uvod u industrijsku ergonomiju

8/20/2019 Uvod u Industrijsku Ergonomiju

http://slidepdf.com/reader/full/uvod-u-industrijsku-ergonomiju 1/7

ERGONOMSKI PRAPOÊCIERGONOMSKI PRAPOÊCIERGONOMSKI PRAPOÊCIERGONOMSKI PRAPOÊCI

• Borba za opstanak u prirodi, izrada prostih oru|a i pravljenje skloni{ta koji su~inili ìvot podno{ljivijim ~ine prapo~etke ergonomije - prilago|avanjesredstava za ìvot i oblikovanje okruènja u skladu sa ljudskim potrebama.• Te`nja da se alati oblikuju u skladu sa ljudskim karakteristikama, odnosno dase rad obavi uz manji zamor i utro{ak energije pojavila se jo{ pre na{e ere, kada

je ~ovek po~eo da obavlja prvobitne radne aktivnosti.• Tada{nji ergonomski principi i zakoni su primenjivani nesvesno, na intuitivnojosnovi.

ISTORIJSKI OSVRT NA POJAVU ERGONOMIJE KAO NAUKEISTORIJSKI OSVRT NA POJAVU ERGONOMIJE KAO NAUKEISTORIJSKI OSVRT NA POJAVU ERGONOMIJE KAO NAUKEISTORIJSKI OSVRT NA POJAVU ERGONOMIJE KAO NAUKE

• U 19. veku su se pojavila brojna nau~no - tehnolo{ka dostignu}a koja suubrzala tokove industrijske revolucije, ali nisu bitnije uticala na promenu

radnih uslova i na~ina rada u fabrikama.• U tom razdoblju uslovi proizvodnje su bili nepovoljni po ~oveka, radnik nijebio za{ti}en, duìna radnog vremena je iznosila 12 ~asova, polumehanizovanirad je bio te~ak, ène i deca su upu}ivani na najrazli~itije poslove, za{titnihsredstava nije bilo, fabrike su bile slabo osvetljene i prljave.• Dugo se nije ni{ta ~inilo da se te{ki radni uslovi pobolj{aju, sve do 1847.godine kada nakon velikog pritiska javnosti vlasti u Engleskoj donose Zakon odeseto~asovnom radnom vremenu a u Francuskoj znatno kasnije Zakon oradnom pravu (1884).• Krajem 19. veka i po~etkom 20. veka kao posledica stihijskog ineodgovaraju}eg proizvodnog rada nastaje ideja o nau~noj organizaciji rada.

• Taylor je ispitivao razli~ite metode rada i razvio osnovne principerukovo|enja proizvodnim radom.• Frank i Lillien Gilberth ulaze u nau~nu organizaciju rada svojom studijompokreta radnika, dok Emerson obja{njava i tuma~i radne operacije i osnovepla}anja po u~inku. Tako je nastao Tejlorizam kao pravac u nau~nojorganizaciji rada.• S obzirom da Tejlorizam prevashodno insistira na efikasnosti i pove}anojproduktivnosti a da zanemaruje ostale potrebe radnika, vremenom ovaj pravacgubi na zna~aju.• Nova nau~no - tehnolo{ka dostignu}a 20. veka su doprinela da se sve vi{eisti~e poloàj ~oveka u procesu rada, jer i pored izgradnje savremenih fabri~kih

hala i pogona, primene novih ma{ina i ure|aja, zamene opasnih radnihoperacija u mehanizovanim pogonima automatizovanim tehnolo{kimpostupkom, povrede na radu i profesionalna oboljenja su jo{ uvek direktnouticala na zdravstveno stanje i radnu sposobnost savremenog radnika.



