vreme, 1998. január 24

7/29/2019 Vreme, 1998. január 24.

http://slidepdf.com/reader/full/vreme-1998-januar-24 1/67

2244.. JJAANNUUAARR 11999988.. GGOODDIINNAA IIXX BBRROOJJ 337799 CCEENNAA 1100 DDIINN

VREMEinternational

Austria . . . . . . ATS 35

Netherlands . NLG 5.50

Germany . . . DEM 4.50

Switzerland . . CHF 4.80

Sweden . . . . . . SEK 32

Belgium . . . . . BEF 100

Denmark . . . . . DKK 19

Italy . . . . . . . LIT 5600

France . . . . . . FRF 17

Cyprus . . . . . DRH 940

Luxembourg . . LFR 100

Makedonija . . . DEN 70

Hrvatska . . . . . HRK 11

Slovenija . . . . . SIT 350

MMEETTAANNSSKKAAJJAAMMAA

„Na kauåu æena Vinka,

panika i vika,na stolu dvije zdjelei telegrami suñuti“

Iz pesme „Put u srediãte rudnika Kreka-

-Banoviñi“ „Zabranjeno puãenje“ (1984)´

7/29/2019 Vreme, 1998. január 24.


filmovanje

skeniranje

priprema zaãtampu

design

ilustacije

postavljanje iorganizacija DTP,office i internetsistema

arhiviranjeelektronskih

dokumenatabaze podataka

Gra†åki

CentarVreme

i v a n s a ã a v e s n a v la

[email protected]

7/29/2019 Vreme, 1998. január 24.


VREME No 379PolitikaRS: Vlada iz pidæame 6

Intervju: Milorad Dodik 7

Crna Gora: Nedeýu dana posle 8Kosovo: Magla nad Priãtinom 12

Slavonija: Kraj jedne priåe 14

Intervju: Milan Boæiñ 16

Intervju: Joæef Kasa 19

Aleksinac: Metanska jama 22

Vaýevo: Hristos se javi 26

SvetIstorija: Bilans komunizma 32

Amerika: Klinton pred sudom 36

Onkologija: Nada ili iluzija 39

KulturaIntervju: Nebojãa Popov 42

Pozoriãte: Pokondirena tikva 44

Stav: Vladimir Piãtalo 45

"Plejboj": Ñuti i sviraj 46

FEST: Povratak u buduñnost 47

Razgovor: Vojislav Brajoviñ 48Video art: Soça Saviñ 50

In memoriam: Åedomil Veýaåiñ 50

Æivot Jubilej: Sto godina Zole 55

Fudbal: Hej, lijepi naãi Sloveni 56

Tehnologija: Upotreba åipa 59

Feýton: "Politika" i politika 60

5 Nedeýa13 Duh Vremena27 Dnevnik uvreda28 Ljudi i vreme40 O çima se govori41 Meridijani53 Scena65 Poãta66 Vreme uæivaça

Na naslovnoj strani:

Posledçi isprañaj rudara u ÅitlukuFotografija: Miloã Biåanski

Crna Gora: Nedeýu dana posleDa li je postojao scenario dræavnog udara? Liånosti iz vesti: Filip Vujanoviñ,Emilo Labudoviñ, Nikola Pejakoviñ

strana 8

Za ovaj broj "Vremena" govore joã Milan Boæiñ (strana 16),Nebojãa Popov (42), Vojislav Brajoviñ (48)

Ekskluzivno:Milorad DodikEnergiåno ñemo se boritiprotiv kriminala, pogoto-vo dræavnog, kaæe urazgovoru za "Vreme"predsednik vlade Repub-like Srpske

strana 7

Intervju: Joæef KasaÃta sam rekao SlobodanuMiloãeviñu o poloæajuMaðara u Jugoslaviji? Kakoje oteran uvaæeni sudija, adoveden "patriota" koji jena smrt osudio Maðara kojije odbio regrutaciju

strana 19

Na licu mesta:Rudnik "Soko"Sve glasnije se probija priåa o kriminalnom jav-aãluku koji je ubio 29 rudara. Reporter "Vreme-na" svedoåi o onome åega nema u prigodnim go-vorima i ãto se samo ãapatom navodi kao uzrokvelike tragedije

strana 22Medicina:Novo uonkologijiNauånici u Italiji tvrde dabi se efikasnost Di Belovemetode leåeça raka mog-la potvrditi u narednihpola godine

strana 39

7/29/2019 Vreme, 1998. január 24.


VREME s 24. JANUAR 1998.4

VREME

Detalji o pretplati na strani 65

24. JANUAR 1998.

BROJ 379

Izdavaå: NP “VREME” d.o.o. Beograd,Miãarska 12-14 poãtanski fah 257

UPRAVNI ODBOR: Stojan Ceroviñ (predsednik),Boris Popoviñ i Dragoljub Æarkoviñ

V. D. DIREKTORA: Dragoljub ÆarkoviñFINANSIJSKI DIREKTOR: Danijela Vesiñ

KOMERCIJALNA SLUÆBA: Vojislav Miloãeviñ

NEDELJNIK “VREME”Beograd, Miãarska 12-14

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIKDragoljub Æarkoviñ

SEKRETARIJATElena Krstanoviñ (sekretar redakcije)

REDAKCIJADejan Anastasijeviñ, Slobodanka Ast, Velizar

Brajoviñ, Stojan Ceroviñ, Aleksandar Ñiriñ, Sonja

Ñiriñ, Draãko Gagoviñ, Zmagoslav Herman, BrankaKaljeviñ, Uroã Komlenoviñ, Predrag Koraksiñ, VesnaKostiñ (ekonomija), Slobodan Kostiñ (kultura),

Goranka Matiñ (urednik fotografije), MilanMiloãeviñ, Ivan Mrðen, Zoran B. Nikoliñ, RoksandaNinåiñ, Teofil Panåiñ (æivot), Duãan Reljiñ, Seãka

Stanojloviñ (svet), Nenad Stefanoviñ (politika), HariÃtajner, Filip Ãvarm, Dragan Todoroviñ, TanjaTopiñ, Miloã Vasiñ, Svetlana Vasoviñ - Mekina,

Duãan Veliåkoviñ, Perica Vuåiniñ, Ljubomir Æivkov

DOKUMENTACIJADragoslav Grujiñ, Jelena Mrða (foto)

GRAFIÅKI CENTARBoris Dimitrov, Ivan Hraãovec (urednik),

Saãa Markoviñ, Vesna Srbinoviñ,

Vladimir Stankovski, Slobodan Tasiñ;Daktilograf: Zorica Nikoliñ;Lektor: StanislavaMijiñ; Korektori: Boãko Blaæiñ, Ivana Milanoviñ,

Stanica Miloãeviñ

VREME MARKETINGGoran Kosanoviñ (direktor)

NEWS DIGEST AGENCYDuãka Anastasijeviñ, Zoran Stanojeviñ

PRODAJA I PRETPLATANikola Ñulafiñ, Tatjana Jovanoviñ

RAÅUNOVODSTVOMirjana Jankoviñ

Rukopisi se ne vrañaju.

Telefoni: 3244-254, 3234-774, 3246-936,

Telefaks: 3238-662E-mail: [email protected]

WWW: http://www.vreme.com"VREME INTERNATIONAL" Zeitschriftenverlags

Ges.m.b.H., Neudeggergasse 1-3/22, 10080 Wien,Austria, USSIN: ATU 37757904

Manager: Vesna Vaviñ; Telefon: (431) 408-9652,Fax: (431) 407-5947 E-mail: [email protected]

"VREME KNJIGE"Predrag Markoviñ (urednik)

PRIPREMA I OSVETLJAVANJE FILMOVA:Grafiåki centar "VREME"

ÃTAMPA: PS GRMEÅ - PRIVREDNI PREGLED,Beograd, Marãala Birjuzova 3OBRADA TIRAÆA: Data Press

YU ISSN 0353-8028: List je miãljenjem Sekretarijata za informacije Srbije,broj 413-01-32/91-01 od 04.02.1991. godine, svrstan u tarifni broj 8. stav 1.

taåka 1. alineja 10. za åiji promet se plaña osnovni porez po stopi od 7 %.

Ciganski rulet

A L E K S A N D A R K

E L I Ñ

U Åaåku je, javýaju dnevne novine, uhvañen neki Beograðanin pod optuæbom da je plañeni ubica. Zaubistvo dvojice Åaåana dobio je – 50.000 nemaåkih ma-raka. Skup neki ubica, ako je verovati åarãijskim priåa-

ma da se u Beogradu asasin moæe najmiti za nekoliko stotinanemaåkih maraka. Ako je taj uhvañeni zbiýa to ãto istraga misli da jeste,onda nije opravdao toliku cenu svog angaæovaça. Posao je uradio poloviåno. Jeste ubio dvojicu, ali su i çega uhitili pa sad moæda "peva"ko ga je najmio. Dakle, plañeni ubica ima da vrati pare. Ali, mene ovdezanima jedan pomeren ugao te priåe. Jedan od ubijenih Åaåana, nekilokalni, folklorni tip imao je nadimak – Gibanica. Poznavao sam nekog

Stevu Sarmu, koji je nadimak dobio po tome ãto je mogao da pojede ãer- pu sarme i da mu, toboæ, ne bude, kako se to kaæe, niãta. Pretpostavýamda je i Gibanica iz Åaåka iz sliånih razloga poneo svoj nadimak. Ali, priåu o çemu nisam zapamtio zbog pretpostavýene oblapornosti, veñzbog jednog sasvim bizarnog detaýa koji mi je nedavno ispriåao jedankolega. Naime, taj Gibanica nikada ujutro nije sam ulazio u svoj auto-mobil, veñ je Ciganåiñima plañao svako jutro sto maraka da uðu u kola i"kresnu ih". Kandidata za ovaj "ciganski rulet" bilo je sijaset. Ciganåiñisu, Bog ih åuvao, nekako prozreli da Gibanica neñe da strada od bombeu automobilu veñ od metka, kako se i dogodilo. Ali, imam u glavi veñdugo tu sliku: gospodin Gibanica prilazi Ciganåetu, tutka mu pare i

kýuåeve od kola, odmiåe se na bezbednu udaýenost i åeka da vidi da li jetaåno da – Cigani lete u nebo.Surovo, ali naã ukupni æivot podseña na ovu priåu. Kad se ujutro zavr-

ti srpski rulet, niko ne zna ãta ñe mu doneti smiraj dana. Reãeçe je pros-to: kaæu mi, opet kolege, da je jedan direktor jedne novinske kuñe traæiood portira da mu prodrma automobil pre nego ãto posle posla uðe uçega. Portir je rekao: "Idi drmaj sam"! Eto, to je to prosto reãeçe. Ali,kako to u æivotu obiåno biva, najteæe je primeniti prosta reãeça.

D. Æ.

7/29/2019 Vreme, 1998. január 24.


24. JANUAR 1998.s VREME 5

NEDELJA

Kloniraçe

Potraga za

mandataromNovoizabrani predsednik Srbije Milan Miluti-

noviñ zapoåeo je u sredu (21. januara) konsultacije saparlamentarnim partijama o sastavu nove republiåkevlade. Sama odredba Ustava Srbije daje predsednikuRepublike relativno ãirok manevarski prostor u po-gledu izbora mandatara nove vlade – on po ålanu 83.Ustava predlaæe novog predsednika poãto sasluãa

miãýeçe predstavnika veñine u Narodnoj skupãtini.Do sada nijedna partija nije objavila da je sposobna dauspostavi skupãtinsku veñinu, ãto bi joj po Ustavudalo pravo da predloæi mandatara.

Na osnovu izjava Gorice Gajeviñ (SPS) i LjubiãeRistiña (JUL) proizilazi da se Milutinoviñ slaæe s çi-hovim predlogom da nova vlada bude sastavýena naprincipu vlade nacionalnog jedinstva. Vlada takvognaziva je i dosadaãça vlada Mirka Marjanoviña, zakoga "Veåerçe novosti" prognoziraju da ñe ponovobiti predloæen za premijera. Strogo gledano, izraz vla-da nacionalnog jedinstva znaåi da bi Milutinoviñpredloæio liånost koja bi ministre angaæovala iz svihparlamentarnih partija, ãto sudeñi po dosadaãçim izjavama partijskih voða nije moguñe (SPO i ND neñe sradikalima). Predstavnik Srpske radikalne stranke(SRS) Dragan Todoroviñ, meðutim, izjavio je da jeMilutinoviñu predloæio da nova vlada bude koncen-traciona, to jest da je sastave najjaåe partije zastupý-ene u Skupãtini Srbije. To je neãto malo razliåito odvlade nacionalnog jedinstva. Radikali pomiçu da birado predloæili Tomislava Nikoliña za predsednikavlade.

Vuk Draãkoviñ, predsednik SPO, izjavio je kako

Milutinoviñ nije pomenuo nijedno konkretno ime, alida se sloæio s predlogom SPO-a da razgovori poånu sdrugog kraja, to jest da se prvo pregovara o programu

dræavnog i narodnog preporoda (politiåke promene,brza i poãtena privatizacija i nacionalno pomireçe), ada se onda postigne saglasnost o vladi, odnosno okadrovskim reãeçima u skladu s naåelom suãtinskepodele vlasti. Ãta Draãkoviñ pod tim podrazumeva

proizilazi iz çegove izjave da bi SPO u tom sluåajutraæio deset ministarskih mesta i mesta predsednika ipotpredsednika vlade; da bi dogovor ukýuåivao iuåeãñe ove partije u saveznoj vladi s pet ministara; da je ova partija zainteresovana za mesto ministra policijei saveznog ministra spoýnih poslova, da ñe traæititreñinu ambasadorskih mesta; da bi SPO uz to traæio40 odsto mesta direktora i mesta u upravnim odborima

u javnim predu-zeñima koje kon-troliãe dræava,ukýuåujuñi tu imesto direktoraili glavnog ured-

nika dræavne te-levizije. To jeDraãkoviñeva ja-vno deklarisanacena ulaska u ko-aliciju o åijoj visi-ni prvog danakonsultacija nijebilo komentara.

Partner SPS-au levoj koaliciji –Nova demokrati- ja predlaæe damandatar budeonaj o kome sedogovore najveñapartija na levici

(SPS) i najveña partija u demokratskoj opoziciji, a to je po miãýeçu ND – SPO.

BETI – sedmi "Grizeý"Sedma godiãça novinarska nagrada "Jug Grizeý"

za 1997. godinu dodeýena je Agenciji BETA. Tako jeodluåio æiri u sastavu: Aleksandar Nenadoviñ (pred-sednik), Slavoýub Ðukiñ, Zaharije Trnavåeviñ, DuãanSimiñ, Stevan Nikãiñ i Milan Miloãeviñ. Nagrada jeovoj agenciji dodeýena iz uvaæavaça za profesionalanrad åiji rezultati predstavýaju jedan od glavnih izvorai temeýa nezavisnih medija i za korektno izveãtavaçeo staçu u dræavama nastalim posle raspada SFRJ.Nagrada "Jug Grizeý" dodeýuje se za najviãedostignuñe istraæivaåkog novinarstva u sluæbi razvi- jaça prijateýstva meðu ýudima i uklaçaça granicameðu narodima. Nagradu su do sada dobili Lila Ra-doçiñ, novinar Studija B za 1991. godinu; ÆeýkoVukoviñ, dopisnik "Borbe" za 1992. godinu; PredragKoraksiñ, karikaturista "Vremena" za 1993. godinu;Gordana Logar sa redakcijom "Naãe Borbe" za 1994.godinu; Svetlana Lukiñ i Bojana Lekiñ, novinarke

Radija B92, za 1995; Stojan Ceroviñ, kolumnista"Vremena" za 1996. Nagrada ñe biti uruåena u sledeñiutorak (27. januara) u Medija centru u Beogradu.

Partnerstvo za mir:

Vuk Draãkoviñ kod Milutinoviña

T A N J U G

17 - 24. januar

7/29/2019 Vreme, 1998. január 24.


6 VREME s 24. JANUAR 1998.

veñi legitimitet u vladi jer dobija 14 mini-starstava”. Ivaniñ kao mandatar nije biosporan, ãto ñe SDS i radikali posebno nag-lasiti na zasedaçu parlamenta, poãto im jekao novi predstavýen Milorad Dodik. Po-

slanici SDS-a i radikala otpoåeli su sakukçavom za “dobrim Ivaniñem”, zaåudi-vãi se zaãto je on vratio mandat kada su bilina pragu da se dogovore. U jednom trenut-ku su postavili i pitaçe verodostojnostireåi koje je Ivaniñ izrekao na pomenutojkonferenciji za ãtampu, smatrajuñi da svepotiåe ili iz novinarske ili iz predsedniåinekuhiçe. Po çima, radilo se o unapredpripremýenom scenariju, iako Ivaniñ glav-nim krivcima za “neuspeh svog koncepta”smatra SDS i radikale. “Politiåka situacija je takva da je ponuðena vlada trebalo da jesmiri i predupredi moguñu podelu RS”,

naglasio je Ivaniñ, koji je, prema sopstven-im reåima, od meðunarodne zajednice do-bio åvrsta obeñaça za finansijsku pomoñ,za podrãku vladi i garancije da ñe se poli-tiåka situacija u celini u BiH smirivati uko-liko u RS na sceni bude demokratska vla-da. Na drugoj strani, mnogo je i onih kojismatraju da je formiraçem Dodikovevlade, podela u RS produbýena. “Naspoýnom planu, ovo nam otvara ãansu zaobnovu i rekonstrukciju. Nova vlada ga-rantuje kooperativnost sa meðunarodnomzajednicom, ali na unutraãçem poýu jemnogo problema oko dvovlaãña koje je

praktiåno prisutno”, smatra Miodrag Æi-vanoviñ, lider liberala. Izlazak SDS-a iradikala iz Skupãtine i formiraçe vlade ukojoj oni nemaju nijedno ministarsko mes-to siguran je znak da se staçe u RS nijepoboýãalo posle subotçeg zasedaça. Biý-ana Plavãiñ, iako optimistiåki veruje u svognovog åoveka “jer je on mlad, sposoban ine ostavýa ýude ravnoduãnim”, ipak neveruje ni sama da ñe “SDS i radikali prih-vatiti zdravo za gotovo ono ãto se izglasalou çihovom odsustvu”. Reå je o “nedemo-kratskom mentalnom sklopu SDS-a, zakoji deliti vlast praktiåno znaåi gubitakvlasti”, smatra Plavãiñeva i nonãalantno is-tiåe da oni kojima se ne sviða u Skupãtini,viãe ne moraju da dolaze na çena zaseda-ça. “Vlada na brzinu” proistekla je, premaPlavãiñevoj, iz straha da bi Vestendorpmogao da Srbima “nametne vladu u kojojbi se naãlo i Muslimana”, ãto im nikako nebi iãlo u prilog. To ãto je vlada obrazovanauz glasove Muslimana, predsednici RSnije smetalo: “Znali smo, ako mi ne for-miramo vladu, uåiniñe to Vestendorp. Onoãto mi formiramo je u svakom sluåajuboýe od onoga ãto nam on ponudi. Zato mi

je bilo svejedno åijim glasovima ñe RS bitispasena, bilo mi je svejedno ko ñe za vladuda glasa”. Dodika, iako mu je Vestendorp

Ureå” da ñe ubediti svoju stranu na pris-tanak. Krajiãnik je brzo promenio miãýe-çe, na Palama, gde mu je Aleksa Buha,predsedavajuñi SDS-a, rekao da od toganema niãta, te da bi se u tom sluåaju radiloo “izdaji”. Dobri poznavaoci “tvrdoñe”paýanske linije znali su da, bude li seIvaniñ dræao postavýenog ultimatuma ”daministarstvima unutraãçih poslova, in-formisaça, finansija i pravosuða rukovodenestranaåke liånosti", te da ista budu jedin-

stvena za celu RS, od “kompromisa neñebiti niãta”. S obzirom na vaænost ovih reso-ra za Paýane, mnogi su odmah videli da seIvaniñ naivno zaleteo. Samo sat vremenapred poåetak zasedaça parlamenta, Ivaniñ je u Baçaluci odræao konferenciju za nov-inare, na kojoj je primetio da ñe çegovomsledbeniku Dodiku biti kudikamo lakãenego çemu. Ali je isto tako, reklo bi se,Dodika blago ukorio, jer je stopostotno tvr-dio da ñe “Dodika izglasati stranke iz Fed-eracije” – rep koji on sam ne vuåe zasobom. SDS i radikali su insistirali da SDSdobije devet mesta u vladi, radikali pet, ãto

je Ivaniñ odbio uz obrazloæeçe: “To nijekoncept koji moæe da reãi krizu u RS. Timkonceptom jedan centar moñi Pale dobija

prvi mah mnogima se åinilo da seglasinama o Miloradu Dodiku, lide-ru socijaldemokrata kao novom ma-

ndataru, SDS i radikali samo pokuãavajuzastraãiti. Sam Dodik je veñ, mnogo ranijenego ãto je stiglo zvaniåno saopãteçe izkabineta Plavãiñeve, sebe video u ulozi no-vog mandatara, koji je “samouvereno raåu-nao sa natpoloviånom veñinom u parla-mentu za sopstveni sastav vlade”. Dan uoåinovog zasedaça parlamenta, Mladen

Ivaniñ je digao ruke od posla pravýeçaVlade Srpske. Mnogi smatraju da se samona vreme izvukao iz veãto postavýenihzamki, ostavãi pri tome “åastan i poãtenSrbin”. Ivaniñ je prezrivo odbio da ga us-toliåi Karlos Vestendorp, a osim toga nijeãurovao ni sa federalnim strankama. Vratio je predsednici mandat, ali je samo nekolikosati po vrañaçu mandata, na hitan pozivSlobodana Miloãeviña, odleteo u Beograd– kako bi se postigao neophodan dogovor.Ivaniñ je odræao reå – da ñe se povuñi, uko-liko za svoj program i sastav vlade nedobije zeleno svetlo od SDS-a i radikala.

NOÑNI LET: Nagoveãtaja da ñe seSDS i radikali smekãati bilo je i posle sas-tanka u Zvorniku, gde je Krajiãnik “dao

Republika Srpska

Vlada iz pidæameIzlazak SDS-a i radikala iz Skupãtine i formiraçe vlade u

kojoj oni nemaju nijedno ministarsko mesto siguran je znak

da se staçe u RS nije poboýãalo posle subotçeg zasedaça

ZADOVOLJNI GLASANJEM: Vestendorpi Ãumaher na Skupãtini u Bijeljini

R E U T E R S

7/29/2019 Vreme, 1998. január 24.


s VREME 724. JANUAR 1998.

pomogao pretçom parlamentu RS da vla-da mora biti osnovana baã na tomzasedaçu, ipak nije postavio Vestendorp,niti mu je u kabinet postavio Muslimane.Za Dodika jesu glasali “federalci”, ali im bar

javno zauzvrat nije dao niãta. Otuda i dile-ma, ãta ñe biti sa vladom ukoliko Muslimaniodbiju “posluãnost” Dodiku. Bez çih, a dabi neki çegov zahtev proãao u parlamentu,on moæe samo da se osloni na Vestendorpa.Glas odluke ovaj put nalazio se u rukamafederalnog poslanika Fraçe Majdanåiña,koji se pojavio tek u ranim jutarçim satimana zasedaçu Skupãtine, onom koje je nas-tavýeno bez SDS-a i radikala. U jednomtrenutku, u naletu radikalne patriotske re-torike, kada se na Biýanu Plavãiñ, MiloradaDodika i meðunarodnu zajednicu obruãilasalva uvreda, Vestendorp je napustio salu i

nije se viãe pojavýivao. Neki su çegovizlazak odmah protumaåili “zgaðenoãñu nadinspirisanim radikalima i esdeesovcima”.Meðutim, kasnije se çegovo odsustvovezalo za “helikoptersko dovoðeçe Ma- jdanåiña iz pidæame u Skupãtinu”, åiji jeglas Dodiku bio preko potreban da biproãao kao premijer.

Plavãiñeva nije mogla lakãe da stane naæuý SDS -u i radikalima nego imenovaçemDodika “greãnika, bezboænika, izdajnika”.Granica ukusa preðena je u uvredama radi-kala Pantelije Damjanoviña, vlasnika hotela

“Bosna”, koji je u novom premijeru pre-poznao srpskog Majkla Dæeksona, optuæu- juñi ga da je “imao posla sa deåkiñima”.

UVREDE I PRETNJE: Sam Dodikne pridaje mnogo vaænosti ovim uvre-dama, åak ni moguñnosti da SDS i radikaliobrazuju paralelnu vladu. Za "Vreme" onkaæe: “Ta moguñnost nije iskýuåena, ali ãtaim to vredi. Ne samo da oåekujem, veñznam da ñemo u najkrañem moguñem rokuuspostaviti jedinstvenu policiju za celuRS". Dodik je ukratko izloæio svoj pro-gram, pri åemu je akcenat stavio na iz-voðeçe zemýe iz ekonomskog ñorsokaka.

Takoðe, smatra neo-phodnim da Baça-luka postane glavnigrad Srpske, a Vojs-ka RS se ukýuåi uNATO-ov program“Partnerstvo zamir”. Dodikov mi-

nistar odbrane penzionisani general pot-pukovnik Manojlo Milovanoviñ isti pro-gram odbacio je pre izvesnog vremena kaoneprihvatýiv za RS.

Veze sa Jugoslavijom trebalo bi, po

Dodiku, razvijati u okviru Dejtona, zbogsigurnosti srpskog naroda, ali je istvore-meno najavio otvaraçe prema susedima.“Umereni Dodik” pozdravýen je u zapadn-om svetu, dok je veñina politiåara obeñalapomoñ srpskom narodu s ovu stranu Drine.Najglasniji u nuðeçu te pomoñi bio je Kar-los Vestendorp.

Iako Dodik veruje u demokratsku pri-mopredaju vlasti, mnogi smatraju da tvrdiSrbi neñe tako lako dopustiti da “sudbinazemýe preðe u ruke marionetske vlade”.To je onima koji su pratili Skupãtinu viãenego jasno. Novi premijer je veñ dobio æe-

stokog protivnikau Pravoslavnoj cr-kvi, jer je nije sta-vio za “åetvrti stubna kojem Srpskapoåiva”. Dodik jerekao da crkvu po-ãtuje, ali da ne tre-vnije vlada naci-onalnog jedinst-va. Ona ñe svojim mjerama ko-

je ñe poduzeti,zaista pokazatida to jeste. Usvakom sluåaju,gospodin Ivaniñima veoma kon-struktivan prilaz.Mislim da je biou funkciji demis-tifikacije poloæa- ja svih politiåkihsubjekata u RS.

Mislite li da je izborom nove vlade kriza u RS produbý-ena ili prevaziðena? Kako je moguñe ostvariti jedinstven

MUP, pravosuðe i informisaçe?Kriza je definitivno razrijeãena ãto se tiåe funkcionisaça

dræavno-pravnog sistema na prostoru RS, ali ñe i daýe biti poli-tiåkih konfrontacija na liniji politiåkih subjekata i stranki kojeimaju drugaåiju poziciju od one koju imaju SDS i radikali. Poli-tiåke razmirice ñe i daýe postojati, a RS ñe funkcionisati jedin-stveno.

Mandat vlade je kratak – ãta ona moæe za to vreme dauradi?

To je dovoýno da se uspostavi jedinstvo funkcionisaçadræavnih organa i da se obezbijedi poåetak procesa obnove i raz-voja, rjeãavaçe socijalnih problema kojih je veoma mnogo uRS, te da se definitivno i energiåno poåne suprotstavýati svimvidovima kriminala, pogotovo dræavnog, kao i kriminala koji usebi ima korupciju. s

T. T.

Milorad Dodik

Borba protiv dræavnog kriminalaMilorad Dodik, lider socijaldemokrata, novi je premijer

Vlade Republike Srpske. U politici je veñ dugo. Na lokalnimizborima çegova stranka pobedila je u dve opãtine. Na novem-barskim parlamentarnim izborima zabeleæio je nagli skok.

Kao kandidat Stranke reformista 1990. uãao u ParlamentBiH. Po izbijaçu rata prikýuåio se Skupãtini Republike Srpske.Posle Dejtonskog sporazuma formirao je Stranku nezavisnih so-cijaldemokrata RS na åijem åelu se nalazi od samog osnivaça.

Æivi u Laktaãima.Milorada Dodika za "Vreme" pitamo pod kojim uslovima je

pristao da bude novi premijer, a on odgovara: "Pod uslovimakoji su u ovom trenutku nametnuti, a to je da formiram Vladu odpredstavnika tri politiåke partije. Smatram da to nije hendikep ida imamo osnova da vlada efikasno radi.

"VREME": Oåekujete li da strana lojalna Palama moæe daformira paralelnu vladu i ãta to moæe da im donese?

DODIK: To bi im samo donijelo probleme i ne oåekujem dañe takav korak poduzeti. Sve informacije koje trenutno imamogovore da postoji spremnost da se staçe normalizuje. Mislim da je to najboýa moguña pozicija i za çih.

Da li je Ivaniñ u neåemu pogreãio, a ãta ste vi ispravnouradili?

Ivaniñ nije ni u åemu pogrijeãio. On je jednostavno imao ko-ncept vlade nacionalnog jedinstva, ãto ne znaåi automatski da ovo

G O R A N K A

M A T I Ñ

VERUJE U USPEH: Milorad Dodik

7/29/2019 Vreme, 1998. január 24.



ba dozvoliti çeno meãaçe u politiku. Po-slanika u parlamentu pravoslavnog sveã-tenika Sava Kneæeviña strah je da “Dodik,koji ne veruje u Boga, deci ne ukine ve-ronauku u ãkolama, koju oni tako vole”.

Da ima nameru da unese promene u obra-zovni sistem, Dodik je pokazao prilikompredstavýaça programa – radi oåuvaçakulturne baãtine srpskog naroda, namera-va da “vrati u ãkole i latinicu i ijekavskiizgovor”.

POLTRONI U VLADI: Odnosi iz-meðu Biýane Plavãiñ i Milorada Dodikasu izglaðeni. Od netrpeýivih prerasli su,bar na prvi pogled, u gotovo prijateýske.Dodik je Plavãiñevu optuæivao za çen ek-stremni nacionalizam, potom je stao uzçu kada je povela bitku protiv korumpi-ranih Paýana. Kada je Plavãiñeva osnova-

la sopstvenu stranku, Dodik joj je zamerioãto je oko “sebe okupila poltrone, kojineñe moñi niãta kvalitetno da urade”, im-enujuñi pri tome Ostoju Kremenoviña.Kremenoviñ je sedeo i u prethodnoj vladi,a u Dodikovoj je postao jedan od potpred-sednika. U novoj vladi nalaze se joã nekaimena, koja su sa “starom garniturom”imala problema. Bili su privoðeni i ãi-kanirani poput Milovana Stankoviña,vlasnika dobojske “Alternative” (uåestvo-vao u akcijama osvajaça predajnika uime Biýane Plavãiñ), koji je postao minis-tar unutraãçih poslova.

U meðuvremenu je Biýana Plavãiñponovo promenila visoko miãýeçe oDraganu Kaliniñu, bivãem i sadaãçempredsedniku parlamenta. Plavãiñeva ga jeliåno preporuåila na to mesto, s obziromna to da “dobro ume da vodi sednice”.Posle subote zamerila mu je da to radi jed-nostrano, te da “dræavni interes podreðujestranaåkom”.

Na drugoj strani, Pale su presekle sig-nal Srpskoj radio-televiziji iz Baçaluke.Tako su veñ podeýeni informativni pros-tor, verovati je, ovaj put definitivno pode-

lile. Mnogi smatraju da ñe rukovodstvo naPalama od Pala napraviti sopstvenu enkla-vu kao uporiãte. Krajiãnik je upozorio daovakvo staçe stvari vodi RS ka haosu, teda ono podseña na situaciju neposrednopred rat. Aleksa Buha smatra da je ovimåinom podela RS ozvaniåena, radikali ñenastaviti tamo gde su stali u subotu na ået-vrtoj taåki dnevnog reda – imenovaçe pre-mijera i vlade, dok se iz redova “Biýani-nog SNS-a” upozorava da ñe svi koji nebudu poãtivali novu vladu biti kriviånogoçeni. U meðuvremenu je svuda, poseb-no na Palama, oko zgrade Vlade, pojaåan

nadzor SFOR-ovih trupa, kako bi se “omo-guñila mirna primopredaja vlasti”. s

TAÇA TOPIÑ

Liånosti iz vesti

Emilo LabudoviñU zoru 15. januara policija je uhapsila

Emila Labudoviña, doskoraãçeg urednikaInformativnog programa TV Crna Gora,inaåe oficijelnog spikera i voditeýa, ranijepromocija, a sada protestnih skupova Mo-mira Bulatoviña. Labudoviñ je uhapãenpod sumçom da je poåinio kriviåno djelopokuãaj ubistva, odnosno da je pucao namilicionera i tom prilikom ugrozio æivote i

drugih lica koja su bila u blizini.Izvori "Vremena" tvrde da je Labu-doviñ na sasluãaçu negirao da je pucao napolicajca. Tvrdio je da je pucao u vazduh,

ali je od toga, navodno, odustao kada se suoåio sa policajcem Martinom Orlandiñem,priznao je djelo, a potom briznuo u plaå. Sklonost ka oruæju pokazao je, inaåe, joã u stu-dentskim danima. Na apsolventskoj ekskurziji, kao student FPN-a, negde u Ãpaniji je paz-ario piãtoý i pokuãao da ga unese u zemýu.

Labudoviñ je plakao i za govornicom na sastanku organizacije SKJ TV Crne Gore1988. godine, kada je u znak protesta zbog ureðivaåke politike ove kuñe u anti-birokratskoj revoluciji vratio partijsku kçiæicu. Tu odluku je povukao nakon januara1989. godine kada je postao udarna pesnica nove vlasti u svim izbornim kampaçama,posebno u obraåunu sa opozicijom.

Od samog poåetka obraåuna u vrhu crnogorske vlasti åvrsto je stao uz Momira Bula-

toviña, pa mu se dogaðalo da o posjeti Ðukanoviña MMF-u i Svjetskoj banci proåitaovakvu vest: "Ðukanoviñ se sastao sa predstavnicima svjetske bande". Smeçen jeproãlog ýeta sa duænosti urednika, pa je nakon koriãñeça godiãçeg odmora napustio TVCrna Gora.

Nikola PejakoviñCrnogorska policija demantovala je da se u kuñnom

pritvoru nalazi çen nekadaãçi ãef Nikola Pejakoviñ,sadaãçi ambasador SR Jugoslavije u Bjelorusiji i hon-orarni savjetnik za bezbjednost bivãeg predsjednika Bula-toviña. Pejakoviñ je javno optuæen da je tvorac scenarijakrvave zavrãnice demonstracija u Podgorici, odnosno da je iskoristio znaçe steåeno tokom obavýaça duænostiministra policije, sa koje je smijeçen polovinom 1996.godine.

