to m as man - · pdf filei mada je to nio ću tao još i pri idu ... su zbi lja čes to...

TomasMan

TONIOKREGERBalkanDownload.org

2

www.balkandownload.org

I

Zimskosuncejetek-tekbednoprosijavalonadteskobnimgradom,mlečnoimalaksa‐loizaoblačnihslojeva.Vlagaipromajavladalesupoulicamasazabatima,aponekadjepadalakaonekamekasugradica,nilednisneg.

Školasezavršila.Prekopopločanadvorištainapoljekrozvratnicenaviralesučeteoslobođenih,delilese,ižuriledesnoilevo.Velikiučenicidostojanstvenosupritiskiva‐lisvojsvežnjićknjigavisokouzlevorame,adesnomsurukomveslaliuzvetar,ručkuususret;mališani suveselokaskali, takoda je ledenakašaprskalauokolo,anaučnialatklepetaoutorbamaodkožemorskogpsa.Aponekadsusvisapobožnimočimanagloskidalikapesglave,kadbisepojaviošeširsličanVotanovomijupiterskabradanekogodprofesorakojijeprolazioodmerenimkorakom...

„Jesi li stigao jedva jednom,Hanse?” reče TonioKreger, pošto je dugo čekao nadrumu;saosmehompriđeonprijateljukojijeizlaziorazgovarajućisanekimdrugovi‐ma,ihteovećsanjimadakrene...

„Kakoto?”upitaon,ipogledaTonija...Zbilja,takoje!Pođimodaklemalo.”Tonioumuče,iočimusezamutiše.JeliHansbiozaboravio,jeliseteksadopetse‐

tiodasumislilidanasupodnedamalozajednoprošetaju?Aonsam,onseskorobezprestankatomeradovao,otkakosusedogovorili!

„Epa, zbogom,vi!” rečeHansHanzendrugovima. „Idemsad jošmalo saKrege‐rom.”–Injihdvojekrenušedesno,doksuostalipolakopošlilevo.

HansiToniosudospevalidašetajuposleškole,jersuobojicapripadalikućamaukojimasetekučetirisataručavalo.Njihovisuočevibilivelikitrgovciinajavnimpo‐ložajima, i bili sumoćni u gradu.Većmnoga pokolenjaHanzenovih posedovala suoneprostranedrvaredolenareci,gdesuogromnepilepresecaledeblasatutnjavomizviždukom.AliToniobešesinkonzulaKregera,čijesužitnevreće,saširokimcrnimžigomfirmevozilakolaulicama, izdanaudan;avelikistaridomnjegovihpredakabio je najgospodskiji u celom gradu... Drugovi su stalnomorali skidati kape, zbogmnogihpoznanika,štaviše,nekisuprvipozdravljaličetrnaestogodišnjedečake...

Obojesuokačiliškolsketorbeoramena,iobojebehulepoobučeniidobroutoplje‐ni;naHansubešekratakbrodarskikaputićpokomeje,naleđimairamenima,ležalaširokamodraogrlicanjegovogmornarskogodela,naTonijudužisivkaputspojasom.Hansjenosiodanskumatroskukapusacrnimtrakama,ispodkojesepomaljalabujna

3


čupanjegovekose,plavekaolika.Biojevanrednolepuškastistasit,širokuplećimaauskih bedara; njegove neosenčene oči, modre kao čelik, gledale su oštro. No ispodokruglekrznenekapeTonijeve,izlicakojejeimalojužnjačkuoštrinucrta,gledalesuočitamneinežnoosenčene,sanjalačkiimalobojažljivo,ispodkapakakojisusečiniliisuvišeteški...Imaojeneobičnomekaustaibradu.Išaojenemarnoineujednačeno,doksuHansovevitenogeucrnimčarapamakoračaletakoelastičnoiravnomerno...

Tonionije govorio.Osećao je bol. I nabravši svoje pomalo koseobrve, skupio jeustakaodahoćedazviždi, igledaoudaljinu,nagnuvšiglavukaramenu.Tomujebilosvojstveno,tajizrazitodržanje.

Iznenada, Hans provuče svojumišicu ispod Tonijeve, i pritom ga pogleda ispodoka,jerbeševeomadobroshvatioočemuseradi.ImadajeTonioćutaojošipriidu‐ćimkoracima,odjednomseipakveomaraznežiouduši.

„Jatonisambiozaboravio,Tonio”,rečeHans,ipogledapredasenapločnik,„većsamsamomisliodadanasnemoženištadabude jer je takovlažno ivetrovito.Al’meni tobašništane smeta, inalazimda je sjajno što sime ipakčekao. Ja samvećmisliodasiotišaokući,ibilomijekrivo...”

UTonijusesveuskomešaloodskakutanjaikliktanja.„Da, idemodakleprekobedema!” rečeonuzbuđenimglasom.„Prekovodeničkog

bedema,iprekoholstenskog,paćutetakootpratitikući,Hanse...Božesačuvaj,toni‐štanemarištoćusesamvratiti;idućiputpratićeštimene.”

UdnudušeonbašinijebiočvrstouverenuonoštojeHansrekao,ijasnojeose‐ćaodatašetnjaudvojeznačizaHansasamopolovinuonevrednostikojuimazanje‐gasamog.NoonjeipakvideodaseHanskajezbogsvojezaboravnosti,idasetrudidagaodobrovoljiiizmirisesnjim.Aonjebiodalekoodtogadaometaizmirenje...

StvarjebilautomeštojeToniovoleoHansaHanzena,ivećmnogopropatioradinjega.Kojinajviševoli,tajjepobeđenimorapatiti–njegovačetrnaestogodišnjadušavećjebilaprimilaodživotatuprostuioporupouku;aonjebiotakveprirodedajetačnobeležiotakvaiskustva,zapisivaoih,takoreći,uduši,iuizvesnomsmisluiuži‐vaounjima,aipaksesamličnonijeponjimaupravljao,nitiimaoodnjihpraktičnihkoristi.Aitomujebilourođenodajeovakvepoukeceniokaomnogovažnijeiinte‐resantnijeodonihznanjakojasumunaturaliuškoli,štaviše,zavremečasovaugot‐skisvedenimučionicama,onsepoglavitotimebaviodadodnapreosetiovakvasaz‐nanja, idaihpotpunoproverirazmišljanjem.Auovomzanimanjunalaziojezado‐voljstvosasvimsličnoonomekojebigaobuzimalokadješetaoposvojojsobisasvo‐jimćemanetom(jeronjesviraoućemane),ikadjemamioiznjegazvukeštojegodmogaomekše,iuplitaoihužuborenjevodoskokakojise,doleuvrtu,dizaopoigrava‐jućipodgranamastarogoraha...

Vodoskok,stariorah,njegovoćemane,audaljinimore,Baltičkomore,krajkojegsesmeoodmaratioraspustu,iosluškivatinjegoveletnjesnove,eto,tejestvarionvo‐leo,njimase,unekuruku,opkoljavao, imeđunjimaseodigravaonjegovunutarnji

4


život;stvarisaimenimakojasemoguupotrebitiustihovimasalepimefektom,ikojasuzbiljačestoizvonilaustihovimakojejeponekadsastavljaoTonioKreger.

Anjegovomsopstvenomkrivicomtosedoznalo,daimasveskusastihovimakojejesamnapisao,itomujemnogonaudilo,ikoddrugovaikodnastavnika.Sinukon‐zulaKregeračinilosesjednestraneglupoivulgarnoštomutozameraju,ipreziraojezbogtogaidrugoveinastavnike;aovisugauztojošiodbijalisvojomneuglađenoš‐ću,ionjezačudosnažnoproziraonjihoveličneslabosti.Nosdrugestranejeionsamosećaodajetoraspuštenoiustvarinepriličnopisatistihove,iuizvesnojmerimoraojedavatizapravosvimaonimakojitosmatrajučudnovatimzanimanjem.Paipakgatonijemoglonagnatidaseokanistihova...

Akakojedomatraćiovreme,uškolibiosporiodsutanduhom,islabostajaokodnastavnika,stalnojedonosiokućinajbednijeocene,anjegovotac,dug,brižljivoobu‐čengospodinzamišljenihmodrihočiju,koji jesvagdanosiopoljskicveturupiciodkaputa,pokazivao jezbog togamnogo ljutnje ižalosti.Nonjegovojmajci,njegovojlepoj crnokosojmajci koja se zvalaKonsuelo i uopšte bila tolikodrukčija noostalegospođeuvaroši, jer ju jenjegovotacnekadadoveosasvimoddolesazemljopisnekarte–njegovojmajcijebilobašsasvimsvejednokakvesusvedodžbe...

Tonio je voleo svoju crnomanjastu i vatrenumajku koja je tako divno svirala uklaviriumandolinu,ibilomujedragoštonjunetištinjegovsumnjivipoložajmeđuljudima.Međutim,ipakjeosećaodajeočevaljutnjamnogodostojanstvenijaiuvaže‐njadostojnija,imadagajeovajkorio,sasvimsesnjimeslagaouduši,analaziodajemajčina vedra ravnodušnost pomalo labava. Ponekad jemislio ovako otprilike: Sa‐svimjedostaštosamtakavkakavsam,štonemoguinećudasepromenim,nehatan,uporan,ištouvekobraćampažnjunastvarinakojeinačenikonemisli.Aliondajebaruredudameozbiljnoukoreikazne,anedaprelazeprekotogapoljupcimaisvir‐kom.MiteknismoCiganiuzelenimkolima,mismopristojansvet,kućakonzulaKre‐gera,porodicaKregerovih...Ačestobiiovakorazmišljao:Zaštolisamtakočudnovatiusukobusasvimisvačim,zavađensprofesorima,ituđmeđuostalimdečacima?Po‐gledajihsamo,dobreučenike,isolidneosrednjeđake.Oninenalazedasunastavnicismešni, ne pišu stihove, imisle samoo stvarima o kojima se imisli, i o kojima semožeglasnogovoriti.Kakose,bezsumnje,osećajuurednima,iuskladusasvakimisvačim!Tomoradaprija...Aštalijesamnom,ikakoćesesveovozavršiti?

Ceotajnačinnakojijeposmatraosebeisvojodnospremaživotu,imaojevažnuuloguuTonijevojljubavipremaHansuHanzenu.Voleogaje,prvo,štojelep;noza‐timnajvišestogaštoseusvemučiniokaonjegovasopstvenaprotivnostisuprotnost.HansHanzenjebioodličanđak,asemtogaživahnomomčekojejejahalo, izvodilogimnastičkevežbe,plivalojunački,ibiloomiljenokodsvih.Nastavniciosećahupre‐manjemuskoronežnunaklonost,zvahugapoimenu,ipomagahugausvemu;dru‐govisutežilidamuseumile,anaulicizaustavljalisugagospodaigospođe,hvataligazačupukoseplavekaolikakojajebujalaispoddanskebrodarskekape,igovorili:

5


„Zdravo,HanseHanzenu,satvojomlepomčupom!Jesilijošprviđak!Pozdravitatuimamu,krasnomojemomče...”

Takav,eto,bešeHansHanzen,iotkadagapoznavašeTonioKreger,osećaoječež‐njučimbigaugledao,zavidljivunekučežnjukojamuje ležalanaprsima, igorela.Kadbičovekimaotakomodreoči,misliojeon,iživeotakourednoiusrećnojzajed‐nici sa celim svetom, kao ti!Uvek se zanimaš najpristojnijim stvarima, onima kojesvakuvažava.Kadsvršišškolskezadaće,idešnačasjahanja,iliradišsafinompilom,ačakioraspustupotpunosizauzetveslanjem,jedrenjemiplivanjem,dokjaležimupeskubesposlenoiizgubljeno,ibezprestankaposmatramtajanstvenopromenljiveiz‐razekojiklizepolikupučine.Nozatosutvojeočitakojasne.Bitikaoti...

Onnije pokušavao da bude kaoHansHanzen, amoždanije ni shvatao tu željuvrloozbiljno.Nobolnoježudeodagaonvoli,ovakvogkakavje, inasvojnačinsetrudiodaizazovetuljubav,sporoisrdačno,sapunoodanosti,patnjeisete,onesetekojadubljesažižeitrošinosvanaglastrasnostkojuječovekmogaoočekivatiodnje‐govogstranogizgleda.Inijesetrudiosasvimuzalud;jerHans,kojijeceniokodnjegaizvesnu nadmoć, okretnost u govoru koja je omogućivala Toniju da iskaže i teškestvari,Hansjesasvimdobrorazumeodatuživizanjegajednoneobičnosnažnoinež‐noosećanje,temujeukazivaozahvalnosti,ičestogausrećivaosvojompredusretlji‐vošću–nočestomujezadavaoiljutemukeljubomore,razočarenja,iuzaludnogtru‐dadasklopiduhovnuzajednicu.JerbilojeveomačudnovatotoštojeTonio,kojijeustvarizavideoHansuHanzenuzbognačinaživljenja,ipakstalnotežiodagazadobijeiprivučesvomenačinu;notomujeuspevalonajvišenačasak,paitadasamoprividno.„Čitaosamneštočudesno,neštodivno...”IšlisuijeliskupaizjednekesicebombonesavoćemkojesukupilizadesetparakodbakalinaIverzena,uvodeničkojulici.„Mo‐rašititopročitati,Hanse,naime,tojeDonKarlosodŠilera...Jaćutigazajmiti,akohoćeš...”

„Ahne”,rečeHansHanzen,„manisetoga,Tonio,tonijezamene.Znaš,jaostajemprisvojimknjigamaokonjima.Tuima,veruj,sjajnihslika.Pokazaćutiihkadjednomdođeškmeni.Tosutrenutnisnimci,pavidiškonjekakokasajuitrčeiskaču,usvimapoložajimakojenemožešnividetiustvarnosti,jeridesveodvišebrzo...

„Usvimapoložajima?”upitaTonioučtivo.„E,tojefinastvar.NoštosetičeDonKarlosa, tojelepšenoštobisemoglozamisliti. Imatumesta,videćeš,kojasutakolepadateprodrmaju,dačistoneštopukne...”

„Zarpukne?”upitaHansHanzen...„Kakoto?”„Enonaprimeronomestogdejekraljplakaojergajemarkiprevario...nomarki

gajeprevariosamokraljevićuzaljubav,razumešli,zbogkogasežrtvuje.Paondado‐lazi iz kabineta vestupredsoblje da je kralj plakao. ’Plakao?’ ’Kralj je plakao?’ Svidvorjani su strašno neprijatno iznenađeni, i svega te obuzme jeza, jer to je užasnokrutistrogkralj.Aličovektodobrorazumeštojeonplakao,imenigajeustvariviše

6


žaonegoikraljevićaimarkijazajedno.Uvekjetakosamibezljubavi,pasadaverujedajenašaočoveka,atajgaizdaje...”

HansHanzenpogleda ispodokaTonijevo lice, ibez sumnjega jeneštona tomelicuzadobilozapredmet,jeroniznenadaopetprovučerukupodmiškuTonijevu,iza‐pita:

„Nakojiganačinizdaje,Tonio?”Tonioseuzbudi.„Vidiš,stvarjeutome”,počeon,„štosvapismazaFlandrijuiBrabant...”„EtoErvinaJimertala”,rečeHans.Toniozaćuta.Kadbigazemljaprogutala,pomislion,togaJimertala!Štomorada

dođeidanamsmeta!Kadsamonebipošaosnama,icelogputagovorioočasujaha‐nja...JeriErvinJimertaljeuzimaočasovejahanja.Biojesindirektorabanke,istano‐vao tu pred gradskomkapijom.Dolazio im je u susret kroz aleju, već bez školskihknjiga,krivonogikosihočiju.

„Zdravo,Jimertale”,rečeHans.„JaidemmalosKregerom.”„Moramugrad”,rečeJimertal,„neštodanabavim.Nopoćićujošmalosvama...

Tosusvakakobombonesvoćem,toštoimate?Hvala,poješćunekoliko.Sutraimamoopetčas,Hanse.”–Bilajerečočasujahanja.

„Sjajno!”rečeHans.„Dobićusadakožnegamaše,znaš,jersamonomaddobiopeti‐cunapismenom...”

„Tineuzimaščasove jahanja,Kregeru?”upita Jimertal,aočimubehusamodvasjajnazareza...

„Ne...”,odgovoriTonio,sanaglaskomsasvimneodlučnim.„Trebalobi”,rečeHansHagoen,„damolišsvogaocadaitiuzimaščasove,Krege‐

ru”„Da...”,rečeTonioujednonagloiravnodušno.JednogtrenutkamusesteglogrloštogajeHansoslovioprezimenom;aHanskaodajetoosetio,jerpočedaobjašnjava:

„JatezovemKregerom,jertijeimetakošašavo,znaš,izvini,alijaganemarim.Tonio...Patouopšteinijeime.Uostalomtizatonisiništakriv,božesačuvaj!”

„Ne,tisesvakakouglavnomzatotakozovešjertozvučitakotuđinski,ijerjeneštonaročito...”,rečeJimertal,ipraviosekaodahoćedaizgladistvar.

Tonijevaustapodrhtavahu.Onsesavlada,ireče:„Jest,tojebudalastoime,BogznadabihseradijezvaoHajnrihiliVilhelm,možete

miverovati.Notojeotudaštosebratmojemajke,pokomesumekrstili,zoveAnto‐nio;jermojamajkajeizpreka...”

Zatimućuta, ipustionudvojicudagovoreokonjimaikožnompriboru.HansjebiouhvatioJimertalapodmišku,igovoriojesarečitimučešćemkojeseunjemuni‐kadnebimogloprobuditizaDonKarlosa...PonekadjeTonioosećaogdegaunosubockaželjadaplače;ajedvajemogaodavladasvojombradomkojajeneprestanopo‐drhtavala...

