

vred-

nosti njenih delova. I jasno je, gde delovi

imaju

malu intrin-

sicnu vrednost ili nemaju

nikakvu

(kao u nasoj pi·voj klasi

dobara. §§ 114, 115), da ce

ta

razlika

b i ~ i

gotovo ili

a p s ~ l u t n o

identicna sa vrednoscu cele stvari. Razhka, stoga, postaJe va-

zna samo u slucaju

celina

ciji jedan deo ili viSe delova imaju

veliku

intrinsicnu vrednost, pozitivnu

i l i

negativ11u. Prvi od

ovih slucajeva,

slucaj

celine

u kojoj jedan deo ima veliku po-

z i t i v n v ~ vrednos:t, ima

svoje

primere u nasoj drugoj i treeoj

klasi

velikih nemesanih dobara (§§ 120, 122); a najvise dobro

181

u

ovom svetu zla postoje, postojanje drugog

dela tih

celina

proizvesti

stvar pozeljnu

mdi

nje same -

to

ee reCi, ne

samo

sredstva

za

buduea dobra, vee jedan od

ciljeva koji

se

moraju

uzeti u

obzir

pri ocenjivanju

koje

je to najbolje

moguee stanje

stvari

za

koje svaka ispravna radnja mora biti sredstvo.

131. (2) Ali, stvarno, ne

mogu

a da

ne

mislim

da ima

celina koje sadde nesto pozitiv11o

zlo i

ru2no a koje

su,

ipak,

velika

pozitivna

dobra uglavnom. Zaista izgleda da

ovoj klasi

poglavito

pripadaju

oni

primeri vrline

koji

sadrze neku in-

trinsicnu vrednost.

Ne mora se,

naravno, poreei da sklonost

vrlini

ponekad ukljucuje vise

l

manje od onih neme8anih do

bara 0 kojima smo prvo dislzutovali - to

Ce

reCi, stvamu ljU··



je celina ciji

mnogi

delovi imaju veliku

pozitivnu vrednost.

Treba zapaziti da su takvi slucajevi takocte vrlo cesti i vrlo

vazni

predmeti

estetskog suda; posto se

bitna

razlika

izmectu

,klasicnog i

,romanticnog stila sastoji

u

cinjenici da

prvi

stil

cilja da

postigne

najveeu

mogueu

vrednost

za celinu,

kao

ceHnu u smislu 1), dok drugi stil zrtvuje to da bi postigao

najveeu

mogueu vrednost za neki

deo, ~ o j i i orga:::sko

jedinstvo. Iz ovoga

sleduje

da se ne moze

reel

b1lo

za

ko]l od

ova dva stila da

je

nuzno superiorniji od drugoga, jer se pod-

jednako dobar

rezultat

uglavnom l ,kao

celina

u

smislu

(2), moze postiei i jednim i drugim metodom; ali izrazito estet-

ski temperament

izgleda

da

karakteriSe teznja

da p r e ~ o s t v -

lja

dobar rezultat postignut

klasicnim

metodom

podJednako

dobrom

rezultatu postignutom romanticnim metodom.

130.

Ali

sada

imamo

da razmotrimo ::;lucajeve

celina

u

kojima

jedan

deo l vise

delova

imaju veliku

neg tivnu

':red-

os t

slucajeve

celina koje

su velika pozitivna zla. Prvo cemo

uzeti

najjace

slucajeve, kao sto je slucaj osvetne kazne,

u

ko-

joj

imamo celinu

iskljucivo sastavljenu od dva velika pozitivna

zla - zlost i bol. Moze li

takva

celina ikad biti pozitivno do-

bra uglavnom?

1)

Ne vidim

nikakvog

razloga za

misljenje

da

su

takve

celine ikad pozitivno dO,bre uglavnom. Ali iz Cinjenice da one,

ipak,

mogu biti

manja zla

nego

njihova

dva dela

uzeta posebno,

sleduje da one

imaju

karak:teristiku

koja

je od

najveee

va2no-

sti za pravilno

resavanje

prak:ticnih

pitanja. lz toga

s l e d u ~ e

da maze,

sasvim

odvojeno od posiedica i ikakve vrednosh ko]e

neko zlo moze imati kao

sredstvo,

a pod pretpostavkom da

jedno zlo vee postoji, biti vredno da se stvori

drugo

zlo, jer

samim stvaranjem tog

drugog zla maze

se saciniti celina manje

rctava

nego

sto

bi

bilo originalno zlo ako bi bilo

ostavljeno

da

postoji samo. A takocte i u

pogledu

svih celina koje eemo

sada

razrnotriti mora

se imati na umu,

cak

i

ako one

nisu doibra

uglavnom da ce

ipak, gde

neko zlo vee postoji,

kao

sto

vee

bav

prema

onome

sto je

dobro

l lepo. Ali

tipicne

i

karakteri-

sticne

vrle sklonosti, ukoliko one nisu samo sredstva, izgleda

da su pre primeri mesanih dobara. Mozemo uzeti

kao

primere

(a)

hrabrost

i samilost, koje izgleda pripadaju drugoj od

tri

klase vrlina koje smo razlikovali

u na8oj poslednjoj glavi (§

107); i

(b)

specificno ,moralni sentim( nt. u odnosu na koji

je definisana

treea

od

te tri klase §

108).

Hrabrost i samilost, uk oliko sadrze intrinsicno pozeljno

duhovno

stanje, izgleda

da

bitno obuhvataju

saznanje

neceg

zlog l

ruznog. U slucaju hrabrosti, predmet saznanja rnoze

biti zlo rna koje od

na'le

tri klase;

u

slucaju samilosti, pravi

predrnet

je bal.

Obe ove vrline,

prema tome, moraju sadrZati

tacna isti saznajni element

koji

je

takocte

bitan za zla

klase

1); a one se

razlikuju od

njih

cinjenicom

da emocija

uprav-

ljena na te

predmete je,

u njihovom

slucaju,

emocija iste

vr -

ste koja je bitna

za zla klase

(2).

