vreme, 1997. december 4

7/29/2019 Vreme, 1997. december 4.

http://slidepdf.com/reader/full/vreme-1997-december-4 1/67

VREMEinternational

Austria . . . . . . ATS 35

Netherlands . NLG 5.50

Germany . . . DEM 4.50

Switzerland . . CHF 4.80

Sweden . . . . . . SEK 32

Belgium . . . . . BEF 100

Denmark . . . . . DKK 19

Italy . . . . . . . LIT 5600

France . . . . . . FRF 17

Cyprus . . . . . DRH 940

Luxembourg . . LFR 100

Makedonija . . . DEN 70

Hrvatska . . . . . HRK 11

Slovenija . . . . . SIT 350

44.. DDEECCEEMMBBAARR 11999977.. GGOODDIINNAA VVIIIIII BBRROOJJ 337722 CCEENNAA 1100 DDIINN

RREEPPOORRTTEERR „„VVRREEMMEENNAA““

UU SSRRBBIICCII , , „„OOSSLLOOBBOOŒŒEENNOOJJ

TTEERRIITTOORRIIJJII KKOOSSOOVVAA““

E K S K L U Z I V N O

7/29/2019 Vreme, 1997. december 4.


filmovanje

skeniranje

priprema zaãtampu

design

ilustacije

postavljanje iorganizacija DTP,office i internetsistema

arhiviranjeelektronskih

dokumenatabaze podataka

Gra†åki

CentarVreme

i v a n s a ã a v e s n a v la

[email protected]

7/29/2019 Vreme, 1997. december 4.


VREME No 372PolitikaNa licu mesta: Kosovo 6

Dijalog: Drndaçe vune 9

Polemika: Dvor i buvýak 12Zdravstvo: Virus na levici 16

Prevaranti: Nikolas Oman 18

Crkva: Od Jadrana do Japana 19

Menadæeri: Lagaçe predsednika 20Dokumenti: Politika u "Politici" 23

EkonomijaFinansije: Æivot na rate 14

Barometar: Æivot u novembru 15

SvetSAD: "Drim tim" za Balkan 28

Åeãka: Odlazak reformatora 40

Prve dame: Topli dom i javnost 42

KulturaSkandali: Mira protiv Ãerbedæije 46

Zafranoviñ: Put u deset slika 48

Izloæbe: Govor u prvom licu 50

Pozoriãte: Klasika u ofanzivi 50

ÆivotSajmovi: Havarija klikera 52

Prebeg: Andreas Goldberger 55

Koãarka: Milioneri sa Balkana 56

Comdex 97: Internet i Stounsi 59

Feýton: Staýinova deca 60

5 Nedeýa10 Dnevnik uvreda26 Ljudi i vreme45 Meridijani51 Scena65 Poãta66 Vreme uæivaça

Na naslovnoj strani:

Pripadnik UCK-a na sahraniu okolini Srbice, Kosovo

Dnevnik: Mira Markoviñ protiv ÃerbedæijeZaãto je åuvena spisateýka Dnevnika raspisala poternicu za åuvenim glumcem.Ako çeno ãtivo nije pulp fiction, napisano sa svesnim otklonom prema æan-ru, taj napis se pretvara u javni linå koji, nakon svega, ostavýa samo jednunedoumicu: ko je sledeñi na listi?

strana 46

Ekskluzivno: Reporter"Vremena" u Srbici,na KosovuPripadnici Oslobodilaåke vojske Kosovapoåeli su i javno da se pokazuju. Tri uni-formisana naoruæana pripadnika ove grupepojavila su se pred oko 15.000 ýudi nasahrani uåiteýa Gecija u selu Lauãa, i odræa-la kratak patriotski govor, najavýujuñi novepobede. Masa je reagovala povicima: "U-Ce-Ka! U-Ce-Ka!"

strana 6

Dokumenti:Puåevi u listu"Politika"Od Petra Stamboliña do Slo-

bodana Miloãeviña: Iz lista "Re-publika" prenosimo hroniku opolitiåkim desantima i puåevi-ma u novinskoj kuñi "Politika",kako je vidi Miodrag Maroviñ,veteran koji je i sam biouåesnik dogaðaja koje opisuje

strana 23

Prebeg: Andreas GoldbergerU srcu Austrijanac, na skijama -Jugosloven. Trostruki svetski ãampionuskoro ñe, izgleda, osetiti åari posedo-vaça pasoãa SRJ

strana 55

Feýton u "Vremenu"Dramatiåna sudbina Jakova, Vasilija iSvetlane, Staýinove dece

strana 60

7/29/2019 Vreme, 1997. december 4.


VREME s 4. DECEMBAR 1997.4

VREME

Detalji o pretplati na strani 65

4. DECEMBAR 1997.

BROJ 372

Izdavaå: NP “VREME” d.o.o. Beograd,Miãarska 12-14 poãtanski fah 257

UPRAVNI ODBOR: Stojan Ceroviñ (predsednik),Boris Popoviñ i Dragoljub Æarkoviñ

V. D. DIREKTORA: Dragoljub ÆarkoviñFINANSIJSKI DIREKTOR: Danijela Vesiñ

NEDELJNIK “VREME”Beograd, Miãarska 12-14

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIKDragoljub Æarkoviñ

KOMERCIJALNA SLUÆBAVojislav Miloãeviñ

SEKRETARIJATElena Krstanoviñ (sekretar redakcije)

REDAKCIJADejan Anastasijeviñ, Slobodanka Ast, Velizar

Brajoviñ, Stojan Ceroviñ, Aleksandar Ñiriñ, Sonja

Ñiriñ, Draãko Gagoviñ, Zmagoslav Herman, BrankaKaljeviñ, Uroã Komlenoviñ, Predrag Koraksiñ, VesnaKostiñ (ekonomija), Slobodan Kostiñ (kultura),

Goranka Matiñ (urednik fotografije), MilanMiloãeviñ, Zoran B. Nikoliñ, Roksanda Ninåiñ,

Teofil Panåiñ (æivot), Duãan Reljiñ, LjiljanaSmajloviñ, Seãka Stanojloviñ (svet), Nenad

Stefanoviñ (politika), Hari Ãtajner, Filip Ãvarm,Dragan Todoroviñ, Tanja Topiñ, Miloã Vasiñ,Svetlana Vasoviñ - Mekina, Duãan Veliåkoviñ,

Perica Vuåiniñ, Ljubomir Æivkov

DOKUMENTACIJADragoslav Grujiñ, Jelena Mrða (foto)

GRAFIÅKI CENTARBoris Dimitrov, Ivan Hraãovec (urednik),

Saãa Markoviñ, Vesna Srbinoviñ,

Vladimir Stankovski, Slobodan Tasiñ;Daktilograf: Vera Mirkoviñ;Lektori: StanislavaMijiñ, Ljiljana Simiñ; Korektori: Gabrijela Mariñ,

Ivana Milanoviñ

VREME MARKETINGGoran Kosanoviñ (direktor), Marina Milovanoviñ,

Milena Zdravkoviñ

NEWS DIGEST AGENCYDuãka Anastasijeviñ, Zoran Stanojeviñ

PRODAJA I PRETPLATANikola Ñulafiñ, Tatjana Jovanoviñ

RAÅUNOVODSTVOMirjana Jankoviñ

Rukopisi se ne vrañaju.

Telefoni: 3244-254, 3234-774, 3246-936,

Telefaks: 3238-662E-mail: [email protected]

WWW: http://www.vreme.com"VREME INTERNATIONAL" Zeitschriftenverlags

Ges.m.b.H., Neudeggergasse 1-3/22, 10080 Wien,Austria, USSIN: ATU 37757904

Manager: Vesna Vaviñ; Telefon: (431) 408-9652,Fax: (431) 407-5947 E-mail: [email protected]

"VREME KNJIGE"Predrag Markoviñ (urednik)

PRIPREMA I OSVETLJAVANJE FILMOVA:Grafiåki centar "VREME"

ÃTAMPA: PS GRMEÅ - PRIVREDNI PREGLED,Beograd, Marãala Birjuzova 3OBRADA TIRAÆA: Data Press

YU ISSN 0353-8028: List je miãljenjem Sekretarijata za informacije Srbije,

broj 413-01-32/91-01 od 04.02.1991. godine, svrstan u tarifni broj 8. stav 1.taåka 1. alineja 10. za åiji promet se plaña osnovni porez po stopi od 7 %.

Obrt u staroj priåiJedna od najteæih slika koju sobom nosim iz gotovo åetvrtveka bavýeça ovim poslom povezana je sa Priãtinom. Negde1981, oko 11 åasova uveåe, probudila me je straãna buka,

pomeãani laveæ i cviýeçe pasa. Protrýao sam oåi, ustao iz hotelskog kre-veta i sa sedmog sprata hotela "Grand" ugledao sledeñi prizor: na pustomtrgu stajalo je stotinak pasa, podigli su åeýusti ka hotelu, vaýda jedinojosvetýenoj zgradi u Priãtini te veåeri, reæali i lajali ka çoj. Svuda okolobio je potpuni mrak. Na ulici, osim pasa, nije bilo æive duãe. Bio jepolicijski åas.

Ta slika mi se iznova javi kad god poåne da se artikuliãe kosovska dra-ma. Nema se ãta viãe o Kosovu reñi. Sve je veñ reåeno. Ostaje samo ta sli-ka, kao nagoveãtajonoga ãto nam sedogodilo i kao slut-ça da ñe se nastavi-ti. Puste ulice, oru-æana sila prikrivenamrakom i åopor iz-gladnelih zveri upotrazi za svetlom iýudima.

Jutro u "Gran-

du", posle te noñi,nije bilo kao pret-hodna. Pse su sviåuli i videli. Mrzo-voýna novinarska bratija i joã mrzovoýniji policajci u civilu, jedini gostihotela tih dana, shvatili su predznak. Oni koji su tu bili te noñi teãko da sudocnije poverovali da ñe otvaraçe åuvenog kosovopoýskog prozora une-ti malo sveæeg vetra i teãko da su poverovali u åudotvornu moñ olakogobeñaça "niko ne sme da vas bije".

Ima u æivotu takvih slika koje vas progaçaju i koje se uvek jave. Ja idanas kad åujem usnu harmoniku osetim miris peåeça. Nekad su po beo-

gradskim dvoriãtima, nedeýom kada se sveåanije i boýe jelo, iãli sviraåiusne harmonike. Istina, kad åujem pse da reæe i laju ne pomislim na Koso-vo. Ali kad åujem tutçavu s Kosova, odmah se setim åopora.

Ovaj tekst izgovorio sam u petak 28. novembra ove godine u redovnomkomentaru Radija Slobodna Evropa. Sutradan me je zvao jedan od kolegaiz tog doba, tvrdeñi da se i on seña tog dogaðaja, ali je pokuãao da me ube-di kako sam pogreãio: "Nije", kaæe on, "bilo policijskog åasa".

Pitam ga: "Pa kako onda da na ulicama nije bilo æive duãe?""Bilo je puno straha", odgovara.U utorak sreñem Albanca, prijateýa s Kosova koji je nekim poslom

doãao u Beograd.

Pita me: "Znaã ãta je zanimýivo?" I sam odgovara: "Kod Albanacanema oseñaja straha..."D. Æ.

A . S T A N K O V I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. december 4.


4. DECEMBAR 1997. s VREME 5

NEDELJA 29. novembar - 4. decembar 1997.

Predsednik,

izabran prozivkomAvramov Mita – za; Aksentijeviñ Siniãa – za; Aleksiñ dr

Gradimir – za; Ameti Ramadan – uzdræan; Andrejiñ Milena –protiv; Anðelkoviñ Zoran – za; Arsiñ Joca – za; ArsiñTihomir – za; Atanackoviñ Nebojãa Boban – uzdræan...Predsedavajuñi Jovan Krkobabiñ ponavýa ime i prezime içegovu izjavu, v.d. sekretar Skupãtine zapisuje izjavu nar-odnog poslanika... Tako je u proãlu sredu, 3. decembra1997, prozivkom, javnim glasaçem (pre II svetskog rata uKraýevini Jugoslaviji se tako glasalo i na biraåkim mesti-ma), sa 193 glasa "za" za predsednika Narodne skupãtineSrbije ponovo izabran Dragan Tomiñ. Izboru je prethodiodogovor ãefova poslaniåkih grupa o raspodeli skupãtinskih

resora.Poslanici koalicije "Vojvodina" glasali su protiv, a podtim se podrazumeva i Narodna seýaåka stranka DraganaVeselinova koji je rekao da g. Tomiñ ne bi mogao da budeistovremeno na åelu dva preduzeña – politiåkog i naftnog;da bi morao da se opredeli za jedno od çih, a da bi najboýebilo da se odrekne oba. (Bilo je ukupno 4 glasa protiv.)

Srpski radikali dr Vojislava Ãeãeýa glasali su, kako je inajavýivano, "za", ãto govori da se Ãeãeý uprkos svemu sasocijalistima dogovara uz najmaçe kompleksa. Voðaradikala u Skupãtini Tomislav Nikoliñ uputio je opomenuposlaniåkim grupama levice i SPO: "Ako mislite da izigravatedogovor – ili vi, ili vi – odmah nam to recite da pravimo novedogovore!"

Poslanici SPO-a pri glasaçu su ostali uzdræani zbog toga ãtosu traæili da konstitutivna sednica Skupãtine bude odræana posleprvog kruga drugog turnusa predsedniåkih izbora, kako kandidatleve koalicije, tri dana pre izbora, ne bi dobio psiholoãku prednostizborom predsednika skupãtine koji po malo rastegýivom tu-

maåeçu ålana 87 Ustava obavýa duænost predsednika Republike.Socijalisti su kraj glasaça doåekali opuãteno, gotovo æovijal-

no, kao da su zavrãili vaæan politiåki posao na koji su se odluåilipoãto su oåito procenili da drugi turnus predsedniåkih izbora neñeuspeti, ãto se ne podudara s nekim istraæivaçima javnog mçeça

(Mark plan, 27. novembra), koja predviðaju da bi na biraliãte 7.decembra moglo izañi åak 60,8 odsto biraåa i da bi Vojislav Ãeãeýna tim izborima mogao dobiti 25,1 odsto glasova, ãto je gotovo

ravno zbiru podrãke koju po ovoj agenciji imaju Milan Miluti-noviñ (13,8) i Vuk Draãkoviñ (12,5).

"Prebrinuta briga", novoizabrani predsednik Skupãtine, od

trenutka izbora ima jake ingerencije, mada çegov poloæaj nijesasvim siguran poãto dve velike partije (SPO i SRS) ipak mogu,teorijski gledano, u sluåaju spora oko vlade ili oko nekog zakona,eventualno da skupe glasove za çegovu smenu. To znaåi da ñe,formalno ili neformalno, skupãtinska pogaðaça u narednom pe-

riodu biti moæda znaåajnija nego ranije.Suãtinski ili formalno novu ulogu Skupãtine tre-

ba da naglasi i novi skupãtinski ambijent posle ren-oviraça. Enterijer one uæegle i izlizane skupãtinskezgrade je sada, bar u holovima (lobi), nakinðurendrvenim portalima, kulisama od teãkog dekora-tivnog drveta, parketom od belog jasena, debelimtepisima i veãtaåkim brãýenom na ulazu u skupãtin-

sku salu.Zaguãýivi skupãtinski restoran je sada proãiren

(pokriveno je dvoriãte tamo prema ruskom domukulture); mermerni pod, toalet "ideal standard"...Restoran je izdeýen na nekoliko separea razd-vojenih teãkim drvetom, a ta intervencija daje vamazadovoýstvo da na miru razgovarate, a drugima davas na miru iza ñoãka sluãaju. Iz jednog od tih sepa-rea, u prvoj pauzi, vaã reporter je åuo komentarneke grupe poslanika o novoj poslaniåkoj grupi uskupãtini: "Kako su premazani ovi julovci..."Åarãavi su zasad åistiji nego ranije, escajg je nov, ali

je hrana izgleda sliåna kao u ranijem periodu kada je

dominirala Karaðorðeva ãnicla zvana "devojaåkaradost".M. M.

NIJE PROMENJEN SAMO NAMEÃTAJ, I SOCIJALISTI SEMENJAJU: Gorica Gajeviñ 24. oktobra 1995. godine (prvi put uSkupãtini) i ista osoba na zasedanju 3. decembra 1997. godine

D R A Ã K O

G A G O V I Ñ

D R A Ã K O

G A G O V I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. december 4.


VREME s 4. DECEMBAR 19976

Reporter "Vremena" u Srbici, na "slobodnoj teritoriji Kosova"

Za sada, UCK se oseña toliko osokoýena pobedom da je prvi put od svog osnivaça poåela da semaçe-viãe otvoreno pojavýuje u javnosti. U petak 28. novembra (albanski nacionalni praznik),

tri uniformisana naoruæana pripadnika ove grupe pojavila su se pred oko petnaest hiýada

prisutnih prilikom sahrane uåiteýa Gecija u selu Lauãa, i odræala kratak patriotski govor,najavýujuñi nove pobede. Masa je reagovala pokliåima "U-Ce-Ka! U-Ce-Ka!" iz viãe hiýada grla

Sahrana svake nade

peli teãke gubitke kod sela Vojnik i Lauãi uopãtini Srbica. Priåalo se o odmazdi, o sto-tinama mrtvih, o uniãtenim tenkovima,oborenim avionima, spaýenim selima.Neki su se pakovali da beæe; drugi su traæili

naåin da se ukýuåe u borbe. Grupa al-banskih sredçoãkolaca uãla je u jedan kaf-iñ sa ranåevima na leðima, raspitujuñi se

kako da se ukýuåe u Oslobodilaåku vojskuKosovo (Ushtria Clirimtare e Kosoves –UCK). Za to vreme, Radio-televizija Sr-bije, po obiåaju, nije javýala niãta: uprkosrastuñoj konfuziji, iãao je redovan pret-prazniåni i predizborni program, baã kaoda je sve u Srbiji i na Kosovu u najboýemredu.

Predveåe, kada su sa terena poåele dapristiæu neãto pouzdanije informacije,

postalo je jasno da je staçe maçe dra-matiåno nego ãto se u prvi mah åinilo, ali jeipak daleko od redovnog, åak i po pomer-

enim kosovskim kriterijumima. Ispostavilose da je izmeðu utorka i srede u okolini Sr-bice doãlo do niza viãeåasovnih okrãajaizmeðu pripadnika MUP-a Srbije i UCK, ida su u tim okrãajima, uprkos hiýadama is-paýenih metaka i uåeãñu oklopnih vozila ihelikoptera MUP-a, obe strane pretrpelegotovo simboliåne gubitke. Na albanskojstrani, seoski uåiteý Haýit Geci iz Lauãakod Srbice ubijen je zalutalim metkom, a

jedanaestogodiãçi Bahri Krasniñi raçen jeu nogu dok je igrao fudbal na poýanåetu.Policija je priznala da su dva çihova åove-

Usredu 26. novembra, okopodne, Priãtinom je prostru- jala vest da je na Kosovupoåeo rat. Priåalo se da susrpska vojska i policija pretr-

7/29/2019 Vreme, 1997. december 4.


s VREME 74. DECEMBAR 1997

stvara mnogo misterije jeste okolnost daDemokratski savez Kosova Ibrahima Rug-ove iz sopstvenih razloga, o kojima ñe bitireåi kasnije, pokuãava da ospori postojaçe"oslobodilaca", i uporno ãiri priåe da je sveto srpska policijska ujdurma. Sada ovepriåe deluju neuverýivije nego ikad, pogo-tovo nakon ãto je nezavisni dnevnik na al-banskom "Koha ditore" 2. decembra objavio intervju sa jednim predstavnikomUCK, koji je svakoga ko dovodi u pitaçelegitimnost çihove borbe nazvao kuka-vicama. "Kakvi su to lideri koji ne prizna-

ju sinove svog naroda?", upitao je sago-vornik "Kohe" i odmah odgovorio: "To subedni lideri, to su opasne kukavice".

SRBIÅKA REPUBLIKA: Reporteri"Vremena" uãli su na "slobodnu teritoriju"u utorak, taåno nedeýu dana posle bitkekod Lauãe. Na izlasku iz Glogovcazaustavýeni smo na posledçem policij-skom punktu prema Srbici – zbog prebrzevoæçe. Åuvãi da smo novinari, dobro ra-spoloæeni pozornik nam je velikoduãnooprostio kaznu, uz poluãaýivo upozoreçeda vozimo paæýivije jer, kako reåe, "daýeniz put moæe da vas zakaåi metak". Ipak,niãta ãto smo videli tokom tog puta nijeukazivalo na nenormalnu situaciju – sao-brañaj je tekao uobiåajeno, sa sve zaprega-ma i traktorima koji su se vrañali sa çiva. Iu samoj Srbici (koju Albanci zovu Sken-derija) sve je, kako se åini, u redu: bio jepazarni dan, i jedina neprijatnost koju smodoæiveli je ãto su nam se kola zaglavila ukoloni kamioneta natovarenim kupusom.Prodavnice rade i dobro su snabdevene,deca se igraju na ulici. Iako lider lokalnogogranka Demokratskog saveza Kosova,opisuje situaciju u Srbici kao "napetu i

izuzetno opasnu" ta napetost se ni po åemune vidi, osim oko policijske stanice, ispredkoje sede dva policajca sa pancirima koji

nisu izgledali raspoloæeni za razgovor.Sudeñi po onome ãto su u rano popodnegotovo sva svetla u stanici bila pogaãena,stiåe se utisak da ih u zgradi nije mnogopreostalo, a åuli smo da uglavnom neizlaze napoýe.

Gospoða Hresoýa, koja tvrdi da jeoåevidac praktiåno svih dogaðaja od pro-tekle nedeýe, kaæe da odgovornost za onoãto se desilo snosi iskýuåivo srpska strana ida je sve poåelo kada je grupa srpskih pol-icajaca u utorak oko podne uãla utridesetak kilometara udaýeni Vojnik i

poåela bez razloga da puca na narod. Ob- jektivniji izvori govore da je nekolikoinkasanata i sudskih izvrãiteýa u pratçidva policijska transportera tog danapokuãala da naplati neke prekrãajne kazne iraåune za struju u okolnim zaseocima. KodVojnika je na çih otvorena vatra iz ãumepored puta; policajci su, ne izlazeñi iztransportera, uzvratili vatrom. Puãkaraçe,tokom koga niko nije povreðen, potrajalo je do mraka, nakon åega su se policajci po-vukli prema Srbici. Sutradan izjutra supokuãali da se vrate, ovaj put sa desetaktransportera, par terenskih kamiona i he-likopterskom podrãkom.

BITKA KOD LUDOVIÑA: Veñnekoliko kilometara od Srbice, odmah izazaseoka Ludoviñ, put je bio blokiran bager-om za koga posle niko nije umeo da kaæeåiji je i kako se stvorio tamo. Istovremeno,iz ãume sa obe strane puta otvorena jevatra iz automata, uz nekoliko trom-blonskih mina koje su pale u blizini trans-portera. Policajci su napustili vozila i æesto-ko uzvratili iz svih cevi, ukýuåujuñi mi-traýeze i protivavionske topove – åaureraznih kalibara joã uvek su rasute svuda

okolo. Negde oko dva, stiglo je nareðeçeza povlaåeçe. Meãtani kaæu da je iz kolo-ne pucano, besomuåno i nasumiåno, celim

ka, åija imena nisu objavýena, raçena.Kasnije je javýeno da je policajac DragiñDavidoviñ poginuo prilikom napada napolicijsku stanicu u Deåanima, i da je smrt-no stradao napadaå Ismet Ðoåaj. Albanski

izvori tvrde da nikakvog napada napolicijsku stanicu u Deåanima nije bilo i da je Davidoviñ poginuo kod Srbice, dok jeÐoåaj u vreme navodnog napada bio upritvoru, te je ubijen iz odmazde. Sve usvemu, gubici su gotovo simetriåni: dvamrtva i dva raçena Albanca, jedan mrtav idva raçena policajca.

IZLAZAK IZ SENKE: Ono ãto pred-stavýa senzaciju u pomenutom dogaðajunisu ærtve, veñ åiçenica da se srpskapolicija posle viãeåasovnih borbi povuklane samo iz sela Vojnik, Ludoviñi i Lauãa,veñ sa cele teritorije opãtine Srbica. Reå je

o priliåno velikom podruåju (takozvanidreniåki kraj) naseýenom gotovo iskýuåi-vo Albancima (oko 60.000 stanovnika),koje se pruæa na istok do Glogovca i nasever do blizu Mitrovice. To podruåje, kojeobuhvata tradicionalno buntovna selaPrekaze i Drenovac, sada predstavýa prvu"slobodnu teritoriju" koju u celosti kon-troliãe UCK i u koju nikakva srpska vlastnema pristup. I ranije je bilo sela i zaselakau koje je srpska policija izbegavala da ulazibez preke potrebe, ali je nakon dogaðaja odproãlog utorka i srede to prvi put ostvarenona ovako velikom podruåju. Bez obzira na

to koliko se beogradski reæim upiçao da tedogaðaje minimalizuje i zamuti nemuãtimsaopãteçima, nesumçivo je da je srpskastrana kod Srbice izgubila bitku: kad sedve oruæane grupe sukobe, a jedna se pos-le povuåe – to se zove poraz. Drugo je pi-taçe koliko ñe tako ostvarena pobeda trajati.

Za sada, UCK se oseña toliko osokoýe-na pobedom da je prvi put od svog osniv-aça poåela da se maçe-viãe otvoreno po- javýuje u javnosti. U petak 28. novembra(albanski nacionalni praznik), tri uniform-isana naoruæana pripadnika ove grupe pojavila su se pred oko petnaest hiýadaprisutnih prilikom sahrane uåiteýa Gecija uselu Lauãa, i odræala kratak patriotski go-vor, najavýujuñi nove pobede. Masa je re-agovala ponovýenim pokliåima "U-Ce-Ka! U-Ce-Ka!" iz viãe hiýada grla. Iako jeu novinskim izveãtajima reåeno da su svatrojica bila maskirana, izveãtaåu "Vreme-na" je iz nekoliko nezavisnih izvorapotvrðeno da je crnu vunenu masku prekolica nosio samo jedan, dok su druga dvoji-ca bili bez maske, i da su prepoznati kaoæiteýi jednog od obliæçih sela – priåa sa

maskama smiãýena je da bi se izbeglaeventualna policijska istraga o çihovomidentitetu. Drugi razlog ãto se oko UCK

POVLAÅENJE KA SRBICI:Put zasut åaurama

v

7/29/2019 Vreme, 1997. december 4.



putem do Srbice, o åemu svedoåe izreãe-tane fasade uz drum. Tom prilikom,stradao je nesreñni uåiteý Geci, iz Lauãa,sela na samom ulazu u Srbicu. Na popriãtu je ostao pomenuti bager, razbacane åaure,

nekoliko policijskih kapa i ãlemova, te åe-tiri pancir prsluka. Sve te suvenire pokupilisu meãtani tokom noñi, a do jutra je nestaoi bager, podjednako tajanstveno kao ãto se ipojavio. Gospoða Hresoýa tvrdi da ne znako je pucao na policiju, ali je ubeðena da tonisu meãtani, jer "Albanci su odavno ra-zoruæani". Drugi izvori kaæu da su meãtani,nakon ãto su se uverili da je policija otiãla ida se neñe skoro vrañati, priredili malo nar-odno slavýe, kome su se prikýuåili borciUCK. Govori se i o tome da su odnekudpristigli automobili sa prtýaænicima punihoruæja, koje je potom podeýeno seýanima.

U samim Ludoviñima i Lauãima, meðutim,svi iz razumýivih razloga odbijaju daodgovore na bilo kakvo direktno pitaçe oUCK. Ipak, reporteru "Vremena" je u jed-nom trenutku diskretno stavýeno doznaça da ne govori glasno na srpskom,"jer je ãuma blizu".

SPRÆENA ZEMLJA: Imaçe poro-dice Zabeýi u Ludoviñima, na åijem suåelu braña Skender i Sokoý, nalazi seodmah uz put, svega stotinak metara odpopriãta bitke. "Åuli smo pucçavu i he-likoptere", priåa Skender, "izaãli smonapoýe da vidimo ãta je, ali smo brzo shva-tili da je boýe da se sa decom sklonimo upodrum." Tamo su ostali do kraja okrãaja, a jedino ãto su mogli da vide kroz podrums-ko prozoråe bili su policajci koji pucaju.Kad se sve zavrãilo, videli su da je çihovkombajn, parkiran u dvoriãtu, izbuãen kaoãvajcarski sir, da je vetrobran automobilasmrskan. Nekoliko projektila probilo jetroãne zidove kuñe i zavrãilo u dnevnojsobi; jedan je posle naðen u ormaru sadeåjim stvarima. I jedna od ukupno ãestkrava koje su glavom platile ýudskuglupost bila je çihova. Na pitaçe ko ñe

nadoknaditi ãtetu, samo odmahuje rukom.Ono ãto brine Zabeýijeve je ãta ñe biti

ako se policajci vrate: Sokoý je proãle go-dine puãten iz zatvora u kome je proveoåetiri godine zbog ilegalnog posedovaça

oruæja. "To je bio politiåki proces", kaæe,"nisam imao nikakvo oruæje". Skender nemoæe da se seti koliko je puta privoðen imaltretiran. "To je beskrajan krug – uhapse jednog, pa åim ga puste, hapse drugog iziste porodice", kaæe, nabrajajuñi imenaroðaka koji su u zatvoru. "To su varvari,åetnici. Ako se ovaj teror nastavi, morañu uãumu", kaæe ogoråeno. Na pitaçe da li æelida mu se ime promeni kako mu razgovorsa novinarima ne bi doneo dodatne prob-leme sa policijom, oåi mu ýutito býeskaju."Slobodno napiãite pravo ime", kaæe."Uhapsiñe me ionako. Umalo maloåas

nisam pobegao kad sam vas åuo da dola-zite." I dok su mlaði puni pobedniåkog po-leta, stariji su svesni da jedna dobijena bit-ka ne znaåi i dobijen rat, i da bi Srbi usko-ro mogli da se vrate sa teãkom artiýerijomi avionima. "Sad imaju izgovor", kaæe Sk-ender. "Moglo bi da bude kao u Bosni,samo gore, jer ovde nema Srba, pa moguda spræe ceo kraj. Ovde je veñ bio geno-cid."

Pod genocidom se u tom kraju podra-zumeva ono ãto se deãavalo neposrednoposle Drugog svetskog rata, kada je na Ko-sovu vaæila vojna uprava koja je trajala svedo druge polovine pedesetih. Upravo kodone iste krivine kod Ludoviña gde je bioparkiran bager, åuveni odmetnik ÃabanPoluæa æestoko je porazio jedinice NOVJ unovembru 1945 – poginulo je, navodno,170 vojnika. I tada je uspostavýena "slo-bodna teritorija" koja se odræala nekolikomeseci, sve dok Tito i Enver Hodæa nisupreduzeli zajedniåku ofanzivu protiv "kon-trarevolucionarne bande", koja se uglavn-om sastojala od lokalnih seýana. Broj Al-banaca koji je tada ubijen ni dan-danas sene zna, ali se verovatno meri hiýadama. U

srbiåkom kraju se toga dobro señaju, alimnogi su uvereni da viãe nemaju izbora."Boriñemo se, pa ãta bude", kaæu.

Strah da bi Srbija mogla da nastalu situ-aciju reãi metodom "spræene zemýe" nije

sasvim neosnovan. Mada reæim za sadapokuãava da stvori utisak da se uopãte neuzbuðuje zbog novonastale situacije,nesluæbeni, ali preovlaðujuñi stav je jasan:"Saåekañemo da se steknu uslovi, a ondañemo dejstvovati, i raketama ako treba. Asvet ñe biti na naãoj strani, jer ñe svima biti jasno da imamo posla sa terorizmom", re-kao nam je u nesluæbenom razgovoru jedan ålan pokrajinskih organa. Sama ta izjava ne bi bila tako straãna da nije izgo-vorena gotovo uzgrednim tonom, tokomñaskaça o planovima za zimovaçe, i da jenismo u viãe navrata åuli od drugih sago-

vornika. Teãko je reñi da li je u pitaçustvarna strategija koju reæim namerava daprimeni na Kosovu ili blef koji treba damaskira nedostatak strategije. Izvesno je,meðutim, da je samo pitaçe vremena kadañe UCK pokuãati da teritoriju koju sadakontroliãe proãiri, ili da na neki drugi naåin(na primer, presecaçem æelezniåke pruge)ugrozi vitalne srpske interese, a dræava ñetada morati nekako da reaguje – ili da priz-na poraz. Sem toga, iako Srbija moæe daraåuna na neãto veñe razumevaçe Zapadasada kad protiv sebe ima naoruæane ger-

ilce, bilo kakva akcija u kojoj bi masovnostradali civili verovatno bi izazvala oãtreprotivmere.

U meðuvremenu albanski politiåkilideri na Kosovu, donekle nalik na srpskuopoziciju u Beogradu, bave se meðusob-nim razmiricama i gledaju kako da novo-nastalu situaciju iskoriste za sticaçe poli-tiåkih poena. Rugova je, kao i u ranijimprilikama kada se staçe na Kosovu zaoã-travalo, otiãao na joã jednu turneju po pre-stonicama Zapada, odakle nastavýa daponavýa zahteve koji se nisu ni za jotupromenili veñ godinama. Studentski lideri

Bujar Dugoli i Albin Kurti takoðe su vanzemýe – trenutno borave u Vaãingtonu kaogosti ameriåke vlade. Za 24. decembar na- javýen je nov talas studentskih demon-stracija, a do tada bi i Rugova morao daobznani datum novih generalnih izbora zaRepubliku Kosovo.

Sva ta unutarpartijska i meðupartijskanatezaça, meðutim, imaju sve maçe vezesa stvarnim æivotom, i politiåko teæiãte seiz Priãtine polako izmeãta u sela i ãume.Ukoliko se taj trend nastavi, na kosovskojsceni ñe ostati samo dva vaæna igraåa –

MUP Srbije i UCK. Ostalima neka bogpomogne. s

DEJAN ANASTASIJEVIÑ

Nuãiñ o DreniciI nekadaãça otomanska vlast imala je problema kada je u Drenici pokuãala da us-

postavi svoju administraciju. U kçizi "Kosovo – opis zemýe i naroda" Branislav Nuãiñ je opisao ãta se krajem proãlog veka desilo turskom kajmakamu (oblasnom åinovniku):

"U selu Lauãi, odreðenom da bude stolica kajmakama, veñ je bio i konak za to sa-graðen i postavýeni kajmakam otpoåeo da vrãi duænost, no 14. januara 1891. godinesakupi se pod oruæjem jedno 2000 Arnauta i poãaýu kajmakamu zapovest da se sasvim svojim potåiçenima seli, inaåe ñe stradati. Kajmakam odmah oåisti huñumet ikrene se za Mitrovicu, a Arnauti spale konak i sve ostale dræavne zgrade da ni kamenana kamenu ne ostane. Kada su izaslanici vlasti doãli da isleðuju (upravo da pregovara- ju) po ovoj stvari i sastali se sa arnautskim poglavarima, ovi im rekoãe: 'Od pet stotinagodina nije bilo u Drenici vlasti niti je potrebna, i tako ñe biti dok smo mi æivi!'

Tako ni danas joã ne postoji vlast u tome kraju, niti Drenica daje poreze, niti za çuvaæe zemaýski zakoni".

7/29/2019 Vreme, 1997. december 4.



Dijalog

A ko na televizijskom ekranu imate dvojicu ýudi koji se diåedesetinama objavýenih kçiga, ålanstvom u nacionalnimkçiæevniåkim udruæeçima, poznavaçem prirode i druãtva, na-Drndaçe vune

cionalnog biña, narodne duãe, materçeg jezika i ostalih ezoteriånihveãtina, najmaçe ãto bi normalan åovek oåekivao jeste zanimýivrazgovor, æestoka rasprava, mnoãtvo obrta, bogatstvo reånika, uverýi-va argumentacija, razorna ironija, duhovit obrt, zadivýujuñepoznavaçe finesa teme... Ili bar jasno izraæavaçe i razumýivu artiku-laciju predmeta dijaloga.

U normalnim okolnostima, javno suoåavaçe zastupnika razliåitihideja proizvelo bi mnoãtvo klimaksa i antiklimaksa, apostrofa, antiteza,metafora, eufemizama, eksklamacija, litota, dilema, paradoksa, meton-imija, oksimorona, sinegdoha ili bi, u najmaçu ruku, ponudilo razliåi-ta reãeça nekih stvarnih (ili laænih) dilema. Prethodnim spiskom ni izdaleka nije iscrpen fond elemenata koje podrazumeva svaki dijalog,bez obzira na to jesu li çegovi uåesnici svesni da govore u prozi,desetercu, heksametrima ili idiomima, gnomski, dramatiåno ili s ne-odoýivim retorskim patosom. No, kako je reå o kandidatima za mestopredsednika Srbije i çihovim veñ slavnim "TV-duelima", ideja da seotpiãu kao kafanske svaðe mogla bi uvrediti joã nedovoýno opevaneumetnike æivog jezika i kafanske reåi. Åak su i svaðe piýarica kao vrs-ta dijaloga kçiæevno relevantnije i istorijski znaåajnije od"suåeýavaça monologa" Milana Milutinoviña i Vojislava Ãeãeýa,odnosno natezaçe potoçeg sa Vukom Draãkoviñem oko toga ko je odçih veñi Srvat odnosno Hrbin.

Sa stanoviãta ovdaãçih "dræavnika", uzalud su generacije umnihýudi stoleñima razbijale glavu oko spoznajne vrednosti dijaloga ulogiåkom, psiholoãkom i politiåkom smislu, pravilima rasprave i umet-nosti svaðaça, majeutiåkoj veãtini i naåinima uveravaça, osnaæivaçusopstvenih ili diskreditovaçu sagovornikovih argumenata. "U tonu izl-agaça liånoga stava pri razgovoru vlada najplemenitiji urbanitet obra-zovanih ýudi. U çemu se upoznaje sloboda ponaãaça. Vidi se svetskiåovek koji ume da se vlada. Uåtivost ne izraæava urbanitet potpuno.Uåtivost sadræi neãto viãe, neki suviãak, u çoj se izraæavaju joã uver-avaça u poãtovaçe, odavaçe prvenstva i obaveze. Urbanitet je pravauåtivost i toj pravoj uåtivosti leæi u osnovi. Ali urbanitet ostaje pri tomeda se drugome priznaje potpuna liåna sloboda çegove savesti, çe-govih uvereça – da se svakome sa kojim se vodi razgovor prizna pra-vo da se izrazi: i da se ta karakterna crta pokazuje u svome odreðenom

odreånom odgovoru, protivreåeçu – da se vlastiti govor u poreðeçusa izjaãçeçem drugoga smatra za subjektivan; jer tu se radi o jednomrazgovoru u kojem nastupaju liånosti, a ne objektivan razum ili um kojise raspravýa sa sobom. I pored sve odluånosti izraæavaça priznaje seda je i drugi razumna, misaona liånost. Ne sme se olako tvrditi, nitidrugome upadati u reå. Taj urbanitet nije poãteda, to je najveñaotvorenost..."

Nijedan od uåesnika ovdaãçih predizbornih "dijaloga" ne moæe seudenuti u citirani Hegelov stav, ne zato ãto Hegel govori o Platonu içegovom izumu filozofskog dijaloga, veñ zbog upotrebe pojma urban-iteta kao kýuånog. Istorija nas je – i to posle nekih 10 hiýada godina,koliko gradovi postoje – kaznila kandidatima åija je jedina veza s ur-banitetom prijava adrese boravka kod nadleænog organa. Otuda neiznenaðuje ni zadovoýan, olakãavajuñi smeh usred najæeãñih "polemi-

ka": on publici boýe no bilo koji slogan saopãtava da je kandidati zapredvodnike ne smatraju mnogo boýom od beslovesne stoke. s

ALEKSANDAR ÑIRIÑ B R A N K

O

P A N T E L I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. december 4.



Kumrovec nije se mnogo obazirao na kri-tike, joã maçe na sprdçu, i terao je posvome. Ako nekome do sada nije bilo jasnokako i zaãto, ovih dana mu se i to razjasni-lo: dr Vojislav Ãeãeý nije obiåni, banalni,

vlastoýubivi pretendent na dræavni presto,nego liånost vizije, ili joã taånije åovek is-

torijske dimenzije.

U razgovoru za "Danas" (26. 11. 1997)lapidarno je ukazao na suãtinu svoje suptil-ne filozofije. Na pitaçe zgranute novi-narke – eh, ta veåita æenska preosetýi-vost!... – zaãto nakon tolikih ærtava i daýeinsistira na mitskoj graniånoj liniji svih

srpskih zemaýa Karlobag – Ogulin – Kar-lovac – Virovitica, Ãeãeý je razloæno kon-statovao: "Voleli bismo najviãe da se to os-tvari mirnim putem"... Ako to, poåem, ne

bude moguñe – jer postoje opravdanesumçe da posloviåno sebiåni Hrvati neñe

dobrovoýno i radosno prepustiti nareåeneteritorije veselim åetniåkim trupama, kojeñe im poñi u susret s vruñom gibanicom uznak ýubavi i prijateýstva – onda, zna se:"Svaki rat je prýav, ali ãta se pokazalo? Ãta

je dve-tri godine rata u jednoj istorijskojdimenziji?"...

Also sprach Vojislav Ãeãeý, åovek is-

torijske dimenzije. Osim ãto je poznat poneustraãivosti, Doktor ovom izjavompokazuje da mu nikako ne nedostaje onogaãto pametni i kçiãki ýudi obiåno zovu"nauåna akribija". Nesklon sentimentaln-om nagvaædaçu nad bednim sudbinamasmrtnih jedinki, dr Vojislav opredeýuje seza strogo nauåni pristup. A kod savremenenauke nema trte-mrte: ãta je æivot tamonekog laboratorijskog (belog) miãa u pore-

ðeçu s Napretkom Nauke?! Tako vam je isa Srbýima – gledano iz çihovog nedos-

Dnevnik uvreda:Osoba A

Åovekistorijskedimenzije

Nazivali su ga svakojako: te Vojvodaod zarðale kaãike, te Najdraæi opozicionar,

te Voja Zemunac; åovek koji sve ozbiýnijepreti da od Batajnice naåini Novi srpski

Hrvatske? Auuu, mnogo! Onda nekodonese telefonski imenik Beograda: koliko je ovde Ãeãeýa? Nitchevo.