7


Hansnemarinjegovoime–štasetumožečiniti?OnsamsezoveHans,aJimertalsezoveErvin,dobro,tosuopštepriznataipripoznataimenakojimasenikonečudi.Ali „Tonio” jenešto tuđinsko inaročito. Jest,usvakompogledu imaunjemunečegnaročitog,pahteoon to iline, ionsam je isključen izdruštvapristojnih iobičnih,madaonteknijeCiganinuzelenimkolima,većsinkonzulaKregera,izporodiceKre‐gerovih...NozaštogaHanszoveToniomdoksusami,akogaseodmahpočnestidetičimsenekotrećiprimakne?Ponekadmujeblizakizadobijen,jest.Anakojiganačinizdaje,Tonio?upitaojeon,iuhvatiogapodmišku.NokadjedošaoJimertal,odmahjeodahnuo,ostavioga,ibeznuždemuprebacionjegovotuđeime.Kolikobolikadčo‐vekmora sve todaprozre!...HansHanzengaudnudušepomalovolikad su samimeđusobom,ontozna.Nočimimsejošnekopridruži,ongasestidi,ižrtvujega.Ionjeopetsam.MisliojenakraljaFilipa.Kraljjeplakao...

„Bože,bože”,rečeErvinJimertal,„jasadazbiljamoramugrad!Zbogom,vi,ihvalazabombone!”Paskočinaklupukojajestajalakrajputa,pretrčaprekonjesvojimkri‐vimnogama,iotkasa.

„Jimertalmijedrag!”rečeHans,inaglasito.Razmaženoisamosvesnoobjavljivaojesvojenaklonostiinenaklonosti,nekakoihmilostivorazdavao...Azatimnastavidapričaočasu jahanja,kadseveću tobioupustio.AnijevećnibilodalekodokućeHanzenovih; put po bedemima nije baš tako dugo trajao. Oni držahu čvrsto svojekape,isaginjahuglavepredsnažnim,vlažnimvetromkojiješkripaoistenjaougo‐lomgranjudrveća.AHansHanzenjegovorio,dokjeToniosamosvremenanavre‐meuplitaoponekoveštačkoaliida,da,ineradujućiseštogajeHansužarurazgovo‐raiopetuhvatiopodmišku,jertobilosamoprividnopribližavanje,bezznačaja.

Zatimnapustišedrvoredenabedemimanedalekoodstanice,gledahugdeshukta‐njemprolazivoz,nezgrapnožustar,pasubrojali,zabaveradi,kola,imahalionomčo‐vekukojisedinavrhuposlednjihkola,umotandonosausvojekrzno.AzastalisunatrguLipa,predvilomveletršcaHanzena,itumujeHansnadugačkopokazivaokakoje to zanimljivo kad čovek stane dole na baštenska vrata, pa se u polugama klatitamo-amo,dasveškripastoji.Noizatogaseoprosti.

„Da,sadmoramukuću”, reče.„Zbogom,Tonio. Idućiputću ja tebeotpratiti,daznaš”.

„Zbogom,Hanse”,rečeTonio,„lepojebiloušetnji”.Njihove ruke, pri stiskanju, behu sasvimmokre i pokrivene rđom sa baštenskih

vrata.Nokada jeHanspogledaouočiTonijeve,nanjegovomlepuškastomlicusezače

nekiizrazkaodasepokajaoprisećajućise.„Uostalom,čitaćuuskoroDonKarlosa”,rečeonbrzo.„Onosakraljemukabinetu

bezsumnjejesjajno!”Pauzetorbupodmišku,ipotrčakrozvrtpredvilom.Prenoštouđeukuću,jošjednompozdraviglavom.

8


AToniokretedalje,sasvimozarenigotovdapoleti.Vetargajenosiosleđa,noonnijesamostogatakolakoodmicao.

HansćedačitaDonKarlosa,paćenjihdvojeimatineštozajedničko,neštoštoihspaja,iočemunemožesanjimagovoritiniJimertal,nitiikoodostalih!Kakoseonidobrorazumeju!Kozna–moždaćegajošinavestidaionpišestihove?...Nene,toonneće!Hansne trebadapostanekaoTonio,već trebadaostaneonakavkakav je,takojasanisnažankakvoggavolesvi,anajvišeTonio!NoakopročitaDonKarlosa,toipaknikakonećeškoditi...ITonioprođekrozastaru,zdepastukapiju,paidućidužpristaništapopeseustrmenu,vetrovituivlažnuulicuZabata,kadomusvojihrodite‐lja.Tadaježivelonjegovosrce:bilojeunjemučežnjeisetnezavistiineštomalopre‐ziranja,ičitavojednočednoblaženstvo.

9


II

PlavuIngu,IngborguHolm,ćerkudoktoraHolmakojijestanovaogorenatrgu,tamogdesedizao,visok, šiljast imnogostruk,gotski studenac,nju jevoleoTonioKregerkadmujebilošesnaestgodina.

Kakosetozbilo?Viđaojujehiljaduputa;nojednevečerivideojujeuizvesnomosvetljenju, video kako, u razgovoru sa prijateljicom, nekako obesno baca glavu ustranusmejućise,videojekakonanekiizvestannačinprinosišakupotiljku,šakude‐vojčice,nimnogousku,nimnogofinu,apritomjojsesmaknuoslaktarukavodbelegaze,čuojekakosanekimizvesnimnaglaskomizgovaranekuravnodušnureč,apri‐tomjojjeneštotoplozazvonilouglasu,iushićenjeobuzenjegovosrce,mnogojačeodonogakojejeponekadosećaokadajeposmatraoHansaHanzena,tadakadajejošbiomali,glupidečko.

Tevečerijeponeosobomnjezinusliku,sadebelomplavomviticom,saduguljastimočima,modriminasmejanim,isanežnoocrtanimnizompegaiznadnosa;nijemogaodazaspijerječuokakojojneštozvoniuglasu,tihojepokušavaodapodražavanagla‐skukojimjeizgovorilaonuravnodušnureč,ipritomjeosetiojezu.Iskustvomujeka‐zivaloda je to ljubav.No iako je tačno znaoda ćemu ljubavnužnodonetimnogobola,nevoljeiponiženja,daonauztojoširazoravamiriispunjavasrcemelodijamadopresipanjaameđutimminemožemonaćipotrebnospokojstvodanekodeloza‐oblimoidanatenanestvorimoodnjegacelinu,onjujeipakprimioradosno,sasvimjojsepredao,inegovaojujesvimsilamasvojedušejerjeznaodačinibogatimiži‐vim,aonječeznuozatimdabudebogatiživ,umestodaspokojnoskujenekuceli‐nu...

Tajdogađaj,daTonioKregerbiobuzetveselomIngomHolm,zbioseuispražnje‐nomsalonukonzulkeHustede,nakojujetevečeridošaoreddapriredičasigranja;jertojebioprivatankursnakojisudolazilasamodecaizprvihkuća,iporeduseskup‐ljalaporoditeljskimdomovimadabiseučila igranju iotmenomponašanju.AutusvrhudolaziojesvakenedeljenaročitoamoizHamburganastavnikbaletaKnak.

ImemujebiloFransoaKnak,akakavtosamobešečovek!„J’ail’honneurdemevousrepresenter”,rekaobion,„monnonestKnaak”...Atoseneizgovorizavremeklanjanja,negopoštosečovekvećispravi–tihoaipakrazgovetno.Nedešavasečo‐vekusvakogdanadasemoraprikazatinafrancuskom,alikotoznanatomjezikuko‐

10


rektnoibesprekorno,nanemačkomćemutekbitilako.”Kakojenjegovsvilastocrnidugikaputdivnobiopriljubljenuznjegovagojaznabedra!Umekimboramaspuštalesusenjegovepantalonenacipeleodlaka,ukrašeneširokimatlasnimtrakama,anje‐govezagasiteočipogledalesuuokolokaoumorneodsrećezbogsvojesopstvenelepo‐te.

Svakjebioporaženobiljemnjegovepouzdanostiipristojnosti.Koračaoje–anikonijekoračaokaoon,elastično,talasavo,nišućise,kraljevski–prilaziodomaćici,kla‐njaose,ičekaodamuonapružiruku.Kadbijedobio,zahvaliobitihimglasom,kro‐čiounazadgipko,pabiseokrenuonalevojnozi,adesnombise,itonjenimspušte‐nimvrhom,otisnuosatla,pabiseudaljioustreptalihbedara.

Kadčovekodlazi izdruštva,povlači sepremavratimaunatraške iklanjajući se,stolicunedovlačidohvativšijezanogu,nitijevučepozemlji,većjelakouhvatizanaslon,ispustijebezšuma.Kadčovekstoji,neskrstirukenatrbuhu,nitipružijezikuugaoodusana;aakobinekotoipakučinio,gospodinKnakjetoumeotakodapo‐dražava,damujezaceoživotuliogađenjeprematakvomstavu...

Tojebilootmenoponašanje.Aštosetičeigranja,njimejegospodinKnakpomo‐gućstvujošodličnijevladao.Uispražnjenomsalonugoreojeplinuvelikomlusteruasvećenakaminu.Podjebiozasutprahomprozirca,aelevistajahunemiupolukrugu.Noizazastoranavratimaususednojsobisedelesumajkeitetkenaplišanimstolica‐ma,ikrozsvojelornjeteposmatralegospodinaKnakakakosesagaoidržisapodvaprstaivicusvogadugogkaputa,anogamakojetrepereodgipkostiprikazujepojedinedelovemazurke.Aliakomujebilanameradapotpunozapanjisvojupubliku,iznena‐daibezočitepotrebeotisnuobiseuvis, iuvazduhubizbunjivombrzinomobrtaonoguokonoge,gotovoizvodionjimatrile,dasenajzadvratinaovuzemljupriguše‐nimjednimtreskom,kojijeipakuzdrmaosvedotemelja...

Kakavneshvatljivmajmun,mislio jeTonioKregerusvomeduhu.Noon je ipakdobrovideodaIngaHolm,daveselaIngačestopratipokretegospodinaKnakasaza‐nesenimosmehom,inijemusamozbogtogatačudesnosavladanatelesnostmamilaizdušekaonekodivljenje.KakolisusmirenoinezbunjivopogledaleočigospodinaKnaka!Onenisugledaleunutrausamestvari,doonetačkegdesvepostajesloženoitužno;oneništanisuznalesemjednoga,dasuzagasiteilepe.Nostogamujedržanjetakoponosito!Da,moračovekbitiglupdabiznaotakodakoračakaoon; i tadatesvetvoli,jersimilokrvan.OnjetotakodobrorazumeoštoInga,štoplavaslatkaIngagledagospodinaKnakatimpogledom.Nozarnjegasamognikadnećetakopogledatinijednadevojka?

O, i to se dešavalo. Bila je tuMagdalena Fermeren, ćerka odvetnika Fermerena,blagihusta,ivelikih,tamnih,svetlihočiju,punihzbiljeisanjarenja.Onaječestopa‐dalapriigranju;nokadbirajudame,onajeprilazilanjemu,znalajedaonpišestiho‐ve,dvaputgajemoliladajojihpokaže,ičestogajepogledalaizdalekaoborenegla‐ve.Noštoćemuto?On,onvoliInguHolm,plavuveseluIngukojagasvakakoprezi‐

11


restogaštopišestvaripesničke...onnjugleda,gledanjeneuskemodreoči,punesrećeipodsmeha; iunjegovegrudiseuselila ižegla ihzavidljivanekačežnja,bolopor imučanštojeodnjeizdvojen,ištoćejojvečitoostatituđ...

„Prviparenavant!”rečegospodinKnak,inemarečikojebiopisalekakojetoče‐ljadedivnoizgovaralonosniglas.Vežbalisukadril,iTonioKregersedubokouplašiokadjevideodasenalaziuistomkareusaIngomHolm.Onseklonionjekolikojemo‐gao,aipakjestalnodospevaounjenublizinu;braniojesvojimočimadajojsepribli‐že,astalnojepadaonanjunjegovpogled...EvojegdemusebližisacrvenimFerdi‐nandomMatisenom,klizećiitrčeći,gdebacakikuunazadistajepremanjemu,odah‐nuvši;gospodinHajncelman,pijanista,prinosidirkamasvojekoščateprste,gospodinKnakkomanduje,izapočinjekadril.

Onasekretalaprednjimtamo-amo,unaprediunazad,koračalajeiobrtalase,aponekadgajedodirivaomiriskojijestrujaoiznjenekose,iliiznežnogbelogtkanjanje‐nehaljine,injegovesuseočimutilesvevišeiviše.Jatevolim,draga,slatkaInga,go‐vorio jeusebi, istavljaouterečisavbolštoseonatakorevnosno iveselopredajeigranjuanineobraćapažnjenanjega.Padalamu jenaumdivna jednapesmaodŠtorma:„Spavaobih;notiplesatmoraš.”Mučilagajeponižavajućaprotivrečnostkojasekrijeutomeštočovekmoraigrati,avoli...

„Prviparenavant!”rečegospodinKnak,jerjedolazilanarednovafigura.„Com‐pliment!Moulinetdesdames!Tourdemains!”Inikonemožeopisatisakakvomjeongracijomprogutaonemoeonoga„de”.

„Drugiparenavant!”TojedošaorednaTonijaKregerainjegovudamu.„Compli‐ment!”TonioKregersepokloni.„Moulinetdesdames!”ITonioKreger,oboreneglaveinabranihveđa,stavisvojurukunarukečetiridame,narukuIngeHolm,iigraše„mo‐ulinet”.

Uokolonastadekikotismeh.GospodinKnakpadeubaletskupozukojaizražavašestilizovanužas.„Avaj!”povikaon.„Stoj,stoj!Kregerjedospeomeđudame!Enarrìe‐re, gospođice Kreger, natrag, fi donc! Svi su razumeli, samo vi niste. Brzo! Natrag!Povlačitese!”Ionizvučesvojrubacodžutesvile,iodagnanjimeTonijaKregerananjegovomesto.Svisusesmejali,dečaciidevojčiceidameizazastora,jerjegospodinKnakdaodokrajnostismešanobrttojsitnojzgodi,tesusezabavljalikaoupozorištu.SamojegospodinHajncelmančekaosasuhoparnoposlovnimizrazomznakdasviradalje,jeronjebioočvrsnuopremaefektimagospodinaKnaka.

Zatim nastaviše kadril. Pa onda nastade odmor. Sobarica zazveketa kroz vrata,unosećinaslužavnikučašesaukuvanimsokomodvina,austopuzanjomjeišlaku‐varicasačitavimtovaromkolačasvoćem.NoTonioKregerseiskrade,izađepotajnouhodnik,istavivširukenaleđastadepredjedanprozornakomebešespuštenažalu‐zija,inepomišljajućidasekroznjuništanevidi,idajeprematomesmešnodačovektustojiidasepretvarakaodagledavan.

Noonjegledaousebe,onamogdejebilotolikožalostiičežnje.Zašto,zaštojeon

12


tu?ŠtonesediusvojojsobikrajprozorainečitaŠtormovImenze,pogledajućisvre‐mena na vreme na večernji vrt gde tromo škripi stari orah? Tamo bi bilo njegovomesto.Nekadrugiigraju,nekasepredajutomposlusasvomsvežinomiveštinom!...Ne,ne,njegovojemestoipaktugdeznadajeubliziniInginoj,madastojitekpodaljeusamljen, i pokušava da razabere njen glas iz onog brujanja, zveketa i smeha takounutra, njen glas u kome zvoni topli život. Duguljaste tvojemodre oči nasmejane,plavaInga!TakolepivedarjesamoonajkojinečitaImenzeinikadnepokušavadasamtakoštonapiše;itojeonoštojetužno!...

Onabimoraladoći!Moralabiprimetitidajeotišao,moralabiosetitikakomujepriduši,moralabiseiskrastizanjim,masamoizbolećivosti,pamustavitirukunarameireći:Hodiknamaunutra,budiradostan,jatevolim!Ionjeosluškivaoičekaounerazumnojzapetostidaonadođe.Noonanikakonijedolazila.Takvesestvarinezbivajunazemlji.

Jelimuseionasmejalakaoostali?Jeste,onajetočinila,madabiontoradopore‐kao,inje, iseberadi.Aipakjeonigrao„moulinetdesdames”samozatoštojebioutonuounjenublizinu.Alštatomari!Prestaćevaljdajednomdasesmeju!Nijeline‐davnojedančasopisprimionjegovupesmu?Doduše,prestaojezatimdaizlazijošprenošto jepesmamoglabiti štampana...Doćićedankadćeonbiti slavan,kadćeseštampatisveštoonnapiše,paćemotadavidetidalićetočinitiutisaknaInguHolm...Tonećenanjučinitiutiska,utomeijestestvar.DirnulobiMagdalenuFermerenkojauvekpada,da,binju.AlinikadaInguHolm,nikadamodrookuveseluIngu.Paje lidakleuzalud?...

Pri toj sepomislibolnozgrčilo srceTonijaKregera.Osećatikakoseu tebikrećučudesnesile,razigraneisetne,apritomznatidaonizakojimačeznešostajupremanjimauvedrojnepristupačnosti,tomnogoboli.Nomadajestajaousamljen,izdvojenibeznadepredspuštenomšalonom, ipretvarao seu svojoj žalostikaodamožedagledakroznju,onjeipakbiosrećan.Jertadaježivelonjegovosrce.Kucaloje,toploitužno,za tebe, IngaHolm, iublaženomsamoodricanjuobuhvatala jenjegovadušatvojuplavu,svetluiobesnoobičnumaluličnost.

