shepherd hepherd serbian orthodox church assumption of...

SHEPHERDMonthly newsletter of the Serbian

Orthodox Church of the AssumptionFair Oaks, California

March 2015God be with you

P A S T I R

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2

SHEPHERD

A monthly publicationof the

Serbian Orthodox ChurchAssumption of the Blessed

Virgin Mary

7777 Sunset AvenueFair Oaks, Ca 95628

Very Rev. Stavrophor Dane PopovicVery Rev. William Weir

Church: 916-966-5438Fax: 916-966-5235

Priest: 916-966-6276Cell: 916-606-8808

Shepherd Staff

Editor: V. Rev. Stavrophor Dane Popovic

Written contributions are welcome;Editorial discretion reserved. Please

Submit articles and ideas to:

V. Rev. Stavrophor Dane Popovic7777 Sunset Ave

Fair Oaks, Ca 95628

2

SUBSCRIPTIONS FORSHEPHERD

YEAR $ 24:00Monthly $ 2:00

The Lenten Prayer ofSt. Ephraim the Syrian

O Lord and Master of my life, take from me thespirit of sloth, despair, lust of power and idle talk.

But give rather the spirit of chastity, humility,patience, and love to Thy servant.

Yea, O Lord and King, grant me to see myown sins, and not to judge my brother, for Thouare blessed unto ages of ages.Amen.

Молитва Преподобног Јефрема!

Господе и Владару живота мога, духлењости, мрзовоље, властоњубња ипразнословња, не дај ми.

Дух целомудрености, смиреноумња,трпњења и њубави, даруј мени слугиТвоме.

О Господе Царе, даруј ми да сагледамгрехе своје и да не осуђујем брата свога,јер си благословен у векове векова. Amin

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Serbian Orthodox Church of the Assumption. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

3

3

Brothersin Christ

Every Lent should be-come for us a furtherstriving for holiness, forpurification, a wrestlingand struggling for thesoul's improvement. Thevarious Lenten exercises

are only means and prerequisites for a richerforgiveness: "Who by fasting of the body dostcurb his vices, dost lift up his mind, dost givehim strength and reward."

First of all, we must through our ef-forts, united with the workings of grace, re-move the obstacles from our soul. We mustrenew our incorporation with Christ and withthe communion of the Saints; only then canChrist work in us, sanctify us and transform us.

During the Great Lent, we are urged bythe Church to sacrifice by going into the desertfor 40 days and nights in imitation of our Lord.It is a time to decrease many of the usualworldly activities and distractions and concen-trate on our spiritual life.

A desert experience means drawingcloser to the Lord by attending divine services,fasting and abstinence, immersing ourselves inthe reading of Scripture and the Holy Fathers,along with the frequent reception of the sacra-ments. All of these spiritual exercises mayseem difficult and exhausting, but they arereally avenues to producing a feeling of spiri-

tual exaltation and joy.The son of God, Jesus Himself, found

beneficial and worthwhile to seek isolation bygoing into the mountains to fast and pray. Thepenitential practice of a fruitful Lenten seasonis one that feeds the soul instead of the body.Lent encourages us to get away from worldlydistractions and to concentrate on more vitalspiritual matters.

For to many people Lent interfereswith their personal lifestyles and eating habits.It seems like a bother and a pain. Denial ofsome pleasure is seriously questioned. Takingon more spiritual exercises in this modernworld is difficult and strenuous to some. Manythink of Lent as being a liability instead of anasset to one's spiritual life and growth.

Lent invites us to substitute or take inspiritual pleasures for physical ones. Concentration on fasting, prayer and almsgivingincreases our receptivity to God and the thingsthat are of God.

Lent is a time for renewal, sacrifice,struggle, increased effort, repentance, and dis-cipline with God's grace to regain the lost para-dise which was lost through sin and separation.In a poll conducted by a religious magazine,the following positive aspects for a more pro-ductive Lenten season were given: "prayingmore often"; "doing more good for others";"periodic fasting and abstinence from meat";"attending services more often"; "going to thesacrament of confession"; "giving up some-thing"; "doing more spiritual reading"; and"giving money to charity and other goodcauses."

Serbian Orthodox Church of the Assumption . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4

4. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Some of those polled felt the need togo on a retreat and to increase their time forspiritual reflection during Lent. One said, "Ifeel that making a sacrifice helps us to reflecton Jesus and the fact that He gave up his lifefor us. Is that asking so much to give up junkfood, meat and anger during Lent? I think thisenhances the quality of our Christianity."Lent can become a new genesis of a genuinespiritual effort exerted by the conscientiousChristian. It presents a unique opportunity forus to consider the meaning that Jesus' life,death and resurrection have for us. TheChurch urges to simplify our lives and to con-centrate on the questions: Am I drawingnearer to God? Am I following His divinewill? Am I growing spiritually? Do I pray andfast enough? Is my soul benefitting from theLenten pilgrimage? Does it really make a dif-ference in my life?

The great season of Lent exists tochange us permanently. The spiritual practices exist to create an environment wherebythe gospel faith can grow and nourish.In the early Church, the primary purpose ofLent was to prepare the "catechumen" (thenewly converted Christian) for baptism, whichwas performed during the Paschal (Easter)liturgy. Lent is the time for conversion, achanging of our life, as well as for the cate-chumens.

Individuals are received into thechurch through baptism and chrismation, butthey might not have made this faith a vital partof their lives. Lent encourages us to begin thejourney towards the celebration of the Resur-rection (Easter). The catechumens lead us onthis pilgrimage, for the practice of Lent origi-nated in the Church as a time of preparation.The Church attempts to revive and renew thisancient practice and tradition for us to share inthe joy and fervor of the conversion of the

catechumens by the renewal of our own baptis-mal vows and promises.

The traditional practices of Lent, prayer,fasting, self-denial and almsgiving help us onour sacred journey. Through prayer, we desire tocommunicate with God in a special way.Through fasting, we make our bodies alert andproclaim our independence of life's necessitiesand renew our dependence on the Lord.

Through self-denial, we "fast" from entertain-ment, amusements, pleasures and dancing, inorder to deny ourselves worldly things and em-brace heavenly thoughts. Through almsgiving,we share with those in need, the poor, and vol-unteer our time and talents to serve, instead ofbeing served, as the Lord commanded in Hisministry.

The Church has not changed these traditionalLenten observances and practices. They areurged and encouraged for all so that somethingnew and fresh will revitalize our faith. It ishoped that through these "holy" practices, that alasting change will occur with the grace of Godin our lives. If Lent is faithfully observed, a newlife in Christ will victoriously emerge at Easterwhen we joyfully celebrate Christ's Resurrectionwith a greater awareness of the Risen Lord inour personal lives.

Protopresbiter Dane Popovic

Serbian Orthodox Church of the Assumption. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5

5. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Bra}o u HristuSvaki post treba dabude borba za svetost,očišćenje, borba zapoboljšanje stanjaduše. U postuupražnjevamosuzdržavanje i više

molitve za oproštaj grehova: "Ko postomukroćava telo svoje, podiže um svoj, dobijasnagu I nagradu".

Kao prvo moramo kroz na š trud da sesjedinimo sa Božjom blagodati, I takootklonimo nepoželjno za dušu. Moramo daob-novimo jedinstvo sa Hristom I svetima,samo tada Hristos može da radi u nama, danas prosveti i preobrazi.

Za vreme Velikog Posta naša crkvaapeluje na nas da kao što je Hristos otišao40 dana u pustinju i mi sebe žrtvujemo dasmanjimo svakodnevne aktivnosti zabave ida se posvetimo duhovnom životu.Pustinjsko iskustvo za nas je, da sepribližimo Bogu kroz prisustvo crkvenihbogosluženja za vreme posta, uzdržavanjeod hrane, čitanje Svetog pisma i životsvetih otaca, primanje svetih tajni. Sveovo navedeno može izgledati teško izamarajuće ali svako ovo donosi duhovnouzvišenje i duhovnu radost.

Sin Božiji, Isus Hristos je prona šao zadobro, da se izoluje od ljudi otišavši upustinju da posti i da se posveti molitvi.Uzdržavanje i samokritičnost za vremeposta hrane dušu umesto tela. Post naspodstiče da se udaljimo od svetskih zabavai posvetimo se duhovnim stvarima.

Za mnoge ljude post se ne uklapa sanjihovim stilom života i načinom ishrane.Post im izgleda kao nešto bolno i dosadno.Odstupanje od nekih uživanja je ozbiljno.

Upražnjavanje duhovnih stvari jeveoma teško u ovom modernom svetu.Mnogi misle da je post štetan umestokoristan za duhovno uzrastanje.

Post nas poziva da zamenimo telesnauživanja za duhovna. Da se skoncetrišemona molitvu i dobra dela i svega što je Boguugodno.

Post je za obnovu, žrtvu, pojačan radna sebi, pokajanje I disciplina i sve to uzBožju blagodat da se povrati izgubljeni rajkoji smo izgubili kroz greh i odvajanje odBoga.

U jednom religijskim novinamaobjavljena su mišljenja Ijudi o pozitiv-nostiPosta.' "više se ljudi mole, čine dobra deladrugima, uzdržavaju se od masne hrane,prisustvo više svetim Bogosluženjima negoobično, ispovedanje, spremnost naodricanje, više čitaju Sv. Pismo, novčano


6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

pomažu onima kojima Je potrebna pomoćitd..

Neki ljudi misle da je potrebno pohađatireligiozne seminare u toku posta. Nekokaže: "Kada se žrtvujemo to nam pomže dase setimo Hrista i činjenice da je Onžrtvovao svoj život za nas. Pa zar jemoguće da je teško za nas da se odreknemoodređene hrane (kao mesa i mleka Itd...) iljutnje za vreme posta? Post poboljšavakvalitete našeg Hrišćanstva.

Post je izražaj duhovnog truda Hrišćanada sagleda značajnost Hristovog života,smrti i vaskrsenja za nas. Crkva nas uči dauprostimo naš život i da postavljamo sebipitanja: Dali j'a pripadam Hristu? Dalipoštuj'em I pra-tim Njegovu Božanskuvolju? Da li uz-rastam duhovno? Da lipostim i molim se dovoljno? Da H moj'aduša dobi/a kroz post? Da li post zaistačini razlike u mom životu?

Veliki post postoji da nas promeni zasvagda. Citanje Svetog Pisma nas duhovnohrani. U davna vremena glavni razlog postabio je da se Katihumeni (Oglašeni) oni kojise pripremaju za krštenje pripreme zaKrštenje koje je vršeno za vreme VaskršnjeLiturgije. Post je vreme za promenu našegživota na bolje, kao i oglašene.

Novokrštene osobe su primile veruali možda ne i praksu posta. Post naspodstiče na put ka proslavi VaskrsenjaHristovog. Katihumeni se uvode u ovupraksu koja je vršena od početka u ranojcrkvi. Crkva nas podseća da obnovimoradost našeg krštenja i obećanja tada datih.

Tradicionalni post: Molitva,uzdržavanje od hrane, odricanje naslada,pomoć drugima nas void na sveti put. Krozmolitvu mi žlimo da se približimo Bogu.Kroz uzdržavanje od hrane jačamo našetelo i pokazujemo da je Bog važniji odhrane.Kroz discipline i uzdržavanje od užitkaovoga sveta uzdižemo sebe ka nebeskimmislima. Kroz novčanu pomoć pomažemosiromašnima, služimo drugima umesto daoni služe nama a to je sve što Gospod tražikroz svoju Misiju.

Crkva nije promenila post i njegovoupražnjavanje. Post je tu da nas podstaknena nešto novo što će obnoviti našu veru.Veruje se da ce kroz ove "svete" radnjedoprineti promeni našeg života naravno uzBožju pomoć.

Ako se post prati pravilnoosetićemo novi žiovot u Hristu na danNjegovog Vaskrsenja i cenićemo višeVaskrslog Boga u naših ličnim životima.

Protojerej-stavrofor Dane Popovic


7. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . .

All of them weresoldiers in the Romanarmy and steadfastlybelieved in the LordJesus. When the perse-cution of Christiansbegan during the reignof Licinius, they werebrought to trial before

the commander. When he threatened to stripthem of their honor as soldiers, one of them,St. Candidus, responded, "Not only the honorof being a soldier, but take away our bodies,for nothing is more dear or honorable, to usthan Christ our God." After that, the com-mander ordered his servants to stone theholy martyrs. While the servants were hurl-ing stones at the Christians, the stones turnedand fell back on the servants, severely strik-ing them. One of the stones struck the com-mander's face and knocked out his teeth. Thetorturers, angry as wild beasts, bound all ofthe holy martyrs and tossed them into thelake and stationed a guard around it so as toprevent any of them from escaping. Therewas a terrible frost and the lake froze aroundthe bodies of the martyrs. So that their painand suffering would be worsened, and in or-der to persuade one of them to deny Christand acknowledge the idols of Rome, the tor-turers heated a bath by the side of the lake insight of the frozen martyrs. Indeed, one of

them was persuaded. He came out of the wa

ter and entered the bath. And behold, an ex-traordinary light appeared from heavenwhich warmed the water in the lake and thebodies of the martyrs. With that light, thirty-nine wreaths descended from heaven overtheir heads. Upon seeing this, a guard on theshore removed all his clothes, confessed theName of the Lord Jesus and entered the lakeso that he could become worthy of the forti-eth wreath in place of the betrayer. Indeed,the last wreath descended upon him. Thenext day the entire town was astonishedwhen they saw that the martyrs were stillalive. Then, the wicked judges ordered thatthe lower part of their legs be broken andtheir bodies thrown into the water so Chris-tians could not recover them. On the thirdday the martyrs appeared to Peter, the localbishop, and summoned him to gather theirrelics and remove them from the water Thebishop with his clergy went out into the darkof night and beheld the relics of the martyrsshining brightly in the water. Every bonewhich was separated from their bodiesfloated to the top and glowed like a candle.Bishop Peter gathered and honorably buriedthem. The souls of these martyrs, who suf-fered for all of us, went to the Lord Jesus, res-urrected with glory. They suffered honorablyand were crowned with unfading glory in theyear 320 A.D.


8. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Презир и осудаУ дане поста много пута покушавамо да

покажемо и објаснимо штаје то пост и који јењегов смисао. А изгледа да заборављамо да сеобратимо нашем предању, Светом Писму иЛитургији. Управо пред почетак Часног постачитали смо на Литургији Посланицу Римљанима, укојој се можда на најбољи могући начин указује нато шта је смисао поста. "Који једе нека не презиреонога који не једе; и који не једе нека не осуђујеонога који једе, јер га Бог прими. Ко си ти штоосуђујеш туђега слуту? Својему господару онстоји или пада. Али ће стајати, јер је Бог моћан лага усправи, " (Рим 14, 3-4). После ових речи као лаје свако ново тумачење недовољно, јер је у овихнеколико стихова речено и више него довољно.

Речи су Светог Писма ла онај који не пости непрезире онога који то чини, а опет и овај којипости нека не осуђује онога ко то не чини.Апостол Павле кроз ове стихове показује да јебитно међусобно поштовање и заједништво међунама, а не поделе и сукоби. Истовремено, пост нетреба да нас уздиже изнад других људи и пунинеким поносом, него напротив - ла нас ослобађаосећања гордости и самодовољности. Хришћанскииспосник Исидор овако нам саопштава ту истину:"Ако постиш редовно, немој бнш испуњенпоносом. Ако мислиш внсоко о себи зато штопостиш, онда ти јебоље ла једеш месо. Боље језаједну особу да једе месо, него ли да буденепуњена поносом и самодовољношћу због тога".

Јеванђеље по Матеју, 25У Јеванђељу по Матеју, глава 25, имамо

Христа који суди људима. Када то чини, Христосдели људе на десно и лево. Једнима удељујеЦарство Божије, док другима удељује пакао.

"Тада ће рећи Цар ошгма што му стоје са деснестране: Ходите благословени Оца мојега; примитеЦарство које вам је припремљено од постањасвета. Јер огладнех, и дадосте ми да једем;ожеднех, и напојисте ме; странац бејах, ипримисте ме; Наг бејах, и оденусте ме; болестан

бејах, и посетисте ме; у тамници бејах, и дођостеми. Тада ће му одговорити праведници: Господе,када те видесмо гладна, и нахранисмо? Или жедна,и напојисмо? Кад ли те видесмо болесна или утамници, и дођосмо ти?

Речи су Светог Писма да онај који не постине презире онога који то чини, а опет и овај којипости нека не осуђује онога ко то не чини.

Постје средство на нашем путу да будемобоњи хришћани, да будемо слободнији даволимо.

И одговарајући Цар рећи ће им: Заиста вамкажем: кад учинисте једноме од ове моје најмањебраће, мени учинисте."

Дакле, Христос каже да су људи који сузаслужили Царство они који су Га нахранили кадаје био гладан, напојили кадаје био жедан, посетилиу тамници када је био тамо. Јер када једном човекуто учинимо, као да смо самом Христу учинили.Тиме је Христос показао да питање на крају света,на Страшном Суду, неће бити у томе колико смопута постили, него колико смо пута помоглиближњем.

Да ли то значи да смо ми православнипогрешили када предајемо значај посту? Да ли тозначи да је пост непотребан? Мислим да одговорна оба питања јесте негативан. Оно на шта намХристос указује својим речима јесте да постсвакако није циљ по себи, циљ коме тежимо, пасамим тим - када га достигнемо, осећамо севреднијим и већим у односу на остале људе. Постје средство на нашем путу да будемо бољихришћани, да будемо слободнији да волимо.Одрицање од одређене хране чини нас слободним,а слобода је предуслов истинске љубави. Пост нијециљ и смисао по себи, него помоћ на путу каусавршавању нашег живота. Уколико овакосхватамо пост, онда сигурно нећемо иматигордости, нити ћемо осуђивати оне који не посте.Напротив, смисао је да волимо, да постајемослободнији од свог стомака и својих нагона зајелом, те да стекнемо смирење у љубави.

ИдентитетДанас, у времену глобализације, када се

жели учинити да сви постанемо једно, да изгубимосвоје посебности и свој идентитет као људи и као


9. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

заједница, долазимо до поста у традицији нашеПравославне цркве. У нашој Цркви, Васкршњипост је постојао од самог почетка хришћанства. Тоби значило да је он присутан у нашој свести готово2000 година, а да га се наша Црква никада нијеодрекла. Јеврејски народ, који је много пропатио упрошлом веку, схватио је значај идентитетаипосебности. Упркос свим страдањима или мождауправо због тога, Јевреји и данас више него икадауказују на ту своју посебност. Један од видовакојим они указују на то јесте управо и храна.Религиозни Јевреји изузетно поштују правилаисхране која су наслеђена из Старог Завета и држеих се и данас. Уколико се нађете у Америци,нећете бити изненађени када видите да многиресторани, па и продавнице имају специјалнисертификат који потписује локални рабингарантујући да је храна која се ту прави "поправилима" јеврејске исхране. Поштовање овихправила за Јевреје није ништа друго него питањеодржавања идентитета којим показују да су онипосебан народ. Јеврејска правила исхранезабрањују у потпуности нека јела, што није случајса нашом вером. Код нас је сва храна дозвољена исве се једе, постје само време када се од једнехране уздржавамо. Чак бисмо могли речи да је постпериод када на бољи начин схватамо и бољеценимо месо и млечне производе. Јер када свакидан уносимо месо и остале животињске производе,ми престајемо да их ценимо. Оног тренутка када ихсе одрекнемо, тек онда схватимо њихову лепоту направи начин. То је случај и са многим другимстварима. Дакле, пост није у томе да се гадимобило које хране, него напротив да више ценимооно што имамо. Али, истовремено, пост је оно штонас издваја од осталих хришћана - што указује нанашу посебност. Не истичемо ми ово да бисмоулазили у сукоб са другима, него указујући нанапгу посебност ми показујемо лепотуразличитости пред светом, пред другима. Заштобисмо се тога стидели? Зашто бисмо се тогаодрицали? Зашто бисмо то ниподаштавали?

Брига и старање за другеХристос у свом овоземаљском животу не

показује никада мржњу према грешницима, нитиих на било који начин одбацује. То, пак, нијеслучај са лицемерима, са онима који једно причају,

а друго раде. Управо због тога, у Светомјеванђељу по Матеју, видимо да Христос каже иово: "А кад постите, не будите суморни каолицемери; јер они натмуре лица своја да сепокажу људима како посте. Заиста вам кажем;примили су плату своју. А ти када постиш,намажи главу своју, и лице своје умиј, да те невиде људи где постиш, него Отац твој који јеутајности; и Отац твој који види тајно,узвратиће теби јавно " (Мт 6, 16-18). Није постзато да бисмо то чинили због других, да бисмо седругима доказивали. Христове речи су овде вишенего јасне.

Пост нас не затвара у себе, није то бекство одсвета, нити окретање леђа другим људима. Ранохришћанство је схватило и показивало још једнудимензију овог подвига, а то је окретање кадругим људима. Пост јесте управо подвиг, то јепокрет слободе у нама самима. Он не подразумевазабрану "по себи", где ми не смемо да једемо овоили оно, јер ће Бог одмах да нас казни. Постпредставља наше добровољно одрицање одизвесне хране да бисмо покушали да живимослободно, да покажемо да човек не живи само одхране (ср. Мт 4, 4). Човек је нешто више! Он, каоикона Божија, слободно бира на чему ће даизграђује свој живот. Као православни хришћаними бирамо да изграђујемо свој живот на слободии љубави. Пост је управо средство које нас учитоме. Слободно бирамо да не једемо за једанодређени период одређену храну. Чинећи то, мине сматрамо себе за нешто више и не осуђујемооне који не посте као ми. Тиме ми практикујемољубав као једну ширину и поштовање премадругим људима и њиховим слабостима на истиначин на који је Христос волио и поштоваогрешнике.

Пост представња наше добровотноодрицање од извесне хране да бисмо покушалида живимо слободно, да покажемо да човек неживи само од хране.

Како су рани хришћани доживљавали исхватили пост? У том смислу навешћу неколикоцитата из то периода. Тако стари ранохришћанскидокуменат као што је Јермин ПастирсаопштавадаЈе циљ поста да се уштеди новац како би секасније од уштеђеног новца уделило сиротињи.


10. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Ориген цитира непостојеће Христове речи:"Блажен је онај који пости зарад тога да бинахранио сиромашне". Описујући хришћане,Аристидис из 2. века пише цару Адријану дахришћани посте два или три дана током седмицекако би обезбедили храну онима који су немоћни.Све ово показује како нас подвиг шири да будемоближи људима око нас, да им се посветимо више иснажније. Прилика је и за нас у току овог периодада се сетимо оних у невољи, али и оних са коЈимасмо у завади и свађи. Покушајмо учинити нештона том пољу. Можда се нећемо помирити иизгладити све односе, али макар мислимо о томе,сетимо се да увек постоји нешто што нам не дамира, а то је раскид односа са другим човеком однас.

ЗакључакСви ми заједно чинимо Цркву, сабрани у

Христу у Телу Његовом. Пост не треба да гледамокроз правила о једењу ове или оне хране, довољноје рећи да се у време поста не једе хранаживотињског порекла. Све остало су питањаразних правила [типика] која су већином писана замонашке заједнице, које, опет, имају посебанрежим живота. Суштина је да избегавамо хрануживотињског порекла, а основа је у умерености.Дакле, чак и да не једемо храну животињскогпорекла, а будемо неумерени - пост је узалуд.Овде морамо имати у виду да данас све вишепроизвода има састојке који делују као да суживотињског порекла, а заправо су у питањухемијско/индустријски производи, а неживотињски (млеко у праху, млечни протеини ислично). Суштина опет није у разврставању хране,него постављању одређених граница у погледуисхране по снази личних могућности.

Кроз пост враћамо себи самопоуздање и снагуслободе, тј. показујемо себи да нисмо зависни одмеса, млека...него да можемо без тога - слободнисмо од ове хране, од зависности која нас чиниробовима (пушење, пиће)... Бићемо и поносни насебе, јер смо се уздигли изнад неопходности хранеи зависности којој су животиње подложне. Постније изговор да осуђујемо друге људе, јер непостимо због других, него због нас. Пост јепотребан нама и само нама, Богу не треба нашпасуљ или боранија... Жалосно је када људи верују

да пост треба Богу и онда иду унаоколо и користепост да би осуђивали људе који не посте. Жалосноје када људи преврћу састав сваке намирнице дозадњег детаља да би случајно нашли неки мрстансастојак, а при томе се не одричу ствари од којихсу истински зависни као што су цигарете, пиће,псовке, преједања, гордост... листа иде у недоглед.Пост мора да у нама развија слободу, слободу одзависности (хране, пушења, пића), слободу одосуђивања других, слободу од мржње, слободу даволимо друге око нас.

Пригодно је овде да цитирам једну цртицу оиспоснику Теодору и њену прелепу поуку намаданас.

Тако нам она говори следеће: "Нити аскетизам,нити бдење, нити било који облик страдања неспасава без истинског смирења, то јест - љубави".

Био је једном један испосник који је отераодемоне. Питао је демоне: "Шта ћу учинити даодете? Пост?" Они му одговорише, "Ми нитиједемо, нити пијемо!" "Бдење?" Они одговорише:"Ми не спавамо!" "Одлазак из света?" Ониодговорише: "Ми живимо у пустињама!" "Падобро, шта онда чини да ви одете?" Ониодговорише: "Ништа нас не побеђује, осимсмирења."

