tajna istorija jezuita, edmond paris

8/2/2019 Tajna istorija Jezuita, Edmond Paris

1/244

TAJNA ISTORIJA JEZUITA


2/244

Naslov originala: Hiden Secrets of Jesuits, by Edmond Paris

Copyright za Srbiju: Metaphysica

Prvo izdanje: 2010.Izdava: Metaphysica, BeogradPrevod: Milo apin, Neboja VujasinoviTehniko ureenje: MetaphysicaTira: 1000tampa: Topalovi, ValjevoDistribucija: Metaphysica, Beograd, tel. 011/292-0062


3/244

Edmond Paris

Tajnaistorijajezuita

Metaphysica


4/244

4


5/244

5

SADRAJ

Uvod izdavaa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

Uvod Dr Alberta Rivere . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

I DEO: Osnivanje reda jezuita . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 211. Ignacije Lojola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 232. Duhovne vebe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 283. Osnivanje drutva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 324. Duh Reda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34

II DEO: Jezuiti u Evropi tokom 16. i 17. veka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 415. Italija, Portugalija, panija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43

6. Nemaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 467. vajcarska . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 518. Poljska i Rusija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 539. vedska i Engleska . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5510. Francuska . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58

III DEO: Inostrane misije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6311. Indija, Japan, Kina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6512. Severna i Juna Amerika: jezuitska drava Paragvaj . . . . . . . . . . . 71

IV DEO: Jezuiti u evropskom drutvu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75

13. Uenja jezuita . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7714. Moral jezuita . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8215. Sumrak Drutva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8616. Preporod Isusovog Drutva tokom 19. veka . . . . . . . . . . . . . . . . . 9217. Drugo Carstvo i Zakon iz Faloksa - rat 1870. . . . . . . . . . . . . . . . . . 9518. Jezuiti u Rimu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10219. Jezuiti u Francuskoj od 1870. do 1885. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10820. Jezuiti, general Bolanger i afera Drajfus . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11621. Predratne godine - 1900-1914. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133

V DEO: Pakleni krug . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13922. Prvi svetski rat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14123. Pripreme za Drugi svetski rat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14924. Nemako osvajanje i jezuiti Austrija - Poljska -

ehoslovaka - Jugoslavija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16725. Jezuitski pokret u Francuskoj pre i posle rata 1939-1945 . . . . . . 18426. Gestapo i jezuiti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19227. Logori smrti i antisemitski krstaki rat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20228. Jezuiti i Colleqium Russicum . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20829. Papa Jovan XXIII skida masku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 215

Zakljuak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 225


6/244

6


7/244

Uvod izdavaa

Ne postoji kvalifikovanija osoba koja bi nam predstavila knji-gu Edmonda Parisa "Tajna istorija jezuita" od Dr Alberta Rivere,biveg jezuitskog svetenika regrutovanog pod strogom zaklet-vom, koji je obuen u Vatikanu i koji je napisao kratku istoriju

jezuita pod nazivom "Vatikanske ubice".Informacije u ovoj knjizi su injenine i potpuno dokumen-tovane, tako da bi trebao da ih proita svaki ozbiljan ovek. Bogu Bibliji kae: "Izgibe moj narod jer je bez znanja" (Osija 4,6).

Uvod Dr Alberta RivereNajopasniji ljudi su oni koji su naizgled vrlo religiozni, naro-

ito kad su organizovani i kad su na uglednim poloajima. Oniimaju duboko potovanje ljudi koji nisu upoznati sa njihovombezbonikom trkom za moi, daleko od oiju javnosti.

Ovi religiozni ljudi, koji se pretvaraju da vole Boga, e pribeiubistvu, organizovati revolucije i ratove - ako je potrebno - da biostvarili svoje ciljeve. Oni su lukavi, inteligentni, povrno reli-giozni politiari koji ive u skrivenom svetu tajni, intriga i lanepobonosti. Ovaj obrazac, naveden u knjizi "Tajna istorija jezui-ta", u duhovnom kontekstu, se mogao videti kod knjievnika,fariseja i sadukeja iz vremena Isusa Hrista. Isti zli duh je uputiorimske careve da donesu deset smrtonosnih dekreta kako biproganjali ranu hriansku zajednicu.

"Rani crkveni oci" su zadrali dobar deo vavilonskog sistema,na koji su dodali iskrivljenu jevrejsku teologiju i grku filozofiju.

7


8/244

Oni su izopaili veinu nauke Isusa Hrista i apostola. Pripremilisu put rimskoj katolikoj maineriji koja je trebala da nastane.Mnogi od njih su pobono napadali, izvrtali, dodavali i oduzi-

mali tekstovima koje je Bog dao u Bibliji. Ovaj religiozni duhantihrista, koji je radio kroz njih, vien je opet kada je IgnacijeLojola (Ignatius de Loyola) osnovao jezuite, da potajno ostvaredva glavna cilja rimske katolike institucije: 1) univerzalnu poli-tiku mo, i 2) univerzalnu crkvu - ispunjavajui tako biblijskaproroanstva iz Otkrivenja 6, 13, 17 i 18. poglavlja.

U vremenu kad je Ignacije Lojola stupio na scenu, prote-stantska reformacija je ozbiljno uzdrmala rimski katoliki

sistem. On je doao do zakljuka da e njegova crkva jedinomoi da preivi, ako prisilno sprovede kanone i doktrine o sve-tovnoj moi pape i rimokatolike institucije, ne samo unitava-njem fizikog ivota ljudi pojedinano, kao to su to dominikan-ski svetenici radili putem Inkvizicije, nego i ubacivanjem i pro-diranjem u svaki sektor ivota. Protestantizam i druge religijemoraju biti pokorene i upotrebljene u korist papa. To je bio linipredlog Ignacija Lojole, izmeu ostalih, papi Pavlu III (Paul III).

Jezuiti su se odmah bacili na posao tajno se ubacujui u SVEprotestantske, a zatim i druge religiozne grupe ukljuujui nji-hove porodice, radna mesta, bolnice, kole, fakultete, itd. Dodanas su jezuiti skoro okonali tu misiju.

Biblija stavlja mo lokalne crkve u ruke lokalnog svetenika ivernika. Ali lukavi jezuiti su tokom godina uspeli da premeste tumo u ruke vrhovnog crkvenog taba i gurnu skoro sve prote-stantske i druge crkve u ruke Vatikana. Ovo je tano ono to jeIgnacije Lojola naumio da postigne: univerzalnu crkvu i krajdrugih religija.

Dok budete itali Tajnu istoriju jezuita videete da postojiparalela izmeu religijskih i politikih sektora. Autor, gospodinParis, otkriva prodiranje i ubacivanje jezuita u svetske vlade inacije sa ciljem upravljanja razvoja istorije kroz postavljanje dik-tatura, i slabljenjem drutvenih ureenja, kao to su SAD, to sepostie izazivanjem socijalnog, politikog, moralnog, vojnog,obrazovnog i religijskog bezvlaa.

8


9/244

ovek, Edmond Paris

U kontekstu proroanstava Knjige Otkrivenja, Edmond Parisje postao muenik za Isusa. Razotkrivanjem ovakve zavere, on jedoveo svoj ivot u opasnost zarad irenja istine o znacima pro-roanstava. Edmond Paris me nije poznavao, ali sam ja njegaupoznao, iako ne lino, kada sam sa ostalim regrutovanim jezui-tima pod strogom zakletvom, bio obaveten o imenima institu-cija i pojedinaca u Evropi koji su ugroavali ciljeve rimske kato-like institucije. Reeno nam je njegovo ime.

Radovi Edmonda Parisa:- Vatikan protiv Francuske (La Vatican Contre la France)- Genocid u satelitskoj Hrvatskoj (Genocide in the Satellite

Croatia)- Vatikan protiv Evrope (The Vatican Against Europe)

Radovi Edmonda Parisa o rimokatolicizmu su obavezalijezuite da: 1) unite njega, 2) unite njegovu reputaciju, ukljuujui njegovu porodicu, i 3) unite njegov rad. ak i sada oviodlini radovi Edmonda Parisa se falsifikuju, ali se molimo da ihBog sauva kada budu bili najpotrebniji za spas rimokatolikognaroda.

Va za spas rimokatolikog naroda,

Dr Alberto Riverabivi jezuitski svetenik

Ljubav prema istini je na jedini spas.an Gveheno (Jean Guehenno) sa Francuske Akademije

Zato odbacite la, i govorite istinu ...(Efescima 4, 25)

9


10/244

10


11/244

Pisac iz prolog veka, Adolf Mihel, se priseao da je Volterprocenio da je broj radova objavljenih tokom godina o jezuitimaoko est hiljada. Koji broj smo dostigli vek kasnije?, pitao je

Adolf Mihel, da bi odmah zakljuio: Nema veze. Dokle god jejezuita, bie potrebe za pisanjem knjiga protiv njih. Nema niegnovog to bi se reklo na njihov raun, ali nove generacije itala-ca pristiu svaki dan... Hoe li ovi itaoci pretraivati stare knji-ge?1

Gore pomenuti razlog bi bio dovoljan da opravda nae inte-resovanje za ovu esto spominjanu temu. U stvari, veina ranihknjiga koje su oivljavale istoriju jezuita ne moe se vie nai. Jose jedino u javnim bibliotekama mogu konsultovati, to ih stav-lja van domaaja za veinu italaca. U cilju saetog informisanjaire javnosti, pregled ovih dela se inio neophodnim.

Postoji i drugi razlog, podjednako dobar kao ovaj upravopomenuti. Istovremeno kako nove generacije italaca pristiu,dolaze i nove generacije jezuita. I ovi rade danas sa istim pod-

muklim i istrajnim metodama koje su esto u prolosti pokreta-le odbrambene reflekse nacija i vlada. Lojolini sinovi su danas -i mogli bi rei vie nego ikad vodee krilo rimske crkve.Podjednako, ako ne i bolje prerueni od starih, oni ostaju naj-eminentniji ultramontanci (zagovornici vrhovnog autoritetapape i njegove nepogreivosti), potajni, ali efikasni agenti Svetestolice irom sveta, kamuflirani ampioni njene politike, tajnavojska papstva.

11

Predgovor


12/244

Iz ovog razloga, tema o jezuitima nikad nee biti iscrpljena.Iako je literatura koja se bavi njima tako obilna, svaka epoha eimati dunost da doda nekoliko stranica, da obelei kontinuitet

ovog okultnog sistema zapoetog pre etiri veka u slavuGospodu, ali u stvari u slavu pape. Uprkos sveukupnom poma-ku ka rastuoj laicizaciji, uprkos neizbenom napretku racio-nalizma koji svaki dan pomalo smanjuje podruje dogme,rimska crkva nije mogla odustati od velike svrhe koja je bila njencilj od poetka: sabiranje svih naroda sveta pod svoje ezlo. Ovamonumentalna misija se mora nastaviti ta god se deavalomeu paganima kao i meu odvojenim hrianima. Seku-

larno svetenstvo ima naroitu dunost da zadri steene pozi-cije (to je vrlo teko danas), dok je na odreenim regularnimredovima zadatak poveanje stada vernih pokrtavanjem jere-tika i pagana, to je jo tee. Dunost je sauvati ili stei, bra-niti ili napasti, a na elu bitke se nalazi pokretna snaga Isusovogdrutva - jezuita. Iskreno govorei, ova zajednica nije svetovna,niti je redovna u smislu njenog ustrojstva, ve je neka vrsta pre-predenog drutva koje intervenie gde i kad je potrebno, u crkvii van nje, ukratko najsposobniji, najistrajniji, najneustraivijiagent, uz to i najubeeniji u papin autoritet..., kako je napisao

jedan od njihovih najboljih istoriara.2

Videemo kako je ovo telo janiara stvoreno, i koju nepro-cenjivu slubu je prualo papstvu. Takoe emo videti kako supostali tako odani instituciji kojoj su sluili, potpadajui podtakav njen uticaj da je njihov poglavar nazvan sa dobrim razlo-gom crni papa (jezuitski general ili voa jezuita), tako da jepostajalo sve tee razlikovati, u upravi crkve, autoritet belogpape (zvaninog pape) i njegovog monog pomonika.