Tada je, po nareðeçu Momira Bulatoviña, Pejakoviñbio u kuñnom pritvoru, a åiçenica je da ovih dana, bezobzira na demanti policije, stan Pejakoviña motri policija. Izvori "Vremena" tvrde da suPejakoviña sasluãavali policajci u povodu dogaðaja u Podgorici i da je na pitaçe – kakotoliko dugo odsustvuje sa duænosti (ambasador u Bjelorusiji viãe od 6 mjeseci pomaæeBulatoviñu) – odgovorio je da je na molbu Bulatoviña odobreçe dao Milan Milutinoviñ,tadaãçi ministar inostranih poslova SRJ.

Pejakoviñ je, inaåe, uãao u policiju poslije AB revolucije, odnosno na sebe je skrenuopaæçu poslije oslobaðaça Bore Åorbe optuæbe da je na jednom koncertu u Baru vrijeðao

Tita. Pejakoviñ je tada bio sudija Osnovnog suda u Baru, a posle ovog suðeça Pavle Bu-latoviñ ga postavýa za naåelnika DB Bar.Priåa se da je svojevremeno Pejakoviñ liåno poklonio piãtoý Emilu Labudoviñu. s

7/29/2019 Vreme, 1998. január 24.



S

Crna Gora, neãto hladnije glave

Drugi "bombaãki proces"Da li je postojao scenario izazivaça vanrednog staça i ko je s kimraåunao u noñi podgoriåkog obraåuna

Bulatoviñ otkrio je kako zamiãýa da man-dat "vrati narodu". Planirao je, navodno, da14. januara, dan uoåi primopredaje vlasti, umasu svojih pristalica okupýenu ispred cr-nogorskog parlamenta baci kýuå od svogkabineta i tako simboliåno "preda mandatnarodu", umesto Ðukanoviñu. Neke diplo-mate tvrde i da je Bulatoviñ tih dana de-lovao priliåno nesigurno, da su mu ruke bi-le nemirne i da je po licu imao crvene pe-åate.

Na dan kada je kýuå vlasti u Crnoj Go-ri trebalo da poleti u okupýenu masu, Mo-

miru Bulatoviñu je neko izgleda doãapnuoda ne æuri sa simbolikom; odnosno da bionaj kýuå moæda joã mogao da mu pos-luæi. Njegove pristalice krenule su te veåerida otkýuåaju zgradu crnogorske vlade. Sli-ke naoruæanih demonstranata, koje su ob- javile sve svetske agencije, kao i bilanspovreðenih te veåeri (pedesetak policajacai nekoliko demonstranata) ubedýivo sve-doåe ko je te veåeri u centru Podgorice up-otrebýavao oruæje. Svedoåe i to da pot-predsjednik DPS-a Predrag Bulatoviñ nijebio u pravu kada je novinarima "Vremena"uoåi ovih dogaðaja rekao kako çegova

stranka, kao organizator protesta, u potpu-nosti moæe da kontroliãe okupýenu masu.U meðuvremenu, ili su stvari izmakle kon-troli, ili su "kontrolori" odluåili da okupý-eni narod gurnu u neãto sasvim drugo.

U noñi izmeðu 14. i 15. januara mir uCrnoj Gori odræao se samo zahvaýujuñi åi-çenici da pristalice bivãeg predsjednikaMomira Bulatoviña nijesu izgleda uspjeleda pronaðu pravog partnera za tuåu.

Posle svega ãto se desilo, mnogi se uCrnoj Gori sada prisjeñaju proãlog ýeta uKolaãinu izgovorenih rijeåi Pavla Bula-toviña, saveznog ministra vojnog, koji jetvrdio: "Pobijedili smo Turke, Njemce i Ta-lijane, pa ñemo i ove". Ili reåi saveznog

ministra pravde Zorana Kneæeviña da "Cr-nogorci neñe lupati u ãerpe i duvati u piã-taýke"... Crna Gora je dobila drugi u ovomvijeku bombaãki proces u kojem Beograd

ima ulogu identiånu onoj koju je imao uvreme kraýa Nikole. Oficijelni Beograd,naime, ulaæe sve da dokaæe kako je policija brutalno napala narod, da najekstremnijedemonstrante spasi kriviånog progona, ãtose u Podgorici åita kao svjesno ohrabriva-çe ekstremista, pa nije åudo ãto nakonsvega neki, poput Slobodana Vujoãeviña izBeograda poruåuju: "Nastavýamo".

PEJAKOVIÑEV SCENARIO: Mi-lan Paunoviñ, naåelnik crnogorske policije,kategoriåki tvrdi da se krvoproliñe na pod-goriåkim ulicama odigralo po scenariju Ni-kole Pejakoviña, bivãeg ministra policije

Crne Gore, savjetnika za bezbjednost biv-ãeg predsjednika Bulatoviña i aktuelnogambasadora SRJ u Bjelorusiji. Jasno je,tvrdi Paunoviñ, da se niãta nije desilo spon-tano, odnosno da je sve dobro isplanirano ida je izazivaçe krvavih obraåuna bio pos-ledçi pokuãaj da se spreåi inauguracijaMila Ðukanoviña za predsjednika Crne

Gore. Mobilizacija "rodoýuba" za discipli-novaçe Crne Gore i çeno zadræavaçepod punom kontrolom Slobodana Miloãe-viña traje od samog izbijaça sukoba u

vrhu crnogorske vlasti, a za to se stratezi-ma najpogodnijom uåinila matrica odbraneJugoslavije, spreåavaçe otcjepýeça odbratske Srbije, spasavaçe Crne Gore odlopova i kriminala... Upravo ta matrica bila je osnov plana na åijem se kraju, nakon is-crpýivaça svih moguñih sredstava, spastraæio u dogaðajima åiji je ciý bio da sevojska primora na intervenciju . Ta priåa ouplitaçu vojske pomenuta je joã u vremekongresa Bulatoviñeve partije proãlog leta.U predsjedniåkoj izbornoj kampaçi Bula-toviñevi aktivisti su od kuñe do kuñe Crno-gorce ubjeðivali da ñe se sve zavrãiti inter-

vencijom vojske, i to najkasnije do Novegodine.Generalna proba za takvo ãto bile su

demonstracije nakon drugoga kruga pred-sjedniåkih izbora 19. oktobra, odnosno po-bede Ðukanoviña, od kada se stalno najav-ýuju nove i nove demonstracije i potencirada ñe se po svaku cijenu sprijeåiti primo-

tranim diplomatama koje su po-señivale Crnu Goru uoåi inaugu-racije novog predsjednika MilaÐukanoviña sada veñ bivãi pred-

sjednik ove republike Momir

v

R E U T E R S

PRIZORI IZ BOJA: Demonstrantinavaljuju na zgradu vlade

7/29/2019 Vreme, 1998. január 24.



tom Gelbardom potpuno slomýeni MomirBulatoviñ. Istaknuti su maksimalistiåkizahtjevi, i kako se moglo åuti od organiza-tora mitinga, niko nije gajio iluzije da ñe imbiti udovoýeno. Ãtaviãe, åinilo se da niãta

neñe biti ni od pregovora, naroåito poslijeBulatoviñevog razgovora sa Gelbardom ukojem je rekao da priznaje izbor Ðu-kanoviña i da ga silom neñe spreåavati dapreuzime predsjedniåku duænost. Ipak, Bu-latoviñ se predomislio, pa je okupýenomnarodu rekao da Gelbard laæe, odnosno dañe on predati vlast, ali da ñe preñi u zgradukoja pripada çegovoj partiji. Tada se veñpouzdano znalo da je zgrada Vlade prviciý na Bulatoviñevoj listi.

I dok su mnogobrojni govornici podgr-ijavali strasti dijela mitingaãa, u novi boj saTurcima pozivale i gusle sa stepeniãta Sk-

upãtine, a pojedinci stacionirani u obliæ-çem parku sve se åeãñe peli na zid i okre-nuti prema Staroj Varoãi s druge straneRibnice dozivali "O Turciii...", policajacdiplomatskog usmereça Nikola Pejakoviñ je, kako tvrde na Ðukanoviñevoj strani, iz-gleda razraðivao zavrãnicu protesta, nakoju je 14. ujutro u potpunosti pristao Mo-mir Bulatoviñ.

VOJSKA NEÑE: U to vreme se, ina-åe, veñ znalo za stav generala MomåilaPeriãiña, koji je, kako tvrdi izvor "Vreme-na", poruåio da od "vojne pomoñi" nemaniãta i da na Bulatoviñevom mitingu nesmiju uåestvovati oficiri ni u civilnom odi- jelu. Bulatoviñ je, izgleda, bio naåisto da"pomoñ" neñe doñi ni od saveznog prem-ijera Radoja Kontiña, koji je veñ bio najav-io odlazak na sveåanu inauguraciju. Iako senagaðalo da traæi plijen koji bi koliko-toli-ko zadovoýio zagrijane mitingaãe, Bula-toviñ se u jednom trenutku ipak prelomio irijeãio da ide na sve ili niãta. Najavýenusimboliånu predaju vlasti iz åasa u åas je

odlagao uz izgovor da åeka rezultate pre-govora. Obezbjeðeçu zgrade predsjednikanajavio je da ñe kýuåeve kabineta predati u9, potom u 12, pa u 14, odnosno 16 sati, dase na kraju tamo uopãte ne bi ni pojavio.

Policija, koje na mjestu odræavaça mitingagotovo i nije bilo, razvuåena je od Malesije(na koju je stalno najavýivan napad de-monstranata iz Zete), do zgrada dræavnihorgana na koje se oåekivao pohod mitin-gaãa, ili do prilaza gradu gdje se obavýaladetaýna kontrola svih koji dolaze u Pod-goricu i koja je trebala da presijeåe eventu-

predaja predsjedniåke vlasti. Indikativan jeu tom smislu i nastup saveznog ministrapravde Zorana Kneæeviña na Studiju B,kada je, pored veñ citiranih prijetçi, "ga-rantovao da se Ðukanoviñ neñe okoristitipobjedom na predsjedniåkim izborima".Pojavio se poslije i Radovan Vukoviñ sasvojom verzijom scenarija zavrãnice obra-åuna sa Ðukanoviñem i, kako tvrde izvori"Vremena", upravo je Vukoviñ tokom is-trage otkrio za policiju veoma zanimýivedetaýe. Od tada cure i priåe koje CrnomGorom siju strah od moguñe krvavezavrãnice.

NA VIÃE MESTA: I kada se shvatiloda od poniãteça predsjedniåkih izbora ne-ma niãta, kada su bulatoviñevci napustilicrnogorski parlament i pojaåali priåu o go-tovoj secesiji Crne Gore, dogaðaji se ubr-zavaju, svakodnevno se najavýuju demon-stracije i curi sve viãe informacija kojenedvosmisleno govore da one neñe biti mi-rne. Toliko i tako da je na kraju reagovao ipatrijarh Pavle. Predrag Bulatoviñ je najav-ýivao krajem decembra da ñe demonstraci-

ja biti, ali u Podgorici na viãe mjesta, a to jerekao i kritiånog dana okupýenim pred Sk-upãtinom Crne Gore u isåekivaçu rezulta-ta pregovora sa Ðukanoviñem: "Buditestrpýivi, odavde ñemo poñi na viãe mjes-ta".

Zapravo, organizatorima mitinga bilo je jasno joã prvog dana da od dogaðaça nar-oda nema niãta, da nema niãta od dolaska5000 Vasojeviña, koje je uporno najavýi-vao voditeý ovih protesta novinar EmiloLabudoviñ, a joã maçe od viãe desetina hi-ýada graðana koji su trebali da stvore slikupobuçene Crne Gore. Upravo zbog toga

ãto se okupilo maçe od 10.000 ýudi, poåe-tak mintinga kasnio je puna åetiri sata, na-kon åega se pojavio u razgovoru sa Rober-

DijalogPredrag Bulatoviñ: Gospodine

Vukoviñu, razbijeno je nekoliko stakala,a upotrebilo se toliko hemijskih sredsta-va. Mi nismo iãli na Vladu. Mi nismoiãli da ruãimo dræavu. Mi smo sve ovoradili zbog dræave. Protiv nas je upotre-býena sila.

Miodrag Vukoviñ: Ali niste to radiliza ovu crnogorsku dræavu, radili ste, ustvari, za jednu varijantu savezne dræaveu kojoj ne stanuje Crna Gora.

(Deo dijaloga koji su u nedavnomMostu Radija Slobodne Evrope vodiliPredrag Bulatoviñ i Miodrag Vukoviñ,ålanovi pregovaraåkih timova dve su-

protstavýene grupacije u Crnoj Gori.)

PoteziNakon inauguracije Milo Ðukanoviñ

se odmah uselio u kabinet u zgradi pred-sjednika Crne Gore, obavijestio pred-sjednika parlamenta da mu prestajepremijerski mandat, obavio konsultacijesa parlamentarnim strankama i FilipaVujanoviña, ministra policije imenovaoza mandatara nove viãestranaåke vladeCrne Gore.

U meðuvremenu, Ðukanoviñ je izra-zio malu rezervu prema odræavaçuvanrednih parlamentarnih izbora upredviðenom roku u sluåaju da Bula-toviñ nastavi sa nemirima, ali je izrazio iuvjereçe da ñe "Bulatoviñev terorizambrzo pasti u zaborav i da ñe se izboriipak odræati u predviðenom roku, od-nosno tokom maja mjeseca".

Ðukanoviñ je istovremeno dao po-drãku inicijativama za raspisivaçevanrednih saveznih izbora i to ñe, sas-vim izvjesno, biti nova taåka sukoba saMiloãeviñem i Bulatoviñem, kojimatako neãto ne odgovara.

POD SLIKOM NJEGOÃA:Novi predsednik CrneGore polaæe zakletvu

Z O R A N

R A

Ã

7/29/2019 Vreme, 1998. január 24.



Ko je Filip VujanoviñAktuelni ministar policije Crne Gore Filip Vujanoviñ smatra se jednim od na-

jspremnijih i najodluånijih u istrajavaçu na politici koju zagovara predsjednikMilo Ðukanoviñ. Od prvog dana sukoba u vrhu vlasti, Vujanoviñ je bio åvrsto uzÐukanoviña, zbog åega je bio izloæen æestokim napadima Bulatoviña. Inaåe, Vu- janoviñ je roðen u Beogradu 1954. godine, gdje je zavrãio i pravni fakultet i do1981. godine radio kao saradnik u Okruænom tuæilaãtvu Beograda. Te godineprelazi u Podgoricu i stupa na duænost sekretara okruænog suda, a potom prelaziu advokate i postaje najmlaði ålan Advokatske komore, a 1989. godine i çenpredsjednik.

Bio je veoma uspjeãan advokat, a 1992. godine na sudu brani i odbraçujeMomira Bulatoviña, kojeg su tuæili Novak Kilibarda i novinar Danilo Burzan.Iste godine postaje ministar pravde, a 1996. godine, nakon poznate afere u vrhu

crnogorske policije i smjene dotadaãçeg ministra Nikole Pejakoviña, Vujanoviñ post-aje ministar policije.

Uåestvujuñi u radu crnogorskog parlamenta kao ålan vlade, Vujanoviñ se potvrdio

kao obrazovan, elokventan, veoma radan i disciplinovan, ali i veoma odgovoran pre-ma javnosti, posebno novinarima sa kojima je bez obzira na redakcijsku pripadnostizgradio korektan odnos.

Vujanoviñ je po nacionalnosti Crnogorac, potiåe iz ugledne advokatske porodice,oæeçen je (supruga sudija) i ima dvije ñerke.

onda kada su na policajce baåene bombe ikad je pri izvlaåeçu teãko raçenih otvore-na paýba iz automatskog oruæja. VasoBaoãiñ, naåelnik CB Bar, koji je predvodiopolicajce na koje su baåene bombe i otvo-rena vatra iz automata, inaåe veoma teãkopovrijeðen, pridigao se i gotovo svim ra-çenim mlaðim kolegama doviknuo u tre-

nutku dok su se demonstranti kretali premaçima: "Ne pucajte momci, pa ãto god dabude".

Time je, naime, izbjegnut pravi rat.Moæe se samo pretpostaviti ãta bi se do-godilo da je policija odgovorila na vatru ida je u okrãaju stradao veñi broj graðana.Bio bi to, sasvim izvesno, uvod u pravi ratkoji bi, po miãýeçu mnogih, mogla dazaustavi samo vojna intervencija.

U krugovima bliskim novom predsjed-niku Crne Gore Ðukanoviñu, posle svegauporno ponavýaju da se u noñi izmeðu 14. i15. januara na podgoriåkim ulicama sve,osim jednog, odigralo po dobro isplaniran-om scenariju: izostala je "planirana" reakcijapolicije, posle koje bi sledilo vanrednostaçe. I posle koje Momir Bulatoviñ ne bimorao da meça ili baca kýuå od kabineta.Tvrdi se, na primer, da su demonstrantitaåno znali gde ñe i kako udariti na zgraduVlade. Ili da masa nije baã sasvim sluåajnokrenula prema kasarni "Moraåa" uz povike"oñemo oruæje". Mnogo toga trebalo bi dapokaæe i istraga koja bi mogla da se zaustavii na onima (posebno iz saveznih organa)koje ãtiti imunitet. U Podgorici bi uskoro

trebalo da poåne i tzv. "bombaãki proces",odnosno suðeçe onima koji su izazvalikrvoproliñe na ulicama ovog grada.

U Bulatoviñevom taboru, reklo bi se,pomalo oduzimaju gas s obzirom da in-tenzivna podrãka i daýe stiæe joã jedinood beogradskih reæimskih medija. Joãsamo u ovim medijima forsira se priåa ocrnogorskoj policiji koja je bacala bombesebi pod noge i pucala na samu sebe. Odtakvih besmislica odustali su i najbliæi

Bulatoviñevi saradnici iz åijih je redova ipotekla priåa o policiji sklonoj samo-raçavaçu. Bulatoviñevci su skruãenopriznali i to da ih one veåeri na podgoriå-kim ulicama nije bilo stotinak hiýada, veñdeset puta maçe. Nije bilo ni vojske.Stranka Momira Bulatoviña odustala je nakraju i od gotovo svih maksimalistiåkihzahteva zbog kojih je ýude i pozvala naulice i odbranu Crne Gore i Jugoslavijeod "separatista". Uz ponovno posredo-vaçe saveznog premijera Radoja Kon-tiña, nedeýu dana posle okrãaja u Pod-gorici, potpisan je sporazum u kome ne-ma ni pomena o zahtevu za poniãtavaçepredsedniåkih izbora. Najvaænija taåkaovog sporazuma kaæe da ñe se prevreme-ni parlamentarni izbori odræati do krajamaja, ãto ni pre protesta nije bilo nimalosporno. Zbog toga se, naravno, nije mora-lo igrati tolikim ýudskim æivotima. Tuåiçenicu vrh Bulatoviñeve partije morañeda objasni pre svega svojim pristalicamakoji bi trebalo izgleda da posluæe kao de-kor za novu AB revoluciju.

U partiji bivãeg predsjednika CrneGore kaæu da se, eto, "sve zavrãilo tako ka-

ko se zavrãilo". Po opãtem uvereçu zavrãi-lo se veoma ruæno. s

VELIZAR BRAJOVIÑ

alni pokuãaj naoruæanih lica da priskoåe upomoñ.

Poslije dizaça tenzije i obeñaça da ñe

se iñi na zgrade dræavnih institucija, poåelo je skandiraçe: "Idemo na Vladu, idemo naTV!"

Pohodu je prethodilo obrañaçe Slobo-dana Vujoãeviña, koji je prekliçao masuda se ne koristi oruæje nego samo gole ru-ke, i Zorana Æiæiña, koji je insistirao da jeDPS stranka sporazuma. Na kraju MomirBulatoviñ poruåuje da ni zbog åije foteýe uCrnoj Gori ne treba da padne ni kap znoja,a kamoli krvi. I dok orkestrirani mitingaãiuzvikuju "Idemo, idemo", Bulatoviñ se ob-raña policiji reåima da su u çenim redovi-ma kriminalci, da çome komanduju krim-

inalci i da je policija posledça linijaodbrane kriminala u Crnoj Gori...

"OBIÅNI GRAÐANI": Posledçimistupima Vujoãeviñ, Æiæiñ i Bulatoviñ susvu odgovornost za posýedice preneli namitingaãe, na åije su åelo u pohodu naVladu stali "kao obiåni graðani". I dok jeBulatoviñ obilazio do zapadnog i glavnogulaza u Vladu, dio demonstranata krenuo je na juæni i odmah poåeo da kamenujepoliciju. Ubrzo padaju i prvi povrijeðenipolicajci, jednog demonstranti razoruæava- ju. U to vrijeme veñ odjekuju eksplozije na juænom ulazu, dimi u holu u kojem se pri-mjeñuje da se nose i povrijeðeni. Policajaciispred zgrade ulaze da pomognu obezbje-ðeçu juænog ulaza iznutra. Tada se nare-ðuje ispaýivaçe suzavca na juænom dijeluzgrade, a veñ se uveliko puãi u çoj od ãok-bombi i suzavca koje su ubacili demon-stranti. Suzavac se ispaýuje i na zapadnomulazu i tada postaje jasno da policija ipaknije oåekivala takav obraåun. Veñina poli-cajaca nema gas-maske i plaåe sa demon-strantima i novinarima koji su oko çih.Naåelnik CB Podgorica Goran Æugiñ u timtrenucima nareðuje policajcima da ne pu-

caju ni po koju cijenu.To je naredba koja se najåeãñe åula utoj dramatiånoj podgoriåkoj noñi, åak i

7/29/2019 Vreme, 1998. január 24.


VREME s 24. JANUAR 199812

Kosovo i diplomatija

Magla nad PriãtinomKako je propao treñi Gelbardov pokuãaj da poseti Kosovo

navode diplomatski izvori, ostao pri stavuda ga jugoslovenski ustav spreåava daizruåi Tribunalu trojicu oficira bivãeJugoslovenske narodne armije – Mrkãiña,Ãýivanåanina i Radiña – koji su optuæeniza masakr nad pacijentima vukovarskebolnice. No, istini za voýu, ovakav ishod

bio je oåekivan, jer i u

ameriåkoj diplomatijipreovlaðuje uvereçe daMiloãeviñ joã "nije zreo"za ustupke na tom poýu.Da se pitaçe saradçe saTribunalom (ne samoMiloãeviñeve) tretira rel-ativno nisko, moæe sezakýuåiti i po tome ãtose diplomati u nefor-malnim prilikama sveåeãñe sluæe terminom"WC" (od engl. War Cri-

mes – ratni zloåini), kadase o ovom problemu go-vori.

DVE FASCIKLE:Kad je o Kosovu reå,Gelbardove ambicije bi-le su neãto veñe, jer ta-moãça sve nestabilnijasituacija sada vrlo ozbiý-no brine i Ameriku iEvropu. Kako "Vreme"saznaje iz diplomatskihizvora, Gelbard je u SRJdoãao sa dve fascikle, od

kojih je jedna bila name-çena Miloãeviñu, a dru-

ga liderima kosovskih Albanaca. U fascik-li za Miloãeviña nalazila se iscrpna analizatekuñe ekonomske situacije u Srbiji koju

je saåinilo Ministarstvo finansija SAD, izkoje se vidi ãta ñe se desiti ukoliko spoýnizid sankcija nastavi da davi ovdaãçuprivredu. Istovremeno je ponovýeno danedostatak voýe za ulaæeçe u ozbiýnepregovore sa Albancima predstavýa naj-

jaåi razlog ãto taj zid joã postoji. Ameri-kanci su od Miloãeviña oåekivali da svoju

kooperativnost ispoýi tako ãto ñe zapoåetak sprovesti sporazum o normaliza-ciji ãkolstva koji je pre dve i po godine

potpisao sa Ibrahimom Rugovom uzposredovaçe Vatikana. Prema planu oddevet taåaka, koji su Amerikanci proãlegodine izradili u saradçi sa Nemcima,odmah zatim trebalo bi da usledi sliåan

sporazum o zdravstvu, da bi se kroz nizpraktiånih pitaça na kraju stiglo dokonaånog reãeça, kojim bi Albanci dobilineki vid samouprave, ali bi Kosovo ostalou sastavu SRJ.

Efekat je, meðutim, izostao. Miloãeviñ je, kako saznajemo, traæio da se takozvanaOslobodilaåka vojska Kosova (koju jeGelbard uoåi svoje turneje javno osudio)stavi na listu teroristiåkih organizacijaåijim je ålanovima zabraçen ulazak i de-lovaçe na teritoriji SAD. Sem toga,zahtevao je ekonomske povlastice kao na-gradu za normalizaciju ãkolstva, ãto je zaAmerikance, koji sporazum Miloãeviñ-Rugova smatraju veñ dogovorenom stvari,bilo neprihvatýivo. U jednom trenutku,kaæu naãi izvori, pregovori sa Milo-ãeviñem su se i bukvalno pretvorili usvaðu, tako da se cela rezidencija orila odmeðusobnog nadvikivaça dvojice sago-vornika.

SPISAK ZA ALBANCE: Niãta viãesreñe Gelbard nije imao ni sa albanskimliderima. Tokom posete Priãtini, planiraneza petak 16. januar, gde je trebalo da otpu-tuje u druãtvu sa nemaåkim kolegom

Iãingerom, Gelbard je imao nameru danatera Rugovu da javno prihvati mo-guñnost opstanka Kosova unutar SRJ. Is-tovremeno, planiran je i sastanak sa De-mañijem, koga je trebalo oãtro upozoritida prestane sa izjavama i akcijama koje bise mogle tumaåiti kao flertovaçe sa ek-stremizmom. U Gelbardovim planovimanisu zaobiðeni ni studentski lideri, kojima

je sledila poruka da ne pokuãavaju da sab-otiraju eventualnu normalizaciju ãkolstvaradikalnim zahtevima ili novim demon-stracijama.

Naæalost, magla koja je u petak izjutraprekrila aerodromsku pistu u Priãtinionemoguñila je Gelbardov i Iãingerov let,pa su diplomati bili prinuðeni da sa Rugo-vom razgovaraju telefonom. Za nevoýu,ovo je veñ treñi put u posledçih nekolikomeseci da se poseta ameriåkog izaslanikaKosovu otkazuje: prvi put je bilo organiza-cionih problema, drugi put zbog premora,a sada, evo, zbog magle. Tako je Gelbar-du, koga dobar deo srpske javnosti do-æivýava kao glavni instrument omraæenogsvetskog poretka, ostalo da u Jugoslavijusledeñi put doðe sa spiskom æeýa ot-

pornijim na Miloãeviñevu zlovoýu. I,naravno, na maglu. s

DEJAN ANASTASIJEVIÑ

svoje nedavne balkanske turneje. Najpre,obavio je veliki posao u Beogradu iPodgorici, pomogavãi Ðukanoviñu da podkako-tako regularnim uslovima preuzme

predsedniåki poloæaj. Zatim, obezbedio jeMiloãeviñevu podrãku novoj vladi uBaçaluci, åime je "Krajiãnikova banda"takoreñi nokautirana. A pod tri, doprineo

je mirnoj i dostojanstvenoj ceremonijiuspostavýaça hrvatskog suvereniteta uVukovaru, åime je krunisano verovatnonajefikasnije ameriåko angaæovaçe ubivãoj Jugoslaviji.

Ostale su, ipak, dve stavke po kojimaHolbrukov naslednik nije uspeo da ostvari

nikakav napredak kod aktuelnog predsed-nika SRJ – saradça sa Haãkim tribunalomi Kosovo. Slobodan Miloãeviñ je, kako

Specijalni ameriåki izaslanik za bivãuJugoslaviju Robert Gelbard moæe dabude priliåno zadovoýan rezultatima

POSREDNIÅKE AMBICIJE: Gelbard i Holbruk

7/29/2019 Vreme, 1998. január 24.



Duh Vremena

Mrtav a diãeTajna Miloãeviñeve dugoveånosti je u neposebno originalnoj kombinaciji podvale i sile

Ovih dana ponovo se primeñujepoveñana gustina zbivaçaposebno u graniånim oblasti-ma neostvarene svesrpskedræave. Vesti su dobre, odnos-

uverio je publiku da za çega ne vaæe pr-irodni, ni bilo kakvi zakoni, pa sad viãeniko ne pokuãava ni da izvodi logiånezakýuåke, a kamoli da traæi polagaçeraåuna i plañaçe cehova.

Srbija je postala zemýa u kojoj je neo-

biåno teãko misliti. Ljudi nisu sasvim sig-urni u to da li ih sopstvene oåi varaju, da li

ih señaçe sluæi i da li su uopãte u staçu darazlikuju uzrok od posledice. Ni za ãta odtoga nema mnogo pouzdanih oslonaca, sve je sporno, proizvoýno i podloæno liånomtumaåeçu, ãto u ionako smuñenu stvarnostunosi dozu halucinantnosti. Neko ñe reñida je to balkanska magija, ili da se tu iska-zuju åudesna maãtovitost i sklonost ovognaroda ka fantazmagoriji.

Nemam niãta protiv, samo suviãe dobrovidim mnoge zakulisne majstore za iza-zivaçe iluzija i puãtaçe magle, pa okle-vam da zbuçenost i izluðenost çihovih ær-tava proglasim nacionalnim vrlinama. Pre-varanti ovde imaju obiåaj da, dok brojepazar, laskaju narodu i dive se çegovojåednosti, duhovnosti i preziraçu materijal-nog bogatstva. Za svaki sluåaj, ako bi narod

ipak odbio da bude prevaren, tu je i batina.Elem, tajna Miloãeviñeve dugoveånos-ti je u opisanoj, ne posebno originalnoj ko-

mbinaciji podvale i sile. To mu je pomogloda preæivi ratne poraze, sankcije, hiperin-flaciju i pýaåku naroda, dolazak izbeglica iizbornu kraðu. Sve to ga je, naravno,oslabilo ali on je uvek umeo da svoje pro-

tivnike oslabi joã viãe i tako su u Srbiji nasceni ostali samo mali, slabi, diskredito-vani ili ozloglaãeni i pri tom posvaðanipolitiåari, prema kojima Milo Ðukanoviñizgleda kao dræavniåki kolos.

Pa ipak, Miloãeviñeva veãtina preæiv-ýavaça biñe ove godine na najveñoj probi.Mada je on bio prinuðen da podræi novu,"baçaluåku" vladu u Republici Srpskoj,neñe mu se dopasti ako tamo uskoro stignemeðunarodna pomoñ, ako se pokrene æiv-ot, ako se pokaæe da nema antisrpske za-vere i ako pred haãki sud stignu neki odnajneprijatnijih svedoka. Joã maçe ñe mu

odgovarati razvoj prilika u Crnoj Gori,koja takoðe nema nameru da trpi meðunar-

odnu izolaciju. Momir Bulatoviñ se poka-zao kao nekvalifikovan za posao puåiste,pokvario je izborne ãanse svoje stranke i nebih se iznenadio ako i pre izbora odMiloãeviña zatraæi dozvolu da ode izPodgorice.

S druge strane, Ðukanoviñ se braniofanzivno i najavýuje podrãku demo-kratskoj opoziciji u Srbiji. Poãto su mu åes-titali ne samo diplomatski kor, nego i svesrbijanske opozicione stranke, pa i generalPeriãiñ, Miloãeviñ se ponovo naãao usamý-en. Kao i u onom pokuãaju izborne kraðekoji je pokrenuo proteste u Srbiji, Milo-ãeviñ gubi svakim danom odlagaça daprizna Ðukanoviña. A ako ga prizna,morañe da zapne i proba da nam dokaæekako on nije prevaziðen i kako joã moæe da

se nosi s tim mladim izazivaåima. E, to biveñ zbiýa vredelo gledati. s

STOJAN CEROVIÑ

no loãe po rðave ýude, zaverenike, nasilni-

ke i razbojnike, mada se ne moæe reñi ni dau tim oblastima, u Crnoj Gori, RepubliciSrpskoj i istoånoj Slavoniji, baã sve liåi nadolazak carstva boæjeg.

Ostaci Vukovara konaåno su vrañeniHrvatskoj, zbog åega bi Beograd moraoosetiti olakãaçe. To mesto zloåina, sra-mote i poraza neñe viãe biti sasvim predoåima, a ãta ñe Zagreb s çim da uradi viãenije stvar Slobodana Miloãeviña, pa nimoja. Republika Srpska dobila je vladukojoj Miloãeviñ viãe neñe biti neophodan, aMilo Ðukanoviñ je u Podgorici uspeãnoodbio prvi napad, verovatno najveñi za koji

su sposobni lokalni ýubiteýi "istine".Sve se to izmaklo, osamostalilo ili us-

protivilo Miloãeviñu. Sve je to on izgubio aobeñavao je da ñe åuvati i zadræati. Sve muse to sakupilo i pristiglo odjednom, napoåetku ove godine, kao neki ogromni pre-teñi talas, ali opasnost je moæda samo priv-idna. U prestonici velike izgubýene dræavenovoizabrani predsednik Milutinoviñ, kaoda je sve i s dræavom i s çegovim izboromu najboýem redu, spokojno pregovara sastranaåkim prvacima i birka buduñe minis-tre.

Neki mislioci su, navodno, otkrili iz-vesnu zakonitost prema kojoj tip vlasti kaoovaj u Srbiji i çen vrhovni nosilac moguda traju dugo i preæive svakakve nevoýe, apadaju obiåno kad izgube rat ili pokraduizbore. Ta lepa i logiåna teorija ovde nijeradila, ãto je ãteta jer su bili ostvareni svipreduslovi. Mislim da je problem upravo ulogici koja ovde dokazano ne vaæi, bar ne usmislu nekog lako razumýivog odnosaizmeðu uzroka i posledica.

Zar vam se ne åini da smo veñ viãe putavideli kako Miloãeviñ skaåe s prozora i bilisigurni da ñe gravitacija neminovno delo-

vati, a ispalo je da ga je uvek spasavalaneka nama nevidýiva mreæa. Poãto je takonekoliko puta izveo laæni salto mortale,

7/29/2019 Vreme, 1998. január 24.



Istoåna Slavonija

Kraj jedne priåeZa dr Fraçu Tuðmana kraj mirne reintegracije predstavýapobedu koja ñe mu za duæe vreme cementirati vlast; zaSlobodana Miloãeviña to je tek veãto zabaãureni poraz

po ruãevinama vukovarskim (opisan kao"steona æaba"), ponovio bi da ñe çegoviradikali ostvariti granice "Virovitica –Karlovac – Karlobag" mirnim putem,samo sutra, kad "Rusija stane na noge".

