neverbalna komunikacija maturski

8/9/2019 Neverbalna komunikacija maturski

http://slidepdf.com/reader/full/neverbalna-komunikacija-maturski 1/25

Прва нишка гимназија „Стеван Сремац“

Матурски рад

Предмет: Психологија

Тема: Невербална комуникација

Ментор: Ученик:Весна Стевановић, проф. Петар Радовић, IV-1



Невербална комуникација Петар Радовић IV3

Садржај

1 Увод..................................................................................................................... 2

2 Вербална и невербална комуникација.............................................................2

2.1 Комуникологија као наука.......................................................................... 2

2.2 Проце комуникације.................................................................................. 3

3 !блици невербалне комуникације...................................................................."

3.1 Контакт о#има.............................................................................................."

3.2 $оја глаа..................................................................................................... %3.3 &'ра' лица ()ацијална ек*реија+............................................................,

3." Поло-ај тела................................................................................................

3./ 0елени контакт.........................................................................................1

3.% Гестови и покрети тела.....................................................................................11

3.%.1 Покрети руку........................................................................................11

3.%.2 Покрети главом................................................................................... 13

3.%.3 Покрети ногу........................................................................................13

.! "ични простор................................................................................................1"

" итае невербалне комуникације.................................................................1/

#.1 $ита%е &икроекспреси'а...................................................................................1/

/ Невербална комуникација у вакодневном -ивоту......................................1,

(.1 )евер*ална ко&+никаи'а + пословно& окр+е%+..................................................1,

(. /ако препо0нати ла.......................................................................................1

(. )евер*ална ко&+никаи'а при чатова%+..............................................................2

% 4ак5у#ак...........................................................................................................22

1




1 вод

Сви се &и користи&о речи&а када ели&о неко&е да при*лии&о на став илипок+ава&о да о*'асни&о нето. 2ок то чини&о &и 3естик+лира&о р+ка&а, &е%а&о

фаи'алне експреси'е и на'чеће тако доп+%ава&о оно то с&о елели да кае&о. Мада,

понекад оно то неко 3овори и 3естик+лира ни'е + склад+. 4ада експреси'е &ало касне +

однос+ на оно то 'е речено и на'чеће се деава да 'е ела активност дис5ар&онична.

4ада 'е реч о ла3а%+. Посто'и &но3о ствари на ко'е тре*а о*ратити па%+ да *и се

правилно читала невер*алана ко&+никаи'а и ко'а, &ада почива на неки& +нивер0ални&

0наи&а и правили&а, &ора *ити ра0&атрана + 0ависности од контеста, сит+аи'е и

по'единачне осо*е, као и еле 3р+пе 0накова ко'+ осо*а е&ит+'е. $ита%е невер*ални5

0накова 'е вео&а ко&плексно а по0нава%е начека невер*алне ко&+никаи'е о&о+ћава *о%+

и +спени'+ ко&+никаи'+. 4о 'е ра0ло3 0ато са& и0а*рао *а невер*алн+ ко&+никаи'+

као те&+ 0а сво' &ат+рски рад. 6ви& радо& *и5 елео да покае& како она &ое по&оћи +

свакодневно& ивот+, а исто тако како &ое и пока0ати нечи'е право лие.

! "ербална и невербална комуникација

!#1 $омуникологија као наука

Пси5оло3и'а кае да 'е ра0во' пси5ичко3 ивота човека +ско пове0ан са ра0во'е&

радне делатности, али оно то прати ра0во' делатности 'е и ра0во' 'е0ика, т'. &е7+со*неко&+никаи'е. Мое се дакле рећи да 'е пси5олоки ра0во' човека почео ра0витко& ор3ана

0а ко&+никаи'+. 6д тада се 'е0ик са&о све вие ра0ви'ао и користио. 2вадесети век *ио 'е,

и0&е7+ остало3, век *+рно3 и свестрано3 ра0во'а 8+дске &исли и са0на%а. 4ко& двадесето3века ра0ви'ено 'е &нотво нови5 на+чни5 дисиплина, ко'е с+ настале као последие

на+чно-те5нолоке револ+и'е, +*р0ани5 и радикални5 др+твени5 про&ена и све

слоени'е3 др+твено3 ивота. 9една од %и5 'е и ко&+николо3и'а, ко'а 'е пред&етно

почела да се профилие + први& деени'а&а двадесето3 века, на'пре + е&пири'ски&

истраива%и&а и теори'ски& радово&а по'едини5 на+чника да *и дефинитивно *илаконстит+исана средино& века, +&ноава'+ћи 3отово 3ео&етри'ско& про3реси'о& и *ро'

истраивача и *ро' ко&+николоки5 радова, на'пре + С'еди%ени& &ерички& 2рава&а,а 0ати& и + ;вропи. 6во са&о потвр7+'е колико 'е квалитетна ко&+никаи'а постала веан

део свакодневно3 ивота.

2




!#! Процес комуникације

Проес ко&+никаи'е с&атра се еле&ентарни& &е7+ иви& *ићи&а, а начин на ко'и

се она оствар+'е с&атра се к8+чни& + ра0ви'а%+ ивили0аи'ске врсте. Вер*алнако&+никаи'а подра0+&ева 3овор и писа%е док невер*ална ко&+никаи'а подра0+&ева сва

на&ерна или нена&ерна 0наче%а ко'а не&а'+ о*лик вер*ално3 ко&+ниира%а. )евер*алнако&+никаи'а 'е на'већи& дело& несвесна, и %о&е се преносе си3нали ко'и пока0+'+ &исли,е&ои'е, ставове и осо*ине о*е стране + проес+ ко&+никаи'е. 6ни с+ подрка вер*ално'

ко&+никаи'и, или, + неки& сит+аи'а&а, 0а&ена 0а %+. )аи покрети, ставови, 3естови,

и0ра0и 3оворе о наи& ста%и&а и располое%и&а, 'асно и0раава'+ћи нае сла3а%е или

несла3а%е, при5вата%е или непри5вата%е, као и све остале реаки'е и однос пре&апор+ка&а ко'е при&а&о и пре&а осо*и са ко'о& ко&+нира&о.

<страива%а пока0+'+ да се пор+ка ко'+ преноси&о токо& ко&+никаи'е састо'и од

вер*ално3 дела, ви0+елне и&преси'е и тона 3ласа ко'и& 'е и03оворена. )аи&е ((= оно3ато ка0+'е&о 'е невер*ално, >= пор+ке 'е садрано + тон+ ко'и& то ка0+'е&о, а са&о != 'е

0аправо ве0ано 0а речи. 4о 0начи да ?= пор+ке ко'+ преноси&о ни'е *а0ирана на оно&е

то и03овара&о. Вер*ални& начино& +3лавно& преноси&о инфор&аи'е, а невер*ални&ставове и е&оионални однос пре&а инфор&аи'а&а ко'е при&а&о, или однос пре&а осо*и

са ко'о& ко&+ниира&о.

Слика 1: Стр+кт+ра ко&+никаи'е

Успени ко&+никатори ка+ да с+ ветине невер*алне ко&+никаи'е ствар нечи'е

+3ла7ености, вани састо'и ар&а и др+твено3 +спе5а. 4акве осо*е остав8а'+ с'а'ан+тисак + др+тв+, вете с+ + праће%+ сопствени5 и0ра0а е&ои'а и посед+'+ е&пати'+,

дакле, сои'ално с+ вете. С о*0иро& на чи%ени+ да + 3овор+ тела или невер*ално'

ко&+никаи'и леи чак !>= ра0+&ева%а 3оворне пор+ке &и 'е &ое&о пренети и ћ+та%е&

'ер 'е и то вид 3овора.2акле, &ое&о престати да 3овори&о, али 'е просто не&о3+ће да престане&о да

а8е&о невер*алне пор+ке. <ако и5, како пси5оло0и ка+, при&а&о на несвесно& ниво+,оне и&а'+ велики +тиа' на нас, на на+ ко&+никаи'+ и однос са др+3и&а. )а основ+

невер*ални5 пор+ка и %и5ово3 правилно3 т+&аче%а, односно на основ+ невер*алне

ко&+никаи'е &ое&о од3оворити на пита%а типа: 2а ли &е осо*а са ко'о& ра03овара&па%иво сл+а@2а ли се слае са &но& или не@ 2а ли се допада& неко' осо*и@ 2а ли &е

осо*а са ко'о& ко&+ниира& лае@ ...

3




с&атра прикладни&, &ое чак да доведе до реаки'е или фи0ичке а3реси'е, или, + неко&

др+3о& контекст+, &ое да *+де с5ваћена као 0нак секс+алне привлачности.

Ваан 'е и начин 3леда%а. 2+3отра'но фиксира%е ре0ервисано 'е 0а 8+*авнике или8+те непри'ате8е. Раирене 0ение, нево8ни рефлекс ко'и се 'ав8а *е0 о*0ира на

количин+ светлости, пока0+'е е&оионално +0*+7е%е Eсви7а%е, ла3а%еF. /онтакт очи&а

&ое *ити и краткотра'ан Eкада 3леда&о + неко3 0а ко3а 0на&о да не воли да 3а 3леда'+F, каои директан Eс&ео, фронални по3ледF или индиректан. По3лед, тако7е, &ое *ити

испрекидан Eкао када ра03овара&о с неки&, па с вре&ена на вре&е *аи&о по3лед са&о да

*ис&о проверили да ли нас са3оворник ра0+&еF или непрекидан Eкада 0+ри&оF./онтакт очи&а, &ода вие не3о *ило ко'и др+3и еле&ент, одраава нае интересова%е 0а

сл+аое и одре7+'е ниво нае3 додира с %и&а.