Kratko

receno,

bas kao sto

zla

klase

(2)

izgleda da

se

sastoje u mrznji

prema

onome sto

je

dobro

l lepo, a

zla klase

1) u ljubavi

prema

onome sto je

zlo i i i ru2no, tako

ove

vrline obuhvataju

mrznju

prema

onome

sto

je

zlo

l ru2no. Obe

ove vrline, bez sumnje, sadde

takod:e

i druge elemente i, mectu

njima, svaka

sadrli i

svoju specificnu

emociju; ali, da njihova vrednost ne zavisi

samo

od tih drugih

elemenata, mozemo se

lako

uveriti razmatranjem sta bismo

mislili o stavu mucne

trpeljivosti

i i i prkosnog

preziranja

prema

nekom

predmetu

intrinsicno dobrom lepom, o duhovnom

stanju

coveka

ciji

je

duh

obuzet sazaljenjem

zbog sreee

do

stojne

divljenja.

A ipak

sa2aljenje

zbog

nezasluzene

patnje

drugih, trpeljivost

prema bolu

nanetom nama,

i

prkosna

mr -

znja zlih

sklonosti

u nama i i i u drugima, izgleda da

su

nesum-

njivo vredne divljenja

same

po sebi; a

ako

je

tako,

onda

ima

stvari

vrednih

divljenja koje

bi

se

morale izgubiti

kad ne bi

bilo nikakvog saznanja

zla.

Slicno

tome, specificno ,rnoralni

sentiment,

u svim

slueajevima u kojima on ima iole znatnu intrinsicnu vrednost,

182

ukljucuje mrznju zala

prve i

druge

klase. ~ s t i ~ a

je da

j_e ovd_e

emocija izazvana

idejom da je

neka_

r a ~ n J _ a 1 ~ p r a v n ~

Ill

n ~ ~

spravna;

pa

stoga

predmet i d ~ j e ~ o J a Je

1 z a z 1 v ~

_ob1cno n ~ ~ e

neko

intrinsicno

zlo. Ali

ukohko

Ja mogu

da

VIdun

emOCIJa

sa kojom savestan covek posmatra s t v a r ~ u l i r r ; ~ g i n a r n u

ispravnu

radnju

sadrli, kao bitan e ~ e m e n ~ , 1st:u emoclJU s_a

k o ~

jom on posmatra neispravnu radnJ_ ;l; z ~ 1 s t a 1 z ~ l ~ ~ a

da

Je taJ

element

nuzan da

bi njegova

emociJa b1la s p e c i f ~ c n o

moralna.

I specificno

moralna emocija

izazvana

idejom

ne1spravne

rad

nje

izgleda

mi

da bitno

sadrzi

v i ~ e

ili m ~ r ; j e neodredeno

sa

znanje

vrste

intrinsicnih

zala

ko]a su

ob1cno

p r o u z r o k o v a r : ~

o n ~ p r o ~ z r o k o v a n ~

183

liko zlo; veliko dobro apsolutno duguje za

svoju vrednost svom

ukljueenju

necega zlog

l ruinog, mada

ono

ne duguje za

svoju vrednost samo

tom

elementu

u sebi. I u

slucaju vrlina,

taj

zli

predmet

obicno

aktuelno

i postoji. Ali izgleda

da

nema

razloga za misljenje da je kad

on

postoji celo tako saCinjeno

starlje

stvari

stoga uglavnom bolje. Sarno je

nesumnjivo da

osecajno posmatranje predmeta cije i

postojanje

bi o veliko

zlo iii koji je

ruian,

moze

biti bitno

za celinu od vrednosti.

Imamo

jedan

drugi nesumnjiv primer

ovoga u

razunmom uii

vanju u tragediji. Ali u tragediji, patnje Lira i porok Jaga

mogu biti

cisto ma5teni. I izgleda izvesno

ako

bi

te patnje

i



neispravnim radnjama,

pa

bilo

da

budu

1h

ne radnjom

o

kojoj je

rec.

Stvarno msam stan_JU da ~ a z h k u -

jem, u njegovim glavnim

crtama,

moralm s e n ~ 1 m e n t :zazvan

idejom

ispravnosti i l i

n e i s p r a v n o s ~ i ,

gde

_god

_Je :m ak,

ukupnog stanja sacinjenog s a z n a n J ~ m necega

mtrms1cno,

zloo

zajedno sa emocijom mrlnje

upravlJe:r;e

prema ~ o r n e . A_ necemo

se iznenaditi sto

je

to

duhovno

stanJe

p o g l ~ V l t ? a s o c l r ~ n o ~ a

idejom

ispravnosti

ako

razmislimo o

pnrod1 omh r ~ d n ~ : k o J ~

se najcesce

smatraju

duznostima._ Jer _je daleko_ naJ_vecl b:oJ

radnji koje

obicno

smatramo

duznoshmav_negatwan . ono

s ~ o

osecamo

da je

nasa

duinost je da se uzdrztmo

od

neke

radnJ_e

na

koju nas podstrekava snaian p r i ~ o d a n n _ ~ g o n :

A

te ;:el

spravne

radnje, u cijem

se

izbegavanJU

sasto]l duzn<?St,

ob17no

su

takve

da

proizvedu, vrlo

brzo

neku

~ ~ ~ v u

p o ~ l e d i ~ u

u Vldu

bola drugima;

dok

je u

nmogim u p a d l ] I V l ~ pnmenma, ~ k ~ o

nost

koja

nas

podstice

na neispravne radn]e

sa:n.a P seb1 1 ~ :

trinsicno zlo koje sadrzi gde je impuls p o h o ~ a . 1h ~ V l r e p ? ~ t _1h

tome

slicno.

nasluceno uzivanje

necega zlog 1h ruznog.

Cm]e

nica

da ispravna radnja

vrlo cesto

s a d : Z ~

:r;oti_skivanje n e k o ~

zlog impulsa,

upotrebljava

se

za

o b ] a s ~ J e n J e ~ e r o v a t n o s h

crledista da se vrlina sastoji u obuzdavanJU strastl

?d

s t r ~ n e

~ a z u m a . Prema

tome

izgleda da je istina, kad

god Je snaz_r:a

moralna emocija izazvana idejom ispraynosti, tu

e r : r o c 1 ~ u

prati neodredeno saznanje vrste zala - ~ o ~ ~ se o b 1 ~ n o

p o h s ~ J U

i1i

izbegavaju

radnjama koje

nam

naJcesce _padaJU

na

ur:r; k a ~

primeri duinosti;

i

da

je ta

~ m ? c ~ j a

u p r a v : J ~ _ n a

prema

toJ zlo]

osobini. Mozemo dakle zakl]UClh

da

speclf1cna moral::a .en:o:

cija duguje

gotovo

za ~ svoju

ir:trinsicn_:u

_vred:r;ost

C l ~ J e m c l

da ona ukljucuje

saznanJe zala

praceno mr_z:r;Jom

tih

z a ~ a ,

s a r r : ~

ispravnost, pa bilo istinito i l i pogresno pnp1_sana neko] radnJ_l

izgleda

nemocna da obrazuje predmet emohvnog posmatranJa

koji

bi

bio

ikakvo veliko

dobro. . . .

