tower 6 - uputstvo

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: [email protected] * Tel. 011 3809-158

Tower 6

Program za statiku i dinamiku analizu konstrukcija

uputstvo za rad sa programom [aurirano za Build 1300]


Razlike u odnosu na Build 1200 nalaze se u poglavljima: 1.2.1 Pojedinana instalacija programa 1.2.2 Mrena instalacija 3.1.3 Granini uslovi 3.2.2 Definisanje kombinacija optereenja 6.1 Proraun 8.5.5 Dodatno kotiranje uticaja u povrinskim entitetima 8.6.5 Dodatno kotiranje uticaja u linijskim entitetima 8.10 Uticaji u indirektnim elementima 8.11.1 Kreiranje reduktora 9.2 Definisanje eme kombinovanja optereenje 9.3.4 Usvajanje armature 9.3.11 Kontrola ploa na probijanje 9.4.1.1 Ulazni podaci Globalni 9.4.1.2 Ulazni podaci Lokalni 9.4.3 Prikaz rezultata dimenzionisanja 9.4.5 Kreiranje tekstualnog izvetaja


Sadraj

Tower 6.......................................................................................................... 1

Sadraj .......................................................................................................... 3

1. UVOD ......................................................................................................... 1

1.1 Potrebna konfiguracija raunara ...............................................................1

1.2 Instalacija programa ...............................................................................9

1.2.1 Pojedinana instalacija programa ................................................................. 10

1.2.2 Mrena instalacija ...................................................................................... 17

1.3 De-instalacija programa ........................................................................ 23

1.4 Pokretanje programa ............................................................................24

1.5 Osnovna koncepcija i organizacija programa.............................................25

2. GRAFIKI INTERFEJS............................................................................... 26

2.1 Izgled ekrana....................................................................................... 26

2.2 Raspored i veliina prozora za crtanje...................................................... 28

2.3 Rad sa prozorima ................................................................................. 31

2.4 Aktiviranje naredbi ............................................................................... 33

2.4.1 Ponavljanje i prekidanje naredbi .................................................................. 34

2.4.2 Izbor podkomandi sa komandne linije ........................................................... 34

2.4.3 Transparentne naredbe............................................................................... 35

2.4.4 Rad sa dijalog box-ovima............................................................................ 35

2.5 Izbor taaka ........................................................................................ 44

2.5.1 Slobodan izbor taaka ................................................................................ 47

2.5.2 Ortogonalni i polarni izbor taaka................................................................. 47

2.5.3 Relativan unos take zadavanjem jedne koordinate ........................................ 49

2.5.4 Izbor taaka zadavanjem koordinata ............................................................ 50

2.5.5 Izbor taaka preciznim pogaanjem (OSNAP - kriterijumi) ............................... 52

2.5.6 Izbor taaka selektovanjem......................................................................... 55

2.6 Crtanje poligonalne linije .......................................................................55

2.6.1 Crtanje proizvoljne poligonalne linije ............................................................ 56

2.6.2 Crtanje pravougaonika ............................................................................... 57

2.6.3 Crtanje kruga............................................................................................ 60

2.6.4 Postavljanje polilinije po obodu iscrtane konture ............................................ 61


2.6.5 Ofset ....................................................................................................... 61

2.7 Zumiranje delova crtea ........................................................................62

2.7.1 Zum prozor............................................................................................... 63

2.7.2 Zum prethodni .......................................................................................... 63

2.7.3 Zum pomeri .............................................................................................. 63

2.7.4 Dinamiki zum .......................................................................................... 64

2.7.5 Zum sve................................................................................................... 64

2.7.6 Dinamiki zum na toki mia...................................................................... 65

2.8 Selektovanje elemenata crtea ............................................................... 65

2.9 Komande za manipulaciju sa elementima crtea........................................72

2.9.1 Brisanje ................................................................................................... 72

2.9.2 Kopiranje.................................................................................................. 72

2.9.3 Kopiranje u nizu (Array) ............................................................................. 73

2.9.4 Ogledalo................................................................................................... 75

2.9.5 Rotacija.................................................................................................... 76

2.9.6 Pomeranje ................................................................................................ 77

2.9.7 Skraivanje (Trim) ..................................................................................... 77

2.9.8 Produavanje (Extend) ............................................................................... 77

2.9.9 Razvlaenje (Stretch) ................................................................................. 78

2.9.10 3D Kopiranje u nizu (3D Array).................................................................... 78

2.9.11 3D Ogledalo.............................................................................................. 79

2.9.12 3D Rotacija............................................................................................... 80

2.9.13 Obnavljanje crtea (Undo/Redo) .................................................................. 80

2.9.14 Spajanje kontura ....................................................................................... 80

2.9.15 Razdvajanje kontura .................................................................................. 81

2.10 Vidljivost ............................................................................................. 82

2.10.1 Podeavanje vidljivosti po tipovima elemenata (Vidljivost) ............................... 82

2.10.2 Podeavanje vidljivosti selektovanjem (Sakrivanje) ........................................ 94

2.11 Komande za rad sa nivoima (meni Nivo) ............................................... 99

2.11.1 Editovanje nivoa (Edit) ............................................................................. 100

2.11.2 Izbor tekueg nivoa ................................................................................. 103

2.11.3 Lokalni koordinatni sistem nivoa ................................................................ 104

2.11.4 Ubacivanje ranije kreirane tavanice na nivo (Ubaci) ...................................... 105

2.11.5 Zamena geometrije tavanica (Zamena)....................................................... 107

2.11.6 Eksport sklopova u ravanski model (Eksport)............................................... 108

2.11.7 Generisanje prostornog modela (Generisanje).............................................. 109

2.12 Komande za rad sa ramovima (meni Dispozicija) .................................. 111

2.12.1 Kreiranje novog rama (Novi) ..................................................................... 112


2.12.2 Promena imena rama (Preimenuj).............................................................. 113

2.12.3 Izbor tekueg rama.................................................................................. 115

2.12.4 Lokalni koordinatni sistem rama................................................................. 116

2.12.5 Cilindrini ramovi..................................................................................... 117

2.12.6 Komande za manipulaciju sa ramovima ...................................................... 121

2.12.7 Generisanje ramova................................................................................. 121

2.13 3D Grafika kontrola (meni 3D pogled) ............................................... 122

2.13.1 Rotacija izometrijskog prikaza (Orbit) ......................................................... 123

2.13.2 Renderovan prikaz modela (Render)........................................................... 124

2.13.3 Pogled kamerom (Kamera) ....................................................................... 125

2.13.4 Promena poloaja kamere (Poloaj kamere) ................................................ 126

2.13.5 Ortogonalne projekcije izometrijskog prikaza ............................................... 128

2.13.6 Poloaj tekueg 2D prikaza (Tekui 2D prikaz)........................................... 129

2.13.7 Samo tekui 2D prikaz.............................................................................. 130

2.14 Komande za promenu tekueg prikaza u prozoru 2D pogled (meni 2D pogled) .............................................................................. 130