4о 'е и0+0етно &оћно средство ко&+никаи'е ко'е се користи када:

G траи&о инфор&аи'+,

G пока0+'е&о па%+ и интересова%е,G траи&о и контролие&о интераки'+,

G до&инира&о, прети&о или +тиче&о на др+3е,G пр+а&о прилик+ 0а реаки'+ они5 ко'и сл+а'+ док 3овори&о,G открива&о ставове, располое%а и е&ои'е.

A+ди с+ од ва'када *или 0аок+п8ени очи&а и %и5ови& делова%е& на 8+дскопонаа%е. $есто се користе фра0е поп+т: BПрострелио 3а по3ледо&B, B<&а велике деч'е

очиB, BС'а' + %е3ови& очи&аB, B6пако &е по3ледаоB и сл. /ада се користе овакве фра0е, +

ствари се несвесно &исли на и0ра0 очи'+ др+3е осо*е и на величин+ %ени5 0ениа. 6чи

&о3+ да *+д+ кра'%е и0да'нички и на'преи0ни'и од сви5 8+дски5 ко&+никаи'ски5си3нала, *+д+ћи да с+ арина тачка на тел+, а 0ение ф+нкиони+ не0ависно од нае

во8е. Cение се ире или с+ава'+ 0ависно од то3а како се &е%а став и располое%е

по'едина, и то од по0итивно3 ка не3ативно& и о*рн+то. Већа ирина 0ениа пока0+'е да3леда&о нето то на& 'е привлачно.

4око& протекли5 3одина откивене с+ две интри3антне чи%ение о понаа%+ наи5

очи'+. 9една 'е да када види&о нето интересантно, 0ение на& се раире. 2р+3а 'е да на&се вие допада'+ 8+ди са проирени& не3о са с+ени& 0ениа&а. 6ве чи%ение с+

ре0+лтат истраива%а ко'а 'е спровео ;кард Hес. У сво'и& експери&енти&а он 'е 8+ди&а

пока0ивао по пет слика: *е*+, &а'к+ и *е*+, на3о3 &+кара, на3+ ен+ и пе'0а. <0&ерио

'е реаки'е 0ениа на ове слике и открио да с+ се 0ение &+караа на'вие раириле припо3лед+ на 3ол+ ен+. Cение ена с+ се ириле на на3о3 &+кара, али на'вие на &а'к+

и *е*+. ;кард Hес 'е +становио да с+ та ире%а 0ениа еквивалетна интерес+ испитаника

0а ра0личите слике. Hес 'е тако7е пока0ао 8+ди&а две слике лиа привлачне дево'ке. Слике

с+ *иле идентичне, али с+ на 'едно' 0ение *иле рет+иране тако да дел+'+ веће. Скоро свииспитании с+ и0'авили да с&атра'+ да 'е слика са +већани& 0ениа&а привлачни'а, али 'е

вео&а &ало %и5 0нало да кае 0*о3 че3а. $ини се, дакле, да иако реа3+'е&о на про&еневеличине 0ениа, нис&о свесни %и5ово3 ефекта на нае свесне реаки'е.

)ека од правила контакта очи&а с+ следећа:

• $есто се превие контакта очи&а с&атра иска0ива%е& с+периорности,

&а%ко& потова%а, прет%о& или е8о& 0а +вредо& са3оворника.

/




• Пре&ало контакта очи&а &ое се прот+&ачити као недостатак па%е,

непристо'ност, неискреност, непотова%е или стид8ивост.

• Прекида%е контакта очи&а сп+та%е& по3леда т+&ачи се као си3нал

подре7ености.

ко ели&о да осо*а са ко'о& ра03овара&о стекне +тисак да 'е сл+а&о, тре*а да 'е3леда&о + очи око три четвртине вре&ена ра03овора, по3леди&а д+3и& 1-! сек+нди. ли,ко&+никаи'а ће ипак *ити на'ефикасни'а ако се ова' аспект невер*алне ко&+никаи'е

користи онолико колико +чеснии ра03овора с&атра'+ прикладни& 0а сит+аи'+ + ко'о' се

нала0е.

%#! (оја гласа

)а+чнии +нивер0итета Мичи3ен с+ се по0а*авили пита%е& колико *о'а 3ласа и

начин на ко'и и03овара&о речи &ое да +тиче на др+3е 8+де.6ни с+ испитивали реаки'е 8+ди на тр3ове ко'и прода'+ телефоно&. Cак8+чили

с+ да 'е идеалан 3овор ко'и остав8а на'*о8и +тисак на са3оворнике ни превие *р0 ни

превие спор, односно .( речи + сек+нди. Спори'и или *ри 3оворнии нис+ *или тако+вер8иви. 2ока0ано 'е да они ко'и 3оворе превие *р0о с&атра'+ недово8но по+0дани&,

док се спори 3оворнии о*ично с&атра'+ 3л+пи& или досадни&.

то 'е 3лас &+кара *ио д+*8и то с+ реаки'е *иле *о8е, док код ена *о'а 3ласа

ни'е *ила вана. A+ди с+ тако7е *о8е реа3овали на 'едноличан 3лас.JМое *ити да вари'аи'е + тон+ 3ласа дел+'+ до*ро + неки& сит+аи'а&а, али

превелике вари'аи'е + тон+ нис+ до*ре. 4о 0аправо од*и'а 8+деK, кае др 9осе Lенки и

дода'е да с+ па+0е + 3овор+ ване 0а снаан +тисак.

;во неколико карактеристика 3ласа и &о3+ћи5 осећа%а ко'а и5 карактери+:

• &онотон 3лас - досада

• спор 3овор, ни0ак тон - депресивност

• висок, е&патичан тон - ент+0и'а0а&

• тон 3ласа ко'и се подие - и0нена7е%е

• на3ли и одсечни 3овор - од*ра&*ени став

• 'е03ровит, 3ласан 3овор - 8+т%а

• висок тон, речи ко'е и0лете - невериа

6сећа%а поп+т радости, ент+0и'а0&а и 8+т%е о*ично с+ праћена *ри& 3оворо&,

вии& тонови&а и већо& 'ачино& 3ласа. Спори'и 3овор, нии тон и 'ачина 3ласа о*ичнопрате досад+ и депреси'+.

Cа до*ре 3ласове кае&о да с+: при'атни, *ла3и, п+ни, 5ар&онични, топли, д+*оки,

нор&ални, нени,0ани&8иви.

Cа лое 3ласове кае&о да с+: 5рапави, кретави, пискави, про&+кли, 3р+*и,ичави, отри,сла*ани, лои, непри'атни..

%




%#% )зраз лица *+ацијална екс,ресија-

Поред очи'+, лие 'е следеће по ред+ на'&оћни'е средство ко'и& невер*ално

ко&+ниира&о. <0раа'ност лиа и&а прес+дан +тиа' на контрол+ и количин+ко&+никаи'е ко'а се одви'а &е7+ 8+ди&а. )ае лие 'е на ко&+никаи'ски ентар, и од

све3 3овора тела, 3овор лиа 'е на''асни'и, 'ер на %е&+ и&а на'вие ч+лни5 ор3ана. "ие 'еентар при&а%а, одаи8а%а, доив8ава%аM део тела ко'и е&ит+'е &но3е пор+ке, ко'и3овори о нао' раси, пол+, старости, итд. Ми&ика 'е рефлексни покрет одре7ени5 делова

лиа по&оћ+ &иића и при&арни 3овор тела сви5 8+ди.

9о 'е $арлс 2арвин веровао да 'е 8+дско и0раава%е е&ои'а +нивер0ално и да

сви 8+ди на исти начин и0раава'+ и т+&аче N 3лавни5 е&оионални5 експреси'а: 8+т%а,срећа. инена7е%е, стра5 , 3а7е%е,и т+3а.

<0ра0 лиа се користи као средство 0а пости0а%е *о8е3 ра0+&ева%а пор+ке ко'+

др+3и пок+ава'+ да пренес+. Мно3о то3а &ое&о рећи лие&. 6с&е5 3овори 8+ди&а дана& 'е дра3о то и5 види&о, &р3о7е%е и5 од*и'а. По3лед +перен + под и& да'е до 0на%а да

нис&о *а на'срећни'и, поди3н+та о*рва и и0ви'ене +сне +ка0+'+ да с&о располоени 0а

ал+.Мое&о да користи&о и0ра0е лиа онда када с+ речи неподесне. /ада неко кае

нето то ни'е на &ест+, лие& &ое&о да &+ покае&о да 'е направио 3рек+. <0ра0и

лиа &о3+, и0&е7+ остало3, да по'ача'+ вер*алне пор+ке. Ма'ка ће 3рдити дете, а и0ра0%ено3 лиа ће &+ рећи да се ово3 п+та стварно на8+тила.