Ãto se tiåe profesionalnih Srba, mora seprimjetiti da su se od dobrovoýnogdavaça tuðe krvi okrenuli svojim hobiji-ma, da "nisu odavde" i da ih niãta viãe nezanima. Bivãe istoånoslavonske srpskeglaveãine, negdje su izmeðu zemýe ineba, izmeðu Haãkog tribunala i davnokupýenih stanova i imaça u Vojvodini.Odavno su, poput Gorana Hadæiña,prestali poruåivati graðanima Srbije da ñeih vlastoruåno "posrbýavati", a cijelomsvijetu da Slobodan Mioãeviñ ne vuåe ni-kakve poteze bez da se konsultiraju.

Uostalom, ãto i da kaæu: prvi çihov nep-osredni mentor svojedobni komandantTO istoåne Slavonije i policijski generalRadovan Stojiåiñ Badæa ubijen je za kaf-anskim stolom, a drugi – Arkan – zamje-nio je "hekler" za trenerku, tamoãçe ben-zinske pumpe i vinariju za stadion i turbo-folk estradu...

LICEMJERJE: Kada je rijeå o is-toånoj Slavoniji, sada u SR Jugoslavijiiskýuåivo preovladava zabrinutost za sud-binu tamoãçih Srba. Da li ñe ostati nasvojim "ogçiãtima" ili se tiho iseliti?

toånoslavonskog ratiãta. "Voleo bih dasve zaboravim, voleo bih da nisam biotamo".

Otprilike takav je opñi javni stav u Sr-

biji – stav vlasti i najveñeg dijela opozicije– nakon 15. januara ove godine, kada jeregion u potpunosti reintegriran uustavno–pravni poredak Republike Hr-vatske. Izjave o "odbrani srpske nejaåi odustaãke kame", pobadaçu "zastave slo-bode u Vukovaru", o pravu da se svatkotko kaæe da taj prostor nije srpski "zatuåekao ker pored tarabe" nisu se otele nikom.Ako bi se baã insistiralo, vlasti bi saopãileda su Dejtonski i Erdutski sporazumivjekovni srpski san, a dr Vojislav Ãeãeý,koji je nekad u maskirnoj uniformi gacao

vjeãataåa "Vremena" srpski dobrovoýac

sa Karaburme krajem novembra 1991. uVukovaru. Preko meklaud jakne bili sumu izukrãtani redenici, u rukamakalaãçikov, preko ramena prebaåena saå-mara, a o pasu sabýa iz vukovarskogmuzeja.

"Naãli smo 1. novembra 1991. na il-oåkom grobýu traktorsku prikolicu punuleãeva", sjeña se Nenad Åanak koji jenasilno bio mobiliziran. "Niko nije znaoko su, a meðu çima je bila i jedna æena.Sahranili smo ih okraj grobýa".

"Okruæen je ýudima sumçivih mor-alnih i struånih kvaliteta, bivãim kriminal-

cima", pisao je dr Fraçi Tuðmanu augus-ta 1991. povjerenik hrvatske vlade u Vuk-ovaru Mladen Vidiñ Bili o TomislavuMeråepu. "Preuzeli su nadzor nad apso-lutno svime u opñini Vukovar, ne preza-

juñi od nasilnih i represivnih mjera nadgraðanima – bespravnog upadaça u pri-vatne stanove, upuñivaça usmeno i pis-meno u napuãtene stanove osoba koje sutraæile smjeãtaj, pýaåkaça stanova, oduz-imaça privatnih vozila, nasilnogprivoðeça na sasluãaçe, pa åak i eg-zekucija".

USPOMENA: Ovo je siñuãni dioonog ãto se zbivalo u istoånoj Slovoniji,Baraçi i zapadnom Sremu 1991. Teãko jesve i pribliæno pobrojati: masovnostratiãte na farmi Ovåara, nesmiýenadanonoñna granatiraça, natjeravaçe civi-la u minsko poýe u selu Lovas, noñnaodvoðeça i egzekucije na Dunavu iDravi, privatni zatvori, pýaåke, paýevine,etniåko åiãñeçe, privatne vojske poputone Æeýka Raænatoviña Arkana, kome susrbijanske vlasti joã u ýeto 1995.izruåivale vojno sposobne izbjeglice da ih"obuåava" u kasarni u Erdutu...

"Ne æelim se sjeñati, ne volim o tomegovoriti", kaæe bivãi veteran JNA sa is-

"Mrzim ih, mrzim ustaãe, uæasno ihmrzim! Zaklao sam sedmoricu,a tek sam poåeo!", urlao je na iz-

SeñaçeBio sam na Mitnici u meãovitoj diverzantskoj jedinici, sastavýeni od svih nacio-

nalnosti iz bivãe Jugoslavije. Za dobrodoãlicu, kad smo stigli, naãa artiýerija nas jepetnaestak minuta æestoko granatirala. Posle smo dva dana i dve noñi bili u potpunomokruæeçu: imali smo mnogo i mrtvih i raçenih. Niko nije imao ideje zaãto smo ovde:govorili su nam da se Srbija i Jugoslavija brane u Vukovaru. Nismo ãenluåili – puca-li smo zato ãto su pucali na nas i pokuãavali da se preko lekara nekako domognemokuñe.

q

Kad je Vukovar "osloboðen" video sam kolone ýudi koje odlaze i gomilu leãevakoje se vade iz podruma, obiåno obeleæene nekim brojevima na probuãenim uãima islovom "Å" na ðonovima. Bande su harale: stanovniãtvo koje je bilo u gradu (i Srbii Hrvati) trudilo se da se pripoji JNA kako bi se zaãtitilo. Govorilo se da je to sadaosloboðeno od Hrvata, da je Vukovar srpski i da ñe srpski i ostati. Ja sam ñutao –niãta drugo nije se smelo reñi. Ne znam kako sam se oseñao: intenzivno sam piãao nanervnoj bazi.

q

"Ãahovnica" se sada vije u Vukovaru. Kada sad o svemu tome razmislim, tako jei moralo biti. Ærtava nije trebalo biti ili ako je trebalo – mogli smo ih rasturiti za dvadana i posle sve zadræati. Æao mi je ãto sam bio tamo: em Vukovar nije bio srpski, em

je greh ruãiti bilo koji grad. Mnogi su mislili da je Vukovar alternativa za Knin. Kao– dañemo im Krajinu, a zadræati istoånu Slavoniju. Na kraju, ispalo je da su od sve-ga ostali leãevi i bol. Ãto da mislim o onim koji su me poslali na Vukovar? Mislim dani oni u to vreme nisu znali gde su i ãta se zapravo dogaða... Kao ni veñina naroda.

BIVÃI VETERAN BIVÃE JNA

7/29/2019 Vreme, 1998. január 24.


s VREME 1524. JANUAR 1998

U Vukovaru i drugdje, poslije primo-predaje vlasti, poåelo se rano zakýuåavati.Kafiñi i duñani se zatvaraju: dio vlasnikatvrdi da ñe se iseliti, dio da ne moæe plati-ti daæbine pri preregistraciji. Nestalo je i"ãvercerskog raja" na pijacama. Saznajese da je dobar dio tamoãçeg svijeta odav-no prebacio pokretnu imovinu u Srbiju,da se cijele porodice tiho iseýavaju bezikakvog formalnog odjavýivaça, kao i datraje navala na iseýeniåke vize u ambasa-dama SAD, Kanade i Australije. Situacija

je osjetno boýa u starosjedilaåkim srp-skim selima; u onim odakle su 1991. pro-tjerani Hrvati, a kasnije naseýene izbjeg-lice iz bivãe Krajine, vlada veliki strah odpovratka starih vlasnika. Premda je MUPHrvatske djelotvorno reagirao u velikombroju sluåajeva i izbacio iz kuña nasilnouseýene Hrvate, prijetça, zaplaãivaça iucjena ne maçka.

Nareåeno se, u naricateýskom tonu,registrira u ovdaãçim medijima. Me-ðutim, odjek u javnosti ne moæe se ni

izdaleka uporediti sa onim koji je izazvao rezultat æreba za Ev-ropsko prvenstvo, kad su se uistoj kvalifikacionoj grupi naãleSR Jugoslavija i Hrvatska.

"Bio sam u TO Stari grad,bili smo posýedça odbrana Be-ograda", sjeña se bivãi veteran."Posle dva pijana dana u kasarniBubaç-potok, postali smo pos-ledça obrana Erdutskog mos-ta."

Naime, ãto je za ovdaãçireæim bilo prosto 1991, dakleslaçe rezervista bez obzira nadræavýanstvo, ni izdaleka nijesada. Rijeå je o tome da se Srbi-ma u istoånoj Slavoniji joã od

poåetka proãle godine obeñavadræavýanstvo SR Jugoslavije ida se od prigodnih, predizbor-nih obeñaça nije maknulo. Teã-ko da iãta boýe ilustrira potpunolicemjerje i besprimjernu zlo-upotrebu tamoãçeg stanovniãt-va. Za raåun odræavaça jednevlasti gurnuti su u savrãeno nep-otrebno krvoproliñe, da bi sadata ista vlast pitala: "Koji, bre,Vukovar?"

SIMBOL: Moæe se reñi da je ceremonijom primopredaje

vlasti u istoånoj Slavoniji za Sr-be i Hrvate i formalno okonåannikad objavýeni rat. Ipak, Vuk-ovar ñe joã dugo ostati simboltog krvoproliña. Snimañe se fil-movi poput hrvatskog "Vuko-var se vraña kuñi", srpskog"Vukovar – jedna priåa", pisañese drame i romani, prepucavañese generali i pukovnici tko jetamo zapravo pobjedio i koliko

je ýudi pobijeno. Za dr FraçuTuðmana kraj mirne reinte-

gracije predstavýa pobjedu kojañe mu za duæe vrijeme cementi-rati vlast; za Slobodana Mi-loãeviña to je tek vjeãto za-

baãureni poraz na koji ñe ga, zbog Ovåarei "vukovarske trojke" (Veselin Ãýivanåa-nin, Milan Mrkãiñ i Miroslav Radiñ), svremena na vrijeme uznemiravati Haãkitribunal i ameriåki izaslanici.

Prvobitni graðani istoåne Slavonije,izbjeglice koje su zauzele çihova mjesta,kao i svi oni koji se tamo namjeravajuvratiti odavno su odustali od pokuãaja darazumiju zaãto su çihovi æivoti morali bitiuniãteni. s

FILIP ÃVARM

NEOBJAVLJENA FOTOGRAFIJA: Vukovar, 1991.

7/29/2019 Vreme, 1998. január 24.



Intervju: dr Milan Boæiñ, potpredsednik Skupãtine Beograda

Besplatna obeñaça

V.d. gradonaåelnika Beograda govori za "Vreme" o ãtrajku GSP-a,pregovorima sa ãtrajkaåima, svojoj i ãoferskoj plati, ratu i miru s

Ðinðiñevim demokratama, pregovorima sa socijalistima, o nacionalnompomireçu, brañi u politici i o pevaåkom daru Mirka Marjanoviña

liåki poslanik, a pri tom je joã zaposlen naPrirodno-matematiåkom fakultetu. Osimtoga, slovi za liånog prijateýa braånog paraMiloãeviñ-Markoviñ i druga u pesmipremijera Mirka Marjanoviña. Sa sve-prisutnim Boæiñem razgovarali smo baãdok se Vuk Draãkoviñ konsultovao sa Mil-anom Milutinoviñem o mandataru nove re-publiåke vlade, dok je na Boæiñevom ter-enu joã trajao ãtrajk Gradskog saobraña- jnog preduzeña, najveñi do sada.

"VREME": U obrañaçu graðanimapovodom Srpske nove godine rekli steda u sledeñoj godini oåekujete bitno

Milan Boæiñ je joã '94. davaointervjue u svom ne pre-terano velikom stanu,puãeñi "klasik lajt". Zasamo åetiri godine æivot

mu se toliko promenio da sa novinarimarazgovara u ogromnom kabinetu potpred-sednika skupãtine Beograda, uz "davidovlajt", odgovarajuñi povremeno na piãtaçe jednog od dva mobilna telefona. On jevodeñi politiåki komentator Srpskog

pokreta obnove, ålan predsedniãtva testranke i åovek od najveñeg povereçabraånog para Draãkoviñ, savezni i repub-

F O T O G R A F I J E :

D R A

Ã K O

G A G O V I Ñ

poboýãaçe kvaliteta æivota Beograða-na. Kakvim merama gradska vlada tomisli da postigne?

MILAN BOÆIÑ: Ove godine je Beo-grad dobio ogromno poveñaçe takozvan-og bilansnog prostora. Lane je planiranbudæet od milijardu i sedamsto miliona di-nara, a ostvareno je, recimo, milijardu iãesto miliona. Ovog puta ima prostora dabudæet bude dve milijarde i sedam stotinamiliona dinara. Poveñano je uåeãñe Beo-

grada u ukupnom porezu na promet i joã jeuvedena taksa od tri odsto. Budæet Beogra-da ñe biti uveñan za 80 odsto u odnosu na

7/29/2019 Vreme, 1998. január 24.



v

proãlogodiãçi, dok je prosek na nivou Re-publike nekih dvadeset-trideset odsto. Alitreba biti oprezan, jer svi budæeti padajupred inflacijom.

Za ãta ñe se koristiti sredstva prik-

upýena gradskom taksom od tri odsto?Ono ãto je bitno, i tu neñemo dozvolitiustupke, to ñe biti naã koncept kada bu-demo branili budæet, pa sad, ako to pro-padne zbog nepostojaça stabilne veñine uGradskoj skupãtini, to je druga priåa, jesteda to ne ode na poveñaçe plata komu-nalnih sluæbi, veñ na poveñaçe kvalitetatih sluæbi, ãto ñe reñi: nabavka novih auto-busa, trolejbusa, pre svega. To je kritiåno jer tri godine nismo ni jedan jedini kupili,dovrãeçe æelezniåkog åvora, krajçe jevreme da se iseli onaj uæas tamo ispred, nakraju krajeva to je buduñnost Beograda.

Onaj pojas uz Savu moæda ñe biti jednogdana najskupýi i najluksuzniji deo Beogra-da. I, razume se, popravke ulica, fasada,vodovoda.

Govori se o privatizaciji GSP-a.Ne samo GSP-a, veñ i komunalnih

sistema uopãte. Komunalni sistemi su pov-oýni za privatizaciju iz prostog razloga ãtose radi po pravilu o takozvanim prirodnimmonopolima. Ti sistemi su pogodni zaprivatizaciju zato ãto se taåno moæe videtikoliko bi potencijalne zarade tu bilo. Uveñini dræava u svetu vi imate neku vrstuprivatizacije tog mehanizma. Negde je tototalno privatno, ali mi za to nismo sazreli.Za pretpostaviti je da nama najboýe odgo-vara neka vrsta meãovitog vlasniãtva. Timepostoji uzajamna kontrola Grada i onogako bi investirao. Naravno, postoji problematraktivnosti investiraça. Recimo, neãtogde investiraçe nije dramatiåno, a zaradase vraña skoro odmah, kao ãto su teleko-munikacije, tu se lako pojave privatnici. Usluåaju gradskog saobrañaja ponajteæe. I zaVodovod je teãko pronañi partnera. Miimamo neke razgovore, ali ja nemam uti-sak da je partner baã zainteresovan da uðe

u posao. Prvo ãto partner traæi je jasna poli-tika cena, da on unapred zna s åim ima po-sla. Kod vodovoda je glavni problem bioãto je partner rekao: "Je li, jel' vi stvarnomislite da naplañujete dinar kubik?" Mismo rekli: "Ne, hoñemo da podignemocenu". Mi smo traæili poveñaçe cena vode,ali nije dala Republika. Jer kod nas Repub-lika odobrava sve cene, da se razumemo.

Moæemo obaviti privatizaciju javnihsluæbi, ali iskýuåivo kroz podizaçe cena,koje ñe privuñi ulagaåe. Ali to poveñaçecena je ozbiýan ãok, koji mora da se dogo-vori na svim nivoima, ne samo na nivou

Grada. To su krajçe ozbiýni ãokovi, svedræave koje su kroz to proãle znaju da je toãok-terapija, ali kroz çu se mora proñi.

Pitaçe je da li je to moguñe, jer ýudinemaju novca.

Ako ýudi to ne mogu da izdræe, ondaznaåi da nas oåekuje propast. Meðutim, mismo sada na oko 1500 dolara bruto nacio-

nalnog dohotka, a mnoge istoånoevropskezemýe su devedesete godine, kad su kre-nule u transformaciju, bile na tom nivou.

Zaãto Grad ne priznaje Pavla Glad-oviña za direktora GSP-a?

On je podneo ostavku na Upravnomodboru.

On je Upravnom odboru ponudioostavku, ali je Upravni odbor nije prih-vatio.

Morate pitati funkcionere, ali, kolikosam shvatio, u meðuvremenu je, baã danasili juåe, stigla i çegova pismena ostavka.

Raspisan je konkurs za nove vozaåe.

Kako ñe se to razreãiti: ako ih prime, joãñe veñi biti viãak radne snage u GSP-u;ako ih ne prime, znaåi da su od poåetkabili obmanuti.

Vozaåa nikad nije dosta. Od 8700zaposlenih i 700 povre-meno zaposlenih, samo jedvesta i neãto sa visokomspremom, od toga polovi-na u zajedniåkim sluæba-ma. Znaåi, nema viãe odstotinak ýudi sa visokomkvalifikacijom u pogoni-ma i sistemima odræava-ça. To je ispod tri odsto.Tri stotine inæeçera ima uBeogradskim elektranamasa 2500 zaposlenih. UGSP-u je pogibeýna kval-ifikaciona struktura, a pored visokokvali-fikovanih fale i ãoferi. (Treba imati urezervi za sluåaj ovakvih nezakonitih ãtra- jkova.)

Zar ãtrajk nije izbio zato ãto gradskavlada nije ispoãtovala ono ãto je obeñala joã proãle godine?

Nijedna vlada nije ispoãtovala ono ãto

je bilo kome obeñala. Ni meni plata naUniverzitetu nije isplañena na vreme. Jedi-no ãto ja nemam toliko monopolnu poziciju da mogu da ãtrajkujem. U sluåaju grad-skog saobrañaja i jednodnevni ãtrajk jeudarac, a ãestodnevni – katastrofa. Kodçih plate kasne, ali ne kao kod drugih.Grad je uopãte po ispuçavaçu svojihobaveza mila majka. Mi smo isplatili u de-cembru åitav novembar.

Ali ostaje åiçenica da se Gradobavezao...

Ostaje åiçenica da se svaka vlada uovoj zemýi obavezala, bilo savezna, bilo

gradska, bilo republiåka. U saveznoj sk-upãtini dva meseca nisu primili platu, usrpskoj kasne mesec i po. Znaåi, svaka vla-

da kasni sa realizacijom svojih budæetskihobaveza.

Zaãto je dat pristanak na tako visokeplate?

To je opet rezultat ýubavi prema to-

boæçoj radniåkoj klasi koja proistiåe izmehanizma pravýeça kolektivnih ugovo-ra. Neko je, to je u Åoviñevo vremeuraðeno, napravio model kolektivnog ugo-vora, po kome se jediniåna plata obraåu-nava tako ãto se uzme sredça plata udræavi i podeli nekim koeficijentom. Iztoga sledi da se plate moraju poveñavatisrazmerno poveñaçu sredçe plate u Srbiji.Dok, recimo, Republika Srbija sama odre-ðuje kolika je cena rada. Neki od nas, reci-mo na Univerzitetu, vezani su za jedinicukoja se obraåunava vladinim dekretom.

Ali sklapaçe kolektivnog ugovora je

u nadleænosti gradske vlade.U pregovorima oko novog ugovora nato neñemo pristati. To je besmisleno, da implate budu tri hiýade. Za sada imamoobaveze prema çima, i one se moraju

ispoãtovati, jedino ãtokasnimo.

Kada ñe biti nas-tavýena sednica Skupã-tine grada?

Nemam pojma. Imañukonsultacije sa ãefovimaodborniåkih grupa. Nepada mi na pamet da jesazivam ako doðu jednaili dve odborniåke grupe.Sazvañu je kada buduhtele da doðu bar tri odåetiri odborniåke grupe.

Ãef odborniåke grupe demokratskestranke Radoje Prica kaæe da je joã 25.decembra podnet zahtev 40 odbornikaza nastavak sednice.

Dok nije pouzdano da ñe ih doñi 56,nema razloga da sazivam sednicu.

Ali, zar po Poslovniku niste duæni dana zahtev treñine odbornika sazovete

sednicu?Da je sazivam, pa da neko ne doðe? Nepada mi na pamet.

Da li vas Poslovnik na to obavezuje?Da sazovem sednicu – da, ali ne i nasta-

vak prekinute sednice...Stabilne skupãtinske veñine nema, i

sami kaæete.Nema, nema. Ono ãto treba videti je da

li ñe se do proleña tu neãto promeniti.Ali, ako se formira stabilna skupãtin-

ska veñina, to ñe biti koalicija SPO-a idemokrata?

Mislim da se sa demokratama moæemo

dogovoriti. Njih u tome spreåava pre svegalider i ta politika bojkota. Oni æele tu vlast.Vole oni, nikom nije milo da napusti up-

Miloãeviñ je sadaslabiji. Imamo lokal-

nu vlast na mnogomesta, ãto ranije nis-

mo imali. Prematome, samo sedimo iåekamo

7/29/2019 Vreme, 1998. január 24.



ravni odbor, direktorsko mesto. Imam jakutisak da bi oni to hteli, samo da im trebana adekvatan naåin ponuditi åastan pov-ratak u posao.

Zar jesenas nije bilo jasno da se

smenom Zorana Ðinðiña ta koalicijarastura?Naravno da je bilo jasno, to je bila obiå-

na politiåka osveta. Da se razumemo: on jedobio gradonaåelniåko mesto da bi po-dræao kandidaturu Vuka Draãkoviña zapredsednika Srbije. Potpisan je ugovor:dobijaã gradonaåelniåko mesto za tu po-drãku. Onog trenutka kad si poåeo daizmiãýaã Havele, koalicija je zavrãena.Sledi normalna politiåka kazna. Svi bi mibili mazohisti da ga nismo smenili. Tumilosti nema, takva je politika.

U nekoliko intervjua proãlog letabavili ste se Ðinðiñevim razlozima zaodbijaçe podrãke predsedniåkoj kandi-daturi Vuka Draãkoviña. Pretpostaviliste da on æeli koaliciju sa socijalistima uSkupãtini Srbije, ali da za tu koaliciju nesme da bude preveliki jer socijalisti neñepristati na ravnopravnog partnera...

Da ne sme da uðe sa prevelikom bulu-mentom u to. Kada bi ostao s nama u ko-aliciji, onda bi "Zajedno" imala oko 60-80poslanika, a socijalisti 100 do 110. Tada bizahtevi koje bi koalicija postavila pred çihbili i politiåki i kadrovski ozbiýniji. U tojpoziciji svaki politiåar koji razmiãýazakýuåuje da je najboýe imati veñinu koja je blizu onih 126 poslanika, uz joã åetiri-pet komada cuboka.

Zar se nije sada upravo SPO naãao utoj poziciji koju ste onda pretpostavýalida Ðinðiñ æeli i moæe li se pretpostaviti

da vi razmiãýate na naåin koji ste tadapripisivali Ðinðiñu?Naravno da moæe.

Rekli ste da Ðinðiñ ne bi æurio dauðe u republiåku vladu, veñ bi taktiz-irao.

Verovatno. SPO ima koncepciju joã od'94, mi to uporno ponavýamo... Mi hoñemo

da pregovaramo, ali poenta je neãto pro-gramski uraditi, a ne ko ñe biti mandatar.Sada nam je pozicija åak i boýa. Miloãeviñ je slabiji nego tada. U Republici Srpskoj nijetako moñan, u Crnoj Gori je pukao, a mismo neãto jaåi nego ranije. Imamo lokalnuvlast na mnogo mesta, ãto ranije nismo ima-li. Prema tome, samo sedimo i åekamo.

Ali lokalna vlast u Beogradu zavisiod socijalista...

Ali mi ipak uåestvujemo u vlasti i navlasti smo u mnogim drugim mestima. Mismo jaåi nego '94, a Miloãeviñ slabiji.

Ali je on ipak znatno jaåi od SPO-a.

Ima i batinu, i kasu, i mnogo viãe po-slanika. Zaãto bi prihvatio programSPO-a?

Ne mora, ali ja sad mogu da åekam.Moja briga za sudbinu moje stranke je sadamaça nego tada. Sada, ipak, na razliåitenaåine uåestvujem u vlasti u 40-50 opãtinau Srbiji i pride je, ãto mi Srbijanci zabora-výamo, dosta oslabio u drugim srpskim ze-mýama.

Spomiçali ste i sve veñu spremnostsocijalista da predaju vlast, kad bi im sesamo dozvolilo da zadræe ono ãto supokrali.

Svaka zemýa u tranziciji suoåena je saidentiånim problemom: ãta sa nomenkla-turom koja je u meðuvremenu postala es-tabliãment? Svaka bi mafija da se legali-zuje. Taj mehanizam je delovao u svim ze-mýama u tranziciji...

Mi se zalaæemo za nekakav istorijskikompromis. Mi ga zovemo nacionalnopomireçe, a socijalisti, stidýivo, vladomnacionalnog jedinstva. Suãtinsko pitaçe jemoæe li se postiñi konsenzus politiåkih sna-ga da se zemýa prevede u ono u ãta morada se prevede, u model zapadne kapitalis-

tiåke demokratije.Ali bi dosadaãçi lopovi dobilinekakav imunitet?

Mislim da ste pogodili kýuåno mesto, ato je oseñaçe pravde. Ali to je bitno samoza ovu generaciju, za sledeñe je potpunonebitno kako su kapitalisti doãli od novca.

Ali ñe im u ovom trenutku sa paramaostati i stvarna politiåka moñ.

Realna opasnost je da oni u trenutkukad moraju da predaju politiåku vlast tuvlast uåine toliko beznaåajnom da nemajuãta ni da predaju. Tu i jeste kýuå istorijskogkompromisa. Mora da postoji dogovor da

se ta vlast ne uniãti i da, da ne upotrebim tupatetiånu reå – demokratske, ali strankeprozapadne orijentacije podele sa çima tu

politiåku vlast. Inaåe, ako se stalno åekarevolucionarni scenario, neñemo dobitiniãta, jer ñe oni sve spontano uniãtavati.

Ko je to meðu çima sklon kompro-misu?

Postoje oni koji imaju predispozicije dabudu kompromisu skloni, a to su oni koji suse obogatili. Oni imaju socioloãke pret-postavke da to uåine, a kad ñe i da li ñe, to neznam. Oni moraju da uspostave sistem ukome ñe slobodno uæivati u svom bogatstvu,ako nemaju nameru da svi napuste zemýu.

Kako neko ko se javno bori protivlopova moæe s çima da se druæi?

Pitaçe je da li taj koji se s çima druæiima percepciju da oni jesu lopovi.

Da li vi imate takvu percepciju Mir-ka Marjanoviña, kada pevate s çim?

Prvo, ja nisam pevao s çim jer on

savrãeno peva, ja samo mogu s poã-tovaçem da ga sluãam. A nemam per-cepciju da je on lopov. Ja nemam tu his-teriånu strast Stojana Ceroviña.

A kako biste nazvali pojavu da nekokoristi politiåku funkciju da bipreduzeñe åijeg je upravnog odborapredsednik doveo u povoýniju poziciju?

To je nepravilno i ja sam politiåki pro-tiv toga, ali trenutno nema formalno-pravnih prepreka da jedna liånost obavýadve takve funkcije.

To zavisi od preovlaðujuñih moralnihnormi. Kod nas je to da je direktor jednefirme istovremeno i ministar takoreñi na-cionalni folklor.

I vi ste o ovoj vlasti govorili kao opýaåkaãkoj.

Naravno, to je naãa redovna politiåkaretorika. Mi smo nauåeni da tako govori-mo. Zar bi nas iko sluãao da to ne govori-mo.

Zar tako ne mislite?Ali ãta to znaåi ako ja mislim da je neã-

to moralno neispravno, ako je ãirokorasprostraçeno? Nezamislivo je da bilokoja individua odreðuje moralne stan-

darde, ja ih samo konstatujem.Jednom ste rekli da je dovoðeçeekipe roðaka za sobom na politiåkufunkciju pozitivna stvar.

Ne tako, veñ sam reagujuñi na jedan odusplahirenih ispada demokrata rekao damoraju razlikovati jednopartijski iviãepartijski sistem. U ovom drugom, na- jlogiånije je da onaj ko je dobio izboredovede za sobom one za koje smatra da ñemu najviãe pomoñi da dobije sledeñe.Kenedi je postavio roðenog brata za minis-tra pravde. Na sledeñim izborima ñe tapolitika doæiveti proveru. Zaãtita od nepo-

tizma ima smisla samo tamo gde nemakonkurencije. sssss

ZORAN B. NIKOLIÑ

7/29/2019 Vreme, 1998. január 24.



Intervju: Joæef Kasa, predsednikSaveza vojvoðanskih Maðara

Ãta Kasa traæiod MiloãeviñaGospodin Korhec je bio sudija Vrhovnog sudaSrbije, ali je izbaåen iz sudstva zato ãto je Maðar.

Gospodin Daãiñ, sudija iz Belog Manastira,postavýen je na ovaj vaæan poloæaj zato ãto je"patriota": osudio je na smrt Maðara koji nijeæeleo da ide u rat

a Joæefom Kasom, predsednikom Sa-veza vojvoðanskih Maðara, razgovar-amo u staroj subotiåkoj Gradskoj kuñi

(A városháza), lepom zdaçu maðarske se-cesije, neposredno posle çegovog povrat-ka sa Cetiça: gospodin Kasa je i dugo-godiãçi gradonaåelnik Subotice. Razgovorpoåiçemo pitaçem kako je bilo na Ce-

tiçu."Kada sam dobio poziv od gospodina

Ðukanoviña, dileme da li iñi nije bilo. To jebila åast i za mene i za stranku, a i zavojvoðanske Maðare, tim pre ãto se gospo-din Ðukanoviñ zalaæe za novu politiku, æelidemokratizaciju i Crne Gore i Jugoslavije.Dilema je bila samo kako stiñi do Cetiça,a ne da li i poñi na inauguraciju. Stigao samodmah posle 'mirnih demonstracija' i mo-ram da kaæem da je prizor bio poraæava- juñi: mislio sam da ñe crnogorski narodnañi reãeçe da bez vandalizma, bez usi- janosti i bez mræçe reãi probleme i napeto-sti koji su nastali posle izbora i u CrnojGori i u Jugoslaviji.

Sam åin inauguracije, kome je prisus-tvovao impozantan broj stranih diplomata,bio je vrlo dostojanstven i bez preteranepompe. Istakao bih da je govor gospodinaÐukanoviña bio mudar, saæet, ne treba munijednu reå ni dodati, ni oduzeti; naglasak je bio na tome da Crna Gora i on kao çenpredsednik æele zajedniåku Jugoslaviju.Bio sam prisutan i na inauguraciji gospod-ina Milutinoviña: u çegovoj zakletvi nijebilo reåi o Jugoslaviji, veñ samo o Srbiji.

Inaåe, na Cetiçu sam razgovarao sa ve-likim brojem ambasadora i predstavnikadiplomatskih misija: svi pozdravýaju

Szapoåeti dijalog SVM-asa gospodinom Miloãe-viñem i oceçuju da supregovori najboýi naåinda se poånu reãavatiproblemi koji postojena relaciji Maðari uVojvodin i -ak tue lnavlast."

"VREME": Bilo je i miãýeça danije trebalo da idete na Cetiçe, sobzirom na politiåke tenzije i vaã pred-stojeñi razgovor sa SlobodanomMiloãeviñem, a da zapravo predsednikJugoslavije i nije prava adresa...

JOÆEF KASA: Naãi politiåki pro-tivnici mogu da govore ãta god hoñe: nas uSVM to ne zabriçava. Svesni smo da jeteæina odgovornosti na nama: mi smo jedi-ni predstavnici vojvoðanskih Maðara u sk-upãtinskim telima u Jugoslaviji – od lokal-

ne samouprave do savezne skupãtine. Naãsvaki korak veoma budno prate naãi poli-tiåki protivnici, ali i naãi politiåki savezni-ci. Dovoýno smo odgovorni da vodimopolitiku koja je u interesu ne samo maðar-skog stanovniãtva u Vojvodini, veñ i u in-teresu svih koji æive na ovim prostorima inisu nam potrebni politiåki sufleri, kao ãtosu Pal i Agoãton. Oni su bili u prilici dapokaæu ãta znaju, videli smo rezultate çi-hove politike. Savez vojvoðanskih Maðaraod poåetka radi odgovorno i to pokazuju irezultati izbora.

Ravnopravna upotreba jezika posta-

je, oåigledno, krupan problem...Veñ u prvom susretu sa SlobodanomMiloãeviñem naglasio sam da se mi u

SVM zalaæemo za obrazovaçe namaterçem jeziku, za obaveznu sluæbenuupotrebu maðarskog jezika, za ustavomzagarantovanu ravnopravnost. Pa, molimvas, izaðite na ulicu i sve ñe vam biti jasno:imate viãe ñiriliånih natpisa nego u Beo-gradu! A ovde æivi 27 nacija, najviãe jeMaðara 42 odsto, pa 27 odsto Hrvata iBuçevaca, 15 odsto Srba i tako redom.Prethodni gradonaåelnik je naterao inspek-tore da idu od radçe do radçe i kaæçava- ju sve koji nemaju ñirilicom ispisanu fir-mu. Gospodin je zaboravio da zakon

nalaæe ravnopravnu upotrebu jezika i pis-ma, insistirao je samo na ñirilici. Mi smoveliki, graniåni grad, pa ipak, red voæçe jena æelezniåkoj stanici ispisan samo ñirili-com, najave preko razglasa takoðe su samona srpskom, iako je mnogo putnika izokolnih naseýa u kojima preovlaðujemaðarsko stanovniãtvo, da ne pomiçem iputnike iz susedne dræave... To su naizgledsitnice, ali to kvari raspoloæeçe.To suproblemi koji bi se lako mogli reãiti, nisupotrebna velika sredstva, ali treba – dobrevoýe. Mi smo na ovim prostorima pre100-200 godina svu zvaniånu dokument-aciju vodili na dva jezika i na dva pisma, tose lako moæe proveriti; u Dræavnom arhivu

v

7/29/2019 Vreme, 1998. január 24.



åuvaju se svi ti zapisi... Pa, i stoåni pasoã je, molim vas, izdavan na viãe jezika...

