strategija za unutrašnju kontrolu javnih financija 2015-2019 01/01

1

Republika e Kosovës Republika Kosova - Republic of Kosovo

Qeveria -Vlada – Government Ministria e Financave - Ministarstvo za Finansije – Ministry of Finance

Njësia Qendrore Harmonizuese - Centralna Jedinica za Harmonizaciju - Central Harmonization Unit

Strategija za Unutrašnju Kontrolu Javnih Financija 2015-2019.

Prishtina, 2015

Ministarstvo Finansija Strategija za unutrašnju kontrolu javnih finansija 2015 – 2019.

2

Sadržaj

Skradenice ___________________________________________________________________ 3

1 Izvršni pregled ____________________________________________________________ 5

Ključni ciljevi Strategije _______________________________________________________________ 5

Kratak pregled dogovorenih i preporučenih dela i mera _____________________________________ 6

2 Uvod ___________________________________________________________________ 8

3 Pristup korišden u razvoju strategije UKJF ______________________________________ 9

4 Istorijat ________________________________________________________________ 10

4.1. Finansijsko upravljanje i kontrola ___________________________________________________ 10

4.1.1. Regulativni okvir _______________________________________________________ 10

4.1.2 Institucionalne i organizacione strukture ____________________________________ 11

4.1.3 Integracija kontrola u postupke UJF _________________________________________ 12

4.1.4 FUK u budžetskim organizacijama __________________________________________ 13

4.1.5 FUK u postupcima UJF ____________________________________________________ 13

4.1.6 Upravna odgovornost ____________________________________________________ 17

4.2. Unutrašnja revizija ______________________________________________________________ 18

4.2.1. Regulativni okvir _______________________________________________________ 18

4.2.2 Organizaciona racionalizacija funkcije UR ____________________________________ 18

4.2.3 Osiguranje kvaliteta rada UR ______________________________________________ 18

4.2.4 Neprekidan stručni razvoj za unutrašnje revizore ______________________________ 19

5 Ciljevi __________________________________________________________________ 20

6 Preporučene mere za razvoj finansijskog upravljanja i kontrole ___________________ 22

6.1 Preporučeni pristup za sprovođenje reforme FUK-a: ____________________________________ 22

6.2. Aktivnosti povezane sa ciljem br. 1 _________________________________________________ 22



6.5 Sredstva za nadgledanje __________________________________________________________ 25

6.6 Preporučene mere za unutrašnju reviziju _____________________________________________ 25

6.6.1 preporučeni pristup za jačanje funkcije UR: __________________________________ 25

6.6.2 Aktivnosti povezane sa ciljem br. 4 _________________________________________ 26

6.6.3 Akcioni plan za UR _______________________________________________________ 26

6.7 Analiza isplativosti opšteg plana operacija ____________________________________________ 27

6.8 Plan za smanjenje rizika ___________________________________________________________ 28

7 Akteri nadležni za sprovođenje Strategije za UKJF ______________________________ 29

8 Akcioni plan _____________________________________________________________ 30

Prilog 1: Lista dokumenata/referencije __________________________________________________ 38

Prilog 2: Uporedna analiza zakonodavnog okvira za UKJF u drugim zemljama ___________________ 40


3

Skraćenice

ACCA Udruženje ovlašdenih i sertifikovanih računovođa AU Administrativno uputstvo BO Budžetska organizacija CAATS Tehnike revizije na kompjuteru GAS Glavni administrativni službenik GIS Glavni izvršni službenik GFS Glavni finansijski službenik CJH Centralna jedinica za harmonizaciju CIPFA Ovlašdeni institut za javne finansije i računovodstvo COBIT Kontrolni ciljevi za informativnu i povezanu tehnologiju COSO Komitet sponozorišudih organizacija Tredvej Komisije NSR Neprekidni stručni razvoj NSO Neprekidno stručno obrazovanje GD Generalna direkcija EK Evropska komisija IESP Instrument evropskog susedstva i partnerstva APEP Akcioni plan evropskog partnerstva EU Evropska unija FUK Finansijsko upravljanje i kontrola GFS Finansijske statistike Vlade GIZ Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit GmbH (Nemačka tehnička saradnja) LJR Ljudski resursi UR Unutrašnja revizija MRS Međunarodni računovodstveni standardi MFR Međunarodna federacija računovođa MSFI Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja IMR Institut međunarodnih revizora MMF Međunarodni monetarni fond INTOSAI Međunarodna organizacija vrhunskih revizorskih institucija IPP Instrument predpristupne pomodi MOPP Međunarodni okvir profesionalne prakse MSRJS Međunarodni standardi računovodstva u javnom sektoru IT Informativna tehnologija KAPK Kosovska Agencija protiv korupcije KISUF Kosovski informativni sistem upravljanja finansijama ZUR Zakon o unutrašnjoj reviziji ZUJFO Zakon o upravljanju javnim finansijama i odgovornostima MF Ministarstvo finansija MJU Ministarstvo javne uprave OST Okvir srednjoročnih troškova KGR Kancelarija generalnog revizora OECD Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj KP Kancelarija premijera RJU Reforma javne uprave OJPF Odgovornost za javne troškove i finansije UPHUJT Učenje uz pomod homologa za upravljanje javnim troškovima


4

UJF Upravljanje javnim finansijama APRUJF Akcioni plan reforme upravljanja javnim finansijama UKJF Unutrašnja kontrola javnih finansija PSP Postupak stabilizacije i pridruživanja SIGMA Podrška za poboljšanje u rukovođenju i upravljanju USRRK Udruženje sertifikovanih računovođa i revizora Kosova TA Tehnička pomod UP Uslovi projekta UK Ujedinjeno kraljevstvo Velike Britanije USAID Agencija Sjedinjenih Država za međunarodni razvoj BDMS Sistem upravljanja razvoja budžeta PIP Program javnih ulaganja


5

1 Izvršni pregled

Unutrašnja kontrola javnih finansija se je pojavila kao okvir za obezbeđivanje odgovarajudeg nivoa kontrole upravljanja javnim resursima u novim državama članicama Evropske unije. Istom se osigurava pravna, organizaciona i metodološka osnova za kompatabilnu, efikasnu, efektivnu i ekonomsku potrošnju javnih sredstava i zaštita javnih dobara. UKJF takođe uvodi nadgledanje nad funkcionisanjem sistema upravljanja javnih finansija i unutrašnjom revizijom kako bi se pomoglo organizacijama u identifikaciji rizika i preduzimanju mera za smanjenje istih. Vlada Kosova je u maju 2014. okončala pregovore sa EU o Sporazumu u stabilizaciji i pridruživanju (SSP) a SSP je parafiran jula 2014. Navedeni sporazum uključuje mogudnost za Kosovo da prima vedu suštinsku pomod EU kroz razne šeme finansiranja. Indikativni strateški dokument za Kosovo Instrumenta predpristupne pomodi (IPP) II 2014-2020 je usvojen u avgustu 2014. i njime se određuju prioriteti za finansijsku pomod EU za period 2014-2020. za pomod Kosovu u ispunjenju evropske perspektive. Dokumentom se pokriva važnost za Kosovo u posedovanju kredibilnog i relevantnog programa za poboljšanje upravljanja javnim finansijama kao jednog od četiri ključna uslova koje treba ispuniti pošto se odnosi na budžetsku podršku sektora. Funkcionisanje solidnog i pouzdanog sistema UKJF, kao važnog dela opšteg sistema upravljanja javnim finansijama je uvek bio uslov za primanje sredstava EU. Ovakav sistem takođe omogudava bolje upravljanje i smanjenje rizika neefikasnosti i rasipanja javnih sredstava u nacionalnom budžetu Kosova. UKJF se na Kosovu sprovodi od 2005. Od tada su uspostavljeni značajni pravni i organizacioni sistemi. Izgradnja kapaciteta napreduje, posebno u oblasti unutrašnje revizije, pri čemu 68 osoba ima međunarodno priznate profesionalne sertifikate CIPFA UK. Prva etapa uspostavljanja uslova za UKJF se treba smatrati ispunjenom i sada je vreme da gledamo unapred ka novim izazovima u oblastima dobrog rukovođenja, upravljanja javnim finansijama, unutrašnjih kontrola i unutrašnje revizije. Predmet ove Strategije je nova etapa za razvoj UKJF, što je karakterizovano upravljanjem javnim resursima zasnovanom na riziku, intenzivnom korišdenju informativnih sistema upravljanja, kontrolama za umanjenje rizika dizajniranim na odgovarajudi način uz visok nivo automatizacije. Ova nova etapa razvoja zahteva dodatno stručno znanje, upravnu odgovornost i modernu unutrašnju reviziju koja pomaže organizacijama da postignu svoje ciljeve.

Ključni ciljevi Strategije

1. Kontrole nad inputima i resursima su integrisane u sistem i postupke upravljanja javnim finansijama do 2017;

2. Uspostavljena je upravna odgovornost za inpute i upravljanje resursima, verifikovana odgovarajudim izveštajima koje su sastavili upravnici javnih sredstava do 2017 - 2018;

3. Upravljanje rizikom je uspostavljeno u svakoj organizaciji, što se potvrđuje strukturama za upravljanje rizikom i izveštajima do 2017;

4. Funkcija unutrašnje revizije dodaje vrednost odgovornom upravljanju obezbeđujudi osiguranja usredsređena na rizike i savetodavne usluge, što se potvrđuje indikatorima ekonomije, efikasnosti i efektivnosti do 2019.


6

Kratak pregled dogovorenih i preporučenih dela i mera Za sprovođenje Strategije, Vlada Kosova de još više poboljšati zakonodavnu i organizacionu osnovu,

obezbediti resurse za modernizaciju informacionih sistema upravljanja i pomodi u proširenju

kapaciteta na centralnom i lokalnom nivou i subjektima javnog sektora kako bi se postigli ciljevi ove

Strategije.

Ministarstvo finansija de voditi reforme UKJF i u tom cilju de Ministar finansija predsedavati Savetom

UKJF, direktor COH de biti član a sama COH de poslužiti kao sekretarijat Saveta UKJF.

Vlada Kosova očekuje da de međunarodna zajednica, a pre svega EU, obezbediti neophodnu podršku

i tehničku pomod u sprovođenju Strategije.

Za ispunjenje Cilja br. 1: Kontrole nad inputima i resursima su integrisane u sistem i postupke

upravljanja javnim finansijama do 2017, de biti uvedene sledede mere:

1. Izgradnja institucija, uključujudi Savet UKJF za diskutovanje i donošenje odluka o promenama

u raznim postupcima UJF, propisima, ključnim pitanjima, pripremi informacija za Vladu o

delima koja zahtevaju usvajanje na Vladi ili u Skupštini.

2. Jačanje kapaciteta i kompetentnosti COH kako bi upravljala reformama UKJF dopunom

njihovih zadataka, obaveza i obezbeđivanjem odgovarajudih sredstava za njih.

3. Izmena i dopuna pravnog okvira kako bi se osigurala zdrava i sistematska kontrola nad

inputima i resursima, uključujudi i promene u podeli dužnosti, ovlašdenja, vlasništva i

odgovornosti za upravljanje javnim sredstvima.

4. Revizija postojedih kontrola, ocena njihove adekvatnosti i efektivnosti, automatizacija i

integracija kontrola u informativne upravne sisteme.

Za ispunjenje Cilja br. 2: Uspostavljena je upravna odgovornost za inpute i upravljanje resursima,

verifikovana odgovarajudim izveštajima koje su sastavili upravnici javnih sredstava do 2017 – 2018,

de biti uvedene sledede mere:

1. Izmena i dopuna pravnog okvira kako bi šefovi budžetskih organizacija snosili odgovornost za

– sprovođenje vladinih politika i upravljanje javnim resursima potpisivanjem OST, godišnjih

budžeta i finansijskih izveštaja organizacija za koje su nadležni. U drugoj etapi upravnici

programa de preuzeti nadležnost i odgovornost za ispunjenje usluga. Programi trebaju imati

jasne ciljeve koje treba ispuniti u saglasnosti sa ova tri E načela.

2. Povedana odgovornost GFS za kontrolisanje upravljanja javnim sredstvima, upravljanje

rizikom u pretnjama nekompetibilnog budžetiranja i potrošnje, stupanje u obligacione

odnose koji dovode do stalnih obaveza, dugovanja i lošeg čuvanja imovine.

3. Uvođenje izjave o unutrašnjoj kontroli kao RJU finansijskog izveštaja i kao materijalizacije

upravne odgovornosti.

4. Poboljšanje programskog budžetiranja i izveštavanja sa indikatorima ciljeva i učinka

(uspostavljanje odgovarajudih veza između strateškog planiranja i budžetskih resursa).