Ova knjiga je istovremeno retrospektiva i dodatak istorijijezuitizma. Kako veina dela koja se odnose na jezuite neobraa panju na najvaniju ulogu koju su odigrali u dogaaji-ma koji su razorili svet tokom poslednjih pedeset godina, sma-trali smo da je vreme da se popuni praznina, ili preciznije, dazaponemo, sa naim skromnim doprinosom, dublje prouava-nje ove teme, i uradimo to bez skrivanja prepreka na koje e

12


13/244

naii neupueni autori koji e hteti da piu javno o ovoj goruojtemi.

Od svih faktora koji su odigrali ulogu u meunarodnom ivo-

tu veka punog konfuzije i preokreta, jedan od presudnih lei uambiciji rimske crkve. Njena svetovna elja za irenjem uticajaprema Istoku napravila je od nje duhovnog saveznika pan-germanizma i sauesnika u nastojanju da proiri vrhovnu moto je dvaput, 1914. i 1939., donelo smrt i propast narodimaEvrope.3

Javnost praktino nije svesna ogromne odgovornosti koju jesnosio Vatikan i njegovi jezuiti prilikom poetka dva svetska rata

situacija koja moe biti objanjena ulogom gigantskih finansi- ja kojima raspolae Vatikan i njegovi jezuiti, dajui im mo utoliko sfera, posebno od poslednjeg velikog sukoba.

U stvari, uloga koju su odigrali u tim traginim dogaajima jeretko bila pominjana do dananjih dana, izuzev od onih eljnihda je sakriju. Sa namerom ispravljanja ovoga i utvrivanja istini-tih injenica, prikazujemo u ovoj i drugim knjigama politikeaktivnosti Vatikana tokom savremene epohe aktivnosti koje sedotiu i jezuita.

Ova studija se temelji na neospornim arhivskim dokumenti-ma, publikacijama dobro poznatih politikih linosti, diploma-ta, ambasadora i eminentnih pisaca, od kojih su veina katolici,ak potvreni od svojih pretpostavljenih.

Ova dokumenta otkrivaju tajne akcije Vatikana i njihove pod-mukle poteze u stvaranju razdora izmeu nacija kada je to odgo-varalo njihovim interesima. Pomou presudnih lanaka, prika-zujemo kakvu je ulogu igrala crkva u usponu totalitarnih rei-ma u Evropi.

Ova svedoenja i dokumenti utvruju snanu optubu i dosada nijedan apologeta nije pokuao da ih ospori.

1. maja 1938. Mercure de France nas je podsetio ta je ree-no etiri godine ranije: Mercure de France od 15. januara 1934 je pisao i niko to nije opovrgao da je papa Pije XII taj koji je'stvorio' Hitlera. Doao je na vlast, ne toliko legalnim putem,nego tako to je papa uticao na Centrum (nemaka katolika

13


14/244

partija)... Da li Vatikan misli da je napravio politiku grekuotvarajui put Hitlerovoj moi? ini se da ne...

Nije izgledalo tako kada je to napisano, to je bilo dana nakon

Anlusa - kada je Austrija ujedinjena sa Treim Rajhom nikasnije kad se nacistika agresija umnoila ni tokom celogDrugog svetskog rata. injenica je da je 24. jula 1969. naslednikPija XII, Jovan XXIII darovao svom linom prijatelju Francu fonPapenu poasnu titulu tajnog blagajnika. Ovaj ovek je bio pi-

jun u SAD tokom Prvog svetskog rata i jedan je od odgovornih zaHitlerovu diktaturu i Anlus. Neko mora da pati od posebnevrste slepila ako ne vidi ovako jednostavne injenice.

Gospodin Jozef Rovan, katoliki pisac, komentarie diplo-matski sporazum izmeu Vatikana i nacistikog Rajha 8. jula1933:

Konkordat je doneo nacional-socijalistikoj vladi, o kojoj jeskoro svuda vladalo miljenje da je stvorena od strane uzurpato-ra, ako ne i razbojnika, peat sporazuma sa najstarijom meu-narodnom silom (Vatikanom). Na jedan nain, to je bio ekviva-lent diplome meunarodne asti."4

Stoga je papa, nezadovoljan zbog pruanja samo svojeline podrke Hitleru, na ovaj nain garantovao moralnupodrku Vatikana nacistikom Rajhu! Istovremeno teror jepoeo da vlada sa druge strane Rajne i bio je preutno prihvaeni dozvoljen, takozvani crno-kouljai su ve stavili 40,000osoba u koncentracione logore. Pogromi su se umnoavali uzpoklie ovog nacistikog mara: Kada jevrejska krv tee sa noa,opet se oseamo bolje.

Sledeih godina, Pije XII je video i gore stvari, a da se nijeuzbudio. Ne iznenauje da su se katolike voe Nemake meu-sobno nadmetale u svojem ulagivanju nacistikom reimu,ohrabreni od svog rimskog Gospodara. Neko je morao proi-tati nepovezano buncanje i verbalne akrobacije oportunistikihteologa kao to je Mihael maus. Kasnije je proglaen crkvenimprincom od strane Pija XII i opisan kao veliki teolog Minhenau publikaciji La Croix 2. septembra 1954. i ponovo u knjizinaslovljenoj Katholisch-Konservatives Erbgut, o kojoj je nekonapisao:14


15/244

Ova antologija sabira tekstove glavnih katolikih teoretiaraNemake, od Goresa do Vogelsanga; ona ini da verujemo da jenacional-socijalizam roen prosto i jednostavno iz katolikih

ideja.5

Biskupi, koji su polagali zakletvu na odanost Hitleru poKonkordatu, uvek su se trudili da nadmae jedan drugog u svo-

joj odanosti:Pod nacistikim reimom konstantno nailazimo na vatrenu

podrku biskupa u svim prepiskama i izjavama crkvenih veliko-dostojnika.6

Uprkos oiglednoj razlici izmeu katolikog univerzalizma i

hitlerovskog rasizma, ove dve doktrine su bile harmoninopomirene, prema Francu fon Papenu; razlog za ovaj skandaloz-ni sporazum je bio: Nacizam je hrianska reakcija protiv duha1789.

Vratimo se Mihaelu mausu, profesoru Teolokog fakulteta uMinhenu, koji je napisao:

Imperija i crkva predstavljaju niz spisa koji treba da pomo-gnu izgradnju Treeg Rajha jer ujedinjuje nacional-socijalistikudravu sa katolikim hrianstvom...

Potpuno nemaki i potpuno katoliki, ovi spisi istrauju ipodstiu veze i zajednike sastanke izmeu katolike crkve inacional-socijalizma; otvaraju put plodonosnoj saradnji, kako jenaglaeno u Konkordatu... Nacional-socijalistiki pokret je naj-energiniji i najvei protest protiv duha XIX i XX veka... Ideja onarodu jedne krvi je sredinja taka njegovih uenja i svi katoli-ci koji se pokoravaju instrukcijama nemakih biskupa e moratida priznaju da je tako... Zakoni nacional-socijalizma i zakonikatolike crkve imaju isti cilj...7

Ovaj dokument dokazuje prvobitnu ulogu katolike crkve ujaanju moi Hitlera; u stvari, to je bio ranije utvren dogovor. Upotpunosti ilustruje prirodu monstruoznog sporazuma izmeukatolicizma i nacizma. Mrnja prema liberalizmu, koja je kljusvega, postaje oigledna.

U svojoj knjizi "Catholiques d'Allemagne", gospodin RobertdHarkort sa francuske Akademije pie:

15


16/244

Najslabija taka u svim biskupskim izjavama koje su pratiletrijumfalne izbore 5. marta 1933. nalazi se u prvom zvaninomcrkvenom dokumentu koji sadri potpise svih nemakih bisku-

pa. Mislimo na pastoralno pismo od 3. juna 1933. u koje je ume-ana cela nemaka biskupija.Kojeg oblika je ovo pismo? Kako poinje? Sa optimizmom i sa

ovom veselom izjavom: 'ovek na vrhu ove nove vlade nas je, nanae veliko zadovoljstvo, uverio da e oni bazirati sebe i svoj radna hrianskoj osnovi. Izjava takve duboke iskrenosti zasluujezahvalnost svih katolika'."8

Od poetka Prvog svetskog rata, nekoliko papa je dolo i oti-

lo, ali njihov stav je bio nepokolebljivo isti prema dve grupekoje su se sukobile u Evropi.Mnogi katoliki autori nisu mogli da sakriju iznenaenost i

alost - kada su pisali o nehumanoj ravnodunosti pape Pija XIIprema najgorem obliku zverstava poinjenih od strane onihkojima je bio blagonaklon. Meu mnogim svedoenjima, citira-emo jedno od najumerenijih u izraavanju izdatom protiv

Vatikana od strane gospodina ana d'Hospitala (Jeand'Hospital), dopisnika Monda:

Seanje na papu Pija XII je okrueno strepnjom. Najpre, tuje gorue pitanje postavljeno od strane posmatraa iz svake dr-ave, ak i unutar zidova Vatikana: Da li je znao za izvesna zver-stva poinjena tokom ovog rata, koje je zapoeo i vodio Hitler?

Imao je na raspolaganju u svakom trenutku, i iz svakog kraja,redovne izvetaje biskupa... da li je mogao ignorisati ono tonemake vojne voe nisu skrivale: tragediju koncentracionihlogora, civile osuene na deportaciju, hladnokrvne masakreonih koji su stajali na putu, teror gasnih komora gde su, izadministrativnih razloga, milioni Jevreja uniteni? I ako je znaoza to, zato nije, kao zastupnik i horovoa Jevanelja, izaaoobuen u belo, ruku rairenih u obliku krsta, da osudi zloinebez premca, da uzvikne: Ne! ?...

Ljudi pape Pija XII e uzalud traiti, jer u enciklinim pismi-ma, govorima i obraanjima javnosti pokojnog pape nema traganikakvim osudama ove religije od krvi ustanovljene od strane

16


17/244

Hitlera, ovog Antihrista... nee nai osude rasizma, koji je u oi-glednoj suprotnosti sa katolikom dogmom.9

U svojoj knjizi "utanje Pija XII" ("Le silence de Pie XII") koju

je objavio du Roer (du Rocher), Monako, 1965, autor KarloFalkoni (Carlo Falconi) pie podrobno:Postojanje takvih zverstava (masovno istrebljenje etnikih

manjina, zatvorenika i deportovanih civila) unitava svaki stan-dard dobra i zla. Oni preziru dostojanstvo pojedinanog bia idrutva u celini do te mere da smo prisiljeni da okrivimo one kojisu mogli uticati na javno mnjenje, bili oni obini civili ili voedrava.

utati pred takvim neuvenim nasiljem ravno je potpunojkolaboraciji. To bi nadraivalo zlobu kriminalaca, podstiuinjihovu okrutnost i sujetu. Ako svaki ovek ima moralnu du-nost da reaguje kada je suoen sa takvim zloinima, mnogostru-ko je vea dunost religioznih drutava i njihovih voa, a iznadsvih poglavara katolike crkve.

Papa Pije XII nikad nije izrazio direktnu i jasnu osudu rata iagresije, jo manje osudu neopisivih zloina koje su poiniliNemci i njihovi sauesnici tokom rata.

Papa Pije XII nije utao zato to nije znao ta se deavalo: bioje svestan ozbiljnosti situacije od poetka, moda ak i bolje odbilo kojeg efa drave na svetu... (str. 12).

Ima jo i gorih stvari! Vatikan je pomogao sprovoenje zloi-na ustupajui neke crkvene velikodostojnike da budu aktivnikao pro-nacistiki agenti; to su bili monsinjori Hlinka i Tiso.Takoe je poslao u Hrvatsku svoga izaslanika R. P. Markonea(R. P. Marcone) koji je, uz pomo monsinjora Stepinca, draona oku rad Ante Pavelia i njegovih ustaa. Gde god pogleda-mo, isti pouni spektakl nam se prikazuje.