2.14.1 Definisanje pogleda.................................................................................. 131

2.14.2 Editovanje liste pogleda............................................................................ 133

2.14.3 Izbor tekueg pomonog pogleda............................................................... 136

2.14.4 Izbor pogleda (Ctrl+W) ............................................................................ 137

2.14.5 Eksport sklopova u ravanski model (Eksport)............................................... 138

2.14.6 Projekcije definisanih pogleda.................................................................... 138

2.14.7 Izbor taaka u definisanim pogledima ......................................................... 139

2.14.8 Vidljivost projektovanih tavanica................................................................ 139

3. UNOS PODATAKA ................................................................................... 143

3.1 Konstrukcija ...................................................................................... 143

3.1.1 Ploa/Zid ................................................................................................ 147

3.1.2 Otvori .................................................................................................... 152

3.1.3 Granini uslovi ........................................................................................ 153

3.1.4 Grede .................................................................................................... 162

3.1.5 Oslobaanje uticaja ................................................................................. 206

3.1.6 Mimoilaenje greda .................................................................................. 212

3.1.7 Baza masivnih i tankozidnih preseka........................................................... 213

3.1.8 Generisanje nosaa tankozidnog preseka .................................................... 218

3.1.9 Povrinski oslonac.................................................................................... 221

3.1.10 Linijski oslonac........................................................................................ 223

3.1.11 Takasti oslonac ...................................................................................... 227

3.1.12 Krive povri ............................................................................................ 234


3.1.12.1 Sfera............................................................................................... 237

3.1.12.2 Kupa............................................................................................... 239

3.1.12.3 Svod ............................................................................................... 239

3.1.12.4 Spirala ............................................................................................ 239

3.1.12.5 Postojea povr ................................................................................ 241

3.1.12.6 Editovanje povri .............................................................................. 241

3.1.13 Faze graenja ......................................................................................... 244

3.1.13.1 Definisanje faza graenja................................................................... 250

3.1.13.2 Promena faze graenja ...................................................................... 252

3.2 Optereenje....................................................................................... 264

3.2.1 Definisanje sluajeva optereenja .............................................................. 266

3.2.2 Definisanje kombinacija optereenja........................................................... 269

3.2.3 Povrinsko optereenje............................................................................. 277

3.2.3.1 Povrinsko optereenje na evaluiranim povrima ................................... 284

3.2.4 Linijsko optereenje ................................................................................. 291

3.2.5 Takasto optereenje ............................................................................... 295

3.2.6 Pomeranje oslonaca ................................................................................. 297

3.2.7 Temperaturni uticaji u ploi ....................................................................... 298

3.2.8 Temperaturni uticaji u gredi ...................................................................... 299

3.2.9 Aksijalno naprezanje ................................................................................ 300

3.2.10 Pokretno optereenje ............................................................................... 303

3.2.11 Uticajna linija .......................................................................................... 315

3.2.12 Prednaprezanje ....................................................................................... 317

3.2.12.1 Definisanje krajeva zadate linije prednaprezanja ................................... 323

3.2.12.2 Gubitci sile prednaprezanja ................................................................ 323

3.2.13 Rezultanta .............................................................................................. 326

3.2.14 Konvertor optereenja.............................................................................. 326

3.3 Promena i kontrola ranije unetih podataka ............................................. 330

3.3.1 Promena setova ...................................................................................... 330

3.3.2 Promena lokalnog koordinatnog sistema linijskih elemenata (Promena L.K.S.) .. 333

3.3.3 Promena lokalnog koordinatnog sistema takastih oslonaca ........................... 337

3.3.4 Kontrola setova ....................................................................................... 339

3.3.5 Kontrola unetih podataka.......................................................................... 346

3.3.6 Kontrola geometrije ................................................................................. 351

3.3.7 Promena dijagonale povrinskih entiteta ..................................................... 356

3.4 Komande za unos elemenata crtea koji nisu deo konstrukcije .................. 358

3.4.1 Pomone ose........................................................................................... 359

3.4.1.1 Postavljanje osa ............................................................................... 362


3.4.1.2 Brisanje osa ..................................................................................... 363

3.4.1.3 Promena rastojanja izmeu osa .......................................................... 364

3.4.1.4 Pomeranje osa ................................................................................. 364

3.4.1.5 Promena naziva osa .......................................................................... 365

3.4.1.6 Automatsko generisanje osa............................................................... 367

3.4.2 Izbor layer-a za crtanje.......................................................................... 367

3.4.3 Crtanje pomonih linija............................................................................. 368

3.4.4 Ispis tekstova ......................................................................................... 368

3.4.5 Kotiranje crtea....................................................................................... 370

3.4.6 Oznaka pozicije ....................................................................................... 373

3.4.6.1 Plan pozicija..................................................................................... 373

3.4.6.2 Generisanje plana pozicija.................................................................. 375

3.5 Podeavanje parmetara koje program koristi u svom radu (meni Setup) . 380

3.5.1 Parametri ............................................................................................... 380

3.5.2 Funkcionalnost ........................................................................................ 390

3.5.3 Ikone..................................................................................................... 404

3.5.4 Preice ................................................................................................... 408

3.6 Komande za rad sa datotekama............................................................ 412

3.6.1 Otvaranje nove datoteke (Nova) ................................................................ 412

3.6.2 Uitavanje datoteka (Uitaj) ...................................................................... 413

3.6.3 Snimanje izmena na crteu (Snimi) ............................................................ 414

3.6.4 Snimanje datoteka pod drugim imenom (Snimi kao) ..................................... 414

3.6.5 Import ................................................................................................... 415

3.6.6 Uitavanje crtea iz AutoCad-a (DXF Import) ............................................... 417

3.6.7 Eksport geometrije u DXF format (DXF Eksport)........................................... 420

3.6.8 Podaci o projektu..................................................................................... 421

3.6.9 Kraj rada sa programom........................................................................... 421

3.7 Prelazak u druge module programa....................................................... 421

4. FORMIRANJE MREE KONANIH ELEMENATA ........................................ 422

4.1 Osnovni pojmovi ................................................................................ 422

4.2 Generisanje mree konanih elemenata ................................................. 423

4.3 Greke koje prekidaju proces generisanja .............................................. 425

4.4 Ocena kvaliteta izgenerisane mree konanih elemenata.......................... 427

4.5 Korekcija izgenerisane mree konanih elemenata .................................. 428

4.5.1 Proguavanje mree ............................................................................... 428

4.5.2 Proreenje.............................................................................................. 431

4.5.3 Pomeranje vora ..................................................................................... 432


4.6 Podela greda koje se nalaze van ploa (Podela greda van ploa) ............... 432

4.7 Ostale naredbe................................................................................... 434

5. PRORAUN STABILNOSTI ...................................................................... 435

6. MODALNA ANALIZA................................................................................ 440

6.1 Proraun ........................................................................................... 440

6.2 Greke koje prekidaju proces prorauna ................................................ 446

6.3 Izbor tekueg tona ............................................................................. 447

6.4 Prikaz tekueg tona ............................................................................ 448

6.5 Animacija tekueg tona ....................................................................... 448

6.6 Kontrola postavljenih masa (Mase) ....................................................... 449

7. PRORAUN MODELA............................................................................... 456

7.1 Namena i opis rada modula.................................................................. 456

7.2 Greke koje prekidaju proces prorauna ................................................ 459

7.3 Naini prorauna ................................................................................ 461

7.3.1 Teorija I-og reda ..................................................................................... 462

7.3.2 Teorija II-og reda .................................................................................... 462

7.3.3 Proraun modela sa nelinearnim elementima ............................................... 462

7.3.4 Seizmiki proraun................................................................................... 464

7.3.4.1 EUROCODE ...................................................................................... 467

7.3.4.2 JUS (Ekvivalentno statiko optereenje) ............................................... 471

7.3.4.3 JUS (Multi modalna analiza) ............................................................... 475

7.3.4.4 Ruski propisi (SNIP) .......................................................................... 478

7.3.4.5 Bugarski propisi (BUG) ...................................................................... 480

7.3.4.6 vajcarski propisi (SIA) ..................................................................... 481

7.3.4.7 Proizvoljna spektralna kriva................................................................ 485

8. OBRADA REZULTATA PRORAUNA ......................................................... 488

8.1 Namena i opis rada modula.................................................................. 488

8.2 Izbor tekueg sluaja optereenja......................................................... 493

8.2.1 Kreiranje SRSS kombinacija ...................................................................... 494

8.2.2 Kreiranje kombinacija............................................................................... 496

8.2.3 Anvelope uticaja ...................................................................................... 497

8.3 Prikaz deformisanog modela................................................................. 500

8.4 Suma reakcija.................................................................................... 503

8.5 Uticaji u ploi - zidu ............................................................................ 503


8.5.1 Obeleavanje izolinija (Legenda)................................................................ 517

8.5.2 Uticaji u proizvoljnom preseku (Presek) ...................................................... 519

8.5.3 Uticaji u ploi u zadatom LKS .................................................................... 525

8.5.4 Relativni ugib ploa.................................................................................. 528

8.5.5 Dodatno kotiranje uticaja u povrinskim entitetima....................................... 531

8.6 Uticaji u gredama ............................................................................... 532

8.6.1 Pojedinani dijagrami ............................................................................... 534

8.6.2 Dijagrami po svim gredama ...................................................................... 542

8.6.3 Dijagrami u poprenom preseku ................................................................ 544

8.6.4 Prikaz uticaja u gredama putem izolinija (Legenda) ...................................... 548

8.6.5 Dodatno kotiranje uticaja u linijskim entitetima............................................ 551

8.7 Uticaji u povrinskim osloncima (tlu) ..................................................... 552

8.8 Uticaji u linijskim osloncima ................................................................. 554

8.9 Reakcije oslonaca ............................................................................... 557

8.10 Uticaji u indirektnim elementima........................................................... 561

8.11 Reduktor ........................................................................................... 565

8.11.1 Kreiranje reduktora.................................................................................. 565

8.11.2 Uticaji u reduktoru ................................................................................... 567

8.12 Uticajna linija..................................................................................... 569

8.13 Skaliranje uticaja................................................................................ 576

8.14 Skaliranje razmere dijagrama............................................................... 577

8.15 Predmer............................................................................................ 579

8.16 Tekstualni prikaz rezultata statikog prorauna....................................... 582

8.17 Generisanje izvetaja za grupe entiteta ................................................. 592

8.18 Trenutno uklanjanje prikazanih uticaja sa ekrana (Reset) ......................... 602

8.19 Numeracija vorova sa mree konanih elemenata .................................. 603

8.20 Kontrola setova.................................................................................. 603

8.21 Kreiranje projektne dokumentacije........................................................ 606

8.21.1 Eksport grafikih blokova .......................................................................... 607

8.21.2 Eksport blokova iz dijalog box-ova ............................................................. 614

8.21.3 Definisanje formata hartije (Format hartije)................................................. 614

8.21.4 Struktura grafikog dokumenta.................................................................. 635

8.21.5 Generisanje tekstualnih izvetaja ............................................................... 638

8.21.6 Komande za rad sa blokovima u stablu ....................................................... 652

8.21.7 Potpisi grafikih blokova ........................................................................... 664

8.21.8 Komande za rad sa listovima harije ............................................................ 665

8.21.9 Prelom strana u projektnoj dokumentaciji ................................................... 668


8.21.10 Komande za rad sa grafikim blokovima na hartiji ..................................... 669

8.21.11 Import grafikih blokova i tekstualnih izvetaja iz drugih projekata .............. 674

8.21.12 Snimanje projektne dokumentacije ......................................................... 676

8.21.13 tampanje projektne dokumentacije........................................................ 676