• Usled pove}anih zahteva savremene proizvodnje radnik postaje sve vi{eizloèn kontinualnom psihofizi~kom naprezanju, pri ~emu je u novije vremeakcenat na mentalnom radnom naporu kao posledica zahteva u pogleduodràvanja radnog ritma, potrebe stalne budnosti i pravovremenog reagovanjapri radu sa kontrolnim i signalno - komandnim ure|ajima i narastaju}ih zahtevadrugih sli~nih aktivnosti.• Sve pomenuto je uzrokovalo potrebu za pojavom jednog sveobuhvatnog,sistemskog nau~nog pristupa koji moè da obezbedi svestrani istraìva~kipostupak i koji moè na adekvatan na~in da obuhvati interakciju ~oveka satehnologijom i radnim okruènjem, sa svim njihovim karakteristikama ispecifi~nostima.• Posle zavr{etka prvog svetskog rata u Engleskoj je osnovan Odbor zaispitivanje zamora u industriji, {to se smatra po~etkom istraìvanja ljudskogfaktora u industriji.• U Japanu 1921. godine Tanaka je izdao knjigu ljudski inènjering, a istegodine je formiran prvi institut za prou~avanje rada.•

U narednim godinama zbog pojave ratne situacije koja je postavila novezahteve interakcije ~oveka i ma{ine, do{lo je do zna~ajnog napretka uistraìvanjima ljudskog faktora.• U SAD je 1938. godine formirana laboratorija za izu~avanje ljudskog faktora(Bell Telephone Laboratories), pri ~emu i ratno vazduhoplovstvo SAD i slu`bapomorskih istraìvanja formiraju sli~ne laboratorije.• Tih godina se formiraju univerzitetski programi u Harvardskoj istraìva~kojlaboratoriji, koledù Fafta a izlaze iz {tampe prvi dokumenti istraìvanjaljudskog faktora (priru~nik ljudskog faktora za projektante, ljudski faktor uvo|enju rata).• Britanska armija tako|e (mada u manjem obimu) daje podr{ku za ova

istraìvanja kroz osnivanje komiteta za kadrovska istraìvanja koji se jednimdelom bavio projektovanjem opreme sa humanog aspekta.• Izvestan broj engleskih nau~nika 12. jula 1949. godine u Britanskomministarstvu ratne mornarice pod vo|stvom Marrela osniva interdisciplinarnugrupu koja je dobila naziv "Grupa za ljudska istaìvanja" (Human researchgroup), okupiv{i stru~njake zainteresovane za re{avanje problema ljudi na radu.• Na narednom skupu ove grupe sa uve}anim brojem ~lanova koji je odràn 16.februara 1950. godine usvojen je termin ergonomija, {to se smatra zvani~nimdatumom pojave ergonomije kao nau~ne oblasti.• Neophodno je ista}i da se termin ergonomija koristio i ranije, ta~nije od straneProf. Jastrzebowskog u ~lanku koji je publikovan jo{ 1857. godine.• Termin ergonomija poti~e od gr~kih re~i ergon = rad, nomos = prirodni zakon.

• U SAD je prvi simpozijum o problemima ljudskog faktora odràn nanacionalnom nivou 1953. godine, pri ~emu se ujedno formira nastava na svimnivoima iz ove oblasti u mnogim univerzitetskim gradovima.• Od 1957. godine po~inje izdavanje internacionalnog ~asopisa Ergonomics.



• U SAD se 1957. godine formira udruènje Human Factors society a 1958.godine izlazi prvi broj internacionalnog ~asopisa Human factors. Od tada je ovanau~na oblast u stalnom usponu u SAD.• U SSSR je 1959. godine na Lenjingradskom univerzitetu pod rukovodstvomLomova osnovana prva univerzitetska laboratorija za ergonomiju.•

Saglasno inicijativi pokrenutoj na godi{njoj skup{tini engleskog ergonomskogdru{tva 1959. godine, osniva se me|unarodna ergonomska asocijacija(International Ergonomics Association - IEA) 1961. godine.• Nau~ni savet ruske Akademije nauka je 1963. godine organizovao svesaveznukonferenciju posve}enu sistemu ~ovek - ma{ina.• U SSSRu 1968. godine po~inje da izlazi ~asopis Tehni~ka estetika sa delomErgonomija.• U Jugoslaviji je pokrenuta inicijativa za organizovani rad na polju ergonomijena I Me|unarodnom simpozijumu "Sistem ~ovek - ma{ina i okolina" 1972.godine u Beogradu.• Jugoslovensko dru{tvo za ergonomiju se formira 1973. godine.

• Dru{tvo za ergonomiju SR Srbije se formira 1974. godine.

• Savez dru{tava ergonoma Jugoslavije se osniva 1976. godine.