Višenojednomstajaojezažarenalicanausamljenimmestima,kudasamotihodo‐piraše svirka,miris cveća i zveket čaša, i trudio se da razabere tvoj glasudaljnomšumugozbe,stajaojeutuziraditebe,aipakbiosrećan.VišenojednomgaježalostiloštomožedarazgovarasaMagdalenomFermerenkojauvekpada,štogaonarazume,štosesanjimesmejeištojesanjimeozbiljna,dokmuplavaInga,paikadsedikrajnje, izgledaudaljenai tuđaizačuđena, jernjegovgovornijenjezingovor;a ipakjebiosrećan.Jersreća,takojegovoriosamsebi,onanijeutomedatevole;tojezado‐voljenjezasujetu,pomešanosagađenjem.Srećajeutomedavoliš,idamoždaulovišnekomalo,varljivoprimicanjevoljenompredmetu. Iu sebi jeonzapisao tumisao,promisliojujedokraja,iproosetiododna.

13


Vernost!mišljašeTonioKreger.Hoćudabudemveranidatevolim,Ingeborga,do‐godživim.Tolikojebiodobronameran.PaipakšaptašeunjemutihajednabojazanitugaštojeonposvezaboravioiHansaHanzena,madagaviđasvakodnevno.Abilojeružnoibednoštojetajpomalozlobniglasimaopravo,štojevremeprolaziloištojedošaodankadTonioKregervećnebibiotakobezuslovnogotovdaumrezaveseluIngukaonekada, jer jeusebiosećao ivolje isnagedanasvojnačinstvoriusvetumnogoznatnoga.

Ionjeopreznokružiookožrtvenikanakomejebuktaočistiičedniplamennjego‐veljubavi,klekaojepredanjipodsticaogaihranionasvemogućenačine,jerjehteodaostaneveran.Aposlenekogvremena,neprimetnoinečujno,onseipakugasio.

NoTonioKregerjestajaojošnekovremepredhladnimoltarom,začuđenveomairazočaranštojevernostnemogućanazemlji.Zatimjeslegaoramenimaiotišaosvo‐jimputem.

14


III

Išaojeputemkojimjemoraoići,malonemarnoineujednačeno,zviždećitihozase,igledajućiudaljinudokjeglavuobaraonastranu;akojezalutao,tojebilostogaštozanekeuopšteninepostojipraviput.Kadbigakoupitaoštamislidapostanenakra‐jukrajeva,davaobipromenljivaobaveštenja,jerjeobičnogovorio(abiojetovećza‐pisao)danosiusebimogućnostizatisućraznihoblikaživota,auistimahjeupotajibiosvestandasutosvesamenemogućnosti...

Jošprenego što se rastaood teskobnog rodnoggrada, popustilo jebilo i tiho seodrešilosveonočimegajeondržaoivezivao.StaraporodicaKregerovihsemalo-po‐malo svevišekrnjila, idospelauneko stanje raspadanja, a svet je imao razlogadameđu znake toga stanja računa i život i biće samogaTonijaKregera.Umrla je bilamajkanjegovogoca,glavaloze,anezadugojepošaozanjominjegovotac,dugi,za‐mišljeni,brižljivoobučenigospodinsapoljskimcvetomurupiciodkaputa.ProdavaosevelikidomKregerovihskupasasvojomdostojanstvenompovešću,ifirmaseugasi‐la.ATonijevamajka,njegovalepavatrenamajkakojajetadadivnosviralauklaviriumandolinu,ikojojjesvebilosvejedno,onaseposlegodinudanapreudala,itozanekogmuzičara, zavirtuozanekogkoji jenosio italijansko ime, i zakim jepošlauplavedaljine.TonioKregerjenalaziodajetopomalolabavo:nojelionbiopozvandajojtobrani?Onjepisaostihove,iniječakznaonidaodgovorinapitanještamislidapostane,nakrajukrajeva....

Ionnapustirodnigradpunzačkoljica,sazabatimaokolokojihfijučevlažnivetar,napusti vodoskok i stari orah u vrtu, najprisnije drugove svoje mladosti, napusti imorekojejetolikovoleo, ineosećašepritomebola.Jeronjebiopostaoodrastaoipametan,irazumeojekakostvarstojisnjime,tejebiopunpodsmehanaračunnez‐grapnoginiskogživljenjakojegajetolikodugodržalousvojojsredini.

Potpunosepredaosilikojamusečinilanajuzvišenijanazemlji,kojoj je,kakojeosećao,pozvanbiodasluži,ikojamujeobricalaveličinuipočasti–siliduhairečikoja smešeći se sedinaprestoluvisokonadnesvesnim inemimživotom.Predao senjojsasvojommladomstrašću,aonagajenagrađivalasvimštoonapoklanja,ine‐umoljivomuoduzimalasveštoobičnouzimazanaplatu.

Onajeizoštrilanjegovpogled,tejeproziraovelikerečikojenadimljučovečjegru‐di,otkrivalamudušuljudiinjegovurođenu,činilagavidovitimipokazivalamuunu‐

15


tarnjostsvetaisveonokrajnještosenalaziizarečiidela.Noonoštojevideobiloje:komikaibeda–komikaibeda.

Atadaje,samučenjemisaohološćusaznanja,došlasamoća,jernijemogaodaos‐taneukrugubezazlenihsadušomradosnomitamnom,anjihjesmućivaoznakkojimujebioutisnutnačelo.Međutimpostajalomujesveslađedauživaurečiiobliku,jerjeimaoobičajdakaže(abiojetovećizapisao)dabinassamopoznavanjedušeneizbežno načinilo turobnim, kad nam radosti izraza ne bi održavale svežinu i bo‐drost...

Živeojepovelikimgradovimainajugu,očekujućidaćemunanjegovomsuncubujnijesazretiumetnost;amoždagajeonamovuklaikrvnjegovemajke.Nobudućidamu je srcebilomrtvo ibez ljubavi, zapadao jeudoživljajeploti, spuštao se svedubljeusladostrašćeivrelegrehe,apritomjeneizrečnopatio.Moždajetobilounje‐mu nasleđe njegovog oca, dugog, zamišljenog, čistunački odevenog čoveka sa polj‐skimcvetomurupiciodkaputa,tozbogčegajetolikopatiotamodole,ištojepone‐kadbudilounjemutihoičežnjivosećanjenanekuduševnuslastkojajenekadabilanjegova,akojunijemogaoponovonaćiniukojojslasti.

Zahvatilagajeodvratnostimržnjapremačulima,iginuojeodžeđizačistotomipoštenimmirom,apritomjeudisaovazduhumetnosti,mlakiislatki,mirisimaispu‐njenivazduhstalnogjednogprolećaukomesveteraiključaiklijaupotajnojsladostiplođenjairađanja. I takojebilodošlodotledasebezoslonca lelujaoizmeđuoštrihkrajnosti, između ledeneduhovnosti ineobuzdanoplamenečulnosti, i živeozamor‐nimživotomstalnouznemirenimsavešću,životomkojisvekuša,raspuštenimivan‐rednim,životomkogaseon,TonioKreger,uosnovignušao.Kakvabludnja!misliojeonponekad.Kakojetomogućedasamjaupaousveoveekscentričnepustolovine?TajanisamCiganinuzelenimkolima,poreklomiodpostanka...

Noukolikojeslabilonjegovozdravlje,izoštravalosenjegovoumetništvo,postajaloprobiračko i probrano, dragoceno i utančano, razdražljivo protiv svega banalnog, unajvišojmeriosetljivoupitanjima takta iukusa.Kadseprviputpojavio,začulo semnogoodobravanjairadostimeđuonimakojihsetičutestvari,jerbešeto,poizradi,stvarodvrednosti,punahumoraipoznavanjapatnje.Iuskorojenjegovoime,toistoimekojesumunekadasaukorimadobacivalinjegovinastavnici,toistoimekojimsenekadapotpisivaopod svoje prve rimeupućeneorahu, vodoskoku imoru, taj zvuksklopljen iz juga i severa, to građansko ime zadahnuto egzotičnošću, uskoro je onopostaloformulomzaizvrsnadela;jersabolnomiscrpnošćunjegovihiskustavaudru‐žilasebilaretkavrednoća,upornoizdržljivaičastoljubiva,iuborbisaprobiračkomrazdražljivošćunjegovogukusastvaralajeonauzžestokemukeneobičnadela.

Onnijeradiokaoonajkojiradidabiživeo,nokaočovekkojiništadrugoinećenodaradi,jernipodaštavasebekaoživogčoveka,jerželidagasamokaotvorcauzimajuuobzir,ainačeprolazikrozživotsivineupadljiv,kaoglumackojijeskinuosasebešminku,ikojinijeništakadnemaštadaprikazuje.Radiojenemo,zatvoreninevidan,

16


ipreziraoonemalekojimatalentslužisamozatodasenjimeokiteudruštvu,kojiidupocepaniizapušteni,pabilionibogatiilisiromašni,kojiterajuluksuzličnimkravata‐ma,iuprvomredupazenatodaživesrećno,privlačnoiumetnički,aneznajudado‐bradelanastajusamopodpritiskomrđavogživota,daonajkojiživineradi,idačo‐vekmoraumretiprenoštopostanestvaralac.

17


IV

„Smetamli?”upitaTonioKregernapraguateljea.Držaoješeširuruci,ičaksemaloipoklonio,mada jeLizaveta Ivanovnabilanjegovaprijateljicakojojbion sve rekao.„Smilujtese,TonioKregeru,iuđitebezceremonija!”odgovorionasvojimskakutavimnaglaskom.„Poznatojedasteviodmalenadobrovaspitani,idaznateštajeuredu.”Pritomstaviikičicuulevurukuuzpaletu,pružimudesnu,ipogledamuulice,sme‐jućiseivrtećiglavom.

„Da,aliviradite”,rečeon.Dededavidim...O,pavistenapredovali.”Ionposma‐trašenaizmenceskiceubojikojesuležalepostolicama,desnoilevokrajnaslonazasliku, ivelikoplatno,prevučenomrežomlinijausamimkvadratima,nakomesuseovde-ondepomaljaleprvemrljeboja,pozamršenomibledomosnovnomnacrtu.

BilojetouMinhenu,ujednojunutrašnjojzgradiuŠelingovojulici,podostaviso‐ko.Napolju,izaprostranogprozoraokrenutogpremaseveru,vladašenebesnamodri‐na,cvrkutptica i sunčani sjaj,amladi, slatkidahprolećakoji je strujaokroz jednootvorenooknomešaosesmirisomfiksativaiuljanihbojakojiispunjavašeprostranusobuzarad.Zlaćenisjajsvetlogpopodnevaslobodnojeplavioširokunagotuateljea,bezokolišenjaosvetljavaopomalo iskvarenipod,grubosadeljani stopodprozorom,pokrivenbočicama,tubamaičetkama,ineuokvirenestudijepozidovimabezpozidicaosvetljavaoparavanodispucanesvilekojije,ublizinivrata,međiomalikutzastano‐vanjeidokolicu,nameštensapunostila,osvetljavaoidelokojejenastajalonanaslo‐nu,aprednjimslikarkuipesnika.

Onajebilaotprilikenjegovihgodina,neštoprekotrideset.Uzatvorenomodrojke‐celjisapodostamrljasedelajenaniskojstoličiciinaslanjalabradunašaku.Njenaza‐gasitakosa,čvrstoočešljanaisastranevećprošaranasedinom,pokrivalajojjeslepo‐očnice u blagom talasanju, i davala okvir njenom crnomanjastom licu, slovenskogtipaibeskrajnosimpatičnom,sazatupastimnosem,saoštroisturenimjagodicama,isamalim,crnim,svetlimočima.Zažmirivši,posmatrala jesvojradsazapetompaž‐njom,nepoverljivoigotovorazdraženo...

Onjestajaokrajnje,desnomserukompodbočio,alevomjeuvrtaosvojezagasitebrkove.Njegovekoseobrvekretahusenamračenoinapregnuto,apritomjeposvomobičaju tiho za se zviždukao.Bio jeveomadobro i brižljivoobučen,uodelumirnesivebojeistaloženakroja.Alinjegovoskrozizrađenočelo,podvanrednojednostavno

18


iispravnozačešljanomtamnomkosom,bilojepunonervoznihdrhtaja,acrtenjego‐vogjužnjačkoglicabilesuvećoštre,kaodaihjejošnaročitopodvuklaiistaklatvrdanekapisaljka,doksumumeđutimusnebiletakoblagoocrtane,dokjetakomekbiooblik njegove brade... Posle izvesnog vremena pređe on rukompreko čela i očiju, iokreteseodslike.

„Nije trebalodadođem”, rečeon. „Azaštonije trebalo,TonioKregeru?” „Tamansamostavioposao,Lizaveta, i uglavimi je istokaonaovomplatnu. Jedankostur,blednacrtuprljanpopravkama,idve-trimrljeboja;akadsamdošaoamo,naišaosamna isto to.Analazim tu i isti sukob i suproticukoji sumemučiledoma”, rečeon ipočedamiriševazduh.„Čudnojeto.Akotemučinekamisao,nalazišjesvud,svejeizražava,čakjemirišešuvazduhu.Fiksativimirisproleća,jeli?Umetnosti–da,alištajeonodrugo?Nerecite’priroda’,Lizaveta,’priroda’tonemožedaiscrpe.Ah,ne,boljedasampošaoušetnju,madajeneizvesnodalibihsetamoboljeosećao.Prepetmršuta,nedalekoodavde,sreosamjednogakolegu,Adalberta,novelistu.’prokletodajeovoproleće!’rekaojeonsvojimiskidanimstilom.’Onojesteiostajenajstrahovitijegodišnjedoba!Moželidavamsezačneijednapametnamisaouglavi,Kregeru?Mo‐žetelispokojnoizraditiinajmanjupoentuiliefekt,kadvamseširipokrvinekane‐pristojnogolicanje,ikadvasuznemirujemnoštvosenzacijakojimatunijemesto?akoliihpakispitate,iščauresekaoskroztrivijalneineupotrebljiveludorije.Štosemenetiče, ja idem u kafanu. To je neutralno zemljište, netaknuto promenama godišnjihdoba,znate,onotakorećipredstavljaizdvojenuiuzvišenusferuliterature,tamoječo‐veksposobansamozaotmenijemisli...’Ionodeukafanu;amoždajetrebalodaijapođemsnjime.”

Lizavetasezabavljala.„Tojedobro,TonioKregeru.Too’nepristojnomgolicanju’jedobro.Auizvesnom

smisluon imapravo, jersaradominestoji sjajnouproleće.Alisadpazite.Sadćuprvodasvršimovusitnicu,ovumalupoentu iefekt,kakobirekaoAdalbert.Zatimćemou’salon’,dapijemočaja,avićeterećištovamjenaduši;jerdobrovidimdastesedanasnaoštrili.Adondesenegdegrupišite,naprimernaovajsanduk,akosenebojitezasvojepatricijskoruno...”

„Ah,ostavitemenamirusamojimodelom,LizavetaIvanovna!Dalibisteželelidatrčimulicamauiscepanomkadivenomkaputićuilisaprslukomodcrvenesvile?Kadječovekumetnik,dovoljnojeudušipustolov.Spoljasetrebadobroobući,iponašatisekaopristojančovek...Ne,nisamse janaoštrio”,rečeon, igledašekakoonamešabojenapaleti.„Samomiležinadušijedanproblemijednasuprotica,itomijesmeta‐lopriradu...Zbilja,očemusmoonogovorili?OAdalbertu,novelisti,kakojetajčo‐vekčvrstiponosan.Prolećejenajstrahovitijegodišnjedoba’,rečeoniodeukafanu.Jerčovekmoraznatištahoće,zarne?Vidite,imeneprolećečininervoznim,imenezbunjujemilatrivijalnostsvihonihsećanjaiosećanjakojebudi;samoštometoipak

19


nemoženavestidagazbogtogagrdimidagaprezirem;jerstvarjeutomeštosejaprednjimstidim,štosestidimprednjegovomčistomprirodnošćuipobednommla‐došću.IneznamdalidapreziremAdalbertailidagaomalovažavam,stogaštoništaoovomenezna...

Lošeseradiuproleće,tojeistina,aizkojegrazloga?Jerseoseća.Ijernijenikakavmajstoronajkojimislidastvaralacsmeosećati.Svakipraviiiskreniumetniksamosesmeškakadčujetunaivnuzabludunadrimajstora,smeškasemoždamelanholično,aliseipaksmeška.Jeronoštokažemo,tonikadnesmebitiglavnastvar,većsamogradi‐vokojejeposebiravnodušno,aizkojegtekimamodasklopimoestetskoobličje,igra‐jućiseuspokojnojnadmoći.Akovamjeodvišestalodoonogaštoimatedakažete,ako vam srce zato odviše toplo kuca,možete pouzdano računati na potpun fijasko.Postajetepatetični,postajetesentimentalni,kaodelovašihrukujavljaseneštotromo,nezgrapno-ozbiljno,nesavladano,neironično,nezačinjeno,dosadno,banalno–akrajsvemujeravnodušnostkodsveta,akodvassamihrazočarenjei jad...Jertakojeto,Lizaveta: osećanje, toplo, srdačno osećanje je svagda banalno i neupotrebljivo, aumetničkasusamorazdraženjaihladneekstazenašegapokvarenog,našegartističkogživčanog sistema. Potrebno je da čovek bude donekle vančovečan i nečovečan, dabudečudnovatoudaljenodčovečnoga,ibezpravogaučešćaunjemu,dabibiousta‐nju,ičakuopšteuiskušenjudaseigra,dasetimeigra,dagaprikažeukusnoiefekt‐no.Većisamaobdarenostzastil,oblikiizražajuslovljavatajhladniiprobiračkiod‐nospremačovečnome,ičakizvesnosiromaštvoipustošučistočovečanskimosobina‐ma.Jerzdravoisnažnoosećanje,pritomostajemo,nemaukusa.Svršenojesaumetni‐komčimpostanečovekipočnedaoseća.TojeznaoAdalbert,izatojeotišaoukafa‐nu,uizdvojenusferu,dabogme!”