Kao to smo pokazali, nije samo udovina pristrasnost ipopustljivost ono to zameramo. Neoprostiv zloin Vatikana leiu odluujuoj ulozi pri zapoinjanju dva svetska rata.10

Posluajmo ta kae gospodin Alfred Groser (Alfred Grosser)profesor na Institutu za politike studije na pariskomUniverzitetu:

17


18/244

"Vrlo koncizna knjiga Guntera Levija (Guenter Lewy) Kato-lika crkva i nacistika Nemaka (The Catholic Church and naziGermany) (New York McGrawhill-1964) kae da svi dokumenti

pokazuju da je katolika crkva saraivala sa Hitlerovim rei-mom...Jula 1933, kada je Konkordat prisilio biskupe da poloe zak-

letvu na odanost nacistikoj vladi, koncentracioni logori su vebili otvoreni... itanje citata koje je skupio Gunter Levi ovo pot-puno dokazuje. U njima nalazimo jo neke neverovatne dokazeod osoba kao to je kardinal Faulhaber i jezuita Gustav Gundlah(Gustav Gundlach).11

Samo prazne rei osporavaju ovu gomilu dokaza koji dokazu-ju krivicu Vatikana i njegovih jezuita. Njihova pomo je bila glav-na sila odgovorna za munjeviti uspon Hitlera koji je, zajedno saMusolinijem i Frankom, uprkos pojavi bio samo pion u rukama

Vatikana i jezuita.itelji Vatikana su morali pognuti svoje glave od stida kada je

italijanski lan parlamenta uzviknuo: Papine ruke su umrljanekrvlju. (Govor Laure Diaz, lana parlamenta za Livorno, izgovo-ren u Ortoni 15. aprila1946.), ili kada su studenti kardifskog kole-da odabrali temu za diskusiju: "Da li bi papi trebalo suditi kaoratnom zloincu?"12

* * *

Evo kako se papa Jovan XXIII izrazio kada je priao o jezuiti-ma: Ne posustajte, dragi sinovi, u aktivnostima koje su vam vedonele dobro znane zasluge. Na taj nain, zadovoljiete Crkvu iraete sa neumornom estinom: pravedan put je kao svetlostzore... Neka ta svetlost raste i osvetljava uobliavanje mladihljudi... Na taj nain, pomoi ete sprovoenje naih duhovnihelja i interesa... Dajemo na apostolski blagoslov svim srcemvaem Superiornom Generalu, vama i vaim pomonicima, isvim lanovima Isusovog Drutva (jezuitima).

A evo rei pape Pavle VI:13

Otkad je uspostavljena, ova religiozna porodica uiva slatkupomo Boga, i obogatila se vrlo brzo sa velikim napretkom... la-18


19/244

novi Drutva ostvarili su mnoge vane podvige, sve u slavu Bogai u korist katolike religije... crkvi trebaju hrabri Hristovi vojnici,naoruani neustraivom verom, spremni da se suprotstave pro-

blemima... zato imamo veliku nadu u pomo koje e vae aktiv-nosti doneti... neka nova era zatekne Drutvo na istom asnomputu kojim je ilo u prolosti...

Izjavljeno u Rimu, blizu Sv. Petra, 20. avgusta 1964, za vremedruge godine obavljanja dunosti pape.14

* * *

29. oktobra 1965, Observatore Romano (l'OsservatoreRomano) je saoptio: Veleasni otac Arupe (Arrupe), jezuitskiGeneral, sluio je Svetu Misu za ekumenski Sabor 16. oktobra1965.

Evo velianja papske etike: istovremena objava projekataproglaenja blaenim pape Pija XII i pape Jovana XXIII. Kako bise ojaali u ovoj borbi za duhovnu obnovu, odluili smo dazaponemo kanonske procedure za posveenje ove dvojice kojisu nam tako dragi.15

Neka ova knjiga otkrije svima koji je proitaju pravu priroduovog rimskog Gospodara, ije rei su milozvune koliko su injegove akcije surove.

19


20/244

20


21/244

21

Prvi deo

Osnivanjereda

jezuita


22/244

22


23/244

Osniva jezuita (ili Isusovog Drutva), panski Baskijac donInigo Lopez de Rekalde (don Inigo Lopez de Recalde), roen je utvravi Lojola (Loyola), u provinciji ipuskoa (Guipuzcoa),1491. godine. Bio je jedan od najudnijih tipova monaha-vojni-ka koje stvorio katoliki svet; od svih osnivaa religijskih redova,njegova linost je najverovatnije ostavila najjai peat na um iponaanje njegovih sledbenika i naslednika. Ovo je najverovat-nije razlog za taj poznati izgled ili ig - injenicu koja je skorokao fizika slinost. Gospodin Foliet (Folliet) osporava ovu inje-nicu,1 ali mnogi dokumenti svedoe o stalnosti jezuitskog tipatokom godina. Najzanimljivije od ovih svedoenja se nalazi umuzeju imet (Guimet); na zlatnoj pozadini prikaza iz 16. veka,

japanski umetnik je naslikao, sa svim humorom svog naroda,iskrcavanje Portugalaca, i Lojolinih sinova naroito, na niponskaostrva. Zadivljenost ovog ljubitelja prirode u svetle boje je oi-gledna na nain kako je prikazao te duge, crne senke sa njihovimmranim licima na kojima je uhvaena sva arogancija fanati-

nog vladara. Slinost izmeu dela orijentalnog umetnika 16.veka i naeg Daumiera iz 1830. je tu da je svi vide.

Kao mnogi drugi sveci, Inigo koji je kasnije romanizovaosvoje ime i postao Ignacije gledao je dalje od nekoga ko je pre-dodreen da prosvetli svoje savremenike.2 Njegova burna mla-dost je bila ispunjena grekama, a ak i gnusnim zloinima. Upolicijskom izvetaju je pisalo da je bio podmukao, surov, osve-toljubiv. Svi njegovi ivotopisci priznaju da nikome od svojih

dobrih ortaka nije poputao s obzirom na instinktivno nasilje,23

Poglavlje 1

Ignacije Lojola


24/244

tada estu stvar. Buntovan i ohol vojnik, rekao je jedan od nje-govih poverenika - vodio je neuredan ivot to se tie ena,kockanja i dvoboja, dodao je njegov sekretar Polanko

(Polanco).3

Sve ovo nam prenosi jedan od njegovih duhovnihsinova, R. P. Roket (R. P. Rouquette), koji je pokuao donekle daobjasni i opravda ovu vruu ud koja se vremenom okrenula admajorem Dei gloriam (u veu slavu Bogu).

Kao to je sluaj sa mnogim junacima rimokatolike crkve,nasilan fiziki udar je bio neophodan da promeni njegovu li-nost. Bio je pa blagajnika Kastilje (Castille) do rainjenja svoggospodara. Onda je postao gospodin u slubi podkralja Navare

(Navarra). ivei ivot dvoranina, mladi je zapoeo ivot vojni-ka branei Pampelunu od Francuza koje je vodio grof de Foj (deFoix). Povredu, koja mu je odredila budui ivot, je zadobio u tojopsadi. Sa nogom koju je slomio metak, pobedonosni Francuzisu ga odveli njegovom bratu Martinu Garsiji (Garcia), u zamakLojola. Sada zapoinje patnja zbog operacije bez anestezije, koju

je morao da ponovi drugi put jer nije bila uraena kako treba.Noga mu je opet polomljena i nametena. Uprkos svemuovome, Ignacije je ostao hrom. Svako moe razumeti da mu jesamo trebalo iskustvo, kao ovo, da doivi nervni slom. Poklonod suza koji mu je dat u izobilju - i u kojem njegovi pobonibiografi vide uslugu sa visine je moda samo rezultat njegovevisoko emotivne prirode, koja je uticala na njega sve vie i vie.

Njegova jedina razonoda, dok je leao povreen i u bolovima,bila je itanje Hristovog ivota i ivota svetaca, jedinih knji-ga u zamku.

Kako je bio praktino neuk i jo pod uticajem tog uasnogoka, bol Hristovog stradanja i muenitvo svetaca su ostavilineizbrisiv utisak na njega; ova opsesija je vodila osakaenog rat-nika na put apostolata.

Stavio je knjige na jednu stranu i matao. Jasno stanje bud-nog sna, ovo je bio nastavak u zrele godine zamiljene igre dete-ta... ako pustimo da nas obuzme fizika stvarnost, rezultat jeneuroza i predaja volje; tako da ono to je stvarno prelazi u drugiplan!..."4

24


25/244

Na prvi pogled, ova dijagnoza izgleda teko primenljiva naosnivaa takvog aktivnog reda, kao i na druge velike mistike itvorce religijskih drutava, koji su imali oigledno velike sposob-

nosti za organizaciju. Ali nalazimo da svi oni nisu mogli da seodupru svojoj burnoj mati i, za njih, nemogue postaje mogu-e.

Evo ta isti autor kae na ovu temu: elim da skrenem pa-nju na oigledan ishod upranjavanja misticizma od strane ne-koga ko poseduje odlinu inteligenciju. Slab um koji se predajemisticizmu je na opasnom tlu, dok inteligentan mistik predstav-lja mnogo veu opasnost, jer njegov intelekt radi na iri i dublji

nain... Kada mit nadvlada stvarnost u aktivnoj inteligenciji,postaje isti fanatizam; infekcija uma koji pati od deliminoguveanja ili izoblienja.5

Ignacije Lojola je bio prvoklasni primer tog aktivnog misti-cizma i izoblienja uma. Ipak, preobraenje gospodina-ratni-ka u generala najratobornijeg reda u rimskoj crkvi je bila vrlospora; bilo je dosta kolebljivih koraka pre nego to je otkrio svojpravi poziv. Naa namera nije da ga pratimo kroz sve te razliitestadijume. Hajde da se prisetimo glavnih taaka: u prolee 1522,napustio je pradedovski zamak, imajui na umu da postane sve-tac slian onima o ijim je prosvetiteljskim podvizima itao u tojvelikoj gotskoj knjizi. Osim toga, nije li mu se Bogorodica linoprikazala jedne noi, drei u svojim rukama dete Isusa? Nakontemeljne ispovesti u manastiru Monserat (Montserrat), planirao

je da ode u Jerusalim. Kuga je harala Barselonom, i kako je savpomorski saobraaj zaustavljen, morao je da ostane u Manresiskoro godinu dana. Tamo je provodio vreme u molitvama,dugim postovima, biujui sebe, vebajui sve oblike samoka-njavanja, i uvek se pojavljujui pred sudom za kajanje, bezobzira to je njegovo ispovedanje u Monseratu navodno trajaloitava tri dana; takva temeljna ispovest bi bila dovoljna manjesavesnom greniku. Sve ovo sasvim jasno prikazuje nervno imentalno stanje ovog oveka. Konano, oslobodivi se ove opse-sije greha, odlukom da je to samo bio Sotonin trik, posvetio sepotpuno raznolikim i izobilnim vizijama koje su proganjale nje-gov grozniavi um.

25


26/244

Zbog vizije je, kae H. Bohmer (Boehmer), opet poeo dajede meso; to je itav niz vizija koje su mu otkrile misterije kato-like dogme i pomogle mu da je zaista ivi: na taj nain, on

meditira o Trojstvu pod obrisom muzikog instrumenta sa triice; misterija stvaranja sveta kroz neto magliasto i svetlo toizlazi iz sunevog zraka; udesan silazak Hrista na euharistijudok bljesci svetla prodiru u svetu vodicu, koju je svetenik draoprilikom molitve; ljudska priroda Hrista i sveta Devica u oblikuzaslepljujueg belog tela; i konano Sotona zmijolik i treperavogoblika slinog gomili blistavih oiju.6 Nije li ovo poetak dobroznanog jezuitskog simbolizma?

Gospodin Bohmer dodaje da mu je otkriveno dublje znaenjedogmi, kao posebna usluga sa visine, putem natprirodnih intui-cija. Mnoge misterije Vere i nauke su mu odjednom postale

jasne i kasnije je tvrdio da je nauio vie u tim kratkim trenuci-ma nego tokom svih prouavanja; ipak, nikad nije mogao daobjasni ta su bile te misterije koje su mu se odjednom razjasni-le. Ostalo mu je samo maglovito priseanje, oseaj neeg udes-nog jer je, tog trenutka postao drugi ovek sa drugom pame-u.7

Sve ovo moe biti rezultat nervnog poremeaja i moe se poi-stovetiti sa onim to se dogaa puaima opijuma i konzumen-tima haia: to poveanje ili proirenje ega, ta iluzija nadvlada-vanja realnosti, bljetea senzacija iza koje ostaje samo oamu-eno priseanje.

Blaene vizije i prosveenja su bili stalni pratioci ovog misti-ka tokom njegovog ivota.