7

5. Proširenje funkcionalnosti KISUF kako bi se obezbedile i obradile dodatne finansijske

informacije (upravljanje računovodstvom i određivanjem troškova) kako bi se obezbedile

informacije o učinku budžetiranja i finansijska analiza aktivnosti kako bi se omogudilo

upravnicima da koriste efikasnost i efektivnost.

Za ispunjenje Cilja br. 3: Upravljanje rizikom je uspostavljeno u svakoj organizaciji, što se potvrđuje strukturama za upravljanje rizikom i izveštajima do 2017, se propisuju sledede mere:

1. Izmena i dopuna pravnog okvira UJF za usaglašenost sa uslovima upravljanja rizikom

uključujudi obavezu uspostavljanja registara rizika, izveštavanje predstavljanje liste prioriteta

u MF i usklađivanje priručnika FUK sa modelom COSO.

2. Sprovođenje postupka identifikacije i ocene rizika u liniji sa poboljšanjem unutrašnjih

kontrola i integracija u KISUF, u vezi sa postupkom UJF opisanim u prvom cilju.

3. Izgradnja kapaciteta i obuke za upravnike kako bi uzeli u obzir rizik pri planiranju mera za

pružanje usluga i postizanje ciljeva politika.

Za ispunjenje Cilja br. 4: Funkcija unutrašnje revizije dodaje vrednost odgovornom upravljanju

obezbeđujudi osiguranja usredsređena na rizike i savetodavne usluge, što se potvrđuje

indikatorima ekonomije, efikasnosti i efektivnosti do, su propisane sledede mere:

1. Ažuriranje pravnog okvira kako bi se obezbedila usaglašenost sa ISPPIA: dopuna ZUR i

sekundarnog zakonodavstva kako bi se odrazile organizacione promene u CJH/UR kao RJU

jedne CJH, ažuriranje kriterija za licenciranje unutrašnjih revizora i uspostavljanje Komisija

revizije; ažurirajudi priručnik UR.

2. Sprovođenje programa za stručni razvoj i promociju karijere: uvođenje šeme nacionalne

sertifikacije, održavanje međunarodne sertifikacije, obuke na radnom mestu i mentorisanje

kako bi se odgovorilo na pitanje primene teorijskog znanja u praksi; obezbeđivanje resursa

za promovisanje obuke i karijere; uključivanje profesije UR u klasifikaciju radnih mesta civilne

službe sa specijalnim koeficijentom plate.

3. Sprovođenje osiguranja kvaliteta za saglasnost sa ISPPIA: Programi osiguranja i poboljšanja

kvaliteta koje sastavi svaka JUR,uključujudi unutrašnje ocene i preglede homologa. CJH/UR

treba imati svoj program nadgledanja JUR kako bi definisala oblasti nesaglasnosti sa ISPPIA i

dala preporuke za rešavanje pitanja po godišnjoj osnovi.


8

2 Uvod

Koncept unutrašnje kontrole javnih finansija je izradila Evropska komisija kako bi se pomoglo

zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima u reformi njihovih sistema upravljanja i kontrole

javnih sredstava. Koncept je zasnovan na međunarodnim standardima unutrašnje kontrole u javnom

sektoru i najboljim praksama zemalja EU. Uspostavljanje pouzdanog funkcionisanja sistema UKJF su

predmet nadgledanja u pregovorima za pridruživanje EU i uslovi su definisani u Poglavlju 32

Finansijska kontrola.

Koncept UKJF se na Kosovu sprovodi od 2005. Od tada je zabeležen značajan napredak, prethodno

pod smernicama Dokumenata politika UKJF, što je rezultovalo solidnom osnovom za slededu etape, a

što je predmet ove strategije. Nova etapa de se odnositi na sprovođenje integrisanih kontrola nad

javnim sredstvima i resursima što iziskuje značajno poboljšanje zakonodavstva, institucionalnih i

upravnih kapaciteta i adekvatno korišdenje tehnoloških sistema.

Razvoj UKJF je stalni postupak i deo je šire reforme javne uprave. Ciljevi utvrđeni u ovoj strategiji de

imati direktan uticaj i podržati sprovođenje vladinih prioriteta uspostavljenih u drugim dokumentima

koji se odnose na evropsku agendu i reformu javne uprave.

Dalja poboljšanja u oblasti unutrašnje kontrole javnih finansija se trebaju smatrati važnim koracima u

postupku približavanja EU. Jačanje finansijskih kontrola je jedan od prioriteta navedenih u reformi

javne uprave pod poglavljem Dijalog u postupku stabilizacije i pridruživanja.

Dobro upravljanje i poboljšanje unutrašnje kontrole javnih finansija su takođe prioritet Vlade Kosova,

koji su navedeni u Izjavi srednjoročnih – dugoročnih prioritetnih politika za 2014-2016. od aprila

2013.

Poboljšanja u sistemu unutrašnje finansijske kontrole de takođe doprineti u sprovođenju Strategije

protiv korupcije 2012-2016.


9

3 Pristup korišćen u razvoju strategije UKJF

Strategija je pripremljena na osnovu detaljne analize postojedeg stanja u oblasti finansijskog

upravljanja i kontrole i unutrašnje revizije u javnom sektoru na Kosovu, uključujudi:

- reviziju pravnog okvira;

- funkcionisanje administrativnih struktura;

- podelu ovlašdenja i dužnosti u upravljanju javnim finansijama;

- sprovođenje uredbi;

- adekvatnost i efikasnost unutrašnjih kontrola u javnom sektoru;

- rizike neefikasnog korišdenja, rasipanja i zloupotrebe javnih resursa i ocenu postojedih

preventivnih mehanizama.

Pripremni rad je obuhvatio intervjue sa ključnim akterima i donosiocima odluka u postupku UJF i

UKJF, kao što su šefovi Odeljenja za budžet, šef i zamenici šefa Trezora, šef Odeljenja za EU

integracije u MF, šef Odeljenja za nadzor JP-a u Ministarstvu za privredni razvoj, više šefove u KGR,

budžetskim organizacijama i donatorskim institucijama.

Strategija je dokument koji pokriva slededih pet godina sa ciljem poboljšanja sistema finansijskog

upravljanja i kontrole, olakšavajudi efikasnu javnu potrošnju, bolje javne usluge, garantujudi

transparentno i kompetentno korišdenje nacionalnog kosovskog budžeta, grantove donatora i

pozajmljena sredstva. Stoga, fokus analize i intervjua nije bio samo na postojedim prednostima i

slabostima nego je više bio na uslovima koji proizilaze i Sporazuma o stabilizaciji između Kosova i

Evropske komisije, potrebama za razvoj kapaciteta za napredno upravljanje javnim uslugama i

sredstvima prema različitim šemama finansiranja, javno-privatnim partnerstvima, regionalnim

sporazumima između nekoliko strana itd, koje Vlada Kosova treba razmotriti u cilju ubrzanja

postupka društvenog i ekonomskog razvoja zemlje.

Strategija je pripremila radna grupa u čijem su sastavu bili institucionalni predstavnici:

1. Skupštine Kosova,

2. Kancelarije premijera,

3. Kancelarije generalnog revizora,

4. Ministarstva finansija,

5. Ministarstva administracije lokalne samouprave,

6. Ministarstva kulture, omladine i sporta,

7. Regulatorne komisije za javne nabavke, i

8. Kosovske agencije za imovinu.

Pomod u pripremi ovog dokumenta je dao i Projekat UKJF koji finansira EU.


10

4 Istorijat

Ključni problem koji je obrađen u Strategiji UKJF 2015 – 2019. je poboljšanje adekvatnosti i efikasnosti sistema finansijskog upravljanja i kontrole kako bi se zaštitila javna sredstva Kosova, EU, drugih donatora i međunarodnih finansijskih institucija od zloupotrebe, nekompetentnosti kako bi se osiguralo da se javna sredstva koriste za obezbeđivanje boljih javnih usluga na Kosovu. UKJF je u razvoju na Kosovu od 2005, uz podršku nekoliko projekata EU TP. Kao rezultat, u uspostavljen je pravni okvir, organizacione strukture i kontrole u ključnim i rizičnim postupcima. Izgradnja kapaciteta u oblasti unutrašnje revizije je sprovedena uvođenjem međunarodno priznatog programa sertifikacije – CIPFA UK. Funkcija unutrašnje revizije je sada integralni deo javnog sektora. Sada Vlada Kosova ulazi u slededu etapu saradnje sa EU i treba da pripremi strategiju za ispunjenje uslova iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Oblasti za koje je potrebna posebna pažnja i postupci Vlade su:

- Razvoj kontrolnog ambijenta zasnovanog na riziku; - Poboljšanje efikasnosti, efektivnosti i ekonomičnosti operacija; - Povedanje pouzdanosti finansijskog izveštavanja; - Uspostavljanje bolji aranžmana za planiranje i budžetiranje; - Nastavak uvođenja koncepta upravne odgovornosti zajedno sa jačanjem kulture prenosa

odgovornosti i ovlašdenja1. Glavni problem na koji treba odgovoriti je integracija kontrola propisanih zakonodavstvom u postupke, uvođenje ocene rizika i upravljanje rizikom za postizanje ciljeva vladinih politika i elaborisanje adekvatnog modela za sprovođenje upravne odgovornosti u okviru postojede etape zrelosti društva i javnog sektora na Kosovu. Jačanje sistema finansijskog upravljanja i kontrole treba biti dopunjeno visoko-profesionalnim uslugama unutrašnje revizije. Detaljan pregled različitih elemenata sistema UKJF je izložen ispod.

4.1. Finansijsko upravljanje i kontrola

4.1.1. Regulativni okvir Zakonodavni okvir UKJF sadrži opšta načela i odnosi se na globalno prihvadene standarde, ali istovremeno treba biti izmenjen i dopunjen promenama u razvoju FUK i IA. Sprovođenje zakonodavstva nije dovoljno dosledno i u mnogim slučajevima ga ne podržavaju adekvatne strukture, sposobnosti, upravna sredstva i informativni sistemi. Primarno zakonodavstvo – pravni osnov za unutrašnje kontrole je uspostavljen Zakonom br. 03/L-048 o upravljanju javnim finansijama i odgovornostima (ZUJFO), koji je organski budžetski zakon. Sekundarno zakonodavstvo je obuhvadeno u dva pravila Trezora, koja se upravljaju prema ZUJFO:

- Finansijsko pravilo br. 1 Trezora o unutrašnjoj kontroli javnih finansija od 30.07.2010. predstavlja COSO okvir i računovodstvena načela u kontekstu lanca odgovornosti u javnom sektoru na

1 Referenca: Radni dokument EK koji je priložen dokumentu Komunikacije Komisije o studiji izvodljivosti za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između evropske unije i Kosova, strana 40.


11

Kosovu. Vedina odredbi u ovoj uredbi je trebala biti propisana u zakonu. Na primer, odgovornost poslanika i izvršnih direktora centralne i lokalne vlasti, celokupni komplet terminologije FUK i njihovo tumačenje u kontekstu javnog sektora na Kosovu.

- Finansijsko pravilo br. 01/2013/MF o potrošnji javnih sredstava koje pokriva potrošnju i unutrašnju kontrolu, kao i decentralizaciju upravljanja potrošnjom za budžetske organizacije.

Tercijarno zakonodavstvo – Priručnik postupaka koji je usvojen u 2011. sadrži 14 postupaka koji imaju za cilj pokrivanje svih oblasti budžetskog ciklusa. Priručnik FUK bi mogle da koriste mnogobrojne budžetske organizacije da su imale odgovarajude sisteme upravljanja informacijama u kojima su kontrole deo postupaka, uz određene savete CJH/FUK i ukoliko bi postojala rigorozni mehanizmi odgovornosti i izveštavanja. Ovi uslovi nisu postojali u vreme usvajanja Priručnika FUK. Postoji nekoliko administrativnih uputstava koje je donelo Ministarstvo finansija u vezi računovodstva, finansijskog izveštavanja, određivanja cena novih politika i upravljanja nefinansijskim sredstvima:

- Administrativno uputstvo br. 01/2013/MF o određivanju oblika, sadržaja i postupaka za određivanje cena novih inicijativa politika;

- Finansijsko pravilo br. 02/2013/MF o prijavljivanju dugova budžetskih organizacija; - Uredba br. 03/2013 o godišnjim finansijskim izveštajima u budžetskim organizacijama; - Uredba MF br. 02/2013/MF o upravljanju nefinansijskim sredstvima u budžetskim

organizacijama. Interna uputstva i operativne procedure BO-a Za upravljanje svakodnevnim poslovima, BO rade prema opštim pravilima i nemaju mnogo posebnih internih pravila za finansijsko upravljanje, unutrašnje kontrole, ljudske resurse i druge teme koje se odnose na FUK. Uzimajudi u obzir veličinu BO na Kosovu, posebna pravila su istinski potrebna za velike sisteme koji opslužuju zamršene i visokorizične postupke – naplata poreza, carina, policija, obrazovanje, zdravstvena nega, penzijska i socijalna pitanja itd. Ova pravila su delimično sastavljena, ali i dalje ostaje mnogo posla da se uradi.