„Bogsvama,baćuška”,rečeLizavetaIvanovna,perućirukeulimenojkadi:„tavinemoratepoćizanjim.”

„Ne,Lizaveta,janećupoćizanjim,itosamostogaštosamponekadustanjudasemalostidimpredprolećemsvogaumetništva.Vidite,katkaddobijampismapisanatu‐đomrukom,pohvalna izahvalnapismaodmojihčitalaca,dopisepunedivljenjaodganutihljudi.Jaihčitam,isrcemiseraznežipredtimtoplimineveštimčovečanskimosećanjemkojejetuizazvalamojaumetnost,zahvatamenekavrstabolećivostipre‐maoduševljenojnaivnostikojagovoriiztihredaka,ijaporumenimkadpomislimko‐likobitajčestitičovekbiorashlađenkadbiikadamogaodapogledaizamojihkulisa,kadbiikadarazumelanjegovanevinostdapoštenizdravipristojančovekuopštenepiše,neglumi,nekomponuje...asvemitonesmetadaseposlužimnjegovimdivlje‐njem prema mome geniju da bih sebe sama dizao i podsticao, da veoma ozbiljnoshvatimtodivljenje,idapritompravimlicekaomajmunkojiizigravavelikogčove‐ka...Ah,neulazitemiureč,Lizaveta!Kažemvam,čestomezamaradosmrtidapri‐kazujemonoštoječovečno,nemajućisamudelaučovečnome...Jeliumetnikuopšte

20


muškarac?Otomebitrebaloupitati ’ženu’!Menisečinidasvimiumetnicipomalodelimosudbinuonihprepariranihpapskihpevača...Našejepevanjelepododirljivos‐ti.Ali...”

„Trebalobidasemalostidite,TonioKregeru.Hoditenačaj.Vodaćeodmahuza‐vreti;evotusupapirosi.Vistestalipripevanjuusopranu;itusamonastavite.Notre‐badasestidite.Kadnebihznalasakakvomsteponosnomstrašćuodanisvomepozi‐vu...”

„Nespominjite’poziv’,LizavetaIvanovna!Književnostuoštenijepoziv,većprok‐letstvo – neka vam je znano.Kad počinjemo da ga osećamo, to prokletstvo?Rano,užasnorano.UdobakadbispravomtrebalodaživimouskladusaBogomisvetom.Počinjetedaseosećateobeleženim,osećatezagonetnusuprotnostizmeđusebeionihdrugih,onihsebičnihivaljanih,svedubljeidubljezjapionajponorironije,neverova‐nja,opozicije,saznanja,osećanja,kojavasdeliodljudi,iotadvišenemasporazume‐vanja.Kakvasudbina!Svekadbisrceibilojošdovoljnoživo,dovoljnoispunjenolju‐bavljudabiosećalokolikojetostrašno!...Vašasesamosvestraspaljuje,jermeđuhi‐ljadamaviosećatežignasvomečeluobeležje,iznatedaganikonemožeprevideti.Poznavaosamjednoggenijalnogglumcakojisekaočovekmoraoboritisabolesnomsmetenošću i nepouzdanošću. Prenadražena svest o svojoj ličnosti, skupa sa nema‐njemuloge,saodsustvomprikazivačkogzadatka,prouzrokovalajetupojavukodtogsavršenogumetnikaaosirotelogčoveka...Pomoćumalooštrijegokavićeteizčitavemaseljudilakoizdvojitiumetnika,pravogumetnika,neonogčijijegrađanskipozivumetnost.Osećajdajeodvojenidanepripadaamo,dasugapoznaliidagaposma‐traju,neštoujednokraljevskoisnebivljivojavljasenanjegovomlicu.Neštosličnosemoževidetinacrtamanekogvladarakojikoračakrozsvetinuucivilu.Alitunepo‐maže civil, Lizaveta!Preobucite se, zakrabuljite se, obucite sekaoataše ili gardijskipotporučniknaodsustvu:dovoljnojedaotvoriteočiidaizgovoritejednureč,isvakćeznatidavinistečovek,noneštotuđe,ištootuđujeizačuđava,neštodrugo...

Alištajeumetnik?Nipredkojimpitanjemnijesepokazalaupornijomljudskale‐nostitromostusaznanjunobašpredovim.’Takoštojedar’,smernoveledobriljudikojistojepodutiskomumetničkogdela,ikako,premanjihovomdobroćudnommišlje‐nju,vedriiuzvišeniutiscineophodnomorajupoticatiizvedrihiuzvišenihizvora,tonikoninepodozrevadaseturadionekomveomazlouslovljenom,dokrajnostisum‐njivom’daru’...Znasedajelakouvreditiumetnika–e,aznaseitodateuvredljivos‐tiobičnonemauljudisamirnomsavešću,uljudičijasamosvestpočivanasolidnojpodlozi...ViditeLizaveta,jaudnusvojedušenalazim–uduhovnuoblastpreneseno–celoonopodozrenjeprotivtipaumetnikakojejemakojiodmojihčestitihiisprav‐nihpredakatamogoreuuskomegraduosećaopremanekomlakrdijašuiliartistu-pus‐tolovukojibidošaounjegovdom.Čujtesledeće.Japoznajemjednogbankara,osede‐logjednogposlovnogčovekakojiimadardapišenovele.Udokolici,onsekoristitim

21


darom,iradovisumuponekadizvrsni.Uprkos–jakažem,’uprkos’–ovojsublimnojsposobnosti,tajčoveknijebesprekoran;naprotiv,imaojedaizdržiteškukaznukojagaje,naizvesnovreme,lišilaslobode,itoizvažnihrazloga.Štaviše,onjetekukaz‐nenomzavodudošaodosvestiosvomedaru,injegovakazneničkaiskustvasvagdasuosnovnimotivunjegovimproizvodima.Otudabise,saneštodrskosti,mogaoizvestizaključak da se čovekmora odomaćiti u nekoj vrsti kaznenog zavoda da bi postaopesnik.Nozarsenenamećesumnjadasunjegovidoživljajinarobijimoždamanjetesnosraslisakorenomiizvorimanjegovaumetništvanoonoštogajeonamodovelo?–Bankarkojistvaranovele,tojeretkost,zarne?Alibankarbezkriminalnosti,bes‐prekoranisolidanbankarkojibistvaraonovele–togauopštenema...Da,smejtese,ajaseipaksamoupolašalim.Nemaproblema,nemaganasvetu,kojibibiomučnijiodproblemaumetničkogstvaranja injegovogčovečanskogutiska.Uzmitenajčudesnijutvorevinunajtipskijegistogainajmoćnijegumetnika,uzmitejednotakomorbidnoidubokodvosmislenodelokaoštojeTristaniIzolda,iposmatrajteutisakkojetodeloizazivaunekommladomizdravomčovekukojiosećasnažnonormalno.Videćetedaje uzdignut u duši, da je toplo, pošteno oduševljen,možda čak podstaknut da sam’umetnički’stvara...Dobridiletant!Unamaumetnicimaskrozdrukčijeizgledanoštoonmožeda slutiu svom ’toplomsrcu’ i ’poštenomentuzijazmu’.Gledao samkakoženeimladićiobožavajuumetnikeikličuim–ajasamonjimaznao...Stičemostalnonajčudnovatija iskustva, odnosno porekla i propratnih pojava i uslova umetničkogstvaranja...”

„Nadrugima,TonioKregeru–izvinite–ilinesamonadrugima?”Onjećutao.Nabraojesvojekoseobrve,izviždukaozase.„Molimvašuzdelicu,Tonio.Nijejak.Iuzmitejošjednucigaretu.Uostalomvizna‐

teisamidagledatestvarionakokakosenemorananjihgledati...”To je odgovor Horacijev, draga Lizaveta. ’Ko tako posmatra stvari, posmatra ih

odvećpažljivo’,zarne?”„Javelimdaihistotakopažljivomožemoposmatratiisanekedrugestrane,Tonio

Kregeru. Jasamsamoglupaženskaglavakojaslika, iakouopšte imamštodavamodgovorim,akovašsopstvenipozivmogumalouzetiuzaštitupredvama,bezsumnjetonijeništanovoštoiznosim,samopodsećanjenaonoštoivisamivrlodobrozna‐te...Kakodakle:literaturakojačistiiposvećuje,razorenjestrastiputemsaznanjaipu‐temreči,literaturakaoputkarazumevanjukapraštanjuikaljubavi,spasonosnamoćgovora,književniduhkaonajplemenitijapojavacelokupnogljudskogduha,književ‐nikkao savršeni čovek,kao svetac–kobi tako posmatrao stvari, značida ihnebidostapažljivoposmatrao?

„Viimatepravadatakogovorite,Lizaveta,itosobziromnadelovašihpesnika,naobožavanjadostojnuknjiževnostruskukojazapravoprikazujeonusvetuknjiževnostokojojgovorite.Alijanisamprevideovašeprigovore,oništavišespadajuuzonošto

22


mi danas ispunjava duh... Pogledajteme. Ne izgledam bogzna kako bodar, zar ne?Malostarioštrihcrtaiumoran,jeli?Epa,dasevratimo’saznanju’,lakomožemoza‐mislitičovekaposvojojprirodipoverljiva,blaga,dobronamernaipomalosentimen‐talnakogabipsihološkavidovitostizmoždilaiupropastila.Nedopustitidanassavla‐dažalostsveta;posmatrati,pamtiti, sklapati, ionošto jenajmučnije,uostalompakbitidobrevolje,većpripotpunojsvestiomoralnojnadmoćinadodvratnimizumompostojanja – dabogme!No pri svim radostima izražaja preraste vam stvar ponekadprekoglave.Kosverazume,on,znači,sveoprašta?Ipak,janeznam.Imanešto,Liza‐veta,štojanazivamgađenjemodsaznanja:stanjeukomeječovekudovoljnodapro‐vidinekustvardabiosetiosmrtnogađenje(apritomnimalopomirljivograspolože‐nja)–tojeslučajHamletaDanca,togtipskogliterata.Onjeznaoštatoznači:kadječovekpozvanzasaznanje,anijerođenzanj.Bitividovitjošikrozsuzniveoosećanja,saznavati,pamtiti,posmatrati, isaosmehomsvetomoratiostavljatinastranujošutrenucimakadserukepreplićuuzagrljaju,kadsenalazeusne,kadljudskipogled,os‐lepljenosećanjem,mrkne–tojeinfamno,Lizaveta,tojenisko,touzbunjuje...alištavredibunitise?

Drugajednastranastvari,inemanjeprimamljiva,svakakojeblaziranost,ravno‐dušnostipunaironijezamorenostpremaistini;atoječinjenicadanikojedruštvonasvetunijevišenemonibeznadnonegokrugduhovitihljudikojisuvećsviprošlikrozsitoirešeto.Svesaznanjejestaroidosadno.Izrecitenekuistinu,istinu,kojusteosvo‐jiliisteklisaizvesnommladalačkomradošću,anavašuobičnjejšuprosvećenostod‐govorićesekratkimpropuštanjemvazduhakroznos...Ah,Lizaveta,literaturazamara!

Uljudskomdruštvumoževamsedesiti,uveravamvas,davas,radprevelikeskep‐se i uzdržljivosti u izražavanju svogamišljenja, smatraju glupim, a vi stemeđutimsamooholiibezhrabrosti...Tolikoo’saznanju’.Aštosetičedela,tusemoždaneraditolikootomedaseoslobodimo,kolikootomedahladimoinaledstavimoosećanje?Izbilja,imanečegaledenogidokrajnostiuobraženogutomtačnomipovršnomotalja‐vanjuosećanjapomoću literarnoggovora.Akovamjesrceprepuno,akoosećatedaste isuvišeobuzetinekimslatkimiliuzvišenimdoživljajem:ništanije jednostavnije!Otidneteliteratu,izakratkovremesvećebitiuredu.Vašustvarćevamanalizovatiiformulisati, nazvaće jenjezinim imenom, izgovoriti je inavesti dagovori, svršiće snjomezasvavremenainačinitiseravnodušnom,inećetražitinihvala.Avamaćelaknuti,svećevambitijasno,vratićeteserashlađenidoma,iučudusepitatičimejetastvarjošmaločasmogladaizazoveuvastakavsladakmetežizabunu.Iviseoz‐biljnozalažetezatoghladnogisujetnogšarlatana?Štojeizrečeno,stimejesvršeno–takoglasi ispovestnjegovogverovanja.Akojeceosvet izrečen, injegasmootaljali,oslobodili,svršenojesnjim...Vrlodobro!Alijanisamnihilist...”

„Viniste”–rečeLizaveta...Tamanjebilaprinelaustimakašičicusačajem,iutomsestavuukočila.

„Eto...eto...dođiteksebi,Lizaveta!Jatonisam,kažemvam,sobziromnaživoose‐

23


ćanje.Vidite,literatuosnovineshvatadaživotimavoljedaidaljeteče,dasetoganestidi,ipoštojevećizrečeni’otaljan’.Aligle,onbezpredomišljanjaidaljegreši,upr‐kossvakomoslobođenjuputemliterature;jersvejedelanjegrehuočimaduha...

Jasamnameti,Lizaveta.Čujteme.Javolimživot–ovojeispovest.Prihvatiteje,isačuvajteje–nisamtojošnikomepoverio.Reklisu,čaksuinapisaliidaliuštampudajamrzimživot,ilidagasebojim,ilidagapreziremilidagasegnušam.Jasamtoradoslušao,laskalomije;noprisvemtom,tojenetačno.Javolimživot...Visesmeši‐te,Lizaveta,ijaznamizašto.Alijavaspreklinjem,nesmatrajtedajetoliteratura,toštovamgovorim!NemislitenaĆezaraBorđu,ilinanekuzanesenufilozofijukojagauzdižekao svoje znamenje!Ništaonmeninije,ĆezareBorđa,nepolažemnanjegabašninajmanje,inikadanećurazumetikakonekomožedakaoidealpoštujeonoštojevanrednoidemonsko.Ne,noživot,onajkojistojikaovečnasuproticapremaduhuiumetnosti–onnamseneprikazujekaovizijakrvaveveličineidivljelepote,nepri‐kazujesekaoonošto jeneobičnonamakojismoneobični;oblastnašečežnje, to jeonoštojenormalno,pristojnoimilokrvno,toježivotusvojsvojojzavodljivojbanal‐nosti!Daleko jeonajodumetnika,mojadraga,čije jekrajnjeoduševljenjeupućenoonomešto je rafinovano,ekscentrično i sotonsko,kojineznačežnjuzabezazlenim,jednostavnimiživim,zaneštomaloprijateljstva,odanosti,svojskeiskrenostiičove‐čanskesreće–potajnučežnjukojasilnotroši,čežnjuzaslastimaobičnosti!...

Jedan čovečanski drug!Hoćete limi verovati da bimeučinilo gordim i srećnimkadbihimaodrugameđuljudima?Nodosadasamimaodrugovasamomeđudemo‐nima, đavolcima, dubokim čudovištima i avetima zanemelim od saznanja, to jest:međuliteratima.

Ponekaddospemnanekopostolje,nađemseunekojdvoranipremaljudimakojisudošlidameslušaju.Vidite,tadasedesidaposmatramsebekakoseobziremiispi‐tujempubliku,dahvatamsamasebegdemotrimnaslušaoce,amojesrcepitakojetodošaokmeni,komitonudisvojeodobravanjeizahvalnost,skimemimojaumetnoststvaraidealnuvezu...Janenalazimonoštotražim,Lizaveta.Nalazimstadoiopštinukojami jedobropoznata,gotovoneki skupprvihhrišćana: ljudenevešta tela i fineduše,ljudekojiuvekpadaju,takoreći,vimerazumete,ikojisepoezijomblagosveteživotu–uveksamoonekojipate i čeznu ikoji susiromašni,nikadnikogaodonihdrugih,odmodrookih,Lizaveta,kojimanijepotrebanduh!

Ane bi li to, na kraju krajeva, bila bedna nedoslednost, radovati se kad bi bilodrukčije?Protivnojesvakomesmislu,akoumetnikvoliživot,daipaktežisvimvešti‐namadagaprivučenasvojustranu,dagazadobijezautančanosti imelanholije,zasvebolesnovlasteostvoliterature.Carstvoumetnostirastenazemlji,acarstvozdrav‐ljaibezazlenostiopada.Štojošostajeodnjega,tobitrebalodaseočuvanajbrižljivije,ikadnekoradijerazgledaknjigeokonjimastrenutnimsnimcima,netrebagahtetizavestiiprimamitipoeziji!