Nikad nije sumnjao u stvarnost ovih otkrivenja. Gonio je So-tonu tapom kao besnog psa; priao je sa Svetim Duhom; traio

je dozvolu od Boga, Trojstva i Bogorodice za sve njegove projek-te i lio bi suze radosnice kada su mu se pokazali. U ovim prilika-ma imao je oseaj nebeske blaenosti; raj mu je bio otvoren, iBog mu je bio vidljiv i pojmljiv.8

Nije li ovo savren sluaj osobe koja halucinira? Bie to istipojmljivi i vidljivi Bog koji e Lojolini duhovni sinovi konstantnonuditi svetu ne samo iz politikih razloga, oslanjanjem i laska-njem duboko ukorenjenoj ovekovoj tenji ka idolatriji ve26


27/244

takoe iz uverenja, koje im je dobro usaeno indoktrinacijom.Od poetka je srednjovekovni misticizam preovladavao Isusov-skim Drutvom; on je i dalje veliki animator, uprkos svojim

novopreuzetim svetovnim, intelektualnim i uenim aspektima.Njihov glavni aksiom je: Sve stvari svim ljudima. Umetnost,knjievnost, nauka, pa ak i filozofija su bila samo sredstva ilimree za hvatanje dua, kao lako oprotenje garantovano odstrane njenih promotera, ija je labavost bila tako esto kritiko-vana. Za ovaj Red, ne postoji oblast gde se na ljudskoj slabosti nemoe raditi, kako bi se duh i volja podstakli da se predaju i vrateu jednu detinjastu i mirnu pobonost. Oni rade da uspostave

carstvo Boije prema njihovim idealima: veliko stado ispodezla Svetog Oca. injenica da ueni ljudi mogu imati takvezaostale ideale izgleda vrlo udno, iako je to neosporno i potvr-uje esto zanemarivanu injenicu: preuzvienost oseaja uivotu duha. Uostalom, Kant je rekao da je svaka filozofija samoizraz filozofove udi i karaktera.

Nezavisno od pojedinanih metoda, jezuitski tempera-ment izgleda manje ili vie nepromenljiv meu njima. Mea-vina pobonosti i diplomatije, asketizma i svetovne mudrosti,misticizma i hladne raunice; kakav je bio Lojolin karakter, takav

je i zatitni znak ovog Reda.9

Na prvom mestu, svaki jezuita bira ovaj posebni Red zbogsvojih prirodnih sklonosti; ali on stvarno postaje Lojolin sinnakon strogih testova i sistematskog uvebavanja koje traje nemanje od etrnaest godina.

Na taj nain, paradoks ovog Reda se nastavlja etiri stotinegodina: Red koji nastoji da bude intelektualni, istovremeno jeuvek bio, unutar rimske crkve i drutva, ampion najstroijenaklonosti.

27


28/244

Kada je konano dolo vreme da Ignacije napusti Monresu,nije mogao da predvidi svoju sudbinu, ali uznemirenost u vezisopstvenog spasa nije vie bila njegova glavna briga; tako da je uSvetu Zemlju otiao marta 1523, ne kao obian hodoasnik, vekao misionar. Stigao je u Jerusalim 1. septembra, nakon dostaavantura, da bi ubrzo nakon toga otiao, po nareenju franje-vakog nadbiskupa koji nije eleo da vidi kako se nesigurni mirizmeu hriana i Turaka ugroava neblagovremenim pokuaji-ma obraenja muslimana.

Razoarani misionar je proao kroz Veneciju, enovu i Bar-selonu na svom putu ka Univerzitetu u Alkali (Alcala) gde jezapoeo teoloke studije; tu je poelo i njegovo isceljivanjedua meu dobrovoljnim sluaocima.

Na ovim tajnim skupovima, najea manifestacija pobo-nosti meu nenijim polom bilo je padanje u nesvest; po tome,shvatamo kako je teko primenjivao njegove religijske metode, ikako bi takva vatrena propaganda ubrzo pobudila radoznalost i

sumnju inkvizitora... Aprila 1527. Inkvizicija je stavila Ignacija uzatvor da ga ispita na polju jeresi. Istraga je ispitala te neobineincidente meu njegovim poklonicima, udne tvrdnje optueni-ka koje se odnose na predivnu mo koju mu je njegova istotapoklonila, i njegove bizarne teorije o razlici izmeu smrtnih izanemarljivih grehova; ove teorije su veoma sline onim od stra-ne jezuitskih sledbenika kasnije epohe.10

Osloboen, ali sa zabranom da odrava skupove, Ignacije je

otiao za Salamanku (Salamanque) i ubrzo je poeo da se bavi28

Poglavlje 2

Duhovne vebe


29/244

istim aktivnostima. Sline sumnje meu inkvizitorima ponovosu ga dovele do zatoenitva. Izlazak je bio uslovljen odustaja-njem od takvog ponaanja. Stoga je otputovao za Pariz da nasta-

vi studije na fakultetu Montajg (Montaigu). Njegovi napori daindoktrinira njegove prijatelje studente u skladu sa njegovimosobenim metodama su ga ponovo doveli u problem saInkvizicijom. Sada obazriviji, sretao se samo sa est svojih prija-telja sa fakulteta, od kojih e dvojica postati visoko uvaeniregruti: Salmeron i Lainez.

ta je imao u sebi to je tako snano privlailo mlade ljudestarom studentu? Bio je to njegov ideal i mala amajlija koju je

nosio sa sobom: mala knjiga, u stvari vrlo iscrpna koja je, uprkossvojoj veliini, meu onim koje su uticale na sudbinu ovean-stva. Ova knjiga je tampana toliko puta da je broj kopija nepoz-nat; takoe je bila tema vie od 400 tumaenja. Ona je udbenik

jezuita i u isto vreme saetak dugakog unutranjeg razvoja nji-hovog gospodara: Duhovne vebe.11

Gospodin Bohmer kasnije kae:"Ignacije je razumeo jasnije od bilo kog drugog voe, koji mu

je prethodio, da se ljudi najlake mogu pridobiti za neki ideal,ako se postane gospodarom njihove mate. Mi usaujemo du-hovne sile koje e pojedinac kasnije teko eliminisati, sile dugo-trajnije od svih najboljih principa i doktrina; koje mogu opetizai na povrinu, nekad nakon vie godina bez pominjanja, ipostati tako zapovedne da um postaje nemoan da se oduprepreprekama, i mora da prati njihov neodoljiv podsticaj.12

Stoga se ne moe samo razmiljati o istinama katolikedogme, ve se one moraju iveti i osetiti od strane onih koji sepredaju ovim vebama, uz pomo usmerivaa. Drugim rei-ma, oni moraju da vide i proive misteriju sa najveom mogu-om estinom. Kandidatova osetljivost postaje ispunjena ovimsilama ija e postojanost u njegovom umu, a ak i vie u njego-voj podsvesti, biti jaka kao trud koji je potroio da ih prizove iprimi. Osim vida, druga ula poput sluha, mirisa, ukusa i dodirae odigrati svoju ulogu. Ukratko, to je potpuno kontrolisanaauto-sugestija. Pobuna anela, progon Adama i Eve iz Raja,Boji sud, jevaneljske scene i faze Hristovog stradanja bivaju,

29


30/244

to bi rekli, oivljeni pred oima kandidata. Slatke i blaene sce-ne se smenjuju sa najcrnjim, u spretno rasporeenom ritmu.Nema potrebe pominjati da Pakao ima najistaknutiju ulogu u toj

predstavi maginih svetiljki, sa svojim ognjenim jezerom u koje se bacaju prokleti, uasnim koncertom vrisaka, gnusnimsmradom sumpora i zapaljenog mesa. I pored toga je Hrist uvektu da pomogne mataru koji ne zna kako da mu zahvali to gave nije bacio u pakao da plati za svoje prole grehove.

Evo ta je Edgar Kvinet (Edgar Quinet) napisao:Nisu samo vizije predodreene, ve su i uzdasi, udisaji, izdi-

saji zabeleeni; pauze i intervali tiine su zapisani kao u notnom

sistemu. U sluaju da mi ne verujete, citirau: Trei nain molit-ve je merenjem rei i perioda tiine. Ovaj posebni nain molit-ve se sastoji od izostavljanja nekih rei izmeu svakog daha; imalo dalje: Potrudite se da odrite jednake razmake izmeusvakog daha i priguenog jecaja i rei (et paria anhelituum acvocum interstitia observet), to znai da ovek, inspirisan ili ne,postaje samo maina koja mora da uzdie, jeca, stenje, plae,vie ili da uzima dah u tanom trenutku i redom koji se po iskus-tvu pokazao najpogodnijim.12a

Razumljivo je da nakon etiri sedmice posveene ovim inten-zivnim vebama, sa upravnikom kao jedinim saradnikom, kan-didat postaje zreo za dalje uvebavanje i lomljenje.

Evo ta Kvinet ima da kae kada pria o tvorcu takve omam-ljujue metode:

Znate li ta ga izdvaja od svih isposnika iz prolosti? injeni-ca da je mogao da prouava i analizira sebe logiki i hladnokr-vno u tom stanju zanosa, dok je za sve druge ta ideja razmatra-nja bila nemogua.

Nametanjem njegovim sledbenicima radnji koje su, za njega,bile spontane, trebalo mu je samo trideset dana da slomi, ovommetodom, volju i rasuivanje, na nain na koji jaha iznurujesvog konja. Trebalo mu je samo trideset dana triginta dies, dapotini duu. Obratite panju da se jezuitizam irio zajedno samodernom inkvizicijom: dok je inkvizicija muila telo, duhovne

Vebe su lomile umove pod Lojolinom mainerijom.12b

30


31/244

U svakom sluaju, niko nije mogao da ispita svoj duhovniivot preduboko, ak i bez poasti da je bio jezuita; Lojolinemetode su bile preporuene vernicima i duhovnicima naroito,

to su nas podsetili komentatori kao to je R. P. Pinard de laBolaje (Boullaye), autor Mentalne molitve za sve. Inspirisanasvetim Ignacijem, ova vrlo vredna pomo za duu bi, mislimo,bila iskrenija, ako bi u naslovu pisalo otuenja umesto molit-ve.

31


32/244

Isusovo Drutvo ili jezuiti je osnovano na dan vaznesenjaBogorodice - godine 1534, u kapeli Notr Dam de Monmartr(Notre-Dame de Montmartre.)

Ignacije je tada imao etrdeset etiri godine. Nakon priea,voa i njegovi saradnici su se zavetovali da e otii u SvetuZemlju im budu zavrili studije, da preobrate nevernike. Ali sle-dee godine su se obreli u Rimu gde im je papa, koji je tada orga-nizovao pohod na Turke sa nemakim carem i venecijanskomrepublikom, objasnio kako je njihov projekat bio nemogu zbog

toga. Stoga su se Ignacije i njegovi saradnici posvetili misionar-skom radu u hrianskim zemljama; u Veneciji, njegov apostolat

je ponovo pobudio sumnju Inkvizicije. Ustav Isusovog Drutvaje napokon sastavljen i odobren u Rimu od strane pape Pavla III,1540. godine, i jezuiti su se stavili na raspolaganje papi, obea-vajui mu bezuslovnu poslunost. Pouavanje, ispovedanje,propovedanje i dobrotvorni rad su bili polje delovanja ovognovog Reda, ali inostrane misije nisu bile iskljuene kao kad su,

1541. godine, Franjo Havijer (Francis Xavier) i njegova dvasaradnika otili iz Lisabona da propovedaju hrianstvo poDalekom Istoku. Godine 1546. zapoeo je politiki deo njihovekarijere, kada je papa odabrao Laineza i Salmerona da ga pred-stavljaju na trentskom saboru u svojstvu pontifikatskih teolo-ga .

Gospodin Bohmer pie:Tada, Red je bio zaposlen kod pape samo privremeno. Ali je

obavljao svoje funkcije tako tano i nadahnuto da je, ve pod32

Poglavlje 3

Osnivanje drutva


33/244

papom Pavlom III, usadio sebe u sve vrste aktivnosti i pridobioje poverenje Kurije za sva vremena.12d

Ovo poverenje je bilo potpuno opravdano; jezuiti, i Lainez

posebno, zajedno sa njihovim posveenim prijateljem kardina-lom Moroneom, su postali veti i neumorni ampioni pontifikal-nog autoriteta i nedodirljivosti dogme, tokom tri etape tog sabo-ra koji je zavren 1562. Njihovim mudrim manevrima i dijalekti-kom, uspeli su da poraze opoziciju i sve jeretike zahteveukljuujui enidbu svetenika, priest sa dva elementa, kori-enje maternjeg jezika u slubi i, posebno, reformu papstva.Samo je reforma samostana zadrana na dnevnom redu. Lainez

je, monim kontranapadom, podrao pontifikatsku nepogrei-vost koja je proglaena tri veka kasnije na vatikanskom saboru.13Sveta stolica je izala ojaana iz krize u koju je skoro potonula,zahvaljujui upornim akcijama jezuita. Izrazi koje je izabraopapa Pavle III da opie ovaj Red u njegovoj Buli autorizacije subili potpuno opravdani: Regimen Ecclesiae militantis (Upravacrkvene vojske).