8.21.14 Eksport u RTF ...................................................................................... 677

8.21.15 Povratak u modul za obradu rezultata prorauna....................................... 678

8.21.16 Oporavak oteenih dokumenata ............................................................ 678

8.21.17 Tekui jezik izvetaja ............................................................................ 679

8.21.18 Eksport bloka u klipbord ........................................................................ 680

8.21.19 Eksport vidljivog dela bloka u klipbord ..................................................... 681

8.21.20 Eksport bloka u Bitmapu ili AutoCAD .DXF ................................................ 681

8.21.21 Eksport tekstualnih rezultata u fajl sa ekstenzijom *.txt........................... 684

8.21.22 Direktna tampa pojedinanih crtea ....................................................... 684

9. Dimenzionisanje betonskih preseka....................................................... 686

9.1 Izbor propisa za dimenzionisanje (Propisi).............................................. 686

9.2 Definisanje eme kombinovanja optereenja .......................................... 688

9.3 Dimenzionisanje ploa......................................................................... 694

9.3.1 Ulazni podaci .......................................................................................... 695

9.3.1.1 Ulazni podaci Globalni ..................................................................... 695

9.3.1.2 Ulazni podaci Lokalni ...................................................................... 698

9.3.2 Proraun potrebne armature...................................................................... 699

9.3.3 Prikaz rezultata dimenzionisanja ................................................................ 700

9.3.4 Usvajanje armature ................................................................................. 712

9.3.5 Automatsko generisanje oblasti sa usvojenom armaturom u ploama.............. 723

9.3.6 Manipulacija sa oblastima armiranja ........................................................... 724

9.3.7 Kreiranje tekstualnog izvetaja .................................................................. 726

9.3.8 Eksport usvojene armature u ArmCAD ........................................................ 730

9.3.9 Proraun prslina u ploama ....................................................................... 732

9.3.10 Proraun ugiba u ploama......................................................................... 736

9.3.11 Kontrola ploa na probijanje...................................................................... 740

9.4 Dimenzionisanje greda ........................................................................ 752

9.4.1 Ulazni podaci .......................................................................................... 753

9.4.1.1 Ulazni podaci Globalni ..................................................................... 753

9.4.1.2 Ulazni podaci Lokalni ...................................................................... 759

9.4.2 Proraun potrebne armature...................................................................... 768

9.4.3 Prikaz rezultata dimenzionisanja ................................................................ 769

9.4.4 Usvajanje armature ................................................................................. 771


9.4.5 Kreiranje tekstualnog izvetaja .................................................................. 797

9.4.6 Eksport usvojene armature u ArmCAD ........................................................ 801

9.4.7 Proraun prslina u gredama....................................................................... 805

9.4.8 Proraun ugiba u gredama ........................................................................ 806

9.4.9 Prikaz prslina i ugiba u gredama ................................................................ 807

9.5 Dimenzionisanje seizmikih zidova ........................................................ 810

9.6 Proraun preseka ............................................................................... 823

10. Dimenzionisanje elinih preseka ........................................................ 827

10.1 Izbor propisa za dimenzionisanje .......................................................... 828

10.2 Merodavno optereenje ....................................................................... 829

10.3 Kontrola napona................................................................................. 833

10.4 Ulazni podaci ..................................................................................... 836

10.5 Kontrola stabilnosti ............................................................................. 839

10.6 Prikaz rezultata .................................................................................. 839

10.7 Izvetaj............................................................................................. 841

10.8 Izvetaj za jedan presek...................................................................... 844

10.9 Kontrola stabilnosti pojedinanog tapa ................................................. 845

11. Dimenzionisanje drvenih konstrukcija ................................................. 847

11.1 Izbor propisa za dimenzionisanje .......................................................... 848

11.2 Merodavno opterecenje ....................................................................... 852

11.3 Ulazni podaci ..................................................................................... 856

11.4 Kontrola stabilnosti ............................................................................. 862

11.5 Prikaz rezultata .................................................................................. 872

11.6 Izvetaj............................................................................................. 875

11.7 Izvestaj za jedan presek...................................................................... 876

11.8 Kontrola stabilnosti pojedinanog tapa ................................................. 877

1


1. UVOD

1.1 Potrebna konfiguracija raunara Program Tower 6 je potpuno samostalan grafiki program koji radi pod operativnim sistemima: Windows 2000, Windows XP i Windows Vista. Minimalna konfiguracija raunara je praktino odreena minimalnim zahtevima ovih operativnih sistema, pa e program raditi na svim raunarima na kojima su instalirani i rade ovi operativni sistemi. Meutim, za ozbiljniji rad sa programom, poeljno je da imate to vie raspoloive RAM memorije. Prostor na disku Sam program, nakon instalacije, na disku zauzima oko 50 MB prostora, pa je to ujedno i teoretski minimum potrebnog slobodnog prostora. Meutim za sam rad programa bie potrebno znatno vie prostora i njegova veliina zavisi od veliine i broja problema koji e se proraunavati. Veliina slobodnog prostora na disku utie i na ukupnu raspoloivu virtualnu memoriju raunara o kojoj e biti vie rei u daljem tekstu. Memorija U Windows okruenju, programi za svoj rad koriste tzv. virtualnu memoriju. Virtualnu memoriju sainjavaju RAM (standardna operativna memorija raunara) i tzv. swap file - rezervisani prostor na disku. S obzirom na relativno mali kapacitet operativne memorije, Windows automatski rezervie odreeni prostor na disku (swap file) koji fiziki predstavlja poveanje operativne memorije. Te dve memorije rade zajedno i predstavljaju jednu celinu - virtualnu memoriju. Obzirom da je RAM memorija izuzetno brza, to se namee zakljuak da e na raunaru sa vie RAM memorije rad sa programom biti bri i lagodniji. Kao to smo ve na poetku ovog uputstva rekli, za ozbiljniji rad sa programom raunar treba da ima minimum 1 GB RAM memorije, a poeljno bi bilo da ima i vie. Potrebna ukupna koliina virtualne memorije za rad programa, zavisi iskljuivo od sloenosti i veliine problema koji se reavaju. Kako je programu najvea koliina slobodne virtualne memorije potrebna pri samom proraunu uticaja metodom konanih elemenata, to Vam se moe desiti sluaj da po aktiviranju prorauna program izda upozorenje da nema dovoljno virtualne memorije. Poto je koliina RAM memorije fiksna, odnosno ima je onoliko koliko je ugraeno u raunar, to praktino, veliina virtualne memorije zavisi iskljuivo od slobodnog prostora na disku i reenje za ovakav problem je u rezervisanju veeg prostora na disku za swap file. Ako disk ima vie particija, ili na raunaru postoji vie diskova, obavezno treba naloiti Windows-u da swap file formira na disku (particiji) sa najvie slobodnog prostora. U daljem tekstu izneemo postupak provere podeenosti veliine prostora na disku za kreiranje swap file. Podeavanje virtualne memorije za Windows 2000 Iz Start menija aktivirajte opciju Settings X Control Panel.

2


U otvorenom prozoru, duplim klikom mia aktivirajte ikonu System, nakon ega e se otvoriti dijalog box System Properties.

Klikom mia preko opcije Advanced, otvorite ovu kartoteku,

3


Aktivirajte komandno polje Performance options....

Za promenu podataka o veliini virtualne memorije, aktivirajte komandno polje Change....

4


U prikazanim edit box-ovima, zadajte podatke kao na slici. Za prihvatanje novih vrednosti aktivirajte komandno polje Set, a nakon toga pomou opcije OK izaite prvo iz ovog, a potomo i iz ostalih prozora naredbe System. Podeavanje virtualne memorije - Windows XP Iz Start menija aktivirajte opciju Settings X Control Panel X System.

Klikom mia preko opcije Advanced, otvorite ovu kartoteku,

5


Aktivirajte komandno polje Settings.

Za promenu podataka o veliini virtualne memorije, aktivirajte komandno polje Change....