Jernajzad–zarbisemogaonaćibednijiprizorodonogštogapružaživotkojičini

24


ogledeuumetnosti?Miumetnicinikoganepreziremodubljenodiletanta,živogačo‐vekakojimislidauztomožejošbitiiumetnik.Uveravamvasdatavrstapreziranjaspadaumojeličnedoživljaje.Nalazimseudruštvuudobrojkući,jedese,pije,ićere‐ta,sviseodličnorazumeju,ajasamradostanizahvalanštomogu,zanekovreme,daseizgubimmeđubezazlenimipristojno-valjanimljudima,kaodasamjedanodnjih.Iznenada(jasamtodoživeo)dižesenekioficir,potporučnik,lepčovekodličnogdrža‐njaodkogasenikadnebihnadaočinunedostojnomnjegovesvečaneodore,imoli,bezikakvedvosmislenosti,damudopustimodanampročitanekestihovekojejesamsačinio.Sapreneraženimosmehomdajumutodopuštenje,ionizvodisvojunakanu:saceduljekojujedotadadržaoskrivenuuskutusvogamundira,čitaonsvojrad,ne‐štoomuziciiljubavi,ukratko,neštoštojeistotolikobogatoosećanjemkolikojesiro‐mašnoefektom.Asada,molimvas lepo:potporučnik! Jedanodonihkojigospodaresvetom!Onzbiljanijespaonato...!Idošlojeonoštojemoralodoći:izduženalica,ću‐tanje, nešto izveštačenogodobravanja, i svuduokolodubokanelagodnost. Prvadu‐ševnačinjenicakojamidolazidosvestijestetadasamijasamkrivtojneugodnojza‐bunikojujenaneodruštvutajnepromišljenimladičovek;inemasumnje:podsmešlji‐viiotuđenipogledipadajuinamene,učijisezanatonpačao.Alidrugajeutomeštotajčovek,kojimijedomaločasulivaoistinskopoštovanjesvojimbićemiživotom,štoonsadaumojimočimapada,pada,pada...Obuzimamebolećivablagonaklonost.Jamuprilazim,kaojošnekolicinasrčaneidobroćudnegospode,iobraćammuse.’Moječestitanje’, velim, ’gospodine potporučniče. Kakav lep dar! To je baš bilo krasno!’ Iumaloganisampotapšaoporamenu.Nojeliblagonaklonostonoštotrebadaulivapotporučnik?...Samjekriv!Stajaojetako,iuvelikojnepriliciispaštaozablududajedopuštenouzabratilistić,samojedanjedini,salovorovogdrvetaumetnosti,anepla‐titizanjsvojimživotom.Ne,jasedržimsvogakolege,kriminalnogbankara...Alizarnenalazite,Lizaveta,dasamjadanashamletovskirazgovoran?”

„Jestelisadagotovi,TonioKregeru?”„Nisam.Alinećuvišeništareći.”„Paidovoljnoje.–Očekujeteliodgovor?”„Zargaimate?”„Bićedagaimam.–Dobrosamvasslušala,Tonio,odpočetkadokraja,idaćuvam

odgovorkojipriličisvemuštostedanaspopodnerekli,aujednojerešenjezaproblemkojivasjetolikouznemirivao.E,dakle!Rešenjejetodastevi,takavkakavtuseditepredamnom,sasvimprostograđanin.”

„Jesamli?”upitaon,ičistosemalosmanji...„Jeli,tovasteškopogađa,atakoitreba.Astogahoćudamaloublažimpresudu,

jertojamogu.Viste,dakle,građanin,kojiluta,TonioKregeru–zabludeligrađanin.”Ćutanje.Onzatimodlučnoustade,imašisešeširaištapa.„Hvalavam,LizavetaIvanovna;sadmogumirnoićikući.Otaljalisteme.”

25


V

PredjesenrečeTonioKregerLizavetiIvanovnoj:„Zbilja,japutujem,Lizaveta;moramseprovetriti,odlazim,izmičemibežim.”

„Kakoto,baćuška,blagoizvolevateliopetkrenutizaItaliju?”„Bože,prođitesevećItalije,Lizaveta!RavnodušnamijeItalijadopreziranja!Dav‐

nojetobilokadsammisliodamijetamomesto.Umetnost, jeli?Nebokaomodrakadiva,vatrenovinoislatkačulnost...Ukratko,tominijeuvolji.Načastvam!Svatabelezzačinimenervoznim.Nepodnosimnisvetestrašnoživahneljudetamodole,sacrnimpogledom zverinja. Romanska rasa nema savesti u očima...Ne, ja idem sadamalouDansku.”

„UDansku?”„Da. Inadamsedobruod toga.Slučajnonikadnisamdospeoonamogore,mada

sambiotakoblizugranicezavremecelesvojemladosti,aipaksamodvajkadapoz‐navaoivoleotuzemlju.Bezsumnjemijeostalaodocatasevernanaklonost,jermo‐jojmajcijeustvarivišegodilabelezza,ukolikojoj,naime,nijesvebilosvejedno.Nouzmiteknjigekojepišutamogore,teduboke,čisteihumorapuneknjige,Lizaveta–ništami nije draže, ja ih volim.Uzmite skandinavske obede, te neuporedive obedekoje čovek podnosi samou snažnom slanomvazduhu (ne znamda li ih uopšte jošpodnosim)ikojeiodkućepomalopoznajem,jeriumomekrajusetakojede.Pauz‐mitesamoimenakojatamogorekraseljude,ikojaseiumomekrajuvećčešćenala‐ze,uzmitezvukkao ’Ingeborg’, tonharfe, svabesprekornapoezija.Paondamore–tamovamjegoreBaltičkomore!...Jednomrečju,putujemonamo,Lizaveta.Hoćupo‐novodavidimBaltičkomore,hoćudaopetčujemtaimena,dačitamteknjigetamogdesupostale;hoćudastanemnaterasuuKronboreugdejeduhdošaoHamletu, ijednomplemenitommladomčovekudoneojadismrt...”

„Kakoputujete,Tonio,akosmempitati?Kojimpravcemidete?”„Običnim”,rečeonisležeramenima,apritomvidnoporumeni.„Da,svraćamiu

svoj–usvojupolaznutačku,Lizaveta,posletrinaestgodina,atomožeispastidostakomično.”

Onasesmešila.„Tosamželeladačujem,TonioKregeru.PođitedaklesBogom.Anemojtepropus‐

titi dami pišete, čujete li? Ja se nadampismupunomdoživljaja sa vašeg puta u–

26


Dansku...”

27


VI

ITonioKregerkrenuput severa.Putovao je sakomforom(jer jeobičnogovoriodaonajkomejeudušitolikoteženoostalimljudimasmespravomzahtevatimalospolj‐neudobnosti),inijepočinuoprenoštosusedigliprednjimusivivazduhzvonicite‐skobnogagradaizkogajeponikao.Tamojesvrationakratak,čudnovatboravak...

Mutnopopodnesevećslivalouvečekadjevozušaouuski,nadimljeni,takočud‐novatoprisnistaničnisvod;podprljavimstaklenimkrovomparasejošuvekskupljalaulopte,iprotezalaudugimtrakama,kaotadakadajeTonioKregerotudakrenuo,asrcemuispunjavaosamopodsmeh.–Onsepobrinuzasvojprtljag,naredidaseod‐neseuhotel,inapustistanicu.

Etoihgdestojeuredu,dvoprežnifijakerigrada,nesrazmernovisokiiširoki!Onneuzenijedanodnjih,samoihjegledao,kaoštojegledaosve,uskezabateišiljatezvo‐nikekojigapozdravljahuizaobližnjihkrovova,ljudeplaveinemarnotromekojigo‐vorerazvučenoaipaknaglo,svuduokolo,iugrlomusepočepetinervoznosmejanje,upotajiveomasrodnojecanju–Išaojepešice,išaopolako,analicujestalnoosećaopritisak vlažnog vetra; prešao jemost sa kipovima izmitologije na ogradi, i pošaonekovremedužpristaništa.

Božemoj,kakosetosvečinilomajušnoipunozačkoljica!Jesulisezacelotovre‐meuskeulicesazabatimatakosmešnostrmenopenjalekagradu?Dimnjaciikatarkebrodovatihosenišuuvetruisutonunamutnojreci.Dalidapođeuzonuulicu,onuonde,ukojojjekućanakojumisli?Ne,sutra.Sadajetakosanjiv.Glavamujeteškaodvožnje,njegovimumomsekrećuspore,maglenemisli.

Ponekad,zaovihtrinaestgodina,kadbimustomakbiopokvaren,sanjaojedajeopetdoma,ustarojkućipunojodjekaukosojulici,dajeinjegovotacopettuidagaoštrokorištoživiizopačenimživotom,aon,kaoiuvek,smatradajetajprekorpotpu‐nonamestu.Aetoovasadašnjostseniučemunerazlikujeodtihobmana,spletenihuneraskidnotkivosnova,predkojimaseponekadpitamodalisuvarkailistvarnost,ipoštosmose,prinuđeniiuvereni,odlučilizaovodrugo,ipaksenajzadbudimo...Ko‐račaojepriličnopustimulicama,punimpromaje,obaraoglavupredvetrom,ikaousnuseuputiopremahotelugdejehteodaprenoći,prvomugradu.Prednjimejeho‐dio krivonog čovek sa kukomna kojoj je goreo plamičak, hodio je gegajući se kaomornarikadiduposuhu,ipaliosvetiljkesaplinom.

28


Šta li ga to obuzima? Šta to počinje da tinja tako nejasno i bolno pod pepelomumora,anemožedaserazvijeujasanplamen?Mir,mir,nireči!Nijednereči!Radobidugotakoišaopovetrusumračnimulicama,prisnimkaosnovi.Nosvejetakoteskob‐noibliskojednodrugome.Odmahsestižemeti.

Ugornjemgradubilisunamestililučnesvetiljke,ienosepale.Tujeihotel,ionadvacrnalavaštoprednjimleže,ikojihsebojaokaodete.Jošuvekpogledajujednodrugosatakvimizrazomkaodahoćedakihnu;nočinisedasusemnogosmanjili,otada.–TonioKregerprođeizmeđunjih.

Budućidajedošaopeške,nisugabašsvečanodočekali.Vratar,ijedanveomaugla‐đenimaligospodinkojijeigraodomaćinaistalnomalimprstimaguraomanšeteuru‐kave,ispitljivogaposmatrahuipremeravahuodglavedocipela;videlosedaželedamuodrededruštvenipoložaj,dagahijerarhičkiigrađanskinegdeuvrste,danađuzanjmestousvomepoštovanju,nodanikakonemogudadođudonekogrezultata;sto‐gasenajzadodlučišezaumerenuučtivost.Momak,blagnekičoveksažutimkaohlebzaliscima,ufrakukojisesijaoodstarosti,isarozetamanabešumnimcipelama,odve‐deganadrugi sprat,učistu, starinskinameštenu sobu;krozprozor seotvaraše su‐mračan,živopisanisrednjovekovanvidiknadvorišta,zabateinabizarnumasucrkve,krajkojejeležaohotel.TonioKregersezadržanekovremepredtimprizorom;zatimsedeskrštenihrukunaprostranusofu,nabraobrve,izviždašetihozase.

Unesošesvetiljku,istižemuprtljag.Uistimahspustionajblagimomakprijavnilistnasto,iTonioKreger,oborivkosoglavu,naslikaneštoponjemuštojeličilonaime,poziv,imestoboravka.Zatimporučimalovečere,paprodužidaizsvogkutagle‐dauprazninu.Kadmudonesošejelo,nijeganidirnuonekovreme,najzaduzejedanzalogaj,azatimjejoščitavsatšetaoposobigore-dole;ponekadbizastaoisklopiooči.Zatimsesvučesporimpokretima,ileže.Spavaojedugo,snivajućizamršeneičudno‐vatočežnjivesnove.

Kadseprobudio,bilamujesobapunadnevnesvetlosti.Setisezbunjeno inaglogdesenalazi,pasedižedarazvučezavese.Tanki,vetromrazvejanioblačićiprovlačilisusekroznebesnumodrinu,većpomalobleduupoznomletu;nosuncejesjalonadnjegovimrodnimgradom.

Onobratinasvojutoaletujošvišepažnjenoobično,umiseiobrijanajbrižljivije,doterasedabudesvežičistkaodanameravadapođeuposetuunekudobru,korekt‐nukuću,gdevaljabitigizdavibesprekoran;idoksekretaoprioblačenju,osluškivaojekucanjesvogasrca.

Kakojenapoljusvetlo!Prijatnijebiseosećaodasuulice,kaojuče,uvijeneusuton;asadtrebadaprolazikrozjasnisunčanisjajnaočigledsvetu.Hoćelinaićinapozna‐nike,hoćeligazaustaviti,ispitivati,hoćelimoratiodgovaratikakojeproveoovihtri‐naestgodina?Ne,boguhvala,nikogavišenepoznaje,aikogasesećanebigapoz‐nao,jerseonzbiljamalopromenio,umeđuvremenu.Pažljivoseposmatrašeuogle‐dalu,iodjednomseosetipouzdanijimizasvojemaske,izatoglicatakoranoizbrazda‐

29


nogradom,kojebešestarijeodnjegasamog...Poručidoručakpaizađe,izađepraćenprocenjivačkimpogledimavratara imalog, u crnoobučenog gospodina, prođe kroztremiizmeđudvalava,istupinaulicu.

Kuda jepošao?On toneznani sam. Isto je takokao juče.Tekštogaokruži tajčudnovatodostojanstveniiodiskoniprisnisplet,spletzabata,malihzvonika,arkadaistudenaca, tekštoosetipritisakvetra, snažnogavetrakojinosi sobomnežni ioporimirisizdalekihsnova,anjemukaodasespustinačulaveoimaglenapređa...Mišićinjegovoglicaseopustiše;istišanimpogledomposmatrašeonljudeistvari.Moždaćeseipakprobuditi,onde,naugluoneulice...

Kuda jepošao?Činimusekaoda jepravackojim jekrenuouvezi sanjegovimtužnimičudnopokajničkimnoćašnjimsnovima...

Pošao jena trg,kroz lučne svodovegradskekućegdemesari krvavih rukumeresvoju robu,na trggde sediže gotski studenac, visok, šiljast imnogostruk.Tamo jezastao pred jednom kućom, uskom i jednostavnom, sličnom ostalima, sa izvijenim,čipkastimzabatom,iutonuoigledao.Čitaojeime,istaknutonavratima,inasvakomprozoruzaustavionekovremesvojpogled.Zatimsepolakookrenuoipošaodalje.

Kudajepošao?Kući.Nokrenuojeobilaznimputem,prošetaoispredgradskekapi‐je, jerjeimaovremena.Išaojebedemommlinova, iholstenskimbedemom,ičvrstodržaošeširnavetrukojiješuštaoiškripaoudrvetima.Zatimjenapustiobedemskedrvoredenedalekoodstanice,gledaogdeshuktanjemprolazivoz,nezgrapnožustar,brojio,zabaveradi,kola,igledaozaonimčovekomkojisedinavrhuposlednjih.AlinatrguLipajezastaopredjednomodlepihvilakojetamostoje,gledaodugouvrtigorenaprozore,inajzadsesetiodazaklativratanaogradi,takodasuzaškripala.Za‐timposmatrašenekovremesvojušakukojajepostalahladnainakojojsevidelarđa,papođedalje,pođekrozstaru,zdepastukapiju,dužpristaništa,ikrozstrmuvetrovituulicugorekadomunjegovihroditelja.

Tujeonstajao,okružensusednimkućamakojejenadvisiosvojimzabatom,siviozbiljankaovećodtristagodinaamo,iTonioKregerpročitapobožnuizrekukojajenadulaskombilazapisanaizbledelimslovima.Zatimodahnuiuđe.Srcemujekucalou strepnji, jer jeočekivaodabinjegovotacmogao izaći iznekihvratauprizemljukrajkojihjeprolazio,ukontorskomkaputuisaperomizauha,dabigamogaozaus‐taviti i strogogauzetinaodgovor zbognjegovogekstravagantnogživota, štobionsmatraodajepotpunonamestu.Noonjeprošaoneuznemiren.Unutarnjakapija jebilasamoprislonjena,itomuseučinilodostaneuredno,dokmujeuistimahbilopridušikaouizvesnimlakimsnovimaukojimasepreprekesameuklanjaju,iukojimačovek napreduje bez smetnji, zaštićen čudesnom srećom... Prostrani trem, pokrivenvelikim,četvorougaonimkamenimpločama,odjekivašepodnjegovimkoracima.Pre‐makuhinjiukojojvladašemir,pomaljahuse,kaoodstarina,povisokosazidačudno‐vate,nezgrapne,aličisto lakomobojenedrveneodaje,sobezasluškinje,dokojihsedolazilo samootvorenimstepenicama iz trema.Nonijevišebilovelikihormana,ni

30


škrinjepokrivenerezbarijama,kojitustajahu...Sinkućestupinamoćnestepenice, ioslanjašesešakomnabelimlakomobojenu,prorezanudrvenuogradu,dižući jeprisvakomkoraku,itihojeopetspuštajućinanju,kaodabojažljivokušadaliseponovomožeuspostaviti nekadanja bliskost sa ovom starom, temeljitomogradom....Ali naodmorištu zastade, pred ulazom zameđusprat. Na vratima je bila pričvršćena belapločica,ananjojjepisalocrnimslovima:Knjižnicazanarod.

Knjižnicazanarod?pomisliTonioKreger,jeronjenalaziodatuninarodniknji‐ževnostnemajuštadatraže.Onzakucanavrata...Začuse„napred”,ionposluša.Na‐mračenisanapregnutimočekivanjempogledaonujednoskroznepriličnopreinače‐nje.Umeđuspratusubiletrisobe,avrataizmeđunjihsubilaotvorena.Zidovepokri‐vahuskorodo tavanice,knjigeu jednakompovezu,poređaneudugimnizovimapotamnimpolicama.Usvakojjesobisedeozatezgompojedanneugledančovek,ipisao.DvojicasamookretošeglavupremaTonijuKregeru,aliprvisežurnodiže,apritomseobemarukamanasloninasto,isturiglavu,zašiljiusne,dižeobrve,irevnosnožmirka‐jućipogledaposetioca...