Borbeni duh se sve vie razvijao kako je vreme prolazilo i kakosu, pored inostranih misija, aktivnosti Lojolinih sinova poele da

se koncentriu na ljudske due, posebno meu vladajuim kla-sama. Politika je njihovo glavno polje akcije, jer se svi naporiovih upravnika svode na jedan cilj: pokoravanje celog svetapapstvu, a da bi se to postiglo, glave moraju biti prve pokore-ne. A kako da se ostvari ovaj ideal? Postoje dva vrlo vana oru-

ja: biti duhovnik monih i onih na visokim pozicijama, i obrazo-vanje njihove dece. Na taj nain, sadanjost e biti osiguranadok je budunost pripremljena.

Sveta stolica je brzo uvidela snagu koju e doneti ovaj noviRed. U poetku, broj njegovih lanova je bio ogranien na ez-deset, ali je ovo ogranienje brzo podignuto. Kada je Ignacijeumro, 1556. godine, njegovi sinovi su radili meu paganima uIndiji, Kini, Japanu, Novom svetu, ali takoe i posebno u Evropi:Francuskoj, junoj i zapadnoj Nemakoj, gde su se borili protivjeresi, u paniji, Portugaliji, Italiji, ak i u Engleskoj, ulazeipreko Irske. Njihova istorija, puna preokreta, bie deo rimske

mree koju e stalno pokuavati da razvuku po svetu, ije niti ebiti stalno kidane i krpljene.33


34/244

Nemojmo zaboraviti, pie jezuita Roket (Rouquette), da je,istorijski, ultramontanizam* bio praktina potvrda univerza-lizma... Ovaj neophodni univerzalizam bio bi prazna re, da neishodi praktinim jedinstvom i pokornou hrianstvu: zato jeIgnacije hteo da ovaj tim bude na raspolaganju papi... i da budeampion katolikog jedinstva, jedinstva koje moe biti osigura-no samo kroz efektivnu poniznost Hristovom zastupniku.13a

Jezuiti su hteli da nametnu ovaj monarhijski apsolutizamrimskoj crkvi i ouvali su ga u civilnom drutvu jer su oni mora-li da gledaju na suverene kao na privremene predstavnike Sve-tog Oca, istinske glave hrianstva; sve dok su ovi vladari bilipotpuno pokorni svom zajednikom gospodaru, jezuiti su bilinjihova najvernija podrka. S druge strane, ako bi se ovi prine-vi pobunili, jezuiti bi postali njihovi najgori neprijatelji.

U Evropi, gde god su interesi Rima zahtevali od naroda daustane protiv svoga kralja, ili ako bi ovi privremeni prinevidoneli odluke poniavajue za Crkvu, Kurija je znala da nee

nai sposobnije, lukavije ili odvanije ljude izvan IsusovogDrutva kada su u pitanju intrige, propaganda ili ak otvorenepobune.14

Videli smo kroz duh Vebi, kako je osniva ovog Drutvabio staromodan u svom jednostavnom misticizmu, crkvenojdisciplini, i uopteno govorei, njegovom konceptu podreeno-sti. Ustavi i Vebe, temelji ovog sistema, ostavljaju nas bez

34

Poglavlje 4

Duh Reda

*Ili: ultrapapisti, najrevniji sledbenici pape.


35/244

ikakve dileme o toj temi. Bez obzira ta bi njegove pristalicemogle rei posebno danas kada su moderne ideje o ovoj temipotpuno drugaije poslunost ima posebno mesto, u stvari

neprikosnoveno prvo, u pregledu pravila Reda. Gospodin Foliet(Folliet) se moe pretvarati da u tome ne vidi nita vie od reli-giozne poslunosti, neophodne za bilo kakvu zajednicu; R. P.Roket pie smelo: Nije to uniavanje oveka, ve je ta inteligen-tna i voljna poslunost visina slobode... osloboenje od sopstve-nih okova...; dovoljno je proitati ove napise da bi se shvatioekstremni, ako ne udovini karakter ovog potinjavanja due iduha nametnutog jezuitima, koji od njih pravi posluni alat u

rukama njihovih nadreenih, od samog poetka prirodne nepri-jatelje bilo kakve slobode.uveni perinde ac cadaver (kao mrtvac u rukama pogreb-

nika) se moe nai u svakoj duhovnoj literaturi, prema gospo-dinu Folietu, a ak i na Istoku, u Haikom Ustavu (tajno drutvoprofesionalnih ubica iz Turske); jezuiti treba da budu u rukamasvojih podreenih kao palica koja slua svaki nadraaj; kao gru-men od voska koji moe biti oblikovan i razvuen u svakomsmeru; kao malo raspee koje se moe dizati i pomerati po volji;ove vesele formule su u svakom sluaju vrlo prosvetljujue.Komentari i objanjenja tvorca ovog Reda nas ostavljaju bezikakve dileme u vezi njihovog pravog znaenja. Osim toga, meu

jezuitima, ne samo volja, ve i rasuivanje, a ak i moralna sa-vest, moraju biti rtvovani osnovnoj vrednosti pokornosti koja

je, kako kae Bordija (Borgia), najjaa zatita Drutva.Budimo uvereni da je sve dobro i ispravno kada to nadree-

ni zapovedi, pisao je Lojola. I opet: ak i ako bi vam Bog daobezumnu ivotinju za gospodara, neete oklevati da ga poslua-te, kao gospodara i vodia, zato to je Bog unapred odredio dabude tako.

I neto jo bolje: jezuiti ne smeju videti u svom nadreenompogreivog oveka, ve samog Hrista. J. Huber, profesor katoli-ke teologije u Minhenu i autor jednog od najvanijih dela o

jezuitima, napisao je: Evo dokazane injenice: Ustavi jezuitaponavljaju petsto puta da ovek mora videti Hrista u linostiGenerala.15

35


36/244

Disciplina Reda, najee uporeena sa onom u vojsci, je on-da nita u poreenju sa stvarnou. Vojnika poslunost nije

jednaka jezuitskoj pokornosti; potonja je opsenija jer obuzima

itavog oveka i ne zadovoljava se kao prva, sa spoljnim inom,ve zahteva rtvu volje i guranje u stranu sopstvenog rasuiva-nja.16

Ignacije je napisao u svom pismu portugalskim jezuitima:Moramo videti crno kao belo, ako Crkva tako kae.

Takva je dakle ta visina slobode i osloboenje od sopstve-nih okova, koju je ranije veliao R. P. Roket. Zaista, jezuita jeistinski osloboen sebe jer je potpuno podvrgnut svojim gospo-

darima; bilo kakva sumnja ili savesno preispitivanje bi mu bilapripisana kao greh.Gospodin Bohmer je napisao:U dopunama Ustava, nadreenima se savetuje da nareu-

ju novajlijama da rade, kako je Bog radio sa Avramom, naoigledkriminalne stvari, da se dokau; ali moraju odmeriti ova iskue-nja prema snazi pojedinca. Nije teko zamisliti kakvi bi moglibiti rezultati takvog obrazovanja.17

Istorija uspona i padova Reda nema zemlje iz koje nije pro-teran svedoi da su te opasnosti prepoznale sve vlade, ak iveinski katolike. Postavljajui ljude tako slepo posveenesvom cilju da poduavaju viu klasu, Drutvo ampion univer-zalizma, prema tome ultramontanizma (ultrapapizma) je biloneminovno shvaeno kao pretnja graanskom rukovodstvu, jersu aktivnosti Reda, po samoj injenici njihovog poziva, sve vieokretale politici.

Istovremeno sa tim, ono to nazivamo jezuitski duh, se raz-vijalo meu njegovim lanovima. Pored toga, osniva, inspirisanuglavnom potrebama inostranog i domaeg misionarstva nijezanemarivao vetinu. Napisao je u svojim Sentencijama aske-ta (Sententiae asceticae): Pametna briljivost zajedno sa os-rednjom istotom je bolja od vee svetosti uparene sa nesavre-nom vetinom. Dobar pastir dua mora znati kako da ignoriemnogo stvari i da se pravi da ih ne shvata. Kada im zagospodarivoljom, bie sposoban da mudro vodi svoje uenike gde god onodabere. Ljudi su potpuno optereeni prolaznim interesima,36


37/244

tako da ne smemo priati sa njima previe direktno o njihovimduama: To bi bilo bacanje udice bez mamca.

ak je i zahtevano dranje Lojolinih sinova bila tano propi-

sana: Moraju drati svoje glave blago pognute, bez savijanjalevo ili desno, ne smeju gledati gore, a kad priaju sa nekim, nesmeju ga gledati pravo u oi ve tako da ih vide samo indirek-tno...18

Lojolini naslednici su zapamtili dobro ovu lekciju, i primeni-li je vrlo iroko u ostvarivanju svojih planova.

Povlastice Drutva

Nakon 1558. godine, Lainez, lukavi taktiar trentskog sabora,proizveden je u Generala Zajednice sa ovlaenjem da organizu-je Red po svom nahoenju. Deklaracije koje je sastavio sa Sal-meronom, dodate su Ustavima da postanu tumaenja; one su

jo vie naglaavale despotizam generala izabranog doivotno.Sunadzira, upravitelj i asistenti, koji takoe prebivaju u Rimu,e mu pomoi da upravlja Redom podeljenim u pet zajednica:Italija, Nemaka, panija, Engleska i Amerika. Ove zajednice su

bile podeljene u provincije grupiui razliite uprave Reda. Sa-mo sunadzirae (nadzornike) i pomonike je nominovala Za-jednica. General imenuje sve ostale slubenike, proglaava odlu-ke koje ne menjaju Ustave, upravlja imovinom Reda prema svo-

joj volji i usmerava njihove aktivnosti za ta odgovara samo papi.Ovoj miliciji, tako vrsto vezanoj u rukama njenog efa, treba

najvea samostalnost da bi njene delatnosti imale uinka, zatoim papa daje privilegije koje mogu izgledati preterane drugim

religijskim Redovima.Svojim Ustavima, jezuiti su izuzeti iz pravila manastirske up-rave, koje je primenjivano uopteno na kaluerski ivot. U stva-ri, oni su monasi koji ive u svetu, i spolja se ni po emu nerazlikuju od svetovnog svetenstva. Ali, suprotno tome i ostalimreligijskim zajednicama, nisu podreeni biskupskom autoritetu.

Ve 1545. godine, bula Pavla II im je omoguila da propovedaju,sluaju ispovedanja, daju priest, i slue misu; ukratko, vre

37


38/244

svoju sveteniku slubu bez obraanja biskupu. Vrenje obredavenanja je jedina stvar koja im nije dozvoljena.

Oni imaju mo da daju oprost, menjaju zavete za druge koji

su laki da se ispune, ili ih ak i ponite.Gospodin Gaston Bali (Gaston Bally) pie:Generalova mo vezana za oprotaj i vladanje je ak i ira.

On moe da opozove sve kazne koje pogaaju lanove Drutvapre ili posle njihovog pristupanja Redu, da ih razrei svih greho-va, ak i greha jeresi i raskola, falsifikovanja apostolskih spisa...

General oslobaa, lino ili putem delegata, sve koji su podnjegovom vlau, nesrenog stanja koje proizilazi iz iskljuenja

iz crkve, suspenzije ili zabrane, pod uslovom da ove cenzurenisu poinjene za prestupe tako velike da drugi, izvan papskogsuda, znaju za njih.

On takoe oslobaa od nepravilnosti u raznim sluajevima,od dvobranosti, povreda nanetih drugima, zloina ubistva,atentata... sve dok ova opaka dela nisu javno poznata i nisuuzrokovala skandal.19

Konano, papa Grgur XIII (Gregory XIII ) je podario Drutvupravo na trgovinu i bankarstvo, pravo koje je kasnije poelo ireda se koristi.

Ova ovlaenja i jedinstvene moi su im bile potpuno zaga-rantovane.