6


U prikazanim edit box-ovima, zadajte podatke kao na slici. Za prihvatanje novih vrednosti aktivirajte komandno polje Set, a nakon toga pomou opcije OK izaite prvo iz ovog, a potomo i iz ostalih prozora naredbe System. Za proraunavanje izuzetno velikih primera, samo ogranienje Windows-a po pitanju maksimalne alokacije memorije od 2 GB moe biti prepreka. Ova granica se moe pomeriti kod operativnog sistema Windows XP, sa 2 GB na 3 GB. Najbolje je napraviti novu konfigurciju za podizanje Windows XP-a, i onda toj novoj konfiguraciji podesiti parametre. To se radi na sledei nain: Iz Start menija aktivirajte opciju: Programs X Accessories X Command Prompt. Na komandnoj liniji je potrebno zadati sledeu instrukciju: bootcfg /copy /d "Windows XP - 3GB" /id 1 Na ovaj nain kreirana je jo jedna konfiguracija operativnog sistema koja je zasnovana na konfiguraciji broj 1, ali sa imenom Windows XP - 3GB. Zatim se unese: bootcfg /raw /3gb /id 2 Na ovaj nain smo prethodno kreiranoj konfiguraciji Windows XP - 3GB, dodali opciju za podrku veliine virtualne memorije od 3 GB. Da bi proverili da je sve uraeno kako treba, treba otkucati bootcfg Nakon ovoga, na ekranu bi treblo da se pojave sledei podaci:

7


Boot Loader Settings -------------------- timeout: 30 default: multi(0)disk(0)rdisk(0)partition(1)\WINNT Boot Entries ------------ Boot entry ID: 1 Friendly Name: "Microsoft Windows XP Professional" Path: multi(0)disk(0)rdisk(0)partition(1)\WINNT OS Load Options: /fastdetect Boot entry ID: 2 Friendly Name: "Windows XP - 3GB" Path: multi(0)disk(0)rdisk(0)partition(1)\WINNT OS Load Options: /3gb Za povratak u Windows okruenje, sa komandne linije command prompta otkucajte naredbu: Exit Prilikom sledeeg startovanja (boot) Windows-a pojavie se dve konfiguracije. Ako se izabere "Windows XP - 3GB" Tower e moi da koristi 3GB memorije. Na ovaj nain moi ete da proraunavate i izuzetno velike primere. Za detaljnije informacije moete konsultovati Help sistem za Windows XP. Grafika kartica Rad programa je podran u svim standardnim rezolucijama koje su predviene za Windows aplikacije. Meutim, kako program u svom radu koristi i renderovan trodimenzionalni prikaz modela, to je neophodno da vaa kartica ima instaliran drajver koji podrava 16-bitne ili 32-bitne boje. Ako to nije sluaj, program e nakon startovanja izdati odgovarajue upozorenje.

Proveru instaliranog drajvera ete dobiti ako iz Start menija aktivirajte opciju Settings X Control Panel.

8


U otvorenom prozoru, duplim klikom mia aktivirajte ikonu Display, nakon ega e se otvoriti dijalog box Display Properties.

Klikom mia preko opcije Settings otvorite ovu kartoteku.

9


Da biste uopte mogli da pokrenete program, u listi Colors je potrebno postaviti ili High Color (16 bit) ili True Color (32 bit). Izlazni ureaji Od izlaznih ureaja za tampu, program podrava sve ureaje koji su podrani samim Windows operativnim sistemom i instaliranim drajverima.

1.2 Instalacija programa Za ispravnu instalaciju programa neophodno je da imate instalacioni CD i odgovarajui hardlock. Kako postoje i pojedinane i mrene verzije naih programa, a i razliiti tipovi hardlock-ova (pojedinani, mreni, vremenski ogranieni), to morate znati i serijski broj instalacije. Uloga ovog serijskog broja je da sa univerzalnog instalacionog CD-a pripremi instalaciju za Va hardlock. Svaki korisnik ima jedinstven serijski broj instalacije i on odreuje kako tip instalacije tako i reim rada programa. U sluaju da naknadno dokupite neki od modula programa, dobiete novi serijski broj, pri emu stari vie nee vaiti. Program moete instalirati samo ako posedujete pravo instaliranja programa, a to znai da morate imati pravo pristupa sistemu Power User ili Administrator ako je na raunaru instaliran Windows 2000, odnosno Administrator ako je na raunaru instaliran Windows XP ili Windows Vista operativni sistem. Za razliku od instalacije, za korienje programa nema ogranienja. Vano: Kako Windows ima poseban tretman prema USB ureajima, u sluaju da ste uz program dobili USB hardlock, nemojte ga stavljati na raunar pre nego to Tower-ov instalacioni program to bude zahtevao od Vas. Ako to ipak grekom uradite, Windows-ovu automatsku proceduru instalacije drajvera odmah prekinite. Ovo upozorenje se svakako odnosi samo na prvo postavljanje USB hradlock-a na raunar. Nakon prve instalacije programa Tower, USB hardlock moete slobodno postavljati i skidati sa datog raunara.

10


1.2.1 Pojedinana instalacija programa Sa instalacionog CD-a pokrenete program \Tower6\Setup.exe, nakon ega e program prvo proveriti da li je ranije ve instaliran drajver za hardlock, i ako nije automatski e ga instalirati. Nakon instalacije drajvera, program e izdati sledeu poruku:

Kako je u toku instalacije neophodno prisustvo odgovarajueg hardlock-a, ovom porukom, program Vas obavetava da proverite prisustvo hardlock-a na raunaru. U zavisnosti od tipa hardlock-a koji posedujete, moete ga prikljuiti ili na paralelni (LPT), ili pak na USB port Vaeg raunara. Hardlock-ovi za paralelni port, imaju na svojoj zadnjoj strani enski deo, koji omoguava i prikljuenje printera iza njega.

Postavljanje LPT harldock-a na paralelni port raunara

U sluaju da imate USB hardlock, i da ste ga grekom, pre instalcije programa prikljuili na raunar, neophodno je da ga prvo izvuete, a odmah zatim ponovo postavite na USB port (resetovanje porta).

11


Upaljena lampica na USB hardlock-u oznaie

njegovo ispravno postavljanje Kada ste postavili hardlock, aktivirajte komandno polje OK, nakon ega e otpoeti instalacija. U sluaju da se ne radi o prvoj instalaciji programa na dati raunar, program e preskoiti prethodno opisanu proceduru i odmah otpoeti sa instalacijom programa. Na ekranu e se pojaviti dijalog box sledeeg izgleda.

Iz zatvorene liste, izaberite jezik instalacije, i nakon toga aktivirajte komandno polje OK.

Za nastavak instalacije, aktivirajte komandno polje Next.

12


U centralnom delu dijalog box-a, nalazi se ugovor koji propisuje uslove korienja programa. Dobro ga prouite, i samo u sluaju da se slaete sa njim, postavite na ukljueno stanje prekida Slaem se sa ugovorom. Nakon toga, bie dostupno i komandno polje Next, ijim aktiviranjem e procedura instalacije biti nastavljena.

U ovom dijalog box-u, odreuje se da li se radi o pojedinanoj ili pak mrenoj instalaciji programa. Klikom mia na ikonu Pojedinana, postavite ovaj tip instalacije za tekui, i aktivirajte komandno polje Next.

U edit box-u Vlasnik licence upiite taan naziv Vae firme, obzirom da e se taj podataka ispisivati u dnu svake strane hartije vaeg projekta. Napomenuemo da ste se ugovorom

13


prethodno obavezali da napiete ispravno ime korisnika licence. Kompletne podatke o projektantu, kao i o korisniku Vaih usluga, imaete mogunost da potpuno proizvoljno definiete u zaglavlju projektne dokumentacije (vidi poglavlje 8.21.3). U edit box-u Registracioni broj paljivo zadajte taan serijski broj inatalacije, koji ste dobili od Vaeg distributera. Nakon ovoga, aktivirajte komandno polje Next.

U ovom dijalog box-u se zadaje mesto na disku na kome je potrebno instalirati program. Ako niste zadovoljni ponuenom putanjom, imate mogunost ili da u edit box-u Instalacioni direktorijum zadate potpuno proizvoljno mesto na disku, ili da klikom na komandno polje , koje se nalazi sa desne strane ovog edit box-a, odaberete eljenu putanju. Kada ste odredili mesto na disku, za nastavak instalacije aktivirajte komandno polje Next. U sluaju da je u zadatom direktorijumu za instalaciju, va ranije instaliran program, program e izdati upozorenje i omoguiti Vam, ili da zadrite postojee datoteke, ili da ih zamenite sa novim.

Da biste se lake odluili za jednu od programom predvienih akcija, naveemo listu datoteka u kojima se uvaju podaci koji su dostupni za promenu u toku rada sa programom: Tower.$dis - konfiguraciona datoteka sa bojama entiteta koje su postavljene pomou

naredbe Parameteri Tower.$vis - konfiguraciona datoteka sa podeenim stanjima vidljivosti u okviru naredbe

Vidljivost Tower.$mtr - datoteka sa bibliotekom materijala koja se koristi pri definisanju

karakteristika greda, ploa, zidova i stubova Tower.$prf - datoteka sa bibliotekom elinih profila koja se koristi pri definisanju

karakteristika poprenog preseka greda i stubova

14


Tower.$dim01 - datoteka sa podacima o kvalitetu materijala koje program koristi pri dimenzionisanju betonskih preseka za sve standarde. Ovi podaci se auriraju pomou naredbe Dimenzionisanje X Beton X Propisi

Tower.$sk - baza spektralnih krivi koju moete kreirati sa opcijom seizmikog

prorauna: Proizvoljna spektralna kriva Tower.$vet - baza vetrova koja se moe kreirati u okviru naredbe za zadavanje

povrinskog optereenja po krivim povrima Tower.$po - baza definisanih ema pokretnih optereenja Tower.$ks - datoteka sa konfigurisanom paletom boja koja se koristi u okvru naredbe

Kontrola setova Tower.$har - baza tipskih hartija koje se koriste pri kreiranju projektne dokumntacije Tower.$gig - konfiguracije parametara koje se definisu u okviru naredbe Generisanje

izvetaja za grupe entiteta Tower.$mtz - baza definisanih masivnih i tankozidnih preseka Tower.$net - biblioteka mrea Tower.$pec - parametri za seizmiku po propisu EUROCODE Tower.$pl - definisane konfiguracije legendi za armaturu Tower.$ppz - definisane konfiguracije za generisanje plana pozicija Tower.$tb - datoteka u kojoj se pamti poslednji korieni raspored ikona Tower.$utl - konfiguracije ema pokretnih optereenja koje se definiu pomou naredbe

Uticajna linija Tower.$bmd - datoteka sa bibliotekom materijala koja se koristi pri dimenzionisanju

drvenih konstrukcija za propis EUROCODE Tower.$acc - datoteka sa kombinacijama tastera za brzo pokretanje pojedinih naredbi.