Теодор закључује ову кратку причу речима:"Зар не видиш како је смирење победоносно уодносу на демоне?"

Не заборавимо стога да је ђаво биће, без тела,које нити шта једе нити шта пије. Могли бисморећи да тако ђаво пости у потпуности (кадаговоримо о храни), не једе ништа (више него постна води). Али му то није од користи, он остајеипак ђаво. Тужно је ако ми са нашим постомуместо да постанемо Христолики, почнемо свевише подсећати на ђавола који пости и осуђуједруге, испуњен сваким злом: злом у мислима,делима и речима.

Сваки пост је прилика да старе грешкеисправимо, да нове путеве изграђујемо и путемнапретка у Христу кренемо!

Staza PravoslavljaПротојереј-ставрофор Драган М.Каиновић


11. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

The Lenten Sundays arelike a road map, guiding us on ourjourney to the Resurrection!

Sunday, March 8, 2011THE SUNDAY OF SAINT

GREGORY PALAMASThe second Sunday of

Great Lent is dedicated to SaintGregory Palamas. Once againwe are reassured, as we con-template this man and reflect

on his teachings, that we can indeed attain sal-vation and behold the "Light of Wisdom" bybecoming "partakers of the divine nature" (2Peter 1:4).

Saint Gregory clearly teaches that, bycooperating with the God who makes allthings possible, we can attain eternal life.Thus, our lenten efforts are confirmed, ourresolve is strengthened, our frustrations at theend of the second week are overcome, and weare filled once more with the light of hope.

Sunday, March 15, 2011THE SUNDAY OF THE CROSS

On the third Sunday ofGreat Lent, we veneratethe life-creating crossof Our Lord. The King-dom of God comesonly through the crossand through suffering.Life follows death;resurrection followsGolgotha.Saint Paul mentionsthat, in the worldly

sense, the cross is a sign of foolishness, signifyingdeath and sorrow. The faithful, however, look infaith and hope beyond the suffering brought aboutby the cross, discerning the loving victory which ittruly proclaims. At Sunday matins we sing,"Behold! Through the cross joy has come into allthe world." The cross is a sign of victory and thelandmark of paradise. It is inseparable from theResurrection. For this reason we sing on this Sun-day: "Before Thy cross we bow down and worship,O Master, and Thy holy Resurrection we glorify.'"

Not only is the cross a victory for Christ,"the captain of salvation made perfect through suf-fering" (Hebrews 2:10), but for us as well. And aswe approach Pascha it stands as a reminder to usto take up our crosses and worthily follow Christ inHis suffering and, ultimately, in His eternal vic-tory as well (Matthew 10:38).

Sunday, March 22,2011

THE SUNDAY OFSAINT JOHNCLIMACUS

On the fourth Sun-day of Great Lent, we commemorate Saint John Cli-macus, author of The Ladder

of Divine Ascent In this work, Saint John outlinesthe steps essential in attaining communion withGod, steps which remind us that the way to theKingdom constantly challenges us to engage inspiritual warfare: "Be strong in the Lord and inthe strength of His might. Put on the whole armorof God, that you may be able to stand against thewiles of the devil. For we are not contendingagainst flesh and blood, but against the principali-ties, against the powers, against the world rulersof this present darkness... the hosts of wickednessin the heavenly places. Therefore take the wholearmor of God, that you may be able to withstandin the evil day, and having done all, tostand" (Ephesians 6:10-13).


12. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Sunday March 29 . 2011THE SUNDAY OF SAINT MARY

OF EGYPTSaint Mary of Egypt was a harlot who,

having recognized her sinfulness, sought tobring about an es-sential change in herlife: she ran from hersinfulness and de-voted the remainderof her life to placingGod's will above herown. In her personwe recall Christ'swords: "Truly, I sayto you, the tax collector and the harlotsgo into the Kingdom

of God before you" (Matthew 21:31).The end is drawing near, yet repentance is stillpossible, even for the greatest of sinners. Wesee how the harlot repents and is forgiven,There is no sin so great that God will not for-give it; there is no amount of sinfulness whichcan condemn us if we are willing to repent andto merge our vision with that of Our Lord:"The Lord is merciful and gracious, slow toanger and abounding in steadfast love... For asthe heavens are high above the earth, so great isHis steadfast love toward those who fear Him;As far as the east is from the west, so far doesHe remove our transgressions from us. As afather pities his children, so the Lord pitiesthose who fear Him" (Psalm 103:8, 11-13).

To keep church dooropen, for us to inter,

We need to support ourchurch.

Da bi dr`ali vrata crkvena ot-vorena za nas da u|emo,

moramo crkvu da poma`emo

We know with certainty that Christianity is notfor weaklings and cowards. The end of GreatLent is drawing near and we recall Christ'sawesome words which encourage us to perse-vere until the end: "He who endures to the endwill be saved" (Matthew 24:13).

But we must not only count on Hismercy; we must change ourselves as well.The end is drawing near, yet it is never toolate.

Great Lent is over.Holy Week has notyet begun. We arein the days of thefestal interlude. Wehold branches in ourhands as we sing.“Hosana! Blessedis He who comes inthe name of theLord!” And at thesame time we lookahead to the road toGolgotha upon

which Christ invites us to join Him. Whilewe sing praises with our lips, our lives mustnot cry out with the angry mob: “CrucifyHim! Crucify Him!”

With this in our minds and in ourhearts, we enter the days of the Passover ofthe Cross, the great and holy Pascha of theLord, the Resurrection!


13. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Године 372. неколико невоља се истовременообрушило на становнике Назијанза: помор,суша, и на крају силан град који је опустошиопоља и уништио сав род (1). За невеликикападокијски град, чије је становништвозависило од сеоске привреде, то је била правакатастрофа. Људи су дошли у цркву да би чулиутешну реч од свог епископа, али ГригоријеНазијанин-старији безмолствовао је у дубокојневољи. Григорију-млађем било је поручено дапроповеда, да би подржао и умирио људе. Он јеово дешавање искористио да би нагласпоразмислио о смислу страдања, о томе заштоБог шаље невоље одређеним лицима и читавимнародима (2).

Главна мисао беседе је проста: спонтаненевоље Бог шаље као казну за грехе и да биљуде призвао покајању. Библијско откровењенам говори да је до Адамовог грехопада природабила покорна човеку и налазила се са њим упуној хармонији, али након што је грех ушао усвет, природне силе су се успротивиле човеку,показале су му се као непријатељске (3). Стање укоме се природа сада налази је ненормално: савстворени свет "стење и мучи се", у нади наослобођење од ропства распадљивости (4).Преображај створеног света почињепреображајем људске личности. А последњи јемогућ једино онда када човек спознаје свој грех,приноси покајање, стреми да се избави од њега ичини добра дела, потврђујући промену на боље,пројављеу у њему. Сва старозаветна историјаговори о томе да је узрок спонтаних(стихијских) невоља људски грех: довољно јеспоменути потоп (5), погибао Содома и Гомора

(6), "египатске казне" (7). Покајање,напротив, може одвратити гнев Божијикако од једног човека, тако и од целихнарода, чега је пример молитва цара

Језекије (8) и пост становнока Ниневије (9).

По Григоријевом мишљењу, гнев Божији иказна, послана за грехе одговара меригреховности људи. Узрок стихија није у томешто је васиона насавршена, што нема Промислаи свиме управља случај; узрок је у нашимгресима:

»Филозофирај о садашњој несрећи, оправедним Божијим судовима, досежемо ли мидо њих или не спознајемо њихов велики бездан...о томе како је гнев (Божији) сразмеран гресима(људи)... Реци откуда такви ударци ибичевање? Који је њихов узрок? Да ли је животвасионе у нереду и ненормалан, безвласан инеразуман, као да над њом нема никаквогвладара и све се дешава аутоматски, вученохаотичним и тамним духом, како мисле оникоји немудро мудрују? Или као што је васионаод почетка створена разумно иуређено,... такосе и овога часа она креће и мења управљанакормилом Промисла? А откуда неродност,погибељни ветрови и град; откуда нашсадашњи пораз и наук? Откуд епидемијеболести, земљотреси, буре на мору иужаснизнаци на небу? И зашто се твар, створена накорист човеку, тај свеопшти и за све истиизвор наслађења, претвара у казнунечастиваца?...У чему је смисао тога удара,који је његов узрок? Једно од двога: илииспитивање врлине или казназа грехе.« (10)

Слика разорене земље, изгубљеног(=пропалог) рода, пропалих земљорадника којису изгубили целогодишњи труд, изазивали сумуку и састрадање код Григорија. Али он нијезаборавио моралну лекцију која се могла извући


14. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

из онога што се десило (стучат=куцати) ипризвао становнике Назијанза да се промене усеби и опомену својих грехова:

Срашна бесплодност земље ипропадање плодова и притом у којевреме? Када су се они већ зарадовалинадом и приближило се брање плодова!Ужасна не(право)времена жетва, иземљорадници, жалосни због трудова икао над мртвацима, седе надстабиљкама које је умерени дажд (киша)узрастао а силни (дажд) пожњео...Жалостан призор - земља осрамоћена,поткресана, нема своју красоту... Збогчега (су) посахла поља, житнице сеисточиле, пасмина осиромашила,проредили се плодови земље, равнице сенапуниле (али) не плодовима, већјадиковањем?... Тужан призор! Слама -(то је) сав нашрод, иусев серазазнаје самопо незнатним остацима... А откуд, то иу чему је узрок невоље? Немојмо чекатида нас други изобличавају; будимо судијесами себи. велики лек против порока јеисповест и удаљавање од греха... Јерједан од нас је притиснуо сиромаха, узеому део земље, прекорачио међу са зломнамером, лоповски или насилноприсвојио туђи дом своме, туђе пољесвом пољу, да би узео ма шта одближњег... Други је оскврнио земљузеленаштвом сабирајући где није сејао ижањући где се није трудио(расточат=трошити, расипати)...трећи није дао првину од гумна ивинограда Богу Који му је све даровао и(тиме) показао неблагодарност.Четврти није указао милост удови исиротој, није дао хлеба и мало хранепросјаку, тачније, самоме Христу,гладном у лицу гпадног сиромаха (скуднопитајушихсја).<< ( 1 \ )

Измирење с Богом настаје покајањем.Смисао сваког страдања, сваке невоље, је у

томе да се човек покајањем и исправљанњемпоново сједини са Богом од Кога је отпао крозгрех. Милост Божија према целом народу зависиод покајања сваке индивидуе; ту библијскуистину Григорије понавља својој пастви.Свенародно покајање, које следује за покајањемодређеног човека, може гнев Божији променитиу милост:

»Дакле, приђите сви, браћо, поклонимо се иприпаднимо и заплачимо пред Господом Којинас је створио (12). Саставимо заједнички плач,разделивши се по узрастима и половима.Узвисимо глас мољења и донесимо га до слухаГоспода Саваота, уместо мрског му јаука (13).Преупредимо његов гнев исповедањем.Пожелимо да Га угледамо измењеногу односупрема нама. "Али, ко зна", рећи ћеш, "да ће сеОн обратити и раскајати и дати намблагослов?" (14) Уверен сам у то ја, гарантујућиза Божије човекољубље. Он ће напустити гневкоји Му је противприродан, и даће место ономешто му је природно - милости. На гнев га мипринуђавамо, а ка милости Он Сам стреми. Иако кажњава будући принуђен на то, онда нежели ли да помилује следујући томе што јеприродно за Њега? Помилујмо онда сами себе,ослободивши (=откривши) пут праведноммилосрђу Оца! Посејмо са сузама, да бипожњели са радошћу (15). Будимо Ниневљањи, ане Содомљани; излечимо порок, да не погинемоса њим (16).

Покајање о којем је реч не огледа сесамо у сузама; више од свега оно се огледа уделима милосрђа према ближњима. Раздати хлебгладнима, увести у дом ниште и оне који немајукров над главом, оденути оног који нема одећу -ето врлина којима се Бог измирује са нама,ублажуе се небо и дажд милосрђа Божијегсилази на земљу (17).


15…. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

It is becoming very difficult to live a Chris-tian life in the American culture.More and more of our friends, relatives, and co-workers have been overcome by the influencetoward selfishness and pride. The entertain-ment industry, continually shoves ungodly ac-tivities and philosophies down our throats sothat it is increasingly difficult to stay on amoral track - even with what they consider"family-friendly" shows. Our nation seems tobe on a fast track toward paganism.