„Izvinite”,rečeTonioKreger,neskidajućisočijusamnoštvaknjiga.„Jasamstra‐nac,razgledamgrad.Tojedakleknjižnicazanarod?Bistelimidopustilidasemaloupoznamsazbirkom?”

„Rado”,rečečinovnik,ijošžešćezažmirka...„Svakako”,tojesvakomeslobodno.Iz‐volitesesamoobazreti...Jelipovoljikatalog?”

„Hvala”,odgovoriTonioKreger.„Jaselakosnalazim”.Zatimpođepolakodužzido‐va,pretvarajućisekaodaproučavanaslovenapoleđinama.Najzadizvučejednusve‐sku,rasklopije,istadesnjomkrajprozora.

Tujebilasobazadoručak.Tusedoručkovalo izjutra,negoreuvelikojtrpezarijigdesuizmodrepozidiceizlazilibelikipovibogova...Onotamojebilaspavaćasoba.Tamojeumrlamajkanjegovogoca,posleteškeborbe,makolikodajebilastara,jeronajebilasvetskagospođakojajevolelauživanje,iživotjojjebiodrag.Akasnijejetamoizdahnuoinjegovotac,dugi,ispravni,malosetniizamišljenigospodinsapolj‐skimcvetomurupicikaputa...Toniojesedeočelonogunjegovepostelje,očisumugorele,ibiojepotpunopredannemomisnažnomosećanju,ljubaviibolu.Akrajpos‐teljejeklečalainjegovamajka,njegovalepa,vatrenamajka,ikupalaseuvrelimsu‐zama;azatimjesaumetnikomsajugaotišlauplavedaljine...Alitamopozadi,onamanja,trećasoba,takođesasvimispunjenaknjigamakoječuvajedanneugledančo‐vek,tojedugogodinabilanjegovasoba.Onamosevraćaoizškole,poslešetnjekaoovodanas,krajonogzidajestajaonjegovsto,iunjemuječuvaosvojeprve,srdačneinevešte stihove...Orah...Njega prostreli prodirna tuga.On pogleda na stranu, krozprozor.Baštabešezapuštena,nostariorahstajašenasvomemestu,golemirazgranat,škripeći i šušteći na vetru. ITonioKreger spusti oči na knjigu kojudržaše, odličnupesničkutvorevinuinjemudobroznanu.Pogledaojetecrneredoveigruperečenica,prationekovremeumetničkitokdikcijekakosedižeustrastiuobličavanjadopoente,

31


azatimprestajesapunoefekta...Da,tojedobronačinjeno,rečeon,skloniknjiguiokretese.Tadaprimetidačinov‐

nikjošjednakostoji, idažmirkasaizrazomslužbenerevnosti iopreznognepovere‐nja.

„Odličnazbirka,kakovidim”, rečeTonioKreger. „Već samdobiopregled.Veomasamvamobvezan.Zbogom.”Istimrečimaizađe;notojebiosumnjivodlazak,ionjejasnoosećaodaćečinovnik,uznemirenovomposetom,jošzadugostajatiižmirkati.

Nijeosećaoželjedaidaljeprodre.Eto,biojekodkuće.Gore,uvelikimsobamaizadvorane sa stubovima, stanuje tuđ svet, on to vidi; jer na vrhu stepenica nalaze sestaklenavratakojihnekadanijebilo,ananjimajepločicasanekakvimimenom.Onpođe,siđenizastepenice,prođekroztremkojiodjekivaše,inapustiroditeljskidom.Ukutunekog restorana, savutonuou se, onporuči težak imastanobed, pa se zatimvratiuhotel.

„Gotovsam”,rečeonfinomgospodinuucrnomodelu.„Putujemdanaspopodne.”Ionnaredidamusedonese račun, idamuseporučekolakoja ćedagaodvezunapristanište,naparobrodzaKopenhagen.Zatimodeusvojusobuisedezasto,itujesedeomirnoiuspravno,naslanjajućiobraznašaku,igledajućinastoočimabezpo‐gleda.Zatimisplatiračunispremisvojestvari.Uodređenovremejavišedagačekajukola,iTonioKregersiđe,spremanzapolazak.

Dole,napodnožjustepenica,čekašegafinigospodinucrnomodelu.„Oprostite!”rečeon,igurnumalimprstimamanšeteurukave...„Oprostite,gospo‐

dine,akovasjošzatrenutakzadržimo.GospodinZehaze–vlasnikhotela–molivasdasvratiteknjemunarazgovor,samonadve-trireči.Pukaformalnost...Onsenalazitamopozadi...Buditedobripasepotruditezamnom...TujesamogospodinZehaze,vlasnikhotela.”

Ipozivajućigapokretima,odvedeonTonijaKregeraupozadinu trema.Tamo jezaistastajaogospodinZehaze.TonioKregergajeznaoizviđenjaizstarihvremena.Biojemali,ugojenikrivonog.Podšišanizaliscibilisumusedi;noonjejošuvekno‐siodubokoizrezankaputsličanfraku,iuztozelenimizvezenukadivenukapicu.Uos‐talomnijebiosam.Donjega,krajmalepolicezapisanje,pričvršćenenazidu,stajaoježandarmsašlemomnaglavi,asvojurukuurukavicispustiojebionanekuispisa‐nuhartijukojajeležalaprednjimnapolici;svojimpoštenimvojničkimlicemtakojegledaoususretTonijuKregerukaodaočekujedaćeovajpropastiuzemljučimgavidi.

TonioKregerpogledajednogpadrugog,azatimsedadenačekanje.„VidolaziteizMinhena?”upitanajzadžandarmdobroćudnimitromimglasom.TonioKregerpotvrdi.„PutujetezaKopenhagen?”„Takoje,putujemuDansku,unekudanskumorskubanju.”

32


„Morskubanju?–E,moraćetemipredočitisvojeisprave”,ižandarmjesanaroči‐timzadovoljstvomizgovorioreč„predočiti”.

„Isprave”...Onnijeimaoisprava.Izvukaojesvojulisnicu,ipogledaounju;nosempapirnognovca,nalazilaseunjemusamojoškorekturajednenovelekojujemisliodaotaljakadstignenametuputovanja.Nijeradoimaoposlasačinovnicima,inikadjošnijeizvadioputnilist...

„Žaomije”,rečeon,„alijanemamispraviuzase.”„Tako?”rečežandarm.„Nemateih?–Akakosezovete?”TonioKregermuodgovori.„Ajelitoistina?”upitažandarm,ispravise,iraširiiznenadanozdrvekolikojegod

mogao.„Potpunojeistina”odvratiTonioKreger.„Aštastevi?”TonioKregergutnu,pazatimčvrstimglasomimenovasvojzanat.–GospodinZe‐

hazedižeglavu,iradoznalopogledagoreunjegovolice.„Hm!” reče žandarm. „I vi tvrdite da niste istovetni sa nekom individiom, ime‐

nom...”,onjerekao„saindividiom”,pajeondaizšarovitoispisanehartijesričućislo‐žionekosasvimzamršenoiromantičnoime,pustolovnosastavljenoizzvukovarazlič‐nih rasakojeTonioKregerzaboraviveću idućem trenutku. „...kojega”,nastavion,„odnepoznatihroditeljaineizvesnenadležnosti,goniminhenskapolicijazbograzno‐vrsnihprevaraidrugihprestupa,ikojisadabezsumnjepokušavadaprebegneuDan‐sku”.

„Nesamoštototvrdim”,rečeTonioKreger,inačininervozanpokretramenima.–Toizazvaizvestanutisak.

„Kako?Ada,pasigurno!”rečežandarm.„Samoštobašništanematedapredočite!”IgospodinZehazeseumešapomirljivo. „Sve je topuka formalnost”, rečeon,„ništadrugo!Morateimatinaumudazvaničnikčinisamosvojudužnost.Kadbisteseneka‐komoglilegitimisati...Nekaisprava.”

Svićutahu.Dalidaokončastvarotkrivšise,dalidaobjavigospodinuZehazedaonnijevaralicaneizvesnenadležnosti,danije,posvomerođenju,Ciganinuzelenimkolima,nodajesinkonzulaKregera,izporodiceKregerovih?Ne,tomusenijeradilo.Azarovi ljudigrađanskogporetkanisudonekleupravu?U izvesnomsmisluseonslažesnjima...Itakosležeramenima,ićutaše.

„Aštavamjeto?”upitažandarm.„Tuuportfelju?”„Tu?Ništa.Tojekorektura”,odgovoriTonioKreger.„Korektura?Kakoto?Dajtedavidim.”ITonioKregermupružisvojrad.Žandarmgarazvinapolici,ipočedačita.Priđe

muigospodinZehaze,paionuzeudelaučitanju.TonioKregerihpogledaprekora‐mena,motrećiprikomsumestu.Bešetodobarmoment,sapoentomiefektomkojije

33


izvrsnorazradio.Biojezadovoljansobom.„Vidite!”rečeon.„Tujemojeime.Jasamtopisao,isadćeseštampati,razumejte.”„E,tojedovoljno!”rečegospodinZehazeodlučno,skupilistove,saviihivratimu

ih.„Tomorabitidovoljno,Peterzene!”ponovionkratko,pakradomsklopioči iod‐mahnuglavom.„Nesmemodužezadržavatigospodina.Kolačekaju.Molimvas,izvi‐niteradiovogmaloguznemirenja,gospodine.Zvaničnikječiniosamosvojudužnost,alijasammuodmahrekaodajekrenuopogrešnimpravcem...”

Tako?MisliojeTonioKreger.Žandarmkaodasenijepotpunostimeslagao;jošjeneštoprigovarao,ispominjao

individiui„predočavanje”.NogospodinZehazeprovedegostakroztrem,izvinjavaju‐ćiseidalje,prođesanjimeizmeđulavova,dovedegadokola,isamihzanjimzatvo‐riklanjajućise.Paseondasmešnovisokiiširokifijakerpočekotrljatinizastrmeulicekapristaništu,zapinjući,zvečećiigalameći...

TobešečudnovatiboravakTonijaKregeraunjegovurodnomgradu.

34


VII

Noćsespustila,imesecsedizaourastopljenomsrebru,kadjebrodTonijaKregerais‐plovionaotvorenomore.Onstajašekrajkosnika,uvijenuogrtačprotivvetrakojijesvevišejačao,igledašedolenatamnotumaranjeikomešajvalova,njihovihsnažnihiglatkihtelakojase,tamodole,njišujednookodrugoga,susrećusesapljeskanjem,ra‐zilazeseupravcimaneočekivanim,iiznenadazablistajuupeni...

Ispunjavaše ga raspoloženje puno njihanja i tihog ushićenja.Neko vreme je biomaloneveseoštosuga,nadomu,htelidauhapsekaovaralicu,tojeistina–madajesmatraodajetodoneklenamestu.Alikasnije,kadseukrcao,posmatraoje–kaoudetinjstvu,uzoca–kakoradnicitovarerobuudubokitrbuhbroda,sauzvicimauko‐jimasemešaodanskijeziksaniskonemačkim,posmatraokako,semdenjkovaisandu‐ka,spuštajuunutrabelogmedvedaitigraukavezimasadebelimrešetkama,poslatebezsumnjeizHamburgaunekidanskizverinjak;itogajerazonodilo.Idokjebrodklizionizrekumeđraznimobalama,potpuno jebiozaboraviosaslušanježandarmaPeterzena;isveštojeranijebilo,njegovislatkitužniipokajničkisnoviunoći,njego‐vašetnja,stariorahkojijevideo,svejeopetojačalounjegovojduši.Akadseprednjimotvorilapučina,videojeizdalekapržinunakojojjekaodečkoosluškivaoletnjesnovemora,videožarkulesvetilje,iosvetljeniBanjskidomgdejestanovaosasvojimroditeljima...Baltičkomore!Naslanjaojeglavunasnažnivetar,natopljensolju,kojijedolazioslobodnoibezsmetnje,obavijaouši,iizazivaolakunesvesticu,blaguzagluše‐nost,ukojojtromoiblaženonestajašesećanjenasvazla,napatnjeibludnje,navoljuinapore.Injemusečinilodautombrujanjuipljuskanjuistenjanjuokosebečuješu‐štanjeilomljenjestarogaoraha,škripubaštenskihvratnica...Mraksespuštaosvevišeiviše.

„Zvezde,božemoj,tapogledajtesamozvezde”,začuseodjednomnekiglassatro‐mim,pevajućimnaglaskom,kojikaodadolažaše izbadnja.Onga jevećpoznavao.Pripadaojejednomriđem,skromnoodevenomčovekucrvenihočnihkapaka,kojijeizgledaonekakovlažanihladan,kaodasetamanokupao.PrivečeriukajitibiojeonsusedTonijaKregera,isapokretimanepouzdanimismernim,pojeojezačudomnogoomletasamorskimracima.Sadasekrajnjeganaslanjaonaograduigledaogorenanebo,uhvativšisezabradupalcemikažiprstom.Bezsumnjesenalazioujednomodonihvanrednih raspoloženja svečanograzmišljanjaukojimapadajupregrademeđu

35


ljudima,ukojimaituđincuotvaramosrce,iukojimaustaizgovarajurečikojebiina‐čestidljivoprećutala...

„Pogledajtesamozvezde,gospodine.Eno ih,stoje i trepeću, ibogami,puno ih jenebo.Asad,molimvaslepo,kadčovekpogledagoreipromislidajemnogaodnjih,kakovele,jošstoputavećaodnašezemlje,kakomujetadapriduši?Miljudismoiz‐mislilitelegrafitelefonitoliketekovinenovogadoba,uistini,jesmo.Alikadpogle‐damogore,moramouvidetiirazumetidasmoustvaricrvi,bednicrvi,iništadrugo–imamlipravoiline,gospodine?Da,mismocrvi!”odgovorionsamsebi,pasmernoiskrušenoklimnuglavomputzvezdanogsvoda.

Auh... tajnemausebi literature!pomisliTonioKreger. Iodmahmupadenaumneštoštojenedavnočitao,članaknekogslavnogfrancuskogknjiževnikaokosmolo‐škomipsihološkomgledanjunasvet;bilojetoveomafinobrbljanje.

Nađekaonekiodgovormladomečovekunatajdubokidoživljajkojemjedaoizra‐za, pa su onda i dalje razgovarali, naslanjajući se na ogradu, i gledali u nemirnoosvetljeno,uzrujanoveče.IspostavilosedajenjegovsaputnikmladtrgovacizHam‐burgakojihoćedamaloproputujezasvojeuživanje,zavremeodmora...

„Trebalobi”,rečeon,„dasemaloprovezešsteameromdoKopenhagena,mislimja,ietometusam,idosadajeišlosasvimlepo.Aliononijevaljalo,gospodine,oniomle‐tisajastogom,videćete,jernoććebitiburna,tojerekaosamkapetan,atonećebitišala,satakoteškimjelomustomaku...”

Tonio Kreger slušaše sve te prijazne budalaštine sa toplim i prijateljskim oseća‐njem.

„Takoje”,reče„ovdegoreseuopšte jeduodvećteškajela.Točiničoveka lenimisetnim.”

„Setnim?”rečemladičovek, ipogledagazapanjeno...„Vistebezsumnjestranac,gospodine?”

„Ahda,dolazimizdaljine”,rečeTonioKreger,iodmahnurukomneodređeno.„Noviimatepravo”,rečemladičovek,„imatepravo,bogami,štokažeteosetnom!

Jasamskorouveksetan,anaročitouovakvevečeri,kadzvezdestojenanebu.”Ionopetnaslonibradunapalacikažiprst.

Svakakopišestihove,misliojeTonioKreger,stihovetrgovca,sadubokopoštenimosećanjem...

Veče je odmicalo, a vetar je toliko ojačaoda je ometaogovor.Odlučiše damaloprospavaju,ipoželešejedandrugomelakunoć.

TonioKregerseispružiusvomesobičkupouskomodru,alisenemogašesmiriti.Čudnogajeuzbudiostrogivetarinjegovoporimiloduh,srcemujebilonemirno,i

bojažljivoočekivalonekuslast.Uzto,kadgodbisebrodspuštaonizastrminekitalas‐nibreg,atočaksepritomokretaovanvodekaougrču,nastajaojepotres,iizazivaoteškostužavanje.Onsepotpunoobuče,ipopesegorenavazduh.

Ispodmesecasujurilioblaci.Morejeplesalo.Nijebilooblih,ravnomernihtalasa

36


daprilazeu redu,no jemorebilonadaleko raskidano, rašibano, razrivenoubledoj,nemirnoj svetlosti, skakalo je i suktalou šiljastimdžinovskim jezicima, sličnimpla‐menovima,krajpenušavihprovalijastvaralozupčasta,neverovatnaobličja,ikaodajeupomamnojigrisnagomogromnihmišicahitalopenuusvevazdušneprostore.Brodjeteškokrčiosebiput;prodiraojekrozmetežtapkajući,klatećiseistenjući,iponekadsečulogdeunutraunjegovojdubiniričebelimedveditigar,kojimajebiloteškouburi.Širokihkorakaiodržavajućismukomravnotežu,išaojegore-dolepopalubičo‐vekukaputuoduvoštenogplatna,sakapuljačomnaglaviisafenjerompričvršćenimuz telo.No tamopozadi,naginjući sedalekoprekoograde, stajao jemladi čovek izHamburga, i bilomu je zlo. „Bože”, reče on potmulim i nepouzdanim glasom kadugledaTonijaKregera,„pogledajtesamouzbunuelemenata,gospodine!”Notubipre‐kinut,inagloseokrete.