Kombinacije tastera se definiu pomou naredbe Preice Ove datoteke se snimaju u direktorijumu C:\Documents and Settings\Ime korisnika \Application Data\Radimpex\Tower6. Ako ste u toku ranijeg rada sa programom, sve baze prilagodili svojim potrebama, preporuujemo da aktivirate komandno polje Da, to e dovesti samo do inoviranja izvrnih programa, dok e konfiguracione datoteke ostati nepromenjene. Ukoliko elite da zadrite samo neke od konfiguracionih fajlova potrebno je da aktivirate komandno polje Izbor, nakon ega se otvara dijalog box sledeeg izgleda.

15


Dijalog box u kome moete da izaberete konfiguracione fajlove

koje elite da zadrite U listi su prikazani svi konfiguracioni fajlovi koji se isporuuju uz program. Ostali konfiguracioni fajlovi se ne isporuuju, ve se kreiraju u toku rada sa programom i oni se ne briu pri instalaciji. Za svaki od prikazanih konfiguracionih fajlova ispisuje se naziv i kratak opis njegovog znaenja. Sada je potrebno da u listi oznaite sve konfiguracione fajlove koje elite da zadrite. Klikom mia preko check box-a u koloni postavlja se, odnosno uklanja simbol , koji ukazuje da je dati konfiguracioni fajl selektovan. Aktiviranjem komandnog polja Sve selektuju se svi konfiguracioni fajlovi iz liste, dok se aktiviranjem komandnog polja Nijedan svi fajlovi deselektuju.

Postavljeni simboli u koloni , jasno ukazuju koji e

konfiguracioni fajlovi biti zadrani Izborom komandnog polja OK tekui dijalog box se zatvara, a procedura instalacije programa se nastavlja.

16


Program sada prikazuje sve parametre koje ste u toku instalacije postavili, i ako ste zadovoljni njima, potrebno je da miem kliknete na komandno polje Next, nakon ega e otpoeti sam proces instalacije programa. Ubrzo, na ekranu e se pojaviti informacija o uspeno sprovedenoj instalaciji.

Aktivranjem komandnog polja OK, instalacioni program e zavriti svoj rad. U sluaju da hardlock nije prikljucen na raunar, program e obustaviti postupak instalacije i izdati odgovarajue upozorenje.

Ako je pak hardlock prilljuen na raunar, a pogreili ste pri zadavanju registracionog broja, komandno polje Next e biti nedostupno za aktiviranje. U samom djalog box-u, program e napisati informaciju da je zadat pogrean registacioni broj.

17


U ovom sluaju Vam preostaje, da se pomou komandnog polja Back, vratite na dijalog box za zadavanje registracionog broja, i da ga zadate ispravno.

1.2.2 Mrena instalacija Da bi program mogao da radi na svim raunarima u mrei, neophodno je da meu njima bude uspostavljen barem jedan od protokola: TCP/IP, NETBIOS ili IPX. Sam postupak mrene instalacije, odvija se u dva koraka. U prvom se na disk servera instalira serverska instalacija, a u drugom se sa diska servera vri klijentska instalacija, na svim terminalima na kojima je potrebno izvravati program. Pored toga, na serveru mora biti stalno podignut (aktivan) HASP License Manager, program koji kontrolie rad mrenog hardlock-a. Kako server slui samo za postavljanje hardlock-a, i smetanje izvrnih programa, to performanse servera uopte ne utiu na brzinu rada programa. Mnogo je vanije da sama mrea bude dovoljno brza, kako bi se provera prisustva hardlock-a to bre odvijala. Serverska instalacija na Windows mrei Kako performanse servera ne utiu na brzinu rada programa, to za server moete proglasiti bilo koji raunar u mrei. Znai, bitno je da na njemu bude izvrena serverska instalacija programa, prikaen mreni hardlock i podignut HASP License Manager. Obzirom da pri instalaciji, program u Registry upisuje niz podataka koji su neophodni za rad izvrnog programa, to je potrebno da se na server log-ujete kao Administrator. Na serveru, sa instalacionog CD-a pokrenete program \Tower 6\Setup.exe, i sprovedite potpuno isti postupak kao i kod pojedinane instalacije (vidi poglavlje 1.2.1). Sve ranije opisano za postavljanje USB hardlock-ova vai i ovde. Svakako da je u ovom sluaju, za tip instalacije potrebno odabrati ikonu Mrena.

18


Program u toku instalacije automatski konfigurie komunikaciju sa mrenim HASP kljuem. Instalacija HASP License Manager-a Nakon zavrene serverske instalacije programa, potrebno je na serveru instalirati program HASP License Manager. Sa instalacionog CD-a pokrenite program \Hasp\LMSETUP.EXE.

Aktiviranjem komandnog polja Next, otvara se sledei dijalog box:

19


Ponuena su dva naina instalacije: - Application (nhsrvw32.exe), koja e instalirati HASP License Manager kao Windows

aplikaciju - Service (nhsrvice.exe), koja e instalirati HASP License Manager kao Windows servis. Instalacija HASP License Manager-a kao Windows aplikacije Ukoliko se izabere nain instalacije Application (nhsrvw32.exe) i aktivira komandno polje Next, pojavie se dijalog box u kome se moe podesiti (ili prihvatiti predloeni) instalacioni direktorijum HASP License Manager-a.

Izborom komandnog polja Next, otvorie se dijalog box u kome se moe izabrati da se program stavi u Startup Folder i automatski startuje pri svakom pokretanju Windows-a (a nakon Login-a). Ukoliko se to ne izabere, onda se HASP License Manager mora svaki put startovati preko: Start X Programs X HASP License Manager X HASP License Manager.

20


Izborom komandnog polja Next, u ovom ali i u nekoliko narednih dijalog box-ova, doi e se do kraja instalacije HASP License Manager-a. Instalacija HASP License Manager-a kao Windows servisa Ovaj nain instalacije omoguava automatsko startovanje HASP License Manager-a pri svakom podizanju (restartu) raunara i to pre Login procedure. Ovaj nain je naroito pogodan za prave servere jer eliminie potrebu za bilo kakvom administracijom. Rad sa HASP License Manager-om Znak da je HASP License Manager aktivan je postojanje ikone u Taskbar-u:

Crvena ikona oznaava da je HASP License Manager aktivan

Duplim klikom mia preko ove ikone, pojavie se maksimizovani prozor HASP License Manager-a.

Izborom naredbe Exit, prozor HASP License Manager-a moete opet minimizovati. U sluaju da ovaj program nije startovan na serveru, neete moi da pristupite mrenom hardlock-u ni sa jednog od povezanih raunara u mrei, ime e biti onemoguen i sam rad izvrnog programa. Napomenuemo da ukoliko elite da program izvravate i na serveru, morate i na njemu izvriti klijentsku instalaciju programa, na isti nain kao i na ostalim raunarima na mrei.

21


Klijentska instalacija Sa raunara na kome elite da radite sa programom potrebno je da se pozicionirate na disk servera, i iz direktorijuma gde je prethodno izvrena serverska instalacija pokrenete instalacioni program Setup.exe. Znai klijentska instalacija se ne vri sa instalacionog CD-a, ve sa diska servera, i to iz direktorijuma gde je izvrena serverska instalacija. Ako niste menjali default putanju koju je instalacioni program ponudio pri serverskoj instalaciji, onda se ona nalazi na disku servera u direktorijumu C:\Tower 6 Server\.

Za nastavak klijentske instalacije, aktivirajte komandno polje Next.

U ovom dijalog box-u se vri izbor vrste klijentske instalacije. U sluaju da se izabere Klijentska instalacija bez kopiranja izvrnih fajlova sa servera na radnu stanicu, na klijentsku mainu se nee kopirati ni jedan izvrni fajl. Umesto toga program e se startovati pozivanjem izvrnih fajlova direktno sa servera. Ova varijanta je pogodna za male, brze i slabo optereene mree i prednost joj je u tome to je mogue neuporedivo lake auriranje i instalacija novih verzija programa. Naime, instalacijom nove verzije programa na serveru, svi klijenti automatski dobijaju novu verziju. U sluaju da se izabere Klijentska instalacija sa kopiranjem izvrnih fajlova sa servera na radnu stanicu, tada e se svi izvrni fajlovi iskopirati na klijentsku mainu. Ova varijanta je pogodna za mree sa veim brojem korisnika, mree koje su optereenije ili mree koje imaju manju propusnu mo. Prednost joj je to ne izaziva poveanje mrenog saobraaja i zaguenje servera pri startovanju, a samim tim se program bre startuje. Da bi se instalirala novija verzija, potrebno je posle serverske instalacije ponovo izvriti klijentsku instalaciju na svakom raunaru.

22


Nakon izbora vrste klijentske instalacije, aktivirajte komandno polje Next.

U ovom dijalog box-u potrebno je zadati mesto na disku, gde e biti instalirana klijentska instalacija, i aktivirati komandno polje Next.