But before we get too discour-aged about this, remember thewords of Solomon: " What hasbeen will be again, what hasbeen done will be done again;there is nothing new under thesun " (Eccl. 1:9). Many cultures and societieshave gone through periods of growth and de-cline. Even our own country has been throughtimes of s t r e n g t h a n d godliness, followedby times of decadence and decay. These downtimes usually create a spirit of reform and re-newal. Hopefully, AmericanChristians are ready to lead the way toward amore godly way of thinking and acting.

What we are experiencing here is the samething the Israelites went through toward theclose of Old Testament history. You can readabout God's pleading with them to throw off

the evil and immoral influences of Satan andget back on track with Him. This is the majorthrust of all of the minor prophets (Hoseathrough Malachi). These messages from Godare calls to reform apathetic attitudes and torenew the commitment and dedication to livefor Him in a pagan world. Can anything bemore pertinent to our modern times?

What we need is a revival of sorts -Christians committed to 1) growing in holinessand 2) spurring one another on toward love and

good deeds (Heb. 10:24). In otherwords, each of us needs to striveto thrive. Our enemy will not letup for amoment. Therefore, we must takethe fight to him, refusing to giveup or to be defeated. It can be

done. God has promised it. And He has neverfailed on a

Are you ready to take this country for theLord? It won't happen until God's people heed

the call of the minor prophets today and arewilling to take the fight to the enemy.

By Doug Allen

Our nation seems tobe on a fast tracktoward paganism.

Strive to ThriveSerbian Orthodox Church of the Assumption . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .16

16. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

By St. John Climacus

Prayer is by its very nature a dialogue anda union with God. Its effect is to hold the worldtogether and to achieve a reconciliation with God.Prayer is the mother and daugh-ter of tears. It is expiation ofsin, a bridge over temptation, abarrier against affliction. Itwipes out conflict, is the workof Angels and the nourishmentof all bodiless beings. Prayer isthe future gladness, an endlesswork, a wellspring of virtues, asource of grace, hidden pro-gress, food for the soul, an illu-mination of the mind, an axeagainst despair, a proof of hope,sorrow done away with, thewealth of monks, the treasure ofhesychasts, the reduction ofanger, the mirror of progress, ademonstration of success, evi-dence of one's condition, the future revealed, and asign of glory. For him who truly prays, prayer is thecourt, the judgment hall and the tribunal of the Lordbefore the judgment to come.

Let us rise and listen to what the holyqueen of the virtues cries with a loud voice and saysto us: Come to me, all you who labour and areheavy laden, and I will give you rest. Take my yokeupon you, and you shall find rest for your souls andhealing for your wounds. For my yoke is easy and issovereign remedy for great sins.

Those of us about to stand before our Kingand God in order to speak with Him should notmove into this without preparation, lest, seeing usfrom afar without weapons and clothing suitable forthose who stand before the King, He should orderhis servants and slaves to bind us, to drive us out ofHis sight and to tear up our petitions and throw

them in our face.When you are going to stand before the

Lord, let the garment of your soul be woventhroughout with the thread of wrongs sufferedbut forgotten. Otherwise, prayer will be of no bene-fit to you.

Pray in all simplicity. For both the tax col-lector and the prodigal son were reconciled to Godby a single phrase.

The work of prayer is one and the same forall, but there are various and many different kinds

of prayer.Some converse with God as with afriend and master, interceding withpraise and petition, not for themselvesbut for others. Some strive for greater(spiritual) treasures and glory and forconfidence in prayer. Others ask forcomplete deliverance from their adver-sary. Some beg to receive some kind ofrank; others for complete forgivenessof debts. Some ask to be released fromprison; others for remission from of-fences.

Before all else, let us list sin-cere thanksgiving first on the scroll ofour prayer. On the second line, weshould put confession and heartfeltcontrition of soul. Then let us present

our petition to the King of all. This is the best wayof prayer, as it was shown to one of the monks byan angel of the Lord...

Do not be over-complicated in the wordsyou use when praying, because the simple and un-adorned lisping of the children has often won theheart of their Heavenly Father.

Try not to talk excessively when you pray,lest your mind be distracted in searching for words.One word of the tax collector appeased God, andone cry of faith saved the thief. Talkative prayeroften distracts the mind and leads to phantasy,whereas brevity makes for concentration.

If during your prayer some word evokesdelight or compunction within you, linger over it;for at that moment our guardian Angel is prayingwith us. However pure you may be, do not be for-ward in your dealings with God. Approach Him


17. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

rather in all humility, and you will be given stillmore boldness. And even if you have climbed thewhole ladder of the virtues, pray still for the for-giveness of sins. Heed Paul's cry regarding sinners'of whom I am first' (1 Tim 1:15)...

Until we have acquired genuine prayer, weare like people teaching children to begin to walk.

Try to lift up, or rather, to enclose yourthought within the words of your prayer, and if inits infant state it wearies and falls, lift it up again.Instability is natural to the mind, butGod is powerful to establish allthings... The beginning of prayer isthe expulsion of distractions from thevery start with a brief prayer; themiddle stage is concentration on whatis being said or thought; and its con-clusion is rapture in the Lord... Faithgives wings to prayer, and without itno one can fly upward to heaven...

After as long spell of prayer,do not say that nothing has beengained, for you have already achieved something.After all, what higher good is there than to cling tothe Lord and to persevere in unceasing union withHim?... Prepare yourself for your set times ofprayer by unceasing prayer in your soul, and youwill soon make progress... Your prayer showswhere you stand. Indeed, theologians say thatprayer is one's mirror...

Do not refuse a request to pray for the soulof another, even when you yourself lack the gift ofprayer. For often the faith of the person making therequest will evoke the saving contrition of the onewho is offering the prayer. Do not become con-ceited when you have prayed for others and havebeen heard, for it is their faith which has been ac-tive and efficacious... Every virtuous act that wedo, and this is particularly true of prayer, should bedone with great sensitivity... Whatever is obtainedas a result of long and persistent prayer will remain.When one has found the Lord, one no longer has touse words in prayer, for the Spirit will intercede forthat person with 'sighs too deep for words' (Rom.8:26). Do not form sensory images during prayer,for distraction will certainly follow. The confident

expectation of gaining that for which one is beggingwill show up during prayer. Confidence is the ab-sence of doubt. Confidence is sure proof of the un-certain. If prayer is your concern, then show your-self to be merciful...

When fire comes to dwell in the heart itresurrects prayer; and after prayer has been revivedand taken up into heaven, a descent of fire occurs inthe upper chamber of the soul... Do not stop prayingas long as, by God's grace, the fervor and the tears

have not been exhausted, for it may hap-pen that never again in your whole lifewill you have such a chance for forgive-ness of your sins... Ask with tears, seekwith obedience, knock with patience. For'everyone who asks receives, and every-one who searches finds, and for everyonewho knocks, the door will beopened' (Matt. 7:8)... The hour of prayeris no time for thinking over necessities,nor even spiritual things, because youmay lose the better part (cf. Luke 10:42).

Hold on to the staff of prayer and you willnot fall. And even a fall will not be fatal, sinceprayer is a devout coercion of God (cf. Matt.11:12)... 'I cried out with all my heart' says thePsalmist (Ps 118:145). He is referring to body, soul,and spirit; and where the last two are gathered, Godis there in the midst of them (cf. Matt. 18:20). Weare not all the same, either in body or in soul. Someprofit from singing the psalms quickly, others fromdoing so slowly... Always be brave, and God willteach you your prayer.

You cannot learn to see just because some-one tells you to do so. You require your own naturalpower of sight. In the same way, you cannot dis-cover from the teachings of others the beauty ofprayer. Prayer has its own teacher in God, Who'teaches us knowledge' (Ps 93:10) and grants prayerto those who pray and blesses the years of the just.Amen.

From The Ladder of Divine Ascent


18. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Please help us decorate the Church andChrist’s Tomb for the Easter Holidays.

Easter is upon us!We are now beginning to

take donations for flowers to decorateChrist’s Tomb and for the Church on

Easter. You may wish to give a donationin memory, or for the good health, of a

Loved One.Please specify that your donation

is for Easter Flowers.

Thank you!

Traditional Easter Dinner, SundayApril 12, 2015

10:00 am Divine Liturgy

Followed by Easter Banquet

Bring your family and friends!

Dobro nam do{li!

19 Serbian Orthodox Church of the Assumption. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

CHARGES FOR RELIGIOUS RITES - TREBESteward Non-Steward

Wedding $50 $500Baptism Donation DonationChurch Funeral Donation $300Chapel $50 $300Parastos—Panihida $25 $100Pomen $15 $ 50Certificates $10 $ 20

Parish StatisticsPARASTOS: February 1, for Milos Kovac, Vjecna ja pamjat!BAPTISM: February 7, Roman Jovanovich son of Milan & Mindy JovanovichKRSNA SLAVA;—February 14, Holy tree Hierarchs –Sveta tri Jerarha -

Deacon Dragan Stijanovich familyHappy Krsna Slava– Sre}na Slava!

BECOME A SHEPHERDSPONSOR FOR 2015

Please consider becoming a Shepherd Sponsor. For $ 25 you will become abronze Sponsor, for $ 50 a Silver Sponsor an for $ 100.00 a gold Sponsor.

Your name or the name of a loved one will be listed.

In Communion with our Lord!"...Lent is certainly to be understood as a sacrifice, a time we deny ourselves of those thingswhich we need least of all and very often result in many problems in our life, such as eating anddrinking in excess....However, we are called for something more, we are called to be in commun-ion with our Lord, we are called to put on Christ our Lord, to adorn ourselves with Him, that Hebe our beauty, our wisdom, our strength and power. And all of this is possible for all of us if onlywe are prepared to pay heed to God's commandments, as the Apostle Paul says. Therefore, if wedeny ourselves, we know for Whom it is we do so and in Whose honor and glory we are denyingourselves the smallest and most insignificant things in life for; that is, for Him Who offers Him-self as a sacrifice for our salvation, that through His life-giving death He might cleanse us, free usand grant life to us and allow us to enter into the mystery of the victory of life over death, themystery of the Resurrection..”

20Serbian Orthodox Church of the Assumption . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

M A R C H 2015 M A R TSundayNedelja

MondayPonedeljak

TuesdayUtorak

WednesdaySreda

Thursdayêtvrtak

FridayPetak

SaturdaySubota

11st Sunday of Great Lent

Divine Liturgy 10:00 a.m.1va Nedeqa Velikog Posta

Gospel. Jn.1:43-51;Epistle: Heb. 11:24-26, 32-40;12;1-2;

2 3 4 5 6 7Vespers- Ve~ernje

6:00 pmConfession—Ispovest-

82nd Sunday of Great LentDivine Liturgy 10:00 a.m.2ga Nedeqa Velikog Posta

Gospel. Mk. 2:1-12; Jn.10:9-16;Epistle: Heb. 1:10-2:3, & 7:26-8:2;

9 10 11

Presanctified Liturgy at 9 a.m

AKATIST at 6:00 p.m.

12 13 14Vespers-Ve~erwe

6:00 p.m.Confession—Ispovest-

153rd Sunday of Great Lent

Divine Liturgy 10:00 a.m.3}a Nedeqa Velikog Posta —

Gospel. Mk.8:34-9:1;Epistle: Heb. 4:14-5:6;

16 17 18 19 20

Presanctified Liturgy at 5p.m

21

Vespers- Vecernje6:00 p.m.

Confession—Ispovest

224th Sunday of Great Lent

Divine Liturgy 10:00 a.m.4ta Naedeqa Velikog Posta

Gospel. Mk.9:17-31;Matt.4:25-5:12;Epistle: Heb.6:13-20; Eph. 5:9-19;

23 24 25

Presanctified Liturgy at 9 am

Catechism Class 5:00pm

26 27 28Vespers- VEÊRNJE

6:00 p.m.--


Divine Liturgy 10:00 a.m.5ta Nedeqa Velikog Posta

Gospel. Mk.10:32-45; Lk.7:36-50;Epistle: Heb. 9:11-14; Gal.3:23-29;

30 31

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

CHANGING YOUR ADDRESS? - MENJATE ADRESU?If you’re planning to move, please let us know before changing your address.Ako èlite da se preselite na drugu adresu obavestite nas pre nego se preselite.

Write to –Pi{ite nam na or [email protected] of the Blessed Virgin Mary

7777 Sunset Ave. Fair Oaks, Ca. 95628

KSSMeeting

Blessing of HomesIf you would like your home to be

blessed call Fr. DaneOsvecenje Domova.

Ako Zelite da svestenik osvesta vaseKuce/stanove nazovite O. Dana


. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

ALL ALTAR BOYS ARE ASKED TOSERVE WHEN ATTENDING CHURCH

Reader Schedule

Message to all readers:Please make note of the days you

are to read and make plans to cometo church before 10:00 a.m.