Sutradan, Vuk Draãkoviñ se proãeta dostudija TV Politika i tamo slavodobitno izjavi (23. 11. 1997): "telefonski imeniciZagreba, Splita, Pule i Rijeke imaju stran-ice i stranice Ãeãeýa – i svi su Hrvati". Izovoga bi lakoverni gledalac mogao nein-teligentno da zakýuåi da je u hrvatskim

telefonskim imenicima pored svaåijeg im-ena upisana i nacionalnost (kako li toreãavaju s "pravnim licima"?), ali dobrosad – kada je umetnicima logika bila jaåastrana?! Bilo bi to varvarsko nasiýe nadçihovom bujnom imaginacijom. Onda seDraãkoviñu i çegovom ãtabu priåini da jesve to sjajan ãtos, pa danima nastavýajuguslaçe na istu temu, zahtevajuñi od

Kao i svaka umetniåka duãa, Vuk

Draãkoviñ je sklon improvizacijama i emo-tivnim reakcijama; to ga je mnogo puta sk-upo koãtalo, jer je u politici od takvogponaãaça vajda trenutna, a ãteta trajna.Ovaj put, reãio je Draãkoviñ, niãta neñe bitiprepuãteno sluåaju: nemilosrdna predsed-niåka kampaça ide dotle da su åak, izgle-da, aktivirane tajne ñelije SPO u susednoj iprijateýskoj Hrvatskoj, i to na veoma de-

Osoba B

Ima li Ãeãeýau imeniku?

likatnom zadatku: trebalo je prikupiti na- jnovija izdaça tamoãçih telefonskih im-enika, i zatim ih nekako, tajnim kanalima,otpremiti u Otadæbinu.

Zamiãýam åestite srpske rodoýube,tajno zavetovane Kruni, ocilima, Åiåi igrbu Nemaçiña, a osuðene da æive i rovareduboko u neprijateýskoj pozadini, kako kr-ijumåare nareåena non-fiction dela sa

mnogo likova preko granice (veãto i bi-

zantski prepredeno zakamuflirana u ro-mane Ivana Aralice), a zatim ih, negde umaðarskoj pustari blizu Peåuha, predaju jatacima koji ih prosleðuju u Beograd, pra-vo u glavni (predizborni) ãtab SPO. Tamoih doåekuje elitni trust mozgova ovestranke; neko ovlaæi prst i poåne daprelistava, pravac slovo Ã: koliko imaÃeãeýa u gradovima nama nikada drage

dama: ne samo da, kaæe, nikoga nije pro-gaçao, nego je svim nareåenim profesori-ma naãao unosan posao, i svi oni dan-danasprimaju veñe plate\penzije od sirotog çega,koji mora da se zlopati sa skromnom am-basadorskom i joã skromnijom ministar-skom platom, a i dnevnice traýavo ineredovno stiæu; obaãka ãto æena voli dazalazi po boýim restoranima u Poæarevcu.To ñe, dodao je uvereno, potvrditi i dotiåniprofesori, çegovi veåiti duænici, dabogdaga ne izabrali, i dabogda se istinoýubivisavezni predsednik naýutio na çega akolaæe! Dabogda ga nepoznati paparazzo us-likao u tajnom prijatnom ñakulaçu sTuðmanom u restoranu "Ãestinski lagviñ"ako nije bilo tako!

Meðutim, ýudsko je pamñeçe nep-ouzdano. Poznato je da su ýudi naroåito sk-

loni zaboravýaçu dobra koje im je nekouåinio, kao da su poniæeni time ãto im jeneko, od pustog viãka duãe i dobrote,pruæio prijateýsku ruku kada im je bilo na- jteæe. Uprkos dobroduãno-naivnomuvereçu g. Milutinoviña da ñe svih osamprofesora – skladno, kao osam tamburaãa sPetrovaradina... – uglas zavapiti zlobnojåarãiji da çihovog dobroåiniteýa ostavi namiru, veñina çih nije naãla za shodno ni daprokomentariãe ovu veãtaåki naduvanuaferu. A i oni koji su se oglasili – boýe danisu. Dragoýub Miñunoviñ, onomad jedanod osmorice kaobajagi ekskomuniciranih,a sada Milutinoviñev predsedniåki protiv-kandidat (sic!), mrtav ’ladan saopãtava dasu Milutinoviñ i on "oduvek bili sa suprot-nih strana"; pa nastavýa: "Prvi put sam gabliæe upoznao 1968. godine ispod pod-

Neko je oklevetao Milana Miluti-noviña, optuæivãi ga da je sredinom sedam-desetih odigrao znaåajnu ulogu u progonuosmorice ideoloãki nepoñudnih profesora

sa Beogradskog univerziteta. Aktuelni ãef diplomatije SRJ zgroæen je takvim obe-

Osoba C

Njihov potajnidobroåiniteý

7/29/2019 Vreme, 1997. december 4.


s VREME 114. DECEMBAR 1997.

tojnog, "miãjeg" ugla, protekle godineproãle su nam u besmislenim patçama, ra-seýavaçima, pogibijama, siromaãtvu i to-

talnom moralnom krahu i civilizacijskomnazadku, a sve zarad neprijatno voçajuñih

"osloboditeýsko-ujediniteýskih" idejaovdaãçih laænih mesija. Meðutim, gledanoiz istorijske dimenzije, nije to bilo niãta:biñe da nam prava stvar tek sledi, samodok Nauånik uðe na Andriñev venac i

(za)sedne na jedva ohlaðeno kanabe.To je ono ãto Desnog Kandidata åini

tako superiornim Levom i Sredçem, oOsredçima da i ne govorimo: naoruæanaparaturom ozbiýnog nauånika koji k'o odãale proniåe u skrivene suãtine i ponornedubine ãirih druãtvenih procesa (a i "piã-toýom", za zlu ne trebalo, poãto se uveknaðe mangupa koji ne padaju na argumen-taciju), dr Ãeãeý vidi daýe i promiãýadubýe. Zato je i sa Istorijom odavno na Ti.Ume, bogami, nekad i da je izgrdi, kadbude prestroga prema çegovom narodu...

Nadmoñna misao Vojislava Ãeãeýasuoåava nas, izmeðu ostalog, sa svom ni-

Ãeãeýa da dokaæe da je mili i dragi Srbin, ane gnusni i pokvareni Hrvat.

Poãto se neka kvaziliberalna zakerala

bune protiv ovakvog "(ro)doslovnog rasiz-ma", portparol SPO Ivan Kovaåeviñ ob- jaãçava: "U principu, SPO-u ne smeta et-niåko poreklo bilo kog graðanina Srbije,ali sumçe u Ãeãeýevo postoje veñ pet god-ina. Zbog åiçenice da veliki broj Hrvatanosi prezime Ãeãeý, lider radikala pozvan je da dokaæe svoj nacionalni identitet". To je, dakle, razlika izmeðu onog "u principu"i onog "u praksi": etniåko poreklo nije bit-

no, pod uslovom da je nesumçivo. AÃeãeýevo je, izgleda, veoma sumçivo. Te je samim tim i bitno. Tu se savrãeni logiåkikrug zatvara.

Posle se desio onaj famozni TV duel,pa je Draãkoviñ mahao nekakvim papiri-ma, i traæio od Ãeãeýa da dokaæe da nijebio, nije i neñe biti Hrvat, da mu je sve hr-vatsko strano, zakýuåno s "Bolskim

bila upravo çegova uloga u dogaðaçimana Univerzitetu.

Ãta sad da misli neduæni åitalac, onaj ko

nije bio tamo kad je grmilo? Ispada da sedavnaãçeg dobroåinstva odriåu svi osim –dobroåiniteýa. A moæda ti ýudi nisu niznali koliko se Milutinoviñ zalagao za çih,ali su retrogradne snage, kasnije ubedýivopotuåene na Osmoj sednici, odnele trenut-nu prevagu? Ili je moæda, ipak, Milutinoviñ pobrkao lonåiñe, odnosno zamenio sebe snekim drugim? Deãava se to u smutnimvremenima, da åovek kad pogleda u ogled-alo, ili u vlastitu proãlost, nikako ne moæeda se prepozna. Pa viåe: "Nisam ja, majkemi!" A oko çega odjekuju tiãina i prazni-

na. I podrugýivi pogledi zlobnika: jok, jasam! s

TEOFIL PANÅIÑ

skoãñu i nedostojnoãñu profanog novinar-skog zanata: nekompetentni i nedorasli dasagledaju naizgled straviånu fertutmu okoçih iz ptiåje istorijske dimenzije, novinaripostavýaju priglupa i plitka pitaça, dod-

voravajuñi se sentimentalizmu svoje mal-ograðanske publike.

Dr Ãeãeý, meðutim, zna: sve to ãto smo(ako smo) preæiveli nije zapravo niãta uporeðeçu s veånoãñu, sve sitne i bezvezneýudske patçe ovaplotiñe se u Snagu i Jed-instvo Nacije, samo dok se On zavali ukanabe, usmeri ga prema zapadu i ko-manduje: juriã! Na Karlobag, na Karlovac,na Viroviticu. Treba dojaviti tamoãçemstanovniãtvu da im se istorijska dimen-

zija, uz prigodnu vagnerijansku grm-ýavinu, neumitno pribliæava. A mi

provirujemo iz çene kupole, radosnomaãuñi... s

plavcem", slavonskim kulenom (ako nije izpoãtene pravoslavne kuñe) i OliveromDragojeviñem. Da stvar bude groznija,ovaj je to i dokazivao, ali od çega se tomoglo i oåekivati.

Gledaocu je ostalo da blentavootvorenih usta gleda i sluãa åoveka za koga je nekada u svom æivotu – Oh, mon Dieu!– moæda åak i glasao, i da se ãtipa dok mukoæa ne poplavi, ne bi li ispalo da sve to

samo sneva.Buðeça, meðutim, nema. Krãtenica,rodoslov, al’ sam ga zeznuo – to jeprimeçeno politiåko miãýeçe na brdovit-om Balkanu. Sve ostalo je utopija. Prover-ite telefonske imenike sa svojim prezimen-om – dok ne bude kasno: moæda pobedeýubav, vera i nada, pa ñe vam posle ðavobiti kriv. s

voæçaka. On je bio na strani milicije ivlasti, a ja sam bio na strani studenata. On

je bio neki omladinski rukovodilac u tovreme. Kasnije smo ponovo bili u nekojvrsti konflikta – on je vodio jednu kam-

paçu protiv grupe osmorice profesora,meðu kojima sam bio i ja. Mi smo bili ot-puãteni, odnosno stavýeni na raspolagaçe

Ministarstvu prosvete"("Danas" od 25. 11.1997). Miñunoviñ zatim navodi da sunareåeni profesori "reãeçem Ministarstvaprosvete oterani na ulicu", i to, vidi åuda isluåajnosti, baã u vreme Milutinoviñevogministrovaça. Dobro, Miñunoviñ jeopoziciono zakeralo, pa mu ne trebamnogo verovati; meðutim, Mihailo Mark-oviñ, takoreñi dojuåeraãçi ideolog SPS-a, inakon povlaåeça iz aktivnog politiåkogæivota veoma blizak idejama "progresivnelevice" dediçskog habitusa, vrlo se sliånou DT izrazio o tadaãçoj ulozi potoçeg

partijskog druga. Uostalom, treba se setitida je Markoviñ bio æestoko protiv izboraMilutinoviña za ministra, a glavni razlog je

7/29/2019 Vreme, 1997. december 4.



Povodom teksta Slobodana Antoniña

Dvor i buvýakU tekstu "Politiåki buvýak" ("Vreme" 371) autor greãi ãto pravirazliku izmeðu "politiåkog monopola" i "primitivnogkapitalizma". Po naãem miãýeçu, to su samo dve strane jednogistog sistema u kome se Miloãeviñ snalazi kao riba u vodi

POLEMIKEpoåiçe konaåno da pravi greãke i poka-zuje znake smaçenog kapaciteta urazreãavaçu politiåkih sukoba u svoju ko-rist. Antoniñ to pokazuje na primerimanekoliko poraza koje je Miloãeviñ pretr-

peo u posledçih pola godine: neuspeh upogledu veñine u skupãtini, poraza çego-vog kandidata za predsednika Srbije i,konaåno, çegovog ãtiñenika u Crnoj Gori.Te greãke, po Antoniñu, nisu sluåajnegreãke, veñ posledica sistematske krize ukojoj se naãla Miloãeviñeva vlast.

Meðutim, iako Antoniñ tvrdi da jeMiloãeviñeva vlast u sistemskoj krizi, onlepo uoåava da je ta ista vlast ipak u pos-ledçih pola godine postigla i neke uspehe:razbijaçe koalicije "Zajedno"; novac odprodaje PTT-a; odræavaçe "legitimnih"izbora pod podjednako nepovoýnim okol-nostima kao i ranije. Osim toga, Miloãeviñ

je nakon krize od 17. novembra uspeo joãi da stabilizuje svoj unutarçi mehanizamvlasti. Kako kaæe sam Antoniñ, Miloãeviñ

je bio stvorio idealne uslove za pobedu naoktobarskim izborima.

tom "dvorskog razdobýa" i onda, unutartog koncepta, pokuãava da zakýuåi ima liMiloãeviñ i daýe ãanse da neutraliãeÃeãeýev uspon na predstojeñim decembar-skim izborima. Veñ unutar tog analitiåkogokvira Antoniñ pokazuje odreðene slabos-ti, buduñi da je sam çegov koncept "dvor-skog razdobýa" nedosledno izveden (topokazujemo u odseku 3). Ali, mnogo veñiproblem kod Antoniña je ãto on u pos-ledçoj treñini teksta potpuno napuãta ovajkoncept i uvodi novi – dihotomiju "politiå-ki monopol-primitivni kapitalizam", paonda, koristeñi taj koncept, pokuãava danam objasni istu stvar, ne pokuãavajuñi pri

tom da uspostavi nikakvu relaciju izmeðuova dva koncepta. Na kraju ñemo pokazatii to da Antoniñ, osim ãto iznenada meçaugao gledaça, ima i suãtinskih problemasa navedenom dihotomijom (odsek 4 i 5).

Svi ovi nedostaci prisutni u An-toniñevoj analizi uåinili su da Antoniñ izsvog analitiåkog okvira ne moæe da izvuåenikakav zakýuåak u pogledu toga kakavñe biti rezultat izbora i kakve ñe posledicetaj rezultat ostaviti na politiåkoj sceni Sr-bije. Sve ãto nam na kraju svog teksta An-toniñ kazuje jeste – truizam. On kaæe: "(...)Miloãeviñ, ako misli da zadræi vlast kojutrenutno ima, mora ãto pre nekako dastane na kraj politiåkom usponu (...)Ãeãeýa". To neodoýivo podseña na oneåuvene reåenice koje smo imali prilike daåitamo u Alanu Fordu: "Ako æeliã po-bijediti, ne smijeã izgubiti". Ali, kakva jesaznajna vrednost takvog zakýuåka za jed-nu politikoloãku analizu?

Tekst Slobodana Antoniña, objavýenu posledçem broju Vremena od 29.

novembra o. g., u kome se analiziraju re-zultati narednih predsedniåkih izbora u Sr-biji i çihove moguñe posledice pred-stavýa vrhunski primer politiåke analize unas. Antoniñev tekst obiluje mnogim vred-nim zapaæaçima i konceptima koji su odneproceçive saznajne vrednosti za poli-tiåke procese u Srbiji.

Bez obzira na to, Antoniñeva analizanije dosledno do kraja izvedena. Ona je,naime, nekoherentna. Kako ñemo videti,Antoniñ zapoåiçe svoju analizu koncep-

1.

Da se podsetimo: Antoniñ smatra da je Miloãeviñeva vladavina uãla u

"dvorsko razdobýe". U dve reåi, konceptdvorskog razdobýa nam kazuje daMiloãeviñeva vlast poåiçe lagano da gubi

svoj kapacitet da se odræava, odnosno daulazi u sistemsku krizu. Sistem koji jeMiloãeviñ gradio posledçih deset godina

2.

Ako se prihvati da se Miloãeviñevavlast nalazi u sistemskoj krizi, ostaje

nejasno odakle ovi uspesi koje je ta vlastpostigla? Po Antoniñu, trebalo bi da su oniproizvod sluåajnosti. Vlast je u krizi ipravi greãke, ali se desi, igrom sluåaja, dapostigne i neke uspehe. Mi mislimo, me-

ðutim, da ovi uspesi Miloãeviñeve vlastine mogu biti proizvod åiste sluåajnosti.Naprotiv, oni su proizvod jednog uhodan-og mehanizma koji proizvodi uspehe.Dakle, kod Antoniña treba da se istera naåistac da li je Miloãeviñeva vlast u sistem-skoj krizi, u privremenoj, ili su, pak,greãke koje je ta vlast pravila posledicasluåajnosti. Od reãeça ovog problemazavisi i odgovor na kýuåno pitaçe kojimse Antoniñ bavi u svom tekstu: da li jeMiloãeviñ sposoban da umaçi Ãeãeýeveãanse da pobedi na izborima 7. decembra,i da li Miloãeviñ i çegova vlast imaju tajkapacitet da Ãeãeýa eliminiãu u perspek-tivi. Problem je, kako je veñ jasno, ãto uAntoniñevoj analizi nema jasnog argu-menta za nedvosmislen zakýuåak da li jeMiloãeviñeva vlast u krizi.

Mi mislimo da Miloãeviñeva vlast joãnije u krizi iako dræimo da se çen kapac-itet za uspeãno razreãavaçe konflikata ve-oma smaçio nakon krize od 17. novem-bra. Tada se nedvosmisleno pokazalo kakoMiloãeviñeva vlast nije sposobna darazreãi krizu u svoju korist. Ostaje naravnoda se objasni Ãeãeýev uspon i pretça

Miloãeviñu koju taj uspon predstavýa. Ponaãem miãýeçu, on takoðe nije posledicasistemske krize u kojoj se naãla Miloãe-

3.

7/29/2019 Vreme, 1997. december 4.



prevladava primitivni kapitalizam i da suse u Srbiji promenile prilike i okruæeçe,onda mora da sledi kako Ãeãeý pobeðujena sledeñim izborima, buduñi da je jasnokako se on najboýe snalazi u takvom okru-

æeça. Prema svemu bi izaãlo da, åak i akofunkcioniãe besprekorno, Miloãeviñevavlast ne moæe da izaðe na kraj sa Ãeãeýem,buduñi da Miloãeviñeva vlast jednostavnonije sposobna da funkcioniãe u okruæeçuprmitivnog kapitalizma, veñ iskýuåivo uokruæeçu politiåkog monopola.

4.Sa ovakvim zakýuåkom bi An-toniñeva analiza trebalo da se zavrãi.

Meðutim, ona u tom trenutku postajenekoherentna. U posledçoj treñini svog

teksta Antoniñ iznenada uvodi u analizusasvim novu varijablu na osnovu kojepokuãava da izvuåe zakýuåak o moguñemrazreãeçu sukoba Miloãeviñ-Ãeãeý i pot-puno zanemaruje sve ãto je do tadanapisao. Antoniñ, naime, uvodi dihotomiju"politiåki monopol-primitivni kapital-izam". Iz çe dolazi da je Miloãeviñ "majs-tor samo u sistemu politiåkog monopola",dok je u sistemu primitivnog kapitalizmaÃeãeý taj koji je nadmoñniji. Onda Antoniñ

joã kaæe kako je Miloãeviñ "oliåeçe siste-ma koji nestaje, a (...) Ãeãeý oliåeçe siste-

ma koji upravo sada nadvladava".Pretpostavimo da je ono ãto Antoniñkaæe taåno. Ako je istina da danas u Srbiji

odlike Miloãeviñeve vlasti, a sve su toodlike koje Antoniñ pripisuje primitivnomkapitalizmu.

Miloãeviñeva vlast ne samo da je joãuvek sposobna da funkcioniãe i ne samo

da nije u sistemskoj krizi, veñ çoj i daýeodgovara okruæeçe koje Antoniñ nazivaprimitivnim kapitalizmom. To okruæeçenije nastalo posledçih godina. Ono jepoåelo da nastaje odmah posle dolaskaMiloãeviña na vlast 1987, a naroåito na-kon raspada Jugoslavije 1991. god. Os-novna Antoniñeva pogreãka je u tome ãtoon pravi razliku izmeðu "politiåkog mo-nopola" i "primitivnog kapitalizma". Ponaãem miãýeçu, to su samo dve strane

jednog istog sistema u kome se Miloãeviñsnalazi kao riba u vodi. On je taj kojiposeduje politiåki monopol u Srbiji, ali

koji se isto tako vrlo dobro snalazi u prim-itivnom kapitalizmu kad je to potrebno.Na drugoj strani, Ãeãeý se snalazi u primi-tivnom kapitalizmu, ali on ne poseduje ni-kakav politiåki monopol. U tome je çe-gov glavni nedostatak pred decembarskeizbore koji mu radikalno smaçuje ãanseza pobedu.

viñeva vlast, veñ posledica jednog previda.Da Miloãeviñeva vlast nije u sistem-

skoj krizi implicitno je dokazao i sam An-toniñ kada navodi tri moguñe varijanterazreãeça decembarskih izbora. On kaæe:

ili Miloãeviñ poniãtava izbore, ili ihnameãta da pobedi Milutinoviñ, ili puãtaÃeãeýa da pobedi sa namerom da ga kon-troliãe. Kako vidimo, u svakoj od ovihvarijanti Miloãeviñ dobija, a Ãeãeý gubi.Dakle, Miloãeviñeva sposobnost da vladaefikasno nije se izgubila i on i daýe moæesa Ãeãeýem da izaðe na kraj. Potrebno jesamo da ceo sistem vlasti bude dovoýnousredsreðen na taj problem.

5.Meðutim, da bi ova teza bila taåna,Antoniñu je potrebno da dokaæe sle-

deñe: da li su Miloãeviñ i çegov sistemvlasti zaista nesposobni da funkcioniãu usistemu primitivnog kapitalizma? To je,smatramo, teza koja je krajçe sumçiva.Ako postoji neki vokabular koji se moæepripisati sadaãçoj Miloãeviñevoj vlasti,onda je to onaj vokabular koji je u prvomredu zasnovan na konceptima prostakluka,nacionalizma i egalitarizma. Ako postojiikakav naåin da opiãemo ophoðeçe tevlasti, onda je to naåin kojim se ýudiophode na pijaci, gde se galami, svaða inadmudruje, pa bogami i ãeketa. Ãto susocijalisti, recimo, u narodnoj skupãtini uprvih nekoliko godina bili grlatiji, za-bavniji i drskiji – to su viãe kupaca priv-laåili.Ako je politiåka istorija posledçih deceni-

ja mogla da vidi ijednu vlast koja je bilademagoãka, onda je to bila Miloãeviñevavlast u posledçih deset godina. Sve su to

Da bi cela stvar bila joã jasnija, ostaje da na kraju kaæemo i to da mi ne6.

tvrdimo kako ñe Ãeãeý sigurno izgubitiove izbore. Sve ãto tvrdimo je da takavzakýuåak ne moæe da izaðe iz Antoniñeve

analize. sDUÃAN PAVLOVIÑ,INSTITUT ZA EVROPSKE STUDIJE

7/29/2019 Vreme, 1997. december 4.


14 VREME s 4. DECEMBAR 1997.

M

Potroãaåki krediti

Æivot na rateIdeja o odobravaçu potroãaåkih kredita moæe se posmatrati ikao pokuãaj vrañaça povereça u domañe finansijske institucije

oæe li se od jednog dinara ãtedçenapraviti beskonaåno mnogo di-nara kredita? Postavýeno u svet-

lu najnovijih ideja o odobravaçu po-troãaåkih kredita, ovo pitaçe se moæepostaviti i na sledeñi naåin: moæe li ju-goslovensko stanovniãtvo, na osnovu ãt-edçe od oko 350 milionadinara, dobiti 3,5 milijardedinara potroãaåkih kredita?

Odgovor na çega jepozitivan, kao ãto je u svojojkçizi "Ekonomija" pokazaoPol Semjuelson, åuveni no-belovac i profesor MITuniverziteta u Bostonu. Os-tavýajuñi po strani za laikekomplikovano objaãçeçe(o onome ãto struåçacizovu kreditni multiplikator),recimo samo da je gorça,teorijska granica da se na os-novu jednog dolara/dinara ãt-edçe moæe emitovati 100

dolara/dinara kredita. I madabi åak i sa teorijskog stanoviã-ta takvo ponaãaçe bilo ira-cionalno i pogubno, iskustvonas uåi da kad su ovdaãçebanke u pitaçu niãta nije iskýuåeno. Ipak,malo je verovatno da ñe ovdaãçim graðan-ima upasti tolika kaãika u med.

Predlog meðubankarskog sporazuma– o kome ñe u momentu izlaska "Vreme-na" raspravýati Izvrãni odbor Udruæeçabanaka Jugoslavije – predviða, naime, dase najmaçe 30 odsto ãtedçe graðanaçima vrati potroãaåkim kreditima. Iakoima banaka koje stanovniãtvu na taj naåinvrañaju i do 70-80 odsto ãtedçe, nisu sve

åiçenica da nije uvek bilo tako. Godina-ma pre raspada SFRJ proseåna dinarskaãtedça u Srbiji i Crnoj Gori iznosila jeoko pet milijardi maraka. U aprilu 1994.godine bila je hiýadu puta maça (pet

miliona maraka), a za tu celu godinuiznosila je 20 miliona DEM. Godinu danakasnije iznosila je oko 40 miliona DEM.Danas je dinarska ãtedça u SRJ jednakasa oko 100 miliona DEM (ako se u de-pozite uraåuna i staçe na tekuñim raåun-ima, inaåe je oko 70 miliona DEM). Dok

je nekada ãtedça graðana åinila izmeðu25 i 30 odsto izvora bankarskog kapitala,danas je to jedva 0,42 odsto.

Nije ni åudo ãto je staçe takvo. Ne-davno istraæivaçe Udruæeça banakaJugoslavije pokazalo je da stanovniãtvomasovno ne veruje u sigurnost uloga kod

ovdaãçih banaka: oko 45 ispitanika mis-li da nema nikakve sigurnosti, a oko 40odsto smatra da je minimalna.

Ideja o odobravaçu potroãaåkih kred-ita moæe se posmatrati i kao pokuãajvrañaça povereça u domañe finansijskeinstitucije. Na to je struåçake naveo po-datak (iz istog istraæivaça Udruæeça ba-naka) da bi 80,56 odsto ispitanika ãtedelou bankama radi dobijaça kredita.

Utvrðeno je, naime, da postoji visok ste-pen zavisnosti (korelacije) izmeðu ãt-edçe i potroãaåkih kredita.

DOBRE PLATIÃE: Posao sa krediti-raçem stanovniãtva bankarima bi se ispla-tio i zato ãto je ono daleko boýi platiãa negoprivrednici. Dok je stepen nevrañaça kred-ita kod privrednika oko 40 do 50 odsto (pa i

80 kada se uraåunaju takozvani repro-grami), graðani svoje obaveze ne izvrãavajuuredno tek u dva do pet odsto sluåajeva.

raspoloæene da se ponaãaju na takav, ili joã galantniji naåin.

SVEST I PAMET: To je, na neki

naåin, potvrdila i gospoða Borka Vuåiñ,direktor Beogradske banke, kada je,odgovarajuñi na pitaçe hoñe li biti po-troãaåkih kredita, rekla: "Biñe ih kadabude ãtedçe graðana". Taj stav za"Vreme" komentariãe dr Jurij Bajec, sa-radnik Ekonomskog instituta u Beo-gradu: "Gospoða Vuåiñ je veoma trez-veno odgovorila, ali je neobiåno da nisupostavýena joã dva pitaça: zaãto graðani

ne ãtede i da li se mogu nazvati bankamaustanove u kojima nema dobrovoýnihdepozita, osim u nekim malim bankama".

Uvereçe da nijedan åovek pri punojsvesti i zdravoj pameti ne bi poverio svojsve teæe steåen novac firmama – u ovomsistemu ih neosnovano zovu bankama –koje prema ñudima politiåkih vremena

odreðuju ko moæe a ko ne moæe da pov-uåe svoj ulog, sigurno utiåe na ãtedçu.Ako niãta drugo, onda to dokazuje

Motivi dinarske ãtednjeODGOVOR BROJ ANKETIRANIH PROCENAT

1. Za vanredne i neplanirane izdatke 236 19.522. Zbog racionalnog troãenja 194 16.053. Za stalne sezonske potrebe (zimnica, godiãnji odmor, i sl.) 48 3.974. Za kupovinu predmeta veñe vrednosti (bela i druga tehnika, nameãtaj) 143 11.835. Za potrebe dece (kupovina ãkolskog pribora, æenidba-udadba) 76 6.296. Zbog dobijanja kredita od banke 272 22.507. Za starost (dopuna penzije) 93 7.698. Zbog kamate 60 4.969. Zbog straha od kraðe 29 2.4010. Po navici 33 2.7311. Neãto drugo 25 2.07

1209 100.00

Izvor: Udruæenje banaka Jugoslavije

"...pravilo koje izmuåi bankaraako ga ne sledi,

... nikad ne pozajmýuj pare nekome,sem ako mu nisu potrebne"

Ogden Neã

7/29/2019 Vreme, 1997. december 4.



S obzirom na to da se oåekuje da u åi-tavoj operaciji uåestvuju i proizvoðaåi i tr-govci (koji veñ odobravaju viãemeseånekredite u stilu "na dva, tri, ãest åekova"),teret ne bi pao samo na banke. Predviðeno

je, inaåe, da se krediti za ogrev, zimnicu,obuñu i laku konfenkciju daju na ãest mese-ci, a za trajna potroãna dobra (televizori,maãine za kuñu, nameãtaj) na 12 meseci.

Kad veñ tako stvari stoje, nije jasnozaãto ovdaãçe finansijske institucije veñsada masovnije ne odobravaju kreditegraðanima, bar u iznosu koji bi bio jed-nak delu depozita poteklih iz istog izvora– od stanovniãtva? Jedan od odgovorasvakako proistiåe iz verovaça da bikreditiraçe preduzeña bilo korisnije za

jugoslovensku ekonomiju. Ali ãta je ko-risno u tome ãto se kreditira izrada nekerobe koja nikome nije potrebna i kojumalo ko æeli da kupi? Ãta je korisno utome da se kreditira izvoz robe åija jeproizvoðaåka cena veña od cene po kojojse ona moæe prodati u svetu? Na drugojstrani istog argumenta je graðanin kojikupuje ono ãto mu treba, pa se, prekoçega, kreditira roba za kojom postojitraæça na træiãtu. Tako se zadovoýava iuslov za kreditiraçe proizvodçe, samoãto u ovom sluåaju nije reå o administra-tivnom ili politiåkom, veñ træiãnom izbo-ru "miýenika". Na taj naåin se i izvoz

podstiåe, ali, opet, ne onaj koji se dopadanekom ministru koordinatoru, veñ onajkoji ima viãe ãanse (ekonomija obima) dabude konkurentan u inostranstvu.

Otpor banaka (a pre svih onih "starih,velikih i poznatih u svetu") prema galant-nijem ponaãaçu u odnosu na stanovniãt-vo moæda vaýa traæiti i u åiçenici dameðubankarski sporazum predlaæe ka-matnu stopu od 2,5 odsto meseåno (dak-le, na nivou eskontne stope Narodnebanke Jugoslavije). Iako sam sporazumniãta ne postavýa kao obavezu i doz-voýava slobodu ugovaraça meðu part-nerima (banke, proizvoðaåi, trgovci igraðani), takva kamata je za one "stare,velike i u svetu poznate" bankare prenis-ka! Zaãto? Zato ãto sve svoje i tuðe(sistemske i politiåke) neracionalnostiæele da naplate preko kamata. Kako susvi postojeñi depoziti stanovniãtva krat-koroåni ( ulozi po viðeçu i novac natekuñem raåunu), na tu ãtedçu oni dobi-

jaju godiãçu kamatu do ãest procenata.Normalnom ekonomisti, bankaru iliprivredniku onda sasvim suludo delujeizjava da je 2,5 odsto meseåno malo!

E pa, onda stvarno ni ne zasluæuju daåovek kod çih ãtedi. s

VESNA KOSTIÑ

Nekad davno, u Trstu smo uåili logikutræiãta – da sve zavisi od ponude i traæ-çe. U çegovim radçama nikada nije

bilo nestaãica, kao ãto se to dogaða u Beo-gradu kada je u pitaçu sveæe meso. Neko jeåak tvrdio da se Balkan prostire do Trsta.Danas je, Trst daleko, ali je i daýe najbliæi juæ-noevropski grad u EU. Kako brojke govore, idaýe vaæi zakonitost, da je, ãto je zapadnije,druãtvo bogatije. Dovoýno je ako se pos-matraju samo plate. Jer, na primer, slovenaåkesu u proseku upola maçe od italijanskih, doksrpske iznose samo desetinu trãñanskih. Akouporedimo bruto nacionalne proizvode naprostoru bivãe Jugoslavije, na primer, iako jeMakedonija po broju stanovnika pribliæno nanivou Slovenije, makedonski BDP per capita je 11 puta maçi od slovenaåkog.

Relativno je stabilna situacija na prostoruprethodne zajedniåke dræave. Naroåito kadase analizira staçe na deviznim træiãtima. Tzv.bosansko hercegovaåki euro joã nije ugledaosvetlost dana. Predstavnici tri entiteta nemogu se dogovoriti o simbolima i bojamakoje ce biti zastupýene na novoj monetizvanoj konvertibilna marka (KM). Utvrðen jesamo paritet prema nemaåkoj marki, i to u

odnosu 1:1. Od ostalih juænoslovenskih valutakuna je ojaåala, jugoslovenski dinar laganimkoracima klizi nizbrdo, dok se tolar stabili-

zovao i zaustavio na vrednosti litre eurosuper95 (bezolovnog benzina) – jedan litar, jednaDEM, ili 94,4 tolara. Izgleda da je, po uzoruna slovenaåki "benzinski tolar" nameçenizgradçi modernih puteva i koji se izdvajaveñ nekoliko godina, vlast u Beogradu poået-kom novembra uvela "penzijski dinar" u cenilitra benzina. Naime, benzin je poskupeo sa3,65 na pet dinara, dok je na crnoj berzu DEMposkupela sa 3,7 na 4,5 dinara.

Takoðe, interesantna je analiza maribor-skog Instituta za ekonomsku dijagnozu i prog-nozu, ako se vratimo platama. Naime, premaçihovoj raåunici od proãle godine, kupovnamoñ slovenaåke proseåne plate bila je samo 40odsto italijanske, ali je zato od hrvatske jaåa za60 odsto, dok je u odnosu na srpski prosek veñaza åak 148 odsto. Znaåi, ako se uporede plate u juænoslovenskim dræavicama, nameñe se jedinizakýuåak: nekom puna, a nekom prazna korpa.Da ne idemo daýe u Evropu, jer slovenaåkiprosek moæe pokriti barem osnovne egzistenci- jalne potrebe, dok su u Beogradu za korpuhrane i piña potrebne skoro dve plate.

Nekad davno, u bivãem sistemu, jedno jaje koãtalo je koliko i jedne novine. U ka-pitalizmu danas, kao i juåe, jedne novine vre-

de sedam jaja, dok je piletina, "s druge strane",najjeftinija u Trstu. s

Z.HERMAN

BG ZG SK LJ SA TRSTBeli hleb (kg) 0,9 1,5 0,7 1,5 1,0 4,2braãno 1,1 1,7 1,1 0,9 1,3 3,7ãeñer 1,0 1,8 1,4 1,6 1,5 2,7mleko 0,7 0,9 0,9 0,9 1,5 1,1krompir 0,5 1,1 0,8 0,6 0,5 0,8limun 2,4 2,8 1,9 1,6 3,0 1,3

jaje "S" 0,2 0,3 0,2 0,2 0,3 0,2 juneñe b.k. 8,4 11,3 9,0 12,4 9,0 22,0svinjsko b.k. 8,0 9,9 8,0 9,6 8,0 11,5hamburger 1,1 1,5 1,6 1,4 2,0 2,8big mek 2,2 3,6 2,9 3,2 3,0 4,2pileñe meso 4,2 5,6 5,7 5,8 6,0 3,3pivo (0,5 l) 0,5 0,9 0,7 1,2 2,0 0,7bioskop 3,3 7,0 3,2 6,3 2,0 10,0marlboro 2,6 4,1 2,1 2,9 3,0 4,2kafa 13,3 28,0 14,7 18,5 16,0 14,2grad. saobrañaj 1,1 1,0 0,9 1,1 0,7 1,3dnevni list 0,4 1,1 0,5 0,9 0,5 1,5benzin (S-98) 1,2 1,1 1,2 1,1 1,1 1,9

struja (Kwh) 0,1 0,15 0,1 0,1 0,1 0,2plata (septembar) 200 700 300 960 275 1.950

ExYU – EU barometar

Novembarska korpaCene i plate, u Beogradu, Zagrebu, Skopýu, Ljubýani, Sarajevu

i Trstu, izraæene u markama

7/29/2019 Vreme, 1997. december 4.



Iznenadna smena Nenada Ðorðeviña

Virus na leviciPoåetkom proãlog meseca sa duænosti direktora Zavoda zazdravstveno osiguraçe Republike Srbije smeçen je dr NenadÐorðeviñ, biznismen i visoki funkcioner Jugoslovenske levice

zdravstva (tu se sliva sav novac od dopri-nosa i drugih daæbina nameçen zdravstven-im ustanovama) u vreme ãestonedeýnogãtrajka zdravstvenih radnika, u vremepraznih apoteka i punih skladiãta lekova, u

vreme potpunog rasula, bede i nemaãtine ubolnicama, u vreme kada su åak i najveñiprivredni giganti poput "Sartida" bili, blago-naklonoãñu dræave, osloboðeni uplata zazdravstveno osiguraçe. Iza sebe je imaomoñnu, a pre svega finansijski prestiænupartiju kojoj je åak ustupio i vilu u UliciÐure Ðakoviña, u kojoj se danas nalazisediãte Jugoslovenske levice.

Njegov "najkrupniji" poslovni potez jes-te potpuna centralizacija u proizvodçi i pro-metu lekova. A tu su u zdravstvu, a i u dræa-vi, najveñe, ili bar najsigurnije pare. Doduãe,i srpska vlada je malo lupila po prstima

neuredne platiãe doprinosa, pa su i po tomosnovu pare pristizale u zdravstvenu kasu.Usled teãke finansijske situacije u

zdravstvu, Zavod predlaæe proizvoðaåimalekova i veledrogerijama da reguliãu meðu-sobne odnose radi snadbevaça zdravstvenihustanova lekovima i potroãnim materijalom.Ugovori sa Zavodom sklapaju se za vremen-ski period od 1. avgusta do 31. decembra1997.

Prema ugovoru sa proizvoðaåimalekova, u 1. taåki doslovce piãe da se"proizvoðaåi lekova aktivno ukýuåujuovim ugovorom u sanaciju finan-

sijskog staça u zdravstvu, koje ñesvakako uz dosadaãçe akcije u viduodloæenog plañaça dospelih obavezaprema proizvoðaåima sigurno dopri-neti poboýãaçu finansijske situacije urepubliåkom Zavodu".

Evo i kako: na ostvarenu proiz-vodçu lekova proizvoðaåi ñe odobritidodatnu bonifikaciju u iznosu od 15odsto od faktiåke vrednosti". To prak-tiåno znaåi da se proizvoðaåi "dobro-voýno" u korist Zavoda na svakih 100miliona dinara vrednosti svoje robeodriåu 15 zaraðenih miliona. Bon-

ifikacija od 10 odsto predviðena je zaostvareni promet infuzionih rastvora. Njiho-va proizvodça je skupa, pa je bivãi direktorZavoda imao razumevaça za proizvoðaåe.Od bonifikacije se oslobaðaju preparati zainsulinsku terapiju, poãto su ionako popril-iåno jevtini.

Zavod se obavezao da ñe isporuåene lek-ove plañati u roku od 60 dana. U sluåaju ne-blagovremenog plañaça, proizvoðaåi imajupravo na kamatu po stopi koju dobijaju odposlovnih banaka na kredite za proizvodçuili kupovinu sirovina.

Gotovo istovetan ugovor sa Zavodom

potpisuju i organizacije koje se bave prome-tom lekova – veledrogerije. I çihova bon-ifikacija Zavodu iznosi 15 odsto od tr-

tuta za ortopedske i hirurãke bolesti "Baçi-ca". Od meseåne zarade vredne 12 milionadinara dobijali su "milostiçu", tek nekolikostotina hiýada dinara: "Nikada nismo traæilisve pare koje smo zaradili, veñ samo deo

koji bi nam omoguñio da koliko-toliko nor-malno radimo ("Politika ekspres"). Ðorðeviñ je optuæen i za poæar u ovoj bolnici zbogdotrajalog krova, neugraðivaçe veãtaåkihkukova i nerazmatraçe zahteva od 300 hiý-ada DEM, koji je ova bolnica zatraæila odZavoda za nabavku matrijala za tzv. predçukiåmenu hirurgiju.

Biznismenu Ðorðeviñu se na duãustavýa i uvoz 600 sanitetskih vozila (42 hiý-

ade DEM po vozilu). Od direktora zdrav-stvenih ustanova bliskih levici, bar dosad,primedbe na rad Zavoda u vreme direktor-ovaça Ðorðeviña nije imao Milovan Bojiñ,direktor Instituta za kardiovaskularne boles-ti "Dediçe". Prema za sada poznatim infor-macijama, ova zdravstvena ustanova je odZavoda dobila pozamaãan finansijski kredit.

ZAKUPAC: Nenad Ðorðeviñ, doktorpravnih nauka, na åelo Zavoda dolazi kaouspeãan trgovac, vlasnik Beogradskog tr-govinskog centra (BTC), a odskora i hotela"Admiral" u Budvi i zakupac ostrva Sveti

Nikola. Po sopstvenom kazivaçu jedan odnajbogatijih Jugoslovena. Dolazi na åeloZavoda najznaåajnije finansijske institucije

odigralo u krugu JUL-ovske porodice. Preãest meseci, u jeku ãestonedeýnog ãtrajka le-

kara, put do direktorske foteýe prokråila mu je Leposava Miliñeviñ, srpski ministar zdra-výa (ålan JUL-a). Na çen predlog je ismeçen posle pola godine, uz ãturo mini-starkino objaãçeçe da su u pitaçu ideoloã-ke razlike: "Ja se zalaæem prevashodno zasocijalni pristup problemima, a Ðorðeviñ zatrgovaåki". Ministarka je pomenula i nesla-gaçe u odreðivaçu prioriteta neophodnihza funkcionisaçe zdravstva (raspodela parazdravstvenim ustanovama).Bez ulaæeça u detaýe, kako

je raslo interesovaçe javnos-ti za smenu ovog poverýivog

åoveka JUL-a, dr Miliñeviñ je podigla ton i zapretila dabi Ðorðeviñ mogao i odgo-varati ukoliko se otkrije da jedirektor neãto tu nezakonitoradio.