132. Ako je tako,

onda

imamo,

u nmog1m upadlJIVlr:r

primerima

vrline, s l u c a j e v ~

c e l i ~ e z n : ~ o ~ o b r e ~ a n : e P

s e ~ 1 ,

ali

koja

ipak sadrzi saznanJe necega ClJe b1 postoJanJe b1lo ve-

porok stvarno

postojali

da

zlo

koje bi tako

postojalo

mada

bi

moralo

da

oduzme od dobroga

koje

se sastoji u

pravilnom

ose-

canju

prema njima,

ne bi dodalo nikakvu pozitivnu vrednost

tome dobru

koja bi bila dovoljno velika da naknadi

takav

gubitak. Zaista izgleda da

postojanje istinitog

verovanja

u

predmet tih mesanih

dobara dodaje

n ku vrednost

celini u

kojoj

je

ono spojeno s njima; svesno sazaljenje zbog stvarne

patnje

izgleda da

je

bolje kao celina od sazaljenja zbog samo

imaginarne patnje;

ovo moze

da

bude slucaj cak

iako

zlo

obu

hvaceno u aktuelnoj

patnji cini ukupno stanje stvari rdavim

uglavnom.

I zaista izgleda

da je istina da neistinito verovanje

u postojanje predmeta cirri da mesano dobro bude gore nego

sto bi

ono

bilo

da

je

nase

duhovno stanje ono u

kome

obicno

gledamo

na

cistu

mastariju. Prema

tome mozemo

zakljuciti

da

jedina

mesana

dobra koja

su

pozitivno

dobra uglavnom

jesu ona

u

kojima je predmet nesto sto bi bilo

veliko zlo

kad

bi postojao ili

nesto

sto je ruzno.

133.

Dakle u pogledu onih

mesanih

dobara

koja

se sa-

stoje u prikladnom

duhovnmn

stavu prema zlim i l i ruinim

stvarima, a u

koja spada

i veCi deo takvih

vrlina koje imaju

neku

intrinsicnu vrednost, sledeca tri zakljucka

mislim da

je

najvaznije istaci:

1) Izgleda da nema

nikakvog

razloga za miSljenje da

je

tamo gde je predmet

stvar

zla

sama po sebi koja aktuelno

postoji

ukupno

stanje stvari ikad

pazitivno

dobra uglavnom.

Prikladan

duhovni stav prema stvarno

postojecem zlu sadrzi

naravno, element koji je apsolutno

identican sa istim stavom

prema istom

zlu

tamo

gde je ono cisto

imaginarno.

A

taj

ele-

ment,

koji

je

zajednicki za oba slucaja, moze biti uglavnom

veliko pozitivno dobro. Ali izgleda

da nema razloga

za sumnju

da je gde je zlo stvarno velicina toga stvarnog zla uvek do

voljna

da

svede

ukupan

zbir

vrednosti

na

negativnu kolicinu.

Prema tome, nemamo razloga da usvojimo paradoks da bi ide

alan svet

bio onaj u

kome porok

i

patnja moraju da

postoje

da bi

on

sadrzao dobra koja se

sastoje

u

prikladnoj

emociji

184

prema

njima.

To nije nikakvo pozitivno dobro da pat.nja po

stoji zato

da

bismo

je

sa.Zaljevali;

l

: : e : r a l ~ a l s t v o b1smo ga

mrzeli.

Nema nikakvog razloga za nnslJen]e da

b1 1kakvo

ak-

tuelno

zlo bilo sadr:lano u

idealu.

Iz ovoga

sleduje

da

se ne

mozemo

sloziti ni sa jednim od argumenata koji se obicno

upotrebljavaju u teodicejama; nijedan

takav

arguill:ent ne

uspeva

da opravda postojanje

i najmanjeg od rnnog1h zala

sadr:lanih

u ovorn svetu>

Najvise sto

se moze reCi

za

tak:re

gumente

je,

kad

se oni

pozivaju na princip organsk?g J ~ d m -

stva,

da

je

to

pozivanje

pravilno u principu Mogao

bt

b 1 ~ 1

slu-

caj

da je postojanje

zla ntiZno,

ne

samo

kao sredstvo,

vee

ana-

185

se

o ~ o s ~ z a l j e v a

ili rnrzi

l trpi, shodno

njegovoj prirodi;

bas

ka_o

sto

Je

? - ? ~ r o da neka

zla

budu

ka.Znjena. Naravno.

kao

u

SVliil prakhcmm, ~ ~ u c a j e v i m a ,

cesto se desi

da je

pos.tignuce

t o ~ a . d o b r ~

n e ~ l o z l p v o sa

p o s t ~ g n u c e r n drugog i to veceg

dobra.

Ah

Je

v ~ n o

1stac1

da ~ v d e

nnarno

stvarnu intrinsicnu

vred-

nost,

~ o J a

mora u z ~ h

~ ~ z i r

pri izracunavanju

najveceg

moguceg.

b1lar_;sa

one ll:tnnsicne

vrednosti, u pogledu koje

je

uvek nasa

duznost

da

Je proizvodirno.

.. 134.

Sada ~ a m

~ a v r ~ i o .• no sto

sam smatrao

za

najpo-

trebmJe se kaze

o

mtnns1cnirn vrednostima.

OCigledno

je

da

za

: r a i J a ~ o d ~ o v m na

ovo

osnovno pitanje etike

ostaje

o b l a s ~ ~ s t r a z i : r a n J a

P.r<;>strana

i teska kao ona

koju

smo u po-



liticki,

za

postojanje

najveeeg

dobra. Ali

rni

nemarno razloga

da

rnislirno

da to jeste

slucaj u ikakvorn

primeru.