U dokumentaciji koju ste poslali Slo-bodanu Miloãeviñu jedno od veoma os-etýivih pitaça je i staçe u pravosuðu...

Tu se situacija drastiåno promenila nagore: 91/93. izvrãene su velike åistke ponacionbalnom principu u svim ruko-vodeñim strukturama, vojsci, policiji, fin-ansijama, carini i, naravno, pravosuðu.Danas sudije ili ne znaju, ili ne æele da zna-

ju, ili nisu stimulisani da znaju maðarski..."Politiåka podobnost" po meri aktuelnevlasti je oåigledna: i o tome sam govorioMiloãeviñu. Konkretno, za predsednikaOkruænog suda u Subotici imenovan jesudija iz Belog Manastira, kao da mi ovdeu Subotici, u Vojvodini, nemamo dovoýnopravnika. Gospodin Korhec je bio sudijaVrhovnog suda Srbije, ali je izbaåen izsudstva zato ãto je Maðar. Gospodin Daãiñ,sudija iz Belog Manastira, postavýen je naovaj vaæan poloæaj zato ãto je "patriota":osudio je na smrt Maðara koji nije æeleo daide u rat. Svoje "rodoýubýe" gospodinDaãiñ veñ je dobro unovåio kupovinomdva stana. Mi ñemo ispitati ãta se desilo samladiñem koga je gospodin Daãiñ osudiona smrt.

Koliko su opravdani strahovi zbognovog talasa izbeglica iz Hrvatske, zbogeventualno novih etniåkih i socijalnihnapetosti, kao pre dve i po godine?

Nama je ovo treñi-åetvrti talas koloni-zacije i naseýavaça. Prema popisu iz1951, u Vojvodini je bilo 450.000 Maðara;prema posledçem popisu 1991. bilo ih je350.000, a onda se, 1991-95, znatno izme-

nila strtuktura stanovniãtva: iz Subotice seiselilo oko 10.000 Maðara i oko 5000 Hr-vata. Nisu otiãli starci: otiãao je mlad, obra-

zovan svet, eventualno sa malo kapitala.Veñina je bila fakultetski obrazovana,meðu onima koji su napustili Jugoslavijubilo je i mnogo visokokvalifikovanih ýudiu najvitalnijim godinama. Doãlo je oko15.000 izbeglica ili prognanika. Mi uvaæa-vamo da su ti ýudi unesreñeni od Hrvata,ali je åiçenica, o tome su mi ti ýudi priåa-li, i od sopstvenog srpskog naroda i od sop-stvene vojske. I oni su ih isterivali iz çi-hovih kuña i imaça. Kod nas u Subotici,bilo je velikih "nacionalnih åistki",zapoãýavaça preko reda u Elektro-Vojvo-dini, Poãti, zdravstvu, dræavnim organima,sudstvu... Znate, niko se nije prihvatio mo-tike, odmah su svi postavýeni na neka ruk-ovodeña mesta...

Tragedija je da su obmanuti i ýudi kojisu hteli da se bave poýoprivredom: çimasu obeñani i zemýa, i kuña, mnogi su doãlisa traktorima... Samo oni koji su vuklikonce ovih tragiånih seoba zaboravili sutim ýudima da kaæu da u tim kuñama veñæive neki ýudi i da ta obeñana zemýa neko-

me pripada. Sada su ti nesreñni ýudismeãteni po fiskulturnim salama i drugimsliånim objektima "privremenog smeãta- ja", a oni koji su ih doveli i koji su doãliluksuznim "mercedesima:" danas sede uElektro-Vojvodini i Poãti: pogledajte samocentar Subotice... I ta svoja luksuzna kolane parkiraju kako treba, na parkingu, veñpo trotoarima. Oni sa registracijama Vuko-vara i Knina jure kroz grad, policija ih nezaustavýa, ali kaæçava ovaj obiåan svetkoji tera bicikl...

Da li je to izazvalo veñu tenziju uovoj multietniåkoj sredini?

Veñih tenzija nije bilo, ali moæete pret-postaviti ãta narod misli i oseña...Veñ u prvom susretu sa Miloãeviñem

vi ste naglasak stavili i na neravno-pravnost Maðara u privreðivaçu. Da libiste to konkretno ilustrovali?

Biñu savim konkretan: od 250 direkto-ra u Subotici samo su dvojica-trojicaMaðari. Ne samo da gotovo nema direkto-ra Maðara, nego su Maðari iskýuåeni i izdrugog-treñeg reda rukovodeñih struktura.Nas ima samo tamo gde treba svojski radi-ti. Kao da smo nesposobni i nepouzdani zabili ãta sem za teæak rad. I zato kaæemo dasmo postali graðani drugog reda ove ze-mýe. Ne treba posebno naglaãavati ãta toznaåi kada doðe do procesa privatizacije:mi Maðari smo apsolutno, na samom star-tu, iskýuåeni iz procesa privatizacije. Koraspolaæe informacijama u mnogo je veñojprednosti od onog koji se ukýuåuje post-festum. Ni ãanse privatnog sektora nisumnogo boýe: åitava privreda funkcioniãena bazi uvozno-izvoznih kvota; uvozne iizvozne dozvole dobijaju vladi ili timstrukturama bliski ýudi; Maðari se tu nemogu ni pribliæiti, sem, tako mi barem

kaæu, ako ne potplate kakvog dræavnogsluæbenika. U veñim poslovima ni sluåajnone mogu da uåestvuju. Jednostavnoreåeno, nama se ne pruæa jednaka ãansa.Iako je viãe od 90 odsto Maðara pismeno,çih je procentualno najviãe na biroimarada... Maðari nisu mogli ni sluåajno dadobiju åak ni beneficirane kredite za razvojsela.

Predlaæete formiraçe posebnog ok-ruga sa Suboticom kao regionalnim cen-trom, a politiåki savet Maðara u Vojvo-dini imenovao bi i naåelnika okruga...

Silom dekreta za vreme vladavine gos-

podina Boæoviña 91/92, prirodne celinekoje su obuhvatale Kaçiæu, Sentu, Adu,Beåej preseåene su na dva dela. A to su

Gorak åaj Uðem nedavno u apoteku (dræavnu) itraæim åaj od lipe. Vidim da meapotekarica belo gleda, mislim, nije me

dobro åula i ponovim, a ona mi kaæe: nerazumem! Ne kaæe gospoða: izvinite, nerazumem! Veñ drsko: ne razumem!Kaæem: onda, dajte mi nekog ko ñe merazumeti!

Na ovaj moj zahtev apotekarica mi je poruåila:

"Idite tamo gde ñe vas razumeti, viæivite u Srbiji i Jugoslaviji!" Gde daidem? Zaãto? Moji preci su sa ovihprostora. Mi Maðari smo ovde veñ 1100godina. Kad ona sa mnom tako razgo-vara, a znala je da sam predsednik opã-tine, kako se onda ponaãa premaobiånim graðanima koji govore maðar-ski?!

D T

- Æ

. Ã

A F A R

7/29/2019 Vreme, 1998. január 24.



Zabraçeni jubilej

Proãle godine je subotiåka gimnazi-

ja, najstarija gimnazija u Srbiji, tre-balo sveåano da proslavi redak ju-bilej: 250-godiãçicu osnivaça. Me-ðutim, iz Ministarstva kulture stigao je dekret kojim se jubilej osporava:nije ta subotiåka gimnazija tako st-ara, najstarija je zapravo ona uSremskim Karlovcima. Uzalud jeprezentirana dokumentacija, izmeðuostalog i publikacija koja je daleke igladne 1947. izaãla povodom 200-godiãçice. Subotiåani su ipaksveåano obeleæili jubilej svoje gim-nazije: ãtampali su monografiju, up-

riliåili sveåanu akademiju. Direktor-ka je zabranila da se sveåanost odræiu gimnaziji, zabranila je åak da pro-fesori i uåenici prisustvuju obeleæa-vaçu jubileja u gradskoj Veñnici!? "Japoãtujem Svetog Savu, ali dozvolite i dacenim svoju istoriju i svoje kulturne ko-rene", komentariãe zbivaça oko ovogzabraçenog jubileja Joæef Kasa.

koje je naãa biblioteka dobila na poklon izMaðarske. To nisu bile neke ideoloãkiobojene kçige: to su bili udæbenici maðar-skog jezika! O svemu smo pripremili iscr-pnu dokumentaciju i uputili je Miloãeviñu.

Gospodin Ãandor Pal smatra dapredsednik Jugoslavije SlobodanMiloãeviñ nije prava adresa za razgo-vore vojvoðanskih Maðara i vlasti. To je, poruåuje, Republika Srbija. Vaã prvi

sastanak sa Miloãeviñem bio je u Belomdvoru. Mislite li da ñe novog sastankabiti, kao ãto je reåeno, do kraja ovogmeseca ili postoji opasnost da ne sednetepo drugi put na åuveno kanabe predsed-nika Miloãeviña?

Naãi problemi sa kojima smo upoznaligospodina Miloãeviña ne mogu se reãiti jednim ili dva razgovora: zahtevaju vreme,suåeýavaçe stavova, promenu politiåkeklime. To smo mu rekli i prilikom prvogsastanka koji je apsolutno bio radnog kar-aktera: mi nismo iãli da se gospodinuMiloãeviñu poklonimo i da ga pozdravimo,veñ da ga upoznamo sa najaktuelnijimproblemima maðarskog æivýa u Vojvodini.A ãto se tiåe primedbi da g. Miloãeviñ nijeprava adresa, mi sa çim razgovaramo kaosa åelnikom Socijalistiåke partije – zna seko dræi konce u rukama. Govoreñi obiånim jezikom ili politiåkim æargonom, kako vamdrago – on je gazda u kuñi, sviðalo se tonekome ili ne. Iako sam svestan da je g.Miloãeviñ proteklih godina davao mnogaobeñaça koja nije ispunio, pa preti opas-nost da se to desi i ovaj put, ipak pro-ceçujem da neñe pogaziti datu reå i da ñe

biti novog sastanka, zapravo novih sastana-ka. s

SLOBODANKA AST

kçiæevnik nije viãe u ãkolskim programi-ma. Naãa deca, naravno, treba da znajusrpsku kçiæevnost, srpsku istoriju, srpskukulturu, ali im treba omoguñiti da izuåava- ju i naãu kulturu i istoriju. Moguñnosti zaobrazovaçe na materçem jeziku znatnosu se pogorãale: neãto zbog racionalizacijeili pod firmom racionalizacije, ali i zbogåiçenice da se ne traæe sposobni, veñpodobni. Dokle to ide ilustruje i ovaj sub-

otiåki primer: u 10 osnovnih i sredçih ãko-la od 10 direktora samo su dva Maðara.Jedan od çih, direktor u Åantaviru, pijani-ca je. Mi smo zbog toga napravili velikupoviku traæeñi da ga smene, ali on je "prov-eren kadar" Socijalistiåke partije i daýe jedirektor. Predlaæemo osnivaçe ãkolaiskýuåivo na maðarskom, gde je to svr-sishodno zbog strukture stanovniãtva i broja uåenika i da mi biramo kompetentnerukovodioce, a ne da bude kao sada, da svedirektore – od privrede, do pozoriãta iãkole postavýa Socijalistiåka partija. I uãkolstvu i nauci doãlo je do "etniåkogåiãñeça" i ponovnog uvoðeça politiåkepodobnosti: pa, molim vas, oteran je safakulteta i åovek takve reputacije kakav jebio profesor Tibor Varadi!?

Ministar prosvete Srbije Jovo Todor-oviñ, koji je proãle godine potpisao spo-razum sa maðarskim ministrom kultureo razmeni kçiga i udæbenika, sada jepolovinu kontingenta od 27.000 naslovavratio poãiýaocu?! Navodno je samministar Todoroviñ odluåio koje sukçige podobne, a koje nisu...

Nije to niãta novo: u ovoj zemýi mnogo

je ýudi bez kvalifikacija i kompetencija naodgovornim mestima. I pre nekoliko godi-na glatko je vrañeno sa granice 6000 kçiga

bile funkcionalne celine koje su bile pove-zane saobrañajnom infrastrukturom, ãkol-skom i zdravstvenom mreæom, kao i

privrednim tokovima...Vi traæite da sami raspolaæete delom

budæetskih sredstava nameçenih kul-turi i javnom iformisaçu, pa i da samibirate rukovodioce tih ustanova... To biverovatno volela veñina ýudi u kulturi iinformisaçu, ali zvuåi utopijski...

Pa, znate, iza nas su neka gorka iskust-va: gospodin Ljubiãa Ristiñ je iza sebe os-tavio pozoriãne ruãevine: za obnovu naãegpozoriãta, godinama nismo imali sredsta-va, tek sada pred septembarske izboredobili smo od Ministarstva kulture, da bisocijalisti ojaåali svoje pozicije... Jeste, uvreme Ãekspirfesta i Molijerfesta imalismo pozoriãte na evropskom nivou, aliposle je Ljubiãa "izgoreo", nije mogao daradi. Sad je opet okupirao zgradu bioskopa"Jadran", niãta se ne deãava i ovo zdaçegospodin Ristiñ pretvara u ruãevinu.

Vi traæite ãkolovaçe na materçem jeziku – od obdaniãta do univerziteta,uvoz kçiga i udæbenika... Da li se plaãiteda ñe vas optuæiti za iredentizam?

Mi ispaãtamo zbog situacije na Koso-vu. Zbog çihovih separatistiåkih tendenci- ja kaæçeni smo i mi: promeçeni su

radikalno nastavni programi, izostavýenisu svi sadræaji koji pomaæu da se oåuva na-cionalni identitet; nijedan veñi maðarski

7/29/2019 Vreme, 1998. január 24.



Nesreña u rudniku "Soko"

Metanska jamaPoãto je istraga joã u toku, zvaniånih informacija o uzrocima nesreñenema. Ako je, meðutim, taåno ono o åemu bruji ceo rudnik, 29 ýudi

izgubilo je æivote zbog javaãluka kriminalnih razmera

samo kad zalazi", u nedeýu 18. januarabilo je preplavýeno luksuznim automobili-ma sa åetvorocifrenim (mahom beograd-

skim) registracijama. Po dræavnoj trobojcii zeleno-crnoj rudarskoj zastavi spuãtenimna pola kopýa, kao i po licima okupýenih

Selo Åitluk na dvanaestom kilo-metru od Soko Baçe, blatçavo idepresivno mestaãce pod ma-glom obavijenim planinskimvrhovima u kome "sunce sja

videlo se da ovoga puta nije bilo reå ni okakvom sveåanom otvaraçu, naprotiv: uÅitluku su isprañani posmrtni ostacidvadeset devetorice rudara poginulih dvadana ranije u ovdaãçem rudniku mrkogugýa "Soko".

GOVORI: Na isprañaju se okupilo dvedo tri hiýade ýudi, ukýuåujuñi i kamarateiz ostalih rudnika u zemýi, a opelo je dræaoepiskop timoåki Justin. Prisustvovala jegotovo kompletna Familija, osim Tate iMame: predsednik Srbije Milan Miluti-noviñ, ãef savezne diplomatije Æivadin Jo-vanoviñ, republiåki ministar unutraãçihposlova Vlajko Stoiýkoviñ, te Gorica Ga- jeviñ, Nikola Ãainoviñ, Svetozar Krstiñ,

Ljubiãa Ristiñ, general-pukovnik policijeVlastimir Ðorðeviñ Roða... Kameredræavne televizije dobro su pazile da ne sn-ime i prisutne predstavnike opozicije, kojise, doduãe, nisu ni gurali pred objektive:predsednika SO Soko Baçe Mihaila Sto- janoviña (DS) i predsednika Izvrãnogodbora Mihaila Jovanoviña (SPO), nitisaveznog poslanika SPO Dragoja Luk-oviña, gradonaåelnika Niãa Zorana Æivk-oviña i potpredsednika SPO Milana Ko-mneniña. Mihailo Stojanoviñ kasnije je po-slao otvoreno pismo RTS-u protestujuñizbog ignorisaça komemorativne sednice uzgradi Skupãtine opãtine – problem je oåi-gledno bio u tome ãto, bez obzira na

R E U T E R S

"Na stolu dvije zdjelei telegrami suñuti"

"Zabraçeno puãeçe","Put u srediãte rudnika Kreka-Banoviñi"

7/29/2019 Vreme, 1998. január 24.



trveçe u stranaåkim centralama, u opãtini

joã vlada koalicija "Zajedno", pa, su umes-to izveãtaja sa komemoracije, na Dnevniku2 gledaoci videli samo izjave Gorice Ga- jeviñ i Ljubiãe Ristiña, koji od silne æurbeda se u Åitluku "namontiraju" pred kam-erama nisu stigli da prisustvuju komemo-raciji, niti da izjave sauåeãñe porodicama."Niãta åudno, veñ godinu dana, otkakosmo preuzeli lokalnu vlast, u zgradu opã-tine nije uãao nijedan republiåki funk-cioner", rekao je za "Vreme" Mihailo Jo-vanoviñ.

Posle krañih govora predstavnika up-rave i sindikata rudnika, u Åitluku je, u imeVlade Srbije, reå uzeo potpredsednikSvetozar Krstiñ, pokazavãi kakav stepenneukus moæe da dostigne kada klasiånibirokrata reãi da pusti na voýu svojoj poet-skoj duãi: "Bili su Soko, kao Soko su i otiã-li", "cela Srbija bdi nad çima" i sliåno.Onda je vod vojske ispalio tri poåasna plo-tuna, a kovåezi sa telima rudara preneti suu vojne kamione koji su ih prevezli namesta gde ñe biti sahraçeni, uglavnom uKçaæevac i okolinu gde je æivelo najviãenastradalih – çih 20. Na isprañaju su se tekponegde åuli priguãeni jauci i otkidale se

retke, kao muka teãke suze rudarskih æena,majki i sestara unapred, izgleda, pripremý-enih za zlo i nesreñu.

Odmah posle pogibije otvorena je istra-

ga i uhapãena su åetvorica rukovodilaca urudniku: tehniåki direktor Slobodan Kok-eriñ, poslovoða odgovoran za ventilacijuDæemail Muminoviñ, rukovodilac zaãtitena radu Drago Milinkoviñ i dispeåer Zvon-imir Stojanoviñ. Istraga se odvija u tajnos-ti, a novinarima je za sve informacije os-tavýen broj telefona na koji se niko ne jav-ýa. Ono ãto se zna je da se nesreña desila upetak 16. januara, oko 20 åasova i 15minuta, nepuna dva sata pre isteka drugesmene, kada se zapalio metan na koti 89(broj oznaåava nadmorsku visinu, pa poãtose zna da se izvozno i ventilaciono oknonalaze na nadmorskoj visini od 395 met-ara, moæe da se zakýuåi da se nesreñ do-godila na 306 metara ispod zemýe). Desetrudara koji su se zatekli na mestu poæarapoginuli su od plamena, dok su se ostaliuguãili – metanski plamen, naime, brzo po-troãi kiseonik. Povreðeno je joã 24 rudara,koji su smeãteni u aleksinaåku, kça-æevaåku i niãku bolnicu, a dvadeset osmor-ica su uspela da izaðu bez povreda. Nez-vaniåno se saznaje da su mnogi rudariizgubili æivote pokuãavajuñi da pomognusvojim kamaratima i da su spasilaåke ekipe

zatekle poginule sa podignutim kragnama iodeñom preko lica, ãto ukazuje da su be-zuspeãno pokuãali da se spasu guãeça.

ÅINJENICE: Dok se åekaju rezultati

istrage, razumýivo je da je najviãe pitaça obezbednosti i zaãtiti na radu, a oni retki ru-dari spremni da govore za ãtampu (i to podobaveznim uslovom da ostanu anonimni)odmahuju rukom na tvrdçe vladajuñihkrugova o "najsavremenijoj opremi" u rud-niku i "svetskim uslovima za rad". Pitaçe je, naime, da li je "najsavremenija" opremaza registrovaçe koncentracije metanauopãte atestirana. Reå je o pre godinu-dveinstaliranoj kombinaciji sastavýenoj od el-emenata proizvedenih u firmama "Siger"(Engleska), "Oldam" (francusko-poýskakooperacija) i Elektronske industrije izNiãa. Aparatura se sastoji od sondi, odnos-no senzora postavýenih u takozvanim sl-epim radiliãtima, odnosno na mestima gdese ruda kopa. Ovi senzori (meðu rudarimapoznati kao "davaåi metana") registrujukoncentraciju ovog gasa u vazduhu i kadaona preðe odreðeni procenat, reaguju re-virski prekidaåi od 500 volti i automatskiiskýuåuju napajaçe strujom svih ureðaja u jami osim separatnih ventilatora koji senalaze u "åistoj vetrenoj struji" gde nemametana. Istovremeno se pojava metanaregistruje u dispeåerskom centru na povrãi-

ni, odakle dispeåer obaveãtava odgovornekoji onda kreñu u operaciju spasavaça,prema planu odreðenom u zavisnosti od

OPROÃTAJ: Sa poslednjeg isprañaja 29 poginulih rudara T A N J U G

v

7/29/2019 Vreme, 1998. január 24.



To je, bre, ma†jaRudari Srbije ranije su znali da podignuglas zbog plata i opãtih uslova rada.Poåetkom 1995. godine, u organizaciji

sindikata Javnog preduzeña Podzemneeksploatacije ugýa (JP PEU, skrañeno"Kompanija"), u Beograd je autobusimadoãlo oko 1500 rudara. Da ne bi uzne-miravali javnost na ulici, policija ih jestrpala u Dom sindikata. Rudari supokuãali da objasne tadaãçem ministruza rudarstvo i energetiku Draganu Ko-stiñu (sadaãçem direktoru Elektro-privrede Srbije), rukovodstvu svoje ko-mpanije, EPS-u i Vladi da su uslovirada teãki i da je zaãtita na radu na na- jniæem moguñem nivou. Istovremenosu priupitali neãto o ugýu koji se u

vreme hiperinflacije prodavao privat-nicima povezanim sa vrhovima vlada- juñih stranaka po ceni od pet maraka zatonu, da bi ga oni kasnije prodavaligraðanstvu za sto maraka po toni!Enormni profit odlazio je u dæepovesedmorice-osmorice "magnata", aåiçenica da su roðaci mnogih direktorarudnika naprasno poåeli da otvaraju pri-vatna preduzeña, da kupuju kuñe i vik-endice ãirom zemýe upuñivala je nazakýuåak da se masni kolaå (540 hiýa-da tona puta 95 maraka razlike u ceni,za one koje ne mrzi da raåunaju) po

oprobanom receptu bratski delio, s timda su iz podele iskýuåeni oni koji su u jamama rizikovali æivote. Troãkovi rud-nika su donekle namirivani omraæenomtaksom na elektriåna brojila (åuvenadva kilovata za razvoj rudarstva), dok ozaãtiti niko nije brinuo. Tada su, uz pre-grãt obeñaça da ñe se malverzacije ispi-tati, a zaãtita poboýãati, rudari otprañenikuñama, a onda je poåela represija pre-ma najistaknutijim sindikalnim lideri-ma: predsedniku sindikata RembasaZvonimiru Ænidaru i predsednikusindikata JP PEU Blaæi Miñiñu, koji je,åak, bez suvislog obrazloæeça, proveomesec dana u istraænom zatvoru. Kas-nije je sve leglo, a anonimni sagovornik"Vremena", uåesnik tadaãçeg protesta,na kraju razgovora o ovoj temi podseñada su svi rudnici u Srbiji pod strogomkontrolom SPS-a i upozorava: "Boýenemoj o ovome da piãeã, velike se paretu vrte, to je, bre, mafija."

stepena opasnosti. (Ranije su sliåni "Olda-movi" ureðaji automatski aktivirali i alarm,dok je sada to, izgleda, prepuãteno ýudimaiz dispeåerskog centra.) Procedura nalaæeda se po nestanku struje rudari povuku nasigurna mesta dok se kritiåno radiliãte ne

su rudari, uz blagonaklonost, sauåestvo-vaçe, ili åak nareðeça rukovodstva rudni-ka "Soko", poåeli da primeçuju nedopus-tive trikove. Davaåi metana su se postavý-ali uz cevi za ventilaciju, takozvane lutne,kroz koje prolazi sveæ vazduh. Ako se lut-na proseåe, a senzor postavi odmah uz tajdeo, sveæ vazduh koji izlazi iz lutneraãåiãñava atmosferu oko senzora, tako da

oni ne registruju pojavu metana. Ponegdesu davaåi jednostavno bili prekrivani bun-dama. Efekat je isti: davaåi ne reaguju,struja se ne iskýuåuje, proizvodça se neprekida, ali zato ni rudari u radiliãtima, nitiýudi u dispeåerskom centru nemaju uvid ustvarnu koncentraciju metana. U rudnikuse ãuãka da je cela prva smena na dantragedije od pola dva do tri sata popodneradila sa davaåima postavýenim uzproseåene lutne i da su za to vreme iz-vaðene tone ugýa. Kada se zna da vaðeçe jedne tone ugýa oslobaða od pet do sedamkubnih metara metana ("apsolutna metano-bilnost"), nije nemoguñe da je baã ovakvoponaãaçe uzrok pogibije. U svakom sluåa-

M I L O

Ã B I Å A N S K

I

ÆRTVE GUÃENJA: Tela poginulih rudara

provetri. U suprotnom, lako se desi trage-dija: koncentracija metana od jedan do åe-tiri i po odsto izaziva poæar, a od åetiri i podo 14 odsto – eksploziju. Proãlog petka,sreñom, metan nije eksplodirao, inaåe nikood osamdeset rudara druge smene, koji suse nalazili pod zemýom, ne bi preæiveo.

Posle dve nesreñe u rudniku "Soko",1974. i 1975. godine, kada su æivote izgu-

bili prvo petnaestorica, a zatim joã petoricaýudi, pooãtrene su mere bezbednosti. Jama je obezbeðena degazacionim vodom kojisluæi za odvoðeçe prekomernih koliåinametana sa mesta gde nastaje van jame. De-gazacionog voda, kako se nezvaniånosaznaje, viãe nema. Osim toga, u rudniku je tada uveden interni standard, stroæi odsvetskog: ureðaji su "naãtelovani" da,umesto na uobiåajenih 1,5 odsto, reagujuna jedan odsto metana u vazduhu, ãto je, ponekim procenama, koãtalo rudnikdvadesetak hiýada izgubýenih tonagodiãçe, zbog åestih prekida rada. Vre-menom se, zarad veñe proizvodçe, polakoodustajalo od striktne primene propisa, pa

7/29/2019 Vreme, 1998. január 24.



Nesreña u aleksinaåkim rudnicima odnela je 90 æivota i rudnik je zatvoren, mada jebogato nalaziãte. Bezbednost u rudnicimamnogo koãta i mislim da bi morala bitiuraåunata u cenu ugýa. To je jedini naåin

da se crno bogatstvo i daýe vadi iz ze-mýe."Rudnik "Soko" trenutno je zatvoren, a

nastavak proizvodçe oåekuje se posle ot-klaçaça posledica nesreñe. Odluku otome kada ñe (i da li ñe) poåeti sa radomdoneñe republiåki inspektor za rudarstvoMiroýub Stefanoviñ, koji se nalazi na åeluposebnog ãtaba sastavýenog od struåçakaiz rudnika, EPS-a i ministarstva.

"Zatvaraçe rudnika, najveñeg pre-duzeña u sokobaçskoj opãtini sa oko 850zaposlenih teãko bi pogodilo naãu priv-redu, ali, po mom miãýeçu, nema te

proizvodçe koja bi bila vredna ýudskihærtava", kaæe predsednik opãtinske vladeMihailo Jovanoviñ, pridruæujuñi se takoÆivkoviñevom i ne samo çegovom miã-ýeçu. Istina je da je rudnik "Soko" na- jbogatije nalaziãte mrkog ugýa u zemýi,taåno je da proizvodi oko 150 hiýada tonagodiãçe i da mu je odobrena investicijarepubliåke vlade u vrednosti od 57, odnos-no 59 miliona dolara (podaci se razlikuju uzavisnosti od izvora) za otvaraçe novogrudnika, koji bi, zajedno sa postojeñim, do-neo proizvodçu od 350 do 400 hiýadatona godiãçe. Meðutim, åak i ako se ost-vari maksimalna proizvodça i najveñi mo-guñi profit, trebañe tridesetak godina samoda bi se vratila investicija: poznato je dacene sirovina u svetu padaju, ili stagniraju.Ako se budu poãtovali bezbednosni propi-si, profit ñe svakako biti maçi, a u suprot-nom – opet ñe biti sliåne katastrofe.Kçaæevac, Soko Baça i Aleksinac ovihdana tuguju sa porodicama poginulih ru-dara kojima je upuñeno bezbroj telegramasauåeãña i obeñaça o materijalnoj pomoñi,pomoñi u ãkolovaçu rudarske siroåadi...Niko, meðutim, ovoj deci ne moæe da vratioåeve. Zato se åini da je krajçe vreme dadræava poåne da razmiãýa o napuãtaçuprýave, opasne, neprofitabilne i primitivneproizvodçe sirovina, koje se civilizovanisvet uveliko odriåe. U konkretnom sluåajuSoko Baçe, nameñe se zakýuåak da bibilo mnogo pametnije da se pomenuti mil-ioni dolara uloæe u proizvodçu zdravehrane i razvoj zdravstvenog turizma uovom, za te privredne grane bogomdanomkraju. Ako se i ne bi isplatilo u prvo vreme,bar bi se saåuvali ýudski æivoti. Problem jeu tome ãto bi tako bili ugroæeni interesi"ugýenog" lobija u vlasti. A to druãtvance

veñ je pokazalo da mu do æivotapotåiçenih nije mnogo stalo. s

UROÃ KOMLENOVIÑ

ju, izgleda da u petak ureðaji u dispeåer-skom centru nisu registrovali niãta, da je u jami bilo struje i da su spasilaåke ekipekrenule tek kada je na povrãinu izbio dim.

PROPISI: "Manipulacije sa davaåimasu dugogodiãça praksa, koja se naroåitoraãirila u posledçih godinu dana", tvrdi jedan od rudara i dodaje da to nije sve:"Liåna zaãtita rudara je loãa, jer nema do-voýno `samospasilaca`, odnosno kompletaliånog zaãtitnog pribora sa maskom kojapretvara otrovni ugýen-monoksid u za dis-açe podnoãýiviji ugýen-dioksid. Moædabi neko od uguãenih ostao æiv da su sviimali liåni pribor. Åuo sam joã da je namnogim nastradalima odeña izgorela,taånije istopila se, ãto znaåi da se nije poã-tovao propis da u radiliãtima sme da senosi samo pamuåna odeña (postoje i zaãtit-na odela od åistog pamuka kojih, opet,nema dovoýno) koja, za razliku od sinte-tike na primer, ne gori."

Drugi anonimni sagovornici "Vreme-na" dodaju da bi, po propisima, svi elek-triåni ureðaji – elektromotori, prekidaåi,kablovi, razvodne kutije – kao potencijalna

opasnost, morali da budu reatestirani svak-ih pet godina i da se posle deset godina,bez obzira na to u kakvom su staçu, izbaceiz upotrebe. "A kod nas nema ureðajamlaðeg od deset godina, pa su svi usumçivom staçu, da ne kaæem neispravni", veli jedan od çih. Ostale çegove kolegeupozoravaju da je veñina transportnih ure-ðaja (gumenih transportera s trakama igrabuýastih transportera) bez imena proiz-voðaåa, uputstava za upotrebu i navedenihkarakteristika, jer su ih radili "struåçaci"na licu mesta, u rudniku, mimo svih prop-isa. Ne poãtuju se ni propisi da svaki ureðaj

koji se koristi u jami mora da ima rendgen-ski ispitan var, jer u suprotnom postojiopasnost od mehaniåke povrede radnika,

nezavisno od metana. "Postoji milion pro-pusta, a najveñi su u organizaciji rada",åuje se u rudniku.

Mnogi su se posle ove nesreñe prisetilidogaðaja od pre godinu dana kada jesmeçen, a ubrzo i otpuãten tadaãçi tehniå-ki direktor Svetislav Anðelkoviñ, koji sedrznuo da dirne u osiçe gnezdo postavýa- juñi pitaça "samovoýe i malverzacijapojedinih rukovodilaca" i traæeñi objaã-çeça u vezi sa "nestankom" ugýa sa de-poa, prodajom ugýa privatnicima, stam-benom i kadrovskom politikom, organiza-cijom i – zaãtitom na radu. NepodobnomAnðelkoviñu je u "grehe", kako vele çe-gove kolege, upisano i to ãto se dræao bez-bednosnih propisa "kao pijan plota" i umeoda zaustavi åak i narednu smenu kada biaparati pokazali pojavu metana u prethod-noj "ãihti". Deset invalida rada je zbog çe-gove smene ãtrajkovalo glaðu, ali je svebrzo zataãkano, ãtrajkaåi su premeãteni naloãija radna mesta, a Anðelkoviñ (i çegovaporodica) izloæeni su dugotrajnom ãi-kaniraçu u najboýem staýinistiåkommaniru – sudbina "disidenata" u malim istrogo kontrolisanim sredinama dobro jepoznata. Zato ne åudi ãto je Anðelkoviñodbio da govori za "Vreme" o proãlonede-ýnoj tragediji, mada mu se na licu videloda bi i te kako imao ãta da kaæe. Od çega je bilo moguñe izvuñi jedino izjavu da se zasvoje pravo bori na sudu i da je proces u toku.

BUDUÑNOST: Proãlogodiãçeg ãtraj-ka rudara prisetio se u izjavama za ãtampuposle komemoracije i gradonaåelnik NiãaZoran Æivkoviñ: "Rudari ovog rudnika supre godinu dana pokuãali da upozore ruko-vodstvo na teãke uslove u kojima rade, alirukovodioci nisu uåinili niãta, ili su uåinili

vrlo malo da to poprave. U ostalim srpskimrudnicima situacija je sliåna zbog mañehin-skog odnosa dræave prema ovoj grani.

M I L O

Ã B I Å A N S K I

TUGA: Sa isprañaja u Åitluku

7/29/2019 Vreme, 1998. január 24.



Vaýevo: "Isterivaçe ðavola"

Hristos se javiKoja je ovo sekta uradila, pita vlasnik kuñe koju su izlupalekomãije progoneñi "sektaãe"

osledçih godina, u organizaciji ses-trinstva manastira Ñelije i Vaýevskecrkvene opãtine, odræan je niz tribi-

na na temu sekti. Narod se masovno edu-kovao kako da prepozna "neprijateýa" i

obraåuna se sa çim. Kako se u Vaýevu po-sledçih meseci desilo nekoliko samoubis-tava, mahom mladih ýudi, opãtinski odborSPO saopãtio je da ona "koincidiraju sa sveaktivnijom ulogom sekti", a predsednikopãtinske vlade Muciñ javno je izjavio dasu najveñe opasnosti "droga, sida i sekte" –narodu se dogodila prilika da praktiåno op-roba steåena znaça. Samo je trebalo pro-nañi "neprijateýa"...