Ministarkinu postin-dijsku kampaçu (po liånomsvedoåeçu "NT Plusu", pu-tovala u ovu daleku zemýusluæbeno i svojim poslom otroãku vlade Srbije, a sluåa-

jno istim sluæbenim avionomsa dr Mirom Markoviñ, "ãe-

fom JUL-a") protiv dr Ðorð-eviña podræao je javnim istupima i profesorNikola Mitroviñ, direktor Instituta zaonkologiju i radiologiju-potpredsednikDirekcije JUL-a. On je posle ãest meseciprimetio da dr Ðorðeviñ nikada nije bio uzdravstvu, da je nestruåan za takvo mesto ida on nije åovek koji moæe meçatizdravstvenu organizaciju. Kamen spoticaçasu i neisplañeni dugovi Zavoda premaOnkoloãkoj klinici i slaçe dve tone krompi-ra umesto para. Primedbe åelniku Zavodauputila je i Lekarska komora åiji je predsed-nik profesor Nikola Mitroviñ.

Tvrdçom da je sada veñ bivãi direktorZavoda uniãtio ortopediju Srbije oglasio se iprofesor Slobodan Slavkoviñ, direktor Insti-

vaniåno, uz saglasnost republiåkevlade, Nenada Ðorðeviña smenila jeSkupãtina Zavoda. Sve se zapravoZ

SUKOB: Leposava Miliñeviñ i Nenad Ðorðeviñ N E N A D

J O V A N O V I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. december 4.



*protivvrednost u dinarima, naravno

B E S

P L A

T N O

o s v e t l j a v a n

j e f i l m o v a z

a ã t a m p u

Gra†åki Centar Vrememiãarska 12

naravno da ne, ali zatou decembru za samo

4 DEM*

po A4 strani za plañanjeu gotovini i 5 DEM* za plañanje preko raåuna

dogovor na telefone

3244 254 ili 3234 774

govaåkog rabata. U ovom sluåaju Zavod seobavezuje da ñe veledrogerijama isporuåenurobu bolnicama platiti u roku od 120 dana, ito po cenama na dan plañaça. Ðorðeviñobeñava da ñe im pokriti i sva dugovaça

zdravstvenih ustanova do kraja jula ove go-dine.Farmaceutska industrija, pritisnuta ogro-

mnim dræavnim dugovaçima, joã veñim za-lihama lekova i stalnim pretçama aktuelnogministra zdravýa da ñe se problem reãitiuvozom medikamenata, u Ðorðeviñevomugovoru vidi bar ãansu za naplatu dugova.Ugovor potpisuju gotovo svi proizvoðaåi le-kova: "Zorka", "Zdravýe", "Galenika", "Ju-goremedija", "Panfarma" ,"Srbolek", "Sla-vijamed","Farmakos","Hemofarm" i drugi.Vlasnik "Jagodina leka" toliko je bio odu-ãevýen da je na sastanku sa direktorom

Zavoda åak ponudio dobrovoýnu bon-ifikaciju od 20 odsto od vrednosti robe. Up-uñeni u farmaceutske prilike kaæu, da ovajproizvoðaå åak nema nijednu maãinu zaproizvodçu lekova.

No bilo kako bilo, Ðorðeviñ je smeçen,a dugovaça farmaceutskoj industriji su na-doknaðena samo delimiåno, onoliko koliko

je i bilo moguñe od dvomeseånog obrtapara. Prema najnovijim podacima, dræava uovom trenutku duguje proizvoðaåima leko-va milijardu dinara. Po svemu sudeñi, loãijeod proizvoðaåa proãle su veledrogerije saduæim rokom za naplatu isporuåene robe.

Uostalom, one viãe nisu bile u prilici da od-luåuju sa kim ñe trgovati, poãto su lekovemogle da nabavýaju samo od proizvoðaåakoje im odredi Zavod.

Sa odlaskom Ðorðeviña, na povrãinuizbija i afera sa uvozom lekova, åak i onihkoji se proizvode u zemýi. Pod sumçu sestavýa i çihov kvalitet, posebno medikame-nata koji stiæu iz Indije i Indonezije.

Zbog åestih putovaça u Indiju, na listiodgovornih za uvoz lekova, pre svega odsindikata farmaceutske industrije, naãla se idr Leposava Miliñeviñ. Prema svedoåeçimaovdaãçih novina, ona je demantovala svoju

ulogu u uvozu lekova: "Za to je zaduæenosavezno ministarstvo za zdravýe i socijalnupolitiku, a ja sam se time sticajem okolnostibavila 1994. i 1995, a sada ne znam ko uvozilekove". Od åelnih ýudi bliskih vlastima iJUL-u pomenula je samo preduzeñe"Dibek", privatnu firmu Milana Beka, aktu-elnog ministra za vlasniåku transformaciju uVladi Srbije. U ãpekulacijama o smeni Ðor-ðeviña i sukobu sa ministarkom, kao kamenspoticaça upravo se pomiçe çegova sa-radça sa ministrom Bekom. Ðorðeviñ zasada ñuti. Mesec dana pre smene na Upravn-om odobru fonda joã je bio optimista u po-

gledu svog delaça na racionalizacijizdravstva i podrãke u Vladi Srbije. U svojradni uåinak ubrojao je i maksimalno kon-

trolisaçe svih zdravstvenih raåuna, kresaçepotroãçe i uãtedu od milijardu dinara,smaçeçe potroãçe lekova kao i çihovihcena za 15 odsto, a uvoznih medikamenataåak za 34 odsto: "Sasekao sam moguñnost

da se deo para preliva u privatne dæepove inisam dozvolio da me bilo ko potkupi". Tomprilikom je naveo i nezadovoýstvo pojedinihdirektora bolnica "koji su se osetili ugroæen-im ãto ñe im biti osujeñen liåni planbogañeça u narednom periodu..."

U vreme ministrovaça dr LeposaveMiliñeviñ trojica direktora Zavoda odletelasu pre isteka mandata."Smeçivañu ih svedotle dok ne budu radili ono ãto treba", iz-

javila je ministarka zdravýa "Politici ek-spres", a u povodu predloga za smenu N.Ðorðeviña.

OÅEPLJENI:Za çegovim prethodnici-ma vuku se repovi "slivaça zdravstvenog di-nara u privatne dæepove".Postavýeni su nanova radna mesta. Po onome ãto je izbilo napovrãinu, Ðorðeviñ se opasno zameriozdravstvenoj vrhuãki – privilegovanim direk-torima zdravstvenih ustanova, naviklim na ot-varaçe novih blokova ili odeýeça ikupovinu skupih aparata u svakoj izbornojgodini. Najveñi çegov greh, barem javni,

jeste prekid saradçe sa ministrom zdravýa.Dr Nenad Ðorðeviñ u julovskoj familiji

vaæi po bogatstvu i partijskom bliskoãñu sadr Mirom Markoviñ za jakog åoveka. Up-uñeni kaæu da je u JUL-u bio blizak strujipokojnog Zorana Todoroviña, zbog åega jesvojom biznismenskom logikom dolazio usukob sa pravovernim leviåarima.

Ako je, pak, suditi po çegovoj poslov-noj karijeri: najpre inspektora Dræavne bez-bednosti, potom profesora na Viãoj krimi-nalistiåkoj ãkoli i najposle biznismena kojigazi sve pred sobom, Ðorðeviñ ne moæe bitinaivan åovek. Podseñaça radi, elegantno seizvukao i iz "skandala" s menicama bezpokriña i sumçive privatizacije fabrikenameãtaja iz Velike Plane.

Izgleda da je u posledçem poslu nekoganesmotreno, a moæda i namerno, dobro oåe-pio. "Oãteñenih" bi moglo biti mnogo: mini-

starske firme za trgovinu lekovima,veledrogerije, proizvoðaåi lekova, direktoribolnica, direktori fabrika koje naterao da up-lañuju doprinose... To je priåa koja tek sledi.Dorðeviñ sigurno, meðutim, nije otiãao sapoloæaja direktora Zavoda zato ãto je upro-pastio zdravstvo. To je u nadleænosti Mini-starstva zdravýa. Zdravstvena kasa je opetprazna. Lekari ponovo ne dobijaju plate navreme i ponovo prete ãtrajkom. Ministarkazdravýa posledçu najavu bunta tumaåi poli-tiåkim razlozima i ometaçem predstojeñihpredsedniåkih izbora. Novi direktor Zavoda,najavýen kao privremen, jeste Petar Mark-

oviñ, ålan JUL-a i dosadaãçi zamenik direk-tora Republiåkog zavoda za træiãte rada. s

BRANKA KAÝEVIÑ

7/29/2019 Vreme, 1997. december 4.



Åovek koji je prevario Radovana

Trgovci i ãibicariNikolas Oman, slovenaåki trgovac oruæjem, dræi se stare izreke:"Dok je ovaca, biñe i ãtofova od åiste runske vune". To pokazujecela çegova biografija, naroåito novija

dovanu Karadæiñu, jer "on sigurno nijeubio nikoga. Ubijali su oni koji su pucali".Za bosanske Srbe ima najneænije reåi:"Samo sam hteo da pomognem tim ýudi-ma, da ih razumem i reãim probleme... U

Bosni se srpski narod vekovima borio zasvoju zemýu; veñina Srba je zaista posedo-vala najveñi deo te Bosne... U Bosni i Kra- jini je pola miliona ýudi moralo da se ise-li... zbog nekakvih avnojevskih granicakoje nikada nisu postojale i Evrope... Jedi-ni koji se za taj ideal, za tu srpsku zemýu uBosni zaista borio, bio je Karadæiñ. Akokaæete da je on ekstremista i nacionalista,onda se sa vama slaæem. Meðutim, daçega nije bilo, onda bi Srbe u Bosni prega-zili." Oman tvrdi da su u Bosni Srbi "obo-rili taåno åetrdeset aviona NATO pakta",raketama "igla" (SA-13), koje im je – ra-

zume se – prodao Nikolas Oman... Malokasnije, on ñe pohvaliti Srbe joã jednom:"Kad poslujem sa Srbima, dovoýan jesamo stisak ruke i data reå..."

Ne znamo da li je datu reå i stisak rukeimao na umu Tomo Kovaå, jedan odmnogih ministara unutraãçih poslova Re-publike Srpske, kada je u intervjuu za ýub-ýansku "Republiku", februara 1996, za Ni-kolasa Omana rekao: "Video sam tog gos-podina na Palama i moram da kaæem danije poãten åovjek. Kad se neki poslovibudu raspleli, postañe jasno da je radiosamo za sebe i da se bavio veoma krimi-nalnim poslovima... Nama na Palama nu-dio je falsifikovan novac, umetniåke slike,oruæje i joã kojeãta. Svuda sam ga sretao,ali sam ga se klonio. Mislim da çegovaglava viãe ne vrijedi ni piãýivoga boba.Jednostavno zato jer se zamjerio svima".

Moæe se pretpostaviti da je TomoKovaå, najmlaði ministar i general u RS(diplomirao na temi "Aktivnost ameriåkeobaveãtajne sluæbe za vreme Olimpijade" –u Sarajevu 1984), ovu izjavu dao dok jeuspomena na Omana i åuveni kofer joã bilasveæa. Ali, veñ je bilo kasno i za spasavaçeãest miliona dolara ostao je joã samo nar-odni recept: soli na rep, ili srpsko-nebeskiatentat eliptonom, telepatsko ruãeçe avio-na, bacaçe åini preko televizije itd.

Ko sa Omanom i Æirinovskim tikvesadi – o glavu mu se lupaju, kazañe razum-ni ýudi, isti oni koji su vrteli glavom doksu Ãeãeý, Arkan, Karadæiñ i ostala bratijavodali pijanu budalu Vladimira Voýfoviåapo svim srpskim zemýama i slavili ga kao"najveñeg prijateýa Srpstva Vaskolikog".A to ãto je åemerna i siromaãna RepublikaSrpska zijanila ãest miliona dolara spada uonu maksimu s poåetka: dok ima ovaca,

biñe i ãtofova od åiste runske vune... sSVETLANA VASOVIÑ-MEKINA

MILOÃ VASIÑ

æive bila reå, to jest. Æelatinske kuglice im-aju primenu u kozmetiåkoj industriji; bar-em tako kaæu. Mogu se dobiti veoma jevti-no – ako se ne kupuju od Nikolasa Omana.

Nikolas Oman (1943, Podkoren kod

Kraçske Gore) pobegao je poåetkomãezdesetih u Australiju, posle sitne krimi-nalne afere. Danas tvrdi da je bio: pilot,ãkolovan u NASA; agent CIA i australijsketajne sluæbe ASIO; agent SDB; da je pre-vozio razne terete po divýim zemýama uratna doba. Hvaliãe se slobodno i nadahnu-to, mada ne preterano konzistentno: u jed-nom intervjuu odbija da kaæe gde je bio

oboren dok je prevo–zioneko oruæje, da bi dvapitaça kasnije rekao da je to bila Ãri Lanka; radomistifikuje inaåe poznate

stvari (vrste i raspros-traçenost odreðenih si-stema naoruæaça), olakoobmaçuje javnost (tvr-di, na primer, da je JNA1991. imala avione mig-23 sa ruskim pilotima isliåno). Po potrebi snaguJNA preuveliåava, ne bili ispao vaæniji kao do-bavýaå oruæja za Slov-eniju ("sa tenkom T-84oni bi stigli do Berlina,da ja nisam..."); hr-vatskim i bosanskim Sr-

bima se udvara, prodajuñi istovremenooruæje Hrvatskoj i Armiji BiH (preko oca isina Åengiña u Visokom); pomiçe "komu-nistiåku zaveru" Italijana i Slovenaca pro-tiv çega, kada su ga uhvatili u plasiraçufalsifikovanih nemaåkih maraka.

U ovoj priåi sa prodajom atomskogoruæja Radovanu Karadæiñu zanimýive suOmanove izjave o Jugoslaviji i Srbima.Decembra 1996. Oman u "Profilu" naãiro-ko objaãçava da "Jugoslaviju nije nikadaizdao", da je "dva miliona blesavih Sloven-

aca" krenulo u nezavisnost i da ãta bi, jad-ni, postigli da nije bilo çega. Preti da ñepostati predsednik Slovenije i dati azil Ra-

Gorça izreka potiåe od beogradskih"vaýatora", uliånih preprodavacaãtofova (profit: do 300 odsto);

"ovca" u istom æargonu oznaåava kupca,ali i muãteriju umetnika sa tri ãibice. Poslo-

vna pravila u velikom svetu, meðu bogati-ma, nisu mnogo drugaåija, pogotovo meðutrgovcima oruæjem. I oni se dele na poãtenei nepoãtene, to jest, kao i svi drugi trgovci.

Trgovaca, dakle, ima poãtenih i ostalih.Nikolas Oman sigurno nije jedan od onihvelikih trgovaca oruæjem kakvi su bili serBazil Zaharof, Hajram Maksim (koji "lupapo diviziji") ili Sem Kamings; on nekako

viãe spada uz åuvenu Ritu Draksler, çeneovdaãçe partnere i joã neke likove koji suse na balkanskoj narodnoj muci obogatili,dakle ãibicare. Ono ãto je na ulici"vaýaçe" i ãibicareçe, u trgovini oruæjem je "crvena æiva", najboýi izum posle trikutije od ãibica. Nije veseli RadovanKaradæiñ prvi, niti jedini koji se primio nataj fazon: umetnici dostojni Babeýa i Iýfa iPetrova iz bivãeg SSSR milione dolara suzaradili na "crvenoj æivi". Pri tom su senuklearni nauånici sa Zapada ubili prouåa-

vajuñi uzorke te robe, da bi na kraju (pretri-åetiri godine) utvrdili da to ne sluæiniåemu – ako je uopãte o nekom izotopu

STISAK RUKE: Nikolas Oman

7/29/2019 Vreme, 1997. december 4.



ne doæivýava ga ni danas, kao partiju veñ"kao pokret za oæivýavaçe ugaãenih tradi-cija srpskog naroda". Motiv ukupne an-gaæovanosti bio mu je, kako kaæe, daCrkva dobije svoje mesto. Uåestvuje na

mitinzima, dræi opela na otvorenom, os-veãtava temeýe poruãenih crkava, kao i no-vih – posledçu na Ravnoj gori. Upuñenikaæu da je postao, i ostao, neprikosnoveniautoritet i savetnik za Vuka i Danicu(çemu liåno, jedno vreme, autoritet je bioSlobodan Miloãeviñ, "taj sjajan åovek iznaroda, åestit, odluåan, pravdoýubiv ispreman na ærtvu", pa je u to ime najavio100.000 dolara za Zajam za preporod Sr-bije, ali se ubrzo razoåarao).

Uostalom, o veri Vuka u misiju Rank-oviña govori i to da se ovaj odrekao hon-orara za sabrana dela koja mu je objavio

"Glas crkve" za izgradçu Duhovne aka-demije u Vaýevu. Za tu zaduæbinu bilo je idrugih priloænika, iz zemýe i sveta. Danasu zgradi Duhovne akademije, u centruVaýeva, u åijem je samo jednom delusvojevremeno bila prostrana ekspozitura"Kredibel-banke" – æivi protoðakon sa po-rodicom i radi izdavaåka kuña i radio stan-ica "Glas crkve". Za odista reprezentativnozdaçe, koje je projektovao Peða Ristiñ,Rankoviñ kaæe da postoji zabluda da je toçegova kuña, a da je ono ãto ima stekao sasvojom porodicom – napisao je nekolikokçiga, saraðivao sa brojnim listovima uzemýi i inostranstvu, to je podrazumevalohonorare... Da ima, ima, ali dræi da oni kojihoñe da utiåu na narodni æivot moraju dabudu moñni. A to ãto ýudi poistoveñuju"Glas crkve" sa çim åini mu åast.

BOG I ÐAKON: Urednik Protoðakondræi i da radio "Glas crkve" neñe imatiproblema sa dobijaçem dozvole, jer je idræava, koliko-toliko, nakloçena duhovnojobnovi, ãto je oåenaã ovog radija. Ni sa timãto je "vaæan åovek u SPO" smatra da neñebiti problema, "jer kao narod i dræava ima-mo sa time iskustva". "Ako moæe predsed-nik dræave da zamrzne funkciju predsedni-ka stranke, zaãto ne moæe jedan urednik dazamrzne svoju vaænost u stranci, pa dabude objektivan urednik." A da li je ovajradio glasilo SPC-a, poãto Patrijarãija nam-erava da osnuje svoju radio-televiziju?Urednik odgovara da su oni izdavaåkakuña Ãabaåko-vaýevske eparhije, delaSPC, da se preko radija prvi oglasio vladi-ka Lavrentije, znaåi da rade sa çegovomdozvolom, pitajuñi se, u odgovoru, zaãto bipored toliko radio i TV stanica bio prob-lem da crkva ima viãe takvih medija. Inaåe,uveren je da ñe se çegov medij åuti svuda

gde Srbi æive. Pored postojeñg predajnikana Magleãu, od jednog kilovata, biñe post-avýeni i na Kopaoniku, Ãari. U planu je i

ra Rankoviña – od kraja 80-ih naovamo na"duhovnoj obnovi". Krajem osamdesetih,åasopis "Glas crkve" postao je, po reåimavladike Atanasija, "srediãte novijih zbiva-ça i korigovaça kursa broda naãe Crkve".Pored justinovaca (Atanasija, Amfilohija,Artemija i Irineja), na "korigovaçu kursa",ali i poslu "duhovne obnove naãeg naro-da", naãli su se i kçiæevnici Vuk Draãk-oviñ, Matija Beñkoviñ, Danko Popoviñ,Milan Komneniñ... I to ne samo ukoriåeni,veñ i neposredno pod otvorenim nebom,pred hiýadama ýudi u porti Vaýevskecrkve. U nadolazeñim promenama proto-ðakon, Rankoviñ je traæio veñu uloguCrkve u preporodu Srbije. Nasuprot, kako je govorio i pisao, snishodýivosti i smer-nosti SPC, osobina koje treba da zadræipred Bogom, traæio je da Crkva u ovomsvetu bude odluåna, borbena i istrajna. Ako

se Crkva, zvaniåno, kolebala, protoðakonnije. Kao svoj doprinos "nacionalnompomireçu", u Vaýevskoj crkvi sluæio jeprvi parastos u povodu godiãçce smrtiðenerala Draæe Mihajloviña. Iz istih pobu-da izdaje i prvu kasetu sa åetniåkim pesma-ma. Na kaseti se nalazi samo çegovo ime– pevaå Nikola Uroãeviñ Gedæa nije smeoda se legitimiãe, jer je "kao åovek, sveãte-nik i intelektualac, svesno preuzeo odgo-vornost pred sobom, srpskim narodom iistorijom". Ovaj napor biva od vojvodeMomåila Ðujiña nagraðen kao izdavaåkipoduhvat godine. Aktivno se ukýuåuje u

Srpski pokret obnove (jedno vreme pot-predsednik za verska pitaça, åega danasodbija da se seti), koji nije doæivýavao, a

Prvi crkveni radio

Od Jadrana do JapanaTeheranskoj i inorodnoj turbo poãasti suprotstavýa se narodnievergrin. Ako nema "evergrina", tu je urednik da ga otpeva

Srbiji, a u Vaýevu, u okviru iz-davaåke kuñe Ãabaåko-vaýevskeeparhije "Glas crkve", poåela je saU

radom prva pravoslavna crkvena radiostanica istoimenog naziva. Ispod istog kro-va krenuñe i TV – "propovedaçe". U ovojkuñi kaæu da su prvi, ne samo u Srbiji,

nego od Cetiça do Vladivostoka, odJadrana do Japanskog mora. Povodom os-nivaça, iz Radio-televizije "Glas crkve"saopãtavaju da su se na ovaj korak odluåiliradi poboýãaça misionarske, prosvetiteý-ske i kulturne misije u srpskom narodu, jerelektronski mediji su sadaãçost i budu-ñnost savremene komunikacije bez kojihnema uticaja i afirmisaça pravih kulturnihi duhovnih vrednosti, pa Srpska pravoslav-na crkva, kao åuvar i nosilac autentiåne du-hovnosti u ovom narodu, mora biti prisut-na u tom prostoru. Osobito je to, kaæu,vaæno danas, u vreme duhovne i kulturneklonulosti srpskog naroda. A u duhovnomposrnuñu i padu naãeg naroda, smatraju uovoj kuñi, uzroci su svih nacionalnih,dræavnih, ekonomskih, kulturnih i drugihposrnuña i padova. Vaýda kao preporukaza ovaj posao, napomiçe se da su poznatidosadaãçi napori "Glasa crkve" na du-hovnoj obnovi naãeg naroda, pa se navodida je jedna od najagilnijih i najveñih iz-davaåkih kuña vascelog srpstva izdala sa-brana dela Dostojevskog u 35 kçiga, kao ivladiku Nikolaja u 20 naslova.

NAPOR DO NAPORA: No, pored

ovih, poznati su i drugi napori "Glasacrkve", ãto ñe reñi çegovog urednika, dane kaæemo i gazde, protoðakona Ljubomi-

TRAÆENJE MESTA:Protoðakon LjubomirRankoviñ

v

7/29/2019 Vreme, 1997. december 4.



otvaraçe studija u Beogradu, koji ñe tele-fonskim linkom biti povezan sa vaýevsk-im.

A kako se miri neizbeænost komercijal-nog radija i to da "sve emitovano nosi au-

toritet i odgovornost Crkve"? Teãko, kaæeRankoviñ. Najgore je to ãto nemaju uzora,ãto sami treba da stvore formulu crkvenogradija. Izmeðu æeýa sluãalaca i autentiånekulture i duhovnosti, dræe se sredine, dokih ne pridobiju, onda ñe da im formirajuukus i okrenu onome ãto je kulturno.

Pa kako to izgleda u programu? Poåiçese ujutru u sedam emisijom o svetiteýimakoji se praznuju toga dana. Do podneva, tusu i beseda dana, Nikolajevi komentari ci-tata iz Svetog pisma prilozi o znaåajnimýudima naãe proãlosti, sve to uz dosta du-hovne i starogradske muzike, koje ima

viãe, misli "velikih ýudi". Skidaju se i ves-ti sa Betinog servisa. Od podneva su "Æeýesluãalaca". Urednik kaæe da se æeýe ne pla-ñaju, a da se emituje samo "evergrin narod-na muzika". Ima i onih koji traæe razne"Gare" ("Gara, Gara, gariã li se sada"), aliim se objaãçava da je to ãtetno i da ne pril-iåi ozbiýnim ýudima. U veåerçim satima je emisija o verskim temama, svemu ono-me ãto åini æivot hriãñanina jer, kako kaæeRankoviñ, hriãñanstvo nije nauka nego æiv-ot. Do ponoñi se "teraju" muziåki hitovi saMTV liste. A kako to joã izgleda? Sluãa- juñi emisiju koju je vodio urednik, uverilismo se – propovedniåki, sugestivno i ube-dýivo. Poãto se tokom emisije apelovalo zapomoñ izbeglicama, videli smo i rezultat:sve ãto je traæeno, graðani su doneli. Inaåe,Rankoviñ zna da vodi i æeýe sluãalaca, i tu je ubedýiv u eliminisaçu "teheranske ino-rodne poãasti". Ako nema domañi "no-vokomponovani evergrin", kojim bi doka-zao da je boýi od "Gare", spreman je i "nasuvo", u mikrofon da otpeva neki naã stari,dobri, naroåito ãumadijski novokompono-vani "evergrin".

Na kraju treba reñi ono ãto i u ovoj kuñi

kaæu – da "Glas crkve" nijednom nije izn-everio ni razoåarao naãu kulturnu javnost,pa neñe ni ovoga puta. Pored toga, dadodamo da ni Rankoviñ u tim poslovima nisam sebe nijednom nije izneverio ni ra-zoåarao, pa ne verujemo da ñe baã sa radi-om tako biti. Vlada miãýeçe da je sveåega se uhvatio donosilo para. Zato ga pita-mo kako komentariãe to ãto je za jedne mi-sionar, a za druge kriminalac koji se podokriýem crkve liåno bogati? Pita "ãtaoåekujemo da odgovori na takvo pitaçe,kad se zna kako je zavrãio Gospod IsusHristos, koji je jedini bio bezgreãan". I joã

kaæe: "Ovaj narod psuje Boga, ãta ja kaoðakon da oåekujem". s

DRAGAN TODOROVIÑ

Tragom vesti: medijski menadæeri godine

Åovek koji je lagaopredsednikaPrvo je æednu preko vode preveo novinarsku organizaciju,potom slagao ãefa dræave i (svoje) partije, a na kraju i æiri

Jugoslovenskog saveta za razvoj menadæmenta! Postoji li

novosadski Ostap BenderNovosaðani kupuju samo zbog åituýa imalih oglasa. Moæda, kaæu neki, i zbog"Novosadske hronike", jer tu je i bioskop-ski i pozoriãni repertoar, tu su obaveãteçagde neñe biti struje i gde su i kada u graduneki kulturni ili sportski dogaðaji. Zaãto gakupuju u provinciji – odgovora nema, ali jeevidentan podatak da "Dnevnik" ne dospe-va u veliki broj sela i naseýa, ali i da se unekim gradovima (!) proda samo po neko-liko primeraka!

Naravno, posebna priåa je "NedeýniDnevnik", åiji je, takoðe (!?) glavni i odgo-vorni urednik – g. Radeviñ! Ovaj nedeý-nik, koji je startovao pre godinu dana, pra-vo je bure bez dna, jer je veñ do sada"Dnevniku" doneo gubitke veñe od dvamiliona dinara (oko petsto hiýada nem-aåkih maraka!). I to je, izgleda, ona kapkoja ñe u "Dnevnikovoj" kuñi, moæda, opetpreliti åaãu...

Podaci su neumoýivi: pred nama jetabela sa ciframa koja nosi naslov "Izveãtajo realizaciji lista 'Nedeýni Dnevnik' od broja 41 do broja 53", odnosno za jul, avgust i

septembar 1997. godine.Za ova tri meseca, u kioske "Dnevnika"poslato je 20.410 primeraka "NedeýnogDnevnika", a od toga prodato – 1601 prim-erak. Novinskim kuñama u zemýi poslato je (u istom periodu) 81.488, a od toga jeprodato – 4033 primerka! Sve u svemu,ãtampano je 117.000, a prodato 15.765 pri-meraka! To znaåi remitendu (neprodatibroj primeraka) od 90 odsto! Ako se tomedoda dubiozni podatak iz iste tabele (pret-plata: 9784 primerka, ãto u stvari, kaæu up-uñeni u odgovarajuñim "Dnevnikovim"sluæbama, oznaåava besplatne primerke!)

onda se broj neprodatih primeraka poveña-va åak na fantastiånih 95 odsto! Znaåi, stohiýada primeraka – za samo tri meseca! –

e li to naã, domañi Ostap Bender, pi-taju se Novosaðani otkada su ne-davno na TV i u novinama videli g. J

Dragana Radeviña, doæivotnog glavnog iodgovornog urednika "Dnevnika" i "Nede-ýnog Dnevnika" kako prima nagradu SNJza najboýeg urednika, sedi u Belom dvoru,"na kanabetu" (!), i ñaska sa SlobodanomMiloãeviñem, a samo dva-tri dana kasnijeprima nagradu za najboýeg jugo-me-nadæera u oblasti informisaça!

Skandal koji uveseýava ali i rastuæujeNovosaðane na svoj naåin su prokomen-tarisali i radnici "Dnevnika". (Oni isti kojisu maja 1993. uhvatili za uãi i iz svoje kuñeizbacili g. Radeviña, da bi, potom,"Dnevnik" tri meseca bio u ãtrajku). Kaæu:dobro, to ãto laæe (svog) predsednikapartije, to je çegova privatna stvar! Ne tiåenas se mnogo ni Savez novinara Jugo-slavije, i to je fantomska organizacija, a o jugo-menadæerima ne vredi troãiti ni reåi. Isve bi mi to progutali, ali da laæe NAÃEGPREDSEDNIKA, e, to je veñ isuviãe! Tonas veñ najdirektnije vreða! Umesto da mu

kaæe istinu, zatraæi pomoñ, on mu serviraordinarne laæi. Prikazuje mu Potemkinovasela. Bezobrazluk!

Hoñe li ponovo u "Dnevniku" biti ãtraj-ka – ne znamo. Znamo samo da radnici"Dnevnika" ne govore napamet. U prilogsvojoj tvrdçi – da je g. Radeviñ debelo sl-agao predsednika Miloãeviña – ponudili sunam i sasvim opipýive dokaze. Na primer,dokumente iz kojih se jasno vidi kakostvari stoje, a stoje, bogami, veoma loãe!

ÃTA KAÆU "PAPIRI": One koji åita- ju "Dnevnik" to uopãte ne åudi. List tokomsvoje 55-godiãçe istorije nikada nije bio

na niæim granama nego danas. Viãe odpolovine dnevnog tiraæa proda se u NovomSadu, a nedavna anketa je pokazala da ga

7/29/2019 Vreme, 1997. december 4.



otiãlo je u otpad! Ko hoñe dazna i koliko to koãta, nekauzme olovku u ruke i neka ovucifru pomnoæi sa – 4-5 dinara(cena varira), koliko iznose

troãkovi po jednom primerku"Nedeýnog Dnevnika" (samoãtamparski!). Da se ne raåu-naju ostali troãkovi – adminis-tracije, distribucije itd.

Situacija je gotovo identiå-na za celu godinu, ili za 62broja nedeýnika, koliko ih jedo sada izaãlo. Prvi broj jeãtampan u tiraæu od oko22.000, veñ sledeña dva, tribroja u 18.000, a potom u15.000, da bi se, u posledçihãest meseci, tiraæ ustalio na

oko 9200 primeraka. Do sada je ãtampano ukupno oko 620hiýada primeraka, a prodatomaçe od 60 hiýada!

I "SPONZORI" DIÆURUKE: Ali, nedeýnik i daýeizlazi. Kako? To se moæe samopretpostaviti. Kada je pokret-an, g. Radeviñ je ubedio neke"velike kalibre" u SPS-u da ñenovi çuz-magazin ubrzo poto-piti sve druge magazine i osta-lu "æutu ãtampu". Po "par-tijskom zadatku", velike firmepoput "NIS"-a, "Vojvoðanskebanke" (pogledati kolor-koricenedeýnika, pa i ostale velike reklame!)pokrivale su, bar u poåetku, enormne gu-bitke "Nedeýnog Dnevnika". Vaýda seraåunalo – ako nema ekonomske, ima poli-tiåke logike. Sada su i mnogi od çih shva-tili – da je smeãno finansirati list koji nesamo ãto je bure bez dna, nego ima i mize-ran politiåki uticaj! Zvuåi logiåno, zar ne?Åak i ako je reå o politiåkoj propagandi,hajde da kaæemo uticaju, ne samo da jecena paprena, nego ni tu viãe nema ni-kakve logike? Silne pare se bacaju, a no-vine niko ne åita? (Osim predsednikaMiloãeviña, kome se nedeýnik "jakosviða" – ako je verovati onome ãto piãe,posle posete Belom dvoru, u 62. broju no-vosadskog "çuz-magazina".)

Dobro, ali kako sve to prolazi? Tu jegeneralni direktor Dnevnik-holdinga g.Milan Antiñ, tu je Izdavaåki savet (a uçemu akademici – Boãko Petroviñ, Åe-domir Popov, pa "uglednici" poput BoãkaPeroãeviña, Milana Ðakoviña, Æivote Mi-hajloviña...) Ãta oni vele na sve to? Pa, nevele – niãta! Njima g. Radeviñ servira neke

sasvim druge podatke. "Friziraçe" izveãta- ja, kazali su nam u odgovarajuñim sluæba-ma u "Dnevniku", priliåno je jednostavno.

Tajna je u takozvanoj "fakturisanoj realiza-ciji". Ãta to znaåi? Znaåi da se nekompoãaýe "Nedeýni dnevnik" i odmah fak-turiãe kao da je – i plañen! Recimo, poãaýese "Politici" 200 primeraka i fakturiãe sa1400 dinara. Posle nekog vremena, "Politi-ka" javi da je na çenim kioscima prodato –12 primeraka. To jest, "Dnevnik" je zaradio84, a ne 1400 dinara! A, i to ako se ne

raåunaju pakovaçe, transport, itd. Ipak, uizveãtaju za Izdavaåki savet lista ili Uprav-ni odbor Holdinga ostaje ona prva cifra!

Sliåno je i sa reklamama. Jedna oglasnastranica je recimo 4000-5000 dinara. Ali, itu je "tehnika" lista. Åim je oglas ãtampan,

fakturisan je kao na-plañen, a da li ñe ga fir-ma koja se reklamiraikada platiti – to nikoganije briga! Kada smo

pitali neke direktore,åiji se oglasi pojavýuju,rekoãe nam da neñeviãe da plañaju, a ni daobjavýuju reklamu, jer"taj magazin niko neåita"! Mora, istina, daplati g. Spasoje Lakiñ,direktor "Vojvoðanskebanke", jer on je pred-sednik Upravnog odbo-ra Dnevnik-holdinga, ato mu je i – partijski za-datak. No, da ozbiýni

problemi oko naplatereklama zaista postoje,potvrdio je na nedavnoj(novembarskoj) sedniciUpravnog odbora i gen-eralni direktor MilanAntiñ.

Ãta joã reñi? Vaýda je i ovo dovoýno? Biñezanimýivo ãta ñe Rade-viñev (i naã) predsednikreñi kada ovo proåita?Pa, ako joã svemudodamo kako se g.

Radeviñ stalno na çegapoziva ("kaæe meni Slo-

ba...", kao da su, boæe me oprosti, pajtaãi!),i kako ne krije ambicije da kao laureat jugomenadæerstva i jugo-novinarstva post-ane uskoro i glavni urednik ili direktorTaçuga? Nije, uostalom, ãala biti primýeni sedeti na kanabetu (ej, kanabetu!) u Be-lom dvoru i ñaskati sa Slobom!

Posla bi – osim finansijske kontrole u"Dnevniku" – moglo, naravno, da bude iza, recimo, g. Miliju Zeåeviña i g. Bra-nislava Ãoãkiña, akademika, koji rekoãe(citiramo): "Menadæer godine mora da imaugled, da je izgradio status i ugled firme,ima internacionalne kontakte na evrop-skom i svetskom prostoru, da neposrednodoprinosi afirmaciji dræave Jugoslavije, da je firma uspeãno poslovala i da je me-nadæer liånost koja svojim osobinama mo-æe biti uzor naroåito mladoj generaciji..."

Pa sad, da vidimo koliko se u sve touklapa g. Radeviñ, doæivotni glavni ured-nik "Dnevnika" (mandat mu je istekao predve godine!), posebno kada je reå o "us-peãnim poslovima" i "afirmaciji" dræaveJugoslavije. (Spada li tu i lagaçe predsed-

nika SRJ?) A ãto se tiåe uzora za mladugeneraciju – ne daj boæe! s

RODOÝUB MALENÅIÑ

OD SRCA: Dragan Radeviñ i Slobodan Miloãeviñ, naslovna strana"Nedeljnog dnevnika" 28. novembar

Radeviñ i KordiñÆiri Jugoslovenskog saveta za raz-voj menadæmenta i Instituta za interna-cionalni menadæment dodelio je na-gradu Draganu Radeviñu kao najus-peãnijem menadæeru u oblasti medija, aMiletu Kordiñu, glavnom uredniku"Ekspres politike", uruåen je "Evropskimedijski oskar".

7/29/2019 Vreme, 1997. december 4.


Kompletno “papirnato” izdanje sa originalnim prelomom,

kvalitetnim fotografijama, svim tekstovima i

originalnom naslovnom stranicom u koloru

Izdanje na engleskom jeziku saåinjeno

od najboljih tekstova najnovijeg broja “Vremena”

U kom obliku se isporuåuju elektronska izdanja “Vremena”? U Adobe Acrobat PDF-formatu, na disketama, ili CD-u.

Pretplatnici ñe najnovije brojeve moñi da skinu i sa WWW-a.

Kakav mi kompjuter treba?Najobiåniji PC sa MS Windows operativnim sistemom. Imate Mac? Odliåno!

A softver za åitanje tog... PDF formata?Dobiñete ga od nas, potpuno besplatno i sasvim legalno.

Kako ñe izgledati elektronsko “Vreme” na ekranu mog kompjutera?100% verno izdanju koje se moæe nañi na kioscima, sa dodatkom hiper-

tekstualnih veza koje ñe vam åitanje pretvoriti u joã veñe zadovoljstvo.

Mogu li da odãtampam odabrane stranice?Naravno, na ãtamapaåu koji veñ imate, i to vrlo kvalitetno.

Mogu li tekstove i slike da koristim u Word-u?Piece of cake: copy & paste.

Koje su prednosti elektronskih izdanja?Sve informacije su u vaãem kompjuteru. Nema viãe prekucavanja i ponovnog

skeniranja slika. Tekstovi se lako pretraæuju. Da biste okrenuli æeljenu

stranicu dovoljan je klik miãem. Na jedan CD staje viãe od 100 brojeva.

Hartija propada a PDF je veåan. Joã argumenata?

Kako da se pretplatim i koliko koãta to zadovoljstvo? Javite se u “Vreme” da vidimo ãta vam najviãe odgovara, telefone i e-mail

redakcije nañi ñete u impresu. Cena? Sitnica...

N o v o!Pretplatite se na naãa elektronska izdanja

7/29/2019 Vreme, 1997. december 4.



Politiåke åistke u novinarstvu

"Politika" i politikaIz lista " Republika" prenosimo hroniku o politiåkim desantima ipuåevima u novinskoj kuñi "Politika", kako je vidi Miodrag Maroviñ ,

veteran koji je i sam bio svedok dogaðaja koje opisuje jmuåniji period u svome postojaçu. Jer, uranijim previraçima, uspevala je – nakonzadobijenih trauma da hrabro krene u ka-tarzu i kroz çu sebe obogati novim izrazi-ma i æurnalistiåkim dometima. Danas jeona joã u procesu srýaça ka potpunommoralnom krahu, izloæena porugama i pokudama stotina hiýada Beograðana, na- jbrojnijeg i najvernijeg svog åitalaãtva...

Pogledajmo kako se to politika poigrav-ala sa "Politikom" u posledçih pola veka.

q

"Politika", raznovrsna i primamýiva zaåitaoca, bila je (1952) suãta suprotnostpartijskom organu "Borbi", åijih su osamstranica velikog formata zauzimali dosad-ni, ideoloãki uãtogýeni tekstovi o zbivaçi-ma u krugovima vlasti i vladajuñe partije.Ta sve veña razlika u uticaju na åitaoce, ipored obezbeðenog visokog tiraæa "Borbe"– åiji se najveñi deo u to vreme distribuiraopreko partijskih organizacija – predstavýa-

la je trn u oku moñnicima. Tako je åitavalavina negodovaça pokrenuta u partijskoj javnosti kada su se na prvoj stranici "Poli-

tike" pojavila liåna oceçivaça meðunar-odne politike i dogaðaja u svetu iz peraMiroslava Radojåiña, na naåin i stil do tadanepoznat posleratnoj åitalaåkoj publici uJugoslaviji. A Radojåiñ je taj stil i takavkarakter komentara doneo iz najuglednijihengleskih novina, nakon svog prvog borav-ka u Londonu. A onda se i Milutin Åoliñupustio u serijsko prañeçe delatnostinadrilekara, u to vreme u narodu åuvenogisceliteýa iz Vrãca – Halupke. Njemu suhrlile stotine nesreñnika obolelih od raka unadi da ñe on çihovoj boýci nañi leka.Åoliñ je snaæno opisivao te ýudske drame,ali je taj potez "Politike" neprikosnovenapartijska javnost ocenila kao daýe srýaçeovih novina u nedopustivu mal-ograðanãtinu i misticizam.

Kada se val pokrene onda mu nemakraja (...)