. .

Ali (2)

ima razloga za rnisljenje

da

je saznan]e

stvar1

zlih i1i rutnih koje

su

cisto imaginarne bitno

za

ideal. ovorn

slucaju nema potrebe ni

za

kakvirn

dokazorn.

Ne

moz.e.

se

surn

njati

da je razumno

tiZivanje u

tragediji v e l i k ~

poz1h.vn?

bm; i izgleda gotovo isto tako izvesno da

vrlme

s a z a l ] e n ~ . a ,

hrabrosti i sarnoobuzdanja sadr:le

takva

dobra. A za

sve n)Ih

saznanje stvari koje bi bile

zle

kad bi postojale je a n a l i t i c ~

ntiZno. Ovde dakle. imarno stvari cije postojanje mora dodah

vrednosti s v ~ k o j celini u kojoj

su

one s a d r ~ a n e ; i .nije m o ~ e e

uveriti

nas da bi ikakva

celina

iz koje b1 one 1zostale hme

dobila vise u svojoj

vrednosti

kao edina nego

st?

?i

i z g u b i l ~

njihovirn izostavljanjem.

Nemarno

razloga da nnslrmo da b1

ikakva celina koja ih ne

sadr:li

bila tako dobra uglavnor;: kao

sto bi

bila

neka

celina u

kojoj

bi

one

bile. Razlog za n]Ihovo

ukljucenje

u ideal

je

isto

tako jak kao s ~ o je r ~ z ~ o g . z a ~ l j u -

cenje

materijalnih osobina (§ 123). Protw

ukl]uceJ?-]a do

bara

nista se

ne

rnoze isticati izuzev pitan]a mogucnostl.

Najzad,

(3)

va.Zno je

istaCi

da te mesane vrline, k ~ o

sto

je

vee receno. irnaju veliku prakticnu vrednost,

pored

omh

koje one imaju

ili same

po sebi l kao sredstva. Gde zla po-

stoje,

kao sto postoje

u

ovom svetu, cinjenica su on_a znana

i

ocenjena

k ~ k o

t r e b a ~

s a c i n j ~ v a

.stanje st.:rari od

.:'ece. r e ~ -

nosti kao ceima nego sto b1 b1lo 1sto ocen]lvan]e

c 1 s ~ ?

u r ~ a g i -

narnih

zala. To

stanje

stv·ari,

kao

sto

je

vee receno, mJe.

mkad

pozitivno

dobro

uglavrwm;

ali,

gde

zlo,

koje

svodi

n ] e g o : ~

ulmpnu

vrednost

na negativnu kolicinu, vee. n e i z b e z 1 ~ o posto]I,

onda,

ako

se dobije

intrinsicna vrednost ko]a

mu

pnpada kao

celini to ce ocicrledno proizvesti bolje stanje stvari nego

ako

se

ostavi da

zl ; postoji posebno,

sasvim o d v o j e ~ o od dobrog

elernenta

u

tom stanju, koji

je

identican sa l ? ~ . a V l l n o m

. o c e n o ~ n

imacinarnih zala i odvojeno od ikakvih docm]Ih posled1ca ko)e

bi ~ e g o v o postoJanje

rnoglo

proizvesti.

C?vaj

s l ~ ~ a j je s t ~ kao

i slucaj osvetne

kazne.

Gde· neko zlo vee postOJI,

dobro

]e

da

s l e d n ~ o ~

glav1

o d r ~ ~ l l h za

prakticnu

etiku.

Ima

isto

toliko

da

se kaze o

~ o r n e koJ1 su rezultati

intrinsicno

dobri

i u korn

ste-

p.enu.

kao

1 ? t o ~ e . ~ o j e

_je

~ e z u l t a t e za nas rnoguce

da

ostva-

:1rno:. oba. p1tanJa ~ z 1 s k u ] u 1 nagradice

podjednako

strpljivo

1 s t r a z 1 v a n ~ e . , M.nog1 o ~ s u d ~ v a koje sam

doneo u ovoj glavi

bez

surnnJe.

. 1 z g l ~ d a ~ 1 s ~ V l ~ ~

proizvoljni;

mora

se

priznati da

neka pnpisivanJa ~ n t n n s 1 c n e vrednosti

koja

su

meni

izgle

d a l ~

tacna.

ne

p o k a z ~ J U onu simetriju

i

sistem koji

se obicno

t r ~ z e

od.

i . l o z o f a ~ Ah, ~ k o se to istice kao zamerka, onda, sa

sv1m

- ~ u z m m p o s t o v ~ n J e r n rnorarn reCi da to nije nika.'kva

zarnerka. Nemamo mkakvo pravo da ocekujemo

da

ce istina

rna o. ~ o m pre:J.r_netu pokazati takvu simetriju

kakvu

rni zelirno

da

';'ldnno

:

1 l ~

da

upotrebirn

uobicajenu

neodrec enu

frazu)

ce

o , ~ ~ m ~ a b 1 ~ a k a v . narocit oblik

.,jedinstva".

Traziti

..je-

d.mstv?. 1 ,s1sten;··

na s ~ e t u

istine nije,

srnatram,

pravi posao

filozofiJe,

kohko da

Je

to hila univerzalna praksa

filozofa

A

su sve 1 ~ t i n e

o :'.asioni

jedna prema

drugo] u

svima o n i ~

r a z m ~ o d n ~ s 1 ~ a

kOJl

se mogu

podrazumevati

pod

..

jedin-

~ t : r . o m , rn?c1 ce. se opravdano

tvrditi

samo posto bude;no' pa-

zlJIVo. razhkovah:,

te razne

odnose i

otkrili sta su te

istine. A

P ~ ~ e b 1 c ~

. .

ne r n ~ z e r ; : w . irnati nikakvo pravo da tvrdimo da su

et cke

l ~ t m e

.:·UJe?-mJene"

na

ikakav

narocit

nacin izuzev

na

osnov.u

1 s t a z 1 v a ~ J a

z.asnovanog rnetodu koji sam poku8ao

da p n m ~ m m E h k ~ b1 b e ~ v s': ?PJe, bila rnnogo prostija i njeni

re:;:ultah

d ~ l e k o

· · ~ , : ~ t e m a t ; c ~ J l ' ' ako bi.

na

primer, bol bio zlo

t a ~ n o one

1ste

.vehcme

koJe Je veliCine

zadovoljstvo kao

dobro;

ah nemamo

. t _ ; I k a ~ v ? g r a z l o g ~

da

pretpostavimo

da je vasiona

t ~ k v a da ehcke

1stme moraJu pokazivati

tu vrstu

simetrije·

mkakav

a r g ~ m e n t pr?tiv mog zakljucka

da zadovoljstvo i bol

r;.e

o d g o v a r ~ J ~ ~

tak?