Program sada prikazuje sve parametre koje ste u toku klijentske instalacije postavili, i ako ste zadovoljni njima, potrebno je da miem kliknete na komandno polje Next, nakon ega e otpoeti sam proces instalacije programa. Ubrzo, na ekranu e se pojaviti informacija o uspeno sprovedenoj klijentskoj instalaciji.

23


Prethodno opisani postupak klijentske instalacije sprovedite i na ostalim raunarima u mrei, na kojima elite da koristite program.

1.3 De-instalacija programa U sluaju da elite da ponitite instalaciju programa, tada je potrebno da iz Start menija aktivirajte opciju Settings X Control Panel.

U otvorenom prozoru, duplim klikom mia aktivirajte ikonu Add/Remove Programs, i otvorie se dijalog box sledeeg izgleda.

U prikazanoj listi svih instaliranih programa, selektujte program Tower 6, i aktivirajte komandno polje Change/Remove. U sluaju da elite da uklonite serversku instalaciju, selektujte program Tower 6 Server, a u sluaju klijentske instalacije, program: Tower6 Client. Kako je ovo destrutivna akcija, to e program zahtevati njenu potvrdu.

24


Aktiviranjem komandnog polja Yes, otpoee postupak de-instalacije, a na ekranu e se ubrzo pojaviti informacija o uspenom deinstaliranju programa.

Aktiviranjem komandnog polja OK, program Tower 6 e biti definitivno uklonjen sa raunara, a Windows e se vratiti na osnovni izgled dijalog box-a za de-instalaciju ranije instaliranih programa.

1.4 Pokretanje programa Kako program u svom radu stalno proverava prisustvo hardlock-a, to ga pre samog pokretanja programa obavezno stavite na LPT, odnosno USB port vaeg raunara. Sam program se pokree iz Start menija izborom opcije: Programs X Radimpex X Tower6. U sluaju klijentske instalacije, potrebno je odabrati opciju: Programs X Radimpex X Tower 6 Client. U oba sluaja, na ekranu e se ubrzo pojaviti prvo ulazna maska, a potom i sam izgled programa Tower.

25


1.5 Osnovna koncepcija i organizacija programa Program Tower slue za statiku i dinamiku analizu ravanskih i prostornih konstrukcija. Proraun se sprovodi metodom konanih elemenata, a geometrija modela se definie grafiki, iscrtavanjem samo konture konstruktivnih elemenata i optereenja. Program se sastoji od etiri modula koja su meusobno povezana: Unos podataka Formiranje mree Proraun Obrada rezultata Nakon startovanja programa uvek se ulazi u prvi modul: Unos podataka. Princip rada sa programom je da se prvo u modulu Unos podataka zadaju svi ulazni podaci potrebni za definisanje problema. Zatim se prelazi u modul Formiranje mree, odakle se nakon generisanja mree konanih elemenata, bira opcija za proraun. Po zavrenom proraunu se u modulu Obrada rezultata analiziraju proraunati uticaji, dimenzioniu elementi konstrukcije i formira projektna dokumentacija. Prelazak iz jednog u drugi modul se odvija izborom odgovarajue opcije u padajuem meniju Moduli. Pre nego to krenemo sa detaljnim objanjenjem naina rada 3D grafikog interfejsa, pojasniemo osnovne pojmove koji se tiu prostornog modela, a koriste se u programu: Nivo je horizontalna ravan koja se postavlja na odreenoj visini zadavanjem njene globalne Z koordinate. Konstruktivne elemente koji se postavljaju na nivoe nazivamo Tavanicama. Ram je vertikalni deo modela koji moe u sebi sadati: grede, stubove i zidove. Jedini uslov je da svi elementi rama lee u vertikalnoj ravni iji je poloaj odreen sa dve take u dipoziciji modela. U sluaju cilindrinih ramova, njihov poloaj je u dipoziciji modela odreen lukom.

26


2. GRAFIKI INTERFEJS

2.1 Izgled ekrana U svim modulima programa, izgled ekrana je isti, odnosno podeljen je ne sledee oblasti: horizontalni meni oblast ikona statusnu liniju komandnu liniju oblast crtea i listu nivoa

Izgled ekrana u modulu Unos podataka

Horizontalni meni je oblast koja se nalazi u drugom redu ekrana odozgo. U ovoj oblasti su ispisani nazivi odreenih grupa naredbi. Oblast ikona je prostor sa sliicama (ikonama) koje su smetene ispod horizontalnog menija i uz desnu ivicu ekrana. Statusna linija se nalazi na samom dnu ekrana i na njoj se ispisuju odreene informacije o statusu programa. Ona je podeljena na pet polja i u njima se prikazuju sledee informacije: - Podatak o rednom broju i nazivu tekueg sluaja optereenja - Podatak o koordinatama koje su odreene trenutnim poloajem mia - Podatak o jedinacama mera koje su trenutno vaee - Oblast sa ikonama koje definiu stanje proraunatosti modela sa kojim se radi. Dovoenjem

mia u poloaj da pokazuje na bilo koju od ovih ikona, dobiete informacije kako o znaenju date ikone, tako i o njenom stanju. Raspoloive ikone daju sledee informacije:

Da li je mrea konanih elemenata generisana ili ne. Ako je mrea izgenerisana, dobiete inforamciju i o broju vorova na celom modelu.

Da li je model proraunat ili nije. Ako jeste dobiete i informaciju da li je proraun sproveden po teoriji I-og ili II-og reda.

27


Da li je modalna analiza sprovedena ili ne.

Da li je proraun stabilnosti sproveden ili ne.

- Informacija o autoru programa: Copyright Radimpex Komandna linija je oblast u visini od jednog reda koja se nalazi odmah iznad statusne linije. Ova linija menja svoj sadraj, i postaje komandna tek kada se aktivira neka naredba. U stanju ekanja, kada nije izabrana ni jedna naredba, na njoj se ispisuje ime modula u kome se program trenutno nalazi. Ovakav izgled komandne linije ujedno i oznaava da program oekuje da mu se zada neka naredba. Oblast crtea predstavlja preostali (centralni) deo ekrana. Oblast crtea se satoji od tri prozora i svaki od njih ima svoj naziv i jasno definisanu namenu:

3D pogled - ovaj prozor slui za 3D crtanje i u njemu se uvek prikazuje 3D izgled cele prostorne konstrukcije

2D pogled - ovaj prozor slui za 2D crtanje i u njemu se prikazuju pojedini ravanski delovi prostorne konstrukcije

Dispozicija - u ovom prozoru se ematski prikazuje poloaj ramova u osnovi objekta Lista nivoa se nalazi neposredno iznad prozora 3D pogled i slui za rad sa nivoima, odnosno horizontalnim ravnima koje su odreene svojim nazivom i globalnom Z koordinatom koja odreuje njen poloaj u prostoru. Dok je mi u oblasti crtea, on ima oblik malog krsta, to ujedno oznaava da je to crtaki deo ekrana, dok u svim ostalim poloajima ima oblik strelice. Naizmeninim aktiviranjem funkcijskog taster F4 moe se menjati oblik mia u oblasti crtea.

Izgled mia kada se aktivira funkcijski taster F4

Jo jedno aktiviranje funkcijskog tastera F4 vratie oblik mia na prvobitno stanje. U toku rada sa programom, usled neke pogreno spreveden akcije, u oblasti crtea moe se pojaviti i poruka o greci.

28


Ovakav tip poruka o greci e stajati na ekranu sve dok ne pomerite mi tako da izae van gabirata prozora sa porukom o greci, ili pak ne pritisnete neki od tastera.

2.2 Raspored i veliina prozora za crtanje Kao to smo ve u prethodnom poglavlju rekli, oblast crtea se sastoji od tri prozora, pri emu svaki od njih ima svoj naziv i jasno definisanu namenu. U gornjem levom uglu svakog od prozora, ispisuje se njegov naziv i u svakom trenutku jedan od prozora je trenutno aktivan. Klikom mia preko oblasti sa nazivom prozora, menja se fokus, odnosno taj prozor postaje trenutno aktivan. Indikator da je prozor aktivan je nain ispisa njegovog naziva ime se on jasno razlikuje od preostala dva prozora.

Klik mia preko naziva prozora 2D pogled

je postavio fokus na ovaj prozor Dupli klik mia preko naziva prozora, dovodi do njegovog maksimalnog uveanja.

29


Dupli klik mia preko naziva prozora 2D pogled

doveo je do njegovog maksimalnog uveanja Ponovni dupli klik mia preko naziva maksimalno uvelianog prozora, dovodi do vraanja na uobiajeni raspored prozora u oblasti crtea.

Uobiajeni raspored prozora u oblasti crtea

Raspored prozora moete lako podeavati prema potrebi izborom odgovarajuih naredbi u padajuem meniju Window. Izbor jedne od naredbi u meniju Window: 2D pogled, 3D pogled ili Dispozicija, dovodi do postavljanja tog prozora u desni deo oblasti crtea, pri emu e on biti veih dimenzija od preostala dva. Na primer izbor naredbe Window X 3D pogled e dovesti do sledeeg izgleda ekrana.