Слика : Oаи'ална експреси'а прилико& N основни5 е&ои'а

Пос&атрачи трае ра0личите е&ои'е на ра0личити& делови&а лиа. Стра5 се

о*ично траи + очи&а, као и т+3а. Срећа се види на о*ра0и&а и + очи&а. <0нена7е%е сепока0+'е на чел+, + очи&а и на покрети&а +сана. < 8+т%а се осликава на ли+. Посто'е и

&икротрен+тни и0ра0и лиа ко'и тра'+ са&о делић сек+нде и тее се +очава'+. )а при&ер,осо*а &ое да 3овори да 'о' 'е дра3о то види неко3а и &ода се чак и с&еи, али сво'прави став &ое открити &икротрен+тни& и0ра0о& 3а7е%а. 4акви и0ра0и лиа с+ ис+вие

кратки да *и и5 већина 8+ди 0апа0ила.

У невер*ално' ко&+никаи'и и + ко&+никаи'и +опте фаи'ално'

експреси'иприпада посе*ан 0нача', и то и0 следећи5 ра0ло3а:

,




1. 6д сви5 делова тела +чеснии + ко&+никаи'и на'вие па%е о*раћа'+ на лиа

сво'и5 са3оворника. "ие 'е + ентр+ видно3 по8а +чесника + ко&+никаи'и и они

3а на'*о8е виде. 4око& на'веће3 дела ко&+никаи'е +чеснии + ко&+никаи'и3леда'+ + лие са3оворника.

. "ие 'е на'експресивни'и део тела, т'. оно и&а на'веће и0раа'не &о3+ћности.

Cа5ва8+'+ћи велико& *ро'+ &иића &но3и делови лиа се &о3+ покретати, па ти&еи &е%ати: очи, предео око очи'+, +ста, о*рве, капи, чело итд. Свака од ти5 про&ена

+0ета понаосо*, али тако7е и %и5ове ко&*инаи'е, &о3+ се искористити 0а

и0раава%е е&ои'а, ставова пре&а са3оворник+ итд. <страива%а с+ пока0ала дафаи'ална експреси'а о&о3+ћава чак око !DDD ра0личити5 и0ра0а.

. Oаи'ална експреси'а велики& 'е дело& +ро7ена, наследна, па са&и& ти& и

+нивер0ална.

Oаи'ална експреси'а &ое врити ест ф+нки'а невер*ални5 0накова:

• и0раава%е е&ои'а

• и0раава%е интерперсонални5 ставова

• пре0ентова%е властити5 осо*ина• праће%е, подрка и доп+%ава%е вер*алне ко&+никаи'е

• 0а&ена 0а вер*алн+ ко&+никаи'+

• конвенионално понаа%е + одре7ени& сои'ални& сит+аи'а&а.

)зра.ава/е емоција +ацијалном екс,ресијом:

Oаи'ална експреси'ана'вани'а 'е 3р+па невер*ални5 0накова 0а и0раава%ее&ои'а, и то и0 два &е7+со*но пове0ана ра0ло3а:

• ;&ои'е се на'*о8е &о3+ и0ра0ити фаи'ално& експреси'о&.

• Учеснии + ко&+никаи'и 0ак8+чке о е&ои'а&а сво'и5 са3оворника доносе

на'вие на основ+ %и5ове фаи'алне експреси'е.)а тачност проене е&ои'а ко'е +чесник + ко&+никаи'и и0раава фаи'ално&

експреси'о& +тич+ следећи фактори:

• +нивер0алност Eисти начин и0раава%а + сви& к+лт+ра&аF

• интен0итет е&ои'е

• отвореност &анифестова%а

• осо*ине пос&атрача Eинтели3ени'а, осет8ивост и 0аинтересованостF.

Спонтани, а+тентични и0ра0и е&ои'а фаи'ално& експреси'о& ра0лик+'+ се од

они5 ко'е +чеснии + ко&+никаи'и прои0воде свесно, иако не осећа'+ од3овара'+ће

е&ои'е. +тентични и0ра0и е&ои'а с+ си&етрични, док се код неа+тентични5 +век 'ав8аи0весна аси&етри'а и0&е7+ десне и леве половине лиа. Oаи'ално& експреси'о& е&ои'е

се интен0ивни'е и0раава'+ када с&о + др+тв+ др+3и5 8+ди не3о када с&о са&и и кадане&а нико3а ко *и &о3ао да види и0ра0 наи5 е&ои'а. 6ва' фено&ен на0ива се ефекат

п+*лике EPQRSTUT TWWTXF.

6




)зра.ава/е трајних црта ли'ности ,утем +ацијалне екс,ресије:

)а основ+ трен+тно3 и0ра0а лиа +чесника + ко&+никаи'и о*ично се не &ое

донети исправан 0ак8+чак о %и5ови& тра'ни& рта&а личности. Упркос то&е, +чеснии +ко&+никаи'и то често чине. По+0дани'и 0нак тра'ни5 осо*ина личности с+ тра'не

карактеристике лиа ко'е се ра0ви'а'+ +след често3 и0раава%а одре7ене е&ои'е. )еко ко

се често осећа радосни&, често ће и и0раавати радост п+те& фаи'алне експреси'е и то ћеоставити тра3а на %е3ово& ли+. /ао последиа чести5 ос&е5а на ли+ тако оста'е тра3 +

вид+ ситни5 *ора око очи'+, +0ди3н+ти5 +3лова +сана и &иића око +ста и 0ате3н+ти5

о*ра0а.

лога +ацијалне екс,ресије у ,ра0е/у и одр.ава/у комуникационе интеракције:

Oаи'ална експреси'а о&о3+ћава на& да прати&о да ли нас са3оворнии +опте

сл+а'+, да ли нас ра0+&е'+ и какав 'е %и5ов став пре&а оно&е то и& саоптава&о.Ра0+&ева%е и по0итиван став сл+алаа подстич+ 3оворника да настави и прод+и

и0ла3а%е, а нера0+&ева%е и не3ативан став да пок+а да 3овори ра0+&8иви'е, да и& се

прила3оди или да и0ла3а%е приведе кра'+ пре не3о то 'е прво*итно на&еравао.

ацијална екс,ресија као замена за вербалну комуникацију:

Oаи'ално& експреси'о& &о3+ће 'е, при&ера ради, и0ра0ити сла3а%е и несла3а%е,с+&%+ + оно то 3оворник и0лае и подрк+ %е3ови& речи&а.

ацијална екс,ресија као вид конвенционалног ,онаша/а:

)а при&ер ос&е5 при с+срет+.

У проени нечи'е3 и0ра0а лиа, посе*но при прво& с+срет+ с одре7ено& осо*о&,

тре*а водити рач+на о по'ави ко'а се + пси5оло3и'и на0ива хало ефекат. С+тина те по'аве 'есте + то&е да на те&е8+ 'едне осо*ине, ко'а на& се сви7а или не, ствара&о с+д о читаво&

човек+. Већино& 3леда&о спо8а%и и03лед осо*е, од рта лиа до покварени5 0+*а, *о'е

3ласа, начина 3овора, о*лаче%аY /ористи&о и инфор&аи'е ко'е с&о рани'е са0нали онеко&е, а не сви7а'+ на& се, или одре7ена осо*а посед+'е осо*ине ко'е са&и не&а&о, па

на& од&а5 поста'е си&патична. 4о, наравно, с&а%+'е на+ о*'ективност. Hало ефекат 'е

теко и0*ећи. Мое&о 3а 'едино +&а%ити ако се сваки п+т 0апита&о колико 'е он деловаона на с+д.

%#2 Поло.ај тела

/о&+никативна вредност полоа'а тела се често и3норие. 6*ично се пове0+'е са

к+рсеви&а и0 правилно3 дра%а + кола&а 0а &ладе да&е и са ное%е& к%и3е на 3лавидок се ета по со*и. ли +ло3а дра%а 'е &но3о 0нача'ни'а од то3а. Правилно и +справно

5ода%е ни'е невано, али то 'е са&о 'едан од аспеката кориће%а дра%а. Свако од нас

и&а репертоар по0а ко'е с+ карактеристичне 0а нас, иако 'е та' репертоар приличноо3раничен. Сасви& 'е &о3+ће препо0нати 8+де ко'е по0на'е&о на велико' +да8ености по

по0и ко'а 'е 0а %и5 типична. 2ра%е &ое +&но3о&е +ка0ивати на личност и карактер.

6со*а ко'а се о*ично дри право и&а прилично д+3ачи'и те&пера&ент од осо*е ко'а 'епо3р*8ена и ра&ена дри сле3н+то. Посто'е три 3лавне врсте полоа'а тела: ста'а%е,




седе%е Eт+ се +*ра'а'+ и ч+ча%е и клеча%еF и леа%е. 6ви полоа'и и&а'+ &но3о

вари'аи'а, + 0ависности од ра0личити5 полоа'а р+к+ и но3+ и ра0личити5 +3лова под

ко'и&а се тело дри. 9едан а&ерички истраивач, Ре' Lирдвистел, прои0вео 'е вео&ако&пликован+ класификаи'+ &о3+ћи5 полоа'а, али се неки од %и5 користе са&о +

одре7ени& к+лт+ра&а Eкао то се 9апани по&ало наклоне + 0нак по0драваF, а и свака

индивид+а и&а +0ак и0*ор о&и8ени5 полоа'а.