March – Mart 1Reader: Theodor Hadzi-Antich

Gospel. Jn. 1:43-51;Epistle: Heb. 11:24-26;32-40,12:1-2;

March – Mart 8Reader: Protinica Maryann


March – Mart 15Reader: Natalie Fitzpatrick

Gospel. Mk.8:34-9:1;Epistle: Heb. 4:14-5:6;March – Mart 22Reader: Nick Brown

Gospel. Mk.9:17-31;Matt.4:25-5:12; Epistle:Heb.6:13-20; Eph. 5:9-19;March – Mart 29

Reader: Theodor Hadzi-AntichGospel. Mk.10:32-45; Lk.7:36-50;Epistle: Heb. 9:11-14; Gal.3:23-29;

INFORMATION FOR APRILSHEPHERD

If anyone has anything they wouldlike to add to the Shepherd, the last

day to send information isMarch 15th.

INFORMACIJE ZA APRILSKIAko imate ne{to da bi èleli da

date za mese~ni Pastir, zadnji danza to je 15 Mart. Nazovite Protu

Dana ili po{aljite po{tom.

M A R C H 2015 M A R TSundayNedelja

MondayPonedeljak

TuesdayUtorak

WednesdaySreda

Thursdayêtvrtak

FridayPetak

SaturdaySubota

11st Sunday of Great Lent

Divine Liturgy 10:00 a.m.1va Nedeqa Velikog Posta

Gospel. Jn.1:43-51;Epistle: Heb. 11:24-26, 32-40;12;1-2;

2 3 4 5 6 7Vespers- Ve~ernje

6:00 pmConfession—Ispovest-

82nd Sunday of Great LentDivine Liturgy 10:00 a.m.2ga Nedeqa Velikog Posta


9 10 11

Presanctified Liturgy at 9 a.m

AKATIST at 6:00 p.m.

12 13 14Vespers-Ve~erwe

6:00 p.m.Confession—Ispovest-

153rd Sunday of Great Lent

Divine Liturgy 10:00 a.m.3}a Nedeqa Velikog Posta —

Gospel. Mk.8:34-9:1;Epistle: Heb. 4:14-5:6;

16 17 18 19 20

Presanctified Liturgy at 5p.m

21

Vespers- Vecernje6:00 p.m.

Confession—Ispovest


Divine Liturgy 10:00 a.m.4ta Naedeqa Velikog Posta

Gospel. Mk.9:17-31;Matt.4:25-5:12;Epistle: Heb.6:13-20; Eph. 5:9-19;

23 24 25

Presanctified Liturgy at 9 am

Catechism Class 5:00pm

26 27 28Vespers- VEÊRNJE

6:00 p.m.--


Divine Liturgy 10:00 a.m.5ta Nedeqa Velikog Posta

Gospel. Mk.10:32-45; Lk.7:36-50;Epistle: Heb. 9:11-14; Gal.3:23-29;

30 31

CHANGING YOUR ADDRESS? - MENJATE ADRESU?If you’re planning to move, please let us know before changing your address.Ako èlite da se preselite na drugu adresu obavestite nas pre nego se preselite.

Write to –Pi{ite nam na or [email protected] of the Blessed Virgin Mary

7777 Sunset Ave. Fair Oaks, Ca. 95628

22Serbian Orthodox Church of the Assumption. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Serbian Orthodox Church of the Assumption. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Amount Pledged Monthly Weekly Daily$1200 100 23.07 3.28$1000 83.33 19.23 2.73$800 66.66 15.38 2.19$600 50 11.53 1.64$500 41.66 9.61 1.36$300 25 5.76 0.82

How to calculate my financial commitment

STEWARDSHIP PROGRAM 2015Stewardship is our financial response to God and His Church. Through our financial

commitment our Parish will be able to carry on its programs for all its members. Please fillyour stewardship card and mail it to the Church office. “ God has given us everything we

have. He expects from us a generous portion of our blessings for the needs of His Church.”Starateljstvo je ne{ finansiski odgovor prema Bogu i Njegovoj crkvi. Kroz na

{a nov~ano obavezivanje na{a parohija bi}e u mogu}nosti di ispuni sve njene pro-grame prema svim parohijanima. Molimo vas popunite KARTU STARATELJSTVA ipo{aljite je u crkvenu kancelariju. “Bog nam je dao sve {to imamo. On i o~ekuje odnas dobar deo od blagoslov nam dati za potrebe Njegove crkve”.

We are grateful to the following Stewards of our parish family for their pledge of support to theChurch and her ministries for 2015

THE FOLLOWING PARISHIONERS HAVE RETURNED THEIR2015

STEWARDSHIP COMIMITMENT CARDSRadomir AntovichIlija & Anna BradaricMargaret ChernayJoe & Annette ChinnAnne CippaPavo & Bosiljka Cvjtkovic-Dragoljub & AndjaCvjetkovicBiserka delichTim & Stephanie DisonLeo & Aleksandra GlebovRobert & Zorka GojkovichJeff & Lindsey Gray

Theodore & Diana Hadzi-AntichYuliya & Chris JohnsonDimitri & Luba KarnaookhGladys KatsikisSilvia KenteraPaula KordicJohn & Nevenka KordicBarbara LobodovskyBill MamikaMile & Terri S. MarjanovichMirjana MarkovicIlinka MeglemreCarolyn Metzka

Robert F. MillerDesanka MojsichVelika PejovichDraginja PetrovicProto & Protinica PopovicMilanka RadosavljevicJovo TicaMilan & Betty TicaNikola & Zorka TicaTodor & Milena RajakDragan & Michelle VidovichProto & Protinica WeirConnie Ziacan


. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

A familiar sight in recent years duringthe Lenten season is the long line of faithfulcoming forward to receive Holy Communionduring the evening Liturgy of PresanctifiedGifts.

Although the return to the traditional Ortho-dox Lenten service of the Presanctified hasbeen widespread and accepted we still mustwork to understand why this evening Liturgy iscelebrated and not simply the Liturgy of St.John Chrysostom or that of St. Basil the Great.The Sixth Ecumenical Council summed up thetradition of Christians living in the Eastern partof the Old Roman Empire in regards to the cele-bration of the Eucharist and Lent:

Of all the days of the Holy Lent devoted tofasting (i.e. the weekdays) with the exceptionof Saturday and Sunday and the day of theHoly Annunciation, let the sacred Liturgy ofthe Presanctified be celebrated. Canon 52.

This Canon or Rule was not a new one; itsimply repeated the earlier traditions of thechurches of the Eastern part of the Roman Em-pire that the Divine Liturgy was not to be cele-brated during the weekdays of Lent, which weredevoted to fasting, but only on Saturday andSunday and the Feast of the Annunciation onMarch 25. Only the Presanctified Liturgy — nota "true" Liturgy but only the distribution of theHoly Eucharist from the previous Sunday Lit-urgy was to be celebrated and this in the eve-ning.

An Absurd Rule?At first glance this rule seems almost absurd.

The Orthodox Church has always held the fre-quent and often daily celebration of the DivineLiturgy to be a mark of piety — witness in ourown time the example of St. John of Cronstadt

(d. 1908) who celebrated daily (except inLent). What could be more pious than the jdaily celebration of the Divine Liturgy duringthe weekdays of Lent?

Compounding this problem is the fact thatin the Uniate Church of the Austro-HungarianEmpire this canon was simply 1 ignored andthe daily celebration of the Liturgy continuedin Lent in imitation of the custom of the Ro-man Church. The former Uniate founders ofmany of our diocesan churches and manyUkrainian and O.C.A. parishes on their returnto Orthodoxy simply ignored this rule andcontinued the familiar practice of celebratingthe Divine Liturgy on the weekdays of Lent.Hence when the ancient Orthodox practice ofthe evening Presanctified Litur- ' gy duringLent was revived it was seen as being some-thing "new."

But the Church has never sought to miti-gate this prohibition of the celebration of theDivine Liturgy during the weekdays ofLent — it remains for us to understand it.Key To UnderstandingThe key to understanding this canon lies inunderstanding exactly what the Divine Lit-urgy is about. Among Christians in the East-ern Part of the Roman Empire the celebrationof the Divine Liturgy (as opposed to simply theact of receiving communion) was seen as makingpresent not only the events of the Last Supper andthe Cross, but also the presence of the RisenChrist in the meals taken with the Apostles afterthe Resurrection (see John 21); that it was"breaking of the bread" that the Risen Christ wasrecognized by the Apostles at Emmaus. (Luke 24)This in the Liturgy of St. Basil the words of St.Paul in I Corinthians 10:26: "For as often as youeat this bread and drink this cup you proclaim tneLord's death until He comes" have been, in thelight of these memories of the Presence of theRisen Christ, expanded and placed in the mouth ofthe Saviour: For as often as you eat this bread and

Liturgical Reflection onFasting and communion!

24

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ….

Serbian Orthodox Church of the Assumption . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .drink this cup you proclaim my death and profess myresurrection. (Liturgy of St. Basil)

St. John Chrysostom, like many others in theEarly Church, , identified the celebration of theDivine Liturgy with not only the [ death, but theresurrection of the Lord: "So as often as you ap-proach the sacrificial banquet with a clean con-science you celebrate the Pascha. (Pascha is theGreek word for * Passover. This term is used bythe Church to describe the "passover" of the Lordfrom death on the Cross to life again in the resur-rection.) You celebrate it not when you fast butwhen you share in that sacrifice (of the DivineLiturgy).... Pascha is not a reason for fasting orgrief but for cheerfulness and joy. (from AgainstJudaizing Christians 111:4-7) Fast For Our SinsFor Christians living in the Eastern part of the Ro-man Empire fasting and the celebration of the Di-vine Liturgy came to be seen as mutually exclu-sive. In the same discourse as above St. JohnChrysostom told his audience to tell those whoasked why they fasted in Lent to say that "It is notbecause of the Pascha or the mystery of the Cross.Tell him we fast because of our sins and becausewe are going to approach the Holy Mysteries."

The celebration of the Divine Liturgy was acelebration of both the Crucifixion and its culmi-nation for mankind in the joy of the Resurrection.Celebrating the Divine Liturgy was something thatmarked the end of fasting, receiving Holy Com-munion "broke", the fast. This is the reason thatthe Orthodox Church has in prin- . ciple rejectedthe celebration of more than one Liturgy by the .same priest on the same day — the priest, in cele-brating the first < Liturgy and receiving HolyCommunion, has broken his fast.

This is also why the Presanctified Liturgy, aswell as certain other Liturgies celebrated duringLent or Holy Week, such as the Annunciation Lit-urgy (if it falls during the week) or the Liturgies ofHoly Thursday and Saturday, or the Liturgies ofChristmas ! and Theophany Eve are prescribed tobe celebrated in the evening — because the recep-

tion of Holy Communion marks the end of aday of fasting, it "breaks the fast."

In the light of this the Church, during theseason of Lent, allowed the celebration of theLiturgy only on Saturday, the former Sabbathof the Old Testament, and Sunday, the day ofthe Lord's Resurrection and the Feast of theAnnunciation. The weekdays, given over tofasting and repentance, were to be without thecelebration of the Liturgy. But so the faithfulwould not be deprived of the spiritual comfortand strength of Holy Communion the sacra-ment, reserved from the previous Sunday, isdistributed during the eveningPresanctified Liturgy.

Another ViewBy way of contrast, the Church in the Western

part of the Roman Empire, emphasizing perhapsmore the crucifixion in its perception of the Eucha-rist, did not see the reception of the Eucharist asincompatible with fasting.

In his treatise On Prayer the third century NorthAfrican writer Tertullian wrote, "Many peoplethink that they ought not to take part in the prayersof the sacrifice (the Eucharist) on fast days, on theground that the fast must then be broken by thereception of the Lord's Body." He then goes on toargue that this is not the case — but that the recep-tion of the Eucharist will strengthen the desire tokeep the fast. Tertullian was expressing his opin-ion on what must have been a practice of someNorth African churches, to celebrate the completeLiturgy on fast days — a practice that must havebeen seen as controversial, in the light of Tertul-lian's defense of it.

This became the dominant practice in the Ro-man Church of the Middle Ages and the daily cele-bration of the Liturgy continues in the RomanChurch during the weekdays of Lent. However, onGood Friday, the Roman Church does celebrate theLatin Rite equivalent of the Presanctified Liturgy,distributing the Holy Communion reserved fromHoly Thursday's celebration of the Eucharist.

By Fr. Lawrence Barriger

25

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Serbian Orthodox Church of the Assumption . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

A funeral service was being heldfor a woman who had just passed away.At the end of the service, the pall bear-ers are carrying the casket out whenthey accidentally bump into a wall, jar-ring the casket. They hear a faint moan.They open the casket and find that thewoman is actually alive! She lives for tenmore years, and then dies. Once again, aceremony is held and at the end of it, thepall bearers are again carrying out thecasket. As they carry the casket towardsthe door, the husband cries out "Watchthat wall!"