J.e?-no

.drugom ne moze imati

ikakve

te-

~ m e bez

pa::lJ.IVOg

SpihvanJa prirnera koji su me

naveli

da ga

1zvedem.

Ah, 1 p ~ k , z a d ~ ' : ' o l j i c u

se

time da

se

rezultati

ove glave

pre uzmu .kao IlustraCIJa n;eto?-a k<;ji se mora primeniti

pri

odgovaran]u na

osnovno p1tanJe

ehke,

i

ilustracija

principa

186

koji se moraju uzeti u obzir,

nego

kao konacne istine koje

daju

tacan

odgovor

na

to pitanje. Da su intrinsicno dobre

l rdave

stvari

mnoge i

razne;

da su vecina njih ,organska jedinstva"

u osobenom i odredenom

srnislu

na koji sam ograniCio taj iz

raz;

i da je

nas

jedini

nacin

da

olucimo

o njihovoj intrinsicnoj

vrednosti i njenom

stepenu

pazljivo razlikovanje sta je tacna

ta

stvar

o

kojoj postavljamo pitanje,

a

zatim da treba

da

se

postaramo da

vidimo

da li

ona

ima l nema jedinstveni pre

dikat ,dobro"

rna

u kom od njegovih

raznih

stepena; to su

zakljucci

ciju

istinu

zelim

da istaknem.

Slicno tome,

u modoj

poslednjoj

glavi, u pogledu pitanja

,sta

treba da

cinimo?",

trudio

sam

se pre

da

tacno pokazem

sta je

znacenje

toga

pi

I

187

da

se

narocito istakne da

postoji ogromna raznovrsnost tak

vih stvari i da su i najprostije

od

njih, sa jednirn

izuzetkom,

vrlo

slozene

celine, sastavljene od

delova

koji sami po sebi

irnaju

malu

vrednost

ili

nernaju nikakvu.

Sve

one

obuhvataju

svesnast predmeta, koji

je sam obicno vrlo slozen, i

gotovo sve

ta.kode

obuhvataju

i

ernotivan

stav

prema tome predmetu;

ah, mada one taka imaju zajednicki

izvesne karakteristike,

mnogobrojne raznovrsne osobine u pogledu kojih

one se razli

kuju

jedne od drugih podjednako su bitne za njihovu vred

nost; ni

genericni karakter

svih,

ni

specificni karakter svake

od

njih

nije

ni

znatno dobar ni znatno

rdav sam

po

sebi;

one

duguju za svoju vrednost ili

rdavost.

u svakom

slucaju,

pri



tanja

i

koje

se teskoce

moraju

resiti

pri

odgovaranju

na

njega

nego da dokazem da su ikakvi pojedini odgovori tacni.

I da

su ova

dva

pitanja, posto imaju tacna prirodu

koju

sam im

pripisao, glavna pitanja

u

pogledu

kojih

je

cilj

etike

da

na

njih odgovori,

moze

se smatrati

kao glavni

rezultat prethod

nih glava. To su pitanja za koja su se eticki filozofi poglavito

trudili da

na njih odgovore, mada

nisu uvidali sta

je njihova

pitanje -

za

koji su predikat tvrdili da pripada etickim stva

rima. Praksa postavljanja pitanja koje su stvari vrline l du

znosti bez razlikovanja

sta

ti izrazi

znace;

praksa postavljanja

pitanja sta treba

da bude

ovde

i sada bez razlikovanja da li

kao

sredstvo ili kao cilj -

radi

sebe l

radi svojih

rezultata;

trazenje

jednog jedinog

kriterijum sta

je

ispravno

l

nei

spravno

bez priznavanja da moramo, da

bismo

pronasli krite

rijurn, prvo znati koje su stvari ispravne l neispravne; i

za

nemarivanje

principa ,organskih jedinstava"

-

0 li

izvori

greske

dosad

su

gotovo

univerzalno preovladivali u etici. Sve

stan napor da se izbegnu svi oni

i da

se na sve obicne pred

mete

etickog suda

primene samo

ova

dva

pitanja: ima

li to

intrinsicnu

vrednost? i je

l

to sredstvo za

ono

sto je najbolje

moguce? - ovaj poktiSaj, ukoliko znam,

sasvirn

je

nov;

i nje

govi rezultati, u poredenju sa uobicajenirn

rezultatima moral

nih filozofa, zaista su dovoljno iznenaduj11ci; da zdravom

ra

zumu

oni nece izgledati

tako

cudni,

usudujem

se da se nadam

i da

verujem. Mislirn

da

bi bilo

vrlo pozeljno da trud obicno

posvecen

odgovaranju

na

pitanja

kao sto

je

pitanje da

li

su

izvesni ,ciljevi" vise i i

manje ,obuhvatni" ili

vise

l manje

,dosledni" jedni

s

drugim

-

pitanja koja, cak

i

kad bi im se

dalo

sasvim odredeno

znacenje,

nemaju nikakve

veze

sa

do

kazorn rna kog etickog zakljucka - treba skrenuti

na

odvojeno

ispitivanje

ova dva jasna

problema.

135. Glavni cilj ove glave bio je da se u opstirn pote

zima

definiSu

klase stvari

medu

kojima mozemo ocekivati

da

nademo l velika

intrinsicna dobra

i i velika intrinsicna zla;

sustvu

i

zajednickih

i

posebnih

osobina.

Moja diskusija deli

se

na tri glavna

dela;

u

prvom su razmotrena

1) nernesana

dobra, u drugom 2) zla, i u

trecem

3) mesana

dobra.