U politiåkom vrhu odluåeno je da se"Politika" tako preobrazi da od mal-

ograðanskih novina postane visokoprofe-sionalan, ali partijskoj ideologiji posluãanlist. Meðutim, kako su çen ugled i uticaj

meçala. Ponekad prilagoðavajuñi seçima, a bivalo je i kada je napuãtala profe-sionalne i etiåke norme, zbog kojih su je s pravom nazivali starom damom srpskog

novinarstva. Neki od tih i takvih perioda çene goto-

vo vekovne istorije ostali su zabeleæeni uhroniåarskim zapisima savremenika "Poli-tike" i çenih stvaralaca iz davnih vremena, posebno sa çenih poåetaka, tokom dra-matiånih smeçivaça kraýevskih dinastijau Srbiji, ili balkanskih i svetskih ratova. Dosada su ostali nepoznati, ako ne i sasvimsigurno nerazjaãçeni, ostali dramatiåniunutraãçi potresi i promene, koji su nasta-li kao posledica dva udara na "Politiku", ugodinama 1952. i 1972.

I onda su doãle godine u kojima smo, sasvim onim ãto nam se i danas zbiva. "Poli-tika" u svemu tome doæivýava najteæi i na-

"Politika" nije uspevala da os-tane onakvom kakva je bilakada je nastala poåetkomovoga stoleña. U promenamakoje su se deãavale i sama se

v

Dokumenti

OTPUÃTEN KAO NEPOÆELJAN:Predrag Milojeviñ

ODBIOPOSLUÃNOST:

BogdanPeãiñ

LONDONSKILIÅNI

UGAO:MiroslavRadojåiñ

M I L I N K O

S T E F A N O V I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. december 4.



bili veliki, vaýalo je takvu operaciju izves-ti na ãto neprimetniji naåin.

Krajem aprila 1952. godine, prvi åoveksrpskih komunista i predsednik vlade,Petar Stamboliñ, poziva na razgovor

tadaãçeg glavnog urednika "Politike"Bogdana Peãiña i prenosi mu odlukupartijskog vrha da u "Politiku" primi kaopomoñnika glavnog urednika Mitu Miýk-oviña, tada diplomatskog funkcionera uMinistarstvu inostranih poslova. O tompozivu i razgovoru, kao i o zbivaçimakoja su mu prethodila, Bogdan Peãiñ mi jerekao:

"Jednoga dana pozvao me je PetarStamboliñ. Doãao sam, kad kod çega sediMita Miýkoviñ. Pera kaæe: 'Vidi, Bogdane,Mita ñe ti biti pomoñnik i to joã kolikosutra'. Iznenadio sam se. Prvi put se tako

neãto dogaða: ãaýu nam åoveka izvan 'Poli-tike' da ga bez pogovora primim i prekonoñi imenujem za svog pomoñnika! Nes-viknut na tako neãto osorno kaæem Stam-boliñu: 'Svaka åast Miti, ali u Politici samoprofesionalac moæe biti pomoñnik glavnogurednika'. Pera na to smrknuto pogleda, pakroz zube jedva åujno procedi: 'Neka,neka! Uåini to tako kako ti je reåeno – isvrãena stvar'!

I ãta sam mogao. Mita je sutradandoãao u 'Politiku'. Ja sam ga predstavio re-dakciji i dodelio mu malu sobicu iza saliceu kojoj smo odræavali redakcijske sas-tanke. Dogodilo se to tri meseca pre mogapada. Moram reñi da je Mita bio vrlo fer,niãta nije nametao, prihvatao je moje od-luke, davao bi poneki predlog, ali nije in-sistirao da se on usvoji i sprovede. Bio jeveoma taktiåan i odmeren, ponaãao se kaoda je doãao da uåi, da kupuje kako smo mito govorili, a ne da popuje kao partijskaliånost. Zahvaýujuñi takvom dræaçu veo-ma brzo je çegov dolazak prihvañen bezotpora i gunðaça. Smatrali smo da smodobro proãli, jer su mogli poslati sasvimdrukåijeg åoveka".

Drugi akter ovog dogaðaja, Mita Miýk-oviñ, ima neãto drukåiju priåu:"Krajem aprila 1952. pozvao me je

Pera Stamboliñ i rekao da su odluåili daidem u 'Politiku' za pomoñnika glavnog ure-dnika. Obrazloæio je to sprovoðeçem od-luke o pretvaraçu 'Politike' u srpski list. Ði-lasov Agitprop se ukidao, formirala se Ko-misija za idejno-propagandni rad pri CKKPJ, a – s obzirom kakvu je reputaciju'Politika' u to vreme imala meðu partijskimrukovodstvima – trebalo je kadrovski jeojaåati. I ja sam bio prva lasta buduñegpartijskog kadrovskog jata, koje je trebalo

da sleti u Makedonsku 31 (Cetiçsku 1)".Pitam: "Da li je Bogdan Peãiñ prisus-tvovao tom razgovoru?"

Mita odgovara:"Ne. Nikoga drugog u Stamboliñevom

kabinetu tada nije bilo. Upuñen sam da sesutradan javim Bogdanu Peãiñu, ãto sam iuåinio. Odredio mi je sobu, upitao åimeæelim da se bavim. Izrazio sam æeýu da tobude spoýna politika, i tako sam se istovre-meno naãao i u ulozi urednika Spoýnopoli-tiåke rubrike, ãto je glavni urednik saopãtiopredstavýajuñi me Kolegijumu urednika, adan-dva kasnije i redakciji".

Nastavýamo razgovor. Pitam sago-vornika: "Da li je taj prelazak bio bezbo-lan? Je li bilo gunðaça, protesta, ogo-varaça, s obzirom da je to bio prvi sluåajdovoðeça åoveka sa strane u 'Politiku' i natako znaåajnu redakcijsku funkciju?"

"Åuo sam govorkaça kako je stigaokomesar, ali to nije dugo potrajalo", kaæeMita. "Ja se odista nisam oseñao, ni pona-ãao kao komesar. Æeleo sam i ranije daradim u novinarstvu. Kada je ukinuto Min-istarstvo prosvete u Srbiji, i ja kaoministar bio prinuðen da preðem na drugiposao, traæio sam novinarstvo ili diplo-

matiju. Naravno, tada nisam mislio na 'Poli-tiku', tu zatvorenu redakciju koja je pravilamalograðanske novine, kako se govorilo upartijskim krugovima. Mislio sam na 'Bor-bu', ali su me poslali u diplomatiju. I sada,ispuçavali su moju staru æeýu pa sam setako i oseñao i ponaãao."

Dolazak prvog partijskog izaslanika nedovodi ni do kakvih vidýivih promena uizgledu i sadræaju "Politike". Barem ne upravcu u kojem je on bio poslat da ga us-meri. Naprotiv, osveæeça se nastavýaju. Ulist se vraña strip sa Pajom Patkom, kojegnije bilo u prvim posleratnim godinama.

Pojavýuje se i rubrika: Pitaça za diskusiju,a u çoj i ovakva rasprava: Da li su sazreliuslovi za osnivaçe robnih berzi kod nas?

Sa diskusije pisaca "Politika" izveãtava i oæuånoj polemici Milana Bogdanoviña i EliFincija oko herojstva i antiherojstva u liter-arnom stvaralaãtvu u kojoj je oãtro napad-nuta lakirovka u dotadaãçem socrealis-tiåkom naåinu stvaralaãtva.

Ali, tu prividnu toleranciju promenakoje se javýaju u izgledu i sadræaju "Poli-tike" – u pravcu suprotnom od æeýenogkursa – prekida oãtra kritika "Politike" u jugoslovenskom partijskom vrhu. Ona seprenosi na CK KP Srbije, sa zahtevom dase napokon neãto odluånije preduzme itakav proces zaustavi.

Åaãu strpýeça kao da preliva rado åi-tani spoýnopolitiåki esej Miroslava Ra-dojåiña, koji je u nedeýnom izdaçu zauzi-mao udarni prostor na prvoj stranici "Poli-tike". Te nedeýe, pod datumom 1. avgust1952, esej Svet u kome æivimo Radojåiñposveñuje Evi Peron, supruzi argentinskogdiktatora, povodom çene smrti. Autor jeopisuje kao radniåku majku, voðu sindika-ta i omiýenu liånost meðu obiånim svetom.

U oba centralna komiteta nastala je

uzbuna. Zar je moguñe da se jedna dikta-torka naziva "radniåkom majkom"; da setvrdi kako radniåka klasa i çen sindikatslede jednu æenu "sumçivog morala" i izkrvoloånih vladajuñih krugova – i sve utom stilu. Ako je i od "Politike" – previãe je, zakýuåuju moñnici i pripremaju od-luåan udarac tom leglu liberalizma i mal-ograðanãtine.

Ðilas sledi naredbu (vaýda od Titaliåno, kako ñe izreñi posle viãe decenijaobjaãçavajuñi izbacivaçe PredragaMilojeviña iz redakcije "Politike") da seodmah najure predratni nepouzdani ured-

nici i zamene proverenim partijskimkadrovima. Nareðeçe se prosleðuje Cen-tralnom komitetu KP Srbije, a Petar Stam-

NALOG S VRHA: Danilo Puriñ LJUDSKE DRAME: Milutin Åoliñ

7/29/2019 Vreme, 1997. december 4.



boliñ dobija zadatak da to liåno raãåisti ãtopre i ãto temeýnije.

Bogdan Peãiñ ta zbivaça ovakoopisuje:

"Stiæe nam telefonski poziv da Mita i ja

doðemo hitno kod Petra Stamboliña.Saåekuje nas namrgoðen, gleda nekud ustranu, pokazuje nam bez reåi rukom dasednemo u foteýe, a onda u hodu prilazeñinam izgovara: 'Stari novinari se iz redakcijemoraju udaýiti. Neki od çih imaju pravana penziju, drugi su pred çom – ãta ñe oniviãe u redakciji, sem da rade kako ne treba'.

Nas dvojica ñutimo. Åekamo hoñe lipomenuti neko ime, ili ñe prepustiti namada odredimo ko su to 'stari novinari' odkojih se moramo oprostiti. Pera, meðutim,neumoýivo nastavýa: 'Morate otpustiti Æiv-ka Miliñeviña, Predraga Milojeviña, Do-

bricu Kuzmiña. I ti im, Bogdane, moraã tosaopãtiti. Ti si ih forsirao, pa im i pokaæiput', zavrãava Stamboliñ veñ negde tamodonetu presudu".

"Bio sam u straãnoj panici«, seña sePeãiñ. »Sve se na mene sruåilo. Tek ãto jebila proãla frka oko informacije koju smoobjavili o otmici jugoslovenskog aviona,zbog åega sam imao neprijatan duel sa Ale-ksandrom Rankoviñem. On je bio zabranioda se ma ãta objavi, a svetske agencije subrujale i novine na Zapadu pisale. Kada jestigla vest da su se jugoslovenski putnici jednoglasno izjasnili za povratak u zemýu(a to se dogaðalo u vreme sukoba sa Staýi-nom i blokade Jugoslavije od okolnih soci- jalistiåkih zemaýa), od-luåio sam da, ipak, to iobjavimo. Na Rankovi-ñevo pitaçe: 'Zaãto samto uåinio kada je on na-redio da se niãta ne smepisati', odgovorio sammu da sam æeleo konsul-tacije s çim, da sam gabezuspeãno satima traæioda razjasnimo novonas-

talu situaciju koja idenama u prilog. I poãto ganisam uspeo dobiti, uposledçi åas za novine,odluåio sam da je koris-no da to objavimo, poãtoveñ svet o tome danima bruji. Odbrusio mi je da ne moæe to tako, da ja ne mogu daradim kako ja hoñu, i da ñe me predatipartijskoj komisiji.

Veñ zbog toga bilo mi je svega dosta.Pogotovu kada je nastala histerija i okoålanka o Evi Peron. Stalno su siktali i natekstove Predraga Milojeviña, iako ih on

nije smeo potpisivati, sem inicijalima. Pot-puno mi je svejedno postalo hoñu li uopãteostati u novinarstvu. U takvom ra-

spoloæeçu odgovorio sam Peri da ja takvuodluku ne mogu saopãtiti, a ni sprovesti, paako misle da me na to nateraju – odmah ñuotiñi iz 'Politike'.

Uzvratio je resko i joã zlovoýnije:

'Onda – da ne duæimo stvar – predaj sutraMiti duænost i javi se Ðilasu da te raspore-di negde, verovatno u Borbu'.

Sutradan sam saopãtio odluku o ot-puãtaçu Predraga Milojeviña i Æivka Mil-iñeviña. Kuzmiña smo suspendovali samesta urednika Dopisniåke sluæbe i reklimu da se izvesno vreme ne pojavýuje u re-dakciji. Istovremeno sam saopãtio da ñelist voditi Mita, a da ja ostajem tu dok mene rasporede na novu duænost izvan 'Poli-tike'. I to staçe potrajalo je mesec-dva.Dolazio sam u 'Politiku', ali praktiåno nisamniãta radio mada sam i daýe sedeo u kan-

celariji glavnog urednika. Tek pred krajnovembra preãao sam u 'Borbu', da bihubrzo bio poslat za stalnog dopisnika togalista u London."

Drugi akter ovog dogaðaja, Mita Miýk-oviñ, sve to opisuje na ovaj naåin:

"Pozvani smo kod Stamboliña Bogdan i ja, i on nam je saopãtio odluku 'odozgo' dase otpuste Predrag Milojeviñ, Æivko Mil-iñeviñ, a mislim da je traæeno da se to uåinisa joã nekima iz stare garde 'Politikinih'novinara".

Pitam Mitu: "Da li je joã neko otpuãten,sem pomenute dvojice?"

"Koliko znam niko. Uspeli smo ostaleda zadræimo, a i Predraga sam ubrzo vra-

tio, mada bezprava da piãe. On je u redakciju po-åeo da dolazi po-sle samo nekoli-ko meseci."

Predrag Mi-lojeviñ – koji ipored navrãenihdevet decenijaæivota nastavýa

da piãe i u vre-menu u kojemnastaje ovaj ru-kopis – ne seña setaåno kada je iz-baåen iz "Poli-

tike". Zna da je to bilo 1952. godine i da sezbilo pre nego ãto je odræan partijski kon-gres.

"Jednostavno sam pozvan kod Bog-dana Peãiña, tadaãçeg glavnog urednika, ion mi je saopãtio da moram da odem iz'Politike' po nareðeçu odozgo. Primio samto mirno, mada mi nije bilo pravo, ali ãta

sam pa mogao. Pokupio sam svoje stvari izfioka stola u Spoýnopolitiåkoj rubrici,pozdravio se s kolegama koji su me

zapaçeno gledali i – otiãao.""Da li je s Vama joã neko otiãao?" – pi-

tam barda srpskog novinarstva, iza kojeg jeveñ bilo sedam decenija pisaça.

"Jeste. Æivko Miliñeviñ i – niko viãe,

koliko se señam.""Kada ste se vratili u 'Politiku'?""Tek 1957, kada je Mita Miýkoviñ

postao direktor", kaæe Predrag Milojeviñ.Pokuãavam da u "Politikinoj" personal-

noj dokumentaciji pronaðem pouzdanijipodatak. Uzalud. O ovom dogaðaju nemanikakvog traga. Ali, postoji zapisano da jePredrag Milojeviñ, ipak, dva puta u posler-atnim godinama postajao "Politikin" novi-nar: prvi put 1. aprila 1950. i drugi put 20.marta 1957. Kada je u meðuvremenunapuãtao "Politiku" i zaãto – ni reåi.

Bogdan Peãiñ razlog za otpuãtaçe

Milojeviña vidi u stalnom nepovereçusvih iz partijskih vrhova Jugoslavije i Sr-bije u ovog novinara, zbog çegovog pre-dratnog dopisniåkog rada u Berlinu uvreme potpisivaça Trojnog pakta odstrane jugoslovenske vlade, kao i zbog çe-govog kratkotrajnog rada, 1941. godine, udnevniku "Vreme", koji je izlazio u vremeokupacije. A povod za takvu odluku naðen je u jednom tekstu napisanom povodomdolaska u Beograd britanskog ministrainostranih poslova Entoni Idna, åije je ob- javýivaçe naruåio Ðilas, traæeñi da ganapiãe Peãiñ. Meðutim, on je predloæio dato uåini Milojeviñ, pa se tako i zbilo. Tito je, tvrdi Peãiñ, ýutito reagovao na taj jed-nostubaåni komentar smatrajuñi da Idntakve pohvale nije zasluæio, s obzirom da je podræavao Kraýa Petra II a ne çega.

(Proverio sam u kompletu "Politike":taj uvodnik nije pisao Milojeviñ nego JurijGustinåiå i objavýen je bio u septembrukada Milojeviña viãe i nije bilo u re-dakciji.)

Mita Miýkoviñ smatra da je Milojeviñbio nepoæeýan zbog svog naåina pisaça irazmiãýaça, da mu niko nije verovao, i da

je (onima u vrhu) smetalo ãto stoje ispodçegovih tekstova åak i inicijali: P. M. I tose smatralo izazovom komunistima i novojvlasti.

Danilo Puriñ, pak, misli da je Milojeviñbio proskribovan pre svega od samogdirektora "Politike" Vladislava Ribnikara,pa onda i od drugih. Naravno, odijum pre-ma çemu i çegovim tekstovima je posto- jao i u jugoslovenskom vrhu, odakle su sanegodovaçem doåekivali svaki çegovtekst bez obzira na stvarni sadræaj.

Niko, meðutim, ne shvata zaãto je iÆivko Miliñeviñ, taj tihi, povuåeni i neuti-

cajni åovek, morao da se naðe iza vrata"Politike". s

NASTAVIÑE SE...

Stalno su siktali i na tekstovePredraga Milojeviña, iako ih onnije smeo potpisivati, sem inicijalima. Potpuno mi je svejednopostalo hoñu li uopãte ostati u

novinarstvu. Odgovorio sam da jatakvu odluku ne mogu saopãtiti,a ni sprovesti, pa ako misle dame na to nateraju – odmah ñu

otiñi iz 'Politike'-Bogdan Peãiñ

7/29/2019 Vreme, 1997. december 4.



Izjava nedelje"Ono ãto me je prijatno

iznenadilo, to je ãto narod postavýa sasvim normalne zahteve."

MILAN MILUTINOVIÑ,savezniministarinostranihdela,predsed-niåkikandidat

(Intervju"Rojte-ru")

DRAGANA MIRKOVIÑ,

estradna umetni-ca, odmarala se na

Jamajci: "Prvi putsam isprobala ame-riåki top turizam, åija je prednost ta da je ucenu letovaça uraåu-nat svaki hir. Na pri-mer, mogla sam u åe-tiri ujutro da naruåim jastoga, da beskona-åno dugo vozim sku-tere, a da sve to budebesplatno. Ili, na plaæine stigneã da popijeãkoktel koji si naruåio,

a veñ stiæe drugi. Doksmo se izleæavali nasuncu non-stop su nasobasipali i ledom, nebi li se rashlaðivali.Sve u svemu, to je jedan od odmora kojime je bacio u nesvest.Åitava zemýa je Diz-nilend za odrasle.("TV novosti")

LJUBA JEVRIÑ,predsednik SPO-a u Jadranskoj Leãni-

ci, nedaleko od Loznice, okaåio je iznadputa Jadranska Leãnica – Ãabac dæinovskitransparent na kojem piãe "S VEROM UBOGA, ZA KRALJA I OTADÆBINU,SPO JADRANSKA LEÃNICA". Smatra da transparent ugroæava javni saobrañaj, aliga ugroæava selektivno, ãto je u neku ruku i opravdano: "Vozaåi koji su socijalistiåkiopredeýeni, prvo uspore da vide ãta piãe, a kasnije, prilikom prolaska ispod transpar-enta, na ulazu u krivinu, naglo dodaju gas, ãto predstavýa veliki rizik za çih da sletes puta ulevo". ("Srpska reå")

JOVAN MARIÑ,neuropsihijatar i direktor Dnevne psihijatrijske

bolnice Univerzitetskog kliniåkog centra, preporuåujepacijentima da se seksom i ýubavýu pozabave liåno:"Ljubav se mora doæiveti. Isto vaæi i za seks. Narav-no, mnogo se moæe nauåiti i treba uåiti, ali se morasam proñi kroz to. Ljudima koji kod mene dolazezbog problema seksualnosti åesto kaæem da je seksisto ãto i plivaçe ili sviraçe: ne moæete plivaçe uåitibez vode, ni sviraçe bez instrumenta". ("Bazar")

RATKO DMITROVIÑ,glavni i odgovorni urednik "Argumen-

ta": "Ðole Balaãeviñ se seña i æali za Zad-rom, jer ga pamti po uspelim koncertima,to mu je posledça slika grada. Ja i mnogidrugi, koji ñute ili nemaju priliku da kaæu,pamtim Zadar sa poåetka 1991. godinekada je u çemu, za samo jednu noñ, sru-ãeno ili demolirano 250 srpskih kuña i lo-kala. Isto je bilo u Ãibeniku, posebno uOsijeku iz kojeg su, pre nego ãto je rat

poåeo, Dunavom prema Novom Sadu plo-vili Srbi sa rupom od metka na glavi, iz-viçavam se ãto podseñam". ("Argument")

MILOÃ BOJANIÑ,pevaå narodnih pesama kaæe da mu je za punoletstvo otac dopustio da åuva (ne i

da jaãe!) koçe i uporeðuje to sa punoletstvom svojih sinova: "Moja nagrada bila jeveoma vredna, s obzirom na vreme i uslove æivota u selu Ruhotini kod Bjeýine, gdesam roðen. A moji sinovi u Novom Sadu imaju drugaåiji æivot. Oni su za osamnaestiroðendan dobili BMW. Moj æivot je bio drugaåiji. Kada sam doãao iz sela, poåeo samispod nule. Proãao sam sva teãka æivotna iskustva, od teãkog fiziåkog rada,ãkolovaça, zavrãio sam Saobrañajni fakultet, a usput je teklo i mukotrpno pevaåkotezgareçe. Sada, kada sam uspeo, moæda sam kao i svi Balkanci napravio greãku,svojoj deci sam taj put maksimalno skratio i olakãao. Teãko je ispraviti greãku, ali ja

ipak pokuãavam da bar naknadno deci objasnim i kako je nemati. Do ciýa se treba imuåiti, a ne sve dobiti na dlanu. ("TV novosti")

KRSTA PETROVIÑ,vokalni solista u penziji: "Volim Rusiju, a

posebno grad Tbilisi (Gruzija). Ne samozbog pesme, veñ i zbog one specifiåne izma-glice i neke topline koju samo Sloveni nose usebi. Neverovatno da sam tamo osetio ispoznao neki åudan oseñaj kao da sam tunekada bio". ("Borba")

PREDRAG VULETIÑ,predsednik liberalno-demokratske stranke,

treñi put se kandiduje za predsednika Srbije:"Ãto se Vuka Obradoviña tiåe, on je oficir i netreba da se bavi politikom. On, uostalom, inije istinski srpski oficir koji je stekao åinovena terenu, veñ po kancelarijama, a uniformu je

skinuo kad je otadæbina bila u najveñoj opas-nosti". ("Danas")

Z O R A N

S I N K O

Z O R A

N

S I N K O

LJUDI I VREME

7/29/2019 Vreme, 1997. december 4.



"SRPSKA REÅ",organ SPO-a, vaskrsava viãegodiãçi nadimak RTS-a, nadimak koji

je smislio i nametnuo inventivni Vuk Draãkoviñ – TV Bastiýa; uoåi par-lamentarnih i neuspelih predsedniåkih izbora izgledalo je da se RTS bila"razbastiýala". Meðutim, sada u redakcijskom komentaru, a pod naslo-

vom "Bastiýa", piãe: "Naåin na koji RTS prati predizbornu predsed-niåku kampaçu morao bi, zbog jednog svog perfidnijeg sloja, åiji sukreatori, verovatno, JUL i radikali, da zabrine i socijaliste, ako oni zais-ta, kako tvrde, æele da Srbija dobije predsednika iz socijalistiåkih redova.

Veãtim montaæama tonskih priloga o Milanu Milutinoviñu, naime, izçegovih istupaça izbacuju se sve direktne kritike Vojislava Ãeãeýa iradikala, ali tako da se stekne utisak da se sve loãe ãto Milan Milutinoviñgovori o Ãeãeýu i radikalskom ludilu odnosi, zapravo, na Vuka Draãk-oviña i demokratsku opoziciju.

Ta gadna igra, s elementima svakojakih prýavãtina u reæimskimkrugovima, pa i u samoj RTS, postañe, vaýda, konaåno predmet interes-ovaça i joã formalno vladajuñe stranke".

VUK OBRADOVIÑ,predsednik Socijaldemokratije i

kandidat za predsednika Srbije, zasluåaj da çegova partija osvoji vlastu Srbiji: "Najpre bismo formiraluvladu od najumnijih Srba u zemýi irasejaçu. Zatim, vrlo brzo bismo

organizovali nove izbore, koji bi ne-minovno bili sprovedeni u apsolut-no fer uslovima. I najzad, ono ãto jenajznaåajnije, uåinili bismo sve, uskladu sa naãim Programom, daýudi u Srbiji znatno boýe æive, a neda se iscrpýujemo u besmislenimideoloãko-politiåkim temama tipa:hoñemo li republiku ili monarhiju,hoñemo li u NATO ili neñemo".("Svedok")

PREDRAG STOJANÅIÑ zvani SRCE,pitomac Kazneno-popravnog doma u Niãu (komãinicu je ubio budakom), osuðen

je na dvadeset godina: "Ne znam zaãto sam je ubio. Nisam imao motiva za to. Bila jeýubazna prema meni. Ko da izdræi ovoliku kaznu". ("Politika Ekspres")

ÆEÝKO RAÆNATOVIÑ ARKAN,poslastiåar i odmetnuti voða navijaåa

"Crvene Zvezde", priåa kako je igraåesvoga "Obiliña" kaznio izmeðu ostalog imedijskom izolacijom: "Imali smo pravoda igramo u Inter-Toto kupu. Ali u pos-ledçem kolu mi smo izgubili od Spartakakoji je bio meðu posledçima na tabeli, ra-zlika je bila 56 bodova izmeðu Obiliña iSpartaka, nisam to æeleo da toleriãem, ka-znio sam fudbalere novåano, oduzeti su immobilni telefoni, kaæçeni su sa dup-liraçem treninga dvaput dnevno, i kazniosam ih neigraçem u Inter-Toto kupu".("Svedok")

ZORAN ÐINÐIÑ,lider Demokratske stranke isvrgnuti gradonaåelnik varoãi beo-gradske: "Gospodin Draãkoviñoliåava autoritarni, nedemokratski,staromodan i arhaiåni tip vlasti i usvojoj stranci i u svom okruæeçu,pa bi to oliåavao i na bilo kommestu". ("Borba")

KOSTA KRAINÅANIÑ,zvezda Radio Beograda i komentator "Politike ekspres" ovako zavrãava tekst

"Dvoboj blatom", posveñen istorijskom (ako ne i praistorijskom) televizijskom due-

lu dvojice predsedniåkih kandidata: "Samo onaj koji ni sam nije naroåito lep govoridrugome da je ruæan. Naã narod ne voli one koji se o drugima ruæno izraæavaju.Tradicionalno je kod çega razvijen oseñaj za viteãko ponaãaçe. U naãim narodnimpesmama pobeðeni pruæa ruku pobedniku i priznaje mu da je veñi junak. Takvopriznaçe svojstveno je samo hrabrim i åasnim ýudima".("Politika Ekspres")

TOMISLAV NIKOLIÑ,potpredsednik Srpske radikalne stranke,

ne krije da je oduãevýen ishodom televizij-skog duela koji je çegov ãef imao sa VukomDraãkoviñem, ali i dobronamerno upozoravana to da je g. Draãkoviñ bio izloæen pogibeý-nom, verovatno i zlonamernom savetniåkomuticaju: "Ne znam ko ga je pripremao za emi-siju, ali oåigledno je reå o bolesnom umu. Ni- jedna optuæba nije taåna i zbog toga mislimda je Draãkoviña spremao neko ko mu nemisli dobro.

Odluåili smo da naã predsednik izaðe naduel, jer je Srbija zemýa megdandæija i narodvoli pobednike". ("Demokratija")

T A N J U G

D R A Ã K O

G A G O V I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. december 4.



K maçe egzibicionizma od slavnog mu pre-thodnika Riåarda Holbruka, ali çegovdiplomatski stil nije niãta maçe "bul-doæerski" od Holbrukovog. Ko umije daåita politiåku mapu ovog dijela svijeta, ustaçu je da raspozna Gelbardov liånirukopis u novom ameriåkom aktivizmuna Balkanu. Otkako je, u drugoj Klintono-voj administraciji, kadrovska politika Stejtdepartmenta dospjela u ruke Medlin Olbra- jt, za ovaj dio svijeta nije bilo sudbonosnijeg

kadrovskog rjeãeça u Vaãingtonu od Gel-bardovog proýetoãçeg naimenovaça napoloæaj "specijalnog izaslanika predsjednika

SAD i dræavnog sekretara za primjenu Dej-tonskog sporazuma".

SVAKOM LONCU POKLOPAC:Ameriåko prisustvo na prostorima bivãe Ju-goslavije doæivjelo je u meðuvremenu kor- jenit preobraæaj. Ameriåki uticaj postao jeodluåniji i neuporedivo agresivniji. PodGelbardovim rukovodstvom u Stejt depart-mentu djeluje åitav nov novcat kadrovskitim koji se bavi iskýuåivo "bosanskim pos-lovima". Poseban direktorij za Bosnu osno-van je i u Bijeloj kuñi. Od jesenas u Stejt de-partmentu funkcioniãe i Biro za pitaça rat-nih zloåina koji se, izmeðu ostalog, bavi ikoordiniraçem podrãke Haãkom sudu."Bosnom" se danas bavi barem pet "speci-

jalnih izaslanika" Klintonove administracije.U ovom je åasu bar deset ameriåkih mini-starstava i dræavnih agencija (ukýuåujuñi i

Ministarstvo finansija, Ministarstvo trgo-vine, pa i Federalnu upravu za vazduhoplo-

vstvo) direktno umijeãano u "bosanske pos-love". Veñinu vodeñih meðunarodnih agen-cija, ukýuåujuñi humanitarne i druge agen-cije "civilnog" tipa, u ovom åasu u Bosnikontroliãu ameriåki kadrovici.

Amerikanci se pitaju i u Bråkom, a Ame-rikancu Marku Krokeru povjereno je da reor-ganizuje sve policijske snage u Bosni. Oso-býe ameriåke ambasade u Sarajevu odskorase utrostruåilo. Upuñeni vele da je biro CIA uBosni najmnogoýudniji u regionu. Diplomat-ski izvori tvrde da su nedavno u Bosni tajnoboravili direktori i CIA (Central Intelligence Agency, Centralna obavjeãtajna agencija) i

DIA ( Defense Intelligence Agency, Odbram-bena obavjeãtajna agencija).Ameriåki savjetnici obuåavaju vojske po

uda ide ameriåka politika naBalkanu? Ko to hoñe da zna,

morao bi u stopu da prati Ro-berta Gelbarda. GospodinGelbard javno nastupa sa

SAD i bivãa Jugoslavija

"Drim tim" za Balkan

B R A N K O

P A N T E L I Ñ

Amerika, kako kaæe beogradski filozof Aleksa Djilas, "nema plan da porobisvet". Ona pogotovo nema plana da uniãti Srbe. To, meðutim, joã ne znaåi

da sticaj okolnosti nije takav da "stvarno moæemo da nadrýamo"

NAJAVA ZAOKRETA:Medlin Olbrajt iSlobodan Miloãeviñ uBeogradu

SVET

7/29/2019 Vreme, 1997. december 4.



Bosni, ameriåki finansijski struåçaci poma-æu da se pod konac dovede dræavni budæet, amedijski eksperti preureðuju medije. Ame-riåki vojnici dijele letke koji stanovniãtvusugeriãu kako da glasa na izborima. Ameri-

kanci donose odluke o tome ko treba da up-ravýa policijskom, a ko televizijskom stani-com. Reporteru "Los Anðeles tajmsa" Trej-si Vilkinson uåinilo se proãlog mjeseca dase, umjesto u centralnoj Bosni, nalazi u Cen-tralnoj Americi, gdje su ameriåke snage sre-dinom osamdesetih obuåavale armije "uime mira i demokratije". Jedino su klimats-ki uslovi bili drugaåiji.

Åitava ova lepeza ameriåkih aktivnos-ti ne moæe se, dabome, staviti na duãu sa-mom Gelbardu. Do preokreta u ameriå-kom "gardu" u Bosni doãlo je kada su napoloæaj dræavnog sekretara i savjetnika za

nacionalnu bezbjednost stupili Medlin Ol-brajt i Sendi Berger, odranije åuveni poangaæovanosti u bosanskim pitaçima. Noizbor Gelbarda i çegov liåni stil simbolisu i personifikacija tog preokreta. Gel-bard je uzeo na sebe da Karlosu Vesten-dorpu veñ na poåetku mandata odræi lek-ciju o tome kako treba da obavýa svoj po-sao u Bosni. Gelbard je uzeo na sebe daHrvatima osumçiåenim za ratne zloåineobeña da ñe im biti suðeno najkasnije uroku od pet mjeseci. (Takva odluka nijemu, inaåe, u "opisu poslova i radnih zada-taka".) Gelbard po svoj prilici liåno stoji iiza ameriåke politike destabilizacije Re-publike Srpske, a liåno je, kako se åuje, dono-sio i odluke o sudbini policijskih i televiz-ijskih stanica. (Njegova poærtvovanost naovim poslovima ide dotle da se liåno an-gaæovao i oko toga da baçaluåkom televiz-ijskom studiju osigura besplatno emitovaçepopularne latinoameriåke TV serije "Kasan-dra", kako izostanak "Kasandre" sa ekrana nebi ãtetio popularnosti Biýane Plavãiñ.) Visokisluæbenici Stejt departmenta, u anonimnimizjavama za ameriåku ãtampu, tvrde da Gel-bardov izbor predstavýa ukus ameriåke poli-tike u ovom dijelu svijeta. "On je tip-koji-ne-uzima-zarobýenike", kaæe jedan, ãto u ame-riåkom slengu otprilike znaåi da za sobomostavýa samo spræenu zemýu.

BOSANSKI IMPERATIV: Ono ãto jeu ovoj priåi bitno za jugoslovensku javnost jeste da Srbija i Jugoslavija, iz ameriåkogugla, spadaju u "periferiju Bosne". A poãto je Bosna vaæna, vaæna je i Srbija, i to utolikoãto joj se ne smije dozvoliti da Amerikanci-ma neãto pokvari u Bosni. Åak je i pitaçeKosova u drugom planu u odnosu na bosan-ski imperativ ameriåke politike. Ekspert saBrukings instituta u Vaãingtonu Suzan Vud-

vord podsjeña za "VREME" da je u Gelbar-dov opis poslova i radnih zadataka naknad-no uãlo i Kosovo. Ovaj "regionalni pristup"

nije karakteristiåan samo za Amerikance. IUred visokog predstavnika u Bosni zaduæen je za Kosovo na drugoj londonskoj konfer-enciji, shodno logici regionalizma. Vudvor-dova, meðutim, raspolaæe informacijom da

sam Gelbard smatra da izmeðu Amerike iEvrope, odnosno SAD i Evropske unije,treba da postoji podjela poslova i radnih za-dataka i da je logiånije, buduñi da je Vaãing-ton Bosnu preuzeo na sebe, da se Evropýaniu veñoj mjeri bave Kosovom.

I jedni i drugi, meðutim, ostavýaju po-sýedçih nedjeýa dojam da su zateåeni br-zim i neæeýenim razvojem dogaðaja na Ko-sovu. Zvaniåna ameriåka politika premaKosovu u ovom åasu glasi da je Kosovo dioJugoslavije, i da bilo koje rjeãeçe kos-ovskog problema mora da se kreñe u tom

kontekstu. Stiven Berg, profesor sa presti-ænog Brandajs univerziteta u Kembridæu,dobar poznavalac balkanskih prilika i koau-tor nove kçige o sukobima u bivãoj Jugos-laviji koja uskoro treba da se pojavi u ãtam-pi, tvrdi da je albanskim liderima na Kosovuto, vrlo jasno i nedvosmisleno, u viãe navra-ta reåeno. Reåeno im je, meðutim, i to na åi- joj ñe strani biti simpatije Amerike u sluåajunasilnog rjeãavaça kosovskog problema.To unekoliko podsjeña na dilemu pred kojom su se naãli Slovenci i Hrvati kada im je,takoðe nedvosmisleno, reåeno da SAD po-dræavaju jedinstvo Jugoslavije. No, reåeno je i to da ñe, u sluåaju da Jugoslavija silomkrene primjeçivati naåelo teritorijalnog jed-instva zemýe – Zapad priznati çihovu ne-zavisnost. Berg veli da je, u sluåaju Kosova,razlika u odnosu na Sloveniju i Hrvatsku utome ãto Amerikanci sasvim dobro razumi-

ju da ñe nasiýe na Kosovu izazvati neredena cijelom Balkanu, da ñe se "prosuti" i naMakedoniju, gdje se u ovom åasu nalaze

ameriåke trupe. Amerikanci se, prema tome,dobro åuvaju da albanske lidere na Kosovu,svojim simpatijama za çihove nevoýe saSrbima, ne ohrabre na voðeçe politikeoruæanim sredstvima. Ameriåke trupe u

Makedoniji su, prema Bergu, æica o koju semoæe saplesti brzopleta ameriåka politikapodrãke separatistima na Kosovu. Zbog to-ga se, po çegovim reåima, neki politiåari uameriåkom Kongresu veñ sad izjaãçavaju uprilog povlaåeçu ameriåkih trupa iz Make-donije. No, dok god su ti vojnici tamo,Amerikanci ñe dekuraæirati albanske teæçeza otcjepýeçem od Jugoslavije nasilnimputem.

KOLA ISPRED KONJA: Ovaj ame-riåki ekspert inaåe spada u neveliki taborkritiåara ameriåke balkanske politike koji tu

politiku osporavaju sa stanoviãta pobrkanogreda vrijednosti. Sadaãça ameriåka politika,po kojoj je Srbija bitna samo u mjeri u kojojutiåe na bosanske prilike, potpuno je pog-reãna, veli Berg. "Kýuå mira na Balkanu jeSrbija. Vaãington, meðutim, stavýa kola is-pred koça, time ãto Bosni daje veñi znaåajnego Srbiji. Zaboravýa da kola vuåe koç, akoåijaã je taj na kog treba uticati prije svihostalih." Stiven Berg je u ovom momentu,ispred Brandajs univerziteta, ukýuåen u ve-liku akciju pridobijaça ameriåkih fondacijakoje djeluju u inostranstvu da se obimnijeangaæuju u Jugoslaviji na programima raz-voja civilnog druãtva i demokratizacije. Velida to ide teãko i sporo, jer Jugoslavija imatako katastrofalan imidæ na Zapadu da jeýude teãko uvjeriti da je to normalna zemýau kojoj su mnogi privræeni demokratiji.

Zahvaýujuñi zimskim protestima protiv

izborne kraðe, meðutim, neko dovoýno va-æan u ameriåkoj vladi doãao je do uvjereçada u Jugoslaviji postoji kritiåna masa zain-

v

Do preokreta uameriåkom "gardu" uBosni doãlo je kada su na

poloæaj dræavnog sekretara i savjetnika zanacionalnu bezbjednoststupili Medlin Olbrajt iSendi Berger, no izbor

Gelbarda i çegov liåni stil simboli su i

personifikacija tog preokreta

7/29/2019 Vreme, 1997. december 4.



Paniñev gambit

Ãta Gelbard sprema za Mila ÐukanoviñaU Jugoslaviji se odvajkada spekuliãe sa time podræavaju li pota-

jno Amerikanci u Beogradu, uprkos svemu, Slobodana Miloãeviñakao "jakog åovjeka" koji je kadar da isporuåi ono ãto je u Dejtonuobeñao. Izvori "Vremena" u Vaãingtonu vele da je u administracijidoskora (do prvih neuspjelih izbora za predsjednika Srbije) vladalouvjereçe da ñe Miloãeviñ sa lakoñom dobiti sve izbore i da iza togaslijedi period barem dvogodiãçe stabilnosti u kojem ñe ispunitineka obeñaça. Sad im se åini da neñe

iãåekati obeñano, åak i ako Milutinoviñ po-razi Ãeãeýa 7. decembra. Zato se, tvrdi jedan izvor blizak Stejt departmentu, u Gel-bardovom timu uæurbano traæe alternativnaidejna i personalna rjeãeça. Prije desetakdana Bob Gelbard se, prema ovom izvoru,na svoj zahtjev sastao sa Milanom Paniñemi traæio od çega da se aktivnije ukýuåi upolitiåka zbivaça u Jugoslaviji. Ameriåko-

srpskog biznismena po svoj prilici neñe trebati dugo nagovarati naneãto ãto i sam æeli, no iskoristio je povoýan trenutak da za ovu pri-liku zatraæi od ameriåke vlade otvoreniju podrãku (kakvu je traæio,i nije dobio, 1992. godine). Navodno bi, kao signal otvoreneameriåke podrãke kandidatu opozicije, zahtijevao da se skine jedan

dio spoýnog zida sankcija Jugoslaviji.Kao ãto je maçe-viãe poznato, sankcije su æivo blato u kojeniko neñe da dirne. U Vaãingtonu vjeruju da su sankcije jedinioblik pritiska na Miloãeviña koji je preostao, pa se niko u admin-istraciji åak ni interno ne usuðuje da predloæi çihovo skidaçe.