The little boys parents told him hecouldn't go to the picnic because he hadbeen naughty. After a while, they for-gave him and told him he could go. Hebegan to cry. They asked him what waswrong and he told the, "It's too late. Ialready prayed for rain.

Minister: "Angus, why don't you cometo church now?"Angus, For three reasons, sir: Firstly, I

don't like your theology, secondly, Idon't like your singing, and, thirdly, itwas in your church I met my wife."

Have you ever pasted the wrong labelon something you have prepared for yourfreezer or storage? I did and was quite sur-prised to discover rhubarb when I hadthought I was thawing peaches.A woman confessed to the sin of pride be-cause she had admired her own beauty be-fore her mirror for a great length of time. Ittook a teen-age daughter to tell her,"Mother, you haven't pride— you've imagi-nation."

Sometimes we feel sure we are rightwhen in reality we are labeling thingswrong. An elderly man, looking up fromhis newspaper, said, "Print just isn't what itused to be." He believed his eyes weregood, so he assumed the print was poor.How do your labels read? Does your labelfor worldliness read broad-mindedness?your label for gossiping stating facts? yourlabel for sin social maladjustment? yourlabel for faltering misunderstanding?

One woman kept her tea in a cocoa tinthat had the word matches taped on it.Anyone visiting in her home would sup-pose the tin held matches. And if notmatches, then perhaps cocoa, because itwas a cocoa tin. Only the woman knew thatthe tin contained tea.As Christians, our labels can be misrepre-sentative too. Let us be honest in our Chris-tian walk and conversation so that theworld cannot tag us hypocrite, but let uslive so that the word Christian is our truelabel.

26

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . .

Serbian Orthodox Church of the Assumption . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Свете врлине личе на Јаковљеву лествицу,а грешне страсти на окове који су спали саПетра, врховног апостола. Јер, светеврлине, повезане једна с другом, узносе донеба онога који на небо жели да доспе, астрасти, потискујући једна другу, свезаједно вуку у пропаст. Зато и каженеразумни гнев, да је злопамћење једно одњегове рођене деце. Због тога ћемо, поштоје оно сад на реду, и говорити о њему.

Злопамћење је последица гнева. Оно јечувар грехова, мржња на праведност,пропаст врлина, отров за душу, црв ума,посрамљење молитве [1], пресечењемољења, отуђење љубави, трн забоден удушу, непријатно осећање у коме се сагорком насладом ужива, грех који непрестаје, вечито будан преступ законаБожијег, трајна злоба. Ова мрачна и мрскастраст, страст злопамћења, јесте једна одоних које су последица других страсти а дасаме, са своје стране, не проузрокују (аможда и проузрокују?) ниједну другустраст. Стога и не намеравамо многоговорити о њој.

Онај који је савладао гнев, уништио је излопамћење: докле год је жив отац, дотлесе и деца рађају.

Ономе који је стекао љубав постало је туђеда се гневи, а онај који у себи гајинепријатељска осећања сам себи задаје

непотребне муке.

Трпеза љубави разара мржњу, а искренпоклон умекшава душу. Трпеза безуздржљивости јесте мајка дрскости, икроз вратанца љубави ускачестомакоугађање.

Видео сам како мржња раскидадуготрајну везу блуда, и злопамћењекоје им онда на необичан начин ниједопуштало да се поново здруже. Чуднаствар: демон демона изгони! (А мождато и није дело демона, већ промислаБожијег?)

Веома далеком од чврсте и правељубави, злопамћењу се лакоприближава блуд, и то таконеприметно, као што понекадоткривамо ваши у голубова [2].

Ако већ хоћеш да будеш злопамтљив,буди злопамтљив према демонима. Иако хоћеш да будеш некоменепријатељ, буди непријатељ телу, и тоу сваком погледу. Тело је незахвалан инеискрен пријатељ: што му се вишеугађа, више нам зла наноси.

Злопамћење се представља као учитељСветог Писма: речи Светога Духатумачи на свој начин. Нека га посрамимолитва Исусова, коју не можемоизговарати ако смо злопамтљиви.

Када ни после великих подвига ниси устању да до краја ишчупаш из срцасвога овај колац, извини се


27. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

непријатељу, макар само на речима, даби, застидевши се свог дуготрајноглицемерства пред њим и мучен савешћукао огњем, могао савршено да газаволиш.

Дознаћеш да си се потпуно избавио одове трулежи не када се помолиш заонога који те је увредио, ни када му зазло узвратиш добрим или га позовеш ксеби на трпезу, већ кад се, на вест да јепретрпео неку душевну или телеснунезгоду, растужиш и заплачеш због његакао због себе самог.

Злопамтљиви безмолвник је аспида штолежи у својој рупи, пуна смртоносноготрова.

Успомена на Исусова страдања лечизлопамћење, које се излаже силнојсрамоти пред Његовом трпељивошћу.

У дрвету, изнутра трулом, стварају сецрви. А у онима који су само привиднокротки и безмолвни, крије се трајнасрџба.

Ко избацује гнев из себе, налазиопроштај. А онај који се привија узњега, лишава се милосрђа Божијег. Даби заслужили опроштај грехова, неки сусе посветили напорним (844) подвизима.Али, човек који не памти зла стиже прењих на циљ: Опраштајте оно мало штосу вам људи дужни, и опростиће вам сеогроман дуг ваш пред Богом (Лк.6,37).

Непамћење зла јесте знак правог

покајања. А ко је у срцу свом злопамтљив,и мисли да се каје, личи на човека коме сеу сну причињава да трчи.

Виђао сам злопамтила који су саветовалидругима да не памте зло, и који су се,застидевши се својих сопствених речи,ослободили и своје страсти.

Нека нико не мисли да је ова мрачнастраст безначајна. Она се често увлачи и усрца духовних људи.

Девети ступањ: онај који га је достигао,нека смело тражи од Спаситеља Исусаразрешење од грехова.

WHICH ONE ARE WEEWe all sin, we all transgress

Christ's commandments and the laws ofthe holy Church, but some acknowledgethemselves to be sinners and repent oftheir transgressions, while others, insteadreject the very laws and do not want tosubmit to them. They say that these lawsare outdated, that they are no longerneeded (as if we are smarter than thosewho gave us the Church laws, which theLord Himself gave through His Apostlesand hierarchs).

Here before you are two paths - thepath of the wise thief and the path ofthe one who has pulled down to Hadesby the weight of his blasphemy.


28. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Over the centuries, the Orthodox Churchhas consistently echoed the teaching of Jesus inregards to children in her sacramental life: And theywere bringing children to Him, that He might touchthem; and the disciples rebuked them. But whenJesus saw it He was indignant, and He said to them,"Let the children come to me and do not hinderthem; for to such belongs the Kingdom of God."Mark 10:14.

In accordance with this injunction the OrthodoxChurch has always insisted that baptized, chris-mated children be invited to participate in the HolyEucharist because they are full members of Christ'sBody, the Church. The practice of giving the Eucha-rist to all baptized children, regardless of age, wasthe practice of the entire Church, "East" and "West",in the early centuries of Christianity. The order ofreceiving the Sacraments printed in Orthodoxprayerbooks today reflects this ancient practice:Baptism, Chrismation, the Holy Eucharist and thenPenance or Confession.

Sharers Through BaptismIn our current lukewarm approach to the Eucha-

rist we lose sight of the fact that we are called toshare in the gifts of Holy Communion not becausewe have gone to Confession but because we havebeen baptized and Chris-mated. The Sacrament ofPenance (or as it is more popularly known, Confession), is the means the Church gives us to returnto the grace of Baptism, to cleanse our Baptismalrobe, our "chrizma," which we have soiled throughour sins. In the complete Slavonic ritual for the Sac-rament of Penance the priest tells the penitent be-fore reconciling him, "You have received a secondBaptism..."

According to the Orthodox Faith, children arecalled to share in the death and resurrection of theLord through the sacrament of Baptism (Romans 6).They receive the gift of the Holy Spirit through the"personal Pentecost" of Chrismation. They are in-vited to the Eucharist, the "marriage supper of the

Lamb" (Rev. 19:9) through these two sacramentswhich make them full and complete members of theChurch. The Orthodox Church has never held to theidea found in many other churches that"understanding" is an essential requirement preced-ing the sacraments of "initiation," be the sacramentin question Baptism, Chrismation or the Eucharist.The Church would argue that it is only through theirreception that we can really understand. If we bap-tize infants because of John 3:5, "Unless one is bornof water and the Spirit, he cannot enter the King-dom of God," then we cannot discount John 6:53,"Unless you eat the flesh of the Son of Man anddrink his blood, you have no life in you."

In the light of this, how are we to understandthen the practice of "First Holy Communion" foundin the Roman Catholic Church and in many of thechurches of our diocese? We must first return to theearly centuries of the Christian Church when Chris-mation or "Confirmation" as it is known in the Ro-man Catholic and Protestant Churches was adminis-tered by bishops alone immediately following theSacrament of Baptism. As the diocese of eachbishop grew in size it became difficult, even impos-sible, for each bishop to Baptize and Chrismate allthe people who sought to join the churches in hisjurisdiction. The Eastern Churches solved this prob-lem by entrusting the ministry of Baptism andChrismation to the local priest, though the bishopstill supplied the necessary Chrism, the practice ofthe Orthodox Church today {though since the lateMiddle Ages the head of each autocephalousChurch supplies-ihe Chrism, not the local bishop).This allowed the preservation of unity in adminis-tering the Sacraments of Baptism, Chrismation andthe Eucharist.

A Different ApproachThe Western Churches took a different path,'one

which is found in the Roman Catholic Church to-day. Priests baptized but did not chrismate or con-firm. Instead the bishop came to each parish everyso often and chris-mated all who had been baptized

Children And The Eucharist


29. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

since his last visit. In time, the age of Chrismationor "Confirmation" as it came to be called in theWest, came to be fixed at the age of 12. This sepa-ration between the two sacraments has come toeven alter the Western understanding of"Confirmation," turning it into a kind of "ChristianBar-Mitzvah," a sort of "coming of age" in theChurch The Roman Church today is still strugglingto establish a theology of Confirmation. This is incontrast to the original and still the Orthodox viewof Chrismation as the bestowal of the Holy Spiritcompleting the Sacrament of Baptism, just as Pen-tecost fulfills and completes the Paschal season.The result of this separation of the two sacramentsin the West has a further effect. Since childrenwere not confirmed at Baptism, they were not ac-cepted as being fully initiated into the life of theChurch, and were denied, with few exceptions, thereception of the Holy Eucharist.

The tragic result of this separation was thatchildren in the Roman Catholic Church were notpermitted to receive Holy Communion until afterthey had been confirmed by the bishop at the ageof 12 or 13. This practice prevailed until the begin-ning of this century. The churches of the ProtestantReformation which practiced Confirmation did notreturn to the Orthodox practice but instead contin-ued the Roman one. Even to this day many Protes-tant Churches which have some ceremony of Con-firmation do not allow children to partake of theEucharist until after their Confirmation. They aresimply continuing the practice of the RomanChurch of the late Middle Ages which the reform-ers were familiar with.

The very same practice continued in the Ro-man Church until 1910. In that year Pope Pius X,wishing to encourage a Eucharistic revival in theRoman Church, published a decree entitled"Quam singular!" which, though keeping the ageof Confirmation at 12, lowered the age of receiv-ing Holy Communion to 7. This, aside from a fewexperiments, is still the practice of the RomanChurch.

Latinizing ForcesThe "Byzantine Rite" Catholic Church knownmore popularly as the Greek Catholic Church

which existed in "Karpatska Rus" from the middle ofthe 17th century was the Church to which most ofour parents and grandparents were forced to belongin Europe, due to political forces at work in EasternEurope. Throughout its history, the Greek CatholicChurch was subject to tremendous pressures to makeits Orthodox ritual conform with Roman usages. Thetraditional Orthodox practice of infant Communionwas strongly discouraged at the first general councilof the Greek Catholic Church, the Synod of Zamosc,held in 1720. When Pius X published his decree, thechurch was again being subjected to strong"Latinizing" forces from without and within and ac-cepted without hesitation the provisions made by thePope in 1910. When thousands of Greek Catholicsbecame Orthodox once again in the United States inthe early decades of this century, they continued therecent but already popular ceremony of "First HolyCommunion."