INTERESOVANJE: "Neprijateý" sedogodio u Poparama, prigradskom naseýuVaýeva, u kome su ugla-vnom naseýeni seýaci izobliæçeg Leliña, rodnogsela "prvog srpskog du-hovnika" vladike Nikola- ja Velimiroviña. Krajemproãle godine, u ovomnaseýu, u ulici KraýeviñaMarka, supruga je teãkopovredila muæa, nakonåega je izvrãila samoubis-tvo. Suprug je, iza Boæi-ña, podlegao povredama.Komãije su, analizirajuñisluåaj, doãle do zakýuåka

da je sve to pomalo neob- jaãçivo i misteriozno –setili su se da su, prilikomposeti, videli sumçiv sir-up, kao i crnu i plavu æe-nu koje nisu poznavali.Setili su se i da pokojniknije æeleo da se podvrgneoperaciji. Onda su se setilida u komãiluku imaju "Je-hove", koji "propovedajupo kuñama, neñe u vojsku,ne primaju krv"... Kako seu gradu "deãavalo joã

sluåajeva neobjaãçivih",komãijski je odluåeno dase stupi u akciju.

Prvog dana pravoslavne Nove godine,oko ponoñi, komãije su, uz "sve pospisku", energiåno zalupale na vrata Mila-na Matiña – kod koga su veñ tri godinestanovali Gordana i Goran Anðelkoviñ –

koji je stareãina "Jehovinih svedoka", da gapitaju "zna li koga dræi u kuñi". Milan jepozvao miliciju, ona se udubila u predmet iprivela sve aktere. Priveden je i GoranAnðelkoviñ – angaæovana je i "marica" daprebaci propagandni materijal – koji je,kad se milicija upoznala da je verska zajed-nica "Jehovini svedoci" zakonski registro-vana, osloboðen, komãije su, kad su videleda se i milicija interesuje, nastavile da"obraðuju" Matiña kuñi i stanare u çoj.Posle komãijskog veñaça i rada po kuña-

ma, doneli su odluku da "Jehove neñe davide", i sledeñe veåeri su se okupili da sespontano izraze. Sve sa kamenicama, pe-tardama, jajima, metalnim ãipkama... Uzpirotehniåku podrãku, kuña je zasuta ka-

menicama i jajima. Vojin Iliñ je pravo ukameru lokalne TV izjavio: "Da vamkaæem jednu stvar. Otac sam åetvoro dece,ovo je sramota ãto se deãava, ovo trebaproterati i isterati iz zemýe, da ne postojiviãe. Molim vas, ovo je æalosno da se naãadeca truju i sahraçuju pre vremena. Akopostoje, treba ih isterati. Ja sam åuo, nisamsiguran, ali verujem u priåe da je to takosigurno". Njegov anonimni saborac, sa ka-menicama u rukama, koje je gurao u kame-ru, nije imao dilema: "Treba da mislimkako mi je dete, jel' da. Da li su ga uvukli, je'l da. Sutra treba da ubijem zbog deteta,

je'l da". Onda je rekao ãta zna: "Niãta neznam, znam samo da ñemo da zavrãimo saçima, to znam. Znam samo da neki lepoprofitiraju od sekte, a onaj ko je æeýan radanema, nema vremena za sektu. Huýe ñemoiseliti iz Popara". Treñi je bio analitiåniji:"Deca od 18 godina nam nestaju, nestajepo dvoje sedmiåno. Da se ovo istera, i dase reãi. Imam dvoje dece, neñu da mislimda li ñe mi dete ujutro ustati æivo ili mrtvo"."Kamenica" ga dopuçuje da "huýe ovdeneñe proñi", dok je treñi kategoriåan: "Ne-

ma priåe, samo isterati i doviðeça".Prisutna milicija je sve vreme vrlo

profesionalno posmatrala kamen-ovaçe kuñe, nijednog trenutka neuzevãi u zaãtitu Matiña i çegovuimovinu.

P

D .

T O D O R O V I Ñ

TotalitarizamSociolog dr Radovan Marja-

noviñ, u reviji "Kolubara", analiz-irajuñi prisutnu "borbu protiv sek-ti", kaæe: "Ovakva borba protiv

sekti izraz je nastojaça da se ranijitotalitarizam zameni novim, pogo-tovu ãto ide zajedno sa stavýaçem jednakosti izmeðu srpstva i pravo-slavýa, duhovnosti i pravoslavýa, isrpstva i Srbije. Ostali, bilo da nisuSrbi, bilo da nisu pravoslavni Srbi,graðani su drugog reda. Suprotnosavremenim shvataçima i osnov-nom hriãñanskom uvereçu da susvi ýudi deca Boæja... Sledeñi ko-rak, posle odluåivaça o tome kojojverskoj zajednici treba da pripad-nemo, nuæno je odluåivaçe o pri-

padnosti politiåkoj organizaciji,kulturnoj, zabavnoj, sportskoj"...

META POGROMA:Milan Matiñ vlasnikdemolirane kuñe

7/29/2019 Vreme, 1998. január 24.



SVidevãi argumente Poparaca, Goran

Anðelkoviñ se sa porodicom iselio. Na lo-kalnoj TV je rekao da mu je æao ãto se todogaða, ali da nastavýa aktivnost. Poparcisu dobili pojaåaçe iz joã nekoliko mesnih

zajednica. Bila je to idealna prilika zaveæbu "isterivaçe ðavola", koji se, ne dajBoæe, mogao pojaviti i u çihovoj avliji.Iznova su radile kamenice i petarde."Delegacija graðana" se, u pratçi milici- je, popela na sprat kuñe i "zapisniåki" ut-vrdila da Anðelkoviñi viãe nisu tu. "Dele-gacija" saopãtava da su videli samo kutijepune kçiga, "nisu videli koje su", a da"çih nema". Odluåeno je da se deæura, zasluåaj da se vrate.

INSPEKCIJA: Treñeg dana opsadeMatiña kuñe dolazimo u Popare. DomañinMilan Matiñ, sitan, æivahan krojaå u pen-

ziji, pokazuje unereðenu fasadu, razlupancrep, prozore, vrata... Pita koja je ovosekta uradila. Ako çegove stanare zovusektom, kako da se nazovu komãije, kojeslave, imaju ikone po kuñama, a ovako seponaãaju. I on objaãçava "sluåaj: "Nepiãe na åelu kaki je ko. Ja sam primio, nijelako imati kirajdæiju. Åovek inteligentan,vidim ja. Posle se ispostavilo da nekidolaze, ne mogu dati primedbi, kulturansvet, ne puãe, fini, jave se... Oloã je oteraokulturnog åoveka, eto. Ko sudi u ovoj ze-mýi, ko pravi zakon..."

Neãto kasnije, sa mrakom, komãije seponovo okupýaju. Hoñe da im Milan kaæeda je "Jehova" otiãao, da provere da li jeneãto ostavio iza sebe. Jedan "nañefleisa-ni", poãto je kapija zakýuåana, prolazikroz susedno dvoriãte i dolazi do Matiñe-vih vrata. Lupa, traæi "inspekciju". Oma-leni Milan razbija vrata, izleñe sa seki-rom, sustiæe suseda, udara ga uãicama,ovaj uspeva da pobegne. Sledi kanonadakamenica, vreðaçe Milana "koji nijeåovek". Milicija odvodi oba aktera. I sve-doke, koji se kunu da je Milan hteo "sveda ih pobije".

U mesnoj prodavnici, uz pivo, analizirase situacija i slede koraci. Da se sazna gde je Anðelkoviñ, da se pomogne ýudima daih oteraju. Ali sve da bude "po propisu",prvo da ih pozovu iz mesne zajednice ukojoj je. I Milan da se pritegne. Jedan su-voçavi poteæe pivo iz flaãe, podlakticombriãe usta: "De da mi doðe pred kuñu j....mu oca. Priåa, propoveda po kuñama, da jereko da koýe po kuñama, pa da ga ra-zumem..." Ostali klimaju, kucaju se. NaBogojavýeçe dolazimo da fotografiãemoMatiña. Na krovu je, meça izlupan crep.Prolazi mladi komãija i javýa se Milanu sa

"Hristos se javi". "Vidiã kako mi se javio",odgovara Milan. s

DRAGAN TODOROVIÑ

Dnevnik uvreda

Uz pomoñ Nauke

ozbiýnim nauånim kru-govima, da se samo ne-znalice i ãarlatani usu-ðuju da iz apstraktne ig-re brojki izvlaåe konse-

kvence koje se tiåustvarnog æivota. Crno-gorska izvrãna vlast ve-ãto je iskoristila povrã-nost i neobaveãtenostmasa da ih obmane da je taj Ðukanoviñ izab-ran za predsednika, ia-ko je nesumçivo da bi,da su koriãñena savre-mena nauåna dostig-nuña (a Dediçe je navreme ponudilo kvali-fikovane ýude i odgo-

varajuña sredstva), tomogao da bude samoMomir Bulatoviñ.

Ãta je, tu je. Nezna-lice iz juæne provincijereãile su da teraju posvome. Ovdaãça vlastnastojala je – uz pomoñprogresivnog dela Cr-

nogoraca – da ih urazumi primenom na- jkvalitetnijih vaspitnih sredstava, ali uåinak je bio neznatan. Njihovi organi represijeåak su ispalili suzavac na tim od desetakhiýada vrhunskih eksperata koje je Dedi-çe poslalo da preispitaju validnost izbo-ra. Tako tamo tretiraju intelektualce!Ipak, poãto su Ðukanoviñ i çegovi jataciuspeli da povuku za nos meðunarodnuzajednicu, Mi viãe nismo hteli da insisti-ramo, da nas ti ãarlatani ne bi daýe na-beðivali pred belim svetom. Pustili smoÐukanoviña da na Cetiçu izvede teatartzv. predsedniåke inauguracije, ali ra-zume se da nismo poslali svog predsed-nika, niti bilo kog drugog iz vlasti Srbijeda uveliåa proslavu i podari joj ne-zasluæeni legitimitet.

U ovim okolnostima, postavýa se pi-taçe opstanka srpsko-crnogorske federa-cije; uz najboýu voýu, nikome dobrona-mernom u naprednoj Srbiji nije jasno zaã-to bismo istrajavali na dræavnoj zajednicisa zemýom koja autistiåki insistira na pre-vaziðenim ritualima plutokratske formal-ne demokratije, ukýuåujuñi i besmisleni,nenauåni obiåaj da svaka budala moæe daodluåuje o najviãem mestu u Dræavi. S ta-ko neodgovornim ýudima, i Srbija bimogla da krene na put bez povratka. Dasmo mi tako radili, moæda bi nam sadaMilan Paniñ bio predsednik! A kuda bi

nas to odvelo? Tako se ne stiæe u VekNauke i Levice! s

TEOFIL PANÅIÑ

rbija je dugo i pa-æýivo birala svogpredsednika; iz ta-

kve studiozne i mukotr-pne rabote, uz primenu

najsavremenijih nauå-nih dostignuña i labora-torijske metodologije,kao i pod paskom emi-nentnog pravnika iz Po-æarevca i joã eminentni- jeg ruskog akademika,pronaðeno je najboýemoguñe reãeçe: MilanMilutinoviñ. Dotiåni jedugo muñkan u dediç-skoj retorti, prvo su –priznatim nauånim me-todom pokuãaja i pog-

reãaka – isprobavani dr-ugi kandidati, da bi sviopiti nedvosmisleno po-tvrdili da je MM OnajPravi. Tako je Srbija,kao moderna dræava,dobila predsednika nanauånoj bazi, uz tek mi-nimalno i sasvim for-malno konsultovaçe neupuñenih masa. Zarazliku od çe, zaostala epska Crna Gorabirala je predsednika diletantski i stihijski,prepuãtajuñi konaåan rezultat obiånomnadglasavaçu neuke svetine. Iako su naj-

glasovitiji eksperti iz Srbije upozoravali datakva anahrona metodologija moæe doves-ti do pogreãne odluke, Crnogorci se nisudali pokolebati. Njihov sirov antinauånipristup, baziran na naivnim proãlovek-ovnim predrasudama o tzv. glasu naroda,otiãao je tako daleko da su åak i Albanci,Muslimani i sliåni slobodno raspolagalisvojim glasovima. U Srbiji se i tzv. maçin-skom pitaçu pristupilo nauåno, tako da su,na primer, mnogi Albanci sa Kosova glasa-li za Milutinoviña a da toga nisu ni bilisvesni. Ãto je suãtinska, i metodoloãka imoralna, razlika u odnosu na neplanskocrnogorsko glasaçe.

S obzirom na sve navedeno, logiåno jeda zvaniåna Srbija nije mogla ozbiýno dashvati bizaran hir izvesnog graðanina MilaÐukanoviña da se okolo predstavýa kaonovi predsednik Crne Gore. Tim pre ãto seovaj poziva na nauåno neozbiýan podatakda je, gledano vulgarno matematiåki, do-bio najviãe glasova punoletnih graðana Cr-ne Gore. Kao da je matematika zakon nadzakonima, kao da ýudi treba da robujubrojevima, a ne da se çima kreativno slu-æe! Kao da smemo da izneverimo svetle

principe humanizma koji nalaæu da namæiv åovek uvek bude preåi i vaæniji od su-voparne cifre! Uostalom, poznato je, u

B R A N K O

P A N T E L I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1998. január 24.



Izjava nedelje

LJUDI I VREME

"U Crnoj Gori ne sme

pasti ni kap znoja, a ka-moli kap krvi."

MOMIRBULATOVIÑ,doskoraãçipredsjednikCrne Gore,pred poåetakmirnog protes-ta u kome suu Podgoricipovreðena44 policajca i8 civila.

DR FRAÇO TUÐMAN,predsednik Republike Hrvatske,umro bi u neznaçu o protokolu skojim ñe biti obavýena çegovasahrana – da nije Boæidara Spasi-ña, detektiva ovdaãçeg. Potoçi

skromno obaveãtava åitaoce "Ar-gumenta" da zna viãe od CIA,SISDE, BND i ruske tajne policije(RTP?). Oceçujuñi kako "nemaåitaoca ´Argumenta´, posebno mi-slimo na srpsku åitalaåku publiku,koji nema posebnih interesa dasazna neãto viãe i kvalitetnije" opredstojeñem smrtnom sluåaju, Boæidar Spasiñ pomenute åi-taoce prosvetýava. Elem, fatalni "maligni udar" na "dan X" u1998. godini pokreñe supertajnu operaciju "Sumrak" u kojojuåestvuju puåanstvo, politiåki lideri, deca i sve ãpijunskemreæe, ukýuåujuñi i onu koja je posveñena samo SR Jugo-slaviji, posebno Srbiji. Fraço Tuðman umire u zagrebaåkoj

Novoj bolnici, o åemu se brinu Ivica Paãaliñ i Nenad Porges.Veñ naruåen, kovåeg stiæe iz USA direktno u Sabor, "gde ñe

graðanstvo moñi da oda poåastsvom poglavniku" tokom 40 sati,posle kojih u Katedrali misu za-duãnicu zajedniåki dræe Josip Bo-æaniñ i Fraço Kuhariñ. Tuænisprovod kreñe se ulicama premaMirogoju, gde ñe se odræati joã

dve mise zaduãnice – dok sepredstavnici diplomatskog kora izKatedrale "posebnim putevimaprebacuju direktno na grobýe", eda prisustvuju posledçem oproã-taju i nadgrobnom govoru pred-sednika vlade (u ovom ternutku,to je Zlatko Mateãa). Prema Spa-

siñu, na sahrani ñe biti Al Gor, Helmut Kol, neizbeæni KlausKinkel, Viktor Åernomirdin, Milan Kuåan i ambasador SRJu Hrvatskoj (za sada, to je Veýko Kneæeviñ, zabeleæen nastrani 132 tajnog dokumeta, jednog od samo tri postojeña, urukama Boæidara Spasiña). Posle sahrane, tokom velikihnereda ãirih razmera, vlast u Hrvatskoj preuzeñe Amerikan-

ci, u åemu kýuåna uloga pripada novoimenovanom ambasa-doru Viýemu Montgomeriju.

DAN X, SUMRAK

VESNA VUKELIÑ VENDI,pevaåica, nudi na poklonsvoje prsluåe – Made in Italy,broj 5, crno, malo æuýa, na javnim koncertima pokazi-vano samo 3-4 puta – onimåitaocima "Sabora" koji po-gode çen horoskopski znak(Riba, Strelac ili Devica).

preuzeo funkciju predsednika, ZoranKneæeviñ – sada u "Politici ekspres" –objaãçava karakter svog uåeãña napodgoriåkom mitingu: "Kritiåne noñi,osim posmatraça dogaðaja, na kojenijesam mogao uticati, nijesam predu-zeo nijednu radçu sa obiýeæjem agre-sivnosti, a posebno ne radçe rukovo-ðeça mitingom ili çegovim dijelom,ãto je i objektivno bilo nemoguñe". I,da niãta ne ostane nejasno, ministarpravde i ålan organizacionog odboraprotesta zakýuåuje: "Karakter mitinga,kao i funkcija na kojoj se nalazim,obavezivali su me na ovakav pasivanodnos".

ZORAN KNEÆEVIÑ,savezni ministar pravde, kojise u nedeýama pred primo-predaju predsedniåke funk-cije u Crnoj Gori neobiånoistakao, u razgovoru sa beog-radskom "Politikom" podv-laåi da je "åestitost Albanaca

i Muslimana koji æive u Cr-noj Gori nama dobro poznatai bila je uvek snaæan faktorstabilnosti na ovim prostorima". Pa do-daje: "Zato je zlonameran, opasan i ne-moralan pokuãaj da naãe ocene o çiho-voj zloj raboti na razbijaçu Jugoslavijei moralno posrtaçe u zaãtiti kriminalapovezuju sa albanskim i muslimanskimæivýem". Kako formulacija nekako baãnije ispala sasvim jasno, ugledna "Poli-tika" svojim åitaocima – koji se moæda joã señaju da je podrãka Albanaca iMuslimana do juåe bila jedan od kýuå-nih argumenata u prilog Ðukanoviñeveizdaje i separatizma – u zagradi daje ob- jaãçeçe da se kvalifikativ "zla rabota"odnosi na vlast u Crnoj Gori. Nedeýudana kasnije, poãto je Milo Ðukanoviñ

LJUBA ALIÅIÑ,narodni pevaå: "Joã od malih nogu ni-sam mogao bez pesme i kafane. Zbogtoga sam imao silne probleme. Kre-nem u ãkolu, a zavrãim pred kafa-nom!... Moji snovi su se prekidali do-laskom kuñi. Za kaznu ãto vreme um-esto u ãkoli provodim pred kafanom,otac me je ubijao od batina! Obeñavaosam da ñu se promeniti, na trenutkesam åak i sam verovao u to. Ali nijed-ne batine na svetu me nisu mogle od-vuñi iz kafane u ãkolu."

E M I L

Å O N K I Ñ

Z O R A N

R A

Ã

P R E D R A G

M I T I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1998. január 24.


24. JANUAR 1998. s VREME 29

kaæu struåçaci, upotrebýavan suzavacbroj åetiri, koji je zabraçen po svim

meðunarodnim konvencijama".

Kris Hidæis i "Æarko Korañ" . Pod ovim imenom krije se, ustvari, Kris Hedæis, dopisnik "Njujork tajmsa" sa Balkana.Otkrio ga je Taçug – malo kasno, buduñi da je imenovaniprethodno veñ stigao da "u maniru dostojnom najcrçe rasis-tiåko-faãistiåke propagande i uz totalno falsifikovaçe stvar-nosti" svoje nevine åitaoce obavesti o dobro åuvanimsrpskim tajnama. To jest, da se u Beogradu na kafanskimpodijumima za igru "simulira seks", da je prestonica po ste-penu utonulosti u najcrçi razvrat i bezakoçe najviãe nalik na

Kaligulin Rim, da Srbi oboæavaju tvrde porniñe (i to zaradbekstva od svojih bednih æivota!), da su åak i deca izloæenascenama "grafiåkog sadomazohizma na televiziji", da kos-ovski Albanci æele svoju dræavu... I uopãte. U ovom prýavomposlu "Hidæisu" je pomogao, tvrdi Taçug, "nekakav dr Æar-ko Korañ" u obliku "propalog petorazrednog politiåara iz jedne minorne stranke".

Pismenost . "Da li vam se dogodilo da osvanete jednog jutra ukrevetu u shvatite da ste – niåiji? Do tog bolnog saznaça In-dira Radiñ, medicinska sestra Kliniåkog centra u Zagrebu,roðena u Dragalovcima, malom mestu izmeðu Doboja iBaçaluke, po sopstvenim reåima, vrlo poboæna pravoslavka,Srpkiça i ñerka jedinica vozaåa, zadrtog komuniste, i majke

åestite domañice, doãla je, baã tako – jednog jutra u svojojzagrebaåkoj sobici." (Za ostatak tuæne priåe vidi "Sabor".)

Nordijski istoriåari. Krivi su "s obzirom naåiçenicu da je istorijsko saznaçe gen-eracija u naãem podnebýu utemeýeno na istorijskom falsi-fikatu nordijske (nemaåke) istorijske ãkole o tome kako su

Sloveni (Srbi) doselili naBalkan u sedmom veku posleHrista i kako na tim prostori-ma nisu autentiåan narod".Pomenuti zloåin s predumi-ãýajem raskrinkava dipl. in-æeçer-istoriåar Jovan Dere-tiñ, uz pomoñ "Veåerçih no-

vosti" i feýtoniste PredragaVitasa. Jedno od mnoãtva ot-kriña pomenutog ekspert-skog tima je da Evropa svojeime duguje roðenom Srbinu,tj. "oko 700 godina pre Hris-

ta krunisani kraý Makedonije Perdika imao je brata po imenuEvrop... Po tom serbiskom vladaru kasnije je ceo naã konti-nent dobio danaãçi naziv Evropa. Braña Perdika i Evrop bilisu iz kraýevske porodice Karanoviña. Prva stara istorijskaEvropa je u stvari Srbija".

Suzavac N o 4. Nikada nije koriãñen u Jugoslaviji, sve do 14. januara u Podgorici. Otkrio ga je Momir Bulatoviñ u "Politici

ekspres": "U Beogradu je upotrebýavana jedna vrsta suzavca,na Kosovu je upotrebýavan drugi suzavac, u Podgorici je,

NAÃI (NE)PRIJATEÝI

VEÝKOGUBERINA,

prvi srpski advo-kat, otkriva nam

da je Musolini zavreme Drugogsvetskog rata do-veo sto hiýada Ãi-ptara na Kosovo,da je od 1943. go-dine to nastavioda radi i Hitler, pa, najzad, da je tu politikunastavila i nova pobedniåka vlast "jer jeproduæeno useýavaçe ãiptarskog narodakoji je masovno, åak i sa stokom, dolazio uJugoslaviju".

TOMA FILA,drugi srps-ki advokat,

pokazao jeH a ã k o mtr ibuna luvideo sni-mak kojimse dokazuje da je op-

tuæeni Slavko Dokmanoviñ na dan20. novembra 1991. godine do 16sati pravio druãtvo nekoj delegacijiiz Srbije u obilasku ruãevina Vuko-vara. Tako je, prema izveãtaju dopis-nika "Naãe borbe" iz Haga, odbraniostalo "joã samo da se ´popuni rupa´

od dva sata, do 18 åasova, kada supoåela streýaça kojima optuæeni,kako i sam tuæilac priznaje, nijeliåno prisustvovao".

DR BOÆIDAR BOJOVIÑ,lider Narodne stranke Crne Gore –onog çenog dela koji ne vodi dr No-vak Kilibarda – svedoåi u "Svedoku"da se u ruãeçe Jugoslavije aktivno uk-ýuåio i premijer savezne vlade dr Ra-doje Kontiñ. To jest: "Ako ste gledaliåin inauguracije na Cetiçu, onda vam je svakako jasno o åemu se radi. To jetipiåni i otvoreni separatistiåki akt uCrnoj Gori. Na sceni je separatizam g.Ðukanoviña, koji je pokuãao da odvojiCrnu Goru od Srbije. Njegova inaugu-racija, u prisustvu kompletnog diplo-matskog kora i svih institucija koje idupri formiraçu jedne dræave, jasno go-vori o åemu se radi, i o ciýu koji jetime æelio da postigne novoustoliåe-

ni predsjednik Crne Gore. Granicaprema Republici Srpskoj je zatvore-na. Nema nikakvih komunikacija, ato i te kako ima svoje znaåeçe.Crna Gora se od jutr os ponaãa sas-vim kao samostalna dræava, kaodræava koja nije u sastavu SR Ju-goslavije. Takvom ponaãaçu g.Ðukanoviña u znaåajnoj mjeri jedoprineo i g. Kontiñ, koji je jedanod krivaca ãto do sporazuma izme-ðu DPS g. Bulatoviña i Narodnestranke s jedne strane i g. Ðukano-viña s druge – nije doãlo".

ZDRAVKOÅOLIÑ,pevaå,poverava se"Argumen-tu": "Jednomsam se javnobranio odtraåa da sampeder, pa jeispalo joãgore".

JOVAN TINTOR,åitaocima "Svedoka" predstavýen kaoålan Glavnog odbora SDS-a, biznis-men, direktor i suvlasnik avioko-mpanije Republike Srpske, optuæujenovopostavýenog predsednika vladereåene dræave Milorada Dodika: "Doksmo mi ratovali, Dodik je ãvercovao".

D R A

Ã K O

G A G O V I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1998. január 24.


Kompletno “papirnato” izdanje sa originalnim prelomom,

kvalitetnim fotografijama, svim tekstovima i

originalnom naslovnom stranicom u koloru

Izdanje na engleskom jeziku saåinjeno

od najboljih tekstova najnovijeg broja “Vremena”

U kom obliku se isporuåuju elektronska izdanja “Vremena”? U Adobe Acrobat PDF-formatu, na disketama, ili CD-u.

Pretplatnici ñe najnovije brojeve moñi da skinu i sa WWW-a.

Kakav mi kompjuter treba?Najobiåniji PC sa MS Windows operativnim sistemom. Imate Mac? Odliåno!

A softver za åitanje tog... PDF formata?Dobiñete ga od nas, potpuno besplatno i sasvim legalno.

Kako ñe izgledati elektronsko “Vreme” na ekranu mog kompjutera?100% verno izdanju koje se moæe nañi na kioscima, sa dodatkom hiper-

tekstualnih veza koje ñe vam åitanje pretvoriti u joã veñe zadovoljstvo.

Mogu li da odãtampam odabrane stranice?Naravno, na ãtamapaåu koji veñ imate, i to vrlo kvalitetno.

Mogu li tekstove i slike da koristim u Word-u?Piece of cake: copy & paste.

Koje su prednosti elektronskih izdanja?Sve informacije su u vaãem kompjuteru. Nema viãe prekucavanja i ponovnog

skeniranja slika. Tekstovi se lako pretraæuju. Da biste okrenuli æeljenu

stranicu dovoljan je klik miãem. Na jedan CD staje viãe od 100 brojeva.

Hartija propada a PDF je veåan. Joã argumenata?

Kako da se pretplatim i koliko koãta to zadovoljstvo? Javite se u “Vreme” da vidimo ãta vam najviãe odgovara, telefone i e-mail

redakcije nañi ñete u impresu. Cena? Sitnica...

N o v o!Pretplatite se na naãa elektronska izdanja

7/29/2019 Vreme, 1998. január 24.


Prelamate svoju novinu, knjigu na raåunaru?Da, naravno...

Pravite postscript - fajlove koje posle ãaljete na osvetljivaå filma ili paus...Tako nekako...

Åuvate li prelom starih brojeva, odãtampanih knjiga?Prvo smo pokuãavali da åuvamo print fajlove, posle smo shvatili da oni

zauzimaju straãno mnogo mesta na serveru pa smo sa tim prestali...

Dakle, ako nekom zatrebaju stari brojevi vaãe novine - savetujetefotokopiranje papirnatog izdanja

Eh, kad bi fotokopir bio ispravan...

Kako radi vaã dokumentacioni centar, valjda ga imate?Da... imamo jednog momka koji slaæe nove brojeve jedan na drugi i po

potrebi ih pretura list po list ne bi li naãao ono ãto nam treba. Deåko

ima straãno pamñenje, samo je åesto odsutan...

Prekinite sa ovakvom praksom! Reãenje se zove

Portable Document Format

Nudimo vam najnoviju tehnologiju spasavanja starog, prelomljenog

grafiåkog materijala od zaborava. Sve ãto treba da uåinite je da nam

predate vaãe osvetljene PostScrip fajlove. Vratiñemo Vam knjigu ili

novinu u PDF-formatu koji se moæe komforno åitati, ãtampati i pre-

traæivati na bilo kom PC-ju ili Mac-u. PDF je internacionalan i hard-

verski potpuno nezavisan kompaktan grafiåki format, veoma popula-

ran na Internetu, koji u sebi åuva sve informacije originalnog

grafiåkog dizajna: tekst, fotografije, prelom i tipografiju. Na jedan

obiåan CD stañe viãe od 150 kompletno prelomljenih nedeljnih novina

ili proseånih knjiga, a da pri tome joã uvek budete u stanju da

zadavanjem kljuånih reåi i koriãñenjem hipertekstualnih veza za tren

oka pronaðete traæenu infomraciju. Ovakve kolekcije starih izdanja

imaju veliku vrednost za vas, vaãe kolege i potencijalne kupce. Zato,

pre nego ãto otkucate: del *.ps, poãaljite nam e-mail na adresu:

[email protected]@eunet.yu

N o v o!Saåuvajte svoje dokumente u elektronskoj formi

7/29/2019 Vreme, 1998. január 24.



K ad se koncem novembraproãle godine u francuskimkçiæarama pojavila Crnakçiga o komunizmu, zbornikradova jedanaestoro autora,

upravo na osamdesetu obýetnicu Oktobar-ske revolucije, izazvala je oãtru polemikukoja je, kad se slegla praãina, ostavila zasobom neugodan osjecaj da je çena svrhabila samo u tome da skrene pozornost sgrozne istine koju su mnogi znali ali senisu usuðivali reñi: ostvareçe komunis-tiåke utopije, prvo u Rusiji, zatim u Mon-goliji (!), zatim u ... plañeno je najveñomplaninom leãeva koju je svijet ikad vidio. Skomunizmom, bar po toj kvantitativnoj bi-lanci ærtava, ne moæe se mjeriti nijednaideja, vjera ili naprosto zloåinaåki ili osva- jaåki naum. Ta grozna istina, prema Crnoj kçizi, jest slijedeña:

Sovjetski Savez – 20 milijuna mrtvih,Kina – 65 milijuna mrtvih,Vijetnam – 1 milijun mrtvih,Sjeverna Koreja – 2 milijuna mrtvih,

Kambodæa – 2 milijuna mrtvih,Istoåna Evropa – 1 milijun mrtvih,Latinska Amerika – 150.000 mrtvih,

Afrika – 1.700.000 mrtvih,Afganistan – 1.500.000 mrtvih,Meðunarodni komunistiåki pokret i ko-

munistiåke partije u zemýama u kojimanisu bile na vlasti – deseci tisuña mrtvih.

Ukupno, dakle, oko sto milijuna æivo-ta poloæenih u ostvareçe komunistiåkeutopije!

Autorima zbornika, prvoga takve vrsteu svijetu, u kojem je globalna bilanca ko-

munizma analizirana po svojim velikimnacionalnim parcelama, rakama i stratiãti-ma, pripisano je da svojim "otkriñima" æeleumaçiti zloåin nacizma, povuñi "skandal-oznu paralelu" izmeðu nacizma i komuniz-ma, pokrenuti "nirnberãki" proces protivkomunizma i, kao smrtni grijeh, upuñenoim je pitaçe zaãto umjesto Crne kçige okomunizmu, nisu napisali Crnu kçigu okapitalizmu, i sliåno. Polemika je doãla i dofrancuske Nacionalne skupãtine, gdje jepremijer Lionel Æospen (Lionel Jospin),braneñi koalicionog partnera Komunis-tiåku partiju, uznosio bilancu francuskog

komunizma i govorio jedino o "perverzija-ma" jedne u biti oslobodilaåke ideje ipokreta. Åudan neki sistem koji posvuda i

uvijek – od Moskve do Havane, od Pekin-ga do Beograda i od Nikaragve do Angole– pokazuje samo svoju perverziju (izo-paåenost), a nigdje i nikada svoju pravu bit.Vidjela je francuska Nacionalna skupãtinai gore stvari. Kad je u martu 1953, na vijesto smrti generalisimusa, predsjednik Skupã-tine åitao besjedu, svi, ama baã svi zastupni-ci stojeñi su sasluãali "Tebe Staýina hva-limo". Jedan jedini zastupnik socijalist (!)Æan l'Baj (Jean Le Bail) – neka ovo imebude zapamñeno – odbio je podijeliti æalostzbog nestanka "jednog od najveñih zloåina-ca u povijesti åovjeåanstva"!

NACISTI I KOMUNISTI: U polemi-ci koja je uslijedila nakon objavýivaçaCrne kçige konaåno je postavýeno i neizb- jeæno pitaçe odnosa nacizma i komuniz-ma, tih, kako kaæe veliki francuski pov- jesniåar Pjer Ãoni (Pierre Chaunu), "dvoja- jåanih blizanaca", çihove bliskosti, zajed-niåke matrice ("maternice") koja je ihnuæno gurnula u masovni teror i zloåine.Odbijaçe te paralele, makar i "skandaloz-

ne" (sablaæçive, za koga?), dugo je vreme-na sluæilo kao alibi za amneziju ili mini-miziraçe zloåinâ komunizma. Argument

Pod ruãevinama utopijeCrna kçiga o komunizmu – zloåini, teror, represija, Pariz, Rober Lafon (Robert Laffont)

novembar 1997, urednik: Stefan Kurtua (Stéphan Courtois). "Plave oåi Revolucije sjaje nuænom

okrutnoãñu!" Zaãto je stotine milijuna æivota poloæeno u ostvareçe komunistiåke utopije.Paralele izmeðu nacistiåkog i komunistiåkog totalitarizna. Polemike koje ta paralela izaziva

Kraj XX veka

SVET

ISTREBLJENJE KULAKA:Godina 1928. F

O T O D O K U M E N T A C I J A

" V R E M E N A "

7/29/2019 Vreme, 1998. január 24.



prema kojem su nacizam i komunizam odpoåetka i stalno bili okrenuti radikalno ra-zliåitim vrijednostima i ciýevima, eksk-luzivni rasizam s jedne, i emancipatorskiuniverzalizam, s druge strane, viãe nije

mogao odolijevati napadima elementarnelogike: kako objasniti da su dvije toliko ra-zliåite ideologije dovele do tako straãno iåudoviãno usporedivih rezultata?