30


Izbor naredbe 3D pogled iz padajueg menija Window,

doveo je do ovakvog rasporeda prozora Naredba Uveaj levo radi kao prekida, odnosno njenim izborom se naizmenino ona postavlja na ukljueno, odnosno iskljueno stanje. Kada je postavljena na ukljueno stanje raspored prozora dobija takav poloaj da je veliki prozor uz levu ivicu oblasti crtea.

Postavljanje naredbe Uveaj levo iz padajueg menija Window, na ukljueno stanje, postavilo je najvei prozor uz levu ivicu ekrana

Ponovno aktiviranje ove naredbe dovee do njenog iskljuivanja i vraanja na default poloaj prozora, kada je veliki prozor uz desnu ivicu oblasti crtea. Sve naredbe za operacije sa prozorima moete pozivati kao trensparentne, odnosno za vreme izvravanja neke druge naredbe.

31


2.3 Rad sa prozorima Sadraj prozora 3D pogled i Dispozicija je uvek isti. U prozoru 3D pogled, uvek se prikazuje trodimenzionalni izgled celog modela, a u prozoru Dispozicija ematski prikaz poloaja ramova u osnovi objekta. Za razliku od ova dva prozora, sadraj prozora 2D pogled se moe menjati i u njemu moe biti prikazan ili sadraj trenutno aktivnog nivoa ili pak sadraj trenutno aktivnog rama. Naziv aktivnog nivoa je ispisan u samoj listi nivoa dok je trenutno aktivan ram u prozoru dispozicija uvak jasno naglaen posebnom bojom kako bi se razlikovao od ostalih ramova.

U ovom primeru je trenutno aktivan nivo koji se zove Temelji

i nalazi se na visini [Z=0,00], a trenutno je aktivan krajnji levi ram iji je pravac pruanja u pravcu globalne Y ose

Ako se fokus postavi na prozor Dispozicija, onda e u prozoru 2D pogled biti prikazan trenutno aktivan ram.

Klik mia preko naziva prozora Dispozicija je doveo do prikaza

sadraja trenutno aktivnog rama u prozoru 2D pogled

32


Klik mia preko liste nivoa, dovee do prikaza sadraja trenutno aktivnog nivoa u prozoru 2D pogled. Kako fokus ne moe biti na listi nivoa, ve na jednom od tri prozora, to e klik mia preko liste nivoa, automatski za aktvan postaviti prozor 2D pogled.

Klik mia preko liste nivoa dovodi do prikaza sadraja tog nivoa u prozoru 2D pogled i postavlja prozor 2D pogled za aktivni

Da bi se jasno videlo u svakom trenutku ta je trenutno prikazano u prozoru 2D pogled, u produetku naziva ovog prozora se ispisuje ili naziv trenutno aktivnog rama ili pak naziv nivoa i njegova visinska koordinata, u zavisnosti od toga ta je odabrano za prikaz u prozoru 2D pogled.

Komentar Temelji [0.00] jasno pokazuje da je u prozoru 2D pogled prikazan sadraj nivoa koji se zove Temelji

i da se on nalazi na visinskoj koti Z=0.00 Napomenuemo da se u prozoru 2D pogled pored svih konstruktivnih elemenata koji pripadaju datoj ravni (horizontalnoj ili vertikalnoj), prikazuju i svi konstruktivni elementi koji dodiruju ili prodiru kroz tu ravan. Prikaz ovih elemenata konstrukcije je vrlo znaajan kako

33


zbog jasnijeg sagledavanja prikazanog dela prostorne konstrukcije, tako i zbog toga to se ti elementi mogu selektovati pomou OSNAP kriterijuma za izbor taaka (vidi poglavlje 2.5.5).

Prikazani simboli u prozoru 2D pogled, odreuju poloaj svih greda i linijskih oslonaca koji prodiru kroz trenutno aktivni ram

Na kraju emo jo napomenuti da se u prozoru 2D pogled, pored prikaza ramova i nivoa, moe postaviti i ravanski prikaz potpuno proizvoljno odabranog dela prostornog modela, o emu e biti vie rei kasnije (vidi poglavlje 2.14).

2.4 Aktiviranje naredbi Sve naredbe u programu se mogu ravnopravno aktivirati, kako iz horizontalnog menija, tako i izborom ikone koja je predviena za izvrenje date naredbe. Dok je mi u poloaju da pokazuje na neku od ikona, posle izvesnog vremena na ekranu e se otvoriti mali prozor u kome e biti ispisano znaenje date ikone.

Dovoenje mia u poziciju da pokazuje na odreenu ikonu,

dovee do ispisa njenog znaenja na ekranu

34


Ova opcija e biti od velike pomoi pogotovu na poetku rada sa programom. Obzirom da svaki od prozora ima svoju specifinu namenu, to se ne mogu sve naredbe u programu izvravati ravnopravno u svim prozorima. Bez obzira na trenutno aktivni prozor, program e ipak dozvoliti da pokrenete svaku od naredbi, ali e pri izboru taaka u pojedinim prozorima vriti kontrolu da li je izbor te take mogu, i po potrebi izdati odgovarajue upozorenje.

Kako se u horizontalnom meniju ne nalaze sve naredbe koje koristi program, to se desnim klikom mia preko naziva svakog od prozora, otvara padajui meni u kome su sadrane naredbe koje su specifino vezane samo za dati prozor.

Desni klik mia preko naziva prozora Dispozicija je postavio fokus na ovom prozoru i otvorio padajui meni sa naredbama

koje su specifino vezane samo za ovaj prozor.

2.4.1 Ponavljanje i prekidanje naredbi esto se ukazuje potreba za ponovnim izborom komande koja je neposredno zavrena. U ovim sluajevima, ne morate ponovo aktivirati istu naredbu, ve je dovoljno pritisnuti taster Enter ili kliknuti na desni taster mia. Svaka komanda se moe u toku njenog izvravanja prekinuti. Prekid izvrenja bilo koje naredbe se vri pritiskom na taster Esc, posle ega e program ponovo biti u stanju ekanja da se izvri neka nova naredba. Prekid naredbi se moe postii i pritiskom na taster Enter, odnosno desnim klikom mia.

2.4.2 Izbor podkomandi sa komandne linije Veina komandi u programu ima svoje podkomande (opcije), koje omoguavaju da se naredba izvri na vie naina. Korisnik se izborom neke od podkomandi odluuje za nain na koji e data komanda biti izvrena. Sve opcije koje sadri neka komanda, nalaze se na komandnoj liniji. Da bismo lake objasnili organizaciju komandne linije, posluiemo se njenim izgledom kada se aktivira naredba Ploa.

35


Prva taka ploe (Kontura / Prav. / kRu. / Offset/ / Set): Na poetku komandne linije se ispisuje poruka, kojom program oznaava kakva se akcija oekuje od korisnika. U ovom sluaju se od korisnika oekuje da zada poetnu (prvu) taku linije koja odreuje geometriju ploe. Iza ove poruke, u zagradi su ispisane podkomande ijim izborom se menja dalji tok izvrenja naredbe (podkomande su meusobno razdvojene kosim crtama /). Izbor podkomandi se vri ili zadavanjem sa tastature znaajnog slova te podkomande (veliko slovo u imenu podkomande), ili pak klikom mia preko njenog naziva na komandnoj liniji. Pojedine podopcije na komandnoj liniji mogu biti ispisane izmeu uglastih zagrada, to oznaava da je to podrazumevana opcija, te e pritisak na taster Enter, odnosno desni klik mia, dovesti do njenog automatskog aktiviranja. U ovom primeru to je podopcija . U sluaju da grekom aktivirate neku od podopcija, pritiskom na taster Esc, moete se vratiti na prethodni oblik komandne linije.

2.4.3 Transparentne naredbe Neke naredbe u programu se mogu pokrenuti za vreme izvrenja neke druge komande. Ovako pozvane naredbe se nazivaju transparentnim, jer ne prekidaju izvrenje ve aktivirane naredbe. Naime, nakon zavrenog rada transparentne naredbe, program e Vas vratiti na mesto odakle ste je i aktivirali. U ovu grupu spadaju: - naredbe za zumiranje (Zum sve, Zum prozor, Zum predhodni, Dinamiki zum,

Zum pomeri), - naredbe za odreivanje stanja vidljivosti pojedinih elemenata crtea (Vidljivost,

Sakrivanje), - naredba za izbor referentne take (Referentna taka), - naredba za ortogonalno crtanje Ortho mod, - naredba za precizno pogaanje taaka sa crtea (Osnap). - sve naredbe koje slue za promenu sadraja prikaza u prozorima 2D pogled i 3D pogled Svakako da se sve ove naredbe mogu pozvati i samostalno, a ne samo u toku izvrenja neke druge naredbe.