TonioKregersedržaozanekozategnutouže, igledaoutuneobuzdanuobest.Unjemujerasloiuzletaloklicanje,ičinilomusetolikodamoženadjačatiolujuimor‐skibes.Unjemujezvonilapesmamoru,oduševljena ljubavlju.Odivljidružemojemladosti,evonasiopetskupa...Notusezavršavalapesma.Nijebilagotova,nijebilozaobljena,nijebilocelina,spokojnoizrađena.Njegovosrceježivelo...

Dugojetakostajao;zatimseopružipojednojklupikrajkućicenapalubi,igledašenanebogdesutinjalezvezde.Čakjeimalozadremao.Akadbigapolicupoprskalahladnapena,činilomuseto,upolusnu,kaonekomilovanje.

Ukazaše se okomite krečne stene, avetinjska izgleda namesečini, i primicahu sesveviše;tobešeMeen,ostrvo.Zatimponovonaiđelakisan,prekidanmlazevimasla‐nepenekojisuoštroujedali lice, ikočilicrte...Kadsepotpunorazbudio,bio jevećdan,svetlosivisvež,azelenomoresestišavalo.Pridoručkuponovougledamladogatrgovca,kojiježestokoporumenio,bezsumnjestidećiseštojeumrakuizrekaotolikepoetičneinepriličnestvari;sasvihpetprstijučešljaojenavišesvojeriđebrčiće,na‐zvaomupovojničkikratkodobrojutro,pagazatimbojažljivoizbegavao.

ITonioKregerseiskrcauDanskoj.StižeuKopenhagen,dadenapojnicusvakomekogodsedržaokaodaimananjuprava,tridanajeobilaziogradizsvogahotela,dr‐žećiurucirasklopljenuputničkuknjižicu,isasvimseponašaokaoboljistranackojiželidaobogatisvojeznanje.DivioseNovomkraljevomtrgui„Konju”usredini,sapunopoštovanjadizaopogleduzastuboveGospinecrkve,dugostajaopredplemeni‐timiljupkimstatuamaTorvaldzenovim,popeosenaOkruglukulu,pregledaozamko‐ve,iproveodvešarenevečeriuTivoliju.Noonustvarinijetogledao.

Nakućamakojesučestoizgledalesasvimkaokućenjegovarodnoggradasaizvije‐nim,prorezanimzabatima,viđaojeimenakojamubehupoznataizstarihdana,ime‐nakojakaodamuoznačavahuneštonežnoidivno,auistimahsadržavahukaonekiprekor,nekoželjenjeičežnjuzanečimizgubljenim.Inasvestrane,dokjesporoiza‐mišljenoudisaovlažnimorskivazduh,viđaojeočikojebehutakomodre,kosekoje

37


behutakoplave,licakojebehusasvimonakvakakvajeviđaoučudnovatobolnimipokajničkimsnovimaonenoćikojujeproveousvomrodnomgradu.Dešavalosedaganasredulicepotresedodnadušejedanpogled,jednarečkojajezazvonila, jedansmeh...

Nijemusevišeostajalouveselomgradu.Goniogajenekinemir,sladakibuda‐last,polasećanjeapolaočekivanje,auistimahiželjadaležinegdetihonapržini,nemorajući izigravati turistakojipažljivo razgledagrad ipredeo. I tako seonponovoukrca, i jednogamutnog dana (nemirnomore se crnilo) otplovi duž obale Zelandapremaseveru,kaHelzingeru.Otudaprodužismestaputkolimapodrumu,iposletričetvrtčasa,uvekmaloiznadmora,stižesvojojzadnjoj ipravojmeti,malom,belombanjskomhotelusazelenimšalonamakojistojiusrednaseobineniskihkućica,isvo‐jimdrvenimtornjićempozdravljapržinuišvedskuobalu.Tujeodseo,zauzeojesve‐tlusobukojusumupripremili,ispuniopolicuiormanonimštojeponeo,ispremiosedatuproživinekovreme.

BalkanDownload.org

38


VIII

Septembarjevećodmicao;nijebilovišemnogogostijuuOlsgardu.Uvelikojprizem‐nojtrpezarijisatavanicomodgreda,savisokimprozorimaotvorenimpremastakle‐nojverandiimoru,sedelajeupročelju,priobedima,samadomaćica,devojkaugodi‐nama,belekose,bezbojnihočiju,nežnorumenihobraza,inepouzdana,cvrkutavagla‐sa;onasesvagdatrudiladakolikomožedopadljivogrupišesvojecrvenerukenastol‐njaku.Tujebioijedanstarigospodinizprestonice,trgovacribom,kratkavrata,mor‐narskebrade,sasvimsede,izagasitopomodrelalica;onjevladaonemačkimjezikom.Izgledaojepotpunozaptivenisklonkaplji;dihaojekratkoinamahove,asvremenanavremejedizaosvojprstenomukrašenikažiprstdojedneodnozdrvadajezačepi,idasnažnimduvanjempribavionojdrugojmalovazduha.Prisvemtomjestalnonate‐zaobocusaprepečenicomkojajestajalaprednjimizadoručkom,izaručkomiveče‐rom.Daljesusetunalazilajoštrivisokaameričkamladićasasvojimguverneromilidomaćimučiteljemkojijećutećipomicaosvojenaočariiobdanigraosnjimafudbala.Svojuriđukosudelilisuonirazdeljkomnatemenu,aimalisuduganepomičnalica.„Please,givemethewurstthingsthere!”rekaobijedan.„That’snotwurst,that’ssc‐hinken”,rekaobidrugi,itojebilosveštosudoprinosilirazgovorupristolu,kakoonitakoidomaćiučitelj;inačesumirnosedeliipilivrelevode.

TonioKregernebibioniželeodrukčijedruštvozastolom.Uživaojeumiru,slu‐šaodanskegrleneglasove,jasneimutnevokalekojimajeponekaddomaćicarazgova‐ralasaribarskimtrgovcem,svremenanavremejeizmenjaosaovimpokojuprimed‐buopoložajubarometra,pajeopetkrozverandusilazionapržinu,gdejevećbiopro‐veodugejutarnječasove.

Tamojeponekadvladaloblagoletnjeraspoloženje.Moreseodmaralo,tihoiravno,uprugamamodrim,crvenkastim, i zelenimkaoboca,ponjemusu se titrali srebrnisvetlucaviodsevi,morskobiljesesušilonasuncukaoseno,amorskipuževisuležalinapeskuiisparavalise.Mirisalojemalonatrulež,amaloinakatranribarskogčunanakojiseTonioKreger leđimanaslanjao,sedećiusuncu–okrenuttakodaje imaopredočimaotvorenividikanešvedskuobalu;noprekosvega ječisto i sveževejaotihidahmora.

Pasudošlisivi,burnidani.Talasisuobaraliglavekaobikovikojisespremajudabodu,ibesnosujurišaliputobale,zahvatalijedovelikevisine,ipokrivalivlažnomi

39


sjajnommorskomtravom,školjkamainanesenimdrvljem.Međuizduženimbrežulj‐cimavalovljaprostirahusepodzastrtimnebomdolinepunebledozelenapenušanja;aliondegdesuncestajašeizaoblaka,ležaojebeličastkadivenisjajnavodama.

TonioKregerstajašesavumotanuvetaribrujanje,savutonuoutuvečitutešku,zaglušnuhukukojujetolikovoleo.Kadbiseokrenuoipošao,bilojeokonjegaodjed‐nomsasvimtihoitoplo;noonjeznaodamujezaleđimamore;onojedozivalo,ma‐miloipozdravljalo.Ionsesmešio.

Odlazio jeupolje, livadskimputevimaposamoći, iuskoroga jeprimalabukovašuma koja se valovito nadaleko protezala. Sedao je na mahovinu, naslanjao se nadrvo,iudešavaotakodakrozstablajošvidiprugumora.Ponekadmujevetardono‐siošumtalasakojiudarajuožalo,itojezvučalokaokadudaljinidaskepadajujednanadrugu.Nadvrhovimadrvetagraktanjevrana,promuklo,pustoi izgubljeno...Dr‐žaojeknjigunakolenima,aliniječitaonireda.Uživaojeudubokuzaboravu,lebdeooslobođennadprostorom ivremenom, i samoponekad se činilokaodamuprolazikrozsrcenekijadkaostrela,nekokratko,prodirnoosećanječežnjeilikajanja,abiojesuvišetromiutonuousanjarenjedabimuispitivaoimeiporeklo.

Takosuprolazilimnogidani;onnebimogaorećikoliki,anijeniželeodatozna.Azatimjedošaojedandankojegseneštodesilo;desilosetodokjesuncestajalonanebuiljudibiliokonjega,aTonioKregersenijetomebaštolikonizačudio.

Većsampočetaktogadanajeispaosvečanidivan.TonioKregerseprobudioranoisasvimiznenadno,trgaoseizasnasanežnomineodređenomplašnjom,ipomisliodagledaunekočudo,unekučarvilinskogosvetljenja.Njegovasoba,sastaklenimvrati‐maibalkonompremaSundubilajepodeljenazastoromodtanke,belegazeudnevnuispavaćuodaju;zidovesupokrivalepozidiceunežnimbojama,nameštajjebiolakisvetao,ionajesvagdaizgledalavedraiprijatna.Alisadajeležalanezemnoozarenaprednjegovimpospanimočima,utonulapotpunouneizrečnoumilaninežanružičnisjajkoji jezlatiozidove inameštajazastorodgazeprelioblagim,crvenimžarom...TonioKregerdugonijerazumeoštasedešava.Nokadjeprišaostaklenimvratimaipogledaonapolje,videojedaizlazisunce.

Bilojenekolikomutnihikišovitihdana;nosadjenadmoremizemljombiloraza‐petonebokaoodzategnute,bledomodre,blistavesvile,aispresecaniokružencrvenoizlatnoprosjanimoblacima,dizaosesunčanikolutsvečanonadblistavimnabranimmorem,kojekaodajepodnjimpodrhtavaloižarilose...Takojezapočeodan,aTonioKreger sehitnoobukao, savzbunjen i srećan,doručkovaopresvihdolenaverandi,zatimjeizmaledrvenekućiceisplivaodonekleuSund,pajezatimčitavsatpešačiodužobale.Kadsevratio,predhotelomjestajalonekolikokolasličnihomnibusima,aiztrpezarijejevideokakousobizarazgovor,tamogdestojiklavir,atakođeinave‐randiinaterasiprednjom,sedimnoštvoljudi,malograđanskiodevenagospoda,oko‐lookruglihstolova,iuzživrazgovorpijupivaijeduhlebasmaslom.Bilesutučitaveporodice,starijiimlađiljudi,čakinekadeca.

40


Pridrugomdoručku (stoseugibaopodhladnimjelima, suhim,usoljenim iprže‐nimmesom),TonioKregerseraspitaoštasedešava.

„Gosti!” reče trgovacribom.„Izletnici izHelzingera,hoćedaodrže igranku!Božesačuvaj,nećemomoćispavatinoćas!Biće igranja, igranja imuzike, ibojatisedaćedugodatraje.Tojenekiskupporodica,izletupoljesazabavom,ukratkonekavrstakupljenjaprilogailislično,pahoćedasekoristelepimdanom.Došlisubrodomikoli‐ma,isadadoručkuju.Kasnijećeseizvestidaljeupolje,nonavečećeseopetvratiti,paćetuudvoranibitizabavasigrankom.Jeste,stomumuka,nećemoniokasklopi‐ti...”

„Tojeugodnapromena”,rečeTonioKreger.Paondaduževremenanisurazgovarali.Domaćicajeuređivalasvojecrveneprste,

trgovacribomjeduvaokrozdesnunozdrvu,dabidobiomalovazduha,aAmerikancisupilivrelevodeipraviliuztodugalica.

Tadasetoodjednomzbilo:HansHanzeniIngeborgaHolmuđođošekrozdvoranu.TonioKreger,prijatnozamorenkupanjemišetnjom,nasloniosebioustolicu,ijeo

jesuhepastrmenaprženici–sedeojepremaverandiimoru.Aiznenadaseotvoriševrata,injihdvojeuđoše,držećisezaruke–noguprednoguinehitajući.Ingeborga,plavaInga,bilo jeodevenauodelosvetleboje,kaoobičnonačasovimaigranjakodgospodinaKnaka.Lakahaljinasacvetovimadopirašejojtekdočlanaka,anaplećimajeimalaširokrubodbelogtila,sašiljastimizrezomkojiotkrivašenjenmeki,savitljivivrat.Ojednojrucijojjevisiošešir,okačenotrake.Bilajemoždaneštoodraslijanoinače,asvojudivnukikunosilajeokoglave;aliHansHanzenjeizgledaokaoobično.Nosiojesvojbrodarskikaputsazlatnimdugmetima,pokojemjepadalaširokamodrajakanaramenainaleđa;mornarskukapudržaojeuopuštenojruci,ibezbrižnoma‐haonjometamo-amo.Ingeborgajegledalanadrugustranusvojimkosimočima,mo‐žda jebilamalozbunjenatimsvetompriručkukoji jegledaše.AliHansHanzenjebašzatoisvimauprkosokrenuoglavupremastolu,isvojimočima,modrimkaoče‐lik,posmatraojejednogazadrugimizazivačkiidonekleprezrivo;čakjeispustiorukuIngeborginu, i još žešćemahao svojom kapom, da pokaže kakav je on čovek. Takoprođošenjihdvoje,morekojesetihomodrilobiloimjepozadina,prođošepredočimaTonija Kregera sa jednoga kraja dvorane do drugog, i promakoše kroz vrata prekoputausobugdejestajaoklavir.

Tosezbiloujedanaestipočasovaprepodne, idoksubanjskigosti jošsedelizastolom,društvonaverandi jekrenuloinapustilohotelsporednimulazomadanikoodnjihnijevišeulazioudvoranu.Čulosegdesepenjuukolasasmehomišalama,gdekolajednazadrugimakrećudrumomškripeći,iudaljujuse...

„Vratićesedakle?”upitaTonioKreger.„Hoćebogme!”rečeribarskitrgovac.„Itojeboguplakati.Poručilisumuziku,treba

daznate,ajaspavamtunaddvoranom.”

41


„Tojeprijatnapromena”,ponoviTonioKreger.Zatimustadeiode.Proveojedankaoštojeprovodioiostale,napržini,ušumi,držaojeknjigunako‐

lenimaižmirkaopremasuncu.Gajiojesamojednumisao:daćeseonivratitiiodrža‐tizabavusigrankomudvorani,kakojetoobećaoribarskitrgovac;ionseneprestanosamo tome radovao, sa tako bojažljivom i slatkom radošću kakvu nije okušao krozduge,mrtvegodine.Jednom,putemnekevezemeđupredstavama,setioseovlašjed‐nogdalekogpoznanika,Adalberta,noveliste,koji jeznaoštahoće, ikoji jeotišaoukafanudabiizbegaoproletnjivazduh.Ionsleženanjramenima...

Ručaloseranijenoinače,aivečeraloseranije,itousobisaklavirom,jersuseudvoranivećčinilepripremezaigranku:svejetakobilodovedenounerednasvečannačin.AkadsevećspustiomrakikadjeTonioKregersedeousvojojsobi,ponovooživešeidrumikuća.Izletnicisevraćahu;štaviše,odHelzingerasudolazilinovigos‐ti,točkomikolima,ivećsečulogdedoleukućiudešavajuviolinu,anaklarinetuiz‐vodepripremnevežbe...Svejeobećavalodaćedabudesjajnazabava.

Mali orkestar zasviramarš: gore je dopirao prigušen zvuk po određenom taktu:otvaralisuigrankupolonezom.TonioKregerjesedeojošnekovrememirno,iosluški‐vao.Nokadzačudazvucimaršaprelazeutaktovevalcera,onsediže,ibezšumaseiskradeizsobe.

Sahodnikanakoji se iznje izlazilomoglo se sporednimstepenicamadospetidopobočnog ulaza u hotel, a otuda na staklenu verandu ne dodirnuvši nijednu sobu.Tudajeonpošao,tihoikradom,kaodaidezabranjenimputevima,pažljivojepipaopomrakuneodoljivoprivučen tomglupommuzikom injenimblaženimnjihanjem;njenizvucisusadavećjasnodopiralidonjega.

Verandajebilapraznaineosvetljena,nostaklenavrataudvoranubehuotvorena,akrajnjihstajahudvevelike lampesapetrolejem,snabdevene jasnimreflektorima.Onamoseonnečujnoprišunja,itouživanjekradimice,tostajanjeumrakuiposma‐tranjeonihkojiplešuusjaju izazivalomuježmarkepokoži.Naglo ižudno jeslaopogledezanjimadvomakojejetražio...