Inaåe, u ameriåkim se krugovima åuje da je Milo Dju-kanoviñ ipak najveña ameriåka nada u Jugoslaviji i da se krat-koroåna ameriåka strategija pritiska na Miloãeviña prije svegazasniva na Djukovanoviñevoj izbornoj pobjedi u Crnoj Gori.Kako saznajemo u Stejt departmentu, Milo Djukanoviñ ñe u januaru ili februaru posjetiti Vaãington, a tamo ñe mu biti uka-zan doåek viãeg ranga nego ãto bi çegov status republiåkoglidera zasluæivao.

teresovanih za demokratske promjene. To jerazlog ãto je od proýetos u Jugoslaviji prisut-na USAID (United States Agency for Inter-national Development ), organizacija izraslaiz vremena åuvenog "Marãalovog plana". Ta je organizacija proãlog mjeseca u Beograduorganizovala veliki skup jugoslovenskih i sv- jetskih ekonomista o tranziciji i træiãnim re-formama, nastojeñi da u ovoj zemýi ohrabri ipodstakne ýude privræene politiåkim i ekon-omskim reformama. Ona pruæa podrãkuinicijativama "civilnog druãtva" i naporimanevladinih organizacija na unapreðeçu de-mokratije i politiåkih sloboda, kao i pomoñnezavisnim medijima. Ta vrsta pomoñi sk-rojena je za potrebe socijalistiåkih zemaýa,odnosno, ãto bi se u Americi reklo, "drugog

svijeta". Tamo gdje, dakle, nije potreban"razvoj" u klasiånom smislu u kom je raz-vojna pomoñ potrebna "treñem svijetu", veñgdje treba pruæati tehniåku pomoñ i podræa-vati politiåki razvoj, dakle gdje treba raditi uprilog demokratizacije i vladavine prava.Suzan Vudvord kaæe da se vlade u praviluangaæuju tamo gdje im se uåini da moguimati djelotvoran uticaj. Ako se pokaæe dapostoje ýudi koje vrijedi podræati, onda ñeameriåka vlada poslati svoje agencije da ihpodræi. Da se koalicija "Zajedno" nije raspa-la kao ãto se raspala, USAID bi, smatraVudvordova, ovdje troãio viãe novaca i

zapoåeo viãe programa.Amerika je danas jedina svjetska velesi-la. Takva çena uloga bremenita je protivr-

jeånostima. Ponekad se, kao sada u Republi-ci Srpskoj, ponaãa poput slona u staklenojradçi (ýetos je åak i Alija Izetbegoviñ upo-zoravao ameriåke pokroviteýe da je BiýaniPlavãiñ potrebno spoýa pruæati daleko dis-

kretniju podrãku od Gelbardove), no s drugestrane se zapravo ustruåava od veñeg angaæ-mana na spoýnopolitiåkoj sceni. Otkako jepropao Sovjetski Savez, Amerikance svemaçe zanima "svijet" u kome viãe nemajudostojnog protivnika. Buduñi da unutraãço-politiåke konsideracije apsolutno dominiraju Bijelom kuñom, spoýna politika je uzapeñku. Amerika je trenutno izolacionistiå-ki raspoloæena, ali i daýe gaji globalistiåkeambicije, i ta protivrjeånost razdire çenuubjedýivost na svjetskoj sceni. U Evropi seponovo govori o "velikom, ruænom Ameri-kancu". No Amerika, kako kaæe beogradski

filozof Aleksa Djilas, "nema plan da porobisvet". Ona pogotovo nema plana da uniãtiSrbe. To, meðutim, joã ne znaåi da sticaj

okolnosti nije takav da "stvarno moæemo danadrýamo". Djilas ne vjeruje ni da je ame-riåka nakana da uniãti Republiku Srpsku,ali to "lako moæe da se dogodi". Amerikan-ci ñe nastaviti da pritiskaju RS, a NATO

sigurno neñe bombardovati muslimansko-hrvatsku vojsku ukoliko bi ova krenula naRepubliku Srpsku oko Bråkog, kao ãto bireagovao u sluåaju neke uspeãne srpskeofanzive. Inaåe, posýedçe nezvaniåne in-formacije iz Vaãingtona o konaånoj sudbi-ni Bråkog (rok za arbitraæu je mart 1998),do kojih je "Vreme" moglo doñi, glase dañe Bråko biti proglaãeno "izuzetkom" uBiH, nekom vrstom eksteritorijalne jedin-ice koja neñe pripadati ni Federaciji, niSrpskoj, veñ jedino Bosni i Hercegovini.Druga je trenutno vaæeña varijanta da pri-padne Federaciji. Nijedna varijanta u ovom

momentu ne predviða da Bråko ostane usastavu Republike Srpske. s

LJIÝANA SMAJLOVIÑ

R E U T E R S

SVEPRISUTNI:Ameriåki vojniciu Bosni

7/29/2019 Vreme, 1997. december 4.


7/29/2019 Vreme, 1997. december 4.


PrijemU trenutku dok sa nama razgovarate tele-

fonom, Vai podaci se unose u DHL-ov

sistem. Za svega nekoliko minuta na kurir

dobiæe instrukciju gde i kada da podigne

Vau poiljku. Posle preuzimanja poiljke

kurir æe detalje o Vaoj poiljci

(broj AWB-a), proslediti u sistem.

alni sabirni Centar e nalazi centralni sabirni centar Evropu i Afriku. Vae poiljkertiraju ka naznaèenoj destinaci-rni centar na briselskom aero-

oku jedne noæi automatski sor-d 1500 tona robe. Specijalne,ski voðene trake, osiguravajupoiljka uputi na pravu desti-

m prilikom taj podatak se unosi

Dolazak na destinacijuDok se u veæini zemalja u svetu vie ne

obavlja formalni carinski postupak, u

Jugoslaviji se t aj postupak jo uvek sprovo-

di. DHL nastoji da u nekoliko sledeæih go-

dina sinhronizuje kompjuterske i carinske

postupke na naèin koji æe omoguæiti da se

protok robe kroz carinu ubrza.

5.

ite broj318 18 44

poziv je dovoljan da Vaaoène putovati.

e nas koju vrstu poiljke aljete,

stinaciju, kada æe biti spremna

manje, gde je moemo

einu i naèin plaæanja.

ba obavestiæe Vas da li je

pripremiti odreðenu

aciju za slanje Vae poiljke

zjava) i kolika je cena nae

1.

6.

2.

PUT VAEdokumenta i pakete koje elite da poaljete, poverite nama, ekspertima za sigur

7/29/2019 Vreme, 1997. december 4.


SortiranjeU prostoru za sortiranje podaci o Vaoj

poiljci se prenose u DHL-ovu meðunarod-

nu bazu podataka. U naoj bazi podataka

beleimo informacije koje poiljaocu i pri-

maocu omoguæavaju praæenje puta poiljke.

Vaa poiljka se priprema za izvoz.

AerodromIz prostorije za sortiranje Vaa poiljka

se otprema na Aerodrom, odakle se

posle postupka carinjenja komercijalnim

letom upuæuje iz zemlje u centralnisabirni centar u Briselu.

Sabirni centar u odredituKada Vaa poiljka stigne u sabirni centar

na odreditu, zajedno sa ostalim pristiglim

poiljkama, sortira se za dostavu.

Lièna dostavaNai kuriri æe lièno uruèiti poiljku na

naznaèenu adresu. Pri uruèivanju poiljke

registruju se datum i vreme dostave, kao

i ime i potpis primaoca poiljke. Na taj

naèin moete proveriti kod nas da li je

Vaa poiljka uruèena i kada.

4.

7. 8.

3.

OILJKEfikasnu dostavu poiljaka vazdunim saobraæajem po sistemu od vrata do vrata.

7/29/2019 Vreme, 1997. december 4.


7/29/2019 Vreme, 1997. december 4.


Kompjuteri za Moskvu, Staklo za MeksikoSiti, Rezervni delovi automobila za Kairo,Novine za Frankfurt, Medicinska oprema zaNju Delhi, Vino za Vankuver, Tekstil zaSantjago de Èile, tampane ploèe za HongKong, Lekovi za Peking, Dugmad za Sofiju,Paso za Velington, Ugovor za Kuvajt,Bankarska dokumenta za Cirih, Sokovi za Vladivostok, Kukuruz za Dalas, Kugliènileajevi za Dakartu, Fudbalska lopta zaTokio, Arhitektonski crte za Johanesburg,Modna kolekcija za London, Knjiga zaManilu, Video traka za Kopenhagen, Brouraza Sidnej...

P R O F I D e s i g n G r o u p ,

1 1 / 9 7

7/29/2019 Vreme, 1997. december 4.


Prelamate svoju novinu, knjigu na raåunaru?Da, naravno...

Pravite postscript - fajlove koje posle ãaljete na osvetljivaå filma ili paus...Tako nekako...

Åuvate li prelom starih brojeva, odãtampanih knjiga?Prvo smo pokuãavali da åuvamo print fajlove, posle smo shvatili da oni

zauzimaju straãno mnogo mesta na serveru pa smo sa tim prestali...

Dakle, ako nekom zatrebaju stari brojevi vaãe novine - savetujetefotokopiranje papirnatog izdanja

Eh, kad bi fotokopir bio ispravan...

Kako radi vaã dokumentacioni centar, valjda ga imate?Da... imamo jednog momka koji slaæe nove brojeve jedan na drugi i po

potrebi ih pretura list po list ne bi li naãao ono ãto nam treba. Deåko

ima straãno pamñenje, samo je åesto odsutan...

Prekinite sa ovakvom praksom! Reãenje se zove

Portable Document Format

Nudimo vam najnoviju tehnologiju spasavanja starog, prelomljenog

grafiåkog materijala od zaborava. Sve ãto treba da uåinite je da nam

predate vaãe osvetljene PostScrip fajlove. Vratiñemo Vam knjigu ili

novinu u PDF-formatu koji se moæe komforno åitati, ãtampati i pre-

traæivati na bilo kom PC-ju ili Mac-u. PDF je internacionalan i hard-

verski potpuno nezavisan kompaktan grafiåki format, veoma popula-

ran na Internetu, koji u sebi åuva sve informacije originalnog

grafiåkog dizajna: tekst, fotografije, prelom i tipografiju. Na jedan

obiåan CD stañe viãe od 150 kompletno prelomljenih nedeljnih novina

ili proseånih knjiga, a da pri tome joã uvek budete u stanju da

zadavanjem kljuånih reåi i koriãñenjem hipertekstualnih veza za tren

oka pronaðete traæenu infomraciju. Ovakve kolekcije starih izdanja

imaju veliku vrednost za vas, vaãe kolege i potencijalne kupce. Zato,

pre nego ãto otkucate: del *.ps, poãaljite nam e-mail na adresu:

[email protected]@eunet.yu

N o v o!Saåuvajte svoje dokumente u elektronskoj formi

7/29/2019 Vreme, 1997. december 4.



Åeãka

Odlazak reformatora

obnove i priznaje neke greãke koje sudovele do pada standarda. Uveden je pliva- juñi kurs krune, ãto je samo predstavýaloizgovor za priznaçe çenog konstantnogpada. Postavýeni su novi ministri. Klaus je

sa bukvalno jednim glasom prednosti pre-brodio glasaçe o povereçu, "kupivãi" glas jednog poslanika suparniåkih socijal-demokrata. Ali, burni potresi tek su sespremali.

TIHI ÅOVEK: Kao bomba odjeknula je krajem oktobra vest o iznenadnoj ostav-ci potpredsednika Vlade, ministra spoýnihposlova i potpredsednika i jednog od os-nivaåa Klausove Graðanske demokratskestranke (ODS) Jozefa Zeleçeca. Taj pede-setjednogodiãçak sa izgledom dobroñud-nog åikice jednostavno je, po povratku izBeograda, objavio da viãe neñe da trpi

sukobe sa premijerom, da mu je dosta jav-aãluka i trveça u sopstvenoj partiji koja sepotpuno udaýila od onoga o åemu su on iKlaus saçali kada su je stvarali. Kaokonkretan povod za svoje povlaåeçeZeleçec je naveo to ãto ga kao potpredsed-nika vlade i stranke niko nije konsultovao uprestrukturiraçu kabineta.

Odluka o ostavci efektno je saopãtenanovinarima okupýenim pred sediãtemGraðanske demokratske stranke u vremesednice stranaåkog Izvrãnog odbora, oåijem odræavaçu Zeleçec, prema sop-stvenim reåima, nije bio obaveãten i nakoju je stigao tek poãto je åuo vest na radi- ju. Stavovi dvojice najuticajnijih ålanovaVlade, jedinih sa neprekinutim peto-godiãçim staæom, bili su toliko nepomir-ýivi da je propalo i posredovaçe VaclavaHavela koji je konaåno nevoýno prihvatioZeleçecovu ostavku. Javnost je gotovonepodeýeno stala na stranu smirenog iuglaðenog diplomate koga savetnik pred-sednika dræave Jiræi Pehe opisuje kao "tihuintelektualnu snagu" i vlade i vladajuñestranke. Proãle srede, taåno mesec danaposle ostavke åoveka broj dva, u javnost suizneti detaýi starog, svojevremeno urednozataãkanog skandala ãto ñe u nedeýu, åeti-ri dana kasnije, naterati na ostavku i åove-ka broj jedan åeãke vlade – VaclavaKlausa.

Ta afera oko donacije 7,5 miliona kruna(neãto maçe od 400.000 nemaåkih mara-ka) Graðanskoj demokratskoj stranci pala je u zaborav, jer novinari nisu uspevali daproniknu u to ãta nije u redu sa donacijom,buduñi da se kao donatori pojavýujunekakav odavno mrtvi Maðar i stanovnikMauricijusa koji o poklonu ODS-u nemapojma.

Åeãki ambasador u Ãvedskoj PetrKolaræ, ålan Klausove i Zeleçecove stran-ke, vrlo blizak bivãem ãefu diplomatije, iz-

vorno sledi politiku bolnog i dugotrajnogputa ka zapadnom standardu, ãto je pred-stavýalo zaãtitni znak Klausove vladavine.Taj uvereni taåerovac tvrdoglavo je braniopolitiku stezaça kaiãa, malih plata, pre-ceçene i samim tim sve nestabilnije doma-ñe monete i sve primetnije inflacije. Pijanod uspeha u prvim godinama reformi, nije

shvatio da mu popularnost pada. Bio jegluv za kritiku åak i kada je zaãkripalo uzavrãnici privatizacije, a stopa nezaposle-nosti poåela da raste, iako je çegov naåinreãavaça upravo ta dva problema godina-ma istican za primer ostalima u istoånojEvropi. Nestabilnu vladu, delimiåno bloki-ranu neprestanim napadima narasle opozi-cije, potresale su afere, skandali i smeneministara.

SVE KLAUSOVE GREÃKE: U pro-teklih godinu i po dana, vlada VaclavaKlausa je, uz nereãivi problem deficitaplatnog bilansa, preæivela aferu nesolven-tih banaka, generalni ãtrajk æelezniåara,rast nezaposlenosti, prvu nestabilnost do-mañe monete, zatezaçe odnosa sa Slova-åkom, ubistva i iseýavaçe Cigana, katas-trofalne poplave. No, åeãki premijer se,spoýa gledano, uspeãno, mada sve teæenosio sa naraslim problemima. Uredno je,uveren u sopstvenu nepogreãivost, odba-civao sve kritike, stiåuñi sve viãe nepri- jateýa. Ipak, proletos, vlada doterana predzid obelodaçuje Program stabilizacije i

Opijen uspeãnim poåetkom, uýuýkivan zaviãñu istoka ilaskaçem zapada, Vaclav Klaus bio je gluv za kritiku

PRAG

tac åeãkih reformi, hladni i inteli-gentni Vaclav Klaus, kome su kaopremijeru jedne od najuspeãnijihO

dræava u tranziciji viãe od pola decenijezavideli na istoku, laskali na zapadu, a kodkuñe spoåitavali aroganciju povukao se na-

kon pet i po godina sa premijerskogpoloæaja. Dræava koja je daleko za sobomostavila period komunizma, sporazumnose razvela sa Slovaåkom, gotovo okonåalaprivatizaciju, privukla strani kapital i stiglau predvorje zapadne Evrope iz temeýa jedestabilizovana do sada najozbiýnijompolitiåkom krizom. Pad vlade i kraj ereliånosti åije je ime postalo sinonim zaåeãke reforme opasno su raspolutili najjaåustranku vladajuñe koalicije. Politiåka krizaponovo ýuýa nacionalnu monetu, plaãi in-vestitore i trese træiãte akcija. Jedina liånostod nepodeýenog povereça – predsednikVaclav Havel, koji je upornoãñu i poli-tiåkom mudroãñu do sada uvek uspevao dareãi sliåne situacije, rovitog je zdravýa pamu lekari savetuju mirovaçe i osamu.

Politiåki kraj Vaclava Klausa dugo seprimicao. Proãlogodiãçi parlamentarniizbori, åiji je moralni pobednik bio çegovýuti protivnik lider socijaldemokrata MiloãZeman, pokazali su da veñina u zemýismatranoj istoånoevropskim ekonomskimåudom ipak viãe nije spremna da bespogo-

Premijerov krokiVaclav Klaus roðen je 19. juna 1941. u Pragu. Zavrãio jeEkonomski fakultet, odsek Spoýna trgovina (1963); kasnije jestudirao ekonomske nauke u Italiji (1966), a tri godine kasnije ina univerzitetu Kornel u Sjediçenim dræavama. Do 1970. radio je u Ekonomskom institutu åehoslovaåke akademije nauka,odakle je bio otpuãten s mrýom antisocijalistiåkog elementa.Posle toga radio je kao bankarski åinovnik u Dræavnoj banciÅSSR. U politiku je uãao u novembru 1989. za vreme "pliãanerevolucije" i kao ålan pokreta Graðanskog foruma (OF) bio im-enovan za federalnog ministra finansija. U oktobru 1990. posta-

je predsednik celog pokreta OF, ali i jedan od inicijatora çegovog raspada. Godinudana kasnije postao je potpredsednik federalne vlade i osnovao svoju Graðansko-demokratsku stranku, na åijem je åelu neprekidno od aprila 1991. Za predsednikaåeãke vlade imenovan je u junu 1992. godine i od tada je neprekidno çen lider.

U. MITROVIÑ

7/29/2019 Vreme, 1997. december 4.



Dogaðaçe naroda"Ne damo te Vaclave!", "Vaclave izdræi!" Povici sa ulice dop-

iru u subotçe predveåerje do sale na praãkoj Maloj strani gde

zaseda glavni odbor Graðansko-demokratske stranke (ODS).Unutra, åelnici najjaåe partije vladajuñe koalicije raspravýaju opolitiåkoj sudbini svoga partijskog ãefa i premijera VaclavaKlausa. Kako odmiåe vreme, okupýeni narod postaje sve agre-sivniji. "Pilipe, stidi se!", "Ðubre izdajniåko!", "Rumlu, izda- jice!", ori se iz nekoliko stotina grla. Klausovci ne praãtaju "noæu leða" koji su mlaðahni i ambiciozni ministar finansija Ivan Pil-ip i veteran disidentske scene i (odnedavno) bivãi ministar unu-traãçih poslova Jan Ruml "zabili" çihovom idolu, dok je potoçidumao o buduñnosti Bosne u maglom oklopýenom Sarajevu.Pilip se pojavýuje na prozoru. Ruml napuãta zgradu pre krajasastanka uz reåi: "Åitavog æivota sam se borio protiv komuniz-ma, pa da doæivim ovakve povike, a da unutra nikog nije briga zato". "Dogaðajuñi narod" bi da se obraåuna sa "izdajnikom", ali

im veñ dobrano potreseni Ruml umaåe, zaãtiñen prijateýima."Atmosfera me je podsetila na politiåke mitinge po Bosni, tamræça i jake emocije", kaæe za "Vreme" Jan Urban, bivãi disi-

dent i praãki novinar i publi-cista koji je dosta vremenaproveo pokrivajuñi rat naBalkanu. Okupýaçe je, me-ðutim, po svoj prilici bilo

spontano. Sutradan je naVaclavskim namjestima od-ræan miting podrãke prem-ijeru, tada netom u ostavci,na poziv praãkog grado-naåelnika Jana Koukala.Spektakl je liåio na benignuverziju dogaðaça iz vreme-na antibirokratske revolu-

cije Slobodana Miloãeviña. Klausova supruga Livija je sa uspe-hom raspaýivala masu, kojoj je tom prilikom sa suzom u okuproåitala pismo podrãke svog mlaðeg sina ocu, koje je poåiçalosa "Ñao tata" i åiji se post skriptum zavrãavao sa "milo mi je ãtosam tvoj sin", uz glavnu poentu da "ñaletu" "oni" nisu ni do ko-

lena. Predsednik Vaclav Havel javno je izrazio "gaðeçe" nadmitingaãeçem i pozvao Koukala da podnese ostavku.S. TATIÑ

javýuje da i premijer i rukovodstvo strankeveñ godinu i po dana znaju ali taje ime do-natora. Najprýaviji veã konaåno je izvuåeniz skrivenih fioka pa je moralo uslediti ve-liko spremaçe. Ne pomaæu ni demon-stracije Klausovih pristalica u centru Pra-ga, koje je organizovao gradonaåelnik JanKoukal. Vlada pod pritiskom priznaje da jenovac dobila od novo-

bogataãa Milana Ãrejberakoji je nakon privatiza-cije, uz vladinu podrãku,postao suvlasik Tãeneck-ih æelezara. Graðanskademokratska stranka pri-znaje da ima tajni raåun uÃvajcarskoj, a policijapoåiçe da ispituje finan-sijsko poslovaçe stran-ke. Televizija Nova op-tuæuje Klausa da nije re-kao sve i da je sakrio åi-çenicu da poseduje vilu

u Davosu u Ãvajcarskoj,gde je pre dvadeset i ku-sur godina emigriralaçegova sestra. Premijer izlazi pred novi-nare da objavi definitivnu ostavku, ali prvonajavýuje tuæbu za klevetu uz odãtetnizahtev od stotinu miliona kruna (oko petmiliona nemaåkih maraka), koje ñe, kaæe,uplatiti za obnovu podruåja stradalog jese-nas u poplavama. Onda objavýuje defini-tivni odlazak.

RASPLET: Nova vlada ñe biti formi-rana tek nakon vanrednog kongresa ODS-a, najavýenog za sredinu ovog meseca.Predsednik Havel je odbacio zahtev opozi-cionih socijaldemokrata za vanrednim

izborima i najavio da ñe mandat najverovat-nije poveriti dosadaãçoj vladajuñoj ko-aliciji. Lider opozicije Zeman obavestio jepredsednika o svom stavu prema kojem je"formiraçe takve vlade teæe nego oæivýa-vaçe Vladimira Iýiåa Leçina", i da su dveod tri stranke vladajuñe koalicije u situaciji"da ne mogu da vode ni sebe same, a kamo-

li dræavu". Kabinet definitivno neñe voditiniti ñe u çemu biti Vaclav Klaus koji, pak,najavýuje da ñe se ponovo kandidovati zapoloæaj lidera stranke. Ãanse su mu neiz-vesne jer je ålanstvo stranke polarizovano.

Kao najverovatniji novi premijer zasada (tekst odlazi u ãtampu u utorak) figur-ira ministar finansija Ivan Pilip. No, ko godda sedne u Klausovu foteýu natovariñesebi veliku bedu na vrat. Vladajuña ko-alicija je i do sada, uz Klausov autoritet,teãko uspevala da prebrodi meðusobne ra-zlike, a pogotovo je imala problem da iza-

ðe na kraj sa samouverenim socijaldemo-kratama. Sada ñe najjaåa partija vladajuñekoalicije biti slabija, pa ñe cela koalicijaimati neuporedivo teæi posao. Lider opozi-cije socijalemokrata Miloã Zeman, neop-tereñen aferama i skandalima, nastaviñekritiku vlasti i åekañe nove izbore ne bi liponovio proãlogodiãçi uspeh. Ipak, even-

tualni vanredni izbori dolaze u obzir tek

ako sve druge varijante budu potroãene.Tim pre ãto poåetkom naredne godinepredstoji najverovatniji Havelov reiz-bor na predsedniåki poloæaj, pa bi, uko-liko se raspusti prlament i raspiãu noviizbori, u zemýi nastao vakuum u vlasti.

Åeãkoj, dakle, predstoji politiåkanestabilnost. Varijanta prema kojoj bipremijerski poloæaj zauzeo sadaãçi mi-nistar finansija Ivan Pilip prvenstvenobi trebalo da pokaæe zapadu da nestabil-nost neñe biti i ekonomska. Ali, taj poli-tiåki nedovoýno iskusni 34-godiãçakteãko bi zemýu mogao da vodi u izuzet-

no znaåajnom periodu u kojem bi treba-lo okonåati veñ poodmakle pregovore oprikýuåeçu NATO-u i EU. To je sva-

kako nacionalni prioritet, a u tim vodamanajboýe bi se snaãao neko iskusan u diplo-matiji i spoýnoj politici i ugledan na Za-padu. Ako je uz to joã iskusni ekonomista –bio bi gotovo savrãen. Idealan kandidatmorao bi biti ceçen i u zemýi i sposobanda se nosi i sa unutraãçim problemima, alisve to tek kada se strasti smire i kada se is-troãe mlaði i nestrpýiviji. Sve te kriteri- jume zadovoýava jedan jedini åovek. Jozef Zeleçec. s

SRÐAN KUSOVACRADIO SLOBODNA EVROPA

KONAÅNO OSTAVKA: Vaclav Klaus i predsednik Vaclav Havel R E U T E

R S

R E U T E R S

7/29/2019 Vreme, 1997. december 4.



rijetkih intimnih prijateýa koji su i u go-dinama dok su bili u "disidenstvu" dola-zili u zagrebaåku vilu u Nazorovoj, nitkone bi ni znao. Godina 1990, kad je onpreuzeo hrvatsko kormilo, çu je zateklau funkciji domañice, åija su djeca bila,osim najmlaðeg sina Stjepana, izvantoplog doma: kñer Nevenka s porodicomu Zemunu, a sin Miroslav sa porodicom

u Zagrebu, ali tada ne u najboýim odno-sima s ocem.

Gospoða Ankica sve je vrijeme bila usjeni supruga, još u doba poslije Drugogsvjetskog rata kad je on bio general JNAu Beogradu, a ona tek sluæbenica usaveznim organima, koja je malo sluæ-bovala, a malo raðala djecu. U periodunakon povratka u Zagreb i Tuðmanovogsluæbovaça, najprije u Institutu za izu-åavaçe radniåkog pokreta, a potom(kratkotrajnog) boravka u zatvoru, Tuð-man ju je spomiçao tek kao vjernu dru-æicu koja mu je svakodnevno donosiladomañu "papicu" i "åistu presvlaku" uzatvor.

Ankica Tuðman

Domañica - dobrotvorka

Prve dame današçice

Topli dom i javna scena Iza svakog uspeãnog muãkarca stoji – æena, maksima je kojom smo se rukovodiliodluåujuñi se za mini serijal o æenama u senci najuspeãnijih muãkaraca danaãçice(mereno çihovim uticajem na svetske poslove). Prve dame sastavni su deomitologije prestiæa i moñi, ali su ponekad, poput Eleonore Ruzvelt, ili Dæeki Kenedi,na primer, svojim liånim stilom, na neki naåin obeleæavale i epohu kojoj su

pripadale. Ili, u novim istoånim vetrovima koji su krajem osamdesetih najavýivaliskori kraj komunizma, specifiåni daãak bila je i Raisa Gorbaåov, prva i posledça

dama 70-godiãçeg trajaça sovjetskog komunizma. Komunizam je propao i na Balkanu, pa se i u novostvorenim dræavama na ovom prostoru etablira novi fenomen, åiji je najupeåatljiviji predstavnik supruga hrvatskog predsednika.

Danas je prva dama Hrvatske definitivno pripadnica jedne od

najbogatijih hrvatskih porodicaPotom su stigli predsjedniåki dani i

gospoða Ankica je najprije istaknuta kao"najzasluænija" što su prvom hrvatskomsuverenom predsjedniku izišla sabranadjela, ona "linija" tvrdo ukoriåena, sazlatnim slovima. Jer, ona je rukom pisa-ne silne stranice "Bespuña povijesnihzbiýnosti" i "Velike ideje malih naroda"i sve ostalo marýivo prekucavala pisa-ñim strojem. Od tog trenutka poåela sepojavýivati i u javnosti; isto kao što jeçen suprug Fraço izlizane "lister-ajn-

cuge" zamjeçivao najboýim engleskimštofovima i biranim krojevima, tako je igospoða Ankica nakon nekoliko mjesecinapustila stil "heklanih lajbeka" i poåelaizgledati baš kao prva dama: uvijek dot- jerana, decentne frizure, maneken dobrokrojenih i izabranih (pastelnih boja) kos-tima za dame u zrelim godinama, kojezimi nabace i neku od bundi iz ormara,naravno primjerenu prilici.

Od tada do danas, gospoða Ankica jeu stalnoj pratçi svog supruga, u svimprilikama gdje se i çeæniji spol uz na- jveñe sinove nacija mora pojaviti . No,çegov je silni angaæman u javnosti oåitopobudio i çene dugo zatomýivane am-

bicije, pa je osnovala fond "Spasimodjecu Hrvatske", u kojem je – naravno –upravo ona prva dama. Novac Fondanamijeçen je za pomoñ djeci koja su, nabilo koji naåin, stradala u Domovinskomratu. Tako, zahvaýujuñi çoj, na šalteri-ma svih pošta i banaka u Hrvatskoj stojiuplatnica koja humane ýude mami dadaju svoj prilog, ali koliko je doista sred-stava i skupýeno, to se ne zna. U svakom

sluåaju, gospoða Ankica ureduje u za tusvrhu posebno preureðenoj zgradi (uNazorovoj) i svakome tko nešto priloæiFondu izdaje zahvalnicu s dræavnim zna-kovýem. Kad je o znakovýu rijeå, vaýaspomenuti i podebelu luksuznu kçigu"Hrvatsko vojno znakovýe", u kojoj segospoða Ankica pojavýuje kao jedan odizdavaåa, iako nitko ne umije objasnitiotkud ona u toj priåi. No, tu nipoãto nijekraj izdavaštvu gospoðe Ankice: prošlegodine, po uzoru na UNICEF, došla je naideju da se akcija proširi razglednicama iåestitkama, pa je u tu svrhu, uz pripadni-

ke "åuda hrvatske naive", dala restauri-rati i rane, djeåje i puåkoškolske åråka-rije svoje kñeri Nevenke, što je izazvalo

Da çen suprug Fraço Tuðmannije postao predsjednik hrvatskedræave, za Ankicu Tuðman, osim

7/29/2019 Vreme, 1997. december 4.



skandal, ali, "tresla se gora...".Ankica Tuðman, mora se i to znati,

rijetko prati svog supruga, a još se rjeðesama pojavýuje u javnosti. Uvijek je,kao prava majka i uzorita hrvatska æena i

supruga, okruæena najbliæim ålanovimaobiteýi – najåešñe kñerkom Nevenkomkoja je, kao sretno razvedena zemunskasnaha, ponovo u Zagrebu u funkcijipredsjedniåke kñeri, te majke dva vrlosposobna momka. Jedan, Dejan Košutiñ,uspješni je bankar i ålan jednog bankar-skog upravnog odbora, a drugi, SinišaKošutiñ, po uzoru na neke druge pred-sjedniåke potomke, vozi trke i izazivaredovan strah i zabrinutost, ali i nepat-vorene navijaåke strasti svoje bake isvoje majke. I gospoða Nevenka, majkatih nadasve uspješnih mladaca, otkako je

napustila karijeru anonimne sluæbenice uZemunu, postala je uspješna poduzetni-ca: osnovala je firmu "Netel", sa sjediš-tem najprije u zgradi Ministarstva ob-rane na jednoj strani Zvonimirove uliceu Zagrebu, da bi se potom preselila nasuprotnu stranu ulice. U zgradu Mini-starstva toåno preko puta. Spomiçu se içeni poslovi sa zagrebaåkom "Namom",kao i udio u brojnim jadranskim marina-ma, te propali poslovini kolaå od duty-free shopova, ali to nipošto ne umaçujeçen poslovni duh i uspješnost. Kao içena majka, odgojila je djecu – i dala se

u biznis. Kad su jednom gospoðu Ankicuupitali kako objašçava silni poduzetniå-ki duh svoje kñeri, a potom i unuka kojiu to doba i nisu baš najboýe vladali hr-vatskim jezikom (odrasli su i roðeni ipaknegdje drugdje, više u ovim krajevima),u çoj se probudio zaštitniåki nerv,logiåan kad je posrijedi majåinski os- jeñaj. Novinaru koji je to imao hrabrostipriupitati, sasula je goråinu u lice i mik-rofon kasetofona: da su bar i ostali mladihrvatski ýudi tako vrijedni, poduzetni ipametni, i oni bi svašta postigli. Ovako,takva su pitaça i primjedbe tek poznatihrvatski jal.

Danas je prva dama Hrvatske defini-tivno pripadnica jedne od najbogatijihhrvatskih porodica. Stanuje u jeftino otk-upýenoj vili u prestiænoj zagrebaåkojNazorovoj ulici, ima ured svog fonda"Spasimo djecu Hrvatske" na istojlokaciji, ýetuje na Brijunima i vodi vrloaktivan æivot predsjednikove supruge imajke i bake uspješne djece i unuåadi.Uglavnom ne istupa samostalno u jav-nosti (ovo prethodno je bio izuzetnorijedak sluåaj çenog intervjua), tek

ponekad nešto progovori da podræi svogpredsjednika i supruga. s

TATJANA TAGIROV

lavnom zna samo da ima najlepãi ru-æiåçak u baãti. Malo ko zna viãe o çoj içenoj porodici.

Ko je, u stvari, prva dama SlovenijeÃtefka Kuåan, pita se ýubýanski nedeý-nik "MAG" u broju objavýenom krajemoktobra, taåno mesec dana uoåi predsed-niåkih izbora u Sloveniji, na kojima je tr-

ijumfalno pobedio çen suprug Milan.Dugo vremena se nije pojavýivala u jav-nosti, åak je u retkim razgovorima sanovinarima izjavýivala da ñe privatnost iporodicu "braniti kao lavica".

Da se vremena meçaju i da treba ko-ristiti sve moguñe adute bilo je oåigled-no, jer gospoða Kuåan je prvi put i,naravno, u interesu predsedniåke kam-paçe svog supruga poåela da se pojav-ýuje i liåno u javnosti na dobrotvornimpriredbama, gde se neguje kult porodice.Ljubýanski nedeýnik je kritikuje zadvoliånost jer, kako su napisali, Ãtefka

Kuåan je, s jedne strane, veoma aktivnau muæevýevoj predsedniåkoj utakmici, as druge – ne dozvoýava medijima daåeprkaju po çenoj proãlosti i porodici.MAG-ovci spoåitavaju rodbinske vezesa poznatim bankarima i privrednicimakoji bi mogli da otkriju i Kuåanov usponna komunistiåki Olimp.

Ãtefka Kuåan

Za razliku od supruga, koji potiåe izpartizanske i komunistiåke familije,Ãtefka Kuåan je iz religiozne porodice.Kao åetvrto od petoro dece, rodila se 30.novembra 1938. godine u porodici Kr-paå, koja je tada æivela u Smartnom kodSloveç Gradca u srcu slovenaåke Ko-ruãke. Nije na odmet prisetiti se da je su-prug Milan iz Prekmurja. Krajem pe-desetih Ãtefka dolazi u Ljubýanu na

studije romanistike. U Zavodu za trans-fuziju krvi, na zajedniåkoj akciji dobro-voýnih davaça krvi, upoznaje dve god-ine mlaðeg brucoãa prava Milana Kuåa-na. Dve godine kasnije çen suprug seaktivira u politici, a 1963. godine diplo-mira na ýubýanskom Pravnom fakultetu.Sledeñe godine rodila se ñerka Ana. Åe-tiri godine kasnije i Ãpela. Sedamdesetihgodina, kada je Milan Kuåan postao jedan od vodeñih funkcionera u Slov-eniji, Ãtefka se zaposlila u kadrovskojsluæbi Republiåke skupãtine, gde i danasradi. Dok je suprug Milan stalno napre-

dovao, od predsednika Skupãtine, ålanaCK SKJ, kao i, na kraju karijere u pre-thodnoj dræavi, ãefa slovenaåkih komun-ista, ona je, iako joj "MAG" prigovarazbog neadekvatnog formalnog obra-zovaça, stigla do ålana Ustavne ko-misije. Kuåanovi danas æive u ýubýan-skom elitnom naseýu Murgle. Mediji je

prikazuju kao skromnuæenu bez politiåkih ambici- ja i bez æeýe za veñim uti-cajem. Takoðe, kaæu dadva puta razmisli pre negoãto neãto izjavi. Ipak,MAG-ovcima je zapao zaoko çen odgovor na pi-taçe zaãto pre dve godinenije uåestvovala na Svet-skoj konferenciji o æenamau Pekingu; kako je izjavila,ne zato ãto je nije interes-ovalo, ili da nije imala ãtada kaæe, veñ ãto je çenformalni poloæaj onemo-guñava da pekinãke odlukesprovodi u dræavnoj politi-ci. Åini se da i ona sama ne

æeli da bude niãta viãe odpredsednikove supruge. sZ.H.

Poznanstvo sklopljeno u Zavodu za transfuzijuPrvi izlazak iz senkeNa prvi pogled svima je poznata, ali,

ipak, u slovenaåkoj javnosti se ug-

7/29/2019 Vreme, 1997. december 4.



7/29/2019 Vreme, 1997. december 4.



patski islamistiåki pokret izgubio moñ damobiliãe mase delom zbog ekonomske lib-eralizacije koja je sredçoj klasi dala viãeudela u sistemu. U meðuvremenu, islamis-tiåki pokreti su podeýeni i oko taktike i

strategije delovaça.BERN

OvisniciKao nacistiåka Nemaåka, SAD i Velika

Britanija bile su uveliko zavisne od ãvajcar-skih banaka tokom Drugog svetskog rata, ob-

javio je u utorak meðunarodni panel is-toriåara u Bernu. Pred Londonsku konferen-ciju, koja treba da konåano istraæi pitaçeopýaåkanog nacistiåkog zlata, panel je sas-tavio izveãtaj o bankarskom poslovaçu Ãva-

jcaraca sa svim zarañenim stranama.

Samokritiåni nalaz komisije, koju je sastavilavlada u Bernu, priznaje da je æivo bankarskoposlovaçe tokom ratnih godina "veoma po-moglo da se Ãvajcarska pretvori u svetski fin-ansijski centar". Struåçaci navode da susavezniåke zemýe tokom rata prodale Ãvaj-carskoj nacionalnoj banci zlata u vrednosti od1,8 milijadu franaka (tadaãçih 440 milionadolara) da bi se domogli ceçenog ãvajcar-skog franka, jedine tada meðunarodno prih-vañene evropske valute. To je viãe nego ãto suplatili Nemci – za 1,7 milijadu franaka(tadaãçih 425 miliona dolara). Do Perl Har-bura, SAD i Ãvajcarska su razmenile

"zavidne sume gotovine" kupujuñi i prodajuñi jedna drugoj dolare, kaæe se u izveãtaju. Pos-le 1941, kada su SAD uãle u rat, transakcijesu postale uglavnom jednosmerne. Zaneophodne troãkove, kaæe panel, saveznicima

je trebao ãvajcarski franak koji je zameniodolar i britansku funtu kao meðunarodnopriznate valute. "Ameriåkoj i britanskoj vladiãvajcarski franak je bio neophodan za finasir-açe diplomatskih servisa, plañaçe ãpijuna uEvropi i humanitarne pomoñi." Istovremeno,franak im je trebao za podrãku savezniåkimvladama kao i za plañaçe Ãvajcarskoj zausluge zastupaça çihovih (diplomatskih) in-

teresa kod sila osovine. Ãvajcarski biznis jetokom rata pritiskao na sve veñe i veñe kupo-vine zlata u SAD. Proizvoðaåi satova i drugizainteresovani traæili su zlato da bi finansiralisvoj izvoz, dok su bankari hteli da svoje ulogeu SAD prebace kuñi pretvorene u zlato. Sliå-na pitaça su postavýena i oko finansijskihoperacija izmeðu Nemaåke, Rusije i Ãvajcar-ske. Posebno posle potpisivaça nemaåko –sovjetskog "pakta o nenapadaçu" 1939. Os-tao je nereãen i znaåaj crnog træiãta u trgovinizlatom tokom rata. Izveãtaj navodi da jeNemaåka koristila crnu pijacu za prodaju zla-ta u neutralnim zemýama, pa i u okupiranim

dræavama. Potpuniji pregled najavýen je zakraj januara.PRIPREMA AGENCIJA BETA

strateãke studije, Karavan ne tvrdi da je is-lamizam politiåki mrtav, niti da je u pov-laåeçu. Ali, ukazuje na odluånost bliskois-toånih dræava da pariraju izazovu i to kakonemilosrdnom upotrebom sile, tako i sti-dýivim ekonomskim reformama. A posebnoradom na veñem iskazivaçu islamskog in-dentiteta svojih dræava i dræaçem odsto-

jaça, bar javno, od zapada. "Analizesavremene arapske politike pokazuju da jekonfrontacija izmeðu reæima i islamizmanajprisutniji åinilac u regionu", kaæe Kara-van. "Islamizam ne predstvaýa buduñu

snagu u politici arapskog sveta". Islamskarevolucija 1979. godine u nearapskom Iranuostala je usamýena na Bliskom istoku, upr-kos jaåaça uloge islamistiåkih grupa umnogim dræavama. Samo su Sudan i Avgan-istan od tada "otiãli u islamizam", ali obe ze-mýe su duboko u graðanskom ratu i nisuprivlaåni modeli za druge muslimanskenacije. "Iran nije uspeo da pokrene revolu-cionarnu epidemiju", piãe Karavan. Karavanrazdvaja islamistiåke militante, koji ciýajuda silom svrgnu vlade i preuzmu vlast, odpolitiåkih islamista koji su se opredelili darade u okvirima postojeñih sistema. Me-

ðutim, obe strane su doæivele neuspeh. Mus-limanski militanti su pretça za dræavu iodgovor je najåeãñe krvava represija, kaoãto je bio sluåaj 1982. godine u guãeçupobune u sirijskom gradu Hami, ili kao ãto

je danas u Alæiru, gde je armija intervenisa-la 1992. da bi spreåila partiju Islamskogfronta spasa da pobedi na opãtim izborima.U Turskoj je islamistiåka partija, koja je pos-le uspeha na izborima godinu dana pred-vodila koalicionu vladu, skloçena pritiskomvojske, dok je premijer Erbakan u junu oter-an sa poloæaja. Malo je arapskih dræava kojesu pokrenule dalekoseæne druãtvene re-

forme ili uãle u punu demokratiju, ali jeveñina uspela da obuzda islamizam silom.Francuski struåçak Æil Kepel kaæe da je egi-

BUDIMPEÃTA

CrvenoMaðarska vlada je odobrila nacrt zakona

kojim dræava treba da se ponese sa rastuñimproblemom prostitucije tako ãto ñe dozvoli-ti stvaraçe "crvenih zona" u gradovimaãirom zemýe. "Taj problem neñe nestati samod sebe", izjavio je Akos Borai iz maðar-skog ministarstva unutraãçih poslova u go-voru na skupu posveñenom prostituciji. Ciýnovog zakona je dvostruk: da zaãtiti javnost

i pokuãa da odvoji prostituciju od organizo-vanog kriminala. Zakon predviða teãke ka-zne za one koji eksploatiãu seksualne radni-ke. Prema procenama ministrastva, na ulica-ma Budimpeãte trenutno radi 2500 prostitut-ki, dok viãe od 4000 isti posao obavýa ko-riãñeçem telefonskih servisa, u salonima zamasaæu, "servisima za pratçu" i drugimmaskiranim bordelima. Zakon ñe, ako proðekroz parlament, dozvoliti lokalnim vlastimada odrede kvartove u kojima ñe prostitutkemoñi na miru da rade. Biñe kaæçee akobudu uhvañene van granica crvenih zona.