Pape su pozivale ak i prineve i kraljeve da brane ove privi-legije; pretili su sa velikim prokletstvom latae sententiae svimaonima koji bi pokuali da ih ukinu. Godine 1574, bula pape Pija

V je dala generalu pravo da povrati ove povlastice u njihovompunom opsegu - ako bi dolo do pokuaja da se one promene iliukinu, ak iako bi takva ukidanja dola od samog pape...

Dajui jezuitima takve preterane privilegije koje idu protivdrevnog ureenja crkve, papstvo je htelo, ne samo da ih snabdemonim orujem da se bore protiv nevernika, ve posebno daih koristi kao telohranitelje koji e braniti njenu neogranienumo u crkvi i protiv crkve ako zatreba.

Da bi sauvali duhovnu i zemaljsku nadmo koju su prisvoji-li tokom srednjeg veka, pape su prodale Crkvu Isusovom Redu itako predali i sebe u njihove ruke... Ako su jezuiti podravali38


39/244

papstvo, itavo postojanje jezuita je zavisilo od duhovne i ze-maljske nadmoi papa. Na taj nain, interesi obe strane su bli-sko povezani.20

Ali ovoj odabranoj kohorti su trebali tajni pomonici da bidominirala graanskim drutvom: ova funkcija je pripala onimakoji su im bili privreni. Mnogi vani ljudi su na taj nain bilipovezani sa Drutvom: carevi Ferdinand II i Ferdinand III,Sigismund III, kralj Poljske, koji je zvanino pripadao Drutvu;kardinal Infant, vojvoda od Savoje. A oni nisu bili od male kori-sti.21

Isto je tako i danas; 33.000 zvaninih lanova Drutva deluje

irom sveta u svojstvu kadrova, oficira prave tajne vojske koja usvojim redovima ima voe politikih stranaka, visoko rangiraneslubenike, generale, sudije, lekare, profesore fakulteta, itd, odkojih svi nastoje da sprovedu, u svojoj oblasti, l'Opus Dei -Boji posao, a u stvari planove papstva.

39


40/244

40


41/244

41

Drugi deo

Jezuitiu Evropi

tokom

16. i 17. veka


42/244

42


43/244

Francuska, pie gospodin Bohmer, je kolevka IsusovogDrutva, ali je u Italiji ono primilo svoj program i ustav. Stoga jeu Italiji pustilo korenje i odatle se rairilo.1

Autor skree panju na rastui broj fakulteta i jezuitskih aka-demija (128 i 1680), ali, kae on, istorija italijanske civilizaci-

je tokom 16. i 17. veka najbolje pokazuje rezultate toga. Ako jeobrazovana Italija ponovo prigrlila veru i uputstva Crkve, dobilanovu estinu za asketizam i misije, ponovo poela da komponu-

je religiozne pesme i himne za Crkvu, namenila savesno slikar-ske etkice i skulptorska dleta da uzdigne religijski ideal, nije li tozato to su ueni slojevi stasavali u jezuitskim koledima i ispo-vedaonicama?2

Nestale su detinjasta jednostavnost, radost, vedrina i prostaljubav prema prirodi...

Jezuitski uenici su previe sveteni, posveeni, udubljenida bi sauvali ove kvalitete. Obuzeti su ekstatinim vizijama iprosvetljenjima; opijaju se slikama stranih smrti i zverskih

muenja koje su podnosili muenici; treba im rasko, sjaj tea-tralnosti. Od kraja 16. veka, italijanska umetnost i knjievnostverno prikazuju ovaj moralni preobraaj... Nemir, razmetanje,okantne tvrdnje koje karakteriu dela tog perioda promoviuoseaj odbojnosti umesto naklonosti prema verovanjima koja bitrebalo da prikazuju i veliaju.3

To je sui generis (svojevrsni) zatitni znak Drutva. Ova ljubavprema izoblienom, izvetaenom, bljetavom, teatralnom bi

delovala udno misticima koji su oblikovani duhovnim veba-43

Poglavlje 5

Italija, Portugalija, panija


44/244

ma, ali tu je ipak sutinski jezuitska tenja da se ostavi jak uti-sak na um. To je upotreba principa Cilj opravdava sredstvoprimenjenog sa istrajnou od strane jezuita u umetnosti, knji-

evnosti, kao i u politici i moralu.Italiju jedva da je dotakla protestantska Reformacija. Ipak,Valdenani, koji su preiveli od srednjeg veka uprkos progoni-ma, i utvrdili se na severu i jugu poluostrva, pridruili su seKalvinistikoj crkvi 1532. godine. Po izvetaju jezuite Posevina(Possevino), Emanuil Filibert (Emmanuel Philibert) od Savoje jezapoeo jo jedan krvavi progon svojih jeretikih podanika1561. godine. Ista stvar se desila u Kalabriji, u Kasalu di San Sisto

(Casal di San Sisto) i Gvardija Fiskalu (Guardia Fiscal). Jezuiti subili umeani u ove masakre; bili su zauzeti obraanjem rta-va...4

to se tie oca Posevina: ...pratio je katoliku vojsku kao nji-hov kapelan, i preporuio je istrebljenje jeretikih svetenikavatrom kao neophodan i sveti in.5

Jezuiti su bili svemoni u Parmi, na dvoru Farnese, kao i uNapulju tokom 16. i 17. veka. Ali iz Venecije, u koju su bili blago-naklono primljeni, proterani su 14. maja 1606. godine kao naj-vernije sluge i zastupnici pape...

I pored toga im je bilo dozvoljeno da se vrate 1656. godine, alije njihov uticaj u Republici od tada bio samo senka nekadanjeg.

Portugalija je bila omiljena za jezuitski Red. Ve pod papomJovanom III (1521-1559) bili su najmonija religijska zajednica ukraljevstvu.6 Njihov uticaj je jo vie porastao nakon revolucije1640. godine koja je dovela Braganse na presto. Pod vlauprvog kralja iz kue Braganse, otac Fernandez je bio lan vlade iza vreme maloletstva Alfonsa VI, najuticajniji savetnik kraljiceLujze koja je bila regent. Otac de Vil (de Ville) je uspeo u zbaci-vanju Alfonsa VI 1667. godine, i kralj Petar II je imenovao ocaEmanuila Fernandeza (Emmanuel Fernandez) izaslanikomKortezima 1667. godine... Uprkos injenici da svetenici nisuizvravali nikakvu javnu dunost u kraljevstvu, bili su moniji uPortugaliji nego u bilo kojoj drugoj dravi. Ne samo da su biliduhovni savetnici itavoj kraljevskoj porodici, ve su ih kralj injegov ministar konsultovali u svim vanim okolnostima. Iz jed-44


45/244

nog njihovog linog svedoenja, znamo da se nijedno mesto uupravi drave ili crkve nije moglo stei bez njihovog pristanka;tako da su se svetenstvo, visoki slojevi i narod nadmetali da

osvoje njihovu blagonaklonost i pristanak. Spoljna politika jetakoe bila pod njihovim uticajem. Svaki razuman ovek bivideo da takve spletke nisu bile dobre za kraljevstvo.7

U stvari, moemo videti rezultate u dekadentnom stanju kojeje nastupilo u ovoj nesrenoj zemlji. Sva energija i otroumnostmarkiza od Pombala, sredinom 18. veka, bila je potrebna da istr-gne Portugaliju iz smrtonosnog zagrljaja jezuitskog Reda.

U paniji, prodor Reda je bio sporiji. Vie svetenstvo i Do-

minikanci su mu se dugo opirali. Vladari Karlo V i Filip II su prih-vatali njihove usluge, ali nisu verovali ovim papinim vojnicima iplaili su se da e im uzurpirati vlast. Ali, uz mnogo vetine, Red

je vremenom porazio ovaj otpor. Tokom 17. veka, oni imajuneogranienu mo u paniji, meu visokim slojevima i naDvoru. ak je otac Nejdhart (Neidhart), bivi nemaki konjikioficir, potpuno upravljao kraljevstvom kao dravni kancelar,premijer i veliki inkvizitor... U paniji, kao i u Portugaliji, propa-danje kraljevstva se poklopilo sa usponom Reda...8

Evo ta je Edgar Kvinet imao da kae o tome:Kad god dinastija umire, vidim, kako ustaje i stoji iza nje,

nekakav zao duh, jedna od onih tamnih figura ispovednika, kojije neno i oinski mame u smrt...9

Zaista, niko ne moe pripisati propadanje panije samoovom Redu. Ipak, istina je da je Isusovo Drutvo, zajedno sacrkvom i drugim religijskim redovima, ubrzalo njen pad; to jeRed bio bogatiji, panija je bila siromanija, toliko da kad jeKarlo II umro, dravna blagajna nije imala dovoljno novca daplati 10.000 misa koje se obino odravaju za spas pokojnemonarhove due.10

45


46/244

Mesto bitke izmeu katolicizma i protestantizma nije bila juna Evropa, ve srednja Evropa: Francuska, Holandija, Ne-maka, Poljska. Tako da su ove zemlje bile glavno bojno poljeIsusovog Drutva.11

Situacija je bila posebno ozbiljna u Nemakoj. Nisu samouveni pesimisti, ve i razumni i mudri katolici smatrali da je ciljstare crkve u svim nemakim zemljama skoro potpuno propao.U stvari, ak i u Austriji i ekoj, raskid sa Rimom je bio takosveopti da su se protestanti mogli razumno nadati da e poko-riti Austriju u roku od nekoliko decenija. Kako se onda ova pro-mena nije desila i drava je podeljena na dva dela umesto toga?Katolika partija, na kraju 16. veka, se nije ustruavala da odgo-vori na ovo pitanje, ona je uvek cenila da su Vitelsbahovi(Witelsbach), Habzburzi (Habsburg) i jezuiti bili odgovorni zaovaj sreni preokret dogaaja.12

Rene Fulop-Miler je pisao u ulozi jezuita u ovim dogaajima:Katoliki cilj je mogao uspeti samo ako su svetenici mogli da

utiu i vode prineve, u svakom trenutku i svim okolnostima.Ispovedaonice su dale jezuitima nain da osiguraju trajni politi-ki uticaj, stoga i efikasnu akciju.13

U Bavarskoj, mladi vojvoda Albert V, sin predanog katolika,obrazovan u Ingoltadu, starom katolikom gradu, pozvao je

jezuite da se efikasno obraunaju sa jeresi:7. jula 1556. godine, 8 svetenika i 12 jezuitskih uitelja su

uli u Ingoltad. To je bio poetak nove ere za Bavarsku... sama

drava je primila novi peat... Rimokatolike ideje su usmerava-46

Poglavlje 6

Nemaka


47/244

le politiku prineva i ponaanje visokih slojeva. Ali se ovaj noviduh zadrao samo meu visokim klasama. Nije doao do srcaobinih ljudi... Uprkos tome, pod elinom disciplinom drave i

obnovljene crkve, ponovo su postali predani katolici, posluni,fanatini i netolerantni prema bilo kakvoj jeresi...Moe izgledati preterano pripisivati takvu silnu mo i dela

obinoj aici stranaca. Ipak, u ovim okolnostima, njihova moje bila obrnuto proporcionalna njihovom broju i odmah su delo-vali jer nisu naili ni na kakve prepreke. Lojolini poslanici suosvojili srca i umove drave u samom poetku... Od sledeegeneracije, Ingoltad je postao savren tip nemakog jezuitskog

grada.14

Moemo rasuditi kakav je bio nain razmiljanja kojisu svetenici predstavili ovom uporitu vere itajui sledee:Jezuita Majrhofer od Ingoltada je pouavao u svom

Propovednikovom ogledalu: Neemo biti osueni ako budemozahtevali ubijanje protestanata, vie nego to bismo bili kad bitraili smrtnu kaznu za lopove, ubice, falsifikatore i revoluciona-re.15

Naslednici Alberta V, a posebno Maksimilijan I (Maximilian I)(1597-1651), su zavrili njegov posao. Ali Albert V je ve bio save-stan u obavljanju svoje dunosti osiguravanja spasa svojimpodanicima.

im su svetenici stigli u Bavarsku, njegov stav prema prote-stantima i njihovim simpatizerima je postao otriji. Od 1563.godine, nemilosrdno je prognao sve neposlune, i nije imaomilosti prema anabaptistima koji su trpeli davljenja, vatru, zat-vor i okove, to je sve pohvalio jezuita Agrikola (Agricola)...Uprkos svemu tome, itava generacija ljudi je morala da nesta-ne pre nego to je progon krunisan potpunim uspehom. Do1586. godine, moravski anabaptisti su uspeli da sakriju 600 rta-va od vojvode ulime (Guillaume). Ovaj primer dokazuje da jebilo na hiljade a ne samo stotine onih koji su izgonjeni, to jeogroman broj za zemlju sa malim brojem stanovnika.