DEFINICIJA ERGODEFINICIJA ERGODEFINICIJA ERGODEFINICIJA ERGONOMIJE I NJENI OSNOVNI CILJEVINOMIJE I NJENI OSNOVNI CILJEVINOMIJE I NJENI OSNOVNI CILJEVINOMIJE I NJENI OSNOVNI CILJEVI

• Saète definicije ergonomije:- projektovanje za ljudsku upotrebu- optimizacija radnih i ìvotnih uslova- prilago|avanje rada ~oveku.• U {irem smislu posmatrano, Ergonomija predstavlja nauku koja se bavi

izu~avanjem ljudskih karakteristika i sposobnosti u kontekstu uticaja na dizajnopreme, sistema i na~ina obavljanja razli~itih poslova, sa zadatkomunapre|ivanja efikasnosti, bezbednosti i ostalih uslova koji se ti~u ìvota i radaljudi (Klark i Corlett).• Ergonomija se bavi dizajniranjem za ljudsku upotrebu, odnosnopode{avanjem i oblikovanjem sistema, ma{ina i radnih procesa za kori{}enje nanajpogodniji na~in (Pithy).• 'Ergonomija je disciplina koja integri{e razli~ita saznanja vezana za nauku oljudima sa ciljem uskla|ivanja radnih zadataka, sistema, proizvoda i okruènjasa fizi~kim i mentalnim sposobnostima i ograni~enjima ljudi (IEA, 1997).• Ergonomija je skup saznanja koja se odnose na ljusku sposobnost, ograni~enja

i druge karakteristike povezane sa dizajniranjem (Odbor za sertifikaciju uoblasti profesionalne Ergonomije - BCPE).• Ergonomski dizajn ili inènjerstvo predstavlja skup znanja usmeren naoblikovanje opreme, ure|aja, ma{ina, sistema, poslova, radnih zadataka,proizvoda i okruènja za bezbednu, komfornu i efikasnu upotrebu (BCPE,1999).



• Ergonomija predstavlja nau~nu disciplinu koja se bavi fundamentalnimrazumevanjem interakcija izme|u ljudi i razli~itih elemenata sistema, kao iprimenom odgovaraju}ih metoda, teorija i podataka radi pobolj{anja ìvota,rada i sveukupnih performansi sistema (IEA).• Ergonomija je nauka koja ima za cilj da izu~i i prilagodi uslove rada, sredstva

za rad, proces rada i proizvod kao rezultat rada ~oveku sa psiholo{kog,fiziolo{kog i anatomskog aspekta (@unji}).• Osnovni ciljevi ergonomije:- Oblikovanje poslova, radnih sistema i proizvoda tako da budu komforni,bezbedni, efikasni i da doprinose zadovoljstvu ~oveka;- Prou~avanje fizi~kih i mentalnih uticaja na ljudske radne kapacitete i kvalitetreakcija na primljene stimuluse iz okruènja;- Optimizacija interakcije ~oveka i ostalih elemenata sistema;- Razvoj postupaka za obavljanje rada i drugih ljudskih aktivnosti;- Pove}anje efikasnosti i efektivnosti kojom se rad i druge aktivnosti obavljaju;- Unapre|enje zdravlja i bezbednosti radnika;- Testiranje i procena opreme, proizvoda, radnog okruènja i postupaka sa

ergonomskog aspekta;- Razvoj pomagala za rad i obu~avanje;- Izbor i obuka osoblja koje }e raditi na opremi, proizvodima, napravama iprocesima;- Prikupljanje i prezentacija podataka za primenu u projektovanju;

Slika I. Ergonomski ciljevi proizvodnog sistema

Ergonomski ciljevi proizvodnog sistema

Za zaposlene Za korisnika Za proizvo|a~a

Zdravlje,bezbednost,

komfor,zadovoljstvo

Pouzdanost ibezbednost pri

upotrebi proizvodaProduktivnost

rada

Unapre|enjeproizvodnje,

manje odsustava

Pove}anakupovina,reputacija

Humanizacija rada Kvalitetniji proizvod Dobit

Unapre|enje ljudskog, tehnolo{kog i finansijskog nivoaproizvodnog sistema



• Ergonomski ciljevi se ~esto dele na dve grupe: one koji teè nekompobolj{anju ili unapre|enju za pojedinca (zaposleni i korisnici) i za proizvodnisistem.• Prethodne dve grupe ciljeva se me|usobno ne isklju~uju ve} dopunjuju, jerna~in rada ili oprema koji su projektovani da zadovolje potrebe zaposlenog ili

korisnika ne mogu umanjiti radnu efikasnost, ve} naprotiv dovode do njenogpobolj{anja.• Cilj ergonomije nije samo u tome da izvr{enje radnog zadatka u~ini lak{im ibrìm (uz manje naprezanje i zamor), nego i pouzdanim.