LONDONÑorsokak

Na talasu iranske revolucije, ranih osam-destih vladalo je uvereçe da su islamistiåkipokreti spremni da preuzmu vlast ãiromBliskog istoka. To se nije desilo i, po svojprilici, i neñe. Studija egipatskog profesoraIbrahima Karavana danas tvrdi da je islam-izam zaglavýen u ñorsokaku. Novembarskimasakr islamskih terorista 58 turista u Egip-tu pre je oåajniåki åin pokreta oslabýenogudarcima dræavne represije i unutraãçim

podelama, nego ãto je iskazivaçe snage. Uogledu "Islamistiåka slepa ulica", koji je objavio londonski Meðunarodni institut za

Meridijani

7/29/2019 Vreme, 1997. december 4.



Wanted: Rade Ãerbedæija

Uhvatite smutýivca ifrustriranog emigrantaAko Dnevnik Mire Markoviñ nije pulp fiction ãtivo napisano sa svesnim

otklonom prema jednom æanru (dnevnika), taj napis se pretvara u javnu poternicu za glumcem koja, nakon svega, ostavýa samo jednu

nedoumicu: ko je sledeñi na listi?

zija gostovao istaknuti glumac Rade Ãer-bedæija. Rekla bih da je najviãe istaknut ponastojaçu da javno manifestuje svoja na-

cionalna i ostala opredeýeça i svoja psi-hosocijalna raspoloæeça". Nema razlogaza sumçu da je naznaåeni dan autoricaposvetila razmiãýaçu o jednom glumcu, jer forma dnevnika autora obavezuje naverodostojnost åiçenica.

Nekoliko dana ranije pao je prvi sneg. Ito piãe u Dnevniku, samo ãto autor ne znakoliko ñe trajati: moæda samo tog dana, a"moæda je to samo najava zime koja tektreba da poåne"... A moæda je zima baã togdana poåela... Moæda... A moæda i nije? Au vezi sa tim, "mnogo se priåa meðu laici-ma, kao i meðu struåçacima, da ñe (ona)biti hladna i duga. Pa neka bude – i hladnai duga." Zima i tako viãe nije socijalnanego meteoroloãka pojava.

PREKORAÅENJE ÆANRA: I topiãe u Dnevniku dr Mire Markoviñ, re-dovnoj rubrici lista za æenu i porodicu Ba-zar, ali to zapravo i nije dnevnik (diarium).To nije forma koja hronoloãki opisujedogaðaje u kojima je autor uåestvovao,hroniåarskim stilom uz puno uvaæavaçeåiçenica. Dnevnik Mire Markoviñ delo jeprekoraåenog æanra poput serije Tvin PiksDejvida Linåa ili filma Crtaåev ugovor Pit-

era Grinaveja. (Ovo su, naravno, uspelaumetniåka dela koja na nivou umetniåkogpostupka parodiraju æanr kriminalistiåkog

filma, fantastike ili horora kod Linåa, ilinastanak pejzaænog portreta kod Grinave- ja). Dnevnik Mire Markoviñ je spontanaparodija jednog æanra i samim tim zloupo-treba jasno odreðene forme.

To je neobiåna æanrovska meãavinakoju najåeãñe, kao i u posledçem napisu,åine svakodnevna opaæaça koja se u

dnevniku pretvaraju u nizaçe potpunobezvrednih, banalnih i oåiglednih åiçenicakoje raåunaju na dejstvo svog sentimental-nog podteksta. ("Danas pre podne pao jeprvi sneg.") Tada åitaoca, ophrvanog i slo-mýenog señaçem na prvi sneg, neãto steg-ne u grlu kada u jednoj od sledeñih reåeni-ca åita o kolonama izbeglica koje su stiza-le preko Save i Dunava od 1991, çemusuze naviru kada se seti dece bez mleka,çegovo telo proæima jeza dok åita obolesnima bez lekova, siromaãnima bezhrane, graðanima bez grejaça, on åvrstosteæe pesnice kada shvati da su avet nemaã-tine ovom narodu doneli svetski arbitripravde. Ali, eto, uzdahnimo duboko, sada je to proãlo, pao prvi sneg, pa zima sadamoæe da bude "hladna i duga, kratka i bla-ga, romantiåna, monotona, vetrovita, sneæ-na, sunåana, blistavih ili tamnih noñi, vese-lih ili tmurnih dana ..."

Dnevnik je naizgled samo bezazleniokvir za komentare politiåkih prilika, nasr-taje na politiåke neistomiãýenike, upornonastojaçe da se izvitoperenim interpretaci- jama pojam levice svima zgadi i formakoja sluæi za kvazisocioloãke analize uz

beskrajno ponavýaçe sufiksa ili prefiksasocio koji vaýda treba da stvore utisakneåeg bitnog i nauåno zasnovanog.

Tako je nastao neobiåni æanr koji sezove Dnevnik Mire Markoviñ.

U posledçem broju dekonstruisaniokvir izvorne forme, koji se lako prila-goðavao aktuelnim zadacima, proãiren jenekom vrstom poternice za glumcem Ra-dom Ãerbedæijom. To je onaj koji jeobeleæio jedan dan u æivotu sociologa Mire

Markoviñ. Nedeýu 23. novembar, tekuñegodine. Glumac koji je "najviãe istaknut ponastojaçu da javno manifestuje svoja na-cionalna i ostala opredeýeça i svoja psiho-cijalna raspoloæeça".

Moæda bi jedan glumac stvarno mogaobiti istaknut po tome, ali ãta je u tome åud-no? Manifestovaçe opredeýeça ili slobo-da miãýeça uzima se åak u popularnimpriruånicima o elementarnim pitaçimademokratije kao primer graðanskih i poli-tiåkih prava koja proistiåu iz Univerzalnedeklaracije o ýudskim pravima Ujediçe-nih nacija. (Uostalom manifestovaçeneåega veñ ukazuje na javno ispoýavaçetoga o åemu je reå, pa je izraz "javno man-ifestovaçe" pleonazam).

JUNAK DNEVNIKA: Tako je glu-mac Rade Ãerbedæija postao junak Dnevni-ka i junak kçige dnevniåkih zapisa koja ñeverovatno postati mnogotiraæno delo zahv-aýujuñi åitaocima kineskog govornog po-druåja. Njegova biografija time je prome-çena. Postao je u zrelim godinama svojekarijere istaknut zbog tih opredeýeça, a nezbog uloga u Glembajevima ili Hamletu,Osloboðeçu Skopýa Ljubiãe Ristiña i fil-

movima Æivojina Pavloviña. Takvog ga jepublika poznavala pre objavýivaça pos-ledçeg Dnevnika.

Unedeýu 22. novembra Anno Domini 1997, sociolog MiraMarkoviñ zapisala je u svoj Dnevnik : "Nedavno je na jednoj od beogradskih televi-

KULTURA

7/29/2019 Vreme, 1997. december 4.



U nedeýu 22. novembra Anno Domini1997, sociolog Mira Markoviñ zapisala jesledeñe: "Povremeno sam ga gledala nateleviziji, povremeno sam proåitala poneã-to od çegovih mnogobrojnih intervjua u

novinama. Za ovih dvadeset-trideset godi-na on je bio åas Srbin, åas Jugosloven, åasEvropýanin, åas Liåanin, åas graðanin sve-ta. Bio je angaæovani intelektualac i ra-zoåarani umetnik. Bio je depresivan,ciniåan, tuæan i arogantan".

Moæda je upravo zbog tih fluidnih na-cionalnih opredeýeça Rade Ãerbedæija1991. godine izbaåen iz Udruæeça glu-maca Hrvatske? (Zbog çih je, moæda, uZagrebu jedan novinar sroåio onu poznatuãaýivu pesmicu koja se zvala Rade gade – marã psine preko Drine).

Kovanica o psihosocijalnom ra-spoloæeçu koju upotrebýava univerzitetskiprofesor sa titulom doktora nauka nonsens je koji u åitaoca unosi smutçu. Svako ra-spoloæeçe, ako je veñ o tome reå, jeste psi-hiåko staçe (tonalitet duãevnog staça – Æ.Dele), a socijalno raspoloæeçe ne postojikao termin ni u jednoj nauånoj disciplini.

Junak jednog dana Dnevnika bio je an-gaæovani intelektualac, moæda i razoåaran,ali sigurno ne kao umetnik. On je mnogopre mogao biti razoåaran time ãto je upor-no kritikovao reæim u Srbiji, a on joã vlada,ili ãto je podræao zimski protest opozicione

koalicije koja se raspala.Zaãto jedan sociolog izriåe ocene oneåijoj depresivnosti, kada je depresija di-

jagnoza koju ustanovýava drugo struånolice? Ako autor Dnevnika æeli da koristitermine u kolokvijalnom znaåeçu, zaãtostavýa nauånu titulu dr ispred svog imena?(To moæe da zbuni nekoga ko ne prepozna-

je skrivenu parodiju i samootklon kojipravi autor Dnevnika; titula doktor naukakoju stavýa uz svoje ime samo je poi-gravaçe sa naivnim åitaocem koji ne pre-poznaje implicitnu kritiku druãtva u komese olako stiåu najviãa zvaça).

Na "osnovu svega", u nedeýu 22. no-vembra Anno Domini 1997, sociolog MiraMarkoviñ zakýuåuje u svom Dnevniku da je Rade Ãerbedæija "samo jedan provinci- jalni smutýivac i frustrirani folirant".

KLIZANJE U ARGUMENTACIJI:Moæda sve ukazuje na to. Samo ãta? Åak iako to nevidýivo i bespogovorno sve, nakoje se sociolog Mira Markoviñ poziva pos-toji, ono ne daje pravo autoru ovog napisada donosi tu vrstu zakýuåaka o potencijaln-om oponentu. Dnevnik, koji na ovom mestupolako zadobija formu polemiånog spisa(Mekoli kaæe da se naglaãeni liåni stil po-lemike kod pristrasnih i nezrelih polemiåarapretvara u svoju agresivnu i surovu kra- jnost), mirno sledi pogreãku u argumentacijikoja je veñ dugo poznata kao argumentumad hominem. To je klizaçe od samih stvari(ad rem) o kojima se raspravýa, na osobinesagovornika (osim ako to klizaçe u

zakýuåivaçu nije namera Dnevnika da upostmodernom dobu, kada nastaje ova re-dovna rubrika Bazara, ne dovede u pitaçe

sve ono ãto se smatra nasle-ðem moderne, do besmisla).

Tog dana 22. novembra Anno Domini 1997, autortakozvanog dnevnika zapi-

suje i sledeñe: "Ne vidimsamo zaãto taj smutýivi em-igrant iz Zagreba svoju foli-rantsku rolu ne igra na ne-kom drugom mestu na Bal-kanu ili u Evropi, nego baãmora da je igra u Beogradu.Nema smisla, zaista, daBeograd sam od sebe pravismetliãte za sav intelektu-alni i moralni otpad izbivãih jugoslovenskih re-publika".

Samo ãto Ãerbedæija

svoju rolu ne igra u Beo-gradu, jer ne æivi u tomgradu. Glumac je nakonizbijaça rata, koji ga jezatekao u Sarajevu, doãao uBeograd i tu se zadræaokrañe od mesec dana. Na-kon toga je otiãao u Ljubý-anu, dobio slovenaåko dr-

æavýanstvo, postao ålan tamoãçeg udru-æeça glumaca. Sada æivi u Londonu, a neu Beogradu, i ako igra nekakvu rolu – igra je tamo a ne u Beogradu.

Ako Dnevnik Mire Markoviñ nije pulp

fiction ãtivo, to je pretça jedne æene åiji jemuæ, sasvim sluåajno, åovek koji u ovojdræavi ima neograniåenu vlast. (Mogao jeostati partijski aparatåik; çeni napisi bili bisamo jedan od brojnih tekstova u ãtampikoji zagaðuju javni govor ili diskurs, kakoto vole da kaæu neki; kada se za nekog kaæeda je "intelektualni i moralni otpad" to jekraj, a ne poåetak bilo kakve polemike; na-kon takvih reåi oponentima jedino preostaje da nasrnu jedno na drugo, jer je reånikneslagaça iscrpýen upotrebom uvreda;preostaje jedino da se glumac o kome jereå protera; pre nekoliko decenija u SSSR je napravýen plakat na kome otprilike piãe:"Drug Leçin oslobaða Zemýu od prýavã-tine"; na çemu je dotiåni drug prikazan saneizbeænim kaåketom i metlom u ruci; is-pod çega je planeta Zemýa sa koje on åis-ti zadrigle i podebele predstavnike buræoa-zije odevene u kvalitetna karirana odelakoja su verovatno zaradili na raåun pauper-izovane radniåke klase.)

Ranije su negativni junaci Dnevnikabili politiåari koji misle drugaåije; jednom je to bio i neki anonimus åije je ime posta-lo dræavni rebus; proãle nedeýe to je post-

ao glumac; na koga ñe sledeñeg ukazatiprst sudbine? s

SLOBODAN KOSTIÑ

LOVAC: Mira Markoviñ TRAÆEN: Rade Ãerbedæija D R A Ã K O

G A G O V I Ñ

N E B O J Ã A B A B I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. december 4.



Lordan Zafranoviñ, filmski autor

Put u deset slika"Film je medij, nije stvarnost; film je nova organizacija, novisvijet koji se stvara; istina, on ima podlogu u realnosti, ovaj putgroznoj i ratnoj, ali pokuãavam da je podignem na nekuuniverzalnu stvar"

tale na ruãevinama prethodne Jugoslavijeæeýne su pravih informacija.”

q

“Festival je otvoren, doãao je BoæoÃprajc, moj prijateý iz Slovenije, pamladiñi iz Zagreba koji su napravili iz-vanredan film, nisam do tada imao ni-kakvih informacija o çima, kao i uopñeo filmovima iz bivãe Jugoslavije. Kaopromatraå mogu samo da patim ili seveselim. Do Praga stiæu neke novine iinformacije, ali sam toliko zauzet novimfilmom da nemam vremena da se de-taýno informiram. 'Ostrvo Balkan' je ve-oma teæak film. Zato sam ga i izabrao.

Znao sam da ñe me kao producenta irediteýa to iscrpit do te mjere da ñemalo da me odgurne od traume iz temoje domovine u prvom redu, i sa teri-torije bivãe Jugoslavije. To mi je, nasreñu, uspjelo. Ne smeta ãto je to film oBalkanu odakle sam otiãao. Film jemedij, nije stvarnost; film je nova orga-nizacija, novi svijet koji se stvara; istina,on ima podlogu u realnosti, ovaj putgroznoj i ratnoj, ali pokuãavam da je po-dignem na neku univerzalnu stvar. Tu jezatim i to organizovaçe koprodukcije,to evropsko spajaçe, velika putovaça idosta dramatiåni sastanci, veliki novac,sve me to dosta uscrpýuje.”

Tokom sedmodnevnog gostovaça uBeogradu druæio se, radio i odgovarao napitaça brojnih novinara. Pred kraj togboravka, rediteý govori za “Vreme”,kako svoju beogradsku nedeýu vidi uslikama.

q

“Nisam oåekivao, nisam ni hteo tolikipublicitet. Hteo sam da doðem, prezenti-ram na Festivalu åeãki film, napravimkonferenciju za ãtampu, i niãta viãe. Ali, tapauza od ãest godina napravila je svoje...ýudi su bili æeýni da priåaju sa mnom, a tu

je i puno mojih starih prijateýa meðu nov-inarima, prosto nisam mogao da kaæemne. S druge strane, te zemýe koje su nas-

Lordan Zafranoviñ bio je zvezda ne-davno zavrãenog Festivala autor-skog filma, mada çegov film

“Lakrimoza” nije nagraðena. Do pre ãestgodina Zagrepåanin, sada sa stanom u Pra-gu, Zafranoviñ je interesantan domañojpublici pre svega zbog svojih filmova“Okupacija u 26 slika”, “Pad Italije” i fil-mova koji govore o povratku faãizma i na-cionalizma, zbog insistiraça da dovrãifilm o Artukoviñu po cenu proterivaça izdomovine, zbog toga ãto ga ni u Pragu nenapuãta ideja da snimi film o zlu koje jezavladalo na prostoru bivãe Jugoslavije,prema romanu Vidosava Stevanoviña"Ostrvo Balkan"...

"I sad imam u Åeãkoj pun sto tuðih sce-narija, ali to su filmovi koji mene ne za-

nimaju, osim da se napravi joã jedan

film viãe. A ãta to znaåi? Dobijete nekepare, one nestanu, samo ostane gorakokus od svega toga"

F O T O G R A F I J E : Z O R A N

S I N K O

7/29/2019 Vreme, 1997. december 4.



q

“Ne postoji na svetu filmski autorkome novac nije problem. Ne volim rijeåreæiser jer smatram da reæiseri realiziraju,a da autori stvaraju, to je bitna razlika.

Dakle, novac je opãti problem. A joã akoautor ima probleme sa druãtvom koje gana razne naåine omeðuje, bez obzira da lise to zvali totalitarni sistemi ili se to zvalademokracija, on uvjek mora biti u kontri.Uvjek ako takneã neku bolnu traumatiånustranu nekog teritorija ili naroda, mada jane volim rijeå narod, uvjek si protiv.Posebno u nas gdje ta slobodai demokraci-

ja ne postoje. Svi autori odreðeni da nekoguvjere da ñe to ãto rade biti vrañeno dva ilitri puta, da ñe taj novac biti veñi kad filmuðe u distribuciju. U sluåaju Åeãke, films-ki autori su praktiåno na ulici. Ima jednamala suma,15 odsto od dræave, ostalenovce autor mora nañi sam. Åeãka je vrlobrzo postala ålan kulturnih institucija uEvropi, tako da se åeãki film pravi iz tihevropskih fondova. Bez tih fondova, filmse ne isplati åeãkom træiãtu, omeðen je jez-ikom, brojem kina, tako da åeãki filmnema nikakve ãanse bez zajedniåkih in-vestiraça cijele Evrope.”

q

”Kako su moja iskustva od ranije neg-ativna, htio sam da budem producent i 'Os-trva Balkan', da mi se niko ne mjeãa. Zna-

mo osjetýivost teme. Æelio sam, i do dan-aãçeg dana uspjevam, da sa tih teritorijakoje su sukobýene niko ne financira. Kas-nije bi se moglo kazati da je onaj ko finan-cira naruåio takav film. Tako da u ovojevropskoj koprodukciji za 'Ostrvo Balkan'nisam insistirao na novcu iz bivãe Jugo-slavije. Meðutim, pokuãao sam u Slov-eniji, neãto se na tome radi; pokuãao sam iu Makedoniji, u onoj mjeri koliko se totamo moæe; pokuãao sam neãto i u Hr-vatskoj, meðutim to tamo nije iãlo; u Beo-gradu sam o tome neãto malo priåao sanekim producentima koji su samostalni; uBosni ñu najvjerovatnije snimati 7-8 danadokumentarnih snimaka Sarajeva, u veñiniekipe ñe biti naãih ýudi iz svih krajeva,biñe i glumaca iz svih krajeva, tako da ñe uproizvodçi filma ipak biti duh ovog teri-torija.”

q

“Neñu da radim drugaåije. Neñu daradim teme koje me ne obuzimaju...Proãao sam razne faze, bio sam amater,izlazili su filmovi iz montaæe bez ideje dañe to neko gledati, ali kad sam krenuo usvjetsku arenu, trebalo je ostati åitav i taj

amaterski duh i poãteçe prema medijuzadræat do kraja, ne upuãtat se u realizacijekoje ne znaåe niãta nego se bavit svojim

mirnog sna vlastitog – taj odustane.”q

“Nisam htio prikazivati Artukoviña,moj 'Testament', u vrijeme rata u bilo kojemdijelu bivãe Jugoslavije, zato ãto se moæe

upotrebiti za propagandu. Mislio sam daga prvo trebaju gledati u Hrvatskoj, paonda ovdje. Ali kako do toga nije doãlo,tako nije prikazan ni u Beogradu... Radiosam ga u vlastitoj produkciji zato ãto samæelio biti odgovoran za sve ãto stavýamunutra, åak sam u jednom segmentu filma

ja taj koji vodi gledaoca kroz film. Svakaizgovorena rijeå je moja, da mi se neprigovori da film nagiçe na jednu ilidrugu ili treñu stranu. To nije ciý filma. U

jednom momentu je åeãka televizijauskoåila i pomogla film, i hrabro ga odb-ranila, kao, uostalom, i åeãka javnost.”

q

“Prag je doæivjeo veliku promenu. On je uvijek ýep, to je grad graðen po ýudskojmjeri, nije glomazan, nije imperijalan, ondjeluje nekako intimistiåki. Meðutim, gradne åine zgrade. To je bio tvrdi totalitarnisistem, okrutniji u represijama nego ruski.Studirao sam u Pragu poåetkom sedam-desetih, bilo je to olovno vrijeme, di-namiåno vrijeme kad je doãlo Praãkoproýeñe. Oslobodila se velika energija,doãla je okupacija od strane Varãavskogugovora, ýudi su nestajali preko noñi, naãi

profesori su otpuãtani, a mi jugoslavenskistudenti (pored Zafranoviña, u Pragu sudiplomirali Srðan Karanoviñ, GoranMarkoviñ i Goran Paskaýeviñ – op.a.)pokuãali smo da organiziramo neke ãtrajk-ove neka åuda, ali kao stranci smo vrlomalo mogli, pomogli smo masi çihovihintelektualaca da prebegnu na Zapad, pasmo bili i pod nekom paskom tako da smo

jedva åekali da zavrãimo studije i da sevratimo. Meðutim, danas je Prag neãtodrugo, izmena sistema donijela je neku sv-

jetlost u te ýude, u zgrade, ali sve to idedosta sporo, u ýudima je ostao strah odkomunikacije, uopñe strah od svjeta, pa ñetrebati dosta vremena da Åeãka opet budeono ãto je bila u prvoj republici.

q

“Imam, sasvim sigurno da imam vre-mena za sebe. Pa ja sam bio stvoren zaugodan i lijep æivot. I teritorij iz kojeg sampotekao je relaksirajuñi teritorij. I men-talitet, i sve. Æivot je meni bio uvek uprednosti nad radom. Ali, izgleda da je up-ravo taj viãak energije koju imam doprin-eo da izaberem profesiju suprotnu tom la-godnom æivotu, pa sam izmeðu te dve

stvari napravio neku ravnoteæu. I, sasvimsam u redu.” s

SONJA ÑIRIÑ

svjetom. Jer, film ostaje da kaæe neke bitnestvari o nama samima. Lako je realiziratineki film po tuðem scenariju i sa produ-centom koji unapred ima pare. Ja to takone æelim, nikad nisam tako radio, i to je tajmoj put, ne vidim drugi. I sad imam uÅeãkoj pun sto tuðih scenarija, ali to su fil-movi koji mene ne zanimaju, osim da senapravi joã jedan film viãe. A ãta to znaåi?Dobijete neke pare, one nestanu, samo os-tane gorak okus od svega toga.”

q

”Za sada mi niko iz Beograda nije po-

nudio retrospektivu filmova. Znaju oni da je vrlo teãko dobiti moje filmove iz arhivau Hrvatskoj. Zabraçeni su bez oficijelnezabrane. Mogu se samo nadati da ñe toproñi. Imao sam vani ponude za retrospe-ktive, ali odgovor iz Hrvatske ili nije dola-zio, ili su govorili da je neko drugi odgo-voran za to, od producenta, ministarstvado arhiva, a arhiv je rekao da nema dobrihkopija, ãto apsolutno nije istina. To je ãteta,u prvom redu za Hrvatsku. I u Åeãkoj, re-cimo, to je jedan zatvoreni prostor, 50 go-dina se neke stvari jednostavno nisu pre-vodile. Sretao sam muziåara koji nikadnije åuo za Pleterse, kçiæevnike koji su

jedva åuli za Kamija, za Henri Milera mis-le da je pornografski pisac. To je tragiåno.Vi sa tim ýudima viãe ne moæete komu-nicirati, neznaçe je strahovita prepreka.To se moæe desiti i u Hrvatskoj.”

q

“Idem åesto u Zagreb, ali tamo nemogu radit niãta i mislim da dugo neñumoñi. Idem da obiðem prijateýe i rodbinu.Nije mi reåeno da ne mogu, ali ona sata-nizacija koja je krenula zbog filma o Ar-tukoviñu i posle, kad sam izaãao iz Hr-

vatske, toliko je jaka da se niko ne usuðujeda mi ponudi posao. Moæda neko i bi, alitrebalo bi pitat velikog gazdu, pa zbog

GOST U BEOGRADU:Lordan Zafranoviñ

7/29/2019 Vreme, 1997. december 4.



IZLOÆBE: RADOMIR DAMÇANOVIÑ DAMÇAN

Reå kritike (a koji se sastojao u demonstriraçu predpublikom çegovog naåina "slikaça"), jas-no pokazuje jedinstveni Damçanovkreativni rukopis: svi ovi radovi – slike,objekti, fotografije, bez obzira na çihove

razliåite podloge (ravnina platna, volumi-noznost boca, reýefnost lica), ili çihovihtema ili medija koje upotrebýava u svojojpraksi, slikani su samo na jedan naåin –nanoãeçem viãeslojnih koloristiåkih mrýakojima potpuno prekriva povrãinu dela. Ikada slika nepredmetnu sliku, i kada os-likava flaãe za mrtve prirode, i kada slikapreko lica samog modela koji portretiãe,Damçan uvek åini istu stvar: åetkom poçima nanosi maçe ili veñe koloristiåkemrýe. Ovo procesualno ujednaåavaçepredloãka, motiva, modela moæe da znaåisamo jednu stvar: slikarska praksa jeste

telesna aktivnost, ali je ona pre svega nas-tala posle dugotrajnog promiãýaça ciýa teakcije, najzad, predmetni ili tematski slojdela, kao naknadna perceptivna praksaposmatraåa, potpuno je nebitan. (Ovonaåelo veoma se dobro zapaæa u istovre-menoj izloæbi koju je Damçan priredio uGaleriji Zvono sa foto-zapisima GorankeMatiñ na kojima je zabeleæeno "portreti-saçe" jednog od çegovih modela.) A to jeupravo i estetiåko srediãte ukupnogDamçanovog stvaralaãtva koje se u çe-govim mnogobrojnim fazama pojavýuje urazliåitim (pastiåkim, predmetnim, seman-

tiåkim) slojevima. Po tome je ovaj fenom-en izaãao iz okvira jugoslovenske umet-nosti postavãi aktuelnom evropskom kul-turnom baãtinom. s

JOVAN DESPOTOVIÑ

guñavajuñi time stalni uvid u svoju umet-niåku produkciju – taåno pre godinu danaimao je izloæbu u Galeriji Zvono a sada je

priredio novu u Cvijeti Zuzoriñ. Kao i pre-thodni put, na otvaraçu je izveo perfor-mans "slikaça", ãto je oåigledno postaostalni naåin komuniciraça ovog autora sapublikom koja dolazi na çegove ver-nisaæe.

Damçan je gotovo na samom poåetkusvoje umetniåke aktivnosti, sa famoznimslikama iz ciklusa "Peãåane obale", zauzeo

veoma istaknuto mesto na domañoj lik-ovnoj sceni. I kada se mislilo da je, buduñiveñ tada podræan i od kritike i od publike,utvrdio glavni smer svojih slikarskih kre-taça, vremenom su usledile mnogobrojnepromene koje su dale osnovni peåat çego-voj ukupnoj umetniåkoj aktivnosti.

NOMADIZAM: Ali, poåetkomsedamdesetih usledio je pravi obratDamçanovog kreativnog shvataça: nastu-pio je prekid sa slikarstvom i usmeravaçevlastite delatnosti prema konceptualnimpodruåjima koja za ishod nije imala finalniumetniåki predmet, veñ predoåavaçe rad-

nog procesa koji do dela moæe dovesti, alii ne mora – ãto je u çegovom primeru radatog vremena bio najåeãñi sluåaj.

Ovakvo oblikovno podruåje koje kar-akteriãu, pre svega, "govor umetnika u pr-vom licu", ali i praksa neprekidnog pre-ispitivaça jezika i ciýeva estetiåkogstvaralaãtva dobiñe osamdesetih godina uDamçanovom primeru joã jednom i novi

izgled i novi smisao.U tom periodu on boravi u Milanu gde

je neposredno suoåen sa fenomenimabrojnih italijanskih idioma postmoderniz-ma: Transavanguardia, Nuova Immagine, Pittura Colta, Ipermanirissmo itd. Tada za

ovog umetnikanastaje zaista de-likatan trenutak –buduñi da je veñnekoliko puta po-kazao izrazitu ot-vorenost premaaktuelnim inova-cijama u jezikulikovne umetnosti,naãao se pred pro-blemom joã jed-nog "obrata" unu-tar sopstvenog ra-da: mrtve prirode i(auto)portreti, po-entilizam i foto-grafija, slikarstvo i

objekti; najzad, redovni performansi post-ali su tematski, medijski i jeziåki okvirovog "modernog umetnika u postmodern-

om dobu" – kako ga je jednom prilikomodredio Jeãa Denegri.COSA MENTALE: Utvrðivaçe

smisla Damçanovog vrañaça slikarstvu udevetoj deceniji pomaæe da se jasno videåvrste veze koje su unutar radnih praksiformirane izmeðu konceptualne umetnostisedamdesetih i novog slikarstva osam-desetih. Mnoge zablude koje su se ticaleporekla i smisla postmodernizma u nasmogu biti otkloçene upravo razume-vaçem umetniåkog primera koji namDamçan pruæa svojom aktuelnomizloæbom.

Ova izloæba, sa poentilistiåkim "slika-ma", "mrtvim prirodama", "portetima" iperformansom koji je izveo na otvaraçu

Mada godinama æivi u Milanu, Ra-domir Damçanoviñ Damçan re-dovno izlaæe u Beogradu omo-

Govor u prvom licu Mnoge zablude koje su se ticale porekla i smisla postmodernizma unas mogu biti otkloçene upravo razumevaçem umetniåkog primera

koji nam Damçan pruæa svojom aktuelnom izloæbom

IZ SERIJE FOTOZAPISA: Rad Goranke Matiñ

POZORIÃTE

Klasika u

ofanzivi Dve premijerePrimenjujuñi provereno pravilo po

kojem se u trenucima kriza i promene vred-nosnih sistema uvek treba vrañati korenimada bi se preispitali odnosi prema nesumn-

jivim vrednostima, beogradski teatri su novusezonu zapoåeli povratkom dramskoj klasici.U Narodnom pozoriãtu je izveden MolijerovTartif , u Ateljeu 212 je vaskrsao simpatiånivaralica Feliks Krul Tomasa Mana, u Beo-gradskom dramskom premijerno su odigraniÃeridanovi Suparnici; na sceni Pozoriãta

"Boãko Buha" predstavljena je nova verzijabajke o Sneænoj kraljici. No, tu nije kraj ek-spanzije klasiåne dramske literature na

7/29/2019 Vreme, 1997. december 4.



domañim scenama. Bulgakovljevo Bekstvo je od nedavno na repertoaru Ateljea 212, a uKikindi se priprema premijera Kamena za

pod glavu Milice Novkoviñ.MANOVSKA BAROKNOST: Autors-

ki projekat Ispovesti varalice Feliksa Krula,

po istoimenom nedovrãenom Manovom ro-manu, u dramatizaciji, reæiji i izvoðenjuMladena Andrejeviña praktiåno se vraña napozornicu, ovoga puta Ateljea 212, da bi,gotovo dvadeset godina posle premijernogizvoðenja, pokazala u kojoj je meri ovajdramski umetnik sazreo i na koji naåin serazvijao njegov scenski ãarm. Veñ i u samojAndrejeviñevoj pojavi dominiraju leæernost iprefinjenost Feliksa Krula, smelog hohãta-plera koji je, varajuñi, prokrstario Evropom,spoznao naliåje prividnog sjaja aris-tokratskog i bogataãkog naåina æivota, s tip-iåno manovskom ironijom komentariãuñi åi-

tavu epohu. Iznenadni blesak u oku otkrivazadovoljstvo zbog uspeãne prevare ilizavoðenja zanosne plemkinje, a Andre- jeviñev savrãen ton ukazuje na Krulovu po-trebu da i glasom, barokno kitnjastom fra-zom, izrazi svoju fascinaciju svetom kojemsuãtinski nikada nije pripadao. Tek jednomAndrejeviñ ñe iskliznuti iz decentnog Krulo-vog tona, i to u åasu kada, kao pripovedaåkoji se ispoveda, imitira plemkinju koja za-vodi mladog liftboja. Samo na tom mestukarikatura na nivou glasa kao i gesta izmak-la je kontroli, pa je ova epizoda prenaglaãe-na, bezrazloæno dovedena do groteske.

IMATI PA NEMATI: Da bi uspostavili

elementarnu meðusobnu komunikaciju, junaci predstave Suparnici, nastale u BDP-upo tekstu komedije Riåarda Brinzlija Ãeri-dana, moraju da se probijaju kroz bokore vi-sokog ãimãira engleskog banjskog letovaliã-ta. No, to tumaranje kroz lavirint banjskihaleja nije njihov najveñi problem. Umesto daizvor lekovite vode, koji ñe scenograf Gero-slav Zariñ postaviti na sredinu scene, smiriaktere komada, oni ostaju gnevni, neza-dovoljni, spremni da spletkare, jedni se sdrugima obraåunavaju, åak i u pravimdvobojima. Oni vole i mrze, ali ne uspevajuda artikuliãu svoje emocije na adekvatan

naåin, niti su u stanju da se, umesto pret-varanja, varanja i suparniãtva, suoåe s åin- jenicom da su njihovi sporovi rezultat nespo-

razuma, liåne sujete ili razma-æenosti. I tek kada presuãi ban- jski izvor s kog su povremenozahvatali vodu, mada je nikadanisu pili zgaðeni njenim nepri- jatnim zadahom, tek kada leko-viti kladenac nepovratno pre-sahne, junaci predstave postajusvesni onoga ãto su imali.Karadæiñ, naime, uviða da Ãeri-danova drama korespondira snaãom priåom, sa sudbinomonih koji su na sebi iskusili dejstvo drevne kletve koja glasi:

dabogda imao pa nemao, predoseña da ovoduhovito, no gorko svedoåanstvo o veåitojåovekovoj nesposobnosti da na pravi naåin ina vreme prepozna svet i stvarnost oko sebe,moæe biti primenjivo na "sluåaj" ove zemljei ukletog naroda koji je ostao bez svega ãto

nekoñ nije znao da ceni.Iako latentno prisutnu, na nivou

uzgredne asocijacije efektno plasirane na sa-mom kraju predstave, ovu ideju reditelj neñerazraðivati kao jednu od moguñih politiåkihdimenzija scenske interpretacije Ãeridana, u-sredsreðujuñi se, meðutim, na analizu karak-tera i afirmiãuñi komiku zasnovanu nakarikiranju odreðenih naravi (razmaæenekokete, nadobudni sinovi, namñorasti oåevi,naivni i ljubomorom zaslepljeni ljubavnici,samouverene glupaåe...). Tako nastaje duho-vita, razigrana komedija u kojoj dominiraodliåna glumaåka ekipa, kojoj je od izuzetne

pomoñi bila Boæana Jovanoviñ, åija je maãtaponovo kreirala raskoãne kostime koji su usebi sadræali i karakteristike epohe i odlikekaraktera dramskih persona, Isidora Æebeljanåija muzika je uspevala da nadiðe vreme ukoje je pisac smestio radnju svog komada injegove junake "dobaci" do naãih dana, ali ilektor Ljiljana Mrkiñ-Popoviñ koja je zasluæ-na ãto su se glumci valjano nosili s teãkimstihom, dramaturg Ivana Dimiñ åiji su "ãtrih"i duhovite intervencije doprineli dinamiciscenske igre, Ferid Karajica, autor scenskogpokreta, te Tihomir Maåkoviñ kao autor va- jarskih radova koji su doprineli atraktivnostipredstave.

Naæalost, Suparnici na Crvenom krstuipak su propustili da predstave engleskogdramatiåara kao naãeg savremenika åije nasse ovo delo suãtinski dotiåe. S druge strane,Karadæiñ je pokazao da u BDP-u postojemlade glumaåke snage koje su u stanju daozbiljno i odgovorno postepeno preuzimajuna sebe veoma sloæene zadatke. Mlada ekipau kojoj su bili Milan Åuåiloviñ, DragiãaMilojkoviñ, Pavle Pekiñ, Marko Æiviñ, Na-taãa Ãolak i Danijela Stojanoviñ, pojaåanaiskusnim glumcima kao ãto su Milena Pav-loviñ, Slobodan Teãiñ i Dejan Matiñ, odliånosu parirali veteranima, sjajnim dramskim

umetnicima Vesni Åipåiñ i Goranu Sul-tanoviñu. s

ALEKSANDAR MILOSAVLJEVIÑ

KOMUNIKACIJA:"Suparnici"

Najava"Publikumovog"kalendara

No vo go di ãçimbrojaåem koji ob-eleæava dane kojisu preostali do iz-laska Publikumo-vog kalendara Noveumetnosti najavýen

je ãesti po redu kal-endar, koji ñe ove godine bitiposveñen autorima iz grafiåke struke – diza-

jnerima, izdavaåima i fotografima koji susaraðivali sa ãtamparijom Publikum. Na

Brojaåu su obeleæeni dræavni, crkveni, vers-ki praznici i slave. Kalendar Nove umetnos-

ti biñe promovisan 19. januara. K.N.

IzloæbaRembrantovihgravira

U Amsterdamu, u Rembrantovoj kuñi,odræana je nedavno izloæba koju åini 80Rembrantovih bakroreza iz Ermitaæa. Poãtoovi listovi åuvenog holandskog umetnika ni-kada ranije nisu bili prikazani, izloæba jedobila naziv Even tevoorschijn (na en-

gleskom "Just out"). "Upravo izaãli" i nakonçenog zatvaraça, vrañena je u Petrograd, uErmitaæ. Muzeju u Rembrantovoj kuñipruæena je jedinstvena prilika da ove gravireizloæi ýubiteýima umetnosti prvi put.

Kolekcija koja se sastojala od preko 600Rembrantovih gravira pripadala je ruskomadvokatu D. Rovinskom, i on ju je kasnijepoklonio muzeju Ermitaæu. Ovaj ruski ad-vokat, pasionirani ýubiteý umetnosti i kole-kcionar, pored ove najbogatije i najvaænijekolekcije Rembrantovih gravira, ostavio jenakon svoje smrti (1824-1895) joã oko100.000 gravira drugih umetnika. Rovinski

nije sakupýao samo ono ãto je nalazio da jelepo, nego i razliåite stadijume (faze) Rem-brantovih gravira, tako da posetioci izloæbemogu dobiti dobar uvid u Rembrantov manirrada i çegovo eksperimentisaçe u domenugrafike. Godine 1890, Rovinski je izdao prviilustrovani katalog Rembrantovih gravira ito po razvojnim fazama ovog umetnika. Poã-to je Rovinski svoju kolekciju gravira ovogholandskog umetnika åuvao kao poãtanskemarke zalepýene u ãest albuma na loãem pa-piru, bilo je neophodno da se listovi prvorestauriãu. Uz finansijsku pomoñ UNESCO-

a, holandskih i ruskih struåçaka, listovi surestaurisani u Rijks-muzeju u Amsterdamu.N. E. S.

SCENA

7/29/2019 Vreme, 1997. december 4.



ÆIVOT

kutijom) tapecirano meblom za presv-laåeçe stilskog nameãtaja, ili umetniåki

predmeti koji za zvaçe "neshvañenog iz-uma" ne konkuriãu niåim do svojim poeti-ånim imenom, kao "Hvataýka za vetrove"Duãice Kneæeviñ, nekakva spirala koja visina æicama priåvrãñenim na ogradu balkona(s obzirom na povrãinu, teãko da bi i naj- jaåi orkan proizveo viãe od sasvim nezan-imýivog klatareça). "Ãale" kao ãto je pa-pirna vetreçaåica natakarena na staklenucev koja se zavrãava u jednoj obiånoj stak-lenoj tegli, a koja bi opet da hvata nekakvevetrove, da i ne spomiçemo.

HERAKLE U ÃTALI: Kod nas se, iz-gleda, veruje da je da bi neãto bilo "nesh-

vañeni izum" dovoýno da se to ne da sh-vatiti, a da li je pri tom i izum – ko te pita.Jer, od svih eksponata, samo su se tri ticala

nekakvih "izuma". Da li sreñom, ali sva trinesumçivo spadaju u "neshvañene". Na

Sajmu je bila izloæena maketa legendarneminihidroturbine pilota i pronalazaåa in-æeçera Milana Glada. Jugoslovenska ãtam-pa je pre deset godina, u vreme najdra-stiånijih restrikcija struje, bila prepuna priåao ovom genijalnom dostignuñu koje je ãt-edelo struju tako ãto je za çenu proizvo-dçu u kuñnim uslovima koristilo – vodu izåesme. To ãto je potrebno uloæiti silnu ele-ktriånu energiju da bi se voda uopãte dovelado slavine, a posle ovakve "ekoloãke" se-anse sve oteåe u kanalizaciju – nije vaæno.

Drugi "ãpic" srpske tehnologije neãto jesveæiji, datira iz '95. godine. Radi se o "An-

tigravitacionom motoru", proizvodu pro-nalazaåke radionice Novosaðanina VeýkaMilkoviña. Naæalost, od celog pronalaska

A

Neshvañeni izumi

Havarijskoiskýuåeçe klikera

Struja iz åesme, motor koji radi na niãta i sviraçe na biciklu spasli su prvi"Sajam neshvañenih izuma i sekundarne upotrebe" od potpunog kraha

ko ste zamiãýali da ñete namanifestaciji nazvanoj "Sa-

jam neshvañenih izuma i se-kundarne upotrebe" srestigomilu raãåupanih zanese-

çaka sumanuta pogleda koji pokuãavajuda vas ubede da spas åoveåanstva leæi up-ravo u gomili zupåanika, cevi ili æica åiji"rad" posmatrate, imate prejaku maãtu. NaSajmu odræanom od 29. novembra do 1.decembra u beogradskom Bioskopu Rex,samo se ãest od dvadesetak eksponata mo-glo dovesti u vezu sa temom manifestacije.Ostali eksponati bili su ili umetniåki pred-meti åiji je autor koristio materijale obra-ðene da bi posluæili nekoj drugoj svrsi, pa

se zato podvode pod "sekundarnu upotre-bu", kao "Bidermajer Marãal" Ramba Am-adeusa, gitarsko pojaåalo (sa sve zvuånom

D R A Ã K O

G A G O V I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. december 4.



izloæena je samo kçiæica na srpskom i en-gleskom åijem je autoru jasno da vozilokoje pogoni (u vrlo slobodnom prevoduneposveñenog åitaoca) "gravitaciono klat-no" moæe nositi odraslog åoveka. To ãto

obiånom smrtniku nikako nije jasno kakota naprava funkcioniãe nevaæno je. Bitno jeda postoji motor koji radi na niãta. Bar dasmo mogli da vidimo neki prototip na delu.