1) Za

sva nemesana dobra moze se

reCi

da

se

sastoje

u

ljubavi

prema lepim stvarima ili dobrim osobama; ali broj raznih do

bara

ove

vrste je

isto tako

velik

kao braj lepih

predmeta, i

ona se

takode

razlikuju jedna od drugih razlicitim emocijama

prikladnim

razlicitirn predmetima. Ta dobra

su

nesumnjivo

dobra cak i tamo gde su voljene

stvari

i l i osobe imacrinarne;

je

naglaseno, gde

je

stvar i l i osoba

stvarna i

verufe se da

Je

takva,

da te

dve

cinjenice

zajedno, kad

su spodene sa

lju

bavlju prema osobinama 0

kojirna

je rec, sacinjavaju celinu

koja

je

rnnogo

bolja

od

te

same ljubavi.

jer

irna

dodatnu vred

nost sasvirn razlicitu od

one

koja

pripada

postojanju

predrneta

gde je taj predrnet dobra osoba. Najzad je istaknuto da ljubav

samo

prema

duhovnim

osobinama ne

izgleda

da je taka

veliko

dobro kao sto je ljubav

prema

duhovnirn

i

rnaterijalnim

oso

binarna zajedno; i da, u

svakom slucaju. ogroman

broj

najbo

lj h stvari ukljucuje l jeste ljubav prema materijalnim oso

bmarna (113-123).

2)

Moze

se

reci da se velika zla sastoje

iii

(a)

u

ljubavi prema

onome

sto je

zlo

ili

ru:lno,

l (b)

u

rnrznji prema onorne

sto

je dobro ili lepo. ili (c) u

svesnosti

bola. 'rako svesnost

bola,

ako

je to veliko

zlo,

jeste jedini izu

zetak od pravila da

sva

velika dobra i velika

zla

ukljueuju i

saznanje

i

ernociju

upravljenu

prerna

svorn objektu

(124-128).

3)

Me8ana

dobra su ona koja ukljueuju neki

element koji

je

zao

i l i ru:lan.

Moze se

reCi

da se ona

sastoje u rnr:Znji

prema

onorne sto

je

ruzno ili prema

zlima

klasa (a) i

(b)' l

u sa:Za-

ljenju zbog

bola. Ali,

gde ona ukl.iucuju

neka

zlo

koje

aktu

elno

postoji, njegova rdavost izgleda

da je uvek dovoljno

ve

lika da prevagne nad

pozitivnorn

vTednoscu koju ona irnaju

(129-133).

REGIS

TAR



Altruiza.m 84 85 142

AnalitiCki

sudovi

11

32-34,

35 184

Aristotel

9

definicija

vrline

145

vrednost

vrline 149 150

vrednost

znanja 167

Autonomija

109

Batler, episkop 75 172

Bentmn 124

kolicina zadovoljstva 39

naturalisticka gre5ka 2Q-22

Bol 58 59 175 177 178 181 185 187

Bradli,

F. H.

teorija o

sudu 108

zadovoljstvo

i

zelja

62. 63

Celina

organska

celina

v. organski

Cilj

dobro

samo po sebi

21. 25 57 58

64 65.

70-72,

73 75 82 83

155. 180

ci1j

..nikad ne opravdava sred

stvo

126. 139

,krajnji

cilj

48. 73. 75. 84. 86-89.

155 159

Cednost 135

C'ovelwljublje

Sidzvikov princip

racionalnog

co-

vekoljublja

39

Darvin

44

Dcfinicija

priroda definicije 11-14.

20-23

Dobra

dol.Jr·a volja 148. 152. 153

dobro sene moze

definisati

11-20.

39. 40. 70.

96.

97.

122-124

me5ana

i neme3ami. dobra 174.

175 179. 180 181 183 187

najviSe dobro

l

apsolutno do-

bro

155 156 157 158

sredstvo

za

dobro 23 25

univerzalno dobro

86-89

Duhovne osobine

njihova lepota

170 171 187

njihova vTednost 172-174

Dunovno

vrednost duhovnog

172 173

Duznost

duznost i interes

144 145 153

154

duznost i

ispravnost 126 127

dumost i k o r ~ s n o s t 125-127

duznost

i

mogucnost

128-130

duznosti su

poglavito negativne

182

duznost i volja

136 137

dumost

je ,samoljubiva

143 144

duznost

kao

predmet psiholosk

intuicije 127

duznost kao uzrok dobroga ili kao

sredstvo za dobro 25-27,

92

125-127. 142 152 153 184 185

nemoguce

je znati sta nam je du

Znost

127 128 153 154

odnosi

dumosti

prema probitac

nosti 142-144,

154

potpunije

definicije duznosti 127

137.

138. 153.

154.

185

Egoisticni hedonizam

20

Egoizam

k:lo

ucenje

cilju

21 84-92. 95

kao ucenje o sredstvima

84. 85.

91.

92. 142

odnos prema hedonizmu

84-86

odnos

prema naturalistickom

he··

donizmu 91

protivrecnost

egoizma 86 87-92,

94

190

Sid:Zi kov racionalni

hedonizam

85-87, 89, 90

Emocija

estetske

emocije

160

vrednost ernocija

160-162, 167,

168, 170-172, 174, 176, 177, 181,

186, 187

Empirizam

90, 107, 111, 112

Estetika

168

Estetska

u.Zivanja 160-169,

170

Estetski

sud

180

Estetski temperament

180

Etika

evolucionisticka etika 43, 46, 50,

53

rnetafizicka

98-100

Ideal,

idealno 155-157, 172, 173, 183,

184

Interes

89

illteres i duznost

144, 153, 154

znacenje interesa

85, 86, 92, 144,

145

Intrinsican

intrillsicna vrednost

20, 23,

26-30.