Ali, rekao je Albert V minhenskom gradskom veu, Bojaast i spas due moraju biti stavljeni iznad svakog privremenoginteresa.16

47


48/244

Malo po malo, svo obrazovanje u Bavarskoj je bilo poverenojezuitima, i ta zemlja je postala baza za njihov prodor u istonu,zapadnu i severnu Nemaku.

Od 1585. godine, svetenici su obratili deo Vestfalije koji seoslanja na Keln; 1586, pojavljuju se u Neusu i Bonu, jednim odrezidencija kelnske nadbiskupije; otvaraju fakultete u Hilde-ajmu (Hildesheim) 1587. i Munsteru 1588. Ovaj poslednji je veimao 1300 uenika 1618. godine... Veliki deo zapadne Nemake

je vraen u katolicizam, zahvaljujui Vitelsbahu (Wittelsbach) ijezuitima.

Savez izmeu Vitelsbaha i jezuita je moda bio ak i vaniji

za Austrijske zemlje nego za zapadnu Nemaku.17

Nadvojvoda Karlo od tajerske, poslednji sin cara Ferdinan-da, oenio se 1571. bavarskom princezom koja je uvela u gracki(grad Gratz) zamak iste one usko katolike sklonosti i prijatelj-stvo sa jezuitima koji su preovladali na minhenskom dvoru.Pod njenim uticajem, Karlo je temeljno radio na istrebljenju

jeresi iz svog kraljevstva i kada je umirao, 1590. godine, traio jeod njegovog sina i naslednika, Ferdinanda, da d re da e nas-taviti taj posao. U svakom sluaju, Ferdinand je za to bio dobropripremljen. Tokom pet godina, bio je uenik jezuita u Ingol-tadu; osim toga, bio je tako iskljuiv da, za njega, nije bilo ple-menitijeg dela od ponovnog uspostavljanja katolike crkve unjegovim naslednim dravama. Pitanje da li je ovo delo korisnoili ne za njegove zemlje ga nije brinulo. Vie volim, rekao je,da vladam nad poruenom, nego nad prokletom zemljom.18

Godine 1617, car je krunisao nadvojvodu Ferdinanda za kra-lja eke. Pod uticajem jezuitskog ispovednika Vilera (Viller),Ferdinand je smesta poeo borbu protiv protestantizma u nje-govom novom kraljevstvu. Ovo je oznailo poetak onog krva-vog rata religije koji je, u sledeih trideset godina, drao Evropuu neizvesnosti. Kada su 1618. godine nesreni dogaaji u Pragudali znak za otvorenu pobunu, stari car Matija (Mathias) jepokuao u poetku da nae kompromis, ali nije imao dovoljnosnage da njegove namere preovladaju nad kraljem Ferdinan-dom, nad kojim je dominirao njegov jezuitski duhovnik; tako jeizgubljena poslednja nada za mirno reavanje tog sukoba.48


49/244

Istovremeno, eke zemlje su preduzele posebne mere i sve-ano proglasile da bi trebalo proterati sve jezuite, jer su u njimavidele promotere graanskog rata.19

Ubrzo zatim, Moravska i leska su pratile ovaj primer, i pro-testanti Maarske, gde je jezuita Pazmanji (Pazmany) vladaoelinom pesnicom, digli su bunu. Ali bitku na Beloj Gori (1620)

je dobio Ferdinand, koji je ponovo postao car nakon Matijinesmrti.

Jezuiti su ubedili Ferdinanda da primeni najokrutniju kaznuna pobunjenicima; protestantizam je bio iskorenjen iz cele dra-ve na nain koji je previe uasan za rei... Na kraju rata, materi-

jalno unitenje drave je bilo kompletno.Jezuita Balbinus, eki istoriar, se pitao kako je mogue daje ostalo jo stanovnika u zemlji. Ali moralna propast je bila jogora... Bujna kultura koja je vladala meu plemiima i srednjimslojevima, bogata nacionalna literatura koja nije mogla biti za-menjena: sve ovo je bilo uniteno, a ak je i narodnost zabranje-na. eka je bila otvorena prema jezuitskom delovanju i oni sumasovno spaljivali njenu nacionalnu literaturu; pod njihovimuticajem je, ak i ime najveeg narodnog sveca Jana Husa,postepeno iezavalo dok nije izumrlo u srcima ljudi...Vrhunac jezuitske moi se, rekao je Tomek, poklopio sa naj-veim propadanjem nacionalne kulture; zbog uticaja koji je Redimao, buenje ove nesrene zemlje zakasnilo je jedan vek...

Kada je Tridesetogodinji rat priveden kraju, i mir koji je biozakljuen je osiguravao nemakim protestantima ista politikaprava koja su katolici uivali, jezuiti su dali sve od sebe da nasta-ve borbu; to je bilo uzaludno.20Ali izborili su se za obeanje nji-hovog uenika Leopolda I, vladajueg cara, da e goniti prote-stante u svojim zemljama, a posebno u Maarskoj. Pod prat-njom carevih vojnika, jezuiti su preuzeli rad oko preobraanja1671. godine. Maari su se digli u bunu i zapoeli rat koji je tra-

jao skoro itavu generaciju... Ali ova buna je bila pobedonosna,pod vostvom Ferenca Kakoija (Ferenz Kakoczy). Pobednik jeeleo da protera jezuite iz svih zemalja koje su bile pod njego-vom upravom; ali uticajni zatitnici Reda su uspeli da odgodeove mere, i isterivanje nije zapoelo do 1707. godine...

49


50/244

Princ Evgenije (Eugen) je krivio, sa otrom iskrenou, poli-tiku carske kue i intrige jezuita u Maarskoj. Napisao je:Austrija je skoro izgubila Maarsku zbog njhovog proganjanja

protestanata. Jednog dana, ogoreno je uzviknuo da je turskimoral bio daleko superiorniji od jezuitskog, barem u praksi. Nesamo da ele da dominiraju sveu, ve ele i da imaju pravo nadivotom i smru ljudi.

Austrija i Bavarska su pobrale plodove jezuitske dominacijeu potpunosti: suzbijanje svih naprednih stremljenja i sistemat-sko zaglupljivanje naroda.

Duboka beda koja je pratila rat religije, nemona politika,

intelektualno propadanje, moralno kvarenje, strano smanjenjebroja stanovnika i osiromaenje itave Nemake: ovo su bilirezultati delovanja jezuitskog Reda.21

50


51/244

Tek su tokom 17. veka jezuiti uspeli da se uspeno utemelje uvajcarskoj, nakon to su bili pozvani, a zatim oterani iz nekoli-ko gradova u Konfederaciji, tokom druge polovine 16. veka.

Milanski nadbiskup, Karlo Boromi (Borromee), koji je podr-avao njihovo postavljanje u Lucernu 1578. godine, je ubrzoshvatio ta e biti rezultat njihovog delovanja, kao to nas pod-sea J. Huber: Karlo Boromi je napisao svom duhovniku daIsusovo drutvo, voeno glavama vie okrenutim politici negoreligiji, postaje premono da bi sauvalo neophodnu umerenosti odanost... Ono upravlja kraljevima i prinevima, i gospodarisvetovnim i duhovnim stvarima; pobona institucija je izgubiladuh koji je u poetku pokretao; biemo prinueni da je ukine-mo.22

Istovremeno u Francuskoj, poznati pravni strunjak EtjenPaskvit (Etienne Pasquiet) je napisao: Uvedite ovaj Red u nausredinu i, istovremeno, uveete razdor, haos i pometnju.23

Nije li ovo ista alba koju stalno ujemo na raun Drutva,

iznova, i u svim zemljama? Isto je bilo u vajcarskoj, kada jedokaz o njegovim zlim delima prodro kroz laskavu spoljanjostiza koje se vrlo uspeno skrivalo.

Gde god da su jezuiti pustili korenje, zaveli su velike i male,mlade i stare. Ubrzo, vlasti su poele da ih konsultuju u vanimokolnostima; njihove donacije su poele da nadolaze, i nije pro-lo dugo dok nisu okupirali sve kole, propovedaonice veinecrkava, ispovedaonice uticajnih i ljudi na visokim poloajima,

ispovednike koji su pazili na obrazovanje svih slojeva drutva,51

Poglavlje 7

vajcarska


52/244

savetnike i line prijatelje lanova Vea. Njihov uticaj je rastao izdana u dan, i nisu dugo ekali da ga upotrebe u javnim poslovi-ma. Lucern i Friburg (Fribourg) su bili njihovi glavni centri;

odatle su vodili spoljnu politiku veine katolikih kantona...Svaki plan skovan u Rimu, ili od strane druge inostrane sile,protiv protestantizma u vajcarskoj je imao osiguranu punupodrku jezuita... 1620. godine, bili su uspeni u hukanju kato-likog naroda Veltlina protiv protestanata, kojih je tom prilikomubijeno est stotina. Papa je dao oprost svima koji su uestvova-li u tom uasnom delu. 1656. godine, rasplamsali su graanskirat izmeu pripadnika razliitih veroispovesti... Kasnije su jezui-

ti opet zapoeli novi rat religija. 1712. godine, o miru je rasprav-ljano u Arau; Lucern i Uri su ga upravo prihvatili kad su jezuiti,po nareenju iz Rima, uradili sve to su mogli da preokrenustvari. Odbili su da daju oprotaj svima koji bi se ustruavali dauzmu oruje. Glasno su proglasili iz svojih propovedaonica daniko nije obavezan da odri svoju re datu jereticima; uinili suumerene lanove saveta sumnjiavim. Kada su pokuali da ihsmene, isprovocirali su u Lucernu tako estoku pobunu narodaprotiv vlasti, da su strane odustale od mira. Katolici su bili pora-eni u borbi koja je usledila i potpisali su mir pod tekim uslovi-ma.

Od tada, uticaj Reda u vajcarskoj je postajao sve manji.24

Danas, lan 51 vajcarskog ustava zabranjuje IsusovomDrutvu da odrava bilo kakve kulturne ili obrazovne aktivnostina teritoriji Konfederacije, i pokuaji da se ukine ovaj lan suuvek bili neuspeni.

52


53/244

Jezuitska dominacija nigde nije bila tako smrtonosna kao uPoljskoj. Ovo je dokazao H. Bohmer, umereni istoriar koji negaji nikakvo sistematsko neprijateljstvo prema Drutvu.

Jezuiti su snosili potpunu odgovornost za unitenje Poljske.Optuba reena na taj nain je preterana. Propadanje poljskedrave je poelo pre nego to su oni stupili na scenu. Ali su oninesumnjivo ubrzali raspadanje kraljevine. Od svih drava, Polj-ska, u kojoj su iveli milioni pravoslavnih hriana, je trebala dase dri verske tolerancije kao jednog od najbitnijih principasvoje unutranje politike. Jezuiti to nisu dozvolili. Pogorali sustvar: stavili su poljsku spoljnu politiku u slubu katolikih inte-resa na koban nain.25

Ovo je bilo napisano na kraju prolog veka; slino je onometo je pukovnik Bek (Beck), bivi ministar spoljnih poslova Polj-ske od 1932. do 1939. rekao nakon Drugog svetskog rata:

Vatikan je jedan od glavnih uzroka tragedije u mojoj zemlji.Prekasno sam shvatio da smo usmerili nau spoljnu politiku

samo da slui interesima katolike crkve.26Stoga je, sa nekoliko vekova izmeu, isti katastrofalni uticaj

jo jednom ostavio peat na toj nesrenoj naciji.Ve 1581. godine, otac Posevino (Possevino), papski izaslanik

u Moskvi, dao je sve od sebe da priblii cara Ivana Groznog rim-skoj crkvi. Ivan nije bio strogo protiv toga. Pun nade, Posevino jeuspeo da postane, 1584. godine, posrednik mira na KirevorojGori izmeu Rusije i Poljske, mira koji je sauvao Ivana od

nerazmrsivih tekoa. Ovo je tano ono emu se prepredeni vla-53

Poglavlje 8

Poljska i Rusija


54/244

dar nadao. Vie nije bilo prie o preobraanju Rusa. Posevino jemorao da napusti Rusiju, a da nita nije postigao. Dve godinekasnije, jo bolja prilika se pruila svetenicima da zauzmu

Rusiju: Grika Ostrepjev, monah bez mantije, otkrio je jezuitimada je on u stvari bio Dimitrije, sin cara Ivana, na koga je izvrenatentat; izjavio je da je spreman da potini Moskvu Rimu poduslovom da bude gospodar carskog trona. Bez razmiljanja,

jezuiti su preuzeli u svoje ruke da upoznaju Ostrepjeva saPalatinom od Sandomira koji mu je dao svoju erku za enu;zastupali su ga pred kraljem Sigismundom (Sigismond) III ipapom u vezi njegovih oekivanja, i uspeli u podizanju poljske

vojske protiv cara Borisa Godunova. Kao nagradu za ove usluge,lani Dimitrije je odbacio religiju svojih otaca u Krasoviju, jednojod jezuitskih kua, i obeao Redu upravu u Moskvi, blizuKremlja, nakon njegove pobede nad Borisom.