Odsustvo æive akcije mana je åitavemanifestacije. Åak je i treñi pravi izum –takozvana Distanca Zorana Miroviña, ku-pola od papira postavýenog pliãom, kojakad se natakari na uãi viãestruko poboýãa-va kvalitet zvuka, pa vam radio-aparatmarke "Kosmaj" zvuåi kao risiver "Mara-nc" – predstavýen samo skicom i tekstual-nim objaãçeçem. Nije jasno zaãto, jer jecela stvar , kako sam genije kaæe, vrlo jeft-

ina i jedina je od ove tri naprave åiji bi seefekti mogli isprobati na licu mesta.Priåa o sekundarnoj upotrebi joã je tuæ-

nija. Od tri elementa izloæbe koja su se naovaj pojam odnosila, dva se tiåu pojavastarih nekoliko decenija, odnosno vekova.Izloæen je jedan ãvapski ãlem iz Drugograta koji je sluæio kao pojilica za æivinu itekst arheologa Miodraga Tomoviña, pot-krepýen fotografijama, koji razmatra poja-vu "spolija", koriãñeça skulptura i delovazgrada ranijih epoha, pre svega antiåke,kao graðevinskog materijala ili u sasvimtreñe svrhe, u sledeñim istorijskim periodi-ma. Tako je jedan kameni Herakle pridræa-

vao vrata jedne srpske ãtale, a deo rimskognadgrobnog spomenika uzidan je u zid jedne crkve u Timoåkoj krajini. Treñi prim-er sekundarne upotrebe bila su jedna vrata,koja i inaåe stoje u Rexu, o åiju je kvaku

bila okaåena plastiåna kesica puna ðubreta.Na vratima je bilo zalepýeno i nekolikoceduýica sa porukama tipa "Dragi, baciðubre i izvedi psa".

Deo Sajma su bile i po jedna filmskaprojekcija, pozoriãna predstava i koncert.U koncepciju Sajma uklopila su se samoåetiri momka koji su dva stara bicikla upo-trebili kao udaraåke instrumente. Njihovnastup je bio najzanimýiviji primer seku-ndarne upotrebe na celoj manifestaciji.

KOZA I KUPUS: Ãta se to desilo sapostojbinom Mimija Marinkoviña, åuda oddeteta, pesnika i izumiteýa "pegle-glaåal-

ice" i niza drugih pronalazaka na bazi "Vi-dasila", sa zemýom koja je iznedrila i onogåikicu, kome je sad i ime nemoguñe saznati,koji je u vreme energetske krize na prvomprogramu TV Beograd demonstrirao svoj jedinstveni metod za podizaçe nivoa aku-mulacionih jezera hidroelektrana (problem je, tumaåio je on tada, u tome ãto zemýaupije previãe kiãnice, pa ova nikada nestigne do veãtaåkog jezera, zato je po padi-nama okolnih planina rasprostro plastiånufoliju, koja se po potrebi uklaçala pomoñusistema lanaca)? I ãta bi sa sekundarnomupotrebom u gradu gde je nekada prolazni-ke bolela glava od tandrkaça trokolica zas-

novanih na sekundarnoj upotrebi kugliånihleæajeva, a i dan- danas se mogu videti decakoja uæivaju u letu padobrana napravýenihod crnih kesa za smeñe? Zar se niko nijesetio da, makar i prstima zatvorivãi

nozdrve, pogleda ãta to pritiska kupus kojideda kiseli na terasi? Ne bi bio presedan nikad bi na terasi tom prilikom bila otkrivenaæiva kokoãka ili koza, ãto bi bez sumçe bioprimer sekundarne upotrebe terase.

Veñina zastupýenih autora je ovu pr-iredbu razumela kao umetniåku. Tu niãtane bi bilo sporno da su samo shvatili da jeono ãto povezuje obe teme Sajma moædaninapor uloæen u reãavaçe nekog problema,da su i neshvañeni pronalasci i upotrebapredmeta za ono åemu nisu nameçeniproizvodi obiåne nuæde, a ne umetniåkogtalenta ili neobavezne duhovitosti. Zato je

lepota koja se u ovakvim tvorevinama krije(nuæno) lepota nuæde. Zbog neshvataçaove proste åiçenice, cela priredba je iumetniåki neuspela i priziva u señaçe rea-kciju prepotopskog pretka Paje Patka koji,ugledavãi nerazmrsiv splet zupåanika itoåkiña koji se sve besomuånije okreñu,pita: "Åemu ovo sluæi?", pa kad skalameri- ja na çegove oåi eksplodira konstatuje:"A, uz to, i ne radi!". Ukoliko ova manife-stacija nije tek pronalaæeçe naåina da seNEÃTO (ma ãta) deãava, onda joj je jediniuspeh to ãto je i sama jedan veliki nesh-vañeni pronalazak. s

ZORAN B. NIKOLIÑ

Na Velikom pronalazaåkom sajmu odræanom u Londonu predesetak dana izlagalo je 250 pronalazaåa. Posetioci su, izmeðu osta-log, mogli videti i isprobati i noãu koja aplaudira kad se napuni, za

koju je baku-pronalazaåa inspirisalo odbijaçe çenog unuka da semane pelena, jestive holograme, iliti "holipope", trodimenzionalnesliåice intergalaktiåkih svemirskih brodova iz "Zvezdanih staza",koje se po razgledaçu mogu svariti; "Kacigu za laku dremku", kojase priåvrãñuje za avionsko sediãte i ne dozvoýava da vas probudipadaçe glave u krilo saputnika i plutajuñi kuñni prag, koji ñe, kaæeotac ovog genijalnog izuma, "preduprediti milione, ako ne i mili- jarde funti ãtete prilikom poplava". Britanske pronalazaåe inaåe bijeglas da su puni ideja, ali ne umeju da ih unovåe. Nije ni åudo, ako jesuditi po ventilatoru za spreåavaçe plaåa pri seåeçu luka i sliånimnapravama.

A Dagensa Nihetera je, recimo, muka naterala da 26. novembraosvoji godiãçu nagradu grada Stokholma za pronalazaãtvo.Dostignuñe koje je ponudio zove se "Zapeåatýiva vreñica za pov-rañaçe". Niheter ovako objaãçava svoju inspiraciju: "Godinamaradim u bolnici, i toliko su me puta ispovrañali, da sam neãto moraoda smislim". Nuæda je sjajna motivacija, pa je Niheter pobedio åak

224 konkurenta. Ãvedi odbacuju zabavu i zaradu kao motiv zapronalazaãtvo, oni svoje pronalazaåe shvataju ozbiýno. Ova vodeñapronalazaåka nacija je, izmeðu ostalog, iznedrila dinamit, pejsmejk-ere, rajsferãluse, ãibice, tetrapak. Sami objaãçavaju da je koren çi-hove pronalazaåke strasti u prvim godinama proãlog veka, kada jeveliko siromaãtvo nateralo ýude da se snalaze kako znaju i umeju.

Moæda je najsumanitiji izumiteýski sajam od svih ameriåkaPronalazaåka konvencija. Ovog septembra su u kalifornijskomgradu Pasadeni prikazani avion na parni pogon, dræaå za kokice kojiomoguñava da se u bioskopu jednom rukom jedu kokice, a drugomgrli devojka, doçi veã obogañen mineralima tako da smiruje æivce,prva astroloãka maãina, i to u izdaçu veliåine ruånog sata, åaj åijiprvi gutýaj trezni do stepena da se pri duvaçu u balon prisustvoalkohola ne registruje. Osnovni motiv ameriåkih pronalazaåa je no-vac. Dokle to ide govori i åiçenica da se u okolini Vaãingtona raz-vilo mnoãtvo kompanija koje najåeãñe imaju samo jednog zaposle-nog – pronalazaåa koji bi da unovåi svoj epohalni izum. Investitorisu sve zainteresovaniji za to podruåje.

U 89 zemaýa koje su potpisnice sporazuma UN o patentnoj sa-radçi tokom proãle godine prijavýeno je 2,6 miliona patenata.Evropski patentni ured, jer i to postoji, æali se da çegovi sluæbenicine mogu da se odbrane od pronalazaåa sladoleda sa ukusom sar-dine, koji ne veruju da ih je i u tome neko pretekao, dok ne probaju.Kako li se tek oseñaju ti isti sluæbenici kad treba da isprobaju nep-odopãtine kao ãto je namaz nazvan "teåni kondom", austrijski izumkome je bez fena, åiju upotrebu proizvoðaå preporuåuje, potrebno

sedam minuta da bi se osuãio? sZ.B.N.

I ýubav i kokiceU svetu daleko ozbiýnije ne shvataju svojeneshvañene izume

7/29/2019 Vreme, 1997. december 4.


filmovanje

skeniranje

priprema zaãtampu

design

ilustacije

postavljanje iorganizacija DTP,office i internetsistema

arhiviranjeelektronskih

dokumenatabaze podataka

Gra†åki

CentarVreme

i v a n s a ã a v e s n a v la

[email protected]

7/29/2019 Vreme, 1997. december 4.



opskih planina.Kod nas se ova vest tek stidýivo ãiri,

veñina nikada nije ni åula za tamo nekogGoldbergera, ali u Austriji to je senzacijaprve vrste, kao da se recimo Saãa Ðorðeviñ

posvaða sa Koãarkaãkim savezom Jugosla-vije i naprasno odluåi da uzme albanskodræavýanstvo i u dresu albanske koãarka-ãke reprezentacije trojkama puni koãeveprotivnika.

S KOKAINOM NISI SAM: Gold-berger, koga od miloãte zovu Goldi, bio jeneoprezan, uhvatili su ga kako æivot ul-epãava kokainom, pa ga je Austrijski ski- jaãki savez iz vaspitnih razloga kaznio sagodinu dana zabrane takmiåeça. Veñ duæevreme je poznato da Goldi traæi novusportsku domovinu kako bi izigrao kaznu,u igri su bile mnoge zainteresovane zemýe,

pa i Slovenija, ali nikome na pamet nijepadalo da bi to mogla da bude Jugoslavija,u zapadnim medijima ozloglaãena i nesta-bilna zemýa koja se posledçih godinaspomiçala gotovo samo u kontekstu rataili nekakvih, ne sasvim jasnih previraça,karnevalskih demonstracija, intervencijapolicije i naizgled beskonaånih izbora.Hajde da se Goldi opredelio za Lihtenãtajn,Luksemburg ili åak Maðarsku, ãto bi uAustriji bilo shvañeno kao dobar vic spor-tiste koji samo æeli da se bavi sportom, aliGoldi je doãao u Srbiju i na do sada jedinojkratkoj konferenciji za ãtampu fotoreport-erima veselo pozirao sa uzdignutim ruka-ma i istaknuta tri prsta i tako naivno upao ubaraænu vatru politiåkih prepucavaça.

"Ja nisam politiåar; ja samo hoñu daskaåem i zato mi treba dræavýanstvo",kaæe Goldi. A ãto ne bi za Jugoslaviju, to jepoznata sportska zemýa. Prvi kontakt saJugoslovenskim smuåarskim savezom us-postavila je austrijska kompanija Red Bull,koja je Goldijev sponzor, to jest çenopredstavniãtvo u Beogradu na åijem åelustoji Boba Æivojinoviñ, koji izgleda nijesamo odliåan teniser i dobar biznismen,

nego i uspeãan diplomata. Naã savez jebriýantnog Goldbergera oberuåke prihva-tio, zaista, ne dogaða se svaki dan da svets-ki ãampion zakuca na vrata i stavi se na ra-spolagaçe. Ukoliko Goldi poleti za jugoslovensku reprezentaciju, oåekuje senagla popularizacija kod nas priliåno zane-marenih skijaãkih skokova.

Tek ãto se proãlog vikenda Goldi vratiou Austriju na svoj 25. roðendan, obeãeçaå-ki je izjavio: "Ja sam Jugosloven, imam jugoslovenski pasoã, ali u srcu sam ostaoAustrijanac". Na zahtev novinara da impokaæe pasoã, ãampion se samo nasmeãio i

rekao da ga dræi na "sigurnom mestu".Odmah se oglasilo ministarstvo unu-traãçih poslova: ako je to taåno, onda je

Prebeg

U srcu Austrijanac, na

skijama JugoslovenTrostruki svetski ãampion Andreas Goldberger uskoro ñe,izgleda, osetiti åari posedovaça pasoãa SRJ

on sveta u skijaãkim letovima, austrijskiýubimac i "zlatni deåko", pored teniseraTomasa Mustera najpopularniji sportistaalpske dræave – postao je Jugosloven. Åekase samo joã zeleno svetlo Meðunarodneskijaãke federacije i mlaðani, simpatiåni,plavokosi Austrijanac sa ãirokim osmehomskakañe za jugoslovensku reprezentaciju, jugoslovenska himna oriñe se ãirom evr-

ustrija je ãokirana, zbuçena. Meðuýubiteýima zimskih sportova vladaneverica. Od petka mediji bruje, A

æuta ãtampa bivãeg miýenika besno nazivaåetnikom, ironiåno ga prekrãtava u An-dreju Zlatnobrdiña, prave se specijalneemisije na televiziji, ispituje se javnomçeçe, konsultuju pravni i struåni savet-nici. Andreas Goldberger, trostruki ãampi-

v

TEÃKOÑE S PAPIROLOGIJOM:Andreas Goldberger

7/29/2019 Vreme, 1997. december 4.



Koãarka

Milioneri sa Balkana455.000 dolara po glavi koãarkaãa. SlediTurska, koja se sve viãe otvara, sa357.000, a tek na åetvrtom mestu je Ãpani-

ja sa 275.000 dolara. Daýe slede Izrael sa145.000, Francuska je tek ãesta sa126.000, potom dolazi italijanska A-2 ligasa prosekom od 100.000 dolara po igraåu,u Nemaåkoj je taj prosek 80.000 dolara, uPoýskoj 60.000, u francuskoj B ligi45.000, u Ãvajcarskoj 40.000, u Holandijii Ãvedskoj po 30.000, u Portugaliji 25.000,a u Engleskoj 15.000. Francuski koãarkaã-ki nedeýnik "Hebdo basket", koji se bavioovim zanimýivim istraæivaçem, nije uobzir uzeo lige istoånoevropskih zemaýazbog çihovog "ne-profesionalnog" sta-tusa i nemoguñnosti dobijaça preciznihpodataka. Teãko je sa sigurnoãñu reñi koli-ki je prosek zarade igraåa u Jugoslaviji,Hrvatskoj, Sloveniji, Rusiji ili Litvaniji (prosek, po slobodnoj proceni, ne prelazi30.000 maraka, mada ima igraåa koji

zaraðuju i deset puta viãe), ali je zato rela-tivno lako prognozirati da ñe baã iz ovihzemaýa doñi koãarkaãi koji ñe na nekimnovim top-listama zauzimati prva mesta ipo kvalitetu i po zaradi. Da li vrednost ig-raåa, izraæena çegovom godiãçom zara-dom, uvek garantuje kvalitet? Sudeñi poraåunici istraæivaåa, to nije baã sigurno,ponekad je vaænije imati dobrog "skauta"koji ñe kupiti jeftinog a dobrog igraåa.Takav je sluåaj sa Amerikancem DæerijemMekKlafom, koga je francuski Gravelinangaæovao za 40.000 dolara, a momak jeuzvratio sa 20 poena, 4 skoka, 7 asistenci-

ivers i Ðorðeviñ kao plejmejkeri,Daniloviñ, Naumoski i BajronSkot kao visoki bekovi-ãuteri,R

Divac je najboýe plañeni Evropýanin u NBA, u stopu ga pratiKukoå, a u Evropi vode Raða i Daniloviñ

NacionalizovaniJugosloveni i ex-Jugosloveni "Top-10"1. Tarlañ (Olimpiakos) 1,82. Jahoviñ-Turåkan (Efes) 0,83. Stojakoviñ (PAOK) 0,74. Miliñeviñ (PTT Ank.) 0,355. Nesteroviñ (Kinder) 0,36. F. Nakiñ (Olimpiakos) 0,27. Tomiñ (Olimpiakos) 0,2

8. Pecarski (Kantu) 0,159. Avdiñ (Tofas) 0,1510.Vukåeviñ (Olimpiakos) 0,12

istinu da se najboýi basket u Evropi igrao,i joã uvek se igra, na prostorima bivãeSFRJ. Veñina sa svih "Top 10" lista kojeobjavýujemo potiåe iz iste ãkole, mnogi

su bili klupski drugovi ili saigraåi ureprezentaciji. Meðu igraåima åija se ime-na pojavýuju na ovim listama samo jenekolicina izbila u prvi plan posledçihgodina, posle raspada SFRJ. Takav je slu-caj sa Stojakoviñem, Jahoviñem, Nester-oviñem i Vukåeviñem. Zajedniåko im je

joã ãto su svi nacionalizovani, igraju uGråkoj, Turskoj i Italiji. Te tri zemýe na-

jboýe plañaju koãarkaãe, mada je redosledpomalo iznenaðujuñi jer se na prvo mestoprobila Italija, koja proseåno plaña igraåa530.000 dolara. Letoãçi milionski trans-feri Daniloviña, Vilkinsa, Riversa, Fuñke i

joã nekih igraåa znatno su podigli prosek,pa je Gråka pala na drugo mesto sa

Vilkins i Karniãovas na krilnim pozicija-ma, Arlaukas na poziciji br. 4, Raða i Saviñkao centri... Odliåan tim, ali nije reå o eki-pi za drugi evropski "Ol-star" 30. decem-bra u Tel Avivu. Ovaj "Ol-star" tim sas-tavýen je na osnovu zarada. Njih desetori-ca zajedno u sezoni 97/98. zaraðuju 15,6miliona dolara. Na åelu su Dino Raða(Panatinaikos) i Predrag Daniloviñ (Kind-er) sa 2,3, odnosno 2,0 miliona dolara, a nazaåeýu Dæoe Arlauksa (Real Madrid) iZoran Saviñ (Kinder) koji imaju "samo"po milion. Liste zarada igraåa u Evropi

jasno potvrðuju odavno poznatu i priznatu

Euro "Top-10"

1. Raða (Panatinaikos) 2,3

2. Daniloviñ (Kinder) 2,03. Vilkins (Timsistem) 1,84. Karniãovas (Olimp.) 1,75. Scot (Panatinaikos) 1,66. Rivers (Timsistem) 1,57. Naumoski (Efes) 1,48. Ðorðeviñ (Barsel.) 1,39. Arlaukas (Real ) 1,010. Savic (Kinder) 1,0

napravýen propust, nisu smeli da ga pusteu Austriju, gospodin Goldberger je naprav-io prekrãaj: po austrijskom zakonu on nemoæe bez posebne dozvole, koju nema, daima dvojno dræavýanstvo, sledeñi put

morañe, poput ostalih Jugoslovena, dazatraæi vizu od austrijske ambasade u Beo-gradu. Goldi je veñ sledeñeg dana bræe-boýe rekao "Ne", ja joã nemam jugoslov-enski pasoã", a çegov advokat RajnhardRatsiler mu je strogo zabranio da daje bilokakve izjave dok se papiroloãka situacijane razjasni, pa nek dokaæu, ako mogu, kojiili koliko pasoãa Goldi ima. Ipak se nadajuda bi Austrija zbog çegovih zasluga treba-lo da mu odobri dvojno dræavýanstvo. "Mismo pravno dobili spor, ali je teãko boritise protiv sistema, stalno naleñemo na nekeprepreke", kaæe Ratsiler. Taktika mu je da

çegovom klijentu mora da se omoguñi dase bavi svojim zanimaçem. A Goldi umeðuvremenu dræi jezik za zubima i vred-no trenira u Austriji, kako bi za Jugoslavi- ju, u sezoni koja je veñ poåela, postigao ãtoboýe rezultate.

NIKUD BEZ VIZE: A da li ñe moñi,to je veñ stvar politike. Naravno da se Aus-trijski skijaãki savez protivi, ali konaånu imerodavnu odluku donosi Meðunarodnaskijaãka federacija. Goldi veñ "drhti odnestrpýeça" da se ponovo takmiåi, pa jenajavio da ñe liåno da se obrati generalnomsekretaru Ðanfranku Kasparu kako bi ãtopre reãio problem. Navodno, jedan odproblema je ãto Jugoslovenski smuåarskisavez joã nije zvaniåno zatraæio licencu zaGoldbergera.

Od "zlatnog deåaka" i "miýenikanacije" Andreas Goldberger je preko noñistekao reputaciju "zlog deåaka" koji je izn-everio otadæbinu koja ga je volela. Ako jezaista dobio jugoslovenski pasoã, a Austri- ja se zainati i iskýuåi ga iz dræavýanstva,Goldi ñe ubuduñe morati da deli sudbinusvojih novih sunarodnika i da pred svakotakmiåeçe traæi vize raznoraznih zemaýa.

Ako se, meðutim, sve miroýubivozavrãi, ako Goldi dobije licencu, dvojnodræavýanstvo i poleti za jugoslovenskureprezentaciju, ovaj presedan znaåiñe viãeza prevazilaæeçe problema izmeðu Beo-grada i Beåa nego sve dosadaãçe poli-tiåke, diplomatske i privredne akcije zajed-no. Mnoga vrata biñe najednom otvorena.Ako se jedan takav as bude takmiåio pod jugoslovenskom zastavom, mnogi Austri- janci, kod kojih je skijaçe popularno kaokoãarka kod nas, gledañe na Srbiju drugimoåima. A Boba Æivojinoviñ mogao bi dabude sledeñi jugoslovenski ambasador u

Austriji. Tenis je inaåe najpopularniji sportmeðu diplomatama. s

ANDREJ IVAÇI

7/29/2019 Vreme, 1997. december 4.



NBA "Top-10"

1. Dæordan (Åikago) 33,12. Juing (Njujork) 20,5

3. Grant (Orlando) 14,34. O' Nil (LA Lejkers) 12,95. Robinson (San Antonio) 12,46. Mourning (Majami) 11,37. Houard (Vaãington) 11,28. Olajdæuvon (Hjuston) 11,19. Pejton (Siatl) 10,510. Mutombo (Atlanta) 9,6

YU "Top-10"

1. Daniloviñ (Kinder ) 2,02. Ðorðeviñ (Bars.) 1,8

3. Saviñ (Kinder ) 1,04. Bodiroga (Real) 0,95. Rebraåa (Beneton) 0,56. Paspaý (Aris) 0,57. Obradoviñ (Roma) 0,48. Lonåar (Rasing Par.) 0,2759. Ñuråiñ (Hap. Jer.) 0,27010. Koturoviñ (Rasing) 0,150

Evropýani u NBA "Top10"

1. Divac (Ãarlot) 4,832. Kukoå (Åikago) 4,56

3. Rik Smits (Indiana) 4,04. Vrankoviñ (LA Klipers) 3,585. Ãremf (Siatl) 3,336. Sabonis (Portland) 3,087. Mureãan (Vaãington) 1,888. Potapenko (Klivlend) 1,229. Olivie Sen-Æan (Sacr.) 1,2210.Tabak (Toronto) 0,95

*Cifre su u milionima dolara (po sezoni), a0,2 znaåi 200.000 ili 0,35 – 350.000 dolara.

naãa borba blic

ja i 3,5 osvojene lopte po meåu. Drugipo rentabilnosti je Bernard Hopkins izãpanske ekipe Gran kanariua. Plañen je200.000 dolara, a ima prosek od 22poena i 9,9 skokova. Sledi DedrikVilugbi koga je italijanska Reðo Kala-brija platila 150.000 dolara, a on uz-vraña sa prosekom od 20,1 poena iprocentom ãuta od åak 63 odsto itd.Meðutim, luksuz da kupuju jeftine ianonimne igraåe, pa makar se oni kas-nije pokazali kao veoma dobri, sebimogu dopustiti samo mali timovi. Ve-liki se dræe devize "ako ne znaã ãta jedobro – pitaj ãta je skupo"... s

VLADIMIR STANKOVIÑ

7/29/2019 Vreme, 1997. december 4.


e s e o n o b a r n a b o ý , c i m a , I t a l i j a n i m a ... N i ç i m a v i ã e n e

a v e s u z u k i , z a k o j i j e J u g o s l a v i j a b i l a d e s t i n a c i j a p r e r a t a .

m t r æ i ã t i m a s u n a ã e m e s t o z a u z e l i T a j l a n ð a n i , M a l e æ a n i , I n d o n e æ a n i , L

o ý a c i , R u s i i , n a r a v n o , K i n e z i . P R O P U Ã T E N A Ã AN S A: K a o z e m ý a o g r o

a j v e ñ e g b r o j a s t a n o v n i k a n a s v e t u , K i n a j e , s i g u r n o , z a s v a k o g a z a n i m ý i

m u d a s e o d ç e u n a r e d n o m v e k u o å e k u j e , n i m a ç e n i v i ã e , v e ñ p r a v o p

K i n a m e ç a s v o j p r i v r e d n i s i s t e m u p r a v c u l i b e r a l n e t r æ i ã n e p r i v r e d e , k o j o j

æ i t i n a t o j s t r a n i p o d r ã k u z a p r e v a z i ð e n e i n e e f i k a s n e s i s t e m e j e , t a k o , å i

v e ñ å u v e n i n a f t n i a r a n æ m a n . N j i m e s u n a m K i n e z i , m i m o s t a n d a r d n i h s v

a r o b u . Al i , k a o o s i g u r a ç e z a o v a j p o s a o p o s l u æ i l o j e å e t r d e s e t a k m i l i o n a

r a å u n i m a n a k o n u v o ð e ç a s a n k c i j a U j e d i ç e n i h n a c i j a . Ã a n s a k o j u s m o t i

i ã ñ e n a , ã t o j e s a m o j o ã j e d a n d o k a z z a t v r d ç u d a n e m a v e å i t i h p r i j a t e ý

m a l o r o b e k o j u s m o p o n u d i l i n i j e K i n e z i m a o d g o v a r a l o k v a l i t e t o m i l i c e n

o v i n o m , u d o l a r i m a , s v a k a k o . P AT I K E I K I K I R I K I : Å a k s u i S j e d i ç e n e

s e t i l e k a k o j e t e ã k o r a z b a ã k a r i t i s e n a k i n e s k o m t r æ i ã t u . P r e m a p o d a c i m a

o s t a v ý e n i m n o v i n a r i m a u I n s t i t u t u z a s p o ý n u t r g o v i n u ) , p r e d v e g o d i n e A

s p o ý n o t r g o v i n s k o j r a z m e n i o d 14,5 m i l i j a r d i d o l a r a , a p r o c e ç u j e s e d a ñ

o d 18 m i l i j a r d i d o l a r a .: z a p r v i h d e s e t m e s e c i o v e g o d i n e i z K i n e s m o u v e z l i d e s e t p u t a v i ã e n

d o l a r a , p r e m a 5 ,6 m i l i o n a d o l a r a ) . P o s e b a n k u r i o z i t e t j e å i ç e n i c a d a n a

e ! ? Z a t o , p r e m a n e k i m t u m a å e ç i m a , o b r a z l o æ e ç e t r e b a t r a æ i t i u r e e k s p o

l i å n o g k v a l i t e t a p r o d a l i s m o j e t r e ñ i m z e m ý a m a ) i u v o z u j e f t i n i j e i z d r u g i

i o n a l o ã i j e g k v a l i t e t a ) . G d e j e z a v r ã i l a r a z l i k a u c e n i ? P r e m a d r u g o j t e o r

o K i n i n e m a n a f t e z a t o ã t o s e u v o z i “ p r e k o t r e ñ e z e m ý e ” . T o , p a k , p o d r a z u

g d e j e z a v r ã i l a r a z l i k a u c e n i ? U p r v o j p o l o v i n i o v e g o d i n e , p r e m a Ag e

u v o z i l a k o k s , p o l u k o k s , p a t i k e , f e r o m a n g a n , f e n a z o n , m o n i t o r e s a k a t o d n

u , b o k s i t , s i l i c i j u m i i g r a å k e . U K i n u j e i z S R J u p r v o j p o l o v i n i g o d i n e n a j v i

r i d a , c e l - v l a k n a , b u l d o æ d e r a i u t o v a r i v a å a . Z a d e v e t m e s e c i s l i k a j e n e ã

l i g r a ð e v i n s k i h m a ã i n a , t r a k t o r a i a l a t a . F E LI C I J A I J U G O : P r oblem

m s l u å a j u , t r e b a r e ã a v a t i o v d e , n e u K i n i . D v a skoraãç

i h s v e t s k i h p r i v r e d n i h t o k o va joã ijr a n i h p oslova i

Uz narudæbenicu obavezno priloæiti potvrdu o uplati (100 dinara za jedan CD)u korist NP "Vreme", Beograd, æiro raåun 40804-603-7-31530.Komplikovano? Doðite liåno u redakciju "Vremena", Miãarska 12 (joã bolje)

NARUDÆBENICAOvim neopozivo naruåujemkompakt-disk sa 37 najno-vijih brojeva "Vremena", 10dodataka, åitaåem, bazom

podataka i uputstvomIme i prezime

Adresa

Potpis

Za svega 100 dinara dobiñete CD sa 39najnovijih brojeva "Vremena" i 10

specijalnih dodataka u Acrobat PDF-

formatu. Tu su svi tekstovi i svefotografije, ukljuåujuñi i naslovnestranice u boji. Na CD-u se nalaze i

besplatan Acrobat-åitaå (Mac, Win3.x,Win95), indeksirana baza podataka za

brzo pronalaæenje onoga ãto vam treba ikratko uputstvo, tek da se naðe...

Da li ste propustili neãto znaåajno? Da li ste se "izgubili"preturajuñi po starim novinama? Moæete li baã svega da se setite?

Mi smo SVE zapamtili!

D E S I G N

B Y M A R K O V I Ñ

&

S R B I N O V I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. december 4.



B

jednom nabave, po ceni od 5000 dolara, koris-nici garantovano viãe nikada neñe morati daustaju sa kauåa. Tom svetlom ciýu teæi i Phil-lips, pa se na çihovom ãtandu mogao videtiveoma sliåan ureðaj po gotovo identiånojceni. S druge strane, kompanije kao ãto suCyrix i Cirrus Logic demonstrirali su svojereferentne platforme (u prevodu: nepotpuneproizvode) za "crnu kutiju" koja ñe stajati udnevnoj sobi korisnika i imati funkciju "za-bavnog sistema" i personalnog raåunara is-tovremeno.

NEPOBEDIVI STOUNSI: Prepoznava-çe govora takoðe je bilo jedna od glavnihtema sajma. IBM je demonstrirao prototip"umreæenog vozila" – automobila koji, osimuobiåajenih funkcija, nudi i Internet, TV, pre-poznavaçe govora i GPS (GeoPositioningSystem) za navigaciju. IBM, Sun, Delphi Au-tomotive Systems i Netscape ugradili su svoje

tehnologije u ovaj jedinstveni automobil, koji je opremýen LCD ekranima i sluãalicama. Po-moñu çih putnici (ali ne i vozaå) mogu dagledaju televiziju, pretraæuju Internet ili åitajusvoju elektronsku poãtu. Podaci se ãaýu i pri-maju uz pomoñ satelitske antene ugraðene ukrov, preko koje i GPS vozaåu daje instrukcijekako da stigne do odreðenog mesta. Sistemmoæe da projektuje ovu informaciju na ekrankoji se nalazi u kolima, ili da "proåita" in-strukcije vozaåu, koristeñi savremenu teh-nologiju konverzije teksta u govor. I to nijesve. Adaptirana verzija IBM softvera za diktatViaVoice omoguñava korisniku da åuje svoje

e-mail poruke izdajuñi kratke naredbe, a po-moñu Information Managera moæe da tragapo Webu za odreðenim informacijama, kaoãto su cene deonica, na primer. Sistem moæe ida "proåita" te informacije kada ih vozaåzatraæi, takoðe izdajuñi komande govorom.

Van izloæbenih prostora, na konferencija-ma i prateñim seminarima, vodila se debata otome da li ñe prevagnuti NetPC ili NC. Com-dex press office verovatno najboýe odslikavatrenutnu situaciju u industriji: bio je opremý-en raznim maãinama, od mekintoãa, preko pi-sija, do IBM Network stanica, koje su sve pre-ko centralnog servera bile povezane sa Inter-netom. U retkim trenucima, uglavnom pred

zatvaraçe sajma, ova veza je i funkcionisala.Mnogo boýa veza Las Vegasa sa Interne-

tom ostvarena je iz dvorane MGM-a, zavreme koncerta Roling Stounsa, koji se potre-fio sa zavrãetkom sajma. Tokom çihovognastupa, oboæavaoci ãirom sveta mogli su pre-ko Interneta da glasaju za jednu pesmu, kojuStounsi potom izvode. Teãko je smisliti boýuilustraciju onoga ãto je Comdex 97 æeleo dapokaæe: Internet je postao neizbeæan deo sva-kodnevnog æivota. Posetioci u dvorani nisumogli da uåestvuju u ovoj demokratskoj pro-ceduri (osim ako pri ruci nisu imali laptop imodem), ali su zato mogli da prate glasaçe. I

da uæivaju u muzici, naravno: izbor je pao na"Like a Rolling Stone". s

JELENA RUPNIK

Comdex 97

Internet i Stounsiroj posetilaca jeseçeg Comdexa iz go-dine u godinu nezadræivo raste, Las Ve-

gas sve teæe izlazi na kraj sa tolikomguævom, uglavnom zbog naopakih ameriåkihpredstava o dobroj organizaciji, a proseåanposetilac sajma bar 5-6 puta dnevno prokliçedan kada mu je uopãte palo na pamet da poðeu ovaj hadæiluk.

Comdex, nekada poznat kao PC ãou, ovegodine je bio preplavýen kompjuterskim ure-ðajima koji na tradicionalne desktop maãinepodseñaju samo u tragovima. Mnogi od ovihureðaja joã su u stadijumu prototipa, a neki sunameçeni iskýuåivo japanskom træiãtu, pa jesasvim neizvesno ãta ñe od svega ãto je naComdexu viðeno zaista biti dostupno evrop-

skom korisniku, a joã maçe se zna da li ñe ikada neki od ovih proizvoda dostiñi "kritiånumasu" korisnika.

Po veñ ustaýenom obiåaju, sajam je otvor-io Bil Gejts, pozdravnim govorom u kojem jepaæýivo izbegao da ijednom reåju spomeneWindows 98. Umesto toga, koncentrisao se naneodreðene vizije buduñnosti i ponudio publi-ci 10 razloga zaãto voli svoj pi-si; na mestubroj pet naãla se moguñnost da Internetomkomunicira sa ýudima ãirom sveta. Gejts jeistakao prepoznavaçe govora kao jednu odstvari koja ñe uåiniti da kompjuteri budu ãireprihvañeni. Po çegovim reåima, Microsoft ñeuloæiti napor u razvoj tehnologije prepoz-

navaça govora, a naroåito otkako je pre parmeseci uloæio 45 miliona dolara u belgijskukompaniju Lernout&Houspie, na åija dostig-nuña u ovoj oblasti oåigledno raåuna.

KO NIJE BIO: Tipiåan NC na kojem sevrti Java jedva da se mogao videti na Com-dexu, uglavnom zbog toga ãto neka velika im-ena kompjuterske industrije, kao Sun, Oraclei Netscape, nisu prisustvovala sajmu. Micro-soft se potrudio da maksimalno iskoristi çiho-vo odsustvo, promoviãuñi Windows CE 2.0 nasvakom koraku. Uz to, paviýon Microsoftovihpartnera bio je ubedýivo najveñi i u çemu jesvoje proizvode izlagalo viãe od 300 ko-

mpanija, pa bi se moglo reñi da je Microsoft uspeo da nametne svoje sadræaje i pored ne-dostatka pravih vesti. HP, Phillips i Sharp

izloæili su svoje verzije handheld PC. Sharpov Mobilo HPC sa opcionalnom kamerom priv-

ukao je najviãe paæçe; kamera je minijaturnai povezuje se na HPC preko PCMCIA slota, asnimci napravýeni uz pomoñ çe mogu se za-tim editovati i poslati ugraðenim 33,6 kbpsmodemom.

Uprkos tome ãto su se posetioci bukvalnosaplitali o Windows CE na svakom ãtandu,

Microsoft je na ovom træiãtu daleko od domi-nantne pozicije; prvak je i daýe 3Comov

PalmPilot , mnogo jeftiniji i maçi ureðaj negoHPC. Ãuãka se da je 3Com upravo u prego-vorima o licenciraçu ovog proizvoda. Psion je na ovom træiãtu veñ dobro poznato ime, akonkurencija je sve æeãña i pojavýuje se sa

neoåekivane strane: Rolodex je na Comdexupredstavio REX PC Companion, dæepni ure-ðaj veliåine PC kartice, koji osim LCD ekranaima samo åetiri tastera. Podaci se upisuju pov-ezivaçem sa PCMCIA drajvom, a sa REXPC Companiona moguñe ih je samo åitati.Osnovni model koãta 130 dolara.

ZABAVNA CRNA KUTIJA: Mitsubis-hi je demonstrirao prototip ureðaja ne veñegod kutije ãibica, koji omoguñava korisnicimada krstare Internetom preko GSM mreæe imobilnog telefona. Cross Pen ComputingGroup predstavio je Crosspad – neku vrstuelektronskog notesa po kojem se moæe pisatiobiånom olovkom, a zatim se te beleãke mogupreneti u kompjuter.

Prerastaçe PC-a u "kuñni ureðaj" neop-hodan svakom domañinstvu jedan je od na- juoåýivijih trendova ovogodiãçeg Comdexa.Pretpostavka je da ñe ureðaj koji integriãe 3Dzvuk, visokokvalitetan ekran, moguñnostkrstareça Webom i PC funkciju (sve po ceniod oko 500-600 dolara) biti privlaåna zaveñinu ameriåkih domañinstava. Eckhard Pfe-iffer, direktor firme Compaq, predviða da ñePC uskoro prodreti u gotovo sve aspekte æivo-ta, pod uslovom da postane pouzdan i rela-tivno jednostavan za upotrebu.

On je takoðe demonstrirao Compaq PC

Theatre, "zabavnu konzolu", koju krase DVDdrajvovi, TV ekran visoke rezolucije, sofisti-cirani audio sistem i beæiåna tastatura; kada je

Najveñi svetski sajam kompjutera otvorio je Bil Gejts, ponudivãipublici deset razloga zaãto voli svoj PC

7/29/2019 Vreme, 1997. december 4.



Biografija: J. V. Staljin

Otac i deca

FELJTON

U posledçem nastavku feýtona “Staýin” iz kçige Edvarda Radzinskog, “Vreme” donosi deo o sudbinitroje diktatorove dece: sinova Jakova i Vasilija,te kñerke Svetlane.

STARIJI SIN

Baã tada, u vreme ratne nesreñe, Staýinu je bilo suðeno da

podnese najsuroviju nesreñu i poniæeçe. Devetnaestog jula 1941.preneta mu je poverýiva vest direktno sa radio Berlina. Nemci su zar-obili çegovog starijeg sina Jakova. Javýeno je: "Jakov je shvatio da je otpor besmislen i dobrovoýno je preãao na nemaåku stranu."

Staýin je åuvao sledeñi izveãtaj u svojim privatnim papirima:faãistiåki avion je bacio letak... On je prikazivao grupu nemaåkihoficira u razgovoru sa Jakovom. Jakov je imao na sebivojniåku bluzu bez opasaåa. Naslov je bio: "Staýinovsin Jakov Dæugaãvili, stariji poruånik, komandant bat-erije, predao se. Predaja tako vaænog sovjetskogoficira dokazuje da je svaki otpor nemaåkoj armiji pot-puno besmislen. Zato prestanite sa borbom i priðitenam!".

Sedmog avgusta 1941. dobio je joã jedan letak.Nemci su zasipali çegovu armiju takvim lecima. Na jednom je bio tekst Jakovýevog pisma: "Dragi oåe, jasam vrlo dobro i uskoro ñe me poslati u Nemaåku ulogor za oficire. Æelim ti dobro zdravýe. Pozdravi sve.Jaãa."

To je bio rukopis çegovog sina. On je bio izdajnik.U to nije bilo sumçe.

U Staýinovoj liånoj arhivi nalazi se biografija Jakova Dæugaãvil-ija. "Njegova æena Julija Isakovna Melcer... Do 1935. æiveo je kodoca i uåio. Godine 1935. zavrãio je saobrañajni fakultet. Godine1937. stupio je u artiýerijsku akademiju."

Odlazak u akademiju je znaåio pomireçe sa ocem, koji je uvekæeleo da mu sinovi budu vojnici.

Jakov je zavrãio akademiju devetog maja 1941, åetrdeset dvadana pre izbijaça rata.

Otiãao je na front prvog dana rata. Otac nije imao vremena da gavidi pred odlazak. Jakov mu je telefonirao iz daåe svog mlaðeg brataVasilija, gde je veseli oproãtajni prijem bio u toku.

Prilikom nemaåkog ispitivaça Jakov je izjavio: "dvadeset drugog juna otac mi je preko telefona rekao: 'Idi i bori se'."

IDI I BORI SE

U tom periodu rata mnogi vojnici su se predavali ili beæali kuñi usvoje selo, gde su ih roditeýi krili po podrumima. Veñina je tek posleogoråene borbe bila zarobýena, åesto i zbog raçavaça. Staýin jeipak reãio da prema svima postupa isto. Doneo je dekret kojim se"sva zarobýena vojna lica stavýaju van zakona i çihove porodicepodleæu kaæçavaçu."