Vedina budžetskih organizacija su male u smislu budžeta, zaposlenih, imovine i ne upravlja složenim ili rizičnim aktivnostima. Značajan deo njihovog budžeta se troši na lični dohodak i komunalne troškove. Pružanje i finansiranje javnih usluga je za pokrivanje operativnih troškova i u mnogo slučajeva nisu na nivou potpunog povradaja troškova. Stoga, takve organizacije bi trebale da budu u stanju da upravljaju svojim operacijama bez pisanih internih pravila ukoliko bi opšta regulativa bila podržana sistemima upravljanja informacijama koji održavaju pravila.

4.1.2 Institucionalne i organizacione strukture

Ministarstvo finansija

Ministarstvo finansija je nadležno za razvoj i sprovođenje finansijskog upravljanja i kontrole javnih sredstava i resursa na Kosovu. Zadaci FUK su podeljeni između odeljenja nadležnih za ključne postupke UJF – budžet, trezor i porezi. Od 2014. postoji Centralno odeljenje za harmonizaciju za FUK i UR, odnosno došlo je do ujedinjenja dve odvojene CJH za FUK i UR, što je ranije postojalo. Primarni zadatak COH (CJH) je koordinacija, harmonizacija i nadgledanje sistema finansijskog upravljanja i kontrole i obezbeđivanje poštovanja funkcije unutrašnje revizije sa profesionalnim standardima u ovoj oblasti. Namera organizacionog restrukturiranja je bila korak ka jačanju položaja jedinice i stavljanje na istu stranu odgovornosti za opšti razvoj unutrašnjih kontrola i unutrašnje revizije.


12

Shodno članu 6.2 Zakona o izmenama i dopunama ZUJFO 2013, CJH FUK sastavlja strateške dokumente, uputstva, nacrte zakona, sekundarno zakonodavstvo i politike za poboljšanje FUK. Izmenama nije uzeto u obzir da su prema COSO modelu kontrole integralni deo svih sistema i postupaka. Vezano sa time, zahtevi FUK se trebaju smatrati neodvojivim delom dizajna i funkcionisanja postupka UJF.

Štaviše, uloga ključnih odeljenja i vlasnika postupaka UJF u Ministarstvu finansija nije uzeta u obzir. COH ne može da obavlja svoje dužnosti prema postojedem zakonodavnom i organizacionom okviru. Vezano sa time, trebaju se ponovo razmotriti odredbe ZUJFO i odgovarajuda preraspodela nadležnosti FUK. ZUJFO treba izmeniti i dopuniti kako bi se uredile obaveze FUK, nadležnosti i ovlašdenja među svim akterima. ZUR-om bi se odredbe za unutrašnju reviziju trebale uskladiti sa ISPPIA.

Ostale stvari koje trebaju biti rešene u COH su kapacitet zaposlenih i odgovarajuda podela njihovih zadataka kao što su specijalizacija u obuci za FUK, nadgledanje FUK, metodologija FUK-a i drugim stvarima. Vezano sa očekivanim promenama u oblasti UJF-a, pristupa sredstvima EU, modernizaciji sistema finansijskog upravljanja i kontrole, COH bi trebala uzeti u obzir dalje jačanje kapaciteta, znanja i sposobnosti uz poboljšanje kvaliteta unutrašnje revizije.

4.1.3 Integracija kontrola u postupke UJF OST priprema Odeljenje za budžet u MF u saradnji sa Odeljenjem za makroekonomiju i predviđanja. Budžetske organizacije su dužne da popune informacije o njihovim tekudim, novim aktivnostima i odgovarajudem finansiranju u obrascu koje je dato u uputstvima za OST. Planiranje ulaganja u projekte vrše budžetske organizacije kroz softver aplikaciju PIP, kojom upravlja Odeljenje za budžet. Informacije se koriste za pripremanje godišnjeg budžeta, kontrole izvršenja budžeta u sredini godine i kontrolu investicionih projekata. Prihodi i ponavljajudi troškovi u godišnjem budžetu se daju u drugoj softver aplikaciji, BDMS. Novčane transakcije se vrše kroz KISUF, što je nadgrađena verzija Free Balance-a, kojim upravlja Trezor. Jedinstveni račun Trezora servisira KISUF. Nefinansijske transakcije kao što su registracija imovine i obaveza se vrši u Excel tabelama u budžetskim organizacijama. Modul imovine u KISUF-u nije integrisan sa modulom isplata. Upravljanje gotovinom je Access. Finansijske izveštaje delimično daje KISUF a delimično podaci iz u Excel tabela. Porezom na imovinu upravlja softver aplikacija, koja je u vlasništvu Odeljenja za porez na imovinu u MF. Postoji i sistem e-Nabavke za registraciju, upravljanje i nadgledanje javnih nabavki. Sistematsko nadgledanje finansijskog stanja i finansijskih rezultata javnih preduzeda još ne postoji. Neki od važnih postupaka kao što su ubiranje prihoda – porezi i carinskih dažbina još nisu ocenjeni, ali bi trebali biti uključeni u bududim analizama FUK-a i integracije kontrola. Pojedinačne softverske aplikacije nisu dovoljno integrisane. Svaka od njih ima posebne baze podataka i informacijama je potrebno dodatno usklađivanje, verifikacija, provera objavljivanja. IT upravljanja podataka takođe nije integrisano. Svaki vlasnik postupka ima zasebnu IT službu. Integracija i dodatna automatizacija kontrola u postupcima upravljanja javnim finansijama zahteva komplet aktivnosti i sprovođenje Strategije UKJF.


13

4.1.4 FUK u budžetskim organizacijama

Budžetske organizacije su dužne da primenjuju opšta pravila finansijskog upravljanja koja je definisalo Ministarstvo finansija. Kao što smo naveli iznad, pravni okvir je relativno sveobuhvatan ali se ne primenjuje dosledno. Formalno, svaka organizacija ima potrebne strukture i službenike sa dodeljenim zadacima i odgovornostima u saglasnosti sa zakonodavstvom.

Postoje pitanja koja trebaju biti rešena na nivou budžetske organizacije koja proizilaze is statusa razvoja sistema upravljanja informacijama i zakonskih uslova koje je odredilo Ministarstvo finansija:

1) Rizik mogudih radnji izvan pravnog okvira nije nikada ocenjen. Stoga, postoje nedostatak adekvatnih kontrola integrisanih u sistem budžeta, trezora, poreza i drugih prikupljanja prihoda. Ova situacija predstavlja opasnost nekompatibilne, neekonomske, neefikasne i neefektivne pripreme budžeta, usvajanja budžeta, potrošnje, upravljanja imovinom i dugovima kao i nepouzdanim izveštavanjem o finansijskom stanju u organizacijama. Mnogi primeri tih slabosti su navedeni u izveštajima Kancelarije generalnog revizora i izveštajima unutrašnjih revizora.

Organizacije su još u etapi uspostavljanja kontrola nad inputima – upravljanje usaglašenostima i izveštavanje o resursima, potrošnji i zaštiti imovine. Budžetskim organizacijama nisu omogudeni adekvatni sistemi upravljanja informacijama. Pristup i funkcionalnosti KISUF-a su ograničene i ne ispunjavaju potrebe pravovremenih i potpunih informacija BO. Budžetske organizacije nemaju svoje informativne sisteme finansijskog upravljanja. Nedostatak dostupnih informacija koje obezbeđuju sistemi informativne tehnologije ne dozvoljava odgovarajude nadgledanje i kontrolu planiranja i potrošnje javnih resursa.

Uspostavljanje i nadogradnja sistema upravljanja informacijama sa ugrađenim kontrolama koje odražavaju pravne odredbe i integracija tih sistema treba biti prioritet za prve dve – tri godine sprovođenja ove Strategije.

2) Linije nadležnosti i odgovornosti, iako formalno u saglasnosti sa zakonodavstvom, ne omogudavaju efikasnu kontrolu javnih resursa i sprovođenje javnih politika. Šef budžetske organizacije, koji je nadležan za sprovođenje politika neme formalnu odgovornost i ne snosi odgovornost za potrošnju javnih sredstava. Službenici za sertifikaciju su ovlašdeni da odobre troškove u sistemu (KISUF) koji ne poravnava obaveze, ugovore, datume isteka, ograničenja za gotovinske isplate itd, ne postoji jasna podela dužnosti između GFS i službenika za sertifikaciju. Oba službenika vrše finansijske kontrole i postoji preklapanje odgovornosti. Pretpostavka je da službenik za sertifikaciju sprovodi kontrole trezora, ali on/ona ostaje radnik pod šefom organizacije udvostručavajudi unutrašnje kontrole koje pripadaju GFS. Ovo dovodi do situacije u kojoj GFS ili drugi operativni upravnici ne osedaju potpunu nadležnost i odgovornost za njihova dela.

3) Autputi i rezultati se još ne kontrolišu. Na ovo treba gledati kao na drugu etapu sprovođenja Strategije od 2017. nadalje. Za sprovođenje tih kontrola Vlada treba da stvori uslove za stvarno sprovođenje budžetiranja programa, integriše operativne troškove sa kapitalnim troškovima prema programima i projektima, poveže ih sa sektornom politikom, razvije opravdane, merljive i dostižne indikatore. Upravljanje nad ciljevima i kontrola nad autputima i rezultatima u potpunosti zavisi od napretka reformi u izradi politika, strateškom planiranju, naprednom planiranju budžeta, modernizaciji trezora itd. stoga, nemogude je predvideti konkretne mere u delu FUK-a ukoliko nema opšte strategije UJF.

4.1.5 FUK u postupcima UJF

Planiranje budžeta

Planiranje budžeta je uređeno ZUJFO, godišnjim budžetskim raspisima koji opslužuju dva softver paketa BDMS i PIP. Okvir srednjoročnih troškova (OST) ima sektorna ograničenja, budžet je podeljen po aktivnostima. Prva godina OST-a predstavlja indikativne brojke godišnjeg budžeta. Ne postoje


14

pravne odredbe za usvajanje OST u Skupštini. Stoga je veoma predmet promena Vlade ili jakih ministarstava. Takođe postoje određene slabosti u samom OST-u zbog nedostatka jasno definisanih ciljeva i dela u strateškim planovima vodedih sektornih ministarstava ili lokalnih samouprava. Nedostatak veza između strateških dokumenata, OST i godišnjeg budžeta je naveden u nekoliko izveštaja nadgledanja od strane međunarodnih organizacija.

Dodatna stvar je to što strateški planovi, OST i godišnji budžet ne sadrže ocenu rizika za vedinu najočiglednijih pitanja kao što su kašnjenja u izvršenju najsloženijih projekata, nedostaci u strategijama, pravovremeno planiranje svih troškova.

Mere za smanjenje rizika nisu propisane i problemi se rešavaju ad hoc na uštrb smanjenja troškova gde god je mogude. Mnogobrojne planirane aktivnosti i povezana potrošnja su modifikovane, promenjene, zaustavljene ili se budžetska godina završava sa velikim dugovanjima kao što se je desilo 2013.

Vezano sa time, celokupni postupak pripreme budžeta i sredstva za upravljanje budžetom trebaju biti kritički razmotreni u odnosu na adekvatnost i efektivnost kontrola kako bi sistem unutrašnjih kontrola garantovao postizanje strateških ciljeva izdvajanjem dovoljnih sredstava i pravilno umanjenje rizika.

Za poboljšanje FUK-a u budžetskom postupku treba se odgovoriti na slededa pitanja zajedničkim naporima nekoliko ključnih igrača tokom perioda 2015 - 2019:

- Uspostavljanje fiskalnog saveta na nivou Vlade kako bi se odlučivalo o prioritetima i neophodnom finansiranju mnogo unapred pre početka pripreme OST-a;

- Povezivanje vladinog određivanja prioriteta i javne potrošnje preko budžetskih ograničenja Ministarstva finansija i Kancelarije za strateško planiranje;

- Šefovima budžetskih organizacija i šefovima resornih odeljenja treba dodeliti budžetska izdvajanja kako bi sprovodili projekte i aktivnosti za koje su nadležni. Oni trebaju snositi odgovornost za pružene javne usluge i resurse potrošene za pružanje usluga ili sprovođenje projekata. Vezano sa time, uloga finansijskog odeljenja se takođe treba promeniti;

- Ocena rizika i provere finansijskog uticaja se trebaju sprovesti pre uvođenja novog programa kako bi se izbeglo usvajanje zakona i politika bez obezbeđivanja izvora finansiranja;

- Kako bi se sprovele gorenavedene mere, moraju se izvršiti izmene u relevantnim zakonskim aktima i sekundarnim propisima;

- Kapacitet ljudskih resursa sektornih/resornih odeljenja za budžetiranje programa se takođe treba povedati;

- Ovaj novi pristup budžetiranju treba biti podržan sistemom za upravljanje informacijama koji de davati neophodne informacije, održavati potpunu i ažuriranu bazu podataka, pružajudi automatizovana rešenja za obračun, analizu, izveštavanje itd;

- Budžet treba pripremiti korišdenjem kompletne budžetske klasifikacije. Na osnovu budžetske klasifikacije, odeljenje za budžet treba nadgledati izvršene budžeta;

- Mesečna budžetska izdvajanja se trebaju koristiti za planiranje gotovine.