Ali ove usluge od katolika su usmerile mrnju Ruske pravo-slavne crkve protiv Dimitrija.

27. maja 1606. godine bio je masakriran sa nekoliko stotinapoljskih sledbenika. Do tada, teko se moglo govoriti o ruskomnacionalnom oseanju; ali od tada, ovo oseanje je bilo vrlo jakoi odmah je primilo oblik fanatine mrnje prema rimskoj crkvi iPoljskoj.

Savez sa Austrijom i agresivna politika Sigismunda III protivTuraka, akcije koje je Red odluno hrabrio, bile su jednako kata-strofalne za Poljsku. Ukratko, nijedna drava nije patila tolikokoliko je patila Poljska pod jezuitskom dominacijom. I ni u jed-noj drugoj dravi, osim Portugalije, Drutvo nije bilo tako jako.Poljska nije imala samo kralja jezuita, ve i jezuitskog kralja,Jovana Kazimira (Jean-Casimir), vladara koji je pripadao Redupre nego to je stupio na tron 1649. godine...

Dok je Poljska brzo ila prema raspadu, broj jezuitskih usta-nova i kola je tako brzo rastao da je General uinio Poljskuposebnom zajednicom 1751. godine.27

54


55/244

U skandinavskim zemljama, napisao je gospodin Pjer Do-minik (Pierre Dominique), luteranizam je potopio sve ostalo i,kad su jezuiti izvrili svoj protivnapad, nisu nali ono to jepostojalo u Nemakoj: katoliku stranku koja je ve bila u manji-ni, ali i dalje jaku.28

Njihova jedina nada je bila preobraanje vladara koji je tajnobio naklonjen katolicizmu; takoe, ovaj kralj, Jan III Vasa (JeanIII Wasa), se oenio 1568. godine poljskom princezom Katari-nom, rimokatolkinjom. 1574. godine, otac Nikolaj i ostali jezuitisu dovedeni u skoro osnovanu teoloku kolu u kojoj su postalivatreni rimski ziloti, iako su zvanino pripadali luteranizmu.Onda je mudri pregovara Posevino osigurao preobraaj Jana IIIi brigu o obrazovanju njegovog sina Sigismunda, budueg Sigis-munda III, kralja Poljske. Kada je dolo vreme za potinjavanjevedske Svetoj Stolici, kraljevi uslovi: enidba svetenika, kori-enje maternjeg jezika u slubi i priee sa dva elementa, koje

je odbila Kurija, su doveli pregovore na mrtvu taku. U svakom

sluaju, kralj, koji je izgubio prvu enu, oenio se vedskom lute-rankom. Jezuiti su morali da napuste zemlju.

Pedeset godina kasnije, Red je izvojevao jo jednu veliku po-bedu u vedskoj. Kraljica Kristina, erka Gustava Adolfa (Gus-tav-Adolph), poslednja od Vasa, je preobraena pod uticajemuenja dva jezuitska profesora, koji su uspeli da se domognutokholma pretvarajui se da su putujui italijanski plemii. Ali,da bi promenila njenu veru bez sukoba, morala je da abdicira 24.

juna 1654.29

55

Poglavlje 9

vedska i Engleska


56/244

U Engleskoj, sa druge strane, situacija se inila povoljnijomza Drutvo i mogli su se nadati, bar neko vreme, da e vratiti ovuzemlju pod nadlenost Svete Stolice.

Kada je Jelisaveta (Elizabeth) dola na tron 1558. godine,Irska je jo bila u potpunosti katolika, a Engleska je bila 50posto katolika... Ve 1542. godine, papa je poslao Salmerona iBroeta da istrae Irsku.30

Bogoslovije su stvorene pod jezuitskim nadzorom u Doaiju(Douai), Pont-a-Moussonu i Rimu, sa namerom obuavanjaengleskih, irskih i kotskih misionara. U dogovoru sa Filipom IIod panije, rimska Kurija je radila na zbacivanju Jelisavete u

korist katolkinje Marije Stjuart (Mary Stuart). Irska pobuna, pod-staknuta od strane Rima, je bila uguena. Ali su jezuiti, koji sudoli u Englesku 1580. godine, uestvovali u velikom katolikomskupu u Sautvarku (Southwark).

Tada su se, razliito prerueni, irili iz okruga u okrug, iz se-oskih kua u zamkove. Uvee bi sluali ispovesti; ujutru bi pro-povedali i davali priest, a onda bi nestali tajanstveno kao to sui doli. Jer ih je Jelisaveta prognala 15. jula.31

tampali su i raznosili tajno zlobne pamflete protiv kraljice ianglikanske crkve. Jedan od njih, otac Kampion (Campion), jeuhvaen, optuen za veleizdaju i obeen. Takoe su spletkarili uEdinburgu da pridobiju kralja Dejmsa (James) od kotske.Rezultat svih ovih nereda je bilo pogubljenje Marije Stjuart 1587.godine.

Onda je dola panska ekspedicija, nepobediva Armada, kojaje uzdrmala Englesku za neko vreme i stvorila sveti skup okoJelisavetinog prestola. Drutvo je i pored toga sprovodilo svojeprojekte i obuavalo engleske svetenike u Valadolidu, Sevilji,Madridu i Lisabonu, dok se njegova tajna propaganda nastavlja-la u Engleskoj pod upravom oca Garneta (Garnett). Nakon Ba-rutne zavere protiv Dejmsa I, Jelisavetinog naslednika, ovajotac Garnet je optuen za sauesnitvo i obeen, kao otac Kam-pion.

Pod Karlom (Charles) I, onda u Kromvelovoj (Cromwell) dr-avi, ostali jezuiti su platili za intrige svojim ivotima. Red jemislio da e pobediti pod Karlom II, koji je, zajedno sa Lujem56


57/244

(Louis) XIV, sklopio tajni sporazum u Doveru, obavezujui se dapovrati katolianstvo u zemlju.

Narod nije bio potpuno obaveten o ovim okolnostima, ali i

ono malo to se proulo je bilo dovoljno da stvori neverovatnupometnju. itava Engleska je drhtala pred Lojolinom utvarom ijezuitskim zaverama.32

Njihov sastanak u palati je doveo bes do vrhunca.Karlo II, koji je uivao u ivotu kralja i nije eleo da ide na jo

jedno 'putovanje preko mora', obesio je pet svetenika zbogveleizdaje u Tiburnu (Tyburn)... to nije brinulo jezuite... Ipak,Karlo II je bio previe promiljen i cinian za njihov ukus, uvek

spreman da ih otpusti. Mislili su da je pobeda na vidiku kada jeDejms (James) II stupio na presto. U stvari, kralj je igrao staruigru Marije Tjudor (Mary Tudor), ali je koristio blaa sredstva.Teio je da preobrati Englesku i osnovao je, u dvoru Savoj, koluu kojoj je prebivalo etiri stotine studenata. Prava jezuitska voj-ska je preuzela vlast u dvorcu.

Sve ove kombinacije su bili glavni uzrok revolucije 1688.godine. Jezuiti su morali da idu protiv prejake struje. Tada jeEngleska imala dvadeset protestanata na jednog katolika. Kralj

je zbaen; svi lanovi Drutva su utamnieni ili izgnani. Jednovreme, jezuiti su ponovo zapoeli svoj tajni rad, ali to nije bilonita vie od beznaajnog pokuaja. Veliki cilj nije postignut.33

57


58/244

Godine 1551, jezuitski Red je poeo da se utvruje u Fran-cuskoj, nakon 17 godina od svog osnivanja u kapeli Sen Deni naMonmartru.

Zaista, predstavili su se kao delotvorni protivnici protestant-ske reformacije koja je osvojila oko jedne sedmine francuskepopulacije, ali ljudi nisu imali poverenja u ove vojnike previeposveene Svetoj Stolici. Stoga je njihov prodor na francusko tlou poetku bio spor. Kao i u ostalim zemljama gde im optemnjenje nije bilo naklonjeno, uunjali su se meu ljude nadvoru, a onda preko njih, meu vie slojeve. Ali u Parizu suParlament, Univerzitet, pa ak i svetenstvo ostali neprijateljskinastrojeni. To je postalo jasno kada su pokuali da otvore tamokolu.

Teoloki fakultet, ija misija je zatita verskih principa uFrancuskoj, doneo je odluku 1. decembra 1554. da 'je ovo dru-tvo izgleda veoma opasno za veru, ono je neprijatelj crkvenogmira, fatalno za monaki poloaj i izgleda da je roeno pre da

rui nego da izgrauje'.34Svetenicima je ipak bilo dozvoljeno da se smeste u Bilomu

(Billom), kutku Averenga (Auvergne). Sa tog mesta organizovalisu veliku akciju protiv protestanata u provincijama june Fran-cuske. uveni Lainez, ovek sa trentskog sabora, isticao se uraspravama, posebno na Konferenciji u Poisiju (Poissy), u nes-renom pokuaju pomirenja dva uenja (1561).

Zahvaljujui kraljici majci Katarini od Mediija, Red je otvo-

rio svoju prvu parisku ustanovu, koled Klermon (Clermont),58

Poglavlje 10

Francuska


59/244

koji se nadmetao sa Univerzitetom. Opozicija sa ovog univerzi-teta, svetenstvo i parlament bili su manje ili vie namireni saustupcima, makar i verbalnim, od strane Drutva koje je obea-

lo da e se uskladiti sa optim pravom; ali se Univerzitet teko idugo borio protiv predstavljanja ljudi potkupljenih o trokuFrancuske da se bore protiv kralja, kako kae Etjen Paskvijer,ije su se rei nedugo zatim pokazale tanim.

Nema potrebe pitati da li su jezuiti odobravali Vartolomej-sku no (1572). Da li su je pripremili? Ko zna?... Politika Dru-tva, suptilna ali obimna u sprovoenju, ima veoma jasne name-re; to je politika pape: Unititi jeres. Sve mora biti potinjeno

ovom glavnom cilju. Katarina od Mediija je radila na ovomcilju i Drutvo je moglo raunati na Gajsove (Guise).35

Ali ovaj glavni nacrt, toliko potpomognut tim pokoljom unoi 24. avgusta 1572. godine, je podstakao uasan plamen bra-toubilake mrnje.

Tri godine kasnije, odrala se Liga, nakon ubistva vojvode deGajsa, nazvanog kraljem Pariza, i upuen je poziv NjegovomNajhrianskijem Velianstvu da se bori protiv protestanata.

Otroumni Anri (Henry) III je dao sve od sebe da izbegne ratreligije. U dogovoru sa Anrijem od Navare, okupili su protestan-te i veinu umerenih katolika protiv Pariza, Lige i ovih partizana,ljutih Rimljana poduprtih od strane panije...

Jezuiti, moni u Parizu, bunili su se tvrdei da se kralj Fran-cuske predao jeresi... Upravni komitet Lige je raspravljao u je-zuitskoj kui u ulici Sent Antoine (Saint-Antoine). Da li je pani-

ja drala Pariz? Teko. Liga? Ona je bila samo alat u vetim ruka-ma... Ono Isusovo Drutvo koje se borilo u ime Rima u protek-lih trideset godina... Ono je bilo tajni gospodar Pariza.

Stoga je Anri III bio ubijen. Kako je naslednik bio protestant,ubistvo je izgledalo na prvi pogled kao da je izvreno iz nek

tajna istorija jezuita, edmond paris

Documents