POVEZANOST ERGONOMIJE I DRUGIH NAUKAPOVEZANOST ERGONOMIJE I DRUGIH NAUKAPOVEZANOST ERGONOMIJE I DRUGIH NAUKAPOVEZANOST ERGONOMIJE I DRUGIH NAUKA

• Ergonomija u svom multidisciplinarnom metodolo{kom pristupu obuhvataveliki broj nau~nih podru~ja i oblasti koje se me|usobno proìmaju.

Slika II. Veza ergonomije i drugih nauka.

Sistemske nauke

KibernetikaOp{ta teorija sistemaTeorija informacijaTeorijakomunikacija

Psihosociolo{ke nauke

Psihologija radaSociologija radaPedagogijaPsihosociologija

Tehnolo{ke nauke

Organizacija radaIndustrijskoinènjerstvoIndustrijski dizajnZa{tita radne sredine

Matemati~ke nauke

Teorija verovatno}eStatistikaLogikaTeorija mas. opslu`.

Kompjuterske nauke

Kompjuterske

simulacijeVe{ta~kainteligencijaEks ertni sistemi

Med.-bio. (in`.) nauke

Medicina radaFiziologijaHigijena radaBiomed. inènjerstvoEkologija

Fiz. - hem. nauke

Akustika

OptikaFizi~ka hemijaMehanika

ERGONOMIJAERGONOMIJAERGONOMIJAERGONOMIJA



• Tokom 70-ih i 80-ih godina pro{log veka ergonomija ulazi u fazu kompletnogsazrevanja i izlaènja iz debate o definisanju svojih granica, odnosno okretanjaka punoj operacionalizaciji• Sve nabrojane nau~ne oblasti su sa ergonomijom povezane povratnim vezama,nijedna nau~na disciplina nema dominantnu ulogu, one se proìmaju i spajaju u

cilju re{avanja ergonomske problematike.• Globalno posmatrano, postoje dve osnovne vrste nau~nih disciplina koje saergonomijom imaju zajedni~ke interese: nauke koje istraìvanjem dolaze dopodataka o ~oveku (psihologija, fiziologija, sociologija, matematika i dr.) i onekoje te podatke prakti~no primenjuju u projektovanju (industrijski i drugiinènjeri, projektanti i konstruktori u ma{instvu, arhitekturi i dr.).• Ergonomija nudi integralna re{enja koriste}i prednosti metodologija iz raznihnau~nih oblasti, ~ime se postavljeni problemi sagledavaju globalno imultidisciplinarno.

OSNOVNA PODRU^JA ERGONOMSKIH ISTRA@IVANJAOSNOVNA PODRU^JA ERGONOMSKIH ISTRA@IVANJAOSNOVNA PODRU^JA ERGONOMSKIH ISTRA@IVANJAOSNOVNA PODRU^JA ERGONOMSKIH ISTRA@IVANJAI NJENA PRIMENAI NJENA PRIMENAI NJENA PRIMENAI NJENA PRIMENA

• Ergonomska istraìvanja mogu se sistematizovati u slede}ih pet osnovnihoblasti: psihofiziolo{ko, sistemotehni~ko, organizaciono, pedago{ko i podru~jeza{tite na radu.• Psihofiziolo{ko podru~je se pre svega odnosi na ona svojstva ~oveka kojaimaju najve}i uticaj u procesu njegove upravlja~ke delatnosti.• Sistemotehni~ko podru~je karakteri{u problemi vezani za sistem ~ovek -ma{ina, po~ev od prezentacije informacija i njihove obrade, preko raznihsredstava za komunikaciju, projektovanja proizvoda, pa sve do raznovrsnihsistemskih pitanja.