Слика : Полоа' тела

Полоа' тела често 3овори о то&е да ли с+ 8+ди п+ни наде или с+ депресивни, да

ли с+ са&о+верени или стид8иви, до&инантни или покорни и сл. 6ни ко'и с+ п+ни наде,до&инантни, са&о+верени +3лавно& ће и&ати +справно дра%е. По0итивни ставови пре&а

др+3и&а с+ на'чеће праћени на3и%а%е& напред, посе*но када седи&о. )е3ативни или

непри'ате8ски ставови с+ си3нали0ирани на3и%а%е& +на0ад. Прекртени& р+ка&а се

често &ое иска0ати не3ативан став пре&а др+3о' осо*и, а ла*аво дра%е р+к+ поред телат+&ачи се као отвореност и прист+пачност.

%#3 Телесни контакт

Пре&а истраива%и&а, додир 'е прво ч+ло ко'е се ра0ви'а по ро7е%+ и &ое да+спори др+твени, е&оионални, па и фи0ички ра0во' *е*а +колико 'е од са&о3 почетка

и0остав8ен. Сто3а, пото 'е толико ваан, сл+и 0а по'ачава%е вер*алне пор+ке.

2одирива%е &ое да и&а вео&а &оћан ефекат на то како реа3+'е&о на сит+аи'+. $ак, акос&о додирн+ти сл+ча'но и нена&ерно, и да8е то на нас &ое 0нача'но +тиати.

Марк /нап 'е направио експери&ент + ко&е 'е *и*лиотекар додирн+о аке неки5 од

ст+дената док и& 'е враћао чланске карте, али не сви5. Понаа%е *и*лиотекара 'е оси&то3а *ило непро&е%ено. Ра0лика 'е *ила са&о + то&е да ли 'е или ни'е доло до додира.

/ада с+ и0али и0 *и*лиотеке, ст+денти&а 'е 0атраено да оене то3 *и*лиотекара и

*и*лиотек+ по одре7ено' скали. Ст+денти ко'и с+ *или додирн+ти, посе*но ене, оенилис+ и *и*лиотек+ и *и*лиотекара *о8о& оено& не3о они ко'и нис+ *или додирн+ти. 4о се

до3одило и + сл+ча'+ они5 ко'и с+ *или свесни да и5 'е *и*лиотекар додирн+о и они5 ко'и

нис+. 4олика 'е &оћ чак и *ла3о3, 'едва при&етно3 иск+ства додира.

2одирива%е се чеће до3а7а + неки& сит+аи'а&а не3о + остали&. A+ди ће ради'едодиривати са3оворника када пр+а'+ неке инфор&аи'е или савет не3о када и5 при&а'+M

када наре7+'+ пре не3о када исп+%ава'+ наре7е%еM када &оле 0а +сл+3+ ради'е не3о када 'е

неко& чинеM када пок+ава'+ да +*еде ради'е не3о док с+ +*е7иваниM на +ри пре не3о на

1




посл+M када и0раава'+ +0*+7е%е ради'е не3о док прис+ств+'+ т+7е&M када сл+а'+ нечи'е

*ри3е пре не3о када и0раава'+ сво'е. 9едно истраива%е 'е пока0ало да се ND= 8+ди при

по0драв8а%+ на аеродро&+ додир+'е, а д+и 0а38а'и с+ при&ећени при растанк+ не3о присастанк+. Већи *ро' ст+ди'а тако7е 'е открио да додирива%е чеће иниира'+ &+кари

не3о ене. <страива%и&а 'е +твр7ено да с+ 8+ди ко'и додир+'+ др+3е токо&

ко&+никаи'е *о8е при5ваћени, а окарактерисани с+ и као прист+пачни, као 8+ди ко'ипр+а'+ 'едн+ до0+ си3+рности. Понекад се додир+ пре*р0о припис+'+ секс+алне

конотаи'е и ти&е се 3+*и оно то ова' вид невер*алне ко&+никаи'е носи са со*о&.

4око& ко&+никаи'екористи&о ра0личите врсте додира како *ис&о о5ра*рилинеко3а, и0ра0или неност или саосећа%е, или пр+или подрк+. 9едан од вео&а чести5

додира 'е р+кова%е. 6но сл+и као по0драв или као потврда до3овора или при'ате8ства.

Пре&а истраива%и&а, &екано р+кова%е остав8а не3ативан +тисак, 0а ра0лик+ од топло3

стиска р+ке. Ме7+ти&, пре'ак стисак р+ке прилико& р+кова%а тако7е &ое да оставинепри'атан +тисак.

Ра0личите врсте додира и&а'+ и ра0личита 0наче%а + 0ависности од то3а ко'и&

дело& тела сте додирн+ли др+3+ осо*+, ко'и део тела додир+'ете, колико д+3о тра'е додир,

да ли посто'и или не посто'и покрет после додира, колико 'е додир снаан, да ли 'е некодр+3и прис+тан, ако 'есте ко 'е то. 4+ с+ и сит+аи'а и располое%е + трен+тк+ додира и

ве0а и0&е7+ +чесника.6дре7ива%е 0наче%а додира 'е ко&плексно. )е тре*а &ислити да ће&о се

а+то&атски допасти 8+ди&а ако ета&о около и додир+'е&о и5. <ако 'е додир вео&а &оћно

средство невер*алне ко&+никаи'е, тре*а *ити о*а0рив. )а'*о8е 'е користити 3а + свр5+о5ра*рива%а, подстиа%а или саосећа%а, то се &ое постићи *ла3и& стиска%е& аке

или *ла3и& тапа%е& по ра&ен+. 4ре*а и&ати на +&+ к+лт+ролоке ра0лике као и ра0лике

+ васпита%+, па 'е често &но3о *о8е користити остале ветине 3овора тела и доп+стити да

додир или телесни контакт до7е вре&ено&, то 'е &о3+ће природни'е, како %и&е не *ис&ои0а0вали оно то не ели&о.

%#4 5естови и ,окрети тела

Гестови и покрети тела &о3+ да иска+ ирок+ скал+ е&ои'а, ставова и др+3и5пор+ка 0натно и0раа'ни'е и с+птилни'е не3о остали аспекти невер*алне ко&+никаи'е.

;н3лески пси5оло3 Ма'кл р3а'л наводи пет ра0личити5 ф+нки'а 3естова:

• <л+строва%е и остали си3нали пове0ани са 3оворо&

• 6*ича'ни 0наи и 0наковни 'е0ии

• Покрети ко'и &о3+ да и0ра0е е&ои'е

•

Покрети ко'и и0раава'+ личност• Покрети ко'и се користе при ра0ни& рели3и'ски& и др+3и& рит+али&а

1 Покрети руку

Гестове &ое&о да и0води&о са сваки& дело& тела, а посе*но с+ + то& по3лед+0нача'не р+ке. C*о3 сво'е +к+пне покрет8ивости, велике &о3+ћности 3естик+лира%а, р+ке,

а пре све3а дланови, врло с+ +оч8иви и +пад8иви. Zи5ова покрет8ивост и 3ипкост с+

11




скоро нео3раничене. Р+ке с+ те ко'е 'едни код др+3и5 опаа&о од&а5 након лиа и оне

и&а'+, не са&о + покрет+, већ и кад &ир+'+, велик+ вредност + преное%+ пор+ка. Полоа'

р+к+ при 5од+ или + потп+но& &ирова%+ осо*е ко'а сто'и, 3овори на& о о %ено& располое%+ и ставови&а. Р+ке +честв+'+ + креира%+ велико3 *ро'а конвенионални5

3естова, ко'и и&а'+ скоро +нивер0ална 0наче%а: тапа%е + 0нак одо*рава%а, поди0а%е

аке како *и се 0адо*ила па%а, &а5а%е песнио& да се покае 8+т%а, тр8а%е сто&акада се +кае на 3лад, итд. Ма5а%е при по0драв+ тако7е 'е 3ест ко'и спада + ов+ 3р+п+. У

давно' истори'и човек 'е поди0а%е& и &а5а%е& р+к+ испраћао оне ко'и с+ одла0или и

дочекивао и5 када *и се враћали Eодла0ак по 5ран+, + лов, повратакF. 4ако с+ се и0раавалеBдо*ре е8еB и срећа 0*о3 поновно3 ви7е%а. 4а' по0драв Bна да8ин+B сач+вао се до данас.

/ад неко3а види&о + да8ини и 0на&о да &+ неће&о прићи да *ис&о се вер*ално

по0дравили, &а5не&о &+ р+ко&.

Сла3а%е ра&ени&а Eи0лоени дланови ко'и пока0+'+ да нита не кри'е&о,поди3н+та ра&ена ко'а тите 3рло од напада, поди3н+те о*рвеF [ Jне 0на&K , Jне ра0+&е&K,

потчи%еност.

Слика #: Говор тела

9едан интересантан покрет ако& 'е склапа%е вр5ова прсти'+ као 0а &олитв+, са&о

то с+ дланови +да8ени 'еданод др+3о3. 6ва' покрет о0начава си3+рност + се*е, или *ар

е8+ да се сл+ала +*еди да 'е 3оворник си3+ран + се*е.