ARHIPELAG GULAG: Komunizami nacizam – jer to je kronoloãki redoslijedkojim se u XX stoýeñu pojavýuju ova dvatotalitarna blizanca – ma koliko jedan dru-goga osporavali, imaju zajedniåku mræçuprema demokraciji, oba su revolucionarna iæele novoga åovjeka. No, dok nacizam æelidobro çemaåkom "vladajuñem narodu",dotle komunizam nudi sreñu cijelomåovjeåanstvu. I tu je bila ta prednost koja je

zadugo sluæila kao intelektualna blokada prirazumijevaçu zbiýe komunizma. Programi ideologija nacional-socijalizma nije bila iz-vozna roba, dok je komunizam, internacio-nal-socijalizam, imao, bar u tom pogledu,zavidan vaçskotrgovaåki suficit. Uspjevao je na svim meridijanima i paralelama, u ste-pi, u tropima, u pampi, pod ãatorima u

pustiçskom krajoliku isto toliko koliko i usalonima otmjenih gradskih åetvrti, na padi-

nama Hindukusa i obalama Dunava. Razbi- jaçe ove intelektualne blokade, to jest pov-ratak k historiji kao kritiåkoj spoznaji koja

polaæe samo sebi raåuna bitan je doprinosCrne kçige o komunizmu.

Ovaj zbornik kruna je cijelog jednogkorpusa literature koja se teãko probijalado javnosti, koja je dugo bila osuðivana i

prokliçana. Spomenimo samo Borisa Su-varina /Souvarine/: Staýin, kratak pregled boýãevizma, 1935; Antuna Ciligu: U zemýineizmjerne laæi, 1938; Æivojina Pavloviña: Bilanca sovjetskog termidora, 1941; Davi-da Rusea (Rousseta): Koncentracioniuniverzum, 1946; Viktora Kravåenka: Iz-abrao sam slobodu, 1947; Merlea Fensoda(Fainsoda): Kako se vlada Rusijom?, 1953,i Smolensk pod sovjetskom upravom, 1958;Roberta Konkvesta (Conquesta): Veliki ter-or, 1968; Aleksandra Solæeçicina: Arhi-pelag Gulag, 1974-75; Vladimira Buk-ovskog: Moskovski proces, 1995; djela

jednog Arthura Koestlera (Artur Kestler),Ignazia Silonea (Ignacio Silone), BrankaLaziña, ili pak ona u tradiciji teorije o total-itarizmu koju predstavýaju (Hana Arent)Hannah Arendt, (Rejmon Aron) RaymondAron, (Leonard Ãapiro) Leonard Schapiro,(Karl Fridrih) Karl Friedrich, (ZbigçevBæeæinski) Zbigniew Brzezinski, (Alen

Bezanson) Alain Besan-çon, (Fransua Fire) Fran-çois Furet i mnogi, mnogidrugi.

Povlaåeçe "skandaloz-ne paralele" ne znaåi krajrasprave o odnosu komu-nizma i nacizma, prije bise moglo reñi da je to tekpoåetak, postavýaçe stva-ri na çihovo pravo mjesto.Tek po tome ova Crnakçiga moze biti kritizira-na, nadopuçena, produb-ýivana. Sami autori, i tomoæda ponajboýih dijelo-va u ovoj kçizi, (NikolaVert) Nicolas Werth i(Æan-Luj Margolen) Jean-Louis Margolin – prvi jepisao o Rusiji "Dræavaprotiv svog naroda", a dru-gi "Azijski komunizam:Izmeðu 'preodgajaça' i kr-voproliña" – iznijeli su isami niz prigovora protivteza glavnog urednika kç-ige Stefana Kurtua, iznije-tih u uvodnoj studiji "Zlo-åini komunizma".

Ograðujuñi se od sa-mog predgovora, Margolin i Werth pobra- jaju toåke neslagaça:

- srediãçi znaåaj masovnog zloåina urespresivnoj praksi komunista na vlasti,- izjednaåavaçe komunistiåke doktrine

i çene primjene, ãto vodi do postavýaçazloåina u samu sræ komunistiåke ideolo-gije.

KRIVULJA ZLOÅINA: Ova pi-taça, premda nabaåena u predgovoru,

nisu predmetom Crne kçige, te ova dvoji-ca podvlaåe da su u svom radu, kao his-toriåari, pokuãali samo odrediti zajed-niåke toåke i razlike izmeðu nacizma ikomunizma, kontinuitet i diskontinuitet,trenutke paroksizma i razdobýa uzmaka,vrijeme barbarskog divýaça i trenutkepredaha i poluslobode, drugim rijeåima,kontekstualizirati ova toliko razliåitaiskustva. Po ovim autorima, komunizam je posvuda bio antidemokratski i represi-van, ali ne uvijek ubilaåki. Nacionalna icivilizacijska tradicija preinaåila je, "per-vertirala" poåetnu jezgru, te je nuæno bilo

uvesti prostornu i vremensku kontekstu-alizaciju. Azijski komunizam, i danas navlasti, ne moæe se shvatiti bez atraktivnemoñi koju ova ideologija ima u obrani na-cionalnog nasýeða tih naroda od "zapad-noga izazova". Komunizam, po miãýeçuove dvojice autora Crne kçige, nema ono jedinstvo koje mu se pripusuje. Faze eks-terminizma (u Rusiji: 1918-22, 1930-33,1937-38, u Kini: 1946-55, 1959-61, 1966-68, ili u Kambodæi za nepune åetiri god-ine trajaça vladavine krvoloånog PolaPota, 1975-79) odgovaraju krivuýi u ob-liku slova "U" – velika stopa politiåkog

mortaliteta u poåetku uspostavýaça reæi-ma, relativno kratak predah (NEP uRusiji, na primjer), nakon åega ponovnoraste teror u formi organiziranih mas-ovnih "gladi" i åistki. Komunistiåki dancemacabre igra se do kreãenda, koji u Kam-bodæi znaåi neograniåeni i 'iracionalni'pokoý treñine stanovniãtva; u Kini, zakulturne revolucije, krvavi anarhistiåkikarneval, a u Rusiji partijsko-saturnovskoproædiraçe vlastitog poroda!

Ova polemika unutar polemike, u kojojsu se Werth i Margolin ogradili od StefanaKurtua, åini nam se, logiåki, ne i vremens-ki, prethodi ideji o totalitarizmu. Naime,povezivaçe leçinistiåko-staýinistiåkogboýãevizma s marksistiåkom jezgrom, ili sbilo kakvom evropskom (i ruskom) ýevi-com, koje bi diglo kosu na glavi jednom(Kauckom) Kautskyom, (Bernãtajnu)Bernsteinu, (Leonu Blumu) Léonu Blumu,åak i (Rozi Luksemburg) Rosi Luxemburg,divno je posluæilo samom komunizmu zaçegovu planetarnu promociju. To je upra-vo onaj intelektualni mehanizam koji omo-guñuje da se komunistiåka praksa pred-stavi kao meteoroloãka nepogoda na

vedrom nebu emancipatorske ideologije,zaboravýajuñi da je Leçin, od prvoga danaosvajaça vlasti, koju u novembru 1917.

v

KOLEKTIVIZACIJA: Progon miliona 1929.

7/29/2019 Vreme, 1998. január 24.


7/29/2019 Vreme, 1998. január 24.


filmovanje

skeniranje

priprema zaãtampu

design

ilustacije




Gra†åki

CentarVreme


[email protected]

7/29/2019 Vreme, 1998. január 24.



Predsednik pred sudom

Ãta je videlaPola Dæons?Prvi put u istoriji SAD, jedan predsednikdræave mora na sudu da dokazuje da nijespopadao i muvao na brzaka æensku osobu skojom nije venåan. Od procesa je napravýen

neviðeni medijski i politiåki cirkus:konzervativna Amerika huãka oãteñenustranu, drugi je optuæuju za pohlepu, aadvokati trýaju ruke – reå je o dva milionadolara

punu pratçu motociklista i Tajne sluæbe,koja je reportere potisnula van dometa.Bela kuña je, inaåe, tvrdila i pre i posleroåiãta da je Klinton nevin u toj stvari i damu na pamet ne pada da se nagaða. Njego-va supruga Hilari, meðutim, poæalila sekako je porodiåni budæet ugroæen visokimadvokatskim honorarima i da ñe morati dapozajmýuje od prijateýa. Gospoða Klintonpokuãava da u javnosti ostavi utisak æenekoja svom åoveku veruje do kraja i stoji izaçega; u tome je u velikoj meri uspela,mada je opãti utisak da oboje teret optuæbiPole Dæons podnose dosta teãko.

VELIKA GNJAVAÆA: Reå je,naime, o velikoj gçavaæi: pre svega,Amerikanci oåekuju od svojih predsedni-ka, sudija i drugih funkcionera da budubezgreãni, mada ih istorija uåi da to nijelako. Åak su i Tomasa Dæefersona, jednog

od otaca-osnivaåa SAD, protivnici op-tuæivali da se spanðao sa svojom crnomrobiçom Seli Hemings; predsednika

se od toga ovih dana Amerika trese i treãñese joã, jer je suðeçe zakazano za 27. maj –

ako se stranke u sporu ne nagode van suda.Teãko da ñe vansudska nagodba biti, jerprivatna tuæiteýka Pola Dæons (31) traæi odtuæenog Bila Klintona, po zanimaçu pred-sednika Sjediçenih Ameriåkih Dræava,odãtetu od dva miliona dolara i javno iz-viçeçe zato ãto ju je, navodno, na-pastvovao tako ãto se pred çom skinuogoliãav i ponudio joj svog veseýka da gapoýubi. Tuæeni tvrdi da se to nije desilo, jerbi se on toga sigurno señao, a Pole Dæonsse ne seña nikako. Pola Dæons, meðutim,tvrdi da se on i te kako seña, nego da se –kao svaka muãka sviça – sada pravi ble-

sav. Podseñaça radi, Pola Dæons je tuæila idræavnog policajca Arkanzasa, nekogDenija Fergusona, koji je u ta doba bio te-lohraniteý guvernera te dræave Bila Klinto-na i za koga tvrdi da ju je "namestio" Klin-tonu, poãto je ona pred çim rekla da jebuduñi predsednik SAD "zgodan dasa".

POLA MOLI BOGA: Priåa je – zasada, barem – kulminirala u subotu 17. jan-uara, kada je federalni okruæni sudija iz LitlRoka Suzan Veber Rajt potegla åak iz Ar-kanzasa u Vaãington da privatno sasluãastranke na posledçem pomirbenom roåiã-tu pred javno suðeçe u maju. Sasluãaçe jeodræano na 11. spratu jedne poslovnezgrade u Aveniji Njujork, dva bloka od

Ãta se taåno desilo u izvesnoj hotel-skoj sobi u Litl Roku, Arkanzas, 8.maja 1991, joã nije sasvim jasno, ali

Bele kuñe. Prvo je svedoåilaPola Dæonspunih trinaestsati, da bi predsednik SAD Bil Klinton u

subotu svedoåio ãest sati – u çenomprisustvu, prvi put od poåetka parnice.Oboje su bili izloæeni unakrsnom ispiti-vaçu advokata obe strane. Bio je to nev-iðeni medijski cirkus, sa gomilama report-era i snimateýa, uz guraçe, derçavu, lak-tove u rebra i veñ kako to biva. Pola Dæonsdovezla se taksijem u pratçi svoje pred-stavnice za ãtampu i bilo joj je jako nepri- jatno: jedva je doåekala lift. Predstavniciza ãtampu, meðutim, nije bilo neprijatnonimalo: odræala je pres-konferenciju nalicu mesta, poãto je prvo ukorila reportere:"Neki od vas su zaista drkadæije".

Na pitaçe ãta je jutros Pola Dæons mo-lila Boga, rekla je da ne zna i da pitajuBoga; ne, nije iãla u razgledaçe Vaãingto-na, htela je samo da vidi Belu kuñu, ali jenisu pustili; rekla je "Ponosna sam ãto samAmerikanka, ãto znam da pravni sistemfunkcioniãe, ãto znam da je devojåica izArkanzasa jednaka u pravima predsednikuSAD". Na pitaçe ãta ñe Pola Dæons reñipredsedniku, çena predstavnica odgovori-la je da je zanimýivije ãta ñe on reñi çoj:"Bilo bi zaista zanimýivo kad bi on rekao'Drago mi je ãto vas ponovo vidim... ovaj,

pardon, drago mi je ãto smo se upoznali'".Predsednik SAD dovezao se nasasluãaçe predsedniåkom limuzinom, uz

Pola Dæons tvrdi da seon i te kako seña, nego dase – kao svaka muãka

sviça – pravi blesav

OSMEH: Pola Dæons ukolima pred odlazak nasuoåenje s Klintonom

7/29/2019 Vreme, 1998. január 24.



Grouvera Klivlenda (dva mandata krajemproãlog veka) opaçkavali su da ima van-braåno dete; Vudroa Vilsona su olajavalizbog veze sa nekom gðom Galt; gen. Dva- jta Ajzenhauera, takoðe predsednika u dvamandata, uhvatili su u ãvaleraciji sa çe-govim vozaåem Engleskiçom Kej Samer-vil, ali je on tada bio samo glavnoko-mandujuñi savezniåkih trupa u Evropi, a nei predsednik. O ãvaleracijama DæonaKenedija napisani su u meðuvremenu åi-tavi tomovi, ali nije primeñeno da je to neã-to pokvarilo çegov ugled u Amerikanaca...

Dopunski element gçavaæe je najnovija popularnost optuæbi za "seksualno uzne-miravaçe", ãto je joã jedna ameriåkadruãtvena moda. Nije sporno da je æenamapotrebna zaãtita od nasrtýivih poslodavaca,ãefova, nadreðenih oficira u vojsci i policijiili obiånih uliånih rukopipateýnih ud-

varaåa.Dosadaãça sudska praksa u SAD, me-ðutim, ukazuje da i tu ima raznih shvataça

seksualnog uznemiravaça: bilo je sluåaje-

va ucena, neopravdanih optuæbi, pa do on-oga "pohotýivo me je gledao i to baã neka-ko u ono mesto"; definicija uznemiravaçategýena je na razne naåine; upadýivo veli-ki broj ýudi na poloæajima, ukýuåujuñi ivisoke oficire vojske, bio je tuæen i tvrdi dasu u pitaçu bili politiåki ili karijeristiåkimotivi. Kad neko optuæi jednog predsedni-ka SAD za ne baã prisiýavaçe, ali sugesti- ju na bludnu radçu u vreme kada je bioguverner jedne savezne dræave, i kada jereå o tadaãçoj sluæbenici dræavne komisijeza unapreðivaçe industrije – e, to je veñvelika priåa. Pogotovo za novine i televiz-iju; priåa se u meðuvremenu toliko ras-cvetala u raznim pravcima, javýaju serazne dame sa sliånim priåama, da su pro-tivnici Bila Klintona, konzervativci okupý-eni oko "Instituta Raderford" u Virdæiniji(koji plañaju advokate Pole Dæons), ogla-sili i broj posebnog telefona za sve æenekoje je Bil Klinton ikada saletao, muvao,ðankao, odmeravao, oåijukao ili aãikovao sçima, namigivao i gledao u pogreãnegeografske predele, a kamoli maznuo zaiste ili – daleko bilo! – upotrebio onaj or-gan za koji Pola Dæons tvrdi da ga je up-

amtila za sva vremena i da je u staçu da gapozitivno identifikuje po "osobenim znaci-ma".

SLAVNI DOKAZ: Poãto je to çenglavni dokaz za optuæbu da se Bil Klintontog kobnog 8. maja 1991. pred çom skin-uo i ponudio joj da bude neæna s çim, tj.veseýkom sa osobenim znacima, postavýa

se ozbiýno procesualno pitaçe: kako ñePola Dæons izvrãiti identifikaciju materijal-nog dokaza? Hoñe li 42. predsednikSjediçenih Ameriåkih Dræava ViýemDæeferson Klinton morati da – makar incamera – pokaæe dotiånog veseýka privat-noj tuæiteýki Poli Dæons i sudiji Suzani Ve-ber Rajt, u prisustvu advokata optuæbe iodbrane, poãto privatna tuæiteýka prethod-no sudu opiãe osobene znake, pa da se vidiodgovara li? Ili ñe Pola Dæons iz serije fo-tografija dotiånih, ovaj, organa prepoznationaj inkriminisani iz hotelske sobe? Ili ñetim sudskih veãtaka, poãto sasluãa precizni

opis iz usta privatne tuæiteýke, napravitiuvid u latentni dokaz i konstatovati istovet-nost ili odsustvo iste?

Bilo kako bilo, najnovija anketa nedeý-nika "Tajm" i TV mreæe CNN pokazuje da28 odsto Amerikanaca veruje verziji PoleDæons, dok 42 odsto veruje verziji BilaKlintona. Razume se da Poli Dæons sreñunajviãe kvari okolnost ãto se tek 1994. reãi-la da tuæi Bila Klintona za navodno spo-padaçe iz 1991. Cela priåa ima joã nekihnezgodnih uglova: naime, priåu lansira åa-sopis "Emeriken spektejtor" decembra1993; onda, februara 1994, Pola Dæonsdræi pres-konferenciju na kojoj optuæujeKlintona; tek 6. maja 1994. ona podnosituæbu za 700.000 dolara odãtete i javno iz-viçeçe. Nadleæni sudija Suzan Veber Rajtdonosi 28. decembra 1994. reãeçe da sporpoåne tek po isteku mandata Bila Klintona,ali apelacioni sud januara 1996. reãava dasuðeçe moæe da krene i tokom mandata.Stvar stiæe do Vrhovnog suda SAD, kojimaja 1997. reãava da se protiv predsednikaSAD moæe voditi parnica za vreme tra- jaça mandata.

Klinton i Bela kuña sve vreme tvrde da je reå o politiåkoj igri i pohlepi za parama.Ekipa ýudi koja finansira Polu Dæons pri-pada, doduãe, konzervativnoj desnici; BilKlinton je uãao u istoriju kao predsednikSAD koji je naiãao na najveñe preprekeprethodne administracije prilikom preuzi-maça duænosti. Parnica na ãkakýivu temu,teãka dva miliona dolara, protiv jednogpredsednika SAD san je svakog advokata,sve i da je izgubi na kraju. Svi ti segmentiåine od tuæbe Pole Dæons spektakl plane-tarnih razmera: CNN se trese, medijskimudraci popuju naveliko, Amerika sepodelila, åeka se joã samo miãýeçe dr

Mire Markoviñ na temu æivota bogatih islavnih. s

MILOÃ VASIÑ

VERUJE I BRINE OTROÃKOVIMA: Hilarii Bil Klinton odlaze ucrkvu 18. januara

Tuæeni tvrdi da se to nijedesilo, jer bi se on toga si-gurno señao, a Pole Dæonsse ne seña nikako

7/29/2019 Vreme, 1998. január 24.


filmovanje

skeniranje

priprema zaãtampu

design

ilustacije




Gra†åki

CentarVreme


[email protected]

7/29/2019 Vreme, 1998. január 24.



Onkologija

Nada ili iluzijadr Luiðija di BelaItalijanski nauånici kaæu da bi se efikasnost Di Belove metodeleåeça raka mogla potvrditi veñ u slijedeñih ãest mjeseci

ina somatostatin je koriãten u lijeåeçu di- jabetesa i nekih vrsta tumora. Ali, to nikakone znaåi da ga treba koristiti u terapiji pro-tiv svih vrsta tumora." Profesor Luiði diBela tvrdi upravo to – da je somatostatin

moguñe primijeniti u lijeåeçu svih vrstatumora, jer spreåava çihov rast.Ostala je i upadýiva goråina u javnom

obrañaçu, koju profesor di Bela ni nepokuãava sakriti. "Oduvjek su me ometalina sve moguñe naåine", rekao je u svomprvom TV-duelu sa ministricom Bindi."Recite slobodno, tko vas je ometao?", uz-vratila je ona ýubazno. "Lijeånici koji ko-riste drugaåije metode od moje", kratko jeodrezao. "Drugaåije metode", naravno,odnose se na kemoterapiju, znanstvenopriznatu u lijeåeçu ove teãke bolesti. Iposlije ovih rijeåi, ministrica se nije obe-

shrabrila: "Moj poziv znaåi da se faza ne-prijateýstva i nesporazuma sa vamazavrãava. Da li to prihvatate?" Di Belinodgovor bio je "da", sa velikim "ali":"Stavýam na raspolagaçe sve moje iskust-vo. Ali u onoj komisiji (Onkoloãka komisija Ministarstva zdravýa op.a) ima ýudi kojizauzimaju visoki druãtveni poloæaj, ali im

nedostaje kultura. Ako vidim da se vrañajuna stare pozicije, zahvalit ñu se i mirno po-vuñi". I kao da mu sve to nije pruæilo satis-fakciju, na ministriåinu konstataciju da"vaýda, osim domañih, postoje i straninauånici koji ñe moñi procijeniti efikasnostvaãe metode", Di Bela je spremno uzvra-tio: "Ako je netko Amerikanac, to nipoãtone znaåi da sve zna. Mislim da mogu reñineãto rigorozno novo i Amerikancima".Iduñeg dana, doãlo je do sada veñ åuvenoguzajamnog stiska ruke.

Do sada je Onkoloãka komisija prouåi-la 67 sluåajeva bolesnika lijeåenih di Be-linim "koktelom". Prema rijeåima jednogçenog ålana, neke je nemoguñe vredno-

vati jer su pacijenti zapoåeli terapiju u kas-noj fazi i danas viãe nisu æivi. Osim toga,ni u jednom sluåaju terapija nije koriãtena

Eksperimenti ñe obuhvatiti najviãe 400

oboýelih, koji ñe slobodno izabrati ovu al-ternativnu terapiju. Primijeçivat ñe se usedam onkoloãkih instituta Italije, a tretiratñe se åetiri do pet tipova bolesti, od ukup-no stotiçak, poznatih do sada. Troãkovilijeåeça ne bi trebali biti visoki, jer soma-tostatin u dræavnim bolnicama koãta svega70.000 – 80.000 lira. Preporuåena dnevnadoza ovog preparata (trimiligrama) u ýekarna-ma, meðutim, dostiæeastronomske cijene –od 300.000 do 500.000lira (1 DEM – pribliæno

1000 lira). Prvo "åudo"terapije doæivjela je far-maceutska industrija.Vrijednost dionica ko-mpanije koja proizvodii prodaje somatostatin uItaliji "Alfa Vaserman" je u porastu.

Osim somatostatina,"koktel" profesora DiBele sadræi melatonin.Ovom preparatu pripisuju se razna åudot-vorna svojstva. Åesto se spomiçe i kao"izvor" mladosti. Nauåna istraæivaçapotvrdila su çegovu efikasnost samo uprevladavaçu nesanice, posebno oneprouzrokovane promjenom vremenskihzona. U Italiji ga nema u ýekarnama, ali semoæe kupiti preko Internetovog sajta, åijese sjediãte nalazi u Velikoj Britaniji. Ovajsajt se veñ dvije godine nalazi na niãanumedicinskih krugova, jer slobodno prodaje lijekove koje treba koristiti iskýuåivo popreporuci lijeånika.

Somatostatin je pronaãao ameriåkinauånik Rodæer Guilemin joã 1972. god-ine. Za ovo otkriñe, pet godina kasnije, do-

bio je Nobelovu nagradu. Upitan ãto mislio Di Belinoj metodi, Guilemin je opreznoodgovorio: "U posledçih dvadesetak god-

Nakon viãemjeseånog "rovovskog

rata", profesor fiziologije iz talijan-skog grada Modene osamdesetpeto-godiãçi Luiði di Bela mogao je stisnutiruku energiånoj ministrici zdravýa RosiBindi. Tek je bio izaãao sa sastanka nakojem se "pomirio" sa sluæbenom medicin-om, preciznije, sa Onkoloãkom komisijomMinistarstva zdravýa koja ga, prema vlasti-tom uvjereçu, ignorira veñ pune tri de-cenije.

Na licu – dobroñudnom i æivahnom zagodine koje ima – blag osmjeh, jedini tragtek ostvarene pobjede. Moæda se u sebipomalo osjeñao kao neki nesretni sred-çovjekovni nauånik koji pred straãnim su-dom inkvizicije kråi put modernoj nauci.Istina, paralela je krajçe figurativna, jerOnkoloãka komisija teãko da ima bilo ãtozajedniåko sa inkvizicijom. Ipak, stojiåiçenica da bi modenski profesor, bez nev-iðenog pritiska javnosti – masmedija na-roåito – teãko izbjegao gorko iskustvo gu-bitnika.

"KOKTEL": Ovaj stisak ruke oznaåio je poåetak eksperimentiraça lijeåeça raka"metodom Di Bela" u Italiji. Da li je na po-molu nova nada ili nova iluzija za bolesnike

ove opake i, åesto, fatalne bolesti? Samo uItaliji, ima ih 1.400.000. Statistiåki podacipokazuju da godiãçe od raka oboli oko300.000 ýudi; çih 156.000 umrlo je tokom1996. godine. Iste godine na çihovo ýeåeçepotroãeno je 12.000 milijardi lira. Ozdra-výeçe je uslijedilo u (svega) 50 odsto sluåa- jeva. Moæe li se, uskoro, zahvaýujuñi soma-tostatinu, medikamentu koji åini okosnicu"metode Di Bela", oåekivati pozitivnijitrend? Odgovor se, na sreñu, ne mora dugoåekati. Italijanski nauånici kaæu da bi seefikasnost Di Belove metode leåeça rakamogla potvrditi veñ u slijedeñih ãest mjeseci.

Za neke – a oni nisu malobrojni i bez reput-acije – veñ sada sve je jasno: profesorovaterapija ne ãkodi, ali ni ne lijeåi.

v

ISPITIVANJE: Somatostatin ili hemoterapija

7/29/2019 Vreme, 1998. január 24.



kao jedina. Ipak, åini se da stoji åiçenicada Di Belina metoda nije prouzrokovalaãtete, mada se joã ne zna da li je koristila.

Sa druge – "koktel" Di Bela, paprenoskup i za mnoge nedostupan somatostatin.

Izmeðu ove dvije strane, nerjetko, bio jepravi ponor. Dogaðalo se da pacijenti kojisu se svojevoýno podvrgli alternativnojterapiji kasnije u dræavnim bolnicama viãene mogu izvrãiti kontrolne preglede, naskeneru na primjer. Ova dramatiåna dilemana kraju je "slomila" ministricu Bindi idovela je do odluke da prihvati sloboduizbora lijeåeça, uz ogradu da se metodamora najprije nauåno potvrditi.

BEZ KOTEL: Mnogobrojni su, naæa-lost, i sluåajevi sa fatalnim ishodom. Jedanod çih ovih dana javno je iznijela æena åiji je muæ obolio od ove teãke bolesti u 55.godini. Uhvañeni u zamku: kemoterapija ili"koktel" Di Bela, odluåili su se najprije za jednu, a kasnije za drugu terapiju. "Odmahsu nam rekli da je prekasno za operaciju.Bili su otvoreni: probajmo sa kemoterapi- jom, moæda ñe se staçe poboýãati iproduæiti æivot". Åuli su za Di Belovu me-todu i otiãli kod lijeånika koji ju jeprimeçivao. On im je rekao da je terapijaefikasnija ukoliko organizam nije in-toksiniran. "Nije bilo lako izabrati: s jednestrane nauka, s druge strane neãto nep-oznato, ali je moglo funkcionirati", nas-

tavila je svoju ispovjest ova æena. Izabralisu nauku. Ali, nakon dva ciklusa kemoter-apije muæevýevo staçe bilo je oåajno. Bio je fiziåki i psihiåki slomýen. Vratili su seprvom lijeåniku i zapoåeli Di Belov tret-man: "Sjeñam se da su mi bolniåki doktoripreporuåili da to ne åinim. Bili su odluånoprotiv. Za mog muæa Di Belova terapijabila je prava Golgota, ne mnogo drugaåijaod kemoterapije. Dnevna terapija sastojalase od 15 medikamenata. Dva glavna, so-matostatin i melatonin i endoksan (kemot-erapik u malim dozama). U mjesec danapotroãili smo 12 milijuna lira (neãto maçeod 12.000 DEM op.a.). Kemoterapija nijespasila æivot mom muæu, ali mu Di Belovametoda nije poklonila ni jedan jedini lakãidan.", rezignirano je zavrãila svoju priåu.

Trenutaåno, u Italiji sa dozvolomUdruæeça bolesnika Di Belovu metoduprimjeçuje dvadesetak doktora. Njih os-amdesetak ga slijedi autonomno, a oko 500 je na "listi åekaça". U Rimu djeluje i ra-dio-stanica koja veñ godinama podræavaovu metodu lijeåeça raka, te svakodnevnoobjavýuje adrese lijeånika sa navedenomdozvolom i bez çe.

Ostaje, dakle, pitaçe: nada ili zabluda?Odgovor, svakako, vrijedi saåekati. s

MARIZA KREVATIN – MAJSTOROVIÑ

On sam je ovih dana, usred najveñekrize koja je zahvatila zemýu za sve vremeçegove dugogodiãçe vladavine, odagnao,ili je bar to pokuãao, sve

neizvesnosti. Dve su najvaænije: pojaviose na televiziji, delovao je åilo, ãto je trebalo da bude najboýi odgovor na sve priåe o çe-govoj bolesti; istovremeno, çegova partija (Golkar) je potvrdila da ñe ga na pred-

stojeñim izborima ponovo kandidovati za poloæaj ãefa dræave ãto, praktiåno, znaåi da ñeSuharto po sedmi put biti izabran za indoneæanskog predsednika.Silne posete stranih politiåara, ukýuåujuñi i dva ameriåka ministra, uz telefonske i

pismene poruke mnogih dræavnika i svetskih finansijskih moñnika samo su potvrdileodavno veñ poznatu istinu da o sudbini Indonezije odluåuje samo jedan åovek. I kada ga

je svet tako lepo molio da sebe, svoju porodicu i prijateýe liãi bar malog dela bogatstva,da ispuni uslove pod kojima je Meðunarodni monetarni fond (MMF) pre tri meseca odo-brio sanacioni kredit od 43 milijarde dolara, kako zemýa ne bi doæivela totalni ekonom-ski kolaps, Suharto je to velikoduãno prihvatio.

Svet je odahnuo – izbegnuta je monetarna kriza u åetvrtoj najmnogoýudnijoj zemýisveta koja je mogla da dolije vatru na veñ dobrano uzdrmano finansijsko træiãte Jugois-toåne Azije, od koje je, na kratko, bila uzdrmana i çujorãka berza. Istovremeno, od-lukom da ponovo bude kandidovan, predsednik je jasno stavio do znaça da "Akcionar-

sko druãtvo Suharto" ne namerava da se liãi svih svojih akcija.Joã pre tri godine ameriåki åasopis "Forbs", nameçen poslovnim ýudima, bogatstvoporodice Suharto proceçivao je na bezmalo ãest milijardi dolara. "Ako se proðe krozlistu akcionara vodeñih indoneæanskih kompanija", pisao je ovaj åasopis, "u velikombroju pojaviñe se ime jednog ili viãe Suhartovih roðaka, posebno meðu onima åiji bizniszavisi od vladinih odobreça i dozvola za rad". Otada se niãta nije promenilo – osim ãtose to bogatstvo u meðuvremenu uveñavalo geometrijskom progresijom. Sada se pro-ceçuje da je porodica Suharto "teãka" oko 40 milijardi dolara, koliko otprilike iznosipola godiãçeg bruto nacionalnog proizvoda ove zemýe sa 200 miliona stanovnika.

Nepotizam neviðenih razmera omoguñio je Suhartovom klanu da ima kontrolni pa-ket akcija u automobilskoj i avionskoj industriji, saobrañaju, brodogradçi, telekomuni-kacijama, bankarstvu, naplati putarine, rafinerijama, medijima... U danima velike krize,kada javni i privatni dugovi zemýe iznose oko 140 milijardi dolara, a nacionalna valuta

rupija za posledçih ãest meseci izgubila 70 odsto vrednosti u odnosu na dolar, kada suizbili ozbiýni socijalni neredi, a godinama diskriminisana opozicija poåela da se oglaãa-va, dogodilo se neãto ãto je joã pre nekoliko nedeýa bilo nezamislivo – javno je poåelada se traæi Suhartova ostavka.

General veñ 32 godine vlada ovom dræavom-arhipelagom sa 13.000 ostrva, åetvrtomnajmnogoýudnijom zemýom na svetu. Veo zaborava pao je na vreme kada je on,skrãivãi navodnu komunistiåku zaveru, smakao s vlasti legendarnog prvog predsednikaIndonezije Sukarna i onda, prema razliåitim procenama, pobio izmeðu 300.000 i milionålanova KP, çenih simpatizera i drugih moguñih protivnika.

Pred martovske izbore za predsednika, za åiji ishod ne mora da brine, Suharto, çe-gova tri sina i tri ñerke, ãira porodica i svi oni koji su se uklopili u vladavinu nekrunisan-og kraýa sa Jave bar trenutno su izbegli totalni kolaps zemýe. Hiýadu elektora, od kojih575 civila i vojnika imenuje predsednik, a 325 su ålanovi çegove partije Golkar, moñi

ñe tako mirne savesti, po sedmi put, da za ãefa dræave izaberu veñ dobro uhodanog pred-sednika. s

HARI ÃTAJNER

O çima se govori:Mohamad Suharto

Nekrunisani kralj Jave

7/29/2019 Vreme, 1998. január 24.