• Organizaciona problemska podru~ja obuhvataju pitanja vezana zaorganizaciju radnog mesta i opreme, postavljanje i unapre|enje radnog procesa,produktivnost, kvalitet rada, oblikovanje metoda i tehnika rada.• Pedago{ka podru~ja sadrè pitanja koja se odnose na profesionalnuorijentaciju i selekciju kadrova, obuku operatora i primenu tehni~kih sredstavaza tu obuku.• Podru~je za{tite radne i ìvotne sredine tretira pitanja vezana za prevenciju inastanak profesionalnih oboljenja, telesna o{te}enja, kao i pitanja izbezbednosti rada.• Posle zavr{rtka drugog svetskog rata, ergonomija iz vojne sfere prelazi uoblast proizvodnje, komunikacija, saobra}aja i drugo.• Jo{ uvek je jedna od najzna~ajnijih primena ergonomije u vojnoj oblasti.

• Ergonomija se primenjuje u projektovanju: transportnih sredstava,proizvodne opreme i procesa, sredstava za komunikaciju, poljoprivrednihma{ina i opreme, saobra}ajnih sistema (puteva i dr.), aparata i ure|aja zasvakodnevnu upotrebu (i u doma}instvu), sportske i rekreativne opreme,garderobe, pomagala i opreme za hendikepirane, proizvoda {iroke potro{nje iusluga.



• Nakon projektovanja i izrade prototipa, svaka naknadna promena je suvi{eskupa. Iz tog razloga, ergonomske kriterijume za projektovanje je neophodnoprimenjivati jo{ u fazi projektovanja, kada ujedno treba obezbediti da proizvodbude efikasan i pogodan za upotrebu od strane ~oveka.• Ergonomska re{enja i principi se primenjuju i u novim tehnologijama i

izazovima savremenog doba kao {to su:- projektovanje savremene transportne opreme i sistema (kamioni ku}e)- projektovanje gra|evinskih objekata (savremene komforne rezidencije)- medicina (teleoperacije)- energetska kriza- zaga|enje okoline- unapre|enje kvaliteta ìvota.

KORIST OD PRIMENEKORIST OD PRIMENEKORIST OD PRIMENEKORIST OD PRIMENE BAZI^NIHBAZI^NIHBAZI^NIHBAZI^NIH ERGONOMSKIH RE[ENJAERGONOMSKIH RE[ENJAERGONOMSKIH RE[ENJAERGONOMSKIH RE[ENJA

• Rezultati primene ergonomskih re{enja u pogledu osvetljenja u ameri~kojindustriji pokazali su slede}e (Filipkowski):

- produktivnost rada je pove}ana u 79 % anketiranih firmi- smanjenje broja gre{aka je zabeleèno kod 71 % anketiranih firmi- smanjenje broja nesre}a u 60 % anketiranih firmi- porast radne discipline u 51 % anketiranih firmi- pobolj{anje zdravstvenih uslova u 41 % anketiranih firmi.• U jednoj ameri~koj telefonskoj centrali smanjenjem nivoa buke postignuto jesmanjenje gre{aka operatora za 65 %.• U fabrici ma{inskih delova u ê{koj je delimi~nim prigu{ivanjem buke u

jednoj od tri fabri~ke hale (~ija je proizvodnja prethodno bila na identi~nomnivou) zabeleèno pove}anje proizvodnje od 28 % u odnosu na druge dve hale,pri ~emu je smanjen broj bolovanja za 34 %.• Istraìvanje Wyatta i Langdona je pokazalo da je prilago|avanjem ma{ine~oveku ostvareno pove}anje produktivnosti za 11 % na posmatranim radnimmestima u ameri~koj industriji.• Prilago|avanje tempa rada i odmora radnicima na nekoliko radnih mesta u

jednoj ameri~koj firmi metalne industrije dovelo je do dnevnog porastaproizvodnje za 71 proizvod.• Sveobuhvatno pobolj{anje kako uslova rada tako i metoda rada u jednojpoljskoj farmaceutskoj fabrici doveli su do toga da bude smanjen broj gre{akapri zatapanju staklenih ampula sa 0,08 na 0,01 % i da istovremeno budesmanjeno vreme zatapanja sa 1,03 na 0,7 minuta.

uvod u industrijsku ergonomiju

Documents