Пси5оло0и посе*но и0два'а'+ &ан+елн+ 3естик+лаи'+ и о*'а%ава'+ 0наче%епокрета р+ко&, ако&, прсти&а, о*е&а р+ка&а. 4ако се истиче да:

• Гестови као то с+ л+па%е р+ко& по стол+, често прекртене р+ке, врте%е

палчева с+ J0наи *ари'ереK. 6ни о&ета'+ ко&+никаи'+, поди+ невид8иви 0иди0&ед'+ +чесника, али &о3+ 0начити и 3естове од*ране и вид напетостиM

• 2ланови окрен+ти на 3оре о0начава'+ да 'е са3оворник спе&ан и отворен 0а

ра03оворM

• 2ланови окрен+ти на доле 0наче 0атвара%е, од*и'а%е ди'ало3аM

12




• 4аквира%е ако& или ака&а 0начи потенира%е и на3лаава%е одред'ене

речиM

• аке пкрен+те дланови&а 'едан наспра& др+3о3 представ8а'+ си3нал

ра0&и8а%аM

• Пол+сави'ена ака длано& пре&а др+3и&а 0начи +п+ћива%е на се*еM

• 2лан окрен+т пре&а са3оворник+ са пол+иср+ено& р+ко& + лакт+ 0начи0а+став8ав%е са3оворникаM

! Покрети главом

2ва на'+честали'а покрета 3лаво& с+ кли&а%е и од&а5ива%е. /ли&а%е 3лаво& +

скоро ело& свет+ о0начава сла3а%е, одо*рава%е, при5вата%е, непрекидн+ па%+ и ра0+&ева%е, и + сит+аи'а&а када вер*алне 'е0ичке *ари'ере отеава'+ спора0+&ева%е

&ое *ити вео&а корисно. 4о 'е и0+0етно &оћно средство ко&+никаи'е ко'и& пока0+'е&о

да с&о свесни оно3а то др+3а осо*а 3овори. <страива%а врена с 8+ди&а ко'и с+ одса&о3 ро7е%а *или 3л+ви, не&и или слепи, пока0+'+ да и они користе ова' покрет како *и

дали до 0на%а да се сла+, то 'е +тиало на при5вата%е теори'е да *и ова' покрет &о3ао

*ити +ро7ен.6д&а5ива%е 3лаво&, ко'е +3лаво& + ело& свет+ 0начи BнеB, одре7ени на+чнии

тако7е с&атра'+ +ро7ени&, &ада посто'е и &и8е%а да 'е то + ствари први си3нал

невер*ално3 ко&+ниира%а ко'и човек на+чи + ивот+. Cа3оворнии ово3 става с&атра'+ да

новоро7енче \ пото се дово8но на5рани &леко&, од&а5+'е 3лаво& с 'едне на др+3+стран+ како *и од*ило &а'чин+ до'к+. 4ако7е, &ало дете ко'е по'еде дово8но 5ране,

користи покрет од&а5ива%а 3лаво& како *и ос+'етило пок+а'е родите8а да 3а и да8е

5рани.

Поред покрета, вано 'е по&ен+ти и основне полоа'е 3лаве, ко'и и&а'+ велики0нача' при и0раава%+ свесно3 или несвесно3 става одре7ене осо*е:

• +0ди3н+та 3лава \ +справан полоа' 3лаве не са&о да +тиче на до*ро дра%е већ

ода'е да 'е осо*а са&о+верена и си3+рна + се*е. При ко&+никаи'и ова' полоа'о*ично 0а+0и&а осо*а ко'а и&а не+тралан став по пита%+ оно3а то 'е ч+ла. ли,

+колико се 3лава дри високо и +колико 'е &ало на3н+та +на0ад, то се &ое

прот+&ачити као 3орд, пре0иран и &ода чак и а3ресиван став Eако 3а прати и и0ра0лиа ко'и ода'е а3реси'+ \ отар по3лед, и0ви'ене +сне и слF.

• 3лава на3н+та на 'едн+ стран+ \ пока0+'е да осо*+ нето 0ани&аM

• сп+тена 3лава \ о0начава не3ативан став или чак ос+7ива%е, а &ое +ка0ивати и

на пони0ност, покорност или чак и депреси'+ Eако се по'аве и опта по3н+тост +

дра%+, ти5, спор и испрекидан 3овор, и0*е3ава%е контакта очи&а, итдF.•

% Покрети ногу

)а покрете до%и5 екстре&итета тре*а посе*но о*ратити па%+, 'ер се о*ично сви

тр+ди&о да контролие&о и0ра0 лиа и 3ор%е3 дела тела, посе*но р+к+. Ме7+ти&, до%идео тела &ое да ода скривене на&ере. 6во 'е посе*но 0ани&8иво +колико пос&атра&о

13




крета%е стопала. Уколико се стопала 3рче или се тапка прсти&а, осо*а ели да сакри'е

одре7ени став или инфор&аи'+ од др+3и5. Слично 'е и прилико& пре&ета%а са но3е на

но3+, 3рче%а прсти'+ на но3а&а или +0астопно3 прекрта%а и одкрта%а но3+. Уколикоосо*а подие и ротира аке +0 пока0ива%е дланова тре*а проверити да ли та осо*а

3овори истин+.

9едан ти& истраивача 'е открио да с+ 8+ди ко'и с+ активни и користе &но3о3естова ое%ени као топли, нео*аве0ни, при'атни и енер3ични. Cа ра0лик+ од %и5, они ко'и

с+ пасивни, вие интровертни и не Jси'а'+K исто& енер3и'о& као ови енер3ични и&а'+

тендени'+ да се сврстава'+ + типове 8+ди ко'и с+ досадни или пла8иви, то 0аправо не&ора да *+де истина али тако дел+'+.

6си& то на& по&а+ + ко&+никаи'и, покрети тела &о3+ 'е и о&етати +колико с+

не+&ерени и превие на3лаени, 'ер &о3+ +ка0ивати на нерво0+ и недостатак

са&опо+0да%а Eтр8а%е дланова, +ви'а%е косе, тр8а%е чела или 3ла7е%е *радеF. 4ако7е ра0&а5ива%е се &ое прот+&ачити и као на&ета%е сво3 става или неваспита%е, 'ер се

прена3лаено& 3естик+лаи'о& нар+ава ивили0ован ви0елни &ир и 3рание лично3

простора.

%#6 7и'ни ,ростор

Величина лично3 простора 0ависи од 3+стине насе8ености &еста одраста%а осо*е

као и к+лт+ре ко'о' припада. нтрополо3 ;двард Hол 'е дефинисао 'е дефинисао три 3лавнекате3ори'е просторно3 понаа%а:

• Oи0ичка ра0да8ина или *ли0ина &ед'+ +чеснии&а ко&+никаи'е

• Полоа' ко'и 0а+0и&а'+ 'едан пре&а др+3о&е

• С+*'ективни однос ко'и 0а+0и&а'+ пре&а простор+ и осо*а&а + то& простор+

Zе3ова истраива%а + ово' о*ласти довела с+ до нови5 са0на%а о &е7+8+дски&

односи&а. У Hолово& истраива%+ 0нача'но &есто 0а+0и&а по'а& територи'е. Сви 8+дии&а'+ око се*е одре7ени простор ко'и и& припада *е0 икакви5 пис&ени5 или +с&ени5

до3овора. 6н и& 'е напросто дат, неоп5одно и& 'е потре*ан 0а ра0во' и преив8ава%е и

и0+0етно 0нача'ан као &еди' 0а ко&+никаи'+. 4а' покретни лични Bва0д+ни о&отачB креће

се 0а'едно са човеко& и %е3ова величина 0ависи од 3+стине становнитва на простор+ 3де 'е одрастао. "ични простор 'е, дакле, одре7ен к+лт+рно& припадноћ+. 2ок с+ неке

к+лт+ре, поп+т /ине0а навикле на 3+в+, + др+3и&а се преферира'+ ироки, отворени,

Bпространи просториB и 8+ди сто'е на веће& &е7+со*но& расто'а%+. Пос&атра'+ћи 8+деко'и с+ одрасли + 0ападни& к+лт+ра&а, Hол 'е дефинисао четири 0оне кориће%а

простора:

• )нтимна зонаEи0&е7+ D и #( &F \ осо*е се додир+'+ или и& 'е лако да се додирн+.

6д сви5 0онски5 +да8ености ова 'е на'0нача'ни'а, 'ер %+ осо*а ч+ва као да 'е %енолично власнитво. У т+ 0он+ до0во8ен 'е прист+п: партнери&а, с+пр+нии&а,

родите8и&а, деи и к+ћни& 8+*и&и&а.

• 7и'на зона Eи0&е7+ #N & и 1, &F \ осо*е с+ + ста%+ да се р+к+'+ или с+ +да8ене

+ д+ини р+к+. 4о 'е +да8еност &е7+ 8+ди&а на радно& &ест+, на др+твени&

ск+пови&а, 0а*ава&а, коктели&а, при'ате8ски& ок+п8а%и&а и сл.

1"




• 8руштвена зонаEи0&е7+ 1, и ,N &F \ на'чеће се користи при свакодневни&

с+срети&а др+твено3 или пословно3 типа. 4о 'е о*ично +да8еност ко'+ по'едина

+спостав8а са непо0нато& осо*о&, потаро&, продаве&, &а'сторо& ко'и о*ав8апоправке + к+ћи, нови& коле3о& на посл+ и сл.

• 9авна или о,шта зонаEвие од ,N &F. При о*раћа%+ велико' 3р+пи 8+ди, то 'е

по3одна +да8еност на ко'о' се на'чеће сто'и.