35, 126, 1 4 7 · ~ 1 5 0 158, 159, 174,

179·-181, 186, 187

Intuicija

nedokaZljiv stav

54, 68, 94

intuicija u psiholoskom smislu

66,

70, 75, 80, 94, 123, 127, 128, 147

Intuicionizam

nema kriterijurna lepote

169

telesna

lepota 170, 171

vred.nost

lepote

28, 72, 73, 74, 75,

76, 81, 82, 159, 160,

168-170,

175, 176, 186, 187

Logicka greska

120

Lukijan

42

Ljubav

Isus

Kant o

ljubavi

152

ljubav lepote

171, 172

ljubav

prema lepom

dobrom

150-152, 167, 179, 187

ljubav

prerna

zlom i ru.Znom 175-

177, 181, 187

191

mrmja zlog i rtiZnog 151, 181, 182,

183, 185, 187

NajviSe dobro

155, 172

Naturalisticki

naturalisticka

etika 37-39, 53, 54

naturalisticka greska 15-17,

20-

22, 36·-38, 45, 52, 53, 55, 58, 60,

61, 62, 64, 65, 66, 91, 94, 99, 108,

119, 147, 149, 169

naturalisticki hedonizam

43, 44, 47,

49, 61, 91

Naturalizam

22, 38, 53, 124

Navika 145, 149, 150

Neispravno

153, 186

svet



etika 37, 53,

naturalisticka etika 37-39,

53, 54

oblast etike 7-11,

23, 25, 27, 28,

35, 36, 68, 99, 100, 102,

122-125,

155, 185-187

praktiena

etika

100-102,

120, 125,

127, 129, 132, 153, 185, 186,

Eudernonist

148

Evolucija 43-46, 50-53

Evolucionisticki

43, 46, 48, 50, 53

Gijo, M.

43

Grehovi 137

Grin,

T.

H

119

Hedonizam

38, 48, 54-58, ·79, 84, 94,

95, 147

egoisticni hedonizarn

20

eticki hedonizarn

63, 124

intuicionisticki hedonizam 54, 66-

68, 124

naturalisticki

hedonizam

43, 44,

47, 49, 61, 91

psiholoski hedonizam

20, 61, 62,

univerzalni hedonizam

90

Hegel

30, 33, 96

Heteronoman 109

Hipotetieni zakoni

24, 132

Hobs

85

Hrabrost 181

Hriscanska etika

151

o

,spoljnoj

ispravnosti 150

o

,mrutrasnjoj

ispravnosti 150,

151

o vred:nosti motiva

150, 151

o \Tednosti vrline

145--147

Htenje, volja

htenje

i

etika

112, 116, 117, 120

1tenje i

saznanje

111, 112. 114, 116,

117, 120, 121

u

pravom smislu 92, 127

u

Sidzikovom

smislu 54, 68. 123

Ispravan

21, 25-27, 92, 125, 126, 142,

150, 151, 152, 181, 182, 186

Istina

75, 96, 97, 107, 112, 117, 120,

162-168, 174, 176, 177, 178

Isus

o

ljubavi

152

o

vrednosti motiva

150, 151

Jedinstvo

185

organsko v.

organski

Kant

96, 109, 111, :.48

,.carstvo svrha

98

dobrota

volja

108-110

,kopernicka revolucija

114

,.prakticna

ljubav

152

teorija

o sudu 107

vrednost dobre

volje

148, 152

vrednost

srece 148

Kazuistika 9, 10

Klasicni stil

180

Kliford, V. K

38

Koristan

92, 125, 142

Krajnji

cilj

47. 48, 73. 75. 84.

87-89,

155,

159.

. . .

Kriterijum

evolucija kao kriterijum 43, 44,

46, 47, 48,

50-52

kriterijum

dobrote 117. 118

kriterijurn ispravnog

i

neisprav-

nog

186

kriterijurn

istille 114

kriterijum

lepote

170

volja

kao kriterijum

117. 118

zadovoljstvo

kao

kriterijum

9

81, 82, 83, 94

Lajbnic

107

Lepota

definicija lepote 168, 169, 170. 174

duhovna

lepota 170-172

uzajam.na

ljubav 166

vrednost

ljubavi 159, 160, 170-172

Makenzi, Dz. s

99, 103

Materija

vrednost

materije 172, 173

Materijalne osobine

·njihova

vrednost 171, 172, 173, 183,

187,

Masta

vrednost maste 162, 163, 164, 165,

176,

182-185,

187

lVIetafizika 37, 53, 96-100, 120

Metod

pronalazenja

illtrinsicne vredno

sti

22, 35, 54, 55, 58, 79, 80, 81,

82, 83,

122-126,

147,

156-159,

164, 165, 166, 173, 174, 175, 186

pronalazenje

vrednosti kao

sred

stva

24, 25, 125,

127-131,

146,

147

Mil, DZ S

124

hedonizam

57-72

kakvoca zadovoljstva

68-72, 93,

94

naturalisticka gre8ka

38, 60, 61, 62,

65, 66, 91, 94

psiholoski hedonizam 61, 64, 65,

utilitarizarn 91, 92, 93

Milost 151

Moralni

moralna obaveza

110

moralno odobravanje

145

moralni sentiment

(ili

rnoralno

osecanje)

143, 146, 151, 181, 182

moralni zakon 108-110,

125, 126,

127, 137, 138, 141

Motiv

150-152

MI'Znja 177-179

mrinja lepog

i dobrog

145, 181,

187

Novj

151, 152

NuZilost

analiticka

24, 33, 34, 183

uzrocna iii

prirodna

29, 30 31, 32,

33, 34, 157, 158

Obaveza

moral.na

obaveza

89, 110, 125, 126,

127

Obavezan 26, 127, 144

Odgovarajuci,

neodgovarajuci 162

Odobravanje

113

Odobravati

55

OpaZanje

96, 115, 117

Organski ochws, jedinstvo, celina

moja upotreba

27-31, 32, 35, 81,

84, 128, 156, 158, 159, 169, 172,

174, 177, 254, 258

uobicajena

upotreba 30-35

Osecanje

osecanje i etika 111-113,

120

osecanje saznanje

111-113, 120.

121

Pesimizam 47, 48, 49, 133

Platon

o dobrirna 151

o egoizmu

85

o hedonizmu

77, 78

o univerzalnim istinama

97

o vrednosti znanja

167

Pohota

182

Pohotljivost

175

Pona8anje

odnos ponasanja prema etici

7--9.

125, 153.

Porok

145, 175, 177

Pozeljno

znacenje

pozeljnog

58-61.

65.

66.

Praktican

180. 184

prakticna etika

100-102. 120. 125.