The Orthodox Church which had no directexposure to Roman Catholic thought through theGreek Catholic Church never developed a ceremonyof "First Holy Communion." Would the restorationof the traditional Orthodox practice of infant Com-munion mean an end to "First Holy Communion"and its instruction and ceremony? Of course not.Rather, if we let the emphasis fall on the aspects of itbeing the "First Confession" (which in reality it is,since it marks the first time the children go to Con-fession), we could have the best of both worlds; hav-ing the full Orthodox theological meaning and graceof the Sacraments of Baptism, Chrismation and HolyCommunion made present to our young children aswell as the psychological advantage of preparingthem for and celebrating the event of their first ex-perience with the forgiveness of the Sacrament ofPenance.


30. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Sv. Nikolai Velimirovic

NASTAVAK….

Другим речима: правда је двоје: знањеистине и правило владања. Све што човектреба да зна и да твори, да би се приближиоБогу названо је једном речју - правда.Гладни правде нису били фарисеји, јер сумислили да имају правду. Гладан правденије био на Пилат, иако је мимогред упитаоХриста: шта је истина? Гладни и жедниправде били су сви они који су се одпочетка прилепили уз Христа и нису Гаоставили до смрти. Гладни су правде иданас они који гладују за Христом. ЈерХристос је сва пуноћа правде, сва истина исав поредак, Он који је за Себе рекао: Јасам истина, и: Ја сам пут.

Онима који су гладни и жедни Христа каосавршенства правде обећано је, да ће сенаситити Верујући овом обећању многиХришћани су презрели глад и жеђ за светоми светским, и пошли да траже засићењесвоје духовне глади и жеђи. Многи од њихостављали су све, па су се повлачили у себе,затварали у пештере, осамљивали упустињама, привезивали за столпове, да бинеговали духовну глад, и да би ту пробрануглад засићивали правдом небеском, тј.Христом Господом. Они су гладовали занебом, а свет је гладовао за њима. ЦарКонстантин Велики позвао је светогАнтонија из пустиње, да му дође само да гавиди. Цар Теодосије молио је старцаСеновија, да дође из Египта у Цариград -

само да га види и чује. Цар Лав путовао је упустињу, само да би видео Мојсеја Мурина,светог човека.

Дакле, моћни цареви, код којих се будиладуховна глад, силазили су са својихпрестола и тражили да виде оне који су сеосећали најгладнији и најжеднији, и који сусе даноноћно страсно пружали засићењунебесном трпезом правде Божије. И мада суи ови до краја живота осећали овуузвишену, пробрану глад, свет их је сматраоситим. Они су сматрали светску ситостглађу, а свет је сматрао њихову гладситошћу. Заиста, вештина је и гладизабрати. Од две глади слуге Божије биралесу глад за небом. И том глађу они су зидаличетврти спрат своје рајске пирамиде, чврсти дивотан као драги камен смарагд. Гле,њихова глад је једина, која ће се заситити. Аварљива глад за светом и похотамасветским никад се неће заситити ни овом ниу оном свету. Као што је рекао Створитељкроз пророка: Гле, слуге моје ће јести а вићете гладовати; гле, слуге моје ће пити а вићете бити жедни; гле, слуге ће се мојевеселити, а ви ћете се стидјети (Иса.65,13).

ПЕТИ СПРАТ

Блажени милостиви, јер ће битипомиловани. Ко је гладан и жедан вишегаблага, зар ће тврдичити нижим благом? Које гладан непролазне правде Божије, зар ћестезати шакама пролазну прашину? Кочезне за бесмртном ризом духа, зар ћеплакати за хаљином и кошуљом од траве?

Милостиња ја за таквога онако природнакао за путника који се спрема на далеки пут,да раздаје суседима све оно што ће му


31 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

отежавати пут. Давање материјалнихствари најмања је жртва, али неопходна.Брига за душе људске далеко је већа жртва.Утврђење ближњих у истини, исправљатиих на пут правде, и молити се за њихвелика је жртва.

Највећа је жртва положити живот свој заближње своје. Ову милостињу учинио јеХристос роду човечијем. Та милостињатако је огромна, да се она не назива вишемилостиња, но мења своје име и именује се- љубав.

Милостиња може потицати из разнихизвора, бистрих и мутних. Најбистријиизвор милостиње јесте милосрђе. Амилосрђе је милујуће срце. Кад неко срцеммилује невољника и помаже га у имемилостивога Бога онда милостиња тече избистрога извора и има високу цену предангелским небесима.

Читајте прекрасне повести о двојици људи,који су названи милостивим: о светомЈовану Милостивом и о ФиларетуМилостивом.

Ако ко цени земаљско благо више негодушу, не може бити милостив. СветиГригорије Двојеслов кад је изабран заепископа Римског јако се бојао да неизгуби своје сиромаштво. Толико се, кажу,бојао да не изгуби своје сиромаштво каошто би се један богаташ бојао да не изгубисвоје богатство. Стоји написано у СветомПисму Божијем: Милостив човек чинидобро души својој (Приче 11,17). Каддругоме чиниш, себи то двоструко истоструко чиниш. Јер Бог види и плаћа; аБог је богат и богато плаћа. Преподобнамати Сара говорила је, да се милосрђе

може однеговати. "Чини милостињу, ма тобило испрва из човекоугодности, говорилаје она. јер тако ћеш се навићи најзад чинитимилостињу из страха Божијега". СерафимСаровски опет саветује, да ако немаш ништапри себи да даш сиромаху, ти се помолиБогу за њега. Бог је рекао једномнемилостивом роду: милости хоћу а неприлога; то јест: бише желима да чинитемилост један другом него да приноситежртве Мени. Толико Бог воли људе! Онсматра нашу милостињу људима већ каожртву Себи. А ми без Њега не можемо нибити милостиви према људима. Нашаправилна мисао о људима као браћи зависиод наше правилне мисли о Богу као Оцу. Итако, сваки круг наше добре делатности мапрема коме, налази увек свој центар у Богу.

Но колико је јасна заповест Божија омилосрђу, толико је оштра његова претњанемилостивима. То апостол Божији Јаковизражава овако: Оном ће бити суд безмилости ко не чини милости (Јаков 2,13).

А милостив ће бити помилован. Помилованна Суду Божијем. Помилован у бесмртномЦарству Христовом. Помилован и миловану вечности од ангела и праведника.

И тако, милостињом се зида пети спратрајске пирамиде. Сваки камен у том спратупредставља неку милост, било према душисвојој или према људима, или премаживотињама или ма којој твари Божијој. Асав овај спрат сјаји се небескимплаветнилом, као да је сазидан од драгогкамена сапфира. Ово је пети спрат рајскепирамиде.

Nastavice se….


32. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Each and every day research is takingplace by noted doctors seeking the cure-all for manyof the diseases that wreak havoc on our society. Theconsumer is spending millions of dollars on quick-fix remedies or they are jumping on every over-the-counter cure-all's. For thousand of years peoplehave sought out the need for mineral baths and wa-ters for health and healing .

Constant RemindersPersonally, I have been closely associated with

many individuals who were either paralyzed or suf-fering from some incurable disease. Recently, agood friend of mine, a colleague was diagnosedwith brain cancer. He was a man who was full ofvigor, vim and vitality. A man who had everythinggoing for him. Happily married and two beautifulkids, a home, and all which adds up to a comfortable life. To him this was all that was necessary. Ashort while ago a young man 22 years old wasfound dead in his bedroom. This gentleman was abright young man who had everything going hisway, but he failed to realize just how important lifemeant to him.

How often we go through life and experience ex-amples of these two fine individuals right in ourlives. The world is full of constant reminders ofsickness and death, constant pleas for help are heardbut we never have the time to answer these cries ofhelp. Yes, the time for us has come to wake up andrealize that this can also happen to us. Do we needsome disease to overtake our life, or wreak havocon our families?

The Pleas of Our Lord The gospel for this Sun-day of the paralyzed man tells a story of a man whohad been paralyzed for 38 years. The Lord has pityon him and asks: "Do you want to be made well?"The lame man answers saying: "Sir, I have no oneto help me into the pool." How many times have weheard this cry come from someone who was a rela-tive or just a friend? How many times have we notreached out and tried to offer help in one way oranother?

Who among us today are answering the pleasof our Lord? Are we not as close to the Lord as weshould be? Do we in times of trouble or some sick-ness seek out the Church, only in time of need?When are we going to come to the realization thatJesus Christ and the Church should be a priority?Have we found excuses for not coming to Church?Have we sought out other answers and made themour number-one priority? Are we too caught up inthe secular society, and the need for Church is sec-ondary? Summing it up then we must be spirituallydead. Why have we become lame when it comes toattending something far greater than just turningover and going back to sleep?

Each week a simple lesson is read that followsa specific theme, and these words should be takenhome and put into our daily routine. Are weashamed to admit that we are Christians with a trueidentity who are proud to stand tall for Jesus Christ?On numerous occasions we have heard about thedecline of organized religion. Will we let this cheaptalk weaken us in our decision to fight the goodfight?

What More Do We Need?During this season of Pascha, we must realize

that Jesus Christ came and defeated death at its owngame. He came and raised the paralytic from hisbed of sickness. The Lord is saying to us that weshould "come and follow Him." What more does Hehave to do to move the stone that is holding usback? Do we need some illness, some distress, ordeath to strike us, to wake us up and realize that }gChurch is important?

Our time on this earth is short. We do not knowthe hour of our calling. While we are here, let usmake the time to attend to prayer and improving ourspiritual life. As was mentioned in the Gospel, OurLord says to us: "Get up from your bed of unbelief."Next time do not roll over and make excuses. We allneed the Lord and the Church. Get out and preachthe good news. Make an effort to attend Church asoften as possible.

Rev. John Morway


33. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Calendar of EventsWe are publishing a calendar of events

so that you and your familycan join us for these events. All are welcome

and we hope to see you at Church,as well as these events.

More details will follow.

April 4, Lazarus Saturday-VrbicaApril 5, Palm Sunday– CvetiApril 12, PASCHA– VASKRSMay 21,Ascentions– SpasovdanMay 31, Holy TrinityJune 28, VidovdanJuly 19, Drazin Dan

August 28, Church SlavaOctober 10, Serbian Festival

Your Church Board Welcomes you.


34. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

We are all very familiar with theParable of the Prodigal Son, are we not?After all we hear it read in our churchesevery year during the time of preparationfor Great Lent. But let me ask you this. Ifwe concentrate only on the son, as the titleof the parable suggests, do we really under-stand the story and its importance to us?

Four CharacterizationsWhen we get down to it, there are, in

fact at least four roles or attitudes we mighttake in following this parable and applyingit to our life.

First let us look at the title character -The Prodigal Son. He is a young man whobelieves that his father owes him some-thing and demands that it be given to himright away. Later on when things haven'tworked out as he hoped and expected, hereturns to his father in shame and a certainhuman sorrow. I say a human sorrow be-cause he doesn't seem to be as sorry that hehurt his father and their relationship, as heis sorry that he is cold and hungry andhomeless.

Next we have the father - giving the sonwhat he asks for, letting him go off on hisown, but still watching and hoping for hisreturn so that he can welcome back into thefamily. And welcome him back he does!He runs to meet him, he embraces andkisses him, he dresses him and throws aparty for him. All is forgiven in the joy ofhis son's return.The other brother - he sees himself as being

wronged,he reminds

his fatherand everyone else of all the good things hehas done, of how faithful he has been. Hetells everyone of how sinful and evil hisbrother is. It is almost as if we were hear-ing the Parable of the Pharisee and thePublican again. He cares nothing for hisfather's happiness, he does not love hisbrother, and refuses to enter into the joy pfthe household.

And lastly let us consider the servants ofthe household - they do the father/master'sbidding without question. They bring thenew clothes for the returning son and pre-pare and serve the banquet. They carry thegood news out of the house and share itwith others, inviting them to the celebra-tion.

A Personal QuestionNow we must ask ourselves the ques-

tion, "Who am I?" Am I the son who hasleft the Father and gone off to lead a sinfullife in the world? Making my own rules,different from and outside those given byAlmighty God through His Holy OrthodoxChurch? Do I say by word or action that Iknow better, that I can run my life my waywithout having anyone tell me what Ishould and should not do? And yet do I,like the Prodigal, sense a certain lack, anemptiness in my life, a need to return tosomething, even though I may not be quitesure what?

Am I like the Father, willing to forgivewithout question, without condition? Ifsomeone makes the last step towards me,


35. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

am I willing to accept them back, as theFather accepted the Prodigal, is I expect tobe welcomed back myself? Do I go insearch of those who have left and holdmyself ready to welcome them back fully?Am I like the servants ready to do the Fa-ther's will? Do I carry -he Good News ofwhat the Father has done to those outside?Am t willing to risk the scorn and dis-pleasure of the non-believer in rcder tospread the joy of the Father to all?Or am I like the other brother - Do I standon my rights? Do I remind everyone ofhow much I have done for the Church, doI remind everyone of how faithful I havebeen for so long and how much I deserveto be rewarded? And while I am doingthat, do I remind everyone of how littlesomeone else has done, how difficult theyhave made life for me and for others, howthey have wasted their time and mine? DoI, like the other brother, refuse to forgiveand enter into the joy of the Father, refus-ing to participate in the life of the Churchbecause of some offense which has beenoffered to me, forgetting that what Christand His Church is about is forgivenessand doing the Will of God and not mywill?