4олерани'а нар+ава%а лично3 простора 0ависи и од околности + ко'и&а се осо*а

нала0и. )а при&ер, + а+то*+си&а, на +так&иа&а или прилико& др+3и5 велики5 3+ви,

висок 'е степен те толерани'е, ко'и се ко&пен0+'е и0*е3ава%е& по3леда и доив8ава%е&8+ди као о*'еката, *е0 с+*'ективи0аи'е.

2 ита/е невербалне комуникације

/ада 0на&о да на& предсто'и *итан ра03овор или с&о &ода 0ад+ени да одри&о

3овор на нек+ те&+, &ое&о 3а припре&ити +напред. Са& 3овор се +ве*ава понав8а%е& и+ве*ава%е& 3ласа, па&ће%е& на ко'е& &ест+ тре*а повисити тон, на ко'е& 3а сни0ити или

када тре*а направити па+0+. Све то &ое да се +ве*а, као и одре7ена 3естик+лаи'а ко'а

прати 3овор. ли, оно то не &ое да се сакри'е 'е став ко'и и&а&о пре&а то' те&и илип+*лии ко'о' се о*раћа&о.

"аи се на'лаке препо0на'+ ако оно то 'е и03оворено ни'е + склад+ са они& то

'е +ра7ено. )а при&ер: /ада неко при&и поклон ко'и &+ се не допада, он ће и0 потова%а

пре&а др+3о' осо*и рећи да &+ се та' поклон сви7а, а након то3а се ос&е5н+ти. 4+ се видидис5ар&они'а ко'а 'е прика0ана ос&е5о& Eактивноћ+F ко'а касни +&есто да *+де и0раена

+ исто вре&е када и речениа. <сто тако ос+&%ичени ће од3оворити да ни'е +&еан па теконда протрести 3лав+ лево-десно.4ре*а ра0ликовти ла од стра5а. )а при&ер, стра5 од полии'е не 0начи да 'е осо*а

крива, већ се &ода просто плаи да не до7е до неке 0*рке и она настрада. 4р8а%е р+к+,

чека%е по врат+, додирива%е носа и елок+пно по&ало нерво0но понаа%е на с+д+ +ток+ 3овора не &ора да 0начи да осо*а лае, &ода просто и&а стра5 од прича%а пред

3о&ило& 8+ди. ;ксперти све ово &ора'+ да +0&+ + о*0ир прилико& чита%а и про+чава%а,

0ато 'е на'*о8е прво *ити +по0нат са пси5оло3и'о& личности те индивид+е 'ер се +

с+протно& 0наи &о3+ под+дарати а 0начити нето сасви& др+3о.Поред то3а тре*а о*ратити па%+ и на фи0ичке предиспо0и'е ко'е &о3+ довести до

по3рено3 0ак8+чка 'ер не &ора *ити да 'е човек отворен 0а ко&+никаи'+ ако и5 ни'е

прекрстио. 4о &ода 0начи да ни'е + ста%+ то да и0веде или &+ 'е такав полоа' не+до*ан.Посто'е и др+3и при&ери. Раи&о, осо*е чи'е 0ани&а%е подра0+&ева +потре*+ р+к+ и&а'+

сла*и'и стисак при по0драв+ Eто не 0начи да не&а'+ са&опо+0да%аFMена + кратко' с+к%и

+век ће прекрстити но3е Eто не 0начи да ни'е отворена 0а ко&+никаи'+ Eпо3отв+ не ако с+ 'о' но3е окрен+те ка осо*и са ко'о& ра03овараFF

1/




2#1 ита/е микроекс,ресија

<ако с+ &но3и 8+ди одлични 3л+&и + свакодневно& ивот+, чак ни они нис+

спосо*ни да контроли+ несвесне реаки'е ко'е и&а'+ и ко'е се по'ав8+'+ + први&&илисек+нда&а након то с+ при&или нек+ инфор&аи'+. 4е реаки'е се &анифест+'+ кро0

&икроекспреси'е ко'е с+ вео&а теке 0а +очава%е и 'о тее 0а чита%е.Посто'е експерти ко'и се *аве 0наче%и&а &икроекспреси'е и 0а %и5 се &ое рећи да

с+ 8+дски детектори лаи. 6вакви експерти с+ потре*ни + ра0ни& сит+аи'а&а. )а

при&ер, + полии'и 'е потре*ан неко ко 0на како да испита ос+&%ичено3. /ако да 3а наведе

да са& откри'е сво'е пост+пке, а ако до то3а не до7е, да прито& види да ли ос+&%ичени

3овори истин+ или не, и да 3а наведе да при0на.та с+ тачно &икроекспреси'е и како се оне испо8ава'+@ A+ди фаи'ални&

експреси'а&а &о3+ и0ра0ити ра0личите е&ои'е. ли оно то већина 8+ди не 0на 'е да те

фаи'алне експреси'е често нис+ права слика то3а како се 8+ди + ствари осећа'+. Поредочи3ледни5 фаи'ални5 експреси'а посто'е врло кратке фаи'алне експреси'е ко'е се теко

лаира'+ и +век открива'+ праве е&ои'е. 6не се вео&а теко +очава'+ и &о3+ *ити *ла3и

тр0а' ока или носа, с+птилан искрив8ени ос&е5, др5та' 'а3одично3 &иића... 6ваквефаи'алне експреси'е с+ по0нате као &икроекспреси'е. Микроекспреси'е се 'ав8а'+ &и&о

нае во8е, не &о3+ се контролисати и и0раава'+ седа& +нивер0ални5 е&ои'а Eпо Пол+

;к&ан+F: 3а7е%е, 3нев, стра5, т+3+, срећ+, и0нена7е%е и пре0ир. 6ди3рава'+ се + делић+сек+нде, о*ично + 1]1( или 1]( сек+нде.

)а основ+ сво'и5 истраива%а Пол ;к&ан 'е 0ак8+чио да с+ и0ра0и лиа пове0ани

са неки& е&ои'а&а основни т'. *иолоки +нивер0ални 0а свако3 човека. "иста основни5

е&ои'а 'е следећа: срећа, т+3а, стра5, и0нена7еност, 3а7е%е, 3нев и пре0ир. Свака од ови5експреси'а, као и &икроекспреси'е се исто иска0+'е на свачи'е& ли+, *е0 о*0ира на к+лт+р+

и порекло. Микроекспреси'е открива'+ како се неко стварно осећа, када лае или

потиск+'е осећа%а. Пол ;к&ан 'е открио да од еле поп+лаи'е са&о 1= 8+ди &ое да

види &икроекспреси'е *е0 о*+ке. 4и 8+ди и&а'+ +ро7ен таленат. Уочава%е&икроекспреси'а 'е теко 0ато то се вео&а *р0о по'ав8+'+, као то и иче0ава'+ с лиа, а

&но3и 8+ди и нис+ ч+ли 0а %и5. 6не не &о3+ да се сакри'+, нити лаира'+, тако да +векода'+ права осећа%а.

$ита%е &икроекспреси'а се &ое +чити. )а'*о8и начин 0а то 'е чита%е о %и&а,

3леда%е слика и сни&ака. < сери'а J"аи &еK &ое доста по&оћи, с о*0иро& на то да 'е

ра7ена на основ+ ;к&анови5 истраива%а и +0 конс+лтаи'е с %и&. Уочава%е&икроекспреси'а 'е теко, тако даона' ко ели да и5 види &ора да се фок+сира на лие.

4око& испо8ава%а &икроекспреси'а на'вие се активира'+ &иићи око очи'+ и +сана.

4ако7е, осо*а ко'а траи &икроекспреси'е тре*а да и&а отар и *р0 вид 'ер 'е оно 0*о3че3а се &икроекспреси'е тако 0ов+ %и5ово тра'а%е.

6но то савет+'+ 8+ди ко'и +че др+3е да +очава'+ &икроекспреси'е 'е да на+чи&ода и5 направи&о са&и тако то ће&о наћи слик+ неке &икроекспреси'е, стати испредо3ледала и и0и&итирати 'е. )а та' начин ће &о0ак +па&тити ко'и с+ &иићи активирани 0а

ко'+ &икроекспреси'+ и касни'е ће лаке +очити и препо0нати т+ &икроекспреси'+.

)аравно, ово не 0начи да ће&о +спети да и5 контролие&о, 'ер се &икроекспреси'еоди3рава'+ &и&о нае во8е.

1%




9о 'една ствар *итна 0а &икроекспеси'е 'е да не тре*а +рити са 0ак8+чи&а и

ос+да&а +колико при&ети&о &икроекспреси'е, 'ер с+ оне и0ра0 са&о е&ои'е, али не и то3а

0*о3 че3а 'е доло до те е&ои'е.

3 Невербална комуникација у свакодневном .ивоту

3#1 Невербална комуникација у ,ословном окру.е/у

Пословна ко&+никаи'а 'е ко&+никаи'а ко'а се користи 0а про&иа%е прои0вода,

+сл+3а или ор3ани0аи'а. 4о 'е при'енос инфор&аи'а +н+тар пословно3 сви'ета. Пословна

ко&+никаи'а користи се + правне и сличне свр5е. Сваки п+т када ра03овара&о, кадапие&о пис&о, а8е&о е-&аил, о*'а%ава&о неки пословни про'ект, телефонира&о или

чита&о \ &и ко&+ниира&о. 4о чини&о и вер*ално и невер*ално, а сваки п+т када точини&о на професионално' ра0ини репре0ентира&о не са&о се*е са&е већ и ор3ани0аи'+

ко'о' припада&о./о&+никаи'а 'е виталан дио послова%а, ор3ани0аи'е и &ена^&ената, она 'е *итан

чинила +тиска о ор3ани0аи'и и &ое представ8ати 3рани+ и0&е7+ +спе5а и не+спе5а.