Izvršenje budžeta

Budžet se izvršava preko jedinstvenog računa trezora koji obezbeđuje kontrolu nad svim ulazima i izlazima gotovine iz budžeta. Tokovima gotovine upravlja Kosovski Informativni sistem upravljanja finansijama (KISUF) koristedi neke od modula komercijalnog softvera Free Balance. Postoje moduli za obaveze, isplate i upravljanje imovinom. Sistem koriste sve budžetske organizacije. Pristup i nivoi korisnika se uređuju na osnovu decentralizovanog sistema odobrenja isplata. Trezor ne proverava poštovanje, potpunost ili obrazloženje obaveza ili isplata. Ovo je u potpunosti u rukama ovlašdenih službenika budžetske organizacije.

Postoji nekoliko problema sa KISUF-om na koje treba odgovoriti kako bi se poboljšala kontrola nad poštovanjem pravila i regulative, ekonomske i efikasne potrošnje javnih sredstava i upravljanja


15

prihodima, imovinom mi obavezama. Neke od slabosti sistema upravljanja informacijama su navedene iznad. Detaljna lista problema, rizika i dela koja treba preduzeti u sledede dve godine je data ispod:

- Trezor treba da pripremi plan modernizacije KISUF-a i obezbedi sredstva za nadogradnju, održavanje i obuku korisnika.

- Sistem treba da: o bude na mreži – kako bi se rešio problem pristupa, o bude integrisan – mogudnost korišdenja jedne baze podataka. U slučaju

nekompatibilnosti, koristiti minimalni broj baza podataka; ovo se odnosi na module Free Balance i nekompatibilnost sa drugim softverom kao što je BDMS, PIP, registar javnih nabavki, softver nacionalne banke i drugi,

o obezbeđuje registraciju novčanih i nenovčanih (potraživanja, dugovanja) transakcija na nivou budžetske organizacije,

o obezbeđuje standardno i prilagođeno izveštavanja, o predviđa planove za uvođenje MSRJS po osnovi rasta i druge neophodne reforme

UJF. - Pre nabavke ili preuređenja KISUF-a, treba uporediti dizajn sa ugrađenim kontrolama kako bi

se obezbedilo da su zakonske odredbe konvertovane u odgovarajudi kontrolni mehanizam.

Ovo integrisano IT rešenje de umanjiti vedinu sada postojedih rizika zloupotrebe javnih sredstava i suštinski de smanjiti rizik ljudske greške ili diskrecione odluke o pitanjima koja su zakonom uređena.

Druga prednost centralno ugrađenog SIT-a za finansijsko upravljanje je da je ovo možda najjeftinije rešenje za Kosovo, imajudi u vidu stepen radnji i resursa koji garantuju sigurnost, integritet, pouzdanost podataka i transakcija.

Javne nabavke

Otprilike 50% kosovskog budžeta se troši preko postupka javnih nabavki. Zakonodavni okvir je više sveobuhvatan i predmet je stalnog osnaživanja. Glavni problem sa javnim nabavkama je transparentnost procedura i postojeda praksa izdvajanja procedura u manje lotove.

Vezano sa time. Idealna situacija bi bila uvođenje e-tendera i ovo bi trebalo biti dugoročno rešenje za postizanje ciljeva u postupku javnih nabavki: poštovanje propisa, ekonomičnost, efikasnost i efektivnost javne potrošnje.

U kratkoročnoj perspektivi, pitanja koja se odnose na kapacitet osoblja koje učestvuje u pripremi tehničkih specifikacija, kontrole u ranim etapama kojima se sprečavaju greške u popunjavanju uslova projekta ili specifikacija. Kontrola nad preduslovima treba postojati, kao što su raspoloživo zemljište građevinsko zemljište, provere za sprečavanje podele tendera na manje lotove. Ove slabosti se trebaju prevazidi uvođenjem slededih mera:

- Veza između PIP softvera sa indikativnim informacijama o broju lotova JN-a; - Uključenje svih delova projekta pod jedan jedinstveni kod projekta (kupovina zemljišta,

građevinski planovi, priprema infrastrukture) u softveru PIP, BDMS i JN-a; - Kontrola nad obavezivanjem sredstava u nizovima u KISUF-u, na primer zabrana obaveze za

građevinske planove bez obaveze za kupovinu zemljišta; - Izmena i dopuna zakonodavstva treba uključiti kazne za nadležne osobe za bilo kakvu grešku

u nepoštovanju zakonskih odredbi, na primer za namerno odvajanje u više lotova nego što je potrebno;

- Registracija ugovora JN u KISUF tokom celog perioda sprovođenja uz automatsko ranije obavezivanje sredstava za slededi budžetski period i automatsko odbacivanje isplata za istekle ugovore bez registrovanih aneksa ili produženja;

- Redovna kontrola i nadgledanje liste ekonomskih operatera (EO) koji imaju pravo učešda;


16

- Preuređena obuka za JN kojom se odgovara na slabosti u postupku JN za upravnike.

Sistem plata

Sistemom plata upravlja MJU. Centralni registar civilnih službenika je sistem koji je povezan sa sistemom plata i bazom podataka obavezujudeg penzionog osiguranja i poreza na prihod. Lični dosijei civilnih službenika se i dalje održavaju samo u štampanim kopijama. Ovo ne omogudava pravovremeno ažuriranje u centralizovanom sistemu plata. Pored navedenog, sistem plata ne dozvoljava stalno ažuriranje statusa civilnih službenika (zaposlen/penzionisan/suspendovan). Na ovo pitanje treba odgovoriti automatizacijom ličnih dosijea i nadogradnje sistema plata:

- Automatizovani sistem upravljanja LJR treba obuhvatiti registraciju službenika sa ugovorima o radu ili uslugama;

- IT sistemi LJR i plata se trebaju proveriti u odnosu na usaglašenost sa zakonskim odredbama i obračunima svih isplata i naknada za službenike.

Projekti kapitalnih ulaganja

Planiranje kapitalnih troškova iziskuje poboljšanje i razlikovanje između kapitalnih troškova i troškova održavanja i njihovo odgovarajude planiranje u PIP i BDMS. Za vedinu KAPULA koja pripadaju jednom projektu umesto da njima upravlja jedno odeljenje je podeljeno između nekoliko jedinica. Takva praksa ne dozvoljava odgovorno upravljanje i kontrolu nad planiranjem i sprovođenjem kapitalnih ulaganja.

Glavno pitanje sa projektima kapitalnih ulaganja je da se sada finansiraju preko godišnjih prihoda kosovskog budžeta. Dugoročno, Vlada Kosova treba da izgradi kapacitete za kapitalna ulaganja iz dugoročnih zajmova i uslovnih grantova međunarodnih banaka, finansijskih institucija i donatora.

Subvencije/grantovi

Postoji relativno adekvatna regulativa o finansiranju javnih usluga grantovima i subvencijama, kao što su obrazovanje i zdravstvena nega. I dalje postoje problemi sa statističkim i drugim informacijama neophodnim za obrazloženje grantova. Postojedi kriteriji i faktori se trebaju proveriti u vezi relevantnosti. Dodatno, svi sektori koji izdvajaju grantove i subvencije trebaju da uspostave i ažuriraju svoja pravila i osiguraju se da su automatizovane u BDMS-u, KISUF-u i drugim sistemima.

Računovodstvo

ZUJFO propisuje računovodstvo zasnovano na gotovini u saglasnosti sa MSRJS. Pošto su Ministarstvo i Trezor bili veoma usredsređeni na kontrolu nad tokovima gotovine, računovodstvene informacije o nenovčanim transakcijama i njihovo odražavanje u finansijskim izveštajima je ostavljeno po strani. Vedina pitanja i mera koje treba preduzeti u kratkom roku su predstavljene u poglavlju Trezora iznad. Sve su uzete u obzir kao prioritetna pitanja pošto je računovodstvo oblast visoke koncentracije važnih finansijskih kontrola.

Trezor je sada nadležan za obe – pripremu metodologije finansijskog izveštavanja i konsolidaciju finansijskih izveštaja. Ovaj aranžman ne dozvoljava odgovarajudu podelu dužnosti i predstavlja rizik za kvalitet usaglašenosti uputstava za finansijsko izveštavanje i drugih računovodstvenih metodologija sa MSRJS i za kontrolu nad celokupnosti finansijskih izveštaja koje pripremaju budžetske organizacije. Priprema računovodstvene metodologije, kao suštinski deo finansijske kontrole treba biti dodeljena odvojenoj jedinici, a po mogudnosti COH (CJH) i uređena u ZUJFO .

Izveštavanje i nadgledanje

Izveštavanje budžetskih organizacija zahteva dalje uređenje u odnosu na objavljivanje izveštaja o obema – ispunjenu ciljeva, učinka aktivnosti i upravljanja javnim resursima – finansijskog


17

izveštavanja. U ovom trenutku samo nekoliko budžetskih organizacija, vedinom opštine objavljuju ovakve izveštaje a i to nije redovno. Ovo pitanje treba biti uređeno u kratkom roku uz detaljna uputstva, obrasce i mogudu automatizaciju i vezu sa OST, budžetskim planiranjem.

Opcija uvođenja izveštaja o finansijskim kontrolama GAS-a kao dela finansijskog izveštavanja treba biti razmotrena kao deo nameravane implementacije upravne odgovornosti.

Odnosi između Vlade/lokalnih samouprava i javnih preduzeda

Kontrola nad javnim uslugama kao što su vodosnabdevanje, prerada vode, prikupljanje otpada,

prevoz itd, uz upravljanje javnim resursima i sredstvima, zahteva dalji razvoj pravnog okvira,

mehanizme i efektivno upravljanje i odgovornost za pružanje javnih usluga. Ovo je oblast za koju je

potreban složen pristup i promene u odnosima između vlasnika i postavljene uprave pošto su

navedene javne usluge u veoma lošem stanju.

Postoji zakonodavstvo i određena jedinica u okviru Ministarstva za privredni razvoj nadgleda učinak

JP-a na centralnom nivou. Problem sa aktivnostima nadgledanja je da nisu usredsređene na rizike i

ne obezbeđuju rano skretanje pažnje ili smanjenje rizika u slučaju opštih opasnosti kao što su

problemi sa likvidnošdu, vradanje dugova, prikupljanje prihoda, pravovremeno izvršenje programa

javnih ulaganja itd. treba razviti i sprovesti sveobuhvatnu metodologiju za nadgledanje fiskalnih

rizika JP-a na centralnom i lokalnom nivou.

Nadgledanje FUK-a (samoocenjivanje i unutrašnja revizija)

Nadgledanje sistema finansijskog upravljanja i kontrola se vrši u cilju ocene adekvatnosti i

obezbeđivanja pravovremenog ažuriranja uzimajudi u obzir identifikovane slabosti i/ili oblasti za

poboljšanje.

U ovom trenutku se nadgledanje vrši na osnovu upitnika za samoocenjivanje koje je CJH/FUK

sastavila i rezimirala u godišnjem izveštaju. CJH/FUK je u postupku sticanja iskustva i veština u

prilagođavanju upitnika sa stvarnim rizicima i kritičnim oblastima za budžetske organizacije kako bi

se nadležni sistemi za određenu oblast kontrola poboljšali na nacionalnom nivou ili kako bi se

obezbedile pojedinačna uputstva za budžetske organizacije u rešavanju posebnih slučajeva.

Praksa drugih zemalja pokazuje da je drugo korisno sredstvo za jačanje FUK-a i pomod budžetskim

organizacijama nadgledanje na licu mesta koje vrši CJH/FUK. Ministarstvo finansija treba uzeti u

obzir uvođenje ovog sredstva kako bi se pomoglo budžetskim organizacijama u sprovođenju FUK-a,

koristedi priručnik za FUK, unapređujudi njihove kapacitete u upravljanju rizicima itd.