NIKOZIJA

RaketeOdbrojavaçe do poåetka velike krize –

neki kaæu i rata – poåelo je na Kipru i nat-eralo zapadne vlade da krenu u posredniãt-vo. “Ne moæemo tu da odustanemo”, izjav-ila je Medlin Olbrajt, ãef ameriåke diplo-matije. “Kipar je jedno od onih teãkih mes-ta u svetu i mi smo oåito zabrinuti.” Ukoli-ko se ne naðe diplomatsko reãeçe koje ñespreåiti vladu kiparskih Grka da preuzmeugovorenu isporuku ruskih raketa, diplo-mati i struåçaci veruju da ñe Turska kre-nuti u vojnu akciju da rakete uniãti. A na-

pad na rakete moæe da pokrene ãiri sukobizmeðu Gråke i Turske, odavno pos-vaðanih NATO saveznika. “Turska je uýutitom raspoloæeçu. Oni se ne ãale okoraketa i zaista ñe spreåiti çihovo post-avýaçe. Ako treba i silom”, kaæe jedanevropski diplomata zaduæen za ostrvo. Do-datnu teæinu krizi dala je odluka EU daotvori pregovore o pristupnici Kipra uzajednicu, dok je istovremeno zalupila vra-ta Ankari kao najzaostalijem istoånoevrop-skom kandidatu. Voðe turskih Kiprana – zarazliku od gråkih koji æude da podele pros-peritet evropskog zajedniãtva – daju pred-nost samoupravi, sigurnosti i vezama saTurskom, a Ankara ih ionako zadugo neñepovesti u EU. “Ako sve poðe naopako –ãto je najizgledniji scenario - EU ñe bitiodgovorna ãto je pokrenula lanac dogaðajaåiji ishod niko ne moæe da predvidi”, kaæeFilip Gordon iz londonskog Meðunarod-nog instituta za strateãke studije. Turska jeizvela invaziju na severni Kirar 1974. god-ine posle puåa u Nikoziji u aranæmanutadaãçe gråke vojne vlade. Turska danasdræi nekih 30.000 vojnika u takozvanojTurskoj republici Severni Kipar, koju nasvetu jedino ona i priznaje. Kiparski pred-sednik Glafkos Kleridis naruåio je ruskerakete zemýa-vazduh “S-300” proãle god-

ine, a narudæbina treba da stigne useptembru ili oktobru. “Opomenuvisokih turskih zvaniånika treba sh-vatiti bukvalno, a ona glasi da jepoåelo odbrojavaçe ka ratu”, navo-

di jedan stuåçak za kiparski prob-lem. Pokazujuñi da je smrtnoozbiýno, tursko ratno vazduhoplo-vstvo je poåelo da uveæbava bom-barderske napade na raketne ciýeve,uz izviðaåka nadletaça ostrva.Pomiçe se moguñnost da ñe Turskapokuãati da presretne rakete akoruski brodovi kojim sluåajem krenusa çima kroz Dardanele. Ipak, nekianalitaåari kaæu da ñe krizu spreåitiupavo izvesnost da ñe sukob biti ne-

minovan åim se gråki Kiprani domognuraketa kadrih da desegnu do vazduhoplo-

vnih baza u Turskoj. Uvereçe da raketevode u konflikt moæe da znaåi da one nika-da neñe ni stiñi. “Iako je Kipar platio Rusi-ma rakete, teãko je poverovati da ñe ihpostaviti”, kaæe jedan zvaniånik NATO-a.“Ali griåki Kiprani ñe, ako odustanu,svakako traæiti neãto za uzvrat”.

TIRANA

NadaU Albaniju je stiglo 270 od 640 miliona

dolara pomoñi koju su strani donatoriobeñali proãlog oktobra, javýa tiranskaãtampa. Posrnula industrija nafte dobila jesnaæan podstrek u utorak kada su dvameðunarodna konzorcijuma potpisalaåvrste ugovore o eksploataciji podmorskihnalaziãta. Nepunu godinu od kako je Al-banija pala u anarhiju, nada i doza normal-nosti vratili su se u zemýu koja je i daýepoplavýena oruæjem opýaåkanim iz vojnihskladiãta tokom orgije nasiýa u proleñe ileto 1997. Inostrana pomoñ je poåela dastiæe kao rezultat napora premijera FatosaNanoa da oæivi povereçe u Albaniju, kao izbog spremnosti vlade da ovog proleñaponovo pokrene privatizaciju. Mir seuglavnom vratio na ulice, ali je æivot za 3,4miliona Albanaca ostao æestoko teæak. Vla-da je nedavno procenila da je 450.000 ýudibez posla, ãto je teñina radne snage, a da600.000 æivi uz socijalna davaça od oko15 dolara meseåno. Oni koji imaju posaonisu obavezno i u boýem poloæaju. “Neznam kako ñemo preæiveti sa meseånomplatom od 8000 leka (55 dolara)”, kaæe jedna nastavnica osnovne ãkole u Tirani.Penzioneri kaæu da primaju upola maçe.Hiýade Albanaca zavisi od doznaka roðakai prjateýa iz inostranstva, dok neprekidnareka mladih ýudi emigrira, legalno i ilegal-no. Nestaãice struje su i daýe svakodnevneu Tirani, a dotok vode se povremeno preki- PRIPREMA AGENCIJA BETA

da. Ipak, strane kompanije se opreznovrañaju, privuåene dugoroånim poslovnimmoguñnostima ako se politiåka stabilnostodræi. “Albanija je i daýe gotovo deviåans-ko tæiãte”, kaæe predstavnik jedne strane

banke u Tirani. “Ovde ima dobrih izgledaza poslove i ja sam optimista.” Zemýi supotrebne krupne investicije za gotovo nep-ostojeñu infrastukturu. Samo za izgradçuputne mreæe treba potroãiti stotine milionadolara. Nano je napravio ãirok programprivatizacije kýuånih industrija, od teleko-munikacija do rudarstva, koji treba da sepoklopi sa za april planiranim poåetkomtrogodiãçeg programa Meðunarodnogmonetarnog fonda za Albaniju. Nano jepoveo rat prtiv korupcije i obeñao da ñeove godine dræavnu birokratiju smaçiti za10.000 åinovnika.

ALÆIR

DoåekZvaniåni Alæir priredio je ledeni doåek

misiji Evropske unije kada je ova u utorakstigla u zemýu masovnih masakra. Dræav-na ãtampa je optuæila Evropu da je “lice-merni zaãtitinik islamskog terorizma”. Upoplavi ålanaka objavýenih pred razgo-vore EU o talasima ubistava u Alæiru,ãtampa kaæe da Evropa, ako æeli dazaustavi ubijaçe nevinih civila, mora daprestane da pruæa utoåiãte izbeglim islam-

skim fundamentalistima u Britaniji, Fran-cuskoj, Belgiji, Nemaåkoj i Ãvajcarskoj.Britanija je oznaåena kao “Meka funda-mentalista” gde je vlada Tonija Blera mi-lostiva prema radikalnim muslimanimakoji iz Londona nekaæçeno izvoze teror.Ãtampa naziva London “pribeæiãtem oru-æanih islamskih grupa”, a Belgiju “mirnomlukom za pleteçe teroristiåkih mreæa” gdese organizuju napadi, skupýa novac, ku-puje oruæje i ãiri propaganda. Tolerantnapolitika francuske vlade kriva je za razmahterorizma, kaæu zvaniåni alæirski mediji.“Dozvole za boravak (izbeglim islamisti-ma) Pariz je izdavao izuzetnom brzinom, astatus politiåkih izbeglica odobravan je bezrezerve.” Alæirski uvodniåari kaæu da semoæe razumeti ãto Evropa sada krãi rukenad zverstvima koja se gotovo svakod-nevno zbivaju u Alæiru, ali da se Evropadræi licemerno povodom zahteva Alæira zapomoñ u borbi protiv tih istih terorista.Samo u protekle tri sedmice u Alæiru jeubijeno 1100 ýudi, æena i dece u napadimapo zabaåenim selima. Misija EU, koja tre-ba da ostane u Alæiru maçe od 24 sata,sastavýena je od diplomata iz Britanije,Austrije i Luksemburga – sadaãçeg, budu-ñeg i proãlog predsedavajuñeg unije. s

Meridijani

7/29/2019 Vreme, 1998. január 24.



klamuje angaæman protiv stihije, strahamræçe i nasiýa. U proteklim godinamaurednici i saradnici lista delovali su uuvereçu da su mediji sastavni deo kul-ture, a ne tek puka sredstva za manipu-laciju graðanima, oni su se suprotstavýa-li ideologizaciji kulture koja srozavamedije na sredstva za propagandu i de-latno pokazivali da razvoj kritiåkogmiãýeça u kulturi pridonosi promeniuloge i podizaçu kvaliteta medija. Tajotpor instrumentalizaciji i napor za us-postavýaçem graðanskih sloboda i au-tonomije kulture i çenih institucija deo je ãirokog projekta slobode koji se ostva-

ruje na stranicama "Republike", kao"glasila graðanskog samooslobaðaça",kako piãe u glavi lista.

"Republika" – Prvih deset godina

Brutalna

"VREME": Kao glavni i odgovorniurednik, objavili ste prilog u kome åi-taocima polaæete raåune o tome ãta jeste, a ãta niste postigli tokom te de-cenije. Kako izgleda taj raport?

N. POPOV: To je prvi raport, kako jetamo i reåeno. Smatramo da je naãaobaveza pred åitaocima i javnoãñu da te-meýito ispitamo ãta smo uradili. Naãpoduhvat je ne samo neobiåan nego i ve-oma teæak, jer nije reå o jednostavnimciýevima koje smo æeleli da postignemoveñ o jednom projektu slobode. Taj pro- jekt za koji se mi zalaæemo poåiva naspoju tri slobode: miãýeça i izraæavaça,politiåkog delovaça i slobodnih izbora.

Kako je "Republika" pokrenuta?"Republika" je pokrenuta neposredno

po osnivaçu Udruæeça za jugosloven-sku demokratsku inicijativu. Osnivaåki

sastanak udruæeça bio je u februaru1989. godine, i veñ u martu se pojavila"Republika". I udruæeçe i list dugo su

bili bez uredne sluæbene legiti-macije. Posle odbijaça regis-tracije udruæeça u Beogradu iZagrebu, ono je registrovano tekkrajem '89. godine u Titogradu,

a list je prvi put upisan u registarmarta 1991. godine u Beogradu.Prvih 12 brojeva izaãlo je u Zag-rebu, urednici su bili MiloradPupovac, Srðan Dvornik i Mla-den Laziñ. Posle Zagreba ured-niãtvo se preselilo u Beograd,gde svih potoçih godina i izlazi,a prvi urednici bili smo ja i Lju-biãa Rajiñ, koji je podneo ostav-ku 1994. godine. I list i udruæe-çe imali su isti program.

Åitav program poåivao je nauvereçu da je moguña rekon-

strukcija zajedniåke dræave, da se spo-rovi i sukobi i izlaz iz duge i dubokedruãtvene i dræavne krize mogu reãavatipunom afirmacijom slobode ãtampe, to jest informisaça o realnom staçu iizraæavaça razliåitih miãýeça o mogu-ñim reãeçima, zatim slobodnim organi-zovaçem politiåkih aktera koji ñe izves-ti tu transformaciju i napokon slobodnimizborima kako bi se u parlamentima – ane na ratiãtima – reãavali otvoreni prob-lemi. Na tom projektu smo insistiraliviãe od dve godine.

Zbivaça su, kao ãto znamo, krenula

drugim, suprotnim tokom. Pored togaãto izgleda da nije bio dovoýno åvrst po-lazni temeý, a to znaåi stvarno raspo-loæeçe u druãtvu, toga nije bilo dovoýnoni meðu kritiåki orijentisanim intelektu-alcima. Razni razorni afekti uzeli su ma-ha i vodili u suprotnom smeru.

Sporovi su reãavani silom, a legaliza-cija slobode medija, politiåkog delovaçai izbora donela je privid demokratije, jer je opstala samo delimiåno modifikovanapartijska dræava. To se moæe smatrati po-razom projekta slobode kroz demokrati- ju. Naravno, o tome se moæe govoriti saæaýeçem, åak i sa izvesnim samosaæa-ýeçem; tako neãto je kod nas uobiåa- jeno. Svi smatraju da su neåije ærtve isebe æale. Mislim da je to, u najmaçuruku, politiåki, moralno i intelektualno jalova, a krajçe opasna pozicija.

Zbog åega je opasna?Zato ãto uæivýavaçe u poziciju ærtve

lako stvara raspoloæeçe za osvetu onimakoji su stvarni ili prividni uzroånici ne-voýe odnosno statusa ærtve. Mi smo,umesto da oplakujemo svoje sudbine,izabrali autorefleksiju, intelektualno pre-

ispitivaçe svega ãto se dogaðalo.Postoji li neãto ãto se moæe smatratiuspehom?

stvarnost

G O R A N K A

M A T I Ñ

SNebojãom Popovim, glavnim iodgovornim urednikom "Re-publike", razgovaramo povo-dom desete godine izlaæeçaovog lista koji u zaglavýu pro-

Nebojãa Popov, urednik "Republike", govori oopasnom sindromu ærtve, i obliku straha od politike –

prividnom gaðeçu nad çom

"Postavýa se pitaçe da li uopãte ideje imajubilo kakvu moñ ukoliko su liãene divizija,

tenkova, vojske i policije, birokratije, aparata,finansijskih krugova. Ima li iãta od uticaja tih

ideja ili je sve to jedna prazna i nevaæna priåa?"— Nebojãa Popov

KULTURA

7/29/2019 Vreme, 1998. január 24.



Naravno. Uspehom se moæe smatratii samo devetogodiãçe izlaæeçe lista iuporno istrajavaçe na istom projektu uuslovima "divýe" slobode, slobode bezdemokratije,a usred opãteg razaraça.

Tako dug opstanak, a pogotovo ãireçekomunikacija sa ýudima u zemýi i svetuizgledaju kao neko åudo, naroåito onimakoji su ranije decenijama bili nasilnoliãeni javnih komunikacija. Sam pov-ratak u javnost, makar na marginama, iz-gleda kao veliki uspeh. Svrha projekta,meðutim, nadilazi liånu promociju çe-govih protagonista. Naã osnovni motivnije samozaýubýenost, rad na vlastitojsvetosti i slavi, veñ promena poretkapartijske dræave, uspostavýaçe parla-mentarizma i normalnog æivota.

Ukoliko utvrdimo da postoji neka

evolucija koja vodi ka ostvareçu naãihciýeva, imamo i te kako razloga da nas-tavimo sa svojom delatnoãñu. Naravno,drugo je pitaçe objektivnih moguñnostida se to i izvede, a za sada razgovaramosamo o tome koliko ta potreba za prom-enama u znaku slobode i demokratijepostoji i koliko je razvijena. Najvaænije je da ovo pitaçe ne zatvorimo odseånimi pauãalnim odgovorima da toga nema.

Na jednom mestu kaæete da iskust-vo dugotrajnog disidenstva koje jeliãeno javne reåi podstiåe iluzije u pre-vratniåku moñ reåi. Da li je vaãe disi-

dentsko iskustvo bilo jedna od iluzijakoja vas je dovela do angaæmana u"Republici"?

Pod disidenstvom se kod nas podra-zumevaju veoma razliåite stvari, izmeðuostalog i to da je dovoýno da je neko biokaæçen od nekakvog moñnika. Disiden-ti su ýudi koji su sledeñi neke svoje ideje o slobodi doãli u sukob sa odreðenimsilama koje se suprotstavýaju toj teæçi iiz suprotstavýaça toj teæçi javýa se ot-por na strani onih koji su sledbeniciodreðene ideje slobode i spremni su dase tom nasilnom spreåavaçu i suzbi- jaçu ideja slobode suprotstave. Za in-telektualca drugog naåina suprot-stavýaça osim reåi – nema. Ukoliko ondospe u priliku da komunicira sa viãe od jednim åovekom, da izdaje i ureðuje no-vine viãe godina i da komunicira sa ve-likim krugom ýudi, to je velika prome-na, ali uvek se iznova postavýa pitaçedokle se dospelo u realizaciji te idejeslobode ukoliko je okruæen realnoãñu ukojoj se brutalno ubija, uniãtavaju gra-dovi, unakaæava kultura, upropaãñavagotovo sve ãto æivot åini smislenim. Tu

se, dakle, iznova postavýa to pitaçe izato je to posao trajnog preispitivaçasmisla i ideja o slobodi i çihove reali-

zacije u datom istorijskom okviru.Kaæete da raspaýive ideoloãke i

politiåke strasti åesto razaraju i staraprijateýstva i duboke ýubavi. To se,kako se åini, dogodilo i vama, odnosno

grupi profesora sa kojima ste provelidobar deo vaãeg disidentskog æivota?Moæda je to iskustvo vaæno.

Prijateýstva su mnogo vaæna uvek, au despotskim ili policijskim reæimima iuslovima terora su joã vaænija. U tim us-lovima ne moæe se opstati bez prijateýa iprijateýstva. Nema odbrane ukolikonema uporiãta u nekom bliæçem, u ne-kom drugom. I zbog vaænosti prijateýst-va do sada nisam govorio o svom iskust-vu iz tih godina, izuzev onoga ãto samrekao kada sam bio prinuðen da se zbogizvesnih napada donekle branim i nisam

raspoloæen da o tome govorim. Ukolikomi se ukaæe potreba, za izvesno vreme,neãto viãe ñu reñi o liånom iskustvu iz

godina koje su prethodile ovoj deceniji okojoj sada priåamo. Verujem da tu imadosta zanimýivih stvari da se kaæe, a i zaovih desetak godina puno se zanimýivihstvari dogaðalo. Ali ponajmaçe bih æe-leo o tome da govorim sada, u atmosferikada oni koji se nisu usudili ni pet minu-ta da budu disidenti krajçe olako sude oonima koji su to godinama bili.

Da li biste sada mogli da nam neãtokaæete o kritiåkoj inteligenciji i mediji-ma?

Postoje mediji koji su orijentisani naproizvodçu mçeça, a postoje i listovikoji su orijentisani na uspostavýaçe jav-nosti kao demokratske institucije. Izaonih koji su orijentisani na proizvodçumçeça po pravilu stoji i velika moñ, ipolitiåka, i ekonomska, i sve ono ãto ideiza te moñi, dok iza ove druge orijent-acije ne stoji takva moñ. Postavýa se pi-taçe da li uopãte ideje imaju bilo kakvumoñ ukoliko su liãene divizija, tenkova,vojske i policije, birokratije, aparata, fin-ansijskih krugova. Ima li iãta od uticajatih ideja ili je sve to jedna prazna inevaæna priåa? Ta razlika je utoliko

vaænija jer se postavýa pitaçe o smisludelovaça ukoliko rizikujete da ostanetenevidýiv, ili skriveni deo stvarnosti.

"Republika" je, istini za voýu, listkoji nije vidýiv. Mnogi koji åitaju najti-raæniju ãtampu i prate najmoñnije elek-tronske medije zaista ne znaju da jedantakav list postoji. Najmaçe bi bilo inter-

esantno priåati o tome koliko je to pos-ledica odsustva sredstava za reklamu. To jeste dosta vaæno, ali ipak nije najvaæ-nije. Vaænije je da li graðanin ove zemýestvarno jeste u moguñnosti da su mudostupni svi izvori informisaça, jer uko-liko mu nisu dostupna barem dva-tri ra-zliåita izvora informisaça, graðanin riz-ikuje da bude netaåno, jednostrano i ne-solidno informisan. Najzad, moædaneãto joã vaænije od svega ovoga. Da lisu ideje koje su zastupali urednici i sa-radnici ovoga lista, a za ovih deset godi-na bilo je tu preko devet stotina ýudi, i

svi ti argumenti u prilog sloboda o koji-ma sam govorio, a protiv mræçe i nasil-nog reãavaça sporova zaista toliko

nevaæni da bismo ondamogli reñi da je nuæno i je-dino vaæno ovo ãto nam sedogaða – a to je rat i sveono ãto prati rat. Pa seonda, takoðe, u sledutakvog razmiãýaça post-avýa pitaçe moæe li se ratzavrãiti? Ako se rat moæezavrãiti, utoliko jeumesnije pitati – koji su

razlozi za to i nisu li oni moæda vrlo blis-ki onim razlozima koji su navoðeni pro-tiv rata pre nego ãto je on poåeo.

Uporedo sa dominacijom vlasti naddruãtvom, kod nas se javýa otklon odpolitike, bekstvo iz javnog, politiåkogæivota. Danas je psovka reñi nekomeda je partijski svrstan. Stvar dobrogukusa je biti vanstranaåka liånost, bitinepartijac. Zaãto se danas misli da jeneåasno partijski se angaæovati?

Nisam ýubiteý pojednostavýivaça,ali mislim da se ovde moæe pribeñi tompojednostavýivaçu pa reñi da ukolikovlast viãe koristi sredstva sile – utoliko jedaýa od politike, jer politika u izvornomznaåeçu te reåi znaåi stvaraçe i razvojzajednice obavýaçem javnih poslova.Tamo gde se vlast oslaça na silu – onaizmiåe kontroli javnosti, i razara kulturu.Pod dejstvom nasilniåke vlasti mnogigraðani izraæavaju ne samo strah od tak-ve vlasti nego i od politike uopãte. Pos-toji i jedan "finiji" oblik tog straha a to jeprividno gaðeçe ýudi nad politikom,mada im se ipak najveñi deo æivota odvija u senci ili pod pritiskom te vlasti,

sluæeñi joj ili joj se suprotstavýajuñi na jedan gnevan ali jalov naåin. s

DRAGOSLAV GRUJIÑ

"Prijateýstva su mnogo vaæna uvek,a u despotskim ili policijskimreæimima i uslovima terora su joã vaænija. U tim uslovima ne moæe seopstati bez prijateýa i prijateýstva"

7/29/2019 Vreme, 1998. január 24.



tragediju svih nas os-uðenika na isti onajpalanaåki geto åiji suzatoåenici i Sterijini

junaci. Liãavajuñi Po-

kondirenu tikvu smeha,rediteý konstruiãe nem-aåki hladnu, preciznu,åak donekle i krutupredstavu kojoj kao da

je namera da provocirapubliku, ali ne na traguslavne inscenacije ovekomedije koju je uSrpskom narodnom po-zoriãtu reæirao DejanMijaå. Za razliku odMijaåa, koji je analiz-irao mentalitet, Savin

uoåava razorne posledice dugotrajnog de- jstva tog mentaliteta, opisuje logiåan dola-zak i vladavinu Onoga koji osiono, au-tokratski koristi palanaåku svest svojih su-narodnika, pretvarajuñi ih u robýe. Otuda

je beogradska predstava oãtrija, direktnija,radikalnija. Uostalom, danas imamoiskustvo æivota u zemýi koja pristaje nazlo koje je upoznala, koja je sebe osudilana izolaciju, a Savin zna ãta nam je onadonela, pa zato ovo svedoåanstvo o tip-iåno palanaåkom strahu od novog,drugaåijeg, provokativnog ima drugu

teæinu.OPAKI MITAR: Diskretnim dopi-sivaçem, rediteý u finalnoj sceni identi-fikuje glavnog nosioca palanaåkog men-taliteta, prstom ukazuje na Feminog brataMitra, samo naizgled bezazlenog æderu ibekriju s romantiåarskih slikarskih pohva-la na raåun nakresanih naãijenaca koji se, sflaãom u rukama, poduprti sliånim "lola-ma", teturaju sokacima, a zapravo surovoggazdu, opasnog tipa koji sve vreme urukama dræi konce sudbine aktera priåe. Unovoj interpretaciji nema mesta za Mitra

sterijanskog rezon-era, niti za mi-

jaåevsko tumaåe-çe ovog lika kaokrutog tradicio-naliste. Savin po-kazuje da je upra-vo Mitar nesreñn-om Vasiliju oteodobitni loz, ma-nipulisao tuðimnadama, Evici nu-dio ðuvegiju, Femiciniåno ponudio

put za Pariz, a zapravo obema bezoånopreuzeo imaçe. Sve vreme se laæno kri- juñi iza tradicionalizma i konzervativizma,

“Danas imamo iskustvo æivotau zemýi koja pristaje na zlokoje je upoznala, koja je sebeosudila na izolaciju, a Savinzna ãta nam je ona donela pazato ovo svedoåanstvo o tipi-åno palanaåkom strahu odnovog, drugaåijeg, provokativ-nog, ima drugu teæinu”

POZORIÃTE: “POKONDIRENA TIKVA”

Zatoåenici

palanaåkog geta Liãavajuñi predstavu smeha, rediteý konstruiãe nemaåki hladnu, preciznu, åak donekle i krutu predstavu kojoj kao da je namera da

provocira publiku

medije postaje drama. Upravo åeæça usa-mýene æene, udovice koja nakonmuæevýeve smrti i preuzimaça godinamai krvavim radom sticanog nasledstva,Femu iznenada izdvaja iz çene sredine ikod çe provocira po-trebu da se upusti u neã-to novo, odgovori iza-zovu velikog sveta kojise nahodi s druge stranetarabe, da se, blago-dareñi nasledstvu, opus-ti. Tada Femino ponaãa-çe postane neobiåno.Ne i smeãno.

Jer, Egon Savin nepravi komediju veñpredstavu åiji finalniakordi nagoveãtavaju

tragediju, ali ne samo tragediju Feme kojojpostaje jasno da neñe stiñi do Pariza i da jezanavek osuðena na blatiãte palanke, no

V eñ i poåetak najnovije postavke

Pokondirene tikve Jovana SterijePopoviña u beogradskom Narodn-

om pozoriãtu najavýuje ideju rediteýa Eg-ona Savina. Stvarnost aktera predstaveomeðena je tarabom koja Femu, çeneukuñane i poznanike odvaja od ostatkasveta, pretvara ih u zatoåenike svojevrs-nog geta, suæçe svikle na vlastituprýavãtinu i sopstveni smrad do mere ukojoj im viãe na pamet ne pada da izaograde postoji drugaåiji æivot. Savinovapredstava poåiçe Feminom slutçom damoæda postoji drugaåija stvarnost.

UKIDANJE KOMEDIJE: U åasukada akciju Sterijine junakiçe viãe nepokreñe puka pokondirenost, tj. glupostzbog koje æaba diæe nogu åim vidi potko-vanog koça, veñ Feminu motivaciju iden-

tifikujemo kao duboku åeæçu za boýimæivotom, tad i priåa o pokondirenojopanåarskoj majstorici meça æanr i od ko-

“Egon Savin ne pravi komediju veñpredstavu åiji finalni akordi

nagoveãtavaju tragediju, ali ne samotragediju Feme, no tragediju svih nasosuðenika na isti onaj palanaåki geto

åiji su zatoåenici i Sterijini junaci”

Reå kritike

7/29/2019 Vreme, 1998. január 24.



on zapravo postaje tamniåar koji uvekiznova, u sve veñe visine, podiæe onu fa-moznu tarabu s poåetka predstave.

Autor naizgled jednostavne no efektnescenografije Geroslav Zariñ otkrio nam je

veliko, plavo, prelepo nebo kao anticipaci- ju boýe i lepãe stvarnosti, pokazao namtvrdu zemýu o koju se redovno razbijasvaka ovdaãça iluzija da moæe bitidrugaåije, a izmeðu takvog neba i te ze-mýe postavio je granicu u vidu plota-sim-bola svih onih drvenih taraba kojepreskaåu seoski ðilkoãi, koje podiæemo dabi se spasli tuðeg uticaja, a kojima, ustvari, sami sebe zarobýavamo. Naæalost,åvrsta rediteýska koncepcija uslovila jeodsustvo iznenaðeça, onemoguñila je dra-maturãki razvoj scenografije, ãto je na kra-

ju predstave tek donekle nadoknadilopostepeno podizaçe novih nivoa ogradekoja ñe zakloniti nebo. Kostimi BojaneNikitoviñ, uz maske åiji je autor NijazMemiã, uspeãno su sugerisali grotesku, amuzika Ksenije Zeåeviñ davala je Feminojæudçi posebnu vrstu lirski intoniranetragike.

PROBLEM ÆRTVE: Svojoj FemiJelisaveta Sabliñ je podarila taånu merugrotesknog i komiånog, dovela je ovaj likdo ivice prenaglaãenog, nagoveãtavajuñimoguñnost skliznuña u farsu, komedijusituacije, lakrdiju, no ipak ostajuñi na liniji

rediteýeve ideje. Ova Fema, meðutim, nijesasvim pozitivan lik, niti je do kraja ærtvaãto, uostalom, niko od nas u ovom æivotu inije. Na svoj naåin, ona potvrðuje istinu daza nas neñe biti mesta u stvarnosti s onestrane tarabe sve dok nas tamo budu vodiliýudi poput Feme. Do samog kraja pred-stave, Mitar Predraga Ejdusa ñe nas us-peãno zavaravati forsirajuñi naivnu i nev-inu varijantu ruralnog tradicionalizma, dabi u finiãu potpuno razotkrio opaku stranuove liånosti. Persiflaæom i karikaturomDuãanka Stojanoviñ je Feminoj kñeri Evi-ci obezbedila humornost, nagoveãtavajuñi,s druge strane, i moguñnost prenoãeça"prokletstva" i na sledeñe generacije. NadaBlam je uspeãno i duhovito karikirala likbeskrupuloznog åankoliza Sarke, dok jeBogdan Dikliñ s neãto maçe uspeha lutaoza sredstvima koja bi folirantu Ruæiåiñuobezbedila uverýivost a udaýila ga odopãtih mesta o laænim pesnicima. DraganZariñ je svojom igrom opravdao drama-turãko pomeraçe Jovanovog lika izmladih u starije godine, naznaåivãi crtekaraktera koje ukidaju moguñnost da Evi-cin ðuvegija bude pozitivac. Soça Nei-

mareviñ i Boris Komneniñ ostvarili suefektne epizode. s

ALEKSANDAR MILOSAVÝEVIÑ

Staçe stvari u Srbiji na neki naåin obavezuje i svoje kritiåareda uåestvuju u zloåinu protiv nadeU Beogradu sam proãlog leta sedeo u "Crvenom Pevcu" sa jednim

urednikom. Urednik je dræao cigaretu izmeðu palca i kaæiprsta, saæarom okrenutim nagore. Izafektirano je duvao dim u nebo i govorio:

- Ljudi lude!Pazeñi da mu ne padne pepeo sa cigarete, taj åovek je nastavio, hra-

pavim glasom:- U Srbiji su svi straãno umorni. Ljudi gube bioloãki i intelektualni

imunitet. Ljudi umiru. Åitava situacija predstavýa zloåin protiv nade.Sluãao sam urednika i klimao glavom, ali sam se nadao da ñe stvari... nekako... ipak

krenuti naboýe. E pa, izgleda da stvari neñe krenuti naboýe. Srpski glasaå me podseña naåoveka od dvesta kila, sa teãkim zdravstvenim problemima. E sad, taj bolesnik od dves-ta kila hoñe samo takvog lekara koji ñe mu reñi: samo ti jedi, sutra ñeã osvanuti vitak,zdrav i lep kao Adonis. Ãta moæe biti takav lekar nego varalica? Reåi koje bolesnik ne æelida åuje glase: ti ideã na dijetu godinu ili dve dana, a onda – moæda... Taj odgovor nije pr-ijatan, ali je pravi, poãten odgovor.

Predsednik Srbije je upravo postao poåasni åovek, koji nam govori o raznim stvarima,mada, oåigledno, jedina reåenica koju iz srca ima da kaæe jeste:

- Molim vas jedne ãkembiñe u saftu!Ne vredi se zavaravati. Skoro åitava opoziciona scena sklepana je navrat-nanos od

koristoýubivih amatera. Oni su oåekivali da ñe pad komunizma u Evropi zahvatiti i çi-hovu zemýu, a çima doneti mercedese i vile, u kojima ñe moñi da ignoriãu pitaça kojase ne mogu nekaæçeno izbegavati.

Jedno od nezgodnih pitaça koja ne vredi izbegavati jeste: zaãto je paæça naãe javnos-ti toliko usitçena? Zaãto je vaænije "kako se zabavýaju mladi u Beåu", ili kakvu kravatu je neka javna liånost imala proãle nedeýe nego da li naãa zemýa ikada namerava da pos-tane ålan Evropske unije. (Niko je ne bi doåekao raãirenih ruku, ali je nuæan preduslov daona izrazi nedvosmislenu æeýu.) Ako bi sve susedne zemýe postale ålanice "Partnerstvaza mir", da li bi Srbiju zaãtitilo to ãto je zamenila Albaniju kao klijent Kine u Evropi? Jeli oåaj ãto su prihodi u Beogradu maçi nego u ma kojoj prestonici bivãe Jugoslavije ra-zlog ãto ýudi u naãem gradu tako åesto biju æene? Je li jednostavnije imenovati srpskezloåince u proãlom ratu ili pretvoriti åitav narod u çihove taoce? Da li bi moguñi egzo-dus Srba iz Baçaluke bio prevelika cena za to da se predsednik Srbije poãtedi neugod-nosti pokloçeça mrtvima Sarajeva? Je li, istorijski gledano, zamena Vojvodine za (veñideo) Kosova tako loã posao?

(Postoje, naravno, tenkovi, ali postoji i definicija budale kao nekoga ko misli da ñe istipostupci proizvesti razliåite posledice.) Zaãto tiraæ beogradskih novina smesta padne kadse na naslovnoj strani pojavi slika izbeglice? Kada åoveku sopstvena podsvest praviprobleme, ona to åini tako ãto ga spreåava da neãto shvati. Moæda ñe srpski politiåar us-peti da se ogluãi na deo ovih pitaça, ali na veñinu çih se ne moæe i ne treba ogluãiti.

Åujem li to svoga åitaoca kako uzdiãe: Ajde da se okanemo praznih priåa. Svi dobroznamo kako stvari stoje. Zar ne bismo preko bolnih pitaça mogli da preðemo ve-likoduãnom ñutçom? Mogli bismo. Problem je u tome ãto ñe, ako naã um nastavi da ig-noriãe kýuåna pitaça, na çih pokuãati da odgovore srce, pluña i bubrezi. Unutraãçi or-gani ñe popuãtati u neravnopravnoj borbi i graðani Srbije ñe i daýe, zajedno sa intelektu-alnim, gubiti i bioloãki imunitet. Stalno preñutkivaçe neugodnih pitaça moæe nas poãt-edeti nerviraça, ali ñe nas poãtedeti i – racionalne perspektive.

Ponovo mi pada na pamet urednik sa poåetka ovog teksta, koji je duvao dim u nebo,izafektirano uæivajuñi u opãtem beznaðu. Taj åovek je najednom bacio cigaretu, uhvatiome za ruku i, promeçenim glasom, rekao:

- Ovaj reæim je ubio ýubav u ýudima. A na ýubav se æivi. Na ýubav se sve radi!Reæim o kome je reå u izvesnoj meri toleriãe kritiåare, pod uslovom da çihova kriti-

ka zavije sve bez ostatka u nihilistiåku maglu i ne ostavi prostora za razumnu perspekti-vu. Staçe stvari u Srbiji na neki naåin obavezuje i svoje kritiåare da uåestvuju u zloåinuprotiv nade. Skromno smatram da åoveku na ovom svetu nije ostavýen izbor da li da senada ili ne. Nada je imperativ. s

VLADIMIR PIÃTALO

Zloåin protiv nade

7/29/2019 Vreme, 1998. január 24.