/ао и + свакодневно& ивот+, и овде 'е +ло3а невер*алне ко&+ники'е вео&а велика и*итна _а +спе5 преное%а пор+ка, и +спене ко&+никаи'е са партнери&а.

)евер*ална ко&+никаи'а + професионално& окр+е%+

ПР6O;С<6)") );ПР6O;С<6)")

Говор тела: дра%е, покрети, седе%е, ста'а%е,

4ело оп+тено, &ирно, отворено... Укочено, 5ладно, неприст+пачно, напетоМи&ика: чело, +ста, очи, о*рве...

6творене ведре очи, &ирне о*рве, +ста са

ла3ани& ос&5о&

)а&ртено чело, на&р3о7ено лие,

стисн+те о*рве, тврда +ста

/онтакт очи&а

Гледа%е са3оворника + очи док с %и&

ра03овара, прати по3ледо& %е3ове покрете,

не &ирка, не трепће...

)е 3леда са3оворника + очи, и0*е3ава

по3лед, листа сво'е папире и не подие

3лав+...

Говорно понаа%е : *р0ина, рита&, д+*ина, *о'а 3ласа...

Говори полако и ра03оветно, прави па+0е,

неоптерећ+'е додатни&

Говори 5ладно и *р0о, не прави па+0е, не

поткреп8+'е ра03овор с&еко&,Гестик+лаи'а: 3овор р+к+ Eр+кова%е, додир, тапа%е...F и но3+

Р+ке ла3ано сп+тене, &ирне, при

ра03овор+ вови рач+на да са са3оворнико&

*+де + равноправно& полоа'+ -равни

Мае и &латара р+ка&а, дри прекртене

р+ке на 3р+ди&а, скак+ће, тапка, ...

Посто'и 'о &но3о 0накова и пор+ка невер*алне професионалне ко&+никаи'е.)авеће&о неколико на'чећи5

1,




;укова/е

Прилико& р+кова%а, +колико 3ор%а р+ка, односно длан окрен+т на доле, +ка0+'е надо&инаи'+, док до%а р+ка о0начава потчи%ава%е, док р+кова%е при ко&е с+ о*а длана +

вертикално& полоа'+ +ка0+'е на 'еднакост односно равноправност. Прилоко& р+кова%а,

др+3о& р+ко& се тако7е &ое послати пор+ка. )аи&е, при до&инантно& р+кова%+

са3оворника &оете др+3о& р+ко& 5ватати 0а лакат, надлани+ или &+ полоити р+к+ на ра&е.

Посто'и и ни0препор+ка 0а р+кова%е. )а при&ер:

• Продави *и тре*ало да сачека'+ да др+3а осо*а инира р+кова%е, а ако до

то3а не до7е са&о да кли&н+ 3лаво& + 0нак по0драва.

• )е користити лев+ р+к+ 0а по0драв8а%е, се& +колико сте + *лиско' ве0и са

осо*о&

• Прилико& р+кова%а и0&е7+ &+кара и ене, ена тре*а да да 0нак да ели

да се р+к+'е

• `ене са 'аки& стиско& став8а'+ *о8и први +тисак, али опет, стисак не с&е

да *+де пре'ак...• ...

8ланови

Полоа' дланова тако7е на& +ка0+'е на одре7ена располое%а и став са3оворника.4ако на при&ер отворени дланови +ка0+'+ на искреност, длан навие +ка0+'е на и0останак

прет%е, покорност, док длан полоен нание +ка0+'е на апсол+тн+ власт EHитлеров

по0дравF. Са др+3е стране, стисн+та песниа са испр+ени& каипрсто& и0а0ива

не3ативна осећа%а и они5 ко'и се о*раћа'+ и + они&а ко'и&а се о*раћа Eна'&а%а количинаинфор&аи'а се 0адри + 3лава&а сл+алаа прилико& овакво3 о*раћа%аF. ко 'е р+ка +

исто& полоа'+ али 'е каипрст окрен+т на 3оре о на& +ка_+'е на а+торитарност

Сигнали о'има

< то се по3леда и очи'+ тиче, посто'е одре7ена т+&аче%а као и препор+ке:

• У пре3овори&а и0*е3авати та&не наочаре

• 6*ично подре7ена осо*а прва скла%а по3лед

• 2+3и& 3леда%е& + очи &оете с+птилно пока0ати несла3а%е

• По'ачано трепта%е EN-> п+та + &ин+ти 'е нор&алноF +ка0+'е на нерво0+

• Продава тре*а да 3леда др+3+ осо*+ + очи све док она не седне

Проце/ива/е

)аравно, 0а +спен+ ко&+никаи'+ тре*а проенити реаки'+ и располое%е

са3оворника и евент+ално и0врити прила3о7ава%е односно про&енит+ понаа%а. У то&

и%+, неоп5одне 'е проенити односно прочитати одре7ене 0накове ко'и +к0+'+ наодре7ена ста%а са3оворника. )а при&ер, досад+ прате следећи 3естови:

• Под+пира%е 3лаве р+ко&

16




• 2о*ова%е прсти&а по стол+ или контин+ирано л+пка%е но3о& о под

• Cатворена ака осло%ена о *рад+ и каипрст +перен навие Eкаипрст

поди3н+т, а пала под+пире *рад+F

• Гла7е%е *раде

Lе0 о*0ира на +нивер0алност одре7ени5 3естова и 3естик+лаи'а и невер*ални5пор+ка, оне се &ора'+ са3ледати + оквир+ дате сит+аи'е и одре7ене осо*е . У противно&,

&ое се десити да по3рено прот+&ачи&о одре7ене покрете и 3естове . 2а *и +спено

прот+&ачили невер*алне пор+ке, препор+ч+'+ се да се +век т+&аче ск+пови 3естова, а непо'единачни 3естови, да се при то&е траи под+дара%е вер*ално3 и 3естова, као и да се

3естови т+&аче + склад+ са контесто&.

3#! $ако ,ре,ознати ла.

<нтересантно 'е како се, на основ+ невер*ално3 понаа%а, &ое препо0нати кадаодре7ена осо*а лае. )е +ла0ећи сада + &отиве и пси5оло3и'+ лаи, овде наводи& 3естове

ко'и прате ла + одре7ено& до*+:

• 3од. \ покрива +ста о*е&а р+ка&а

• 1( 3од \ ла3ано тр8а прсти&а око +сти'+

• одрасли \ р+ка + послед%е& &о&ент+ 0ао*ила0и +ста, и наста'е 3ест

додирива%а носа

/од одрасли5 се &о3+ +очити и следећи 3естови и паравила ве0ани 0а ла:

• < &+кари и ене чеће 3+та'+ п8+вачк+ када ла+, али 'е код &+караа

то +оч8иви'е, 'ер и& с по&ера да&ова 'а*+чиа.

• `ене &но3о *о8е ла+, 'ер с&и8а'+ ко&пликовани'е лаи

• Привлачни'и& осо*а&а се &но3о вие вер+'е не3о непривлачни&

4ако7е, интересантни с+ и 3естови и покрети ко'и прате скрива%е истине:

• 2еа \ р+ке и0а ле7а

• М+кари \ р+ке + ^епови&а или прекртене на 3р+ди&а

• `ене \ и_*е3ава'+ ра03овор на те&+, &е%а'+ те&+ и истовре&ено се *аве

др+3и& активности&а

Прилико& ра03овора, +колико осо*а лае, &о3+ се +очити следећи 3естови:

• 2одирива%е носа• 4р8а%е ока Eпо3лед + стран+F

• Hвата%е 0а +во

• $ека%е врата

• Повлаче%е оковратника

• Прсти *ли0+ +сана

1




Ме7+ти&, интересантно 'е да старе%е& 3естови 8+ди поста'+ с+птилни'и и &а%е

очи3ледни. A+ди се доследно понаа'+ када ла+, то не ваи 'едино 0а Jпрофесионалне

лаовеK. /ада 'е неко и0ве*ан + ла3а%+, то 0начи да по0на'е све 0накове невер*ално33овора и да и5 до*ро контролие. У такво' сит+аи'и ва& 'е потре*но вие ве*е и

иск+ства да *исте +видели да вас неко лае. Ме7+ти&, ни тад ни'е +0ал+дно пок+авати,

'ер када 8+ди ла+ доив8ава'+ фи0иолоке реаки'е, %и5ови &одани таласи &е%а'+ рита&, пл+с и& се +*р0ава и ипак одаи8+ 0накове сво'и5 о*&ана. Уо*ича'ен и03лед осо*е

ко'а вас лае 'е о3раничен и кр+т, 0аве0ан. 4аква осо*а +3лавно& прави &али *ро' покрета

тела. /ада по&ера р+ке и но3е она и5 по&ера пре&а се*и, а не од се*е. "а8ива теи да0а+0&е &а%е лично3 простора. По3лед ни'е одс+тан, као када 'е са3оворник+ досадно или