4.1.6 Upravna odgovornost

Upravna odgovornost može s uspehom biti uvedene samo kada su organizacije i akteri u javnom

sektoru dovoljno zreli, kada su opremljeni adekvatnim sredstvima i pouzdanim sistemima upravljanja

informacijama. Mnogi od ovih uslova su u razvojnoj etapi, posebno sistemi upravljanja

informacijama. Kao što je navedeno iznad, upravna odgovornost prenos dužnosti treba rešiti

izmenom i dopunom ZUJFO. Dodatno, nove zakonske odredbe bi se trebale jasno reflektovati u

sistemu SUI.

Kako bi se reflektovala situacija i potencijal upravnika javnog sektora, na Kosovu postoje dve

razvojne etape predložene za upravnu odgovornost. Prva etapa je odgovornost za inpute i resurse,

kao što je opisano iznad, uključujudi proveru kontrola i obavezno izveštavanje. Ova vrsta

računovodstva se treba uvesti tokom perioda 2015 – 2016.


18

Druga etapa je odgovornost za autpute i rezultate koje treba uvesti kao deo budžetiranja programa

sa indikatorima učinka, razvoj informativnih sistema koji obrađuju i registruju podatke o autputima.

Upravnici bi trebali biti u stanju da izvrše analizu ispunjenja ciljeva i izvestiti o rezultatima. Ova etapa

može početi samo kada se uspostave odgovarajudi strateški planovi, programi, budžeti, upravljanje

troškovima i informativni sistemi. Ovo treba predvideti za period posle 2016.

4.2. Unutrašnja revizija

4.2.1. Regulativni okvir Regulativni okvir za unutrašnju reviziju obuhvata ZUJFO i Zakon o unutrašnjoj reviziji. Kriteriji za uspostavljanje funkcije unutrašnje revizije, licenciranje unutrašnjih revizora, funkcionisanje komisija za reviziju su propisani u nekoliko administrativnih uputstava. Zakonske odredbe kojima se uređuje funkcija unutrašnje revizije su zastarele i ne odražavaju u potpunosti uslove ISSPIA. Trebaju se ažurirati u izmenjenom i dopunjenom ZUR i povezanim administrativnim uputstvima. Izmene trebaju da obuhvate slededa pitanja:

- efikasno i efektivno korišdenje izvora revizije,

- poboljšanje kvaliteta zadataka unutrašnje revizije,

- licenciranje i sertifikaciju UR uz održivo rešenje za održavanje međunarodno priznate

sertifikacije CIPFA,

- osiguranje kvaliteta rada unutrašnje revizije.

4.2.2 Organizaciona racionalizacija funkcije UR Javni sektor na Kosovu je karakterizovan velikim podelama. Vedina budžetskih organizacija su male u smislu budžeta, operacija, osoblja i opsega javnih usluga. Skoro svaka od njih ima svojeg unutrašnjeg revizora ili svoju jedinicu za UR. Opšti utisak je da se usluge unutrašnje revizije ne koriste efikasno za poboljšanje operacija BO. Istovremeno, postoji veliki broj organizacija koje obavljaju složene procese sa velikim izlaganjem riziku i visokom potrošnjom kojima su potrebne vede jedinice UR. Treba odgovoriti na ova pitanja kako bi se iskoristila unutrašnja revizija povedanjem prosečne veličine jedinica i pružanjem zajedničkih usluga UR za neke manje, nezavisne budžetske organizacije. Odgovaranjem na ovo pitanje de se rešiti i stvar pozicioniranja jedinica unutrašnje revizije i koeficijenata plata. Uloga i neophodnost postojanja komisija za reviziju se takođe treba uzeti u obzir.

4.2.3 Osiguranje kvaliteta rada UR Došlo je do značajne akumulacije znanja i veština za reviziju, posebno usled veoma zahtevnih obuka za sertifikaciju CIPFA. Postoje metodološka uputstva i nekoliko godina radnog iskustva za unutrašnje revizore. Ipak, na nivou primene znanja u pojedinačnim zadacima revizije, u strateškim i godišnjim planiranjima i ocenama rizika, kvalitet rada iziskuje dalja poboljšanja kako bi bio u saglasnosti sa međunarodnim standardima stručne prakse unutrašnjih revizora (ISPPIA). Analiza i razumevanje internih kontrolnih sistema nije na zadovoljavajudem nivou. Komunikacija između unutrašnjih revizora i upravnika u organizacijama se treba još više unaprediti. Unutrašnji


19

revizori trebaju delovati kao savetnici kako bi bili od pomodi upravi i kako bi se imalo koristi od funkcije unutrašnje revizije. Stoga, u slededim godinama treba izraditi i elaborisati sveobuhvatan program osiguranja kvaliteta. CJH UR treba biti proaktivnija u zahtevanju kvaliteta i pomaganju poboljšanja kvaliteta rada jedinica UR.

4.2.4 Neprekidan stručni razvoj za unutrašnje revizore NSR za unutrašnje revizore je obavezan deo struke. Obuku su do sada pružali projekti tehničke pomodi. Postoji nekoliko mogudnosti za pružanje kurseva za NSR, kao što su obuka na radnom mestu ili predavanje i učešde na stručnim događajima za međunarodne revizore na Kosovu, u regionu ili čak i globalno. CJH UR treba da sastavi plan za NSR, rukovodi implementacijom istog i preduzme korake za obezbeđivanje finansiranja iz kosovskog budžeta ili drugih izvora. U bududnosti treba razmisliti i o mogudnosti revizije sredstava EU ili drugih donatora, u okviru programa NSR.


20

5 Ciljevi

Cilj br. 1: Kontrole nad inputima i resursima su integrisane u sistem i postupke upravljanja javnim finansijama do 2017; Kako bi se odgovorilo na problem adekvatnosti i efikasnosti kontrola a uz rizik povrede pravila zbog mogudnosti diskrecionih odluka, prvi cilj Strategije za UKJF bi trebao biti integracija i automatizacija kontrola u procesima i sistemima preko kojih se pružaju javne usluge. Integracija kontrola treba biti potpomognuta izgradnjom institucija, uključujudi jačanje uloge COH, osnivanje saveta za UKJF od strane Ministra finansija i u čijem sastavu bi bili ključni akteri reforme UJF, kao što su: Kancelarija Premijera, COH, Budžet, Trezor, Porezi i Carina, Ministarstvo javne uprave, Ministarstvo administracije lokalne samouprave i predstavnici opština. COH bi trebala da rukovodi reformama i ima jake kapacitete i adekvatne sposobnosti za pomod svim budžetskim organizacijama u postupku modernizacije sistema unutrašnje kontrole. FUK reforma bi takođe trebala da ima podršku odgovarajude pravne osnove – izmena odredbi koje se odnose na FUK u ZUJFO. Stvarna integracija kontrola treba biti uzeta u obzir kako je propisana u modelu COSO. Kontrole su adekvatne ukoliko su dizajnirane da umanje rizik nepostizanja ciljeva određene aktivnosti, procesa ili programa organizacije. Kontrole su efikasne ukoliko uvek deluju kada trebaju da spreče opasnost ili skrenu pažnju o mogudoj pretnji, kvaru, učinku koji odstupa od očekivanog. Veliki rizik u javnom sektoru i procesima UJF-a je rizik ljudske greške ili namernog pogrešnog rada. Stoga, kontrole se smatraju najadekvatnijim i efikasnim kada su integralni deo automatizovanog sistema upravljanja informacijama. Potonje ne isključuje faktor rizika neefikasnog donošenja odluka i upravljanja. Smanjenje ovog rizika se cilja drugim ciljem. Cilj br. 2: Uspostavljena je upravna odgovornost za inpute i upravljanje resursima, verifikovana odgovarajudim izveštajima koje su sastavili upravnici javnih sredstava do 2017 – 2018; Upravnicima u javnom sektoru je povereno upravljanje javnim resursima (poreskih obveznika) sa ciljem pružanja javnih usluga prema dogovorenom standardu. Od njih se očekuje da uzmu u obzir pouzdano, ekonomsko, efikasno i efektivno upravljanje javnim resursima. Primarna svrha javne potrošnje ne treba biti pokrivanje troškova, kao što su plate, vozila itd, nego pladanje za pružanje javne usluge. Vezano sa time, upravnici u javnom sektoru trebaju da snose odgovornost i da izveštavaju da su dali sve od sebe kako bi se osigurali da se javna sredstva koriste ekskluzivno za pružanje javnih usluga i da se udeo opštih i administrativnih troškova održava na razumnom nivou.

1. Kontrole nad inputima i resursima su integrisane u sistem i postupke upravljanja javnim finansijama do 2017;

2. Uspostavljena je upravna odgovornost za inpute i upravljanje resursima, verifikovana odgovarajudim izveštajima koje su sastavili upravnici javnih sredstava do 2017 - 2018;

3. Upravljanje rizikom je uspostavljeno u svakoj organizaciji, što se potvrđuje strukturama za upravljanje rizikom i izveštajima do 2017;



21

Cilj uvođenja upravne odgovornosti za inpute i upravljanje javnim resursima odgovara na rizik potrošnje na održavanje skupe administracije i zastarelih struktura umesto potrošnje za javni rast i razvoj. Ovo je prva etapa sprovođenja odgovornosti. Druga etapa se treba odnositi na izveštavanje o autputima i rezultatima. Cilj br. 3: Upravljanje rizikom je uspostavljeno u svakoj organizaciji do 2017. Rizik u upravljanju budžetskom organizacijom i upravljanju javnim sredstvima proizilazi iz različitih izvora – nepredvidiv ambijent, uključujudi ekonomiju, političke faktore, nedostatak iskustva i kapaciteta upravnika i zaposlenih, suprotni interesi aktera. Stoga, svaki šef organizacije treba imati uspostavljenu strukturu, plan i mere kao što je ocena rizika i umanjenje rizika. Upravljanje rizikom je veoma blisko povezano i može se smatrati suštinskim delom upravne odgovornosti. Nedostatak upravljanja rizikom, posebno u složenijim organizacijama, može prouzrokovati neuspeh u ispunjenju vladinih programa, pogoršavanju javnih usluga i u nekim težim slučajevima (poplave, epidemijske situacije) može biti pretnja i po ljudske živote i bezbednost. Cilj br. 4: Funkcija unutrašnje revizije dodaje vrednost odgovornom upravljanju obezbeđujudi osiguranja usredsređena na rizike i savetodavne usluge, što se potvrđuje indikatorima ekonomije, efikasnosti i efektivnosti do 2019. Funkcija unutrašnje revizije je zrela i efikasna koliko i organizacija i uprava kojoj služi. Stoga, ispunjenje ovog cilja u potpunosti zavisi od nivoa odgovornosti, sposobnosti i kapaciteta uprave pošto su oni klijent unutrašnje revizije. Unutrašnji revizori trebaju da pomognu upravi u ispunjenju organizacionih ciljeva, sprovođenju programa i pružanju javnih usluga. Ovaj cilj je za dve ciljne grupe – upravnike i unutrašnje revizore. Uprava treba da koristi provere revizije za isplativa i efektivan rešenja za umanjenje rizika i integraciju kontrola u poslovne procese i sisteme. Uključenje unutrašnje revizije zaključuje ciklus poboljšanja upravljanja i kontrole javnih finansija. Slededa etapa je spoljno razmatranje od strane kancelarije generalnog revizora, što nije predmet ove Strategije.

Ministarstvo finansija Strategija za unutrašnju kontrolu javnih finansija 2015 – 2019.

22

6 Preporučene mere za razvoj finansijskog upravljanja i kontrole

Uspostavljanje robustnih i otpornih na rizike integrisanih kontrola nad javnim resursima zahteva nekoliko mera na nivou Vlade, Ministarstva finansija kao vlasnika sistema UJF i budžetskih organizacija.

6.1 Preporučeni pristup za sprovođenje reforme FUK-a: Na osnovu prakse naprednijih zemalja, faktori uspeha za FUK su slededi:

Jaka politička predanost za poštovanje načela dobrog upravljanja;

Čvrsto upravljanje COH;

Dobro regulisan ambijent;

Pouzdani sistemi upravljanja informacijama;

Sposobna i vešta uprava koja razume ciljeve organizacije, koja je u stanju da upravlja rizicima, da pruža javne usluge prema dogovorenom standardu i izveštava o onome šta je postignuto;

Kompetentna CJH FUK koja je u stanju da pomaže budžetskim organizacijama sa jakim mandatom za promovisanje sprovođenja FUK-a;

Unutrašnja i spoljna revizija sposobna da pruži osiguranja o adekvatnosti i efikasnosti kontrolnih sistema.