Tako su çegovi vojnici imali dve moguñnosti: ili da se bore i

pobede ili da umru. I dok je on smiãýao ovaj dekret, nemaåki avionisu bacali letke, saopãtavajuñi vojnicima da se çegov sin predao. Onnikad nije voleo Jakova i zakýuåio je da ovaj vuåiñ traæi osvetu – za

stalna poniæeça, za oåevo zanemarivaçe i odbojnost, za hapãeçemajåinih roðaka. Svanidzeovih... Staýin je sada mrzeo sve ãto je pov-ezano sa izdajnikom. I sve Svanidzeove.

Nije sluåajnost ãto je Aýoãa Svanidze, izdajnikov ujak, bio streý-an 20. avgusta 1941. posle mesec dana. (...)

Staýin je snaæno verovao da je çegov sin izdajnik, zato kada suNemci ponudili preko Crvenog krsta pregovore o oslobaðaçu Jako-va, on jednostavno nije odgovorio.

U armiji su se ãirile glasine da su Nemci ponudili da oslobode

Jakova u zamenu za jednog zarobýenog feldmarãala, ali Staýin je re-kao: "Ne moæemo da meçamo obiåne vojnike za feldmarãale", da bisvi znali da su pred çim svi jednaki, a ãto se tiåe çegovog sina – on je bio samo jedan vojnik, a svi vojnici su çegovi sinovi. Istovre-meno, formirano je nekoliko specijalnih diverzantskih grupa da bikidnapovali Jakova iz mesta internacije, ili da bi ga ubili, kako ga

Nemci viãe ne bi mogli koristiti. Svi su nestali.Prema çegovom dekretu opkoýeni vojnici morali su "da se bore

do kraja, da se probiju do svojih, a oni koji se predaju, treba da buduuniãteni svim sredstvima, a porodice zarobýenih boraca liãitinovåane pomoñi".

Jakovýeva æena, Julija Melcer, majka Staýinove unuke, bila jezatvorena u Lubjanku. Oslobodiñe je kroz dve godine, kada jekonaåno saznao da çegov sin nije bio izdajnik. A tada je ãef politiåke

vojne uprave J. Mehlis izmislio priåu koju je ãirio u armiji: Staýinovsin se hrabro borio, nije uæivao nikakve privilegije i bio je raçen prenego ãto je zarobýen. Nemaåki leci su samo laæna propaganda (...)

Gazda je uskoro saznao da je priåa koju su izmislili çegovi pro-pagandisti bila istinita. Njegove sumçe su bile neopravdane. Njegovsin je bio lojalan do kraja. No, on neñe saznati celu priåu dok Hitlerne bude konaåno potuåen. Tada je Staýin dobio zapisnik sa Jak-ovýevog ispitivaça pronaðen u Nemaåkoj. Sledi izvod iz tog zapis-nika sa ispitivaça u ãtabu Luftvafe 18. jula 1941. godine:

"Da li ste ovamo doãli dobrovoýno ili ste zarobýeni u borbi?""Nisam imao izbora. Mi smo bili opkoýeni. Nastala je panika, svi

su poåeli da beæe. Tada sam bio sa komandantom divizije... Potråaosam prema svojoj bateriji, ali grupa crvenoarmejaca, koji su æeleli dase probiju do sovjetskih redova pozvala me je i molila da preuzmem

komandu i povedem ih u napad na vaãe snage. Ja sam to uåinio, alivojnici su se uplaãili i ostao sam sam... Da su se moji ýudi povukli, dasam video da se moja vlastita divizija povlaåi, ja bih se ubio, ali to

Jakov Staljin(desno) uzarobljeniãtvu

7/29/2019 Vreme, 1997. december 4.



nisu bili moji vojnici, to je bila peãadija... Ja sam pokuãavao da sepridruæim svojoj åeti... Razmenio sam odela sa jednim seýakom unekom selu – dao sam mu svoju uniformu u zamenu za civilno ode-lo... Uãao sam u kuñu, a seýak je rekao: "Sad idi ili ñemo te prijavi-ti"... Æena nije prestajala da plaåe. Rekla je da ñe ubiti çu i decu akuñu im zapaliti. Nije bilo drugog izlaza... bio sam opkoýen i nikudnisam mogao da idem. Doãao sam i rekao: "Predajem se."

"Da li se Crvena vlada sastoji uglavnom od Jevreja?""Gluposti, kojeãta. Oni uopãte nemaju uticaja. Naprotiv, ja liåno

mogu reñi da je ruski narod uvek mrzeo Jevreje. Sve ãto mogu reñi oçima jeste da oni ne umeju da rade... Sa çihovog stanoviãta jedino jevaæna trgovina."

"Vi znate, zar ne, da je druga æena vaãeg oca bila Jevrejka? I Ka-ganoviå je Jevrejin, zar ne?"

"To nije istina, ona je bila Ruskiça. O åemu govorite? Taman pos-la. Njegova prva æena je bila Gruzinka, a druga Ruskiça, i to je sve."

"Zar druga æena nije bila Kaganoviå?""Ne, ne, to su glasine, gluposti! Njegova æena je umrla... Aliluje-

va, bila je Ruskiça. On ima ãezdeset dve godine, bio je oæeçen, asad viãe nije."

"U vezi sa spaýivaçem hrane prilikom povlaåeça. To je straãnanesreña za ceo narod... Da li mislite da je to u redu?"

"Iskreno, mislim da jeste."(...)Na kraju Jakov je rekao: "Ne znam kako bih pogledao u oåi

svome ocu. Stidim se ãto sam æiv."Staýin nije objavio ovaj izveãtaj islednika. U zapisniku se vidi

raspoloæeçe koje je vladalo 1941. godine, kada su Nemci joã bilisaveznici. Za vreme rata on je stvorio novi lik Nemca – zveri, i samrazgovor sa çim je izdaja. Njegov sin je bio u pravu: sramota je ãto je joã æiv. Njegov sin je to shvatio kada je do çega stigao dekret o rat-nim zarobýenicima, koji je potpisao çegov otac. To je bila naredbaza çega da umre. Jakov je posluãao tu naredbu iduñe godine.

Staýin ñe primiti obaveãteçe o Jakovýevom tragiånom kraju, izjavu Gustava Vegnera, komandanta SS bataýona koji je åuvao Jak-

ovýev logor. Vegner je pisao: "Krajem 1943. zatvorenici su bili uãetçi. U sedam sati nareðeno je da idu u barake i svi su otiãli.Dæugaãvili nije poãao sa çima i molio je da vidi komandanta logo-ra... Jedan SS vojnik je otiãao na telefon da zove komandanta. Dok jetelefonirao desilo se sledeñe: Dæugaãvili je iãao unaokolo i rasejano jepreãao u zabraçenu zonu i krenuo prema ogradi (pod naponom).Straæar je povikao "Stoj!". Dæugaãvili je i daýe iãao. Straæar je pov-ikao: "Pucañu!" Posle ovoga uzvika Dæugaãvili je poåeo da viåe, ot-kopåao bluzu, i doviknuo straæaru: "Pucaj!"... Straæar mu je pucao uglavu i ubio ga... Kada je ispaýen metak Dæugaãvili je uhvatio æicupod visokim naponom i odmah pao na prva dva reda bodýikave æice.Tako je visio dvadeset åetiri sata, posle je odnet u krematorijum."

KÑER "STRAÃNO OTKRIÑE"

Staýinova kñer je imala petnaest godina pred rat. Bila je odrasla iotac je to znao. Svetlana opisuje kako se razbesneo kada ju je videogolih kolena i ruku. Grdio ju je i naredio da joj produæe sukçe, da

nosi pantalone. Ona nije shvatila da je on bio ýubomoran, da nije æe-leo da je deli sa nekim drugim åovekom. Na kraju krajeva, Leçinovasestra je ceo svoj æivot posvetila tom velikom voði. Ali Staýin je ra-zumeo temperament svoje kñeri. Dodelio joj je jednog åuvara izNKVD. On ju je svuda pratio: u ãkolu, na koncerte, u pozoriãte. Ob- jasnio joj je da je to zbog çene sigurnosti.

Evakuisana u Kujbiãev, ona je åeznula za Moskvom.(...)Staýin nije dozvolio kñeri da se vrati natrag pre leta 1942., kada

su Nemci odbijeni od Moskve. Nije znao da se ona vratila izmeçe-na...

"Prethodne zime je bila", kako je sama kasnije pisala, "skrhanastraãnim otkriñem." Neko joj je ne misleñi dao da åita jedan britanskiåasopis, gde je samoubistvo çene majke spomenuto kao opãte poz-nata åiçenica. (Kako bi letele glave da je on to saznao). "Bila sampotresena, nisam verovala svojim oåima," pisala je Svetlana.

Daåa u Zubalovu, sruãena za vreme rata, obnovýena je i Svetlanase u çu uselila u jesen. Åest gost joj je bio brat Vasilije. Njegova æenai dete, kao i Jaãina kñer sa dadiýom, æiveli su sa çom u istoj kuñi.Vasilije je redovno dovodio prijateýe – pilote, atletiåare, glumce. Onisu mnogo pili, sluãali muziku sa gramofona i igrali. "Kao da nije bio

rat," pisala je Svetlana.

PRINC VASJA

Bilo mu je pet godina kada ga je majka posle redovne svaðe saocem zajedno sa Svetlanom odvela u Leçingrad. Señao se Vasjakako je Jaãa pokuãao da se ubije. I oåev strah prikriven besom.

Tokom celog detiçstva na oåevom stolu je stajalo gruzijsko vino.Vino se u Gruziji smatralo vodom – "sokom". Otac je puãio na lulu.

I bezoåno ýutio majku ispuãtajuñi dim bebi Vasji u lice.Vasja je joã u detiçstvu probao vino i duvan.Majka mu je umrla kada je imao jedanaest godina. Od tada su ål-

anovi NKVD bili posluga u kuñi. Glavni posrednik izmeðu çegovihvaspitaåa i oca bio je ãef obezbeðeça polupismeni Vlasik. Vasja jeloãe uåio i otac mu je stalno pretio raznim kaznama.

Poãto se jedva provukao kroz niæu i sredçu ãkolu, dvadeseto-godiãçi Vasja je poslat u Vazduhoplovnu akademiju, o kojoj su u todoba saçali svi sovjetski mladiñi. Staýin je saåuvao pismo o Vasjin-im "podvizima" u liånoj arhivi. Åitamo Berijin izveãtaj o tome da je"na putu do Vazduhoplovne akademije rekao starijem sluæbenikukoji ga je doåekao: "tata treba da doðe na odmor u Sevastopoý ovegodine, verovatno ñe svratiti kod mene""

Uæasnuti nastavnici su se uzbunili. "Vasja", Berija je pisao, "nijesmeãten u internat veñ u zgradu rezervisanu za posete... Njegovi obe-di su posebno pripremani... Vozio se kolima koja mu je Akademijastavila na raspolagaçe."

Njegov otac je dao stroge instrukcije kako da se postupa sa"prepredenim deriãtem": "Niko ne treba da pokazuje takvu brigu iinteresovaçe da bi se stvorili bilo kakvi specijalni uslovi."

Pokuãajmo da zamislimo kakav je bio sin diktatora, praktiåno bezoca i bez majke u mladosti. Majåino samoubistvo, hapãeçe roðaka,streýaçe porodiånih prijateýa koji su ga tako mnogo voleli – to su

v

O g l a s B r i t i ã a

r v e j z

7/29/2019 Vreme, 1997. december 4.



strahote koje je preæiveo u detiçstvu.Nikada nije imao neænosti i vero-

vatno se stoga rano oæenio. Sa svojomsuprugom Gaýom Burdonskom Vasjase upoznao na åuvenom klizaliãtu –Petrovki 1938. Tu su se klizale najlepãedevojke Moskve. Tada su priåali legen-de o skandalima nedavno poginulogvelikog pilota Åkalova, koji je hrabropreleteo do Amerike. Jednom jeÅkalov proleteo ispod mosta u Leçin-gradu. Da bi oåarao voýenu devojku.

Razgovaram sa Naðom Staýin, çi-hovom kñerkom.

I Naða – Gazdina unuka i Vasilijeva kñer mi priåa:"Mama je æivela blizu Turgeçevske metro stanice – i tata je åes-

to nisko nadletao tu stanicu. Tiha glasa, vrlo lepa, divnog stasa. Imalisu po devetnaest godina kada su se venåali. Vasja je pismom obaves-tio oca, ona se brinula da li je stigao odgovor. Jednom, kada je Vasjaiziãao, ona je u korpi za otpatke naãla iscepano pismo, pisano crven-

om olovkom. Pisalo je: Oæenio si se, ðavo da te nosi. Ako je devojkadobra – svi ñemo je voleti. Jedino mi je æao ãto se udala za takvogidiota..."

Staýin je åuvao Vasilijevu diplomu iz Vazduhoplovne akademije:"Odliåan pilot, uæiva u leteçu, dobio je åin poruånika." Ali on je znaokoliko vrede takvi papiriñi. Marta 1941. posle zavrãene Akademije,otac ga je poslao u letçi kamp za obuku u Ljuberci, poznat kao Gar-nizonski dvorac. To je bila elitna vazduhoplovna jedinica koja jeuåestvovala u ceremonijalnim letovima na aeromitinzima predgledaocima i Voðom. Tu su se regrutovali samo asovi.

Na Gazdin zahtev V. Cukanov, komandant ove åuvene jedinice,liåno je postao Vasilijev instruktor. On je poãteno izveãtavao "Vasja je sposoban pilot, ali uvek zapada u neprilike zbog piña," poãteno ga je ocenio Cukanov.

Zatim je doãao rat. Kada je Jaãa zarobýen, Gazda neñe dopustitiVasji da leti. Postao je vazduhoplovni instruktor, sedeo je u velikojkancelariji u ulici Pirogovskoj, bez ikakvog posla, sam sa åaãom uruci.

Linija fronta je bila mesto za meteorsko uzdizaçe u karijeri. Zna- juñi kako je ludo ambiciozan bio çegov beznaåajan sin, Gazda sebrinuo da ne zaostane. Vasja je ubrzo postao ãef vazduhoplovne ins-pekcije.

NEMILOST

Vremenom je æivot u Zubalovu postajao sve veseliji i pijaniji.Vasja je zapao u druãtvo filmskih snimateýa, meðu çima je bio sce-narista Aleksej Kapler – legendarna liånost, moskovski Don Æuan.Jedan muæ, poãto mu je ispriåano da je çegova æena imala ýubavnu

aferu sa Kaplerom, izgovorio poznatu frazu "Muæevi se ne vreðajuzbog Kaplera."

Dobro sam ga poznavao, bio je oåev prijateý. Debeo i ruæan i nebaã dobar pisac. Imao je talenat druge vrste: bio je genijalni pripov-edaå. Njegov govor je bio nalik na sireninu pesmu – sve bi oåarao.Joã jedan ålan ove grupe bio je dokumentarista – Roman Karmen,isto tako poznati plejboj svoga doba. Vasja je sreñno utonuo u ovajveseli æivot. Kada je bio pijan, pucao je u lustere u restoranima – to senazivalo "kristalni zvon". Imao je bezbrojne romanse – çegovo åu-veno prezime lako mu je otvaralo put do æenskih srca.

Jedan çegov drugar – pijanac, pisac B. Vojtehov, kasnije je naispitivaçu u vezi sa predmetom Vasilija Staýina ispriåao: "Jednogdana sam doãao kuñi i zatekao moju æenu L. Celinovsku (sovjetskafilmska zvezda poznih tridesetih) sa svojom prijateýicom V. Sero-

vom (takoðe filmskom zvezdom) i jednim meni nepoznatim vazdu-hoplovnim oficirom. Ubedio nas je da posetimo çegovu daåu. Usputmi je Serova rekla da je to Vasilij Staýin. U daåi je poåeo besramno

da se udvara mojoj æeni i pokuãavao jeda je odvuåe na neko skrovito mesto.Intervenisao sam priliåno oãtro, on seizvinio i viãe se niãta nije desilo dokraja veåeri, osim ãto je posle nekolikoåaãa Vasja pepelom iz kamina nama-zao lice Sluckog i Karmen, dok susedeli za stolom."

I poznati Karmen i Slucki su trpeli.Ali moralo se otrpeti joã i viãe. Pos-

le nekog vremena Vlasik je dao ocusledeñi dokument: "Naåelnik inspe-kcije Vasilij Staýin se sastao sa æenomreæisera druga Karmen i po zajed-

niåkom dogovoru otiãli su u daåu Vasilija Staýina."Vlasik je oseñao: Gazda je i pored sve strogosti pokazivao i sla-

bost za sliåne ispade svoga sina. Na kraju krajeva on je bio sinobuñara, a ovaj beñar – sin novog cara.

Ali Gazda je morao da bude strog i pravedan. Doneo je odluku:"Pukovnika u vojni zatvor, æenu vratiti kuñi."

Vasjina æeýa se ostvarila: çegovi podvizi su postali legenda zadrugove pilote. Æena je trpela. Ali neñe joã dugo. Tada, u vreme pi- janki i ýubavnih pobeda Vasja je doveo Alekseja Kaplera u Zubalovoi predstavio ga Svetlani. (...)

Vasja ga je doveo za praznik 8. novembra 1942. godine – zagodiãçicu pobede Oktobarske revolucije. I Kapler je video åarobnudevojku – pametnu i nesumçivo talentovanu. Pozvao ju je da igra.Polumrtva od stidýivosti, obuåena kako je otac hteo – u ravnim cipel-ama, Svetlana je igrala sa çim fokstrot. Igra je bila fatalna – kada jeKapler poåeo da priåa. Posle bratovýevog brbýaça anegdota, oåevogñutaça i oskudnog reånika çegovih saradnika, sirena – Kapler ju je,naravno, opåinio. To je bio kraj çene usamýenosti. Naãla je nekogako je razume. Te veåeri mu je sve ispriåala – izmeðu ostalog – da jedeseta godiãçica od majåine smrti, i kako je straãno da se niko toga

ne seña.Poåeli su redovno da se viðaju. To su bili opasni susreti. Kapler joj je pozajmio neobjavýeni prevod jednog Hemingvejevog romana ihvalio je velike odbaåene pesnike. Gumiýeva – streýanog i upolazabraçenu Ahmatovu. Reånikom tog vremena on je "ideoloãki kvar-io Voðinu kñer". Samo, to ga je moglo stati æivota...

Ona se zaýubila... Ona je bila prava devojåica i nije poznavalasvet u kome je æivela niti svoga oca. Ali Kapler je imao oko åetrdesetgodina, sve je znao suviãe dobro, kako je mogao da se upusti u takoneãto? Sasvim prosto – i on se zaýubio. Oåaralo ga je çeno deåijeoduãevýeçe. Zaýubýeni Kapler je zaboravio na sve. Åovek odåetrdeset godina saåekivao je uåenicu pred ãkolom. Iãli su u hladnuTretjakovsku galeriju, sluãali su "Pikovu damu"... Åuvar NKVD-a sevukao za çima zamraåenim ulicama Moskve i Kapler mu je povre-meno davao cigarete.

Gazdu su naravno o svemu obaveãtavali. Ali on je tih dana biopotpuno obuzet Staýingradom, gde se pripremao za svoju najveñupobedu. On nije shvatio svu ozbiýnost romanse. Kapler je otputovaou Staýingrad. Tamo su se sakupili svi izveãtaåi oåekujuñi velikidogaðaj.

I tada je Gazda proåitao u "Pravdi", çegovoj "Pravdi", koju jenekada sam ureðivao, Kaplerov ålanak. "Pismo poruånika L. iz Staý-ingrada." U pismu dragoj priåao je o dogaðajima u Staýingradu, i oautorovim nedavnim posetama Tretjakovskoj galeriji sa svojom de-vojkom, kao i o çihovim noñnim ãetçama po Moskvi. Oåiglednoludo zaýubýeni pisac zavrãava reåima: "Mora biti da sad u Moskvipada sneg. Sa tvog prozora se vidi nazupåeni zid Kremýa..." Nijebilo mesta sumçama!

Lako je predstaviti Staýinov bes. Meðutim, savladao se. Prvi put

u æivotu nije znao ãta da uåini. Ubrzo posle toga jedan od oficiraobezbeðeça je telefonirao Kapleru i uåtivo ga zamolio da obavi za-datak na veoma udaýenom mestu. Kapler ga je poslao doðavola. (...)

OTAC I DECA:Vasilij, Svetlanai Josif Staljin

7/29/2019 Vreme, 1997. december 4.



I ponovo celog februara Svetlana i Kapler nastavili su da idu upozoriãte i noñu da lutaju po Moskvi, dok se åovek iz obezbeðeçagegao iza çih. Na çen sedamnaesti roðendan doãli su u Vasilijevstan. U praznoj sobi su se tiho ýubili, trudeñi se da ne prave buku.Nesreñnik iz NKVD-a je sedeo u susednoj sobi naåuýenih uãiju. On je morao da piãe neku vrstu izveãtaja o çihovim susretima.

Kapler je uhapãen kroz dva dana. Njegove æute oåi su je divýegledale. Nikada ga nije videla takvog. "Sve znam. Ovde imam tvojetelefonske razgovore", rekao je udarajuñi se po dæepu. "Tvoj Kapler,engleski ãpijun, uhapãen je."

Ali ona je bila majåina kñer. I çegova. Nije se dala lako zaplaãiti."Volim ga", rekla je i dobila dva ãamara, prvi put u æivotu. Me-

ðutim, on je dobro znao da sam bol neñe slomiti çen otpor. Doãao jenaoruæan onim ãto ñe je najviãe poniziti, a ãto je mogao da smisli:"Samo se pogledaj! Ãta misliã ko ñe te poæeleti? On svugde ima æena,budalo."

Nekoliko meseci nije govorila sa çim. Ali za çega je stvar bilazavrãena. On se mora kontrolisati. Setio se kraja çene majke. Znao jekako je bilo opasno dovesti u oåajaçe ove lude Alilujeve.

"Ãpijun" Kapler je proteran u Vorkutu na pet godina. Moglo je

biti i gore.Tada je Vasja bio raçen. Ne na frontu, kao drugi, veñ kad je pijan

lovio ribu u reci avio bombama. Raçen je u obraz i jednu nogu.J. Staýin, narodni komesar za odbranu naredio je da se obavesti

"Puk i çegov bivãi komandant, pukovnik V. Staýin, da se on razreãa-va duænosti zbog pijanstva i izazivaçe nereda, zato ãto kvari puk."

Vasja je poslat na front. Ali posle zarobýavaça çegovog polu-brata, retko su mu dopuãtali da uåestvuje u vazduãnim borbama, iuvek uz jaku podrãku. To ga je ýutilo, bio je hrabar i æeýan podviga.

Pa ipak, Gazda se brinuo da çegov sin napreduje u sluæbi. Poåeo je rat kao dvadesetogodiãçi kapetan. Zavrãio ga je kao dvadesetåetvorogodiãçi general.

Staýinov sin – Vasilij Staýin mora da bude general.

PRINC VASJA – NASTAVAKStoga je posle rata Vasilije tako brzo napredovao.U svojoj dvadeset sedmoj godini komandovao je Moskovskom

Vazduhoplovnom bazom. Gazdin sin je organizovao åuvene aeromitinge. Gazda i ceo Politbiro vozili su se na aerodrom Tuãino da ihgledaju. Zajedno sa svojim saborcima posmatrao je smele akrobacijei laæne borbe u vazduhu – savremene gladijatorske igre. Dok je celazemýa sluãala kraj radio aparata prenos sa aero mitinga. Spikerovglas je postajao åeliåan kada je govorio o avionu kojim pilotira Vasil-ije.

Marãal Savicki: "Neistina je da je Vasilije pilotirao na aero mitin-zima iznad Crvenog Trga ili na Tuãinu. On je samo sedeo na desnomsediãtu bombardera – komandant eskadrile je upravýao avionom,stvarno pilotirao."

Vasja je pio viãe nego ikada. Kada se razveo od æene, napustio jeKuñu na Nasipu i æiveo je u vili na Gogoýevom bulevaru. Tu jedoveo i dvoje dece. Njihova majka nije imala pravo da ih viða, ali jetajno dolazila. To je bila "Ana Kareçina", dadiýa nije mogla da pod-nosi materinski bol i tajno joj je omoguñavala da vidi svoju decu... Umeðuvremenu Vasja se oæenio poznatom plivaåicom KapitolinomVasiýevnom. On je kao Cezarov sin pokazao svoju veliku ýubav isagradio ceo sportski kompleks, koji joã uvek krasi Leçingradskiprospekt. Spomenik çihove ýubavi je prvi u zemýi pedeset metarskizatvoreni bazen. Ali ni plivaåica nije bila dugo çegova æena.

Posle Staýinove smrti Vasilije je bio uhapãen i optuæen za"sistematsku proneveru dræavne imovine". U Predsedniåkoj arhiviåuvaju se zapisnici o kriviånom postupku protiv Vasilija. U ovim fas-ciklama je detaýno opisan çegov naåin æivota. "Vasilije je mnogo

pio, skoro svaki dan, nedeýama se nije pojavýivao na poslu, jurio jeza svakom æenom... Imao je toliko mnogo afera da kada bi me pitaliza broj ne bih mogao da odgovorim... Koristeñi finansijska sredstva

Vazduhoplovne baze, napravio je loviãte od pedeset pet hektara uoblasti Pereslavý-Zaleski, gde je sagradio tri vile povezaneæelezniåkom prugom uskog koloseka. Dvadeset pegavih jelena, belih jarebica i druge divýaåi bilo je na imaçu..." (iz svedoåeça çegovogaðutanta Poýanskog)

A evo i svedoåeça pisca B. Vojtehova: "Krajem 1949. doãao samu stan svoje druge æene glumice Marije Pastuhove, i zatekao sam jeveoma izmuåenu. Rekla mi je da ju je upravo posetio Vasilije ipokuãavao da je primora da mu bude ýubavnica. Otiãao sam u çegovstan i zatekao ga kako pije sa pilotima... Vasilije je kleknuo, nazivaosebe nitkovom i oloãem, i rekao da je spavao sa mojom æenom.Pomirili smo se 1951. Bio sam bez novca i on mi je dao posao refer-enta u svom ãtabu. Niãta nisam radio samo sam primao platu kaosportski pilot."

Zabavýao se princ Vasilije. (...)Uprkos svemu, san slabog, pijanog Vasje bio je da liåi na oca,

åeznuo je da ga se svi boje.Major Kapelkin je svedoåio: "Jedne noñi, baã pred novembarske

praznike, pozvao me je u svoj stan i rekao: "Moramo da ispitamo jed-nog teroristu." Rekao mi je da je pukovnik Golovanov, ãef kon-

traobaveãtajne sluæbe "uhapsio grupu terorista" koji su navodnopripremali atentat na J.V. Staýina. Vasilije je izjavio da ñe on sam daispita jednog od çih, majora Kaãina, bivãeg saradnika kadrovskogodeýeça. Naredio je jednom od svojih potåiçenih da skine cipele ikleåi na stolici. Zatim ga je ãibom tukao po tabanima, isprobavajuñiinstrument za muåeçe... Kada su Kaãina uveli, Vasilije ga je oborioudarcem pesnicom. Posle takvog uvoda, poåelo je ispitivaçe i on jeporicao sve optuæbe. Morao je da kleåi na stolici, ali ãiba se slomilaposle prvog udarca po stopalima. Tada smo svi poåeli da bijemoKaãina, da bi priznao. Kad god bi pao mi smo ga ãutirali. Zatim smosvi pijanåili."

Ãofer Brot se señao: "Vasilije se uskoro po treñi put oæeniokñerkom ratnog heroja marãala Timoãenka. Ona je bila vrlo stroga,a mogla je biti i surova. Nije volela Vasilijevu decu. Kuvarica i ja

smo im kriãom davali hranu. Njegov aðutant mi je priåao da ñe stiñikamion pun poklona iz porobýene Nemaåke za Vojnu komandu. Istvarno, kamion je doãao. Aðutant je uzeo par stvari za Vasilija,uglavnom pisañi pribor. Naredio je da se ostalo poãaýe Vasilijevojæeni, Katarini, u daåu. Tu je bilo zlatnih ukrasa sa dijamantima ismaragdima, na desetine tepiha, æenskog rubýa, ogroman brojmuãkih odela, kaputa, bundi, krzna, astragana... Posle rata çenakuña je sijala od zlata, nemaåkih tepiha i kristala. Ona mi je rekla dasve to prodam u komisionoj radçi. Mesec dana sam prodavao turobu i davao joj novac."

Njegov otac se nadao da ñe Timoãenkovi, razboriti, ãtedýivi ýudi,moæda urazumiti Vasilija... Nisu uspeli. s

(KRAJ)

NARUDÆBENICAza knjigu "STALJIN" Edvarda Radzinskog. Ovo je prva iscrpnabiografija na osnovu novih ekskluzivnih dokumenata iz tajnihruskih arhiva, objavljena u Moskvi 1996. godine

__________________________________________________naruåilac

______________________________ ______________mesto, ulica i broj telefon

Narudæbenicu moæete poslati na adresu "Vremena"Miãarska 12, 11000 Beograd

CENA 130. din + poãtarina.

Porudæbine na telefon: 011/419-289 ili u knjiæari "Nikola Paãiñ"na Trgu Nikole Paãiña br. 9, telefon 011/3235-311

7/29/2019 Vreme, 1997. december 4.



Jesen u Vrçaåkoj Baçinije samo za penzionere!

Ãoping, turistiåka putovanja,seminari, ekskurzije

REDOVNE LINIJE:Herceg Novi, Zagreb

Pula (autoputem),Ljubljana i Koper

Viziranje pasoãa

036-661-035 (Vrnjaåka Banja)011-444-8282 (Beograd)061-316-975 (Ljubljana)

AUTOPREVOZVRNJAÅKA BANJA

7/29/2019 Vreme, 1997. december 4.


654. DECEMBAR 1997. s VREME

20%

Ime i prezime(molimo da popunite ãtampanim slovima)

Adresa telefon

Grad dræava

Mi teæimo da vas informiãemo onako kako svog åitaoca informiãu çujorãki "Tajm"(Time, Vreme), hamburãki "Cajt" (die Zeit, Vreme), moskovsko "Novoje vremja"... Onaãoj reputaciji govori i podatak da smo proãle godine bili citirani u oko 400svetskih listova. Ime naãeg lista je dobro prihvañeno u svetskoj novinarskoj, poli-tiåkoj i privrednoj eliti. Ciý nam je da odræimo i unapredimo profesionalni standardi da vam pruæimo informacije koje ñe vam pomoñi da se orijentiãete, da se upoznatesa uzrocima zbivaça i da se, usput, i zabavite.

Svesni smo da je u danaãçe vreme ãtampa skupa i zato ñemo odovog broja nuditi åitaocima da se pridruæe klubu naãih pretplat-

nika s popustom od 20%.Ãta je potrebno da uradite? Da ispunite opãte uslove pretplate koji senalaze na dnu ove strane i da popunite ovaj kupon i poãaýete nam gapoãtom ili faksom na adresu "Vreme", Miãarska 12, Beograd, p.fah 257ili "Vreme international", Neudeggergasse 1-3/22, 1080 Wien, Austria

Pretplañujem se nao pola godine (26 brojeva)o godinu dana (52 broja)

BOÆIÑNO NOVOGODIÃNJI POPUST VAÆI DO15.1.1988. ¡

Beograd Jugoslavija Evropske zemlje Vanevropske zemýe(kurirom) (poãta) (povrãinska poãta) (avionska poãta)

6 meseci 200 din 188 din 88 DEM 152 DEM12 meseci 400 din 376 din 176DEM 304 DEM

Uplata pretplate u dinarima, za Jugoslaviju, u korist N.P. "Vreme" - Beograd, æiro raåun:40804-603-7-31530 . Potvrdu o uplati poslati na adresu N.P. "VREME", Miãarska 12-14, p.fah 257, 11000 Beograd. Uplatau zemýi za inostranstvo, po odobreçu NBJ, naplañuje se u redakciji u efektivnom stranom novcu. Pretplatu u inostranstvu iz-vrãiti na raåun broj: 611 378 704 Bank-Austria Wien, BLZ 20151. Cena pretplate za inostranstvo u drugim valutama pre-raåunava se po dnevnom kursu.Ãestomeseåna pretplata podrazumeva 26 brojeva, a godiãça 52 broja. Ukoliko je uplañen veñiili maçi iznos od navedenog, obraåunañe se duæina trajaça pretplate shodno uplati. Pretplata za evropske zemýe avionom jed-naka je pretplati za vanevropske zemýe. Popust vaæi od 15. 11. 1997. do 15. 1. 1998. U sluåaju poskupýeça lista u toku pret-platnog perioda, pretplatniku se priznaje stara cena do isteka pretplate. Informacije u vezi sa pretplatom radnim danom od10 do 16h: Beograd 3234-774 / Beå 43 1 408 96 52.

Pretplatite se

da biste uãtedeli

PRETPLATA SA POPUSTOM DO 15. 1. 1988.

popust

Boæiñ, Nova godina, Boæiñ, Nova godinaPOÃTAKad jagaçci...

"Pucçi 'savrãenog deteta'","Vreme" br. 371

Maloletni E. Ã. iz Subotice jeste (barem posopstvenom priznaçu) trostruki ubica. Ada je pride i "ãizofreniåar" koji ñe "verovat-no zavrãiti na psihijatrijskom leåeçu",uverava nas psiholog Desa Kujundæiñ. Svei da jeste tako, na osnovu åega je proizaãlaova tvrdça? "Sve se uklapa" - nije dovoý-an razlog. Da nije tragiåno, bilo bi komiånosa kakvom lakoñom i kako jednostrano D.Kujundæiñ donosi zakýuåke na osnovukojih javno etiketira deåaka E. Ã., a bezijednog dovoýnog razloga. Ona, zapravo,ne zna åak ni to da li se deåak seña svog

zloåina ili ne. Osim sopstvenih spekulacija,da li je psiholog Desa Kujundæiñ, u navede-nom tekstu, pomenula ijedan relevantanpodatak o psihiåkom staçu E. Ã.?

Nikako ne pravdajuñi zloåin, veñ u pri-log moguñnosti sagledavaça ovog sluåaja isa druge strane, uz svest o çegovoj jedin-stvenosti, ne bi bilo suviãno posluæiti se i"antipsihijatrijom": "Svaka porodica se odr-æava i prema spoýaãçem svijetu osiguravaputem mistifikacija. Onaj ålan porodicekoji se usudi da prozre sistem porodiånihmistifikacija, da ga objelodani, ili åak pre-

ma çemu zauzme stav otpora i pobunebiñe proglaãen zlim i ludim. Potom se psihi- jatri pobrinu da kod çega naðu simptomeshizofrenije.

Nema, smatra Laing, niãta patoloãkog uiskustvu gubitka ega, veñ takav gubitakmoæe da ima i potencijalno iscjeliteýskiefekat. Tek kada se prekine mreæa misti-fikacija koja je karakteristiåna za danaãçegduãevno zdravog åovjeka i çegov æivot uporodici i druãtvu, tek tada se stvara mo-guñnost istinskog duãevnog zdravýa". (Iz"Psihijatrije" D. Kecmanoviña)

Ivana Milanoviñ, Beograd

Izborni slogan"Oraçe Mrtvog mora",

"Vreme" br. 369

Od 1990. paæýivo pratim opozicionu i tzv.opozicionu scenu u Srbiji. Niãta maçe paæ-ýivo ne pratim delovaçe "nadstranaåkih"liånosti.

Doãao sam do zakýuåka da se svi moguujediniti samo pod jednim uslovom, a to jeda prihvate kao izborni slogan reåenicu

jednog opozicionog lidera, a ona glasi: "Da,ali nije bitno".Nenad Jovåiñ, Beograd

7/29/2019 Vreme, 1997. december 4.


uæivanjaVREME


O Njujorku, naravno, svi veñ odavno sve znaju – Statua

slobode, Empajer, PalataUjediçenih nacija, Svetski

trgovinski centar, Berza, Metropoliten, Medison, Brodvej, Peta avenija,

Rokfelerov centar, Harlem,Valdorf Astoria, Central

park... Ali, da li ste znali da Njujork Siti, dakle grad a ne

dræava sa istim imenom, ima åak 81 bolnicu i pet

medicinskih centara.Na urgentnom odeýeçu jedne od tih

bolnica (Tiã), u okviru Njujorãkog univerz-itetskog medicinskog centra, na samoj obali

Istoåne reke, naãao sam se posle viãed-nevnih uzaludnih pokuãaja familije da mi"skine" izuzetno visoku temperaturu. Bora-vak u bolnici, makar i ameriåkoj koja ima725 kreveta (ali najviãe åetiri leæaja u sobi),sa svim moguñim i nemoguñim napravama,sa obaveznim televizorom i telefonompored svakog uzglavýa, sa solarijumom nasvakom spratu... ne, uprkos svemu tome,verujte, nije nikakvo zadovoýstvo. Ipak,

NjujorãkabolnicaNjujork je Njujork, pa otuda i pokuãaj da se

trodnevni boravak u ovoj çujorãkoj bolniciuvrsti u Vreme uæivaça.

Ono jes', bolniåarke, najåeãñe crne i æuteputi, zgodne, mada åesto sa nekim kilogra-mom viãka. Izuzetno su ýubazne. Za çihvi niste mister taj i taj ili ser, veñ honey,sweety, dear, love, my boy, reðe samo pa iligrandpa. Ali, dæaba mu bilo, nisu me baãneãto doticala sva ta tepaça. A i kako bi

kada me ni noñu nisu skidale sa kojekakvihaparata, stalno me bockale ili, u najboýemsluåaju, samo vadile krv. Bilo mi jesavrãeno jasno da ni Keti, ni Marija, niNatali, ni Dæejn nisu krive za moje muke,ali kako sam samo sa çima komunicirao(lekara sam viðao, onako u prolazu, pril-ikom jutarçe vizite, a "mog" doktora,specijalistu, najviãe dva-tri minuta dnevno),one su morale da istrpe sav moj bes (nakoga?) i oåaj ãto çujorãke dane provodimu bolnici.

Ni druãtvo u sobi nije bilo bogzna kakostimulativno i ohrabrujuñe. Preko putamene simpatiåni åiåica sa brkovima Dæozef Kejn, moædani udar, "ãlog", jedva je davaoznake æivota; pored mene Li Åen, Kinez saTajvana, joã neutvrðena boýka, i daçu inoñu uglavnom je spavao – glasno; prekoputa Åena Edmund Spilejn, problemi sasrcem, oåigledno niãta ozbiýno, po ceo dan je telefonirao. Kada su moji cimeri i çihoveporodice, koje su ih redovno obilazile,saznali odakle sam, bakica Kejn, koja je poceo dan sedela pored muæa i uporno mupriåala ne dobijajuñi odgovor, prisetila se dasu oni pre nekih dvadesetak godina krstarili

Mediteranom, pa su boravili i u Jugoslaviji.Gospodin Spilejn, sa nekakvim aparatomkoji je nekome u bolnici stalno prenosio ot-kucaje çegovog srca, tada je poåeo da jezapitkuje: Split, Rijeka, Dubrovnik? I on je1975. bio u Jugoslaviji, zapaçujuñe je åegase sve señao – pomiçao mi je Sarajevo, Ba-çaluku, Zagreb, one lepe vodopade (Plit-vice?) i sve vreme postavýao isto pitaçe:kako i zaãto se sve to sada izdogaðalo.

Nisam baã bio raspoloæen za velikepriåe ali, istini za voýu, nisam ni znao ãtada mu kaæem. Ipak, mister Spilejn je bio jedini cimer s kojim sam mogao da razgo-

varam – mister Kejn je tek kada sam od-

lazio nagoveãtavao da moæda i razumeponeãto od onoga ãto ga stalno zapitkuju, amister Li, kako nam je çegov sin objasnio,iako veñ trideset godina æivi u Njujorku, jedva zna poneku englesku reå. Njemu su,

u skladu sa politikom ove ustanove (kakopiãe i u bogato opremýenom prospektubolnice), obezbedili lekara i bolniåarke kojigovore kineski.

U bolnici su me prvi put oborili s nogukada su mi ujutro dali jelovnik sa kojeg jetrebalo da za ruåak i veåeru odaberem jednood devet glavnih jela, sa dva priloga, uzpredjelo i dezert. Ni razoåaraçe onim ãtosam stvarno dobio, a jelo je bilo serviranootprilike kao u avionima na prekookean-skim letovima, nije pokvarilo utisak koji jeproizveo jelovnik. (Ko mi je kriv – odavnosu me upozoravali da je u Americi uvek

najvaænije proåitati ono ãto se jedva moæeproåitati jer je je ãtampano na kraju, i to na- jsitnijim moguñim slovima – tamo se go-vori o obavezama korisnika usluga; u ovomsluåaju na jelovniku je lepo pisalo "akolekar ne odredi drugaåije".)

Kada mi je bilo neãto boýe, u veñpomenutom prospektu otkrio sam i da se u jednom poglavýu opãirno govori o nem-alim pravima pacijenata, sa kojima de-taýnije moæe da vas upozna predstavnikbolesnika, da se nude usluge socijalnogradnika, da moæete da se molite svom bogu,da vam na raspolagaçu stoje biblioteka,prevodilaåki servis, kozmetiåki salon, ber-berin, javni notar kome, za svaki sluåaj,moæete da izdiktirate i posledçu voýu, tes-tament. Tu je i kafeterija, solarijum sam veñpomenuo. Nema ãta nema, uz napomenu dase sve to, naravno, plaña. Sve osim savetavaãeg zastupnika, odnosno zastupnikapacijenata, koje daje ovlaãñeni predstavnikza kojeg se kaæe da je volonter. I, naravno,verske sluæbe koja je takoðe fraj.

Posle tri dana doåekao sam da me u ju-tarçoj viziti upitaju: "Jeste li spremni daidete?" I, ne åekajuñi odgovor, deæurni le-

kar srdaåno mi je rekao: "Æelim vam svenajboýe. Nadam se da vas neñemo viãevideti ovde". Hvala na pitaçu, takoðe,zaustio sam, ali sam se ipak uzdræao i samozahvalio ãto su posle nedeýu dana ipakuspeli da mi skinu temperaturu.

Jedva sam saåekao ñerku da me odvedeiz sobe na trinaestom spratu. Dole, uprekrasnom holu, svratili smo i do blagajne.Ljubazna sluæbenica saopãtila nam jeprivremenu cenu – bez usluga "mog" lekarai joã nekih laboratorijskih analiza. Ni danasmi nije jasno kako nisam zavrãio kao mojnekadaãçi cimer mister Kejn. s

HARI ÃTAJNERMENI: Ãta je Hari jeo u åetvrtak

7/29/2019 Vreme, 1997. december 4.


vreme, 1997. december 4

Documents