If, as the Fathers tell us, that Father'sHouse in this Parable is Heaven/Paradise,and I refuse to enter in because the Fatheris forgiving of someone I don't thinkshould be forgiven, then having refused toenter heaven with the Father, I have onlyone other place to go.

A Matter Of HonestyIf we are completely honest with our-

selves, we will have to admit that at vari-

ous times in our lives we mirror each ofthese attitudes to a greater or lesser degree.We are sinful and we recognize it. We seekforgiveness and promise to do better - andwe mean it!

We are forgiving persons. We are of-fended and as soon as we recover from theoriginal shock, the original hurt, we usuallyforgive and continue to love.We spread the Good News, we tell others ofhow good God has been to us and our fam-ily.

And yes, at times, we have to admit thatwe hold grudges. We find it hard or impos-sible to forgive others because they havehurt us so much. But it is precisely here thatwe must labor more intensely. It is preciselyhere that we must turn to God and ask forHis help - for it is precisely here that we runthe risk of building a wall not just betweenourselves and the offending party but be-tween ourselves and God Himself. This iswhere the struggle is the hardest and wherewe must recognize the need to turn to God.Sometimes it seems it is a lifetime struggle,but if we are to come to the Divine Saviour,that is just what it must be.

So I must examine myself and my lifeand my attitudes carefully and honestly, Imust read and re-read this parable of theSaviour, and place it in the context of themany other calls to repentance and forgive-ness that Christ places before us. I must de-termine who I am, and struggle daily to en-sure that the role I have chosen, the road Iam following, is not the one that locks meout of the House of the Father.

-Fr. Charles Lehman


36. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

It is always difficult to face up to thethings we do not like to hear. Lent for many peopleis like this. Lent is a time for correction! It is anopportunity for improving our spiritual image. Weare conscience-bound to make our soul presentableto our God in Whose image we are created. AndGod is looking for a clear, Christ-like image in us.

Frequently, we use a mirror to reflect the ap-pearance of our body. During the Great Fast ofLent, the Cross is our mirror and it serves to re-flect the appearance of our soul. Advertising todayextols the prolongation of the body's limited exis-tence. The Gospels, however, extol the unending lifeof the soul. Our pedestrian world seeks to dignifythe mortal body. Lent calls on us to dignify the im-mortal soul! The forty-day Fast can be the occa-sion for our overcoming the blindness of placing thebody and its material needs both first and last inall things. The Fast can be a moment of grace forus to realize that physical attractiveness onlyfades with age, and only the soul carries our last-ing image into eternity.

St. Paul tells us to impress on ourselves the im-age of Christ. To achieve this "look of Christ" wemust subject ourselves to the example of Christ.Each trial, each temptation, each sacrifice - ifvirtuously borne - will leave an attractive impressionon our soul even if it should leave a detracting im-pression on the body.

As a result of age and tribulation, we may leavebehind a body that has lost its pristine beauty andphysical attractiveness, but like the sore-infestedLazarus who suffered and was welcomed intoheaven because of the beauty of his soul, we toomay be blessed with the joy of eternal bliss becauseof our acceptance of the temporal suffering of thislife.

We live in a world that has learned to circumvent

suffering and to scoff at itas an unnecessary evil. Thosewho live only for this worldchallenge the suffering thatis thrust upon people. To

them St. Paul would reply that "for the doctrine ofthe Cross is foolishness to those who perish, but tothose who are saved, it is the power of God" ( 1 Co-rinthians 18).

Those who strive for riches and not grace, forpleasures and not virtuous self-control, place thecomforts of the body ahead of the sanctification ofthe soul. Our manner of action must reflect theexhortation of Christ to "provide yourselves withpurses that do not grow old. with a treasure in theheavens that does not fail, where no thief ap-proaches and no moth destroys" (Luke 13:33). Re-member that in the next breath, Christ said that"where your treasure is, there will your heart bealso".

Lent is a time to find out exactly where ourtreasure is! We must show our faith in a faithlessworld. We must prove that we carry the image ofChrist and are worthy to share in the glory of Hiseternal Kingdom.

Your active participation in the Lenten Liturgiesof Saint Basil and the Pre-sanctified, in the eveningLenten Divine Services, in the engagement in actsof charity and especially in the diocesan-wide pro-ject for the Saint Nicholas Children's Home in Slo-vakia, in the discipline of the body through fasting,in cleansing of the soul through confession andpenance - these can all be sources of eradicatingfaults and cultivating virtues, and yes, especiallythe means for improving your spiritual image.Let this Lent be a spiritual victory for you! Do notpermit anything to come between you and thisvictory that is attainable! Make the decision tosubject your very being to Christ-like control ofyourself and consequently those around you. YourLent will be a rewarding journey to the promise thatwill not fail and the life that is eternal.


37. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Производ гвожђа и камена је ватра.Производ многоговорљивости и шале јелаж.

Лаж је ишчезнуће љубави.Кривоклетство је порицање Бога.

Ниједан паметан човек не битребало да мисли да је лаж мали грех,јер нема греха против кога би ПресветиДух изрекао тако страшну пресуду каопротив лажи. Ако ће Бог погубити свекоји говоре лаж, као што Давид каже(Пс.5,7), шта тек заслужују они који лажспајају са заклетвом.

Виђао сам људе који се хвалесвојом лажју, и који духовитошћу ишупљим фразама изазивају смех, те кодслушалаца жалосно искорењују плач.

Када нас виде како у самомпочетку покушавамо да слушањенепристојних прича опасног предавачаизбегнемо као кужну болест, демонипокушавају да нас обману помоћу двепомисли: "Немој да вређашприповедача", шапћу нам, или: "Немојсе приказивати побожнији од осталих".Одскочи, не оклевај! Иначе ће тесмешне мисли узнемиравати за времемолитве. И немој само да избегаваш,него и побожно растурај такво рђаводруштванце, бацајући пред њих насредину помисао на смрт и Последњисуд. Боље ти је да се при томе попрскашмало и славољубљем, само да будешузрочник опште користи.

Лицемерство је мајка лажи, а често ињен непосредни повод. Неки тврде далицемерство није ништа друго довежбање у лажи и творац лажи, са којомје помешано кривоклетство, достојнонајтеже казне.

Ономе који је стекао страхГосподњи, лаж постаје туђа, јер занеподмитљивог судију има своју савест.

Као и у свим страстима, тако и улажи видимо различиту штету: друкчијије суд ономе који лаже у страху од мука,а друкчији ономе који лаже без икаквестварне опасности. Један лаже радиувесељавања, други - радисластољубља; један, да присутнимаприреди весеље, а други, да ближњемсплете мрежу и нанесе зло.

Власти прогоне лаж под претњомтешких казни, али је много суза потпуноуништава.

Ко лаже, изговара се честооколностима, и оно што је пропаст задушу сматра добрим делом. Лажљивчовек се издаје за подражаваоца Рааве(уп. Ис.Нав.2,1 и д.), и говори дасопственом пропашћу друге спасава.

Лаж ћемо моћи употребити теккада се потпуно будемо очистили од ње,премда ни тада не без страха Божијег ине без крупног разлога.

Мало дете не зна за лаж. Не зназа њу ни душа која више у себи немалукавства.

Онај који се развеселио вином, ипротив своје воље у свему говориистину. И онај који се опио умилењем,није у стању да слаже.


. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

At this time of the year, many ofyou have just recently had your homeblessed, or your are awaiting the arrival ofthe priest to come and bless your home.This annual rite of the Church is an impor-tant part of the life of an Orthodox Chris-tian. With the blessing of the home, we areinviting the Holy Spirit to dwell within thewalls of our home and be a part of ourlives. It is also time for us to renew our lifecommitment to our Lord Jesus Christ.

A Renewal Commitment To The LordThis blessing of the home also has sig-

nificance in light of the Gospel lesson wehear this Sunday. The Lord Jesus Christcame to the home of a certain tax collectornamed Zacchaeus. This visit by Jesus wasnot an ordinary dinner gathering. First,Jesus was not invited by Zacchaeus tocome to dinner. Our Lord told Zacchaeusthat He was coming to his home. Did ourLord only want to make a scene by "beinga guest of a sinner"? Certainly not! Jesuswanted this man to turn his life around andcome to the realization that God loved himand cared for him. The reaction of Zac-chaeus was not what we would typicallyexpect either. We can only imagine whatwas said while they sat at the dinner table.Nonetheless, whatever was said made Zac-chaeus a changed man. Not only did he sayto the Lord what he would do, but he an-

nounced it to the entire gathering. Thispublic oath was no small thing. He defi-nitely had to live up to it. This commitmentto turn his life around was probably heardby many of the people he had cheatedthroughout his career. And it was not asimple repayment: "I give half of my pos-sessions to the poor and if I have takenanything from anyone, I shall restore himfourfold." That is like saying "If I cheatedyou out of $25.00, I'll compensate by giv-ing you $100." How many of us would dothe same?

Still the question can be asked, how doesthe story of Zacchaeus relate to the bless-ing of my home? As already stated, whenour home is blessed, we are inviting theLord into our lives and into our homes.Each year, we too are called to makechanges in our lives. We are called to turnnot only our personal life around, but alsothat of our entire household.

We are called to be an example of whata life in Christ is all about. If we have thelight of Christ burning within us, that lightwill attract others to the Lord as well. Inone of the prayers of the blessing of thehome, the priest asks the Lord Jesus Christto bless those who dwell in the house justas He"condescended to enter under the roofof the house of Zacchaeus, bringing salva-tion to him and all his household." Zac-chaeus was the example to everyone pre-sent. Could we do the same?

39Serbian Orthodox Church of the Assumption. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Receiving More Than One ExpectedSecondly, the Sunday of Zacchaeus is the

first Sunday of our preparation for the GreatFeast. Again, Zacchaeus serves us a lessonfor life. Bishop Kallistos (Ware) of Diokleaisays this about this Sunday reading: "Oneweek before the Triodion enters into use,there is a Sunday Gospel reading whichlooks forward directly to the comingfast...describing how Zacchaeus climbed atree beside the road where Christ was topass. In this reading we note Zacchaeus'sense of eager expectation, the intensity ofhis desire to see our Lord, and we apply thisto ourselves. If, as we prepare for Lent,there is real eagerness in our hearts if wehave an intense desire for a clearer vision ofChrist, then our hopes will be fulfilled during the fast; indeed, we shall, like Zac-chaeus, receive far more than we ex-pected." (from The Meaning of the GreatFeast," The Lenten Triodion).

Indeed, Zacchaeus received more thanhe expected. He only wanted to catch aglimpse of Christ. He received salvation! Ifwe have that same anticipation for the com-ing Fast, that same anticipation for the com-ing of Pascha, the greatest day on the calen-dar, and this same anticipation in our lives,we can receive that same great gift!

Let us not go through Lent only with abrief glimpse of what the season is all about.Let us dive into it, and give this Lenten sea-son all that we have. Attendance at servicesis for our sake, not for anyone else. The Pre-Sanctified Liturgy and other Lenten Ser-

vices give us a chance to reflect on howunworthy we are before the Throne of theLord, and how we must retreat from oursinful ways. Each Sunday, the Epistle andGospel readings have a special message ofrepentance. There is a Saint of the Churchcommemorated on each Sunday of theFast who gives us an example of how toturn our life back to Christ. We will haveopportunity after opportunity to make thisa truly spiritual journey. Let us not letthese chances slip by. If we do this cor-rectly, if we journey through the Fast witha spirit of repentance, we can rejoice in aPascha that will have more meaning for usthan any we have celebrated in the past.There are three weeks to prepare. Thereare six weeks, or 40 days, to make the pil-grimage to Holy Week. The six days ofwalking with Christ to His Passion. Letus pray we have the spiritual and physicalstrength to make it.

It is said that a journey of 100 miles be-gins with a single step. The journey of theGreat Fast begins with learning how toclimb a tree. Have a prosperous LentenSeason!

-Fr. Peter Zarynow

40Serbian O

rthodox Church of the A

ssumption

7777 Sunset Avenue

Fair Oaks, C

alifornia 95628

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Subscriptions for

ShepherdY

ear $24:00M

onthly $ 2:00

Year 2015

NO

NPR

OFIT

OR

G.

US PO

STA

GE

PAID

PER

MIT

NO

. 576

If you would like

to be the sponsorof the next issue

of theShepherd

Please let us know

shepherd hepherd serbian orthodox church assumption of...

Documents