Tokom perioda sprovođenja Strategije UKJF-a de postojati nekoliko međusobno povezanih mera u svrhu ispunjenja ciljeva kako bi se osiguralo da su gorenavedeni faktori uspostavljeni. Kako bi se odgovorilo na faktore:

Treba podidi svest u skupštinskim odborima nadležnim za javne finansije, vladinih službenika i šefova organizacija o ulozi CJH i koristi od reformi FUK;

Koordinacija i saradnja treba postojati između CJH i drugih aktera reforme UJF kao što su odeljenja za budžet, Trezor, Ministarstvo administracije lokalne samouprave i drugi, uz poseban naglasak na integraciju kontrola;

Mandat i kapacitet CJH FUK i predavača – agenata promene FUK-a trebaju dalje biti ojačane, ne samo sa profesionalnog stanovišta nego i o koordinaciji i upravljanju projektima;

Postepena primena FUK-a po pilot osnovi sa predanim šefovima organizacija;

Unutrašnji i spoljni revizori obučeni o zahtevima FUK-a, kako bi se podržale reforme.

6.2. Aktivnosti povezane sa ciljem br. 1 Prva etapa 2015 – 2016:

1. Institucionalno uspostavljanje FUK-a: uspostavljeno zakonom o savetu UKJF-a, kako bi se diskutovalo o pitanjima UKJF-a i savetovao ministar o merama za sprovođenje pravnog okvira i poboljšanja sistema unutrašnjih kontrola.


23

2. Jačanje uloge i kapaciteta COH (CJH/FUK), dodeljivanje odgovarajudih nadležnosti i odgovornosti za kontrolu nad inputima i resursima šefovima BO, glavnim finansijskim službenicima, šefovima odeljenja nadležnih za programe i projekte.

3. Izmena i dopuna ZUJFO – koja pokriva obuhvatanje strateškog planiranja u budžetski ciklus, budžetiranje programa, podelu dužnosti, kazne za neregularnosti, uključujudi odgovarajude sekundarne propise za FUK.

4. Uvođenje modifikovanog računovodstva prirasta i izveštavanja (obaveze, dugovanja, upravljanje imovinom) uz obavezu za BO da pripreme i dostave finansijske izveštaje. Ažuriranje i sprovođenje relevantne računovodstvene metodologije.

5. Identifikacija i dizajn kontrola – priprema standardnih postupaka za delovanje, uključujudi opise procesa i grafikone sa identifikovanim kontrolama, kao što su: planiranje budžeta, izvršenje budžeta, izdvajanja, obaveze, javne nabavke, upravljanje prihodima i troškovima, upravljanje isplatama za imovinu i dugovanja.

Druga etapa 2016 – 2017:

1. Sprovođenje kontrola nad inputima, resursima, upravljanjem rizikom po pilot osnovi (5 BO) na

period koji je jednak ciklusu budžeta od 3 godine: (i) sklapanje sporazuma između CJH, Budžeta, Trezora i BO; (ii) izvršenje dogovorenih promena u pilot organizacijama, nadgledanje rezultata od strane CJH FUK.

2. Integracija kontrola u automatizovani sistem finansijskih informacija i integracija sistema od budžetiranja do revizije (BDMS/PIP/ KISUF), podrška za ključne aktere u pripremi odgovarajudih UP-as/uputstava za sisteme IT. Neophodna je bliska saradnja sa svim ključnim akterima MF i drugim organizacijama koje rade sa automatizovanim informativnim sistemima.

Indikatori: Izmenjeni pravni propisi, UP-i, Uputstva, Standardne procedure za delovanje, FMIS nadgrađen i integrisan.

6.3. Aktivnosti povezane sa ciljem br. 2 Prva etapa 2015 – 2017. za koju je specifični cilj „uvođenje upravne odgovornosti za inpute“

1. Izmena i dopuna ZUJFO/uredbi o: - uključivanju uslova da šef BO treba da potpiše finansijske izjave; - uvođenju izveštaja o unutrašnjim kontrolama koji potpisuju GAS i šef BO kao deo

finansijskog izveštavanja; - uvođenje sankcija za nadležne osobe za greške u izveštavanju i nepoštovanje uredbi za

potrošnju budžetskih resursa; - uvođenje uslova za profesionalne kvalifikacije GFS-a.

2. Podizanje svesti upravnika, a posebno viših poslovođa, o potrebama poboljšanog i proširenog informativnog sistema je od suštinske važnosti.


24

3. Obuka i razvoj kapaciteta finansijskih službenika kao ključnih odgovornih osoba za pomod

upravnicima u snabdevanju upravnika sa relevantnim finansijskim informacijama i analizama. Uloga GFS-a de biti od suštinske važnosti i njihove veštine treba povedati kako bi im se omogudilo da daju neophodnu finansijsku ekspertizu kako bi savetovali upravnike o opsegu i tumačenju finansijskih i operativnih informacija potrebnih za olakšavanje efikasnog i efektivnog

ispunjenja ciljeva od strane upravnika. Druga etapa 2017 – 2018. za koju je specifični cilj „uvođenje upravne odgovornosti za autpute i rezultate“

1. Usavršavanje zakonodavstva kako bi upravnici programa bili nadležni i odgovorni za pružanje usluga i da se ciljevi ispunjavaju u saglasnosti sa načelima EEE i u saglasnosti sa planovima i programima. - Šefovi organizacija zvanično ovlašduju šefove programa za obavljanje usluga u okviru

definisanog budžeta, definisanih ciljeva, autputa i rezultata istovremeno uspostavljajudi učestalost izveštavanja njemu o ispunjenju gorenavedenog.

2. Pomaganje upravnicima u identifikaciji posebnih informacija (finansijskih i operativnih)

potrebnih za obezbeđivanje da se ciljevi ispunjavaju u saglasnosti sa načelima ekonomičnosti, efikasnosti i efektivnosti i u saglasnosti sa planovima i programima.

3. Obuka i stimulansi za upravnike za preduzimanje odgovornosti za ispunjenje njihovih ciljeva. Primeri stimulansa obuhvataju vedu diskreciju za upravnike budžetskih organizacija nad organizacionim aranžmanima, vedu dostupnost budžetskih sredstava kada se poboljšana u učinku mogu prikazati, vedu fleksibilnost za premeštaj sredstava između budžetskih linija i manje detaljna kontrola Budžeta/Trezora nad detaljima o troškovima. Dodatno, linijskim upravnicima de morati da prođu kroz obuku za shvatanje i korišdenje finansijskih informacija.

4. Poboljšanje budžetiranja programa i izveštavanja sa indikatorima učinka (uspostavljanje veza između strateškog planiranja i budžetskih resursa). Upravnici trebaju biti svesni o opsegu njihovih odgovornosti i šta de trebati da izveste. Redovno izveštavanje je od suštinske važnosti za računovodstvo. Izveštaji trebaju da pokriju dostignuda, standarde učinka, nedostatke, korišdenje resursa i svako odstupanje od onoga što je u početku planirano.

5. CJH FUK de uspostaviti obuku za sve upravnike institucija za upražnjavanje upravne odgovornosti za autpute/rezultate koristedi iskustvo pilot BO.

6. Proširenje funkcionalnosti KISUF-a kako bi se obezbedile i obradile dodatne finansijske informacije (upravno računovodstvo i određivanje troškova) kako bi se došlo do informacija za upravno izveštavanje o budžetiranju učinka i finansijskim analizama aktivnosti kako bi upravnici bili u mogudnosti da ocene efikasnost i efektivnost.

Indikatori: Usavršeno zakonodavstvo, sposobnosti GFS-a unapređene, odobrene organizacione strukture, broj obučenih upravnika, poboljšani obrasci izveštaja, poboljšan KISUF.


25

6.4. Aktivnosti povezane sa ciljem br. 3

1. Pregled pravnog okvira UJF za usaglašenost sa zahtevima upravljanja rizikom. Postupak upravljanja rizikom počinje u isto vreme kada se odrede ciljevi i neodvojivi su deo ciklusa budžeta. Obuhvata (i) uvođenje zakonskih odredbi za uspostavljanje registara rizika i izveštavanja o upravljanju rizikom (ii) usklađivanje priručnika FUK sa modelom COSO.

2. Sprovođenje upravljanja rizikom u liniji sa poboljšanjem unutrašnjih kontrola i integracija u KISUF.

3. Izgradnja kapaciteta i obuka za upravnike za uzimanje rizika u obzir tokom planiranja aranžmana

za postizanje ciljeva politika. Kapacitet uprave za identifikovanje, razumevanje i upravljanje rizikom de trebati unaprediti kako bi bili u stanju da donesu odgovarajude upravne odluke. CJH de organizovati posebnu obuku o upravljanju rizika kako bi se unapredio kapacitet uprave za identifikaciju, razumevanje, ocenu i upravljanje rizikom.

4. Proces upravljanja rizikom treba sprovesti u svim pilot BO do kraja 2019. CJH de pomodi

upravnicima u nadgledanju, smanjenju, izveštavanju i pradenju postavljenih mera za rizike tokom ciklusa budžeta.

Indikatori: Uprava priprema i odobrava registre o rizicima i izveštaje; prioritet upravljanja rizicima dostavljen MF-u; proces budžetiranja i nadgledanja je poboljšan u pilot BO.

6.5 Sredstva za nadgledanje Nadgledanje de obavljati CJH/FUK preko upitnika za samoocenjivanje o FUK i proverama na licu mesta. Izveštaji unutrašnjih i spoljašnjih revizora de biti korišdeni za navođenje napretka i problema u reformi FUK-a. Takođe de biti vršene i spoljne ad hoc ocene, kao što su: OJPF, godišnji SIGMA pregledi, Izveštaji EU o napretku Kosova.

6.6 Preporučene mere za unutrašnju reviziju

6.6.1 Preporučeni pristup za jačanje funkcije UR: Kako bi postojala profesionalna unutrašnja revizija u skladu sa ISPPIA treba uspostaviti sledede faktore:

- Uslove koji proizilaze iz ISPPIA treba navesti u zakonskim odredbama, uključujudi jedinice UR, čija veličina i službenici su u stanju da rade u skladu sa standardima i kroz upravu kvalifikovanih/sertifikovanih UR-a i internih i eksternih provera osiguranja kvaliteta;

- Program stručnog razvoja u smislu obuka i promocije u karijeri, koji nadgleda CJH IA i uz odgovarajude izdvajanje sredstava;

- Uslovi FUK-a za upravnike, koji bi ih učinili zainteresovanim za korišdenje usluga unutrašnje revizije.


26

Napredak sprovođenja FUK-a i profesionalizacija provera spoljne revizije de stimulisati potrebu za uslugama unutrašnje revizije, a posebno u njihovoj savetodavnoj ulozi i za bolji kvalitet zadataka unutrašnje revizije kako bi organizacije dobile manje kritika od spoljnih revizora.

6.6.2 Aktivnosti povezane sa ciljem br. 4

1. Ažuriranje zakonodavnog okvira kako bi se obezbedila usklađenost sa ISPPIA: - Izmena i dopuna zakonskih odredbi koje su sada obuhvadene u ZUR-u kako bi se odrazile

institucionalne promene u CJH/UR kao deo jedne CJH, ažuriranje kriterija za licenciranje unutrašnjih revizora i uspostavljanje komisija za reviziju;

- Uključivanje profesije UR-a (pozicije radnih mesta i unutrašnji revizori) u klasifikaciju radnih mesta civilnih službenika uz odgovarajudi koeficijent plate;

- Ažuriranje priručnika za UR.

2. Program za profesionalni razvoj i unapređenje u karijeri: uredide Administrativno uputstvo CJH.

3. Osiguranje kvaliteta za usaglašenost sa ISPPIA:

- Programi za P/O i poboljšanje sastavlja svaka JUR, uključujudi interne ocene; - Posebne mere kojima se odgovara na opšta pitanja: obuku, individualno nadgledanje,

treniranje, mentorisanje itd. - Nadgledanje učinka JUR-a na osnovu godišnjih planova CJH IA.

6.6.3 Akcioni plan za UR Godina 2015 – 2016.

- Izmena i dopuna AU o pripremi novog AU za organizovanje i licenciranje UR-a, - Određivanje prioriteta za proveru osiguranja kvaliteta u saglasnosti sa ISSPIA, - Program NSR-a se bavi pitanjima održivosti CIPFA obuke, - Izmena i dopuna Zakona o UJFA, uključivanje odredbi o FUK, izmena i dopuna ZUR-a,

racionalizacija funkcije unutrašnje revizije smanjenjem broja individualnih jedinica za unutrašnju reviziju i proširenjem pokrivanja unutrašnje revizije,

- Uvođenje nacionalnog programa za sertifikaciju unutrašnje revizije, - Poboljšanje kvaliteta unutrašnje revizije uvođenjem šeme mentorisanja.