2.4.4 Rad sa dijalog box-ovima Dijalog box-ovi slue za udobniji i pregledniji unos raznih tekstualnih i numerikih podataka. U ovom delu uputstva emo objasniti samo osnovne principe u radu sa njima, a kasnije, u toku objanjavanja pojedinih komandi programa, svaki od njih emo detaljno opisati. U dijalog box-ovima su predvieni sledei naini za zadavanje i izbor podataka. Komandna polja Polja za unos tekstualnih i numerikih podataka (Edit box-ovi) Liste sa ponuenim opcijama (List box-ovi) Tabelarne liste podataka Polja prekidai (Check box-ovi) Polja prekidai (Radio button-i)

36


Komandna polja Komandna polja imaju oblik pravougaonika u kojima je upisana samo po jedna komanda, odnosno radnja koju treba izvriti. Ova polja se aktiviraju jednostavnim klikom mia preko njihovog naziva. U svim dijalog box-ovima postoje uvek barem dva komandna polja: OK i Cancel. Sa oba se zavrava rad sa dijalog box-om, pri emu Cancel oznaava odustajanje, a OK prihvatanje, ranije sprovedenih akcija u dijalog box-u. Polja za unos tekstualnih i numerikih podataka (Edit box-ovi) Polja za upis tekstualnih i numerikih podataka se koriste za unos slovnih i brojanih podataka. Polje ima oblik izduenog pravougaonika visine jednog reda teksta. Ispred Edit box-a je obino ispisan i njegov naziv, koji pokazuje koja vrsta podataka se oekuje za unos. Za unos podataka u Edit box-u, potrebno je prvo miem kliknuti u dati pravougaonik da bi on dobio fokus, i potom sa tastature zadati eljenu vrednost.

Standardni edit box-ovi za unos numerikih podataka

U pojedinim sluajevima, kada je Edit box namenjen zadavanju numerikih vrednosti u programski definisanom opsegu, onda se obino koriste Edit box-ovi, koji pored mogunosti zadavanja vrednosti sa tastature, imaju i mogunost izbora jedne od ponuenih vrednosti iz liste.

Edit box-a sa ponuenom listom vrednosti

37


Klikom mia preko strelica, napreduje se ka vrhu, odnosno dnu liste, sa ponuenim vrednostima. Klik mia unutar samog edit box-a, postavie fokus na njemu, i polje e biti spremno za unos eljenog podatka, direktno sa tatstature. Liste sa ponuenim opcijama (List box-ovi) Polja sa listom ponuenih opcija se pojavljuju kada se od korisnika oekuje izbor vrednosti nekog parametra koji ima ogranien broj poznatih vrednosti. U dijalog box-ovima se koriste otvorene i zatvorene liste podataka. Razlika izmeu ove dve liste je jedino u tome to zatvorena lista koristi manji prostor u dijalog box-u.

Zatvoreni List box

Klik na strelicu koja se nalazi sa desne strane zatvorene liste, dovee do prikaza cele liste na ekranu, i tada je potrebno klikom mia odabrati jedan od lanova te liste.

Otvoreni List box

Kako otvorene liste podataka mogu biti proizvoljne duine, a na ekranu je po vertikali predvien ogranien prostor za prikaz njenog sadraja, to se sa desne strane liste nalazi vertikalna traka za skrolovanje (promenu sadraja) liste. Iznad i ispod ove trake nalaze se dve

38


strelice koje pokazuju na gore, odnosno na dole. Klikom na ove strelice se vri napredovanje ka poetku odnosno kraju liste. Izbor aktivnog reda se takoe postie direktnim klikom mia na bilo koji parametar u listi. Tabelarne liste podataka Za razliku od prethodno opisanih List box-ova, tabelarne liste podataka u okviru jednog reda imaju vie kolona, odnosno vie parametara.

Tabelarna lista podataka

Pojedini parametri u kolonama nemaju fiksnu vrednost, ve rade kao Edit-box-ovi. Klikom mia na neki od prikazanih parametara, mogue je promeniti njegovu vrednost, na ve opisan nain rada sa Edit box-ovima. U ovakvim listama uvek je po jedan red trenutno aktivan. Trenutno aktivan red se oznaava posebnom bojom i klikom mia u okviru bilo koje pozicije datog reda, on postaje nadalje aktivan. Po ovakvim tabelama je kretanje omogueno i pomou kursorskih strelica. Polja prekidai (Check box-ovi) Ova vrsta prekidaa se koristi za komadne i promenljive koje imaju samo dva mogua stanja, ukljueno, odnosno iskljueno. Oznaka za Check box je prazan mali kvadrat iza koga je obino napisano i samo znaenje datog prekidaa. Uzastopnim klikom preko naziva prekidaa, on naizmenino postaje postavljen na ukljueno, odnosno iskljueno stanje. Prazan kvadrat oznaava da je parametar postavljen na iskljueno stanje, a postojanje simbola9, oznaava da je parametar postavljen na ukljueno stanje.

39


Prikazani check box je posatvljen

na ukljueno stanje esto se u programu i komandna polja koriste kao check box-ovi. U ovim sluajevima se ne koristi mali pravougaonik, ve uzastopnim klikom preko naziva ovakvog prekidaa on dobija udubljeni, odnosno ispupeni izgled.

Udubljeni oblik prekidaa oznaava da je on

postavljen na ukljueno stanje Polja prekidai (Radio button-i) Ovi prekidai se koriste kao nain za izbor jedne od ponuenih opcija, u sluajevima kada samo jedna od njih moe da bude aktivna. Zbog toga su ovi prekidai uvek grupisani i jasno odvojeni od ostalog dela dijalog box-a.

40


Ove grupe podataka su i meusobno jasno

razdvojene, te samo jedan prekida moe biti izabran (postavljen na ukljueno stanje)

Postavljanje na ukljueno stanje ovih prekidaa se takoe vri klikom mia, a indikator da je prekida izabran je zacrnjen mali krug, dok ostali krugovi u okviru te grupe postaju prazni. Organizacija podataka u dijalog box-ovima putem razgranatog stabla Pojedini dijalog box-ovi, su zbog velikog obima podataka koji je potrebno u njima zadati, odrganizovani putem razgranatog stabla. Na ovaj nain se, isti prostor u dijalog box-u, koristi za unos razliitih grupa podataka.

U gornjem levom uglu ovog dijalog box-a se nalazi

stablo razgranate strukture Ispred svakog od naziva, na prvom nivou podele, nalazi se simbol +, koji oznaava da na datom nivou postoji pod-podela.

41


Klik mia preko simbola +,otvorie stablo na dole

U stanju kada je naslov otvoren na dole, znak + zamenjuje znak -. I otvoreni podnaslovi mogu imati svoju pod-podelu te se i ispred njih moe nalaziti simbol +. Podnaslovi koji ispred svog naziva u stablu nemaju nikakav simbol, predstavljaju kraj grane na tom delu stabla, te se klikom mia preko njihovog naziva u preostalom delu dijalog box-a pojavljuju podaci koji su vezani samo za njega.

Klik mia preko grane na stablu koja nema pod-podelu, dovee do prikaza njenih parametara u dijalog box-u

Klik mia preko simbola -, zatvorie datu granu, i ispred naslova te grane, ponovo e se pojaviti simbol +. Efekat otvaranja, odnosno zatvaranja grane stabla, umesto klikom mia preko odgovarajueg grafikog simbola, moe se postii i duplim klikom mia direktno preko datog naslova.

42


Organizacija podataka u dijalog box-ovima putem kartoteka U sluaju potrebe za unosom veeg broja podataka, pored prethodno opisane strukture razgranatog stabla, u pojedinim dijalog box-ovima se primenjuje i organizacija podataka putem kartoteka.

Prikazani dijalog box se satoji od 11 nezavisnih kartoteka

Klikom mia preko naziva kartoteke, otvara se deo dijalog box-a u kome su sadrani podaci koji odgovaraju datoj kartoteci.

Klik mia preko naziva Jedinice mera doveo je do

otvaranja ove kartoteke Kako u dijalog box-u, istovremeno moe biti otvoreno vie kartoteka, to se promena sadraja podataka vri pomou scroll traka.

43


Strelicama su oznaene scroll trake pomou kojih se vri

promena sadraja podataka u dijalog box-u. Ponovni klik mia na naziv otvorene kartoteke, dovee do njenog zatvaranja. Grafika kontrola u dijalog box-ovima Zbog lake kontrole unetih podataka, u veini dijalog box-ova se nalazi prostor predvien za grafiku kontrolu.

Prostor predvien za grafiku kontrolu unetih podataka

Zbog ogranienosti prostora predvienog za crte, i u dijalog box-ovima je omogueno zumiranje crtea. Sama procedura zumiranja se odvija pritiskom na odgovarajue dugme mia dok je pritisnut taster Ctrl (vidi poglavlje 2.7).

44


Zumirani deo crtea u dijalog box-u

2.5 Izbor taaka Programom je predvieno vie naina za izbor taaka, i svi oni se mogu simultano koristiti, odnosno meusobno kombinovati. Sve to budemo izneli u ovom delu uputstva, moe se ravnopravno koristiti u svim naredbama u programu, kada se oekuje izbor taaka sa crtea. Izbor taaka se moe vriti na jedan od sledeih naina: slobodnim klikom mia, preciznim pogaanjem taka pomou OSNAP kriterijuma i putem zadavanja apsolutnih i relativnih koordinata sa komandne linije. Za izbor taaka klikom mia, bez obzira da li se radi o slobodnom izboru taaka ili o preciznom pogaanju pomou OSNAP kriterijuma, trenutni fokus prozora nije bitan obzirom da e klik mia u datom prozoru automatski taj prozor postaviti za aktivan. Meutim, pri izboru taaka putem zadavanja apsolutnih i relativnih koordinata sa komandne linije, jako je vano koji je prozor trenutno aktivan jer e se koordinate odnositi na dati prozor i koordinatni sitem koji u njemu vai. U sluaju da je fokus na prozoru 2D pogled onda je bitno