128, 129. 132. 153. 185

prakticna

filozofija 8

192

ravda

151

Predmet

prixodan predmet 16, 17, 37-39,

53, 96

saznanja

120, 121, 161, 162, 177,

ielje

61-63

Prezrranje 177, 181

Prildadan.

nemikladan 161. 169. 171,

175.

176

1{7. 183

Prrroda 38, 39, · 96. 97, 98

vrednost prh·ode 159, 162, 163, 16- ,

172. 173,

zivot shodan prirodi 39, 40, 98

Prirodan

metDd'' intuicionizma 54, 81-82

o

Bentamu 20-22

on 7.anemaruje princip organskih

celina 81

racionalizam egoizma

87-90

vrednost lepote

72-74. 75-77

vTednost

nesvesnog 71-74

zadovoljstvo kao

kriterijum

79-

81, 82, 83

Sloboda

sloboda volje 109

vrednost slobode 75

Spenser,

Herbert

43, 45-53

Spinoza

96, 98

Verovanje

vrednost

verovanja

162-166, 167,

168, 174, 175, 176, 177, 183, 184,

186, 187

Volja

dobra volja 148, 152 (bele5ka). 153

volja

i duZ lost 136, 137, 153

volja i

etika

109, 110-112, 116-

119, 120

volja i saznanje 111, 112. 116, 117

volja kao

kriterijum

vrednosti 117

-119

Vrednost

intrinstcna 20, 23, 26-30, 35, 126,

147-150,

158, 159, 174,

179-181,

193

zadovoljstvo i

,zadovoljstva"

70

zadovoljstvo i Zelja 61-64, 65-67,

zadovoljstvo

kao kriterijum 80, 94

Zakon

eticki 132

hipotetican 24, 132

moralni

108-110,

125, 127, 137, 138

141 '

naucni 24, 25, 107, 132

pravni 108, 109, 110

prirodni 27, 29, 52, 108, 109, 155,

157

Zapovesti wbrkane

sa moralnim

za

konima 110, 111, 120

Zavist

177



prirodni predmeti i svojstva 16.

17, 37--39, 53, 96, 97

prrrodni zakoni

27, 29, 52, 108, 109,

155, 157

priTodno

odabiranje 44

Probttacnost 142-144, 154

Psiholoski

15, 112, 120, 127

psiholoski hedonizam 20, 61, 62,

65

Rasudivanje

gre5ka rasudivanja 162

Razboritost

143

maksima

razboritosti

89

Rdavo

10, 28, 83, 120,

22,

134, 151,

153, 176, 178, 180, 182

Ruso 39

Ru.Zno 174--176, 179,

181-183,

184,

Samilost

(i sa:laljenje) 181, 183, 184,

187

Savesnost

182

definicija savesnosti

1'51, 152

korisnost

savesnosti 152

Savest

definicija savesti

151

savest nije nepogresna 127, 152

Saznanje

Odnos

saznanja prema volji i ose

canju 111, 112, 114, 115--117,

120, 121

saznanje zla 181, 182

vrednost

saznanja

75.

159-162,

163, 166, 167, 174, 177, 178, 186.

187

Sazaljenje

181, 184

Sidzvi:k.

Henri

124

,dobro"

se

ne

moze

definisati

20

hedonizam 54, 58, 72-75, 79-83,

94, 95

kakvoea zadovoljstva

68, 69, 71,

72

Sredstvo

kao

uzTok ili nu?.an uslov 21. 3

25, 78, 152

Stavovi

Vl'ste stavova 107 -110

Stoici 39, · 96

Sud

dva tipa etiCkih sudova 23,

25-28,

100, 125, 127, 185, 186, 187

Svirepost 175, 182

Tejlor,

A.

E. 55

Telesna lepota

170, 171

Teodiceje

184

Tindal

33

Tragedija 183. 184

Treba 20. 26-28, 87. 91. 100, 101, 102,

103. 108. 109, 120, 125, 127. 147,

153, 186 .

Ulms

greska ukusa 162, 163

Umerenost 134, 143

Umetnost

vrednost predst vne umetnosti

163. 164 167. 168

vTednost umetnosti

159

univerzalan

univerzalne isth1e 23-25. 28, 52,

97, 108, 132. 133. 153

univerzalno

do'bro

86-89

univerzalni

hedonizarn 90

Utilitarizam

58. 84. 87, 91-94. 95

utopije

155, 157

Uzrocni

odnosi

30-35

Uzrocni sudovi

odnos

prema

etici 23-28, 35. 125-

128. 153

Uzivanje

69, 83, 158. 159, 174

estetsko u:livanje 158. 159. 170

seksualno uzivanje 83

uZivanje u zlom

l

ruznorn 174--

176, 182

185-187

kao sredstvo 23, 148, 149, 164, 165,

negativna 179, 180

Vrlina

definicija

127-129, 153, 154, 186

me5ane vrline

184

odnos

prema

,duznosti"

146

tri vrste vrlina

148

vrednost

vrlir1a 73, 75, 76, 77, 147,

-152,

153, 154, 181-182, 184,

185

Zadovoljstvo 16, 17, 19

,kakvoea" zadovoljstva 68-72

v:rednost zadovoljstva 37, 38, 43,

47-50,

54-60,

64, 66, 67, 70-72,

73,

75-B4,

123, 124, 125, 145,

147, 158, 172, 177, 178, 185, 186

zadovoljstvo svesnost iili svest

77-80, 94, 177,

13 Principi

etike

Zdrav razum

186

zdrav

razum

o du.Znostima

133-

136

zdrav

razum o vrednosti

zado

voljstva 76, 80, 82, 83

Zlo 131, 133, 135, 136, 157, 162, 172,

174--179, 186, 187

me5ano zlo 174, 175, 176

pozitivna vrednost zla 180-185,

187

Zloeini 137

Znanje

obuhvata

istinitost predmeta

113,

114. 115

obuhvata verovanje 163

vrednost znanja

72, 73, 76, 163,

164, 165, 166, 167, 176, 184, 185

Zelja

uzrok predmet

.:lelje 61-64, 65,

66



DZ. E. MUR: PRINCIPI ETIKE TEHNICKI

UREDNIK: JOVAN NEDELJKOVIC STA.l VIPA:

KULTURA BEOGRAD MAKEDONSKA

4

moore principi etike

Documents