Godina 2017 – 2019.

- Ažuriranje priručnika za unutrašnju reviziju proširujudi opseg revizija – revizije učinka, revizija IT sistema, revizije na osnovu sistema,

- Uključivanje oblasti visokog rizika koje proizilaze iz registra rizika u godišnje planove revizije, - Povedanje saradnje JUR-a sa linijskim upravnicima u izboru oblasti od visokog rizika za reviziju i

davanje značajnih saveta i preporuka, - Stvaranje kapaciteta revizije za reviziju projekata koja finansira/sufinansira EU, - Nadgledanje odabranih JUR-a.

Indikatori: Izmenjeno i dopunjeno zakonodavstvo, izveštaji KGR-a o poboljšanoj pouzdanosti rada unutrašnje revizije, restrukturisane JUR, broj unutrašnjih revizora sa nacionalnim certifikatima.


27

6.7 Analiza isplativosti opšteg plana operacija

Vrsta aktivnosti Resursi/troškovi Koristi Valorizacija troškova/koristi

Razvoj/poboljšanje pravnog okvira, procedura, internih pravila i dr.

Input rada stručnjaka. Eventualni TP donatora.

Poboljšanje u kontrolnom ambijentu, definisanje kontrola spremnih za integraciju/automatizaciju. Uštede u budžetu, vrednost za novac, eventualna pomod EU ili drugih donatora za budžet ako su deo uslovnog sporazuma.

Pozitivna – iznos pomodi u budžetu

Podizanje svesti, obuka, diskusije o FUK i UR

Troškovi događaja Input ljudskih resursa, eventualna TP

Razvijeni ljudski faktor – poboljšanje COH/FUK, upravljanje rizikom, kapacitet i sposobnosti UR

Budžet /Cena događaja TP i obuke je nadoknađena boljim upravljanjem, uključujudi umanjenje rizika.

Integracija kontrola vedinom kroz uspostavljanje automatizacije SUI

Cena dizajna SUI, nabavka, održavanje

Pravovremeno i pouzdano pružanje informacija za upravljanje i umanjenje rizika, kontrole rizika umanjuju vedinu rizika u UJF i FMIS, obogadivanje posla – rad zasnovan na tehnologijama

Sprovođenje SIT dovodi do promena u organizaciji rada, manuelni rad preuzimaju SIT i PC, zastareli poslovi, obrada, manuelne operacije se mogu preobratiti u poslove u kojima je prisustvo ljudi nezamenjivo – nastavnici, socijalni radnici itd. ušteda od poslova i boljeg upravljanja dovodi do ulaganja u IT.

Racionalizacija i poboljšani kvalitet funkcije unutrašnje revizije

Nema dodatnih troškova

Bolje pokrivanje rizičnih postupaka i potrošnje, adekvatne preporuke za sprečavanje rizika, manji potencijal za zloupotrebu i loše upravljanje javnim sredstvima.

Ukoliko je UR usredsređena na oblasti visokog rizika i daje relevantne preporuke, ona postoji značajan potencijal za uštedu ili dobijanje više (robe, usluga) za manje novca.


28

6.8 Plan za smanjenje rizika

Cilj Rizici Verovatnoda/Uticaj

Mere za smanjenje Nadležna jedinica/osoba

Kontrole nad inputima i resursima su integrisane u sistem i postupke upravljanja javnim finansijama do 2017;

Nedostatak političke podrške za integraciju kontrola pošto ovo podrazumeva jaku finansijsku disciplinu; nedostatak sredstava za IT – SUI

S/V

S/V

Uslovi u Sporazumu o stabilizaciji sa EU, podrška u budžetu za sprovođenje Finansiranje donatora za nadogradnju nekih SUI

MF, COH

Uspostavljena je upravna odgovornost za inpute i upravljanje resursima, verifikovana odgovarajudim izveštajima koje su sastavili upravnici javnih sredstava do 2017 – 2018;

Nedovoljni kapaciteti za UJF/upravljanje rizikom; Nedostatak kontrola MF/Trezora za izveštavanje

S/S

S/S

Uslovi u Sporazumu o stabilizaciji sa EU, podrška u budžetu za sprovođenje

MF, COH, Trezor

Upravljanje rizikom je uspostavljeno u svakoj organizaciji, što se potvrđuje strukturama za upravljanje rizikom i izveštajima do 2016.

Isto kao iznad Isto kao iznad Isto kao iznad Isto kao iznad

Funkcija unutrašnje revizije dodaje vrednost odgovornom upravljanju obezbeđujudi osiguranja usredsređena na rizike i savetodavne usluge, što se potvrđuje indikatorima ekonomije, efikasnosti i efektivnosti do 2019.

Nedostatak kapaciteta nekih šefova JUR za sprovođenje procedura za obezbeđivanje kvaliteta

S/S Procedure JUR za ocenu kvaliteta

Direktori JUR i COH


29

7 Akteri nadležni za sprovođenje Strategije za UKJF

Vlada Kosova de biti nadležna za sprovođenje strategije. Ministarstvo finansija de biti nadležno za izvršenje akcionog plana i upravljade reformama. Na operacionom nivou, COH de biti nadležna za upravljanje i koordinaciju mera. COH de poslužiti kao sekretarijat saveta za UKJF a direktor COH de biti član saveta za UKJF. Odeljenja MF-a, a posebno Budžet, Trezor, IT de biti nadležni za preduzimanje mera obezbeđivanje resursa za integraciju kontrola. Mere koje proizilaze iz ove strategije de biti obavezujude za sve budžetske organizacije na Kosovu.


30

8 Akcioni plan

Ciljevi Aktivnosti Indikatori učinka Vremenski rok Rukovodede

institucije/Pomodne institucije

Finansijski resursi

Finansijeri (NBK,

donatori)

1. Kontrole nad inputima i resursima su integrisane u sistem i postupke upravljanja javnim finansijama do 2017.

1.1. Izgradnja institucionalnih kapaciteta

1.1 Predstavljanje Strategije za UKJF – podizanje svesti o ulozi CJH među političarima, vladom i drugim akterima.

Konferencija za UKJF sa ministrima, skupštinskim odborom za budžet, donatorima, drugim akterima

Maj 2015. MF, CJH uz podršku Projekta za UKJF i u saradnji sa Kancelarijom EU i drugim donatorima

Postojedi Projekat za UKJF 10.000

EU

1.2 Izmene i dopune zakonodavnog okvira: Izmena i dopuna ZUJFO

Usvojeno zakonodavstvo

Decembar 2015.

MF, CJH, Odeljenje za budžet, Trezor, i drugi akteri

Neutralno u odnosu na budžet 50.000 Projekat UKJF

Potrebna podrška EU. Postojedi projekat bi mogao da moderira diskusije i da savete.

1.3 Osnivanje Saveta za UKJF Savet za UKJF je osnovan i funkcionalan sredinom 2016.

2016. Ministar finansija Neutralno u odnosu na budžet 10.000 Projekat UKJF

Potrebna podrška EU (EU, SB, GIZ). Postojedi projekat bi mogao da moderira diskusije i da savete.

1.4 Razvoj kapaciteta CJH/FUK za obuku, koordinaciju, komunikaciju i upravljanje projektima

Program obuke i pilot projektima upravlja osoblje CJH

2015. 2019. kroz saradnju sa pilot BO

CJH, MF Neutralno u odnosu na budžet 10.000 Projekat UKJF

TP potrebna za 2015-2019. (EU, SB, GIZ)


31



Finansijski resursi

Finansijeri (NBK,

donatori)

1.5 Uspostavljanje šeme obuka za FUK i definisanje pružaoca obuke za finansijske upravnike, operativne upravnike i unutrašnje revizore.

Akreditovan pružala obuke Registri održane obuke

2015. CJH i drugi ključni akteri – kao što su Odeljenje za budžet itd.

Potrebna TP i oprema za osnivanje centra

1.6 Zahtevi za finansiranje donatora za tehničku pomod za Strategiju za UKJF

Zahtev poslat EU i drugim donatorima

2015. i dalje CJH Neutralno u odnosu na budžet

TP Pomod postojedeg projekta za UKJF

1.2. Operacionalizacija kontrola nad inputima i resursima

1.7 Izmene postojedeg zakonodavnog okvira i jačanje novih pravila za FUK: - definišudi ulogu i podelu

dužnosti između GFS i CO; - Izmene pravila i uredbi

Trezora za jačanje ex-ante kontrola.

- modifikacija računovodstva prirasta

- jačanje IC u procesu PP kako bi se sprečila podela na manje lotove,

- izmene u postupku nadgledanja i indikatorima JP-a;

- izmena priručnika za FUK, - promene u drugim

uredbama.

Pravni propisi i uputstva su izmenjena ili su nova pravila na snazi,

ZUJFO 2015. Podzakonski akti do kraja 2016.

Ministar za finansije uz pomod CJH, Odeljenja za budžet, Trezora, MJU, PPA itd.


Potrebna TP (EU, SB, GIZ)

1.8. Identifikacija i dizajniranje unutrašnjih kontrola: opisi procesa i grafikoni (planiranje budžeta, izvršenje budžeta, javne nabavke, upravljanje imovinom).

Opisi procesa i grafikoni Decembar 2016.

Vlasnici procesa (Budžet, Trezor itd)

Neutralno u odnosu na budžet

Potrebna TP


32



Finansijski resursi

Finansijeri (NBK,

donatori)

1.9 Poboljšanje, dizajniranje i integracija IT aplikacija (softvera) za obezbeđivanje adekvatne kontrole za UJF

Sistemi finansijskog upravljanja su integrisani

U etapama u zavisnosti od resursa 2015 – 19.

Trezor, Odeljenje za budžet, PPA, MER za JP-e itd. Ugovoreno preduzede za IT a koje nadgleda CJH


400,000

Godišnje održavanje

SB i EU mogu obezbediti finansijsku podršku Trezor-

1.10 Pilot implementacija kontrola nad inputima i resursima - 5 BO, trajanje 3 godine

Izveštaji o pilot sprovođenju 5 BO (glavni korisnici budžeta, institucije centralnog nivoa i 3 opštine)

2016 – 19. Šefovi pilot organizacija, CJH, Budžet, Trezor, uz pomod TA


Potrebna TP.

2. Uspostavljena je upravna odgovornost za inpute i upravljanje resursima, verifikovana odgovarajudim izveštajima koje su sastavili upravnici javnih sredstava do 2017 – 2018.

Prva etapa 2015-2016 Specifični cilj „uvođenje upravne odgovornosti za inpute“

2.1 (Vidi 1.2 i 1.7 iznad) Izmena i dopuna ZUJFO/uredbi o: - uključujudi uslov za ministre,

gradonačelnike, direktore izvršnih agencija (šefova BO) za potpisivanje finansijskih izveštaja;

- uvođenje izjave o unutrašnjoj kontroli koju potpisuju GAS i šef BO kao deo finansijskog izveštavanja;

- uvođenje sankcija za nadležne osobe za greške u izveštavanju i nepoštovanje uredbi za potrošnju budžetskih resursa.

ZUJFO izmenjen, Uredbe se sprovode

Decembar 2015. Decembar 2016.

Ministar finansija uz pomod CJH.


Vidi 1.2 i 1.7 iznad


33



Finansijski resursi

Finansijeri (NBK,

donatori)

Druga etapa 2017-2019. specifični cilj „uvođenje upravne odgovornosti za autpute i rezultate“

2.2. Izgradnja kapaciteta upravnika o upravnoj odgovornosti.

Informacije objavljene na internet stranici UKJF. Broj seminara

2015. Osoblje CJH i predavači


TP

2.3. Obuka za GFS u aranžmanima FUK-a, upravljanju troškovima, finansijskom računovodstvu i izveštavanju.

Broj obučenih i sertifikovanih GFS-a

2016. i dalje Osoblje CJH i predavači

Troškove za 2016 – 2017. de pokriti TP a od 2018. nadalje

Potrebna TP EU, SB, GIZ

2.4 Usavršavanje zakonodavstva kako bi upravnici programa bili nadležni i odgovorni za pružanje usluga i da se ciljevi ispunjavaju u saglasnosti sa načelima EEE. - Šefovi organizacija zvanično ovlašduju šefove programa za obavljanje usluga u okviru definisanog budžeta, definisanih ciljeva, autputa i rezultata. Definisanje sadržaja i učestalosti izveštavanja o rezultatima.

Odredbe o odgovornosti u ZUJFO, Budžetski raspis i druga pravila.

2017. Ministar finansija uz pomod CJH, Odeljenje za budžet, Trezor



2.5 Pomaganje upravnicima u identifikaciji finansijskih i operativnih informacija za obezbeđivanje da pružanje usluga ispunjava ciljeve.