Veseljesečinilovećupunomjeku,madajezapočelotekprepolasata;nogostisuvećstigliamozagrejaniiraspoloženi,poštosudanskupaproveli,bezbrižno,zajednič‐kiisrećno.Usobusklavirom,kojujeTonioKregermogaopregledatikadgodseodva‐žiodapriđemalobliže,povuklasebilanekastarijagospoda, ikartalaseuzcigareipiće;drugasupaksedelakrajsvojihženanaprednaplišanimstolicama,idužzidovadvorane,iposmatralaigru.Šakesunaslonilinarazmaknutakolena,isaimućnimiz‐razomnadimaliobraze,doksumajke,sakapotamanatemenuposmatralemetežmla‐deži,oborivšiglavenastranuisklopivširukeispodgrudi.Dužjednogazidadvoranebilojepodignutopostolje,itamosusemuzikantitrudilištosuboljemogli.Imalisučakitrubu,aonajeduvalanekakoneodlučnoipažljivo,kaodasesamabojisvogaglasa;ovajsemeđutimipakstalnolomioiprebacivao...Njišućiseikružeći,kretahuseparovijedanokodrugoga,anekisušetaliokodvorane,držećisepodruku.Nisubili

42


odevenizabal,većkaoštoseoblačiletiunedeljukojaćeseprovestiupolju:kavaljerisunosiliodelamalovaroškakrojanakojimasevidelodaihčuvajuradnimdanom,amladedevojkesuimalelake,svetlehaljine,ikitepoljskogcvećazapojasom.Bilojeideceudvorani,ionasuigralameđusobomnasvojnačin,čakikadjemuzikapresta‐jala.Kaouređivačsvečanostiirediteljigrankeprikazivaosejedandugonogičovekukaputićusaskutovimakaolastinrep,provincijskilavsanaočarimainakudravljenimvlasima,poštanskipristavilislično,kaoovaploćenakomičnafiguraiznekogdanskogromana.Brzopletnog,znojećise,isvomdušompredanposlu,nalaziosesvudauistimah, saprekomernomrevnošću sevrteopodvorani, stupao sanaročitomveštinomprvo vrhovima prstiju, a zatim nekako zamršeno saplitao nogama na kojima behuglatke, šiljaste vojničke čizme,mlatio rukama po vazduhu, izdavao naredbe, tražiomuziku,tapšao,azasvetovremesulepršalezanjimtrakevelike,šarenekokardekojamujebilapričvršćenanaramenukaoznaknjegovogdostojanstva,inakojusepone‐kadsaljubavljuosvrtao.

Jesu,bilisutu,njihdvojekojisudanasnasuncuprošlikrajTonijaKregera,videoihjeopetiskoroseuplašioodradostikadihjeskorouistimahprimetio.Eto,tustojiHansHanzen,sasvimblizunjegakrajvrata;razmaknuojenogeimalosenagnuo,pasmotreno jede veliki komad neke izdašne torte, a pritom drži šaku pod bradom dauhvatimrve.AtamokrajzidasediIngeborgaHolm,plavaInga,ietojojsebližipris‐tavvrckajućise,ipozivajedaigraodabranimklanjanjem,stavljajućijednurukunaleđaadrugumećućigracioznounedra;noonaodmahujeglavomikazujepokretimadajeisuvišezadihanaidasemoramaloodmoriti,anatopristavsedadonje.

TonioKregerihgledaše,njihdvojeradikojihjeudavnavremenatrpeoljubav–HansaiIngeborgu.Onitonebehutolikopopojedinimoznakamaisličnomodelu,ko‐liko jednakošću rase i tipa, toga svetlog,modrookog i plavokosog soja koja izazivapredstaveočistoti,nepomućenostiivedrini,ojednojuistimahgordojijednostavnoj,netaknutojoporosti...Onihgleda,gledaHansakakostojiusvomemornarskomode‐lu, smeo i lep kao uvek širokih pleća i uskih bedara, gleda kako Ingeborga nekakoobesnobacaglavuustranusmejućise,kakonanekiizvestannačinprinosirukupo‐tiljku,rukudevojčice,ninaročitousku,ninaročitofinu,apritomjojlakirukavklizisalakta–iiznenadamučežnjazastaromdomovinompotresegruditakvimbolomdaseinehoticepovukaodubljeumrak,danikonebivideodrhtajenanjegovomlicu

Jesamlivaszaboravio?–pitaoseon.–Ne,nikada!Nitebe,Hanse,nitebe,plavaInga!Tazavassamjaradio,ikadasamčuoodobravanje,obziraosamsepotajnodavidimdaliviimateunjemuudela...JesilisadapročitaoDonKarlosa,HanseHanze‐nu,kaoštosimiobećaokrajvašihbaštenskihvrata?Nečinito!Jatitovišenetražim.Štatesetičekraljkojiplačejerjeusamljen?Tvojemodreočinetrebadasezamuteidaiskopneusnovima,gledajućiustihoveimelanholiju.Kadbihbiokaoti!Kadbihjošjednompočeo,odrastaokaoti,čestito,radosnoijednostavno,valjano,urednoiu

43


skladusaBogomisvetom,kadbimevolelionikojisubezazleniisrećni,kadbihseoženiotobom,IngeborgaHolm,iimaosinakaoštositi,HanseHanzenu–kadbihži‐veobezprokletstvasaznanjaitvoračkihmuka,živeo,voleoiBogahvalioublaženojobičnosti!...Kadbihjoš jednompočeo?Ali toništanebipomoglo.Opetbibilo istoonako–svebiseopetzbilokaoštosevećzbilo.Jernekinužnolutaju,budućidazanjihinemapravogaputa.

Muzikajezaćutala;nastupiojeodmor,islužilisuponude.Pristavjeličnoobletaosaposlužavnikompunimsalateodharingaislužiodame;alipredIngeborgomHolmsečakspustionakolena,pružajućijojzdelicu,aonajezbogtogaporumenilaodra‐dosti.

Udvoranibehuvećobratilipažnjunaposmatračapodstaklenimvratima,iizlepu‐škastih,zajapurenihlicapadahunanjtuđi,ispitivačkipogledi;noonjeprisvemtomdržaosvojemesto. I IngeborgaiHansokrznušegaskoroistovremenopogledima,saonomravnodušnošćukojaimaskorovidprezrenja.Noodjednomosetionusvestidaneki pogled dopire od nekuda k njemu, i da na njemu počiva...On okrete glavu, ismestasenjegoveočisukobišesaonimakojejeosetio.Nedalekoodnjegastajala jemladadevojkableda,uskaifinalicakojujevećranijebiozapazio.Onanijemnogoigrala,kavaljerisenisumnogotrudiliokonje,ionjevideogdesediusamljenakrajzida,oporosklopljenihusana.Isadajebilasama.Odevenajebilaulakoisvetloode‐lo, kao i ostale, ali kroz providnu tkaninu nazirahu se šiljasta i oskudna ramena, ameđutabednaramenautonuojedubokomršavivrat,takodasetihadevojkačinilaskoromalokriva.Ruke,obučeneutankerukavicebezprstiju,držalajenaravnimpr‐sima, tako da se vrhovi prstiju lako dodirivahu. Oborivši pogled, gledala je TonijaKregeraodozdocrnim,vlažnimočima.Onokreteglavu...

Tu,sasvimblizukrajnjega,sedošeHansiIngeborga.Onjeseodonje,moždamujesestra,iopkoljenidrugom,rumenomčeljadi,jeduoniipiju,ćeretajuiveselese,do‐bacujejednodrugomešalezvonkimglasovima,ismejusebezbrižno.Zarimsenebimogaomalopribližiti?Nebilisemogaoobratitinjemuilinjojnekomšalomkojabimupalanaum,inakojabimuodgovorilibarosmejkom?Tobigausrećilo,onzatimčezne;vratiobisetadazadovoljnijiusvojusobu,imaobisvestdajeuspostaviosnji‐manekumaluzajednicu.Onjeizmišljaoštabimogaoreći;alinijeimaosmelostidatokaže.Abilobikaoiuvek:oniganebirazumeli,začuđenobislušalionoštobionmogaoreći.Jernjihovgovornijenjegovgovor.

Činilosedaćeigranjeponovodazapočne.Pristavrazviobilatudelatnost.Hitaojetamo-amoisokoliosvakogdaangažujedamu,uzpomoćmomkasklanjaosputastoli‐ce i čaše, izdavao naloge sviračima, a neke neveže koja ne znađahu kudani kamo,hvataojezaramenaituraoihpredsobom.Štasetospremalo?Parovisusenameštalisvepočetiri...StrašnajednauspomenanagnaTonijuKregerurumenuobraze.Igraosekadril.

Muzikazasvira;parovipočešeobilaziti jednodrugoklanjajućise.Pristavkoman‐

44


dovaše;komandovaše,bogami,nafrancuskom,isaneuporedivomotmenošćuizgova‐rašenosneglasove.IngeborgaHolmigralajetikpredToniomKregerom,učetvoroku‐tuneposrednodostaklenihvrata.Kretalaseprednjimtamo-amo,unaprediunazad,koračalajeivrtelase;ponekadgasedoticaomiriskojijestrujaoiznjenekoseiliiznežnetkaninenjenehaljine:ionsklapašeočiujednomosećanjukojemuodvajkadabešedobropoznato,čijijemiloduhioporučarosećaotihosvihovihposlednjihdana,ikojegajesadopetpotpunoispunjavalosvojomslatkompatnjom.Štalijeto?Čež‐nja,nežnost?Zavist?Preziranjesebesamog?...Moulinetdesdames!Jesilisesmejala,plavaInga,jesilimisesmejalakadsamigraomoulinetitakosežalosnoobrukao?Biliseidanasjošsmejala,kadsampostaokaonekislavančovek?Svakako,tibitoida‐nasčinila,itriputbiimalapravo!Idasamja,jasamsobom,stvorioiDevetsimfonija,iSvetkaovoljuipredstavu,iStrašnisud,–večitobitiimalapravoštosesmeješ...Onjujegledao,ipaomujenapametjedanstihkojegasedavnonijesetio,akojimujetakodugobioblizakisrodan:„Spavaobih,al’tiplesatmoraš”.Dobrojeonpoznaje,tumelanholično-severnu,srdačno-neveštutromostosećanjakojazvučiiznjega.Spa‐vati...Čeznutizaživljenjemkojejeprostoipotpunopredanosamoosećanju,osećanjukojeslatkoilenopočivausebisamome,bezobavezedapostanedelomiplesom–aipak igrati, brzo i vešto i prisebno izvoditi plesumetnosti, njen teški, teški i opasniplessamačevima,anikadanezaboravitipotpunoponižavajućinesmisaokojaležiutomeštočovekmoraigrati,doklevoli...

Odjednomsesveuskomeša,pomamnoirazuzdano.Četvorokutiseraziđoše,isveseraspršta,poskakujućiiklizeći:kadrilsezavršavaogalopom.Ubesnojjurnjavipro‐letahuparovikrajTonijaKregera,lovećijednodrugo,naglećiiprestižućise,sakrat‐kim,zadihanimsmehom.Jedanodnjihsebližio,zahvaćenopštomhajkom,kružećiiprodirući.Devojkajeimalabledo,nežnolice,imršavaramena,odvećvisoka.Aizne‐nada,tikprednjim,nastadenekospoticanje,omicanjeipreturanje...Bledadevojkajepala.Palajetakožestokoinezgodnodajeizgledaloskoroopasno,asanjomeinjenkavaljer.Onsesvakakotakosilnoudariodajepotpunozaboravionasvojuigračicu,jer,upolasesamoispravivši,počeojedatrljakolenokrivećilice;adevojka,očevidnoonesvešćenapadom, ležala je jošuveknapodu.Tada istupiTonioKreger,uhvati jeblagozamišicu,ipodižeje.Premorena,zbunjenainesrećna,onagapogleda,iodjed‐nomjojpreliobrazenežnorumenilo.

„Tak!O,mangeTak!”rečeona,ipogledagaodozdotamnim,vlažnimočima.„Netrebavišedaigrate,gospođice”,rečeonblago.Tadase još jednomobazreza

njima,zaHansomiIngeborgom,paode,napustiveranduiigranku,ipopeseusvojusobu.

Bio je opijen svetkovinomukojoj nije imaoudela, i umoranod ljubomore.Kaonegda,bilojesasvimkaonegda!Zažarenalicastajaojeonnatamnommestu,patećiradi vas, vi plavi, živi, srećni, pa je posle otišao usamljen. Trebalo bi da sadaneko

45


dođe!Trebalobidadođe Ingeborga, trebalobidaprimetida jeotišao, trebalobidapođezanjimkradom,damustavirukunarame,idamukaže:Hodiknamaunutra!Budiradostan!Jatevolim!...Alionanikakonijedolazila.Takvesestvarinedešavaju.Da,sasvimjetakokaotada,ionjesrećankaotada.Jernjegovosrceživi.Ačegajebilozasvetovremeukojemjepostaoonoštojesada?–Ukočenosti;pustoši;leda;iduha!Iumetnosti!...

Onsesvukao,legao,iugasiosvetlost.Šaptaojedvaimenausvojeuzglavlje,tone‐kolikočednih,severnihslogova,kojisuoznačavalizanjnjegovpraviiprvobitninačinljubavi,patnjeisreće,život,priprostoisrdačnoosećanje,zavičaj.Osvrnuosenagodi‐neod tadadodanašnjegdana.Pomišljao jenarazuzdanepustolovinečula,živaca imislikojejeproživeo,videojeseberazrivenaironijomiduhom,opustela iukočenasaznanjem,upola istrošenagroznicamaistudenimastvaranja,videojesebegdebezosloncainespokojnesavestilutaizmeđuneizgladivihkrajnosti,izmeđusvetiteljstvaipožude,prefinjen,osiromašio,zamorenhladnimiveštačkiodabranimzanosima,za‐bludeo,opustošen,izmučen,bolestan–ijecaojeodkajanjaičežnjezastarimzaviča‐jem.

Okolonjega jebilo tiho i tamno.Alioddole,prigušeno inihajući,dopirao jedonjegaslatki,trivijalnitrojnitaktživota.

46


IX

TonioKregerseđašenaSeveruipisašeLizavetiIvanovnoj,svojojprijateljici,kaoštojojjeiobećao.

„DragaLizaveta, tamodoleuArkadijikudaćuse i jauskorovratiti,pisao jeon.Evodakleneštokaopismo,alisvakakoćevasrazočarati,jermislimdagapišemneka‐kosaopšteggledišta.Toneznačidanebihimaoštadapričam,danisam,nasvojna‐čin,doživeoponešto.Doma,umomrodnomgradu,hteli sumečakuhapsiti... alioovomećetečutiusmeno.Jaimamsadadanakadamijemilijedanadobarnačinka‐žemponeštoopšte,umestodapričampriče.

Znate li još,Lizaveta, da steme jednomnazvali građaninom, zalutalimgrađani‐nom?Nazvalistemetakoujednomečasukadsumezaveledrugeispovestikojesumisepretogaomakle,pasamvampriznaosvojuljubavpremaonomeštojazovemŽivotom; i ja sepitamda li steznalikoliko ste timepogodili istinu,koliko sumojegrađanstvoimojaljubavpremaživotujednoisto.Ovomijeputovanjedalopovodadaotomerazmišljam...

Mojotac,toznate,biojesevernitemperament:kontemplativan,temeljit,ispravaniz puritanstva, i sklon seti; mojamajka je imala neodređeno egzotičnu krv, bila jelepa, čulna, naivna, u istimah nemarna i strasna, i nagonski labava. Van svake jesumnjedajetobilamešavinakojajeusebisadržavalavanrednemogućnosti–ivan‐redneOpasnosti.Aproizašlojeiznjeovo:građaninkojijezalutaouumetnost,boemkojičeznezadomaćomuglađenošću,umetniksanemirnomsavešću.Jermojagrađan‐skasavestmenagonidausvemumetništvu,usvakojvanrednostiisvakomgenijuvi‐dimneštodubokodvosmisleno,dubokoprokazano,duboko sumnjivo, oname ispu‐njavaovomzaljubljenomslabošćuzasveštojepriprosto,prostodušno,iprijatno-nor‐malno,štojenegenijalnoipristojno.

Ja stojim između dva sveta, ni u kojemnisamdoma, i zatomi baš nije lako.Viumetnicinazivatemegrađaninom,agrađanidolazeuiskušenjedameuhapse... i janeznamštameodtogadvogateževređa.Građanisuglupi:alivikojiobožavatelepo‐tu,kojimenazivateflegmatičnimibezčežnje,trebalobidarazmislitedapostojijed‐noumetništvokojejetakoduboko,takoiskonskoisudbinskodanemačežnjekojamusečinislađaiosećajnijaodčežnjezaslastimaobičnosti.

Jasedivimgordimaihladnima,njimakojislobodnohitajuzadoživljajimaposta‐

47


zamavelike,demonskelepote,ipreziru„čoveka”–alijaimnezavidim.Jerakoištamožedaodliteratanačinipesnika,možetoovamojagrađanskaljubavpremačove‐čanskom,živomiobičnom.Iznjeizviresvatoplina,svadobrota,savhumor,ičistomisečinidajetoonaljubavokojojjepisanodanekomožegovoritiiljudskimianđe‐oskimjezicima,adaćebeznjebitiipaksamozvonoipraporackojizveči.

Štosamdosadaučinio, tonijeništa,nijemnogo, jedvaneštovišenoništa. Jaćustvoritiboljestvari,Lizaveta–ovojeobećanje.Dokpišem,moremišaljesvoješušta‐njeoddole, i jasklapamoči.Gledamunerođeni svetsenkikojiželidagasredim iuobličim,vidimkomešajprozračnihljudskihprilikakojemimašu,pozivajućimedaihzačaramispasem:tragičnihismešnih,itakvihkojesuijednoidrugouistimah–aovimasamveomanaklonjen.Alimojanajdubljainajpotajnijaljubavpripadaoni‐makojisuplaviimodrooki,svetliiživi,srećni,milokrvniiobični.Nekoritemiovuljubav,Lizaveta;onajedobraiplodna.Unjojimačežnjeisetnezavistiimaloprezi‐ranjaičitavojednočednoblaženstvo.”

1903.

48


Sadržaj

TONIOKREGER 2I 3II 10III 15IV 18V 26VI 28VII 35VIII 39IX 47

49


to m as man - · pdf filei mada je to nio ću tao još i pri idu ... su zbi lja čes to...

Documents