непри'атно, већ осо*а ко'а лае на'чеће прави &а%е контакта очи&а са сво'и&

са3оворнико&. $есто р+ка&а додир+'е сво' нос, +ста или врат. 6но то вероватно

ла8ива никада неће +радити 'е додирива%е сво'и5 3р+ди отворено& ако&./као то 'е напо&ен+то и&а 8+ди ко'и 0на'+ све ове JтриковеK, па и %и&а

&анип+ли+. 4ако, осо*е ко'е ла+ и не осећа'+ 3ри+ савести 0*о3 сво'и5 лаи, &о3+ се

сл+ити по0нато& фра0о& J3леда' &е + очи док ти прича&K. Уколико 'е неко до*ар +

&анип+лиса%+ ови5 0накова, &ое&о +век да о*рати&о додатн+ па%+ и да се фок+сира&она е&оионалне реаки'е прилико& прича%а. Мало 8+ди 'е спосо*но да контролие сво'е

е&ои'е, а оне с+ прилико& ла3а%а на'чеће *+рне. "а8ива и&а одлоено пока0ива%ее&ои'а, прави веће 0асто'е + причи не3о то *и то иначе чинио, а онда од 'едно& настави

ра03овор. Пока0ива%е е&ои'а касни 0а и0речени&. Гестови ла8ива се не поклапа'+ са

и3оворени& речи&а. $есто ће осо*а ко'а лае рећи да се лепо проводи *е0 икакве е&ои'ена ли+ или ће чак *ити на&ртена. 4ако7е, често се деава да осо*а ко'а лае несвесно

прави *ари'ер+ и0&е7+ се*е и са3оворника став8а'+ћи испред се*е *ило та то 'е при

р+и, то доив8ава као 0аклон.

3#% Невербална комуникација ,ри 'атова/у

У дана%е& савре&ено& и ра0ви'ено& свет+ 0нача'но 'е свакодневно прис+ство и

кориће%е инфор&аиони5 те5ноло3и'а. Све се чеће + ко&+н+никаи'и, пре све3а &е7+

&ладо& поп+лаи'о&, користе пор+ке или JчетовиK како и5 &но3и 0ов+. 6во 'е видко&+никаи'е 3де се не ч+'е на 3лас нити нас др+3а осо*а &ое видети, 0ато пор+ка &ора

да садри и невер*ални део ко'и си3нали0ира на то та с&о 0аправо 5тели да кае&о. 6в+

+ло3+ на'чеће пре+0и&а'+ тако0вани Jс&а'лићиK ко'и на одре7ени начин пре+0и&а'+ деоневер*алн ко&+никаи'е, ко'и се пре све3а односи на фаи'алн+ експреси'+, али се ово

деава на свесно& ниво+. 6ни се тако7е на0ива'+ и е&отикони E emoticonF и +ствари

представ8а'+ 3рафички прика0 8+дско3 лиа ко'и& се и0раава'+ осећа'и и преносе пор+ке

о наи& е&ои'а&а ко'е с+ ве0ане 0а трен+тн+ ко&+никаи'+.

)а'по0нати'и е&отикон 'ес&еко, с&а'лиEен3л. abScTdF или с&а'лић e :Ff, си&*ол ос&е5а и среће.

6 то&е колико 'е вано кориће%е Jс&а'лићаK + текст+ално' ко&+никаи'и 3овориследећи при&ер:

gHоће ли *ити с+традан на стании@ \ )ећ+.

gHоће ли *ити с+традан на стании@-)ећ+. :h

2

http://sr.wikipedia.org/wiki/Smajli

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BD%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B5%D1%9B%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/wiki/Smajli

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BD%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B5%D1%9B%D0%B0




У прво& при&ер+ види&о да 'е осо*а о0*и8на по пита%+ недолае%а на стани+,

док 'е + др+3о& при&ер+ очи3ледно да 'е од3овор а8иво саркастичан. /ористећи се ови&

Jс&а'лићи&аK ко'и дола0е + фор&а&а основни5 л'+дски5 е&ои'а: среће, алости, стра5а,и0нена7е%а, 3нева и 3а7е%а као +нивер0ални 0наи фаи'ални5 експреси'а &ое&о

пренети пор+к+ + велико& *ро'+ 0наче%а користећи се исти& речи&а а ра0личити&

си&*оли&а.4ако7е ела пор+ка 3+*и с&исао ако се Jс&а'лићиK не +потре*е како тре*а, +0ећ+

при&ер одо03о:

gHоће ли *ити с+традан на стании@-)ећ+. :D6вакви& од3оворо& 0*+%+'е са3оворника и доводи 3а до по3рено3 0ак8+чка да 'е

осо*а и0нена7ена и0 неко3 ра0ло3а, то овде додатно не&а с&исла 'ер не &ое *ити

и0нена7ена сво'и& од3оворо& + исто вре&е када од3овара. Мода 'е осо*а и0нена7ена то

'о' 'е такво пита%е +опте постав8ено. Мада, &ода ни'е нита од то3а, већ са&о непо0на'е основне си&*оле и та они представ8а'+ + свакодневно' ко&+никаи'и.

Слика (: С&а'лићи Eе&отикониF

У репертоар+ посто'и 'о п+но Jс&а'лићаK ко'и &о3+ иска0ивати ра0личитее&ои'е. $есто и5 користи&о када +право, +&есто текст+алне, ели&о да поа8е&ови0+елн+ пор+к+ ко'а 0а&е%+'е фаи'алн+ експреси'+. 4ако7е, често се користе они

е&отикони ко'и си3нали0ира'+ сарка0а&, као и то да с&о око нече3а +0*+7ени, срећни,

т+ни или &ода не0адово8ни. Lе0 о*0ира на велики *ро' посто'ећи5 0накова односное&отикона, често ће&о ч+ти оне ко'и и5 користе да ка+ како не &о3+ да прона7+ с&а'ли'а

ко'и иска0+'е %и5ово трен+тно располое%е и е&ои'+.

21




<ако непрофесионални, постали с+ део свакодневне ко&+никаи'е и *е0 %и5 'е

понекад не&о3+ће послати пор+к+, се& ако 'е + пита%+ *и0нис или нека ра0&ена

инфор&аи'а и0&е7+ 8+ди ко'и се лично не по0на'+. Професионална ко&+никаи'а +принип+ иск8+ч+'е иска0ива%е е&ои'а и Jс&а'лићиK не користе 'ер наводе на то да 'е

осо*а ко'а се %и&а користи дети%аста и нео0*и8на.

4 <ак=у'ак

B)а'вани'а ствар + ко&+никаи'и 'е +спети ч+ти оно то ни'е речено.B - Питер

2ракер/о&+никаи'а 'е с+тинска одлика иви5 *ића. 2а *и ко&+ниирао са др+3и&

%+ди&а, човек се сл+и пре све3а 'е0ико&, односно вер*ално& кои&+никаи'о&, али као

то с&о видели, невер*ална ко&+никаи'а + то&е и3ра велик+ +ло3+. Ветине +спенеко&+никаи'е ко&+никаи'е с+ вео&а *итне, не са&о 0ато то 'е она 'една од к8+чни5

ствари 0а +спеан ивот, већ и 0ато то сваки човек, од на'отворени'е3 до на'стид8иви'е3,и&а потре*+ 0а ко&+никаи'о& са др+3и& 8+ди&а.

<ако 'е невер*ална ко&+никаи'а по+0дани'и и0вор истине од вер*алне, не тре*а сестриктно драти %ени5 правила и с5ватати све 0драво 0а 3отово. 6со*а ко'а превие

о*раћа па%+ на то како дри тело и какве 0наке одаи8е, дел+'е неприродно и

дис5ар&онично, или пак поста'е експерт 0а преваре. С др+3е стране осо*а ко'а 'ефок+сирана на то да са&о чита т+7е 0наке, врло 'е &о3+ће да ће по3рено прот+&ачити

пор+к+ 'ер ће, фок+сира'+ћи се на по'единачне 0наке, проп+стити с+тин+.

<ако невер*ална ко&+никаи'а чини ((= посто ко&+никаи'е, она ипак представ8аса&о 'едан %ен део. Правила невер*алне ко&+никаи'е с+ +станов8ена истраива%е& и

настала с+ као на'већи проентални ис5од, то не 0начи да вае 0а свак+ осо*+ на ово'

планети. Сто3а приико& невер*алне ко&+никаи'е тре*а +0ети + о*0ир околности ипси5оло3и'+ индивид+е, као и читав ни0 0накова ко'е осо*а а8е + елини .

)евер*ална ко&+никаи'а и&а сво'и5 предности и &ана али користи се свакодневно

и 3овори &но3о о пси5оло3и'и човека и са&и& ти& 'е вео&а *итна 0а свако3 по'едина.

22




7итература

1. Гордон Р. Веинра'т: Прир+чник 0а 3овор тела. )икола Рот: Cнакови и 0наче%а

. )икола Рот, Славо8+* Радо%ић: Пси5оло3и'а, +^*еник 0а . ра0ред 3и&на0и'е#. iXXj:]]TU.kSlSjTRSP.mno]kSlS]pmUqTnrPcsmbbQUSPXSmU

(. kkk.jPQcTlbPU..mb

N. iXXj:]]UmUqTnrPc.Qa.TRQ]

23

http://en.wikipedia.org/wiki/Nonverbal_communication

http://en.wikipedia.org/wiki/Nonverbal_communication




2"

neverbalna komunikacija maturski

Documents