Broj programa sa resursima povezanim za pružanje usluga u pilot BO,

2017. CJH, šefovi pilot BO uz pomod Projekta TP.


Potrebna TP


34



Finansijski resursi

Finansijeri (NBK,

donatori)

2.6 Poboljšanje budžetiranja programa i izveštavanja sa indikatorima učinka (uspostavljanje veza između strateškog planiranja i budžetskih resursa). Upravnici trebaju biti svesni o opsegu njihovih odgovornosti i šta de trebati da izveste. Redovno izveštavanje je od suštinske važnosti za računovodstvo. Izveštaje o dostignudima, standardima učinka, nedostacima, korišdenju resursa i odstupanjima.

1. Pravila i procedure za budžetiranje programa se sprovode od strane MF-a; 2. Izveštaji o učinku izvršenja budžeta od pilot BO.

2018. Odeljenje za budžet u saradnji sa CJH, Trezorom i upravnicima programa u pilot BO.


Potrebna TP

2.7 Obuka za sve upravnike institucija za upražnjavanje upravne odgovornosti za autpute/rezultate koristedi iskustvo pilot BO

Broj obučenih upravnika 2017-2019. i dalje

CJH i predavači i GFS i upravnici pilot BO.

3. Upravljanje rizikom je uspostavljeno u svakoj organizaciji do 2017.

3.1. Pregled pravnog okvira u vezi sa upravljanje rizikom. - odredbe za uspostavljanje

registara rizika i uzimanje u obzir rizike u OST i procesu pripreme budžeta.

- usklađivanje priručnika FUK sa modelom COSO.

1. Pilot BO imaju registre za upravljanje rizikom; 2. Proces upravljanja rizikom prati OST i ciklus budžeta 3. Ažuriran priručnik za FUK

2015. za dopis budžetskog raspisa koji sadrži uslove za rizike. Septembar 2016. za pilot BO uz pomod CJH. 2018. od BO

CJH u saradnji sa Odeljenjem za budžet, višim upravnicima pilot BO.


Potrebna TP


35



Finansijski resursi

Finansijeri (NBK,

donatori)

3.2 Identifikacija rizika i proces ocene u saglasnosti sa poboljšanjem unutrašnjih kontrola i integracija u sistem upravljanja finansijskim informacijama u javni sektor.

Dokument rizika priprema MF pre integracije i nadogradnje na postojedi IT SIU.

2015 – 2016. MF, CJH upravlja procesom, pomod drugih aktera – Odeljenje za budžet, Trezor, GFS-i i drugi upravnici glavnih BO


Projekat za UKJF za izabrane procese – budžet, trezor

3.3 Obuka za upravljanje obuke za identifikaciju, razumevanje i upravljanje rizikom.

Broj obuka i obučenih službenika za upravljanje rizikom

2016. i dalje CJH i predavači 10.000 Projekat UKJF


3.4 Mentorisanje šefova programa/odeljenja u BO u pripremi i usvajanju registara rizika koji su povezani sa ciljevima, indikatorima OST-a i strateškim planiranjem.

Registri rizika pripremljeni i usvojeni od strane šefa BO.

Prva polovina 2016. za pilot. Kraj 2018. za sve druge BO.

CJH i uprava BO uz pomod projekta TP


Potrebna TP Nov projekat

3.5 Pomod upravnicima u nadgledanju, smanjenju, izveštavanju i pradenju postavljenih mera za rizike tokom ciklusa budžeta.

Registri rizika. Prva polovina 2018.

CJH i uprava BO uz pomod projekta TP


Potrebna TP


4.1. Ažuriranje zakonodavnog okvira kako bi se obezbedila usklađenost sa ISPPIA

Izmenjen ZUR Nova AU za:

- Kriterije za UR - Licenciranje UR - Komisija za reviziju

2015 Kriteriji 2016. Licence 2016. Komisija za reviziju 2016.

CJH 20.000 Projekat UKJF Neutralno u odnosu na budžet

Potrebna TP


36



Finansijski resursi

Finansijeri (NBK,

donatori)

4.2. Poboljšanje profesije unutrašnje revizije u javnom sektoru - uspostavljanjem NSR-a

- uspostavljanjem održive

šeme obuke - definisanje pozicije

unutrašnje revizije na specijalnoj skali plata (nivo i koeficijent)

NSR program – za šemu obuke za unutrašnje revizore: - Nacionalna certifikacija; - Međunarodna

certifikacija Broj obučenih unutrašnjih revizora Pravne odredbe u relevantnim uredbama se sprovode

2015. osnivanje 2015-2018 2015-2018 2016

CJH CJH u saradnji sa pružaocem obuke CJH i MJU


4.3 Poboljšanje kvaliteta rada unutrašnje revizije

Preporuke za poboljšanje daje CJH na osnovu ocene kvaliteta aktivnosti koje su sproveli UR i nekoliko nadgledanih JUR-a

Metodologija za rad UR je poboljšana (ažuriran priručnik za UR)

Program za osiguranje kvaliteta su sastavile i sprovode JUR

Povedani broj revizije sistema i učinka i revizije IT

2015-2019.

2015 – 2017. 2015-2017.

2015-2019

CJH

CJH Šefovi JUR Šefovi JUR


20.000 za 2015. Projekat UKJF

4.4. Unutrašnja revizija ima punu podršku uprave

Uprava je uključena u pripremu strateških i godišnjih planova UR (dokaz komunikacije – zapisnici, e-maili, itd)

2015-2019

Šefovi BO uz pomod šefova Jedinica za UR



37



Finansijski resursi

Finansijeri (NBK,

donatori)

Broj planiranih i obavljenih unutrašnjih revizija je povedan u odnosu na prethodnu godinu Broj sprovedenih preporuka UR je povedan u odnosu na prethodnu godinu. Merljive koristi rada UR.

4.5 Stvaranje kapaciteta za reviziju sredstava EU

Obuka JUR-a iz BO za upravljanje sredstvima EU

2015-2019. CJH uz pomod TP projekata


Potrebna TP


38

Prilog 1: Lista dokumenata/referencije

1. Evropska komisija: Izveštaj o napretku za Kosovo 2013.

2. Evropska komisija: Izveštaj o napretku za Kosovo 2014.

3. Evropska komisija: Studija izvodljivosti Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropske

unije i Kosova, oktobar 2012.

4. Evropska komisija: Instrument za predpristupnu pomod (IPP II) dokument indikativne strategije

za Kosovo (2014-2020), avgust 2014.

5. Evropska komisija: Sažetak o sistemu javne unutrašnje kontrole u državama članicama EU, 2012.

i drugo izdanje 2014.

6. Vlada Republike Kosovo: Izjava o srednjoročnim prioritetnim politikama 2014-2016, april 2013.

7. Vlada Republike Kosovo: Akcioni plan za evropsko partnerstvo 2012, decembar 2011.

8. Vlada Republike Kosovo: Strategija za reformu javne uprave 2010-2013, septembar 2010.

9. Vlada Republike Kosovo: Dokument politika o sistemu unutrašnje kontrole javnih finansija na

Kosovu, april 2011.

10. Agencija protiv korupcije Republike Kosovo: Strategije protiv korupcije 2012-2016, novembar

2011.

11. Republika Kosovo: Odgovornost za javnu potrošnju i finansije na Kosovu (OJPF), Ocena

upravljanja javnim finansijama, oktobar 2013.

12. Kancelarija generalnog revizora Republike Kosovo: Godišnji izveštaj revizije za 2012.

13. Kancelarija generalnog revizora Republike Kosovo: Izveštaj revizije o programu javnih ulaganja

(PIP), Mart 2012.

14. SIGMA Kosovo (prema RSBUN 1244/99) Ocena, maj 2011.

15. SIGMA Kosovo (prema RSBUN 1244/99) Upravljanje javnim troškovima i ocena kontrola, mart

2012.

16. SIGMA Kosovo (prema RSBUN 1244/99) Ocena, april 2013.

17. Zakon br. 04/L-194 o izmenama i dopunama Zakona br. 03/L-048 upravljanju javnim finansijama

i odgovornostima izmenjen i dopunjen zakonima br. 03/L-221 i br. 04/L-116, jul 2013.

18. Zakon br. 03/L-048 upravljanju javnim finansijama i odgovornostima, mart 2008.

19. Zakon br. 03/L-128 o unutrašnjoj reviziji, septembar 2009.

20. Zakon br. 04/L-042 o javnim nabavkama u Republici Kosovo, avgust 2011.

Ministry of Finance Public Internal Financial Control Strategy 2015 - 2019

39

21. Zakon br. 04/L-111 o izmenama i dopunama Zakona br. 03/L-087 o javnim preduzedima, april

2012.

22. Zakon br. 03/L-087 o javnim preduzedima, jun 2008.

23. Administrativno uputstvo br. 1/2013/MF o određivanju oblika, sadržaja i postupka za

određivanje cena novih inicijativa politika, mart 2013.

24. Administrativno uputstvo br. 01/2012 podnošenje planiranja nabavki i dodatnih informacija,

decembar 2012.

25. Administrativno uputstvo br. 22/2009 o određivanju kriterija i postupaka za privremeno

licenciranje unutrašnjih revizora u javnom sektoru, decembar 2009.

26. Administrativno uputstvo br. 05/2012/MF o postupku za izdavanje profesionalne licence za

unutrašnje revizore u javnom sektoru, januar 2013.

27. Administrativno uputstvo br. 11/2010 o osnivanju i funkcionisanju Komisije za reviziju u

subjektima javnog sektora

28. Administrativno uputstvo br. 23/2009 o osnivanju i operaciji jedinica unutrašnje revizije u

javnom sektoru, decembar 2009.

29. Finansijsko pravilo br. 01/2013/MF – potrošnja javnih sredstava, maj 2013.

30. Finansijsko pravilo br. 02/2013/MF- o izveštavanju o dugovanjima budžetskih organizacija, maj

2013.

31. Pravilo MF – br. 02/2013 o upravljanju nefinansijske imovine u budžetskim organizacijama,

novembar 2013.

32. Pravilo MF – br. 03/2013 o godišnjim finansijskim izveštajima budžetskih organizacija, decembar

2013.

33. Finansijsko pravilo Trezora 01/2010 – finansijsko upravljanje i kontrola, jul 2010.


40

Prilog 2: Uporedna analiza zakonodavnog okvira za UKJF u drugim zemljama

Zakonske odredbe za UKJF

Zemlja Naslov zakona

1. Odredbe za UKJF su uređene posebno u odnosu na organski zakon o budžetu

Albanija Zakon o finansijskom upravljanju i kontroli

Zakon o unutrašnjoj reviziji u javnom sektoru

BIH

Zakon o finansijskom upravljanju i kontroli (u postupku usvajanja u parlamentu od septembra 2014)

Zakon o unutrašnjoj reviziji

Bugarska Zakon o finansijskom upravljanju i kontroli

Zakon o unutrašnjoj reviziji u javnom sektoru

Češka Republika Zakon o finansijskoj kontroli

Hrvatska Zakon o sistemu finansijskih kontrola u javnom sektoru

Litvanija Zakon o internim kontrolama i internoj reviziji

Makedonija Zakon o unutrašnjem sistemu finansijskih kontrola

Crna Gora Zakon o unutrašnjem sistemu finansijskih kontrola

Slovačka Zakon o finansijskoj kontroli

2. Odredbe o FUK-u su obuhvadene u organskom zakonu o budžetu/zakonu o javnim finansijama, odredbe o UR su uređene posebno

BIH Državni nivo

Zakon o finansiranju (obuhvata odredbe o FUK)


Kipar Zakon o upravljanju prihodima i troškovima i o računovodstvenom sistemu (obuhvata odredbe o FUK)


Estonija Zakon o državnom budžetu (obuhvata odredbe o FUK)

Zakon o vladi (obuhvata odredbe o FUK)

Letonija Zakon o budžetu i finansijskom upravljanju (obuhvata odredbe o FUK)


Rumunija Zakon o javnim finansijama (obuhvata odredbe o FUK)

Zakon o javnoj unutrašnjoj reviziji

3. Odredbe o UKJF su obuhvadene u organskom zakonu o budžetu/zakonu o javnim finansijama

Mađarska

Zakon o javnim finansijama

Poljska

Zakon o javnim finansijama

Srbija

Zakon o budžetskom sistemu

Slovenija Zakon o javnim finansijama Izvor: Izveštaji ocene SIGMA za zemlje kandidate i potencijalne kandidate i Sažetak Evropske komisije o sistemu unutrašnje finansijske kontrole u državama članicama EU 2012. i drugo izdanje 2014.

strategija za unutrašnju kontrolu javnih financija 2015-2019 01/01

Documents