Nova ploåa: Plejboj

Ñuti i sviraj!Njihov prefiçeni, rafinirani sviraåko-kompozitorski stilprijatno je osveæeçe u vremenu urlajuñe Nove sirovosti nadomañoj sceni; moæda oni i jesu prokleti ãminkeri sa fancyæurki, ali u çihovoj muzici ipak nema foliraça

JA PA JA: Poãto pate od hroniånognedostatka tekstualne inspiracije, Plejbojise okreñu pomalo komiånom japajakaçu(u devet od deset pesama upotrebýava se taslatka zamenica ja...), a sve u infantilnom

"herojskom" maniru: te ja sam ovo, te jasam ono... Sve bi to bilo lepo kada bi toçima dobro stajalo; meðutim, i ova ploåapotvrðuje da takav tekstualni egzibicion-izam i narcizam ovde prolazi samo kadaizlazi iz grla Zorana Kostiña Caneta iliDuãana Kojiña Koje. Veñ i jedan Rambomora bitno da ublaæi stvar jakom dozomhumora i (samo)ironije. A to je upravo onastvar koja ovim momcima tragiåno ne-dostaje. Prosto, kada Cane kaæe "ja samdoktor, ja bolesne leåim", åoveku se åini dabi mogao slobodno da se podvrgne pre-gledu kod tog diplomiranog uliånog prima-

rijusa; kada ovi mladiñi, pak, pevaju "Jasam muça ãto brzo seva\ Ja sam grom izvedra neba\ Ja sam buka i ja sam tiãina\ Jasam metak i nagazna mina\ Ja sam jutro i

dobro veåe\ Oãtar kao pogled ãto seåe",sluãaocu preostaje samo da znaåajno izvijeobrve i kaæe: "Ma ãta mi reåe"...

Bez obzira na sve, Overdrive je albumvredan svake paæçe i preporuke. Ãteta ãtonije otpevan na litvanskom, ali preæi-veñemo (ga) i ovako. Bez obzira na egzis-tencijalistiåki refren: "Da li znaã ko je ko\ Da li znaã ko sam ja\ Da li znaã, da li znaã\

Ko je ko a ko sam ja?". Uff! Ñuti, bre,tamo! I sviraj, deåko! s

TEOFIL PANÅIÑ

Goran Miloãeviñ – bubçevi i udaraýke) isvakako jedan od ne baã mnogobrojnih us-

pelih albuma domañe proãlogodiãçeprodukcije. Plejboji uspevaju da napraveæanrovski crossover koji ne ostavýa ravn-oduãnim ni ýubiteýe "tvrde" svirke, ni onekoji se "loæe" na pomodni ostrvskizvuk, ili pak one koji preferiraju uti-caje funka, soula ili acid jazza. Åinise da se Igor, Roman and comp. lakoi suvereno kreñu kroz æanrove, iutoliko je ploåa pogodna za sluãaçeu svim situacijama i raspoloæeçima.Njihov prefiçeni, rafinirani sviraå-ko-kompozitorski stil prijatno je os-veæeçe u vremenu urlajuñe Nove

sirovosti na domañoj sceni; moædaoni i jesu – kako mnogi misle –prokleti ãminkeri sa fancy æurki isliånih mesta za okupýaçe zlo-glasne beogradske "u, jee" scene, aliu çihovoj muzici ipak nema foli-raça: svaki ton je na svom mestu.Problem nastaje onda kada se nes-reñni sluãalac odvaæi na pogibeýnuavanturu obrañaça paæçe na tekst.Lele i kuku! Ovako neãto nismoimali joã od najsjajnijih dana grupeSmak , åije genocidne verbalneumotvorine dan-danas izazivajuuæas kod osetýivijih sluãalaca. Os-eñajuñi neizdræiv svrab u svojim svi-raåkim prstima, ali nemajuñi nijednusuvislu ideju o åemu bi to mogli dapevaju, Plejboji su (taånije: RomanGorãek), izgleda, samo iz oseñaça duænos-ti nekako proizveli deset tekstualnih, hm,ukrasa za svoje melodije. Nevoýa sa timtekstovima je u tome ãto ih najboýe "kapi-raju" sluãaoci åiji je materçi jezik, recimo,ãvedski ili svahili: za çih su oni tek åistamelodija, prijatna vokalna nadgradça in-strumentalnih deonica. Sa onima koji ra-

zumeju srpski stvari se bitno komplikuju.Oni, naime, umeju i da zakeraju oko smis-lenosti onoga ãto åuju.

G

rupa Plejboj obznanila je ãiroj jav-nosti svoje postojaçe pre pet-ãest

godina, na manifestaciji Brzi ben-dovi Srbije, jednoj od retkih koje suodræavale famozni, ovde vazda åeæçivoprizivani "duh rokenrola" u vremetotal(itar)ne vladavine ratne "patriotske"turbo-kontrakulture. Åetiri tipa sa smeãnimcrvenim perikama otpraãila su, onomad,sjajan koncert, tako da je i Rambo Ama-deus, upitan za utiske sa festivala, rekao da je Plejboj novo veliko beogradsko ime. Petgodina kasnije, grupa Plejboj je jedna odperjanica ovdaãçe scene. Sve drugo je os-talo isto, osim ãto su perike, vaýda, vratiliu fundus Pozoriãnog muzeja. Ili na neåijitavan, svejedno.

Pred kraj 1997. na træiãtu se pojaviodrugi "regularni" album ove grupe Over-drive; prvi se, svakako znate, zove Sviraj,deåko i çegov naslov sadræi glagol kojiukazuje na ono u åemu su ovi momci na- jboýi i najjaåi. Izmeðu dva "klasiåna"studijska albuma, grupa je izdala i dugosvi-rajuñi soundtrack za film Do koske BobanaSkerliña. Album je, vidi åuda, boýi od sa-mog filma, a jedan od za to vaænih razloga je ãto je pravýeçe muzike za film poãtede-lo ålanove grupe Plejboj – a i çihovesluãaoce – straãnog muåeça pisa-ça\sluãaça tekstova. Kao preteæno instru-mentalni album, Do koske je, iako pati oduobiåajenih i gotovo neizbeænih nedostata-ka "funkcionalne" muzike, neka vrstasukusa onoga u åemu su Plejboji najboýi, ato je, jakako, popaýivi melodiozni roken-rol sa diskretnim a sjajnim duvaåkim de-on icama.

PROTIV SIROVOSTI: Ploåa Over-drive pojavila se u izdaçu PGP RTS-a, asnimana je joã od januara do marta '97 – uvreme ãetçi! – u studiju "O" u Beogradu.Overdrive je efektna potvrda zasluæeno vi-

sokog statusa ovog kvarteta (Igor Peroviñ– vokal i gitara, Roman Gorãek – bas ivokal, Duãan Petroviñ – saksofon i vokal i

ÃTETA ÃTO ALBUM NIJE OTPEVAN NALITVANSKOM, ALI PREÆIVEÑEMO (GA)I OVAKO: "Plejboj"

A L E K S A N D A R

K U J U

Å E V

7/29/2019 Vreme, 1998. január 24.



Nit tradicijeDefiniãuñi duhovito postmodernizam kao sve ãto je nastalo poslemodernizma, jedan naã istaknuti autor dao je najboýu moguñu ek-splikaciju Festa 1998: biñe to festival koji je doãao posle Festa 97,a prethodi Festu 99. Zlatna nit tradicije duge 26 godina neñe bitiprekinuta brzom tranzicijom, ksenofobijom i iskýuåivoãñu ukusa.

...U idejnoj i kreativnoj pustoãi, krizi festivala ipak postoje pros-

tori i autori koji otkrivaju i misle da je film moguñ i posle video ikompjuterske revolucije, kao ãto i u eksploatatorskim prostorimabioskopskog filma postoje ona retka filmska stabla koja mogu dase nazovu – autorima.

...Idealan gledalac Festa 98. mora da naðe svoju idealnu filmofil-sku putaçu u lavirintu festivalskih termina i prostora, ali svaki puti kombinacija vode ka razliåitom ali, nadam se, uvek pozitivnomgledalaåkom iskustvu.

Konaåno, vratimo se onome ãto je analiza samog naslova festi-vala. Meðunarodni filmski festival – meðunarodni, jer daje pregledkinematografija od Evrope do Dalekog istoka, pa sve doneizbeænog i dominantnog Holivuda; filmski – jer ostaje dosledanromantici koju nose slike na celuloidnoj traci; i na kraju festival –kao slavýe, u çegovom izvornom znaåeçu, kao pruæena rukapublici, onima koji se vide na plakatu i vizuelnim materijalima. Inaravno beogradski. Kao neizbeæno mesto susreta posledçeg pet-ka u januaru. (...)

(Iz kataloga za predstojeñi Fest)D. T.

Film: Fest '98

Povratak u buduñnost"Fest 98. jeste pokuãaj grupe (filmskih) graðana dafilmove vrate publici, publiku da vrate Festu, a çegaBeogradu, na jedini moguñi naåin: dobrim filmovima"

Zdeo sopstvene paranoje, moæda je uputnijebaviti se çegovom suãtinom, koncepci-

jom, odnosno programom, ili najpre-ciznije reåeno – filmovima. Lutajuñi kaobrod na vetru izmeðu "nepravednih iniåim izazvanih" i okretaçem ka"bratskim i prijateýskim" kinematografija-ma, Fest se posledçih godina udaýio odsvoje nevelike ali vaæne suãtine najznaåa-

jnije kinematografske manifestacije jedneuzdrmane, ali ipak evropske prestonice –Beograda. Megalomanski kormilari kojisu olako obeñanom brzinom hteli da uçemu vide i Kan i Veneciju zaýuýali suovu krhku gondolu gotovo do samog pota-paça. Fest 98. jeste pokuãajgrupe (filmskih) graðana dafilmove vrate publici, publikuda vrate Festu, a çega Beo-gradu, na jedini moguñinaåin: dobrim filmovima, neizbegavajuñi golicavu temutranzicije.

Ne zagovarajuñi razmaza-nu odgovornost, Savet Festakoji potpisuje program umes-to selektora, uz konsultanta g.Miroýuba Vuåkoviña, od-luåio je da u gigantskoj biosk-opskoj Velikoj sali Sava cen-

tra (cca 3600 mesta) suoåidebitantska i nezavisna ost-vareça – sa zamajcimamoñne bioskopske maãinefabrike snova, Evropu saAmerikom, poåetnike i veter-ane. Program "Autori za XXIvek" predstavýa na-

juzbudýiviji mladi evropskifilm sezone '97. norveãku"Krvavu isporuku" (JunkMail), oskarovski dokument-arac "Kraýevi ringa", rediteý-

ski debi glumaåke legendeEntoni Hopkinsa "Avgust" i

anemarimo li interesantnu priåicuo åudesnim peripetijama nastankaFesta '98, u koju ñe svako ugraditi

berlinskog pobednika u istojkategoriji "Luku sudbine"Erika Emana, poznatijegkao producenta Angelopu-losa i Belokija. Ameriåkemlade snage na putu za Ho-

livud predstaviñe Li DejvidZlotof ("Spitfajer gril") iMark Voters ("Kuña Tako-

jeviña"). U programu biosk-opskih hitova tu su veñ onikoji su tom stazom pristiglikao Dæejms Mangold ("Zemýa policaja-ca") i Geri Fleder ("Poýubi devojke"). Uhitmejkerima su i Britanac u fabrici snovaMajkl Keton Dæons ("Ãakal") i çegovfrancuski kolega Æan-Pjer Æene ("Osmiputnik – uskrsnuñe"), lutajuñi Holanðanin

Pol Ferhuven ("Svemirski vojnici"), a da ina tlu stare dobre Evrope postoje hitmejk-eri koji autorski izraz ne pretpostavýajukomunikaciji sa gledaocima potvrðujuÃpanac Huanma Baho Uýoa ("Izgubýenadragocenost – Air Bag") i veteran Filip de

Broka ("Lagarderova os-veta"). Åast da zatvoriFest 98. pripala je çego-vom ispisniku i prvomsurferu francuskog novogtalasa Klodu Ãabrolu("Francuski rulet"), a fes-tival otvaraju ruku podruku mlaðani BritanacPiter Kataneo, autor na-

jveselijeg evropskog fil-ma (2 glavna Feliksa)"Do gole koæe", i kanskilaureat kontroverzniIranac Abas Kiarostami,koga ñe beogradska pub-lika moñi boýe da upozna

kroz retrospektivu u prateñem programu.I Stiven Spilberg je doplovio na

"Amistadu", Oliver Stoun napraviozaokret u karijeri sa "Potpunim obrtom", atragedija nikada prohujalog rata biñe viðe-na u delima "Dobrodoãli u Sarajevo"

(Majkl Vinterbotom), "Godi-na posle Dejtona" (Nikolas

Gajrhalter), "Lovaåka torba"(Karlo Zakaro)... Programskinovitet su vertikale, odnosnokoncepcija po kojoj se pro-gramske celine ne prikazujunuæno u istom terminu.Evropski fokus se ponajviãebavi Francuskom (7), Britani-

jom (4) i Austrijom (4), dokse na velika vrata vratio idomañi film sa retrospek-tivom çegovog najkvalitet-nijeg korpusa "Crni talas –

zabraçeni bez zabrane" uMuzeju jugoslovenske umet-nosti. Ovakva formula moædanajviãe podseña na "Ah, tajFest" iz sedamdesetih, ali naputu za neminovnu tranzicijuuputno je vratiti se napoåetak, da bi uopãte znali ukojem se pravcu kreñemo. Ilida citiram naslov matinejskogomraæenog holivudskog hitaprikazanog na Festu: vreme jeza "Povratak u buduñnost". s

DINKO TUCAKOVIÑ(Autor je filmski kritiåarnedeýnika "Vreme" i predsednik

Saveta Festa)

VRAÑANJE PUBLICI:Dinko Tucakoviñ

7/29/2019 Vreme, 1998. január 24.



V

Vojislav Brajoviñ, glumac

Trgovinamrtvim duãamaÆivimo u vremenu kad je bedno niãtavilo u blagostaçu ibogatstvu, a sve ono ãto vredi je u bedi. I to nije sluåajno. To jenajgori moguñi oblik rata koji uniãtava ovaj svet

budæetu Republike i Grada nije pomenu-to pozoriãte kao budæetska zadatost.Nigde. Pozoriãte skupýa novac, a tem-pom kojim napredujemo izgradiñemo gaza dvadeset godina. Da li ýudi koji su u

poziciji da meçaju zakone, razmiãýaju otome? Mislim da ne. Da razmiãýaju, po-zoriãte ne bi ni izgorelo. To se znalo onogtrenutka kada je gorelo... Ja ne mislim dañu stati na tu novu scenu. Ne samo zatoãto mislim da ñe dugo da se gradi nego iãto mislim da ja neñu dugo da æivim.Primiåem se pedesetim, kriznim godina-ma po glumca. Ne verujem da ñe JDP bitirekonstruisan pre poåetka iduñeg mileni-

juma, a ne verujem ni da ñu æiveti u dvamilenijuma.”

Pokuãaj da razgovoramo o neåemvedrijem, o 12 predstava koliko ñe ih odi-

grati ovog meseca, ãto je mnogo viãe ne-go ãto ih ima veñina çegovih kolega, bio

je bezuspeãan jer je po standardima nakoje je Brajoviñ navikao taj broj izuzetnomali. Sledeñi pokuãaj bio je delotvorniji.Veñinu Brajoviñevih predstava reæirali suDejan Mijaå i Slobodan Unkovski, pa onikoji mu zavide tvrde da su mu obezbe-ðene glavne uloge u svim çihovim pred-stavama. “Razumem ih. Velika je privi-legija raditi sa Dejanom Mijaåem i saUnkovskim. Moje predstave sa ovim red-iteýima bile su uspeãne, dugo æive, i

normalno je da glumac kad vidi dobrupredstavu poæeli da igra u çoj. Zar imaveñeg komplimenta!”

Voja Brajoviñ je ubeðen da publikadolazi na predstavu da uåestvuje, a nesamo da posmatra. Kad se ostvari takavspoj sa publikom – “ne zna se ko je

sreñniji”. Nekoliko predstavau kojima Brajoviñ trenutnoigra raåunaju upravo na tospajaçe. “Na primer u ‘Troi-lu’ kad Tersit izgovori u prav-cu publike ‘Magarci, pre bihvoleo da budem i krpeý na

ovci samo ne heroj a mam-laz’, çegove reåi "proðu"

kroz svakog gledaoca. Ceo komad je takoi raðen – ne kao estetiåareçe, umetniåkiautistiåan komad, nego kao komad s te-zom.”

U “Pozoriãnim iluzijama” razlog tomspajaçu je druge prirode. Brajoviñ kaæeda gledalac pronikne u deo glumåevogæivota kad shvati da glumac ne gluminego na sceni pokazuje ãta on privatnooseña, kad otkrije koliko je glumac ustvari nemoñan pred stvarnoãñu. “Ili, na

kraju ‘Bureta baruta’ ne zna se da li tajpretuåeni Dimitrije hoñe da kaæe neãtoonima u sali, ili hoñu ja da im kaæem.

kada smo pripremali ‘Rodoýupce’ naprimer”, kaæe Voja Brajoviñ. On podseñada su “Rodoýupci” pre 10 godina “nago-vestili neko vreme koje je tada tek dolazi-lo", a da sada, moguñe je, “Mrtve duãe”nije ni potrebno aktuelizovati jer su“ta tr-govina, manipulacija mrtvim duãama okojima Gogoý govori, taãtina i bez-voýnost, dekadencija, sada toliko prisut-ni. Ponovo se bezgraniåno slavi i veliåaneãto ãto je marginalno i mediokritetski, isad je neãto kao virus zahvatilo veñinu

naãeg sveta.”Brajoviñ priprema ulogu Åiåikovakao da ñe premijere zaista biti u pred-viðenom terminu, iako sumça u to. Viãeod tri åetvrtine svog veka proveo je u po-zoriãtu pa, kaæe, moæe to da oseti. “Mo-guñe je da ovako priåam zbog neke svoje

depresije. Ali mislim da zdrav razum nijena odmet, pa otuda i ta sumça. Pogleda-

jte samo kako æivimo! Da li tragedijakoja se desila ovom pozoriãtu znaåi da jeono zavrãilo svoj æivot, da li je pedesetçegovih godina ujedno i çegov kraj,kraj jedne ere, jednog perioda u kulturi?Hoñu samo da kaæem da pozoriãta nema,da, osim meðu ýudima u kuñi kojipokuãavaju da spasu çegov duh, angaæ-man ostalih nije takav. Kada bi se ti osta-

li pitali da li nam pozoriãte treba, mislimda im ne bi ni palo na pamet da ga poãto-poto grade kao ãto to mi nastojimo. U

ojislav Brajoviñ je najzaposlenijiglumac Jugoslovenskog dramskogpozoriãta i meðu najboýima je u

zemýi. Od postojeñeg repertoara on igrau “Buretu baruta”, “Pozoriãnim iluzija-ma”, “Troilu i Kresidi”, “Gospoði mini-starki” i “Bubi u uhu”. U “Kultu” igra“Radovana Treñeg”, u Ateýeu 212 gos-tuje u komediji “Kola mudrosti dvoja lu-dosti” i u Crnogorskom narodnom pozo-riãtu u “Gorskom vijencu” i “Laænomcaru Ãñepanu Malom”. Zbog televizijskih

serija “Otpisani” i “Boýi æivot”, Brajoviñ je postao popularan u ãirokoj javnosti, aliod deåje serije “Metla bez drãke” iz 1991.godine sve do nedavno snimýenog filma“Kir Jaça”, nije niãta radio na RTS-u.Pristao je da snimi taj film, kako kaæe,zbog Sterije a ne zbog televizije. Pos-ledçi film u kojem je glumio jeste“Urnebesna tragedija” Gorana Mark-oviña. Najavýivao je da ñe reæirati “Burebaruta”, VANS je prihvatio çegov pred-log, ali se na kraju odluåio za rediteýakoji je umeo da obezbedi novac za film.Jedno vreme je bio v.d. direktor Jugos-

lovenskog dramskog. Bio je predlagan zagradonaåelnika Beograda. Sredinom de-cembra 1996. godine, na gostovaçu “Ra-dovana” u Kruãevcu, pronaãao je naåinkako da publici saopãti glumaåki proglassolidarnosti sa studentima, iako je u tomgradu to tada bilo zabraçeno.

Razgovaramo posle jedne od poåetnihproba Gogoýevih “Mrtvih duãa”, prvogprojekta JDP-a posle poæara. Rediteý De-

jan Mijaå odluåio je da Voja Brajoviñigra Åiåikova, glavni lik. Biñe to, a poçihovim prethodnim predstavama sas-

vim je realno veñ sad oåekivati, joã jednoisticaçe novih dogaðaja starom priåom.“ Dejanov pristup sliåan je onom kao

"Ne verujem da ñe JDP bitirekonstruisan pre poåetka iduñeg milenijuma, a ne verujem ni da

ñu æiveti u dva milenijuma"

7/29/2019 Vreme, 1998. január 24.



Cela predstava je priprema za taj tre-nutak. U çoj su prisutni nostalgija, razneemocije, one najlepãe... deãava se smeh ,ali je i bol prisutan u æelucu i onda, poslesvega toga, izleti taj åovek pred gledaocei hoñe baã tog trenutka neãto vrlo vaænoda im kaæe... Naravno, nikad ne izgovoriistu poruku. Ja tu reåenicu uvek govorim

drukåije. Ona pogaða svakog u sali, a na- jviãe mene. Koãta me, izmeðu ostalog, imojih depresivnih staça. Pa ipak se sveto izigravaçe Glupog Augusta svih ovihgodina svalilo i na moj mozak!”

Njegoãevog Ãñepana Malog Brajoviñ je igrao u Podgorici 12. januara, kakokaæe, “usred demonstracija”. Da li je tobio dobar momenat? Brajoviñ kaæe da

jeste.“Publika je iziãla pametnija zaiskustvo koje je imala te veåeri. To samosetio po çihovom oduãevýeçu na krajupredstave. A svi znamo koliko je Njegoãpostideo svoj narod i narugao mu se utom komadu. Mislim da su takve porukenajdelotvor nije. To rade i Gogoý, iMolijer, i Sterija, i Ãekspir, i svi veliki.Volim tu predstavu. Ona me, hvala Bogu,mnogo koãta. Treba mi dugo da se posleçe vratim u æivot...” Desetak dana posle,na repertoaru Crnogorskog narodnog po-zoriãta je “Gorski vijenac”. Brajoviñpriåa da su, tokom priprema, oåekivali dañe biti doåekani na noæ. “ Rediteý ÆagaMiñunoviñ je napravio jednu apsolutnoantiratnu opciju, ãto mislim da Njegoãu

jedino i priliåi, on nije huãkaå na istre-

býeçe, on to kritikuje i ukazuje na sla-bosti i primitivizam naroda nesposobnogda prihvati civilizacijske vrednosti.” Po-

da vodi osveãñeçu, i daglumac mora da isko-risti privilegiju koja mu

je Bogom dana daonom ko ga sluãa po-

ruåi neku tuðu misao ida ga time oplemeni.“Pozoriãte moæe daima, i ima, snaæan uti-caj u osveãñivaçu. Za-to mogu da razumemzaãto u JDP nisu dola-zili najviãi funkcioneriove zemýe. Ãta mislite,da ñe zbog toga ãto ak-tuelizujemo ‘Mrtve du-ãe’ ovo pozoriãte imativiãe prijateýa? Napro-tiv!” Brajoviñ priåa da

je uåestvovao u jednojpolitiåkoj promociji.Bio je to pokuãaj izlas-ka iz tunela, “oprede-ýeçe za reformu, druã-

tvenu i nacionalnu, pokuãaj da se izvu-åemo iz ovog teãkog staça koje se nemoæe nazvati najgorim imenom zato ãto

je mnogo gore od toga. Bio bih zadovoý-an pred samim sobom, kao pred mojimnajdraæim delom, da do toga doðe. Dadoðe do otreæçeça. U tom smislu je biomoj angaæman tokom devedesetih. Nikad

neñu zaboraviti kad sam 1991. godine naTerazijama pred 100.000 ýudi govorioepsku pesmu ‘Kumovaçe Gråiña Manoj-la’, i efekat koji je izazvala. Ili, nedavno,na Festivalu u Uæicu, kako su ýudi sluãa-li reåi Igumana Stefana... vi na çihovimlicima vidite da je to potvrda upravo on-

oga ãto ste hteli. Zaista, zbog teprivilegije, teãko bih se, ovakavdepresivan kakav jesam, meçaosa bilo kojim zadovoýstvomobiånog åoveka.”

Brajoviñevo objaãçeçe zadepresiju zvuåi jednostavno:

“Takve su okolnosti. Takve su okolnostida ja optimizam smatram u ovom trenut-ku kabotenstvom. On moæe biti zdrav zaone koji ne æele mnogo da znaju. Velika

je borba da se oåuva zdrav razum. To jesavet koji stalno dajem sebi, pokuãavamda ostanem, a teãko mi je, zdravora-zuman. Celog æivota vas uåe, pa onda viuåite decu, kako da se æivi, da se radi. Anemamo u svesti da je sve to priprema zanestajaçe, da negde mora da bude kraj.Moje oseñaçe u ovom trenutku je os-eñaçe kraja, zavrãetka neåega. Voleo bih

da se posle svega rodi neãto novo, boýeod ovoga, novi JDP, nova zbiýa.” s

SOÇA ÑIRIÑ

zoriãte se sve reðe pomiçe zbog es-tetskog, a sve åeãñe zbog stvarnosti kojuoslikava. Neki misle da mu je time vrañe-na dimenzija koja mu prirodno pripada, aneki bi da mu je oduzmu. Ponaãaçe ovihdrugih Brajoviñ doæivýava kao zadiraçeu neslobodu.” Sami sebe zavaravamomeðusobnim traæeçem neprijateýa . Na-

jviãe sebi o jadu radimo i o zlu mislimo.Nismo svesni da smo na neki naåin,naæalost, nestali. Mi smo vrlo efikasnisamojedi. To govori i Gogoý u ‘Mrtvimduãama’. I tamo gde imamo potencijale ivrednosti, ako se ne uklapaju u neku opã-tu opredeýenost koju je odredila partija

ili veñ neki ciý, mi ñemo da uniãtimo ili dapreformuliãemo u ono ãto neka strukturaæeli. Zar treba ludost da nadzire darovitost?To se obiåno deãava. A ãta ñu ja kad mislimrazliåito od velike veñine svoga naroda?Æivimo u vremenu kad je bedno niãtavilo ublagostaçu i bogatstvu, a sve ono ãto vredi

je u bedi. I to nije sluåajno. To je najgorimoguñi oblik rata koji uniãtava ovaj svet.Stalno su mi pred oåima stihovi Ãekspiro-vog soneta ‘Umro bih od stida jer me smori

jad kad vidim svu zasluænost u bedi i bednuniãtavnost u raskoãi.”

U celoj toj neminovnoj priåi o poli-tiåkom u pozoriãtu, ãta radi glumac? Bra- joviñ misli da glumåev angaæman mora

"Pozoriãte moæe da ima,i ima, snaæan uticaj u os-veãñivaçu. Zato mogu da ra-zumem zaãto u JDP nisu dolazilinajviãi funkcioneri ove zemýe"

"Pa ipak se sve to izigravaçeGlupog Augusta svih ovihgodina svalilo i na moj mozak"

I M R E S A B O

7/29/2019 Vreme, 1998. január 24.



Video-radovi Sonje Saviñ

Slike epoheSonja Saviñ jedna je od svega nekolicine persona lokalnogglumiãta sposobnih za neoåekivanu i radikalnu scenskutransformaciju; u nedostatku istog glumica je posegla za videom

z nekog (neobjaãçivog?) razloga, goto-vo sve video-radove prikazane ove se-zone napravile su æene. Nepojamno

pretenciozan Xy Ungelost Milice Tomiñ

koji nije poboýãan nadahnutom rolomBranka Dimitrijeviña (pisca highbrow kri-tika i lowbrow pisama), Ne-vidýivo (Biý-ane Tutorov/Branka Popoviña), kojem nisupomogle aplikacije u prostoru gledaliãta, S puta u nemoguñe Olivere Miloã-Todoroviñkojem jeste pomogla nagrada Internacio-nalnog video-festivala u Tokiju – samo suneki od letoãçih (")video-radova(") ispisa-nih tzv. æenskim rukopisom, ako ova flosk-ula iãta znaåi. Ãtaviãe, åitav jedan festival,Video Medeja, druge godine zaredom uNovom Sadu prikazuje iskýuåivo video-radove koje su potpisale æene.

Buduñi da je tako teãko dokopati se fil-ma, moglo se pomisliti da je moæda u pita-çu filozofija "pametniji popuãta", pa su mu-åan posao krpýeça budæeta za filmsku tra-ku slikarke, istoriåarke umetnosti i novinar-ke mudro prepustile rediteýima... No i ovutezu su potoçe sezone demantovale redite-ýke Gordana Boãkov i Mirjana Vukomano-viñ filmovima Flash Back i Tri letça dana,potvrdivãi da su æene definitivno uzele stvaru svoje ruke. Ãto se mene tiåe, u ovoj sezo-ni (i prethodnim) postoji samo jedna. Na-ravno, nisam mislio jedna slikarka, istoriåar-

ka umetnosti, novinarka ili rediteýka. Mis-lio sam jedna "video autorka".GLUMICA ZA FILM: Kako bi rekle

uvaæene kolege politiåari, u vezi s temomdanaãçeg izlagaça, padaju mi na pametdva operativna citata, jedan g. B. Baletiña idrugi g. F. Niåea. Ko moæe da proguta ovuslabo oåekivanu i joã reðe primeçivanukombinaciju u stilu A. Puãiña ili emisijaTreñeg kanala, te nastavi da åita ovaj tekst,taj zasluæuje i da sazna o åemu se radi. Prvicitat glasi: "Naãi glumci su skloni epici".Drugi je apel za hipotetiåkim dijalogomkoji bi glasio: "Ne podnosim ga." – "Zaã-

to?" – "Zato ãto mu nisam dorastao".Obe æivotne mudrosti odnose se na be-sprekornu heroinu (no pun intended) ove

skaske. Gospoðica Soça Saviñ, pod jedan, jedina je naãa glumica (a pokazañe se i red-iteýka) krajçe nesklona epici; ona je isuãtastveno, i puristiåki, i ekstraterestijal-

no, i seksualno filmska glumica, neiskva-rena radom u (klasiånom) teatru i pokosov-skim ciklusom. Drugi navedeni citat jedna-ko je indikativan za nesumýivo ekskluziv-ni status gðice Saviñ. Istina,ona gotovo nikad ne zavodi javnost, veñ je najpre provo-cira, ãto za posledicu ima niz(çom) iziritiranih, ali i egzalti-ranih sugraðana. Dræim, me-ðutim, da gðica Saviñ moæe bi-ti antipatiåna samo i najpre izpomenutog razloga nedoraslo-sti.

Naime, u pitaçu je filmska(i podvlaåim: filmska) glumicanajraskoãnijeg talenta na teri-toriji proãirene i skrañene, ob-razovane i priuåene, male i be-skrajno Velike Srbije; glumicas najveñim moguñim dijapazo-nom uloga, od oseñajne pro-vincijalke do hiperbolirane be-ogradske glupaåe i daýe. Ãtaviãe, gðica Sa-viñ jedna je od svega nekolicine personalokalnog glumiãta sposobnih za neoåekiva-nu i radikalnu scensku transformaciju. S.

S. je stoga najboýa i trenutno najtuænije ne-iskoriãñena naãa kinematografska (i opetpodvlaåim isto: filmska) diva. No u nedos-tatku istog, gðica Saviñ je posegnula za vi-deom, i u ovom trenutku sprema svoj noviprojekat.

REDITELJKA ZA VIDEO: Da bu-dem iskren, istina je da inaåe teãko i neradoizlazim iz samozadovoýstva nepokretnekritiåarske blaziranosti, te da teãko i neradopriznajem neåiji talenat. I ta teæina i nera-dost rastu ãto je neko fiziåki bliæi; i sve mipostaje joã sumçivije, teæe i neradije ako je u pitaçu zajedniåki pokuãaj krvno i/ili

emotivno vezanog tima (kao: mali reæira atata/mama mu sluåajno igra(ju) u filmu iliobrnuto; kao: mala je sluåajno zaposlena u

istom esnafu kao i mama; kao: mali sluåaj-no radi u istoj firmi kao i tata itd.)

Meðutim, ako sam, kako se u internimkrugovima tvrdi, mestimiåno pretencio-zan/ nadobudan, isfrustriran/ maliciozan

tip, joã nisam slep kod oåiju, gluv kod uãi- ju i tup kod ostalih åula da ne primetim ka-ko su video radovi Soçe Saviñ (reæija &scenario) i Ðileta Markoviña (dizajn & li-breto) nazvani Supernaut (1996) i Superst-varnost (1997): a) retka manifestacija tal-enta; b) retka manifestacija talenta nastalogu ovom belom gradu; c) retka manifestacija talenta nastalog u ovom belom gradukao uspeãna sinteza posve razliåitih stvara-laåkih liånosti; d) retka manifestacija talen-ta nastalog u ovom belom gradu kao uspeã-na sinteza posve razliåitih stvaralaåkihliånosti & (tadaãçih) ýubavnika.

Eto, priznao sam (talenat) i izneo (åi-çenice) i po cenu da budem nepristojan. Isad mi je lakãe. Zato mogu uroniti u niãtamaçe (ne)suvislu interpretaciju istog vid-

eo-predloãka, opsesivnog, snaænog, neuro-tiånog i na momente genijalnog. Jer gðicaSoça Saviñ mi je dugo priåala o alhemijiprimeçenoj na Superstvarnost kao o uni-verzalnoj formuli srpskog maåistiåkog, li-bidoznog, militantnog duha, ogrezlog ukrvnoj ærtvi i fanatizmu; o institucionalizo-vanom ludilu Malkolma Munija; o morbid-nom zavoðeçu i saçaåima ipa (eep?); opitomoj vrani Vjerana Miladinoviña i joãkojeåemu. Soça je priåala i priåala, a ja,koji umiãýam da sam najveñi struåçak zalogiåki pozitivizam u svojoj ulici, morampriznati da nisam razumeo ni bedni promilod te tirade.

SUPER ZA STVARNOST: Meðutim,i ovako pomeãan sa stokom nerazumnom,ono ãto sam razumeo u Superstvarnosti

bilo je dovoýno: petoro aktera, ili dakaæem modela, Miodrag Stojanoviñ, SaãaRadiñ, Mladen Tuãup, Georgije Mariñ +

I

KREATIVNI DOPRINOS: "Supernaut"

7/29/2019 Vreme, 1998. január 24.



BAleksandra Aki Iliñ su ovde imali per-verzno, ali i oslobaðajuñe zadovoýstvo dabiraju i odigravaju svoje (ne)omiýene fan-tazme – "Ãefa", "Plañenika", "Poetske pra-vde", "Autsajdera", "Suviãe slobodne æe-

ne" i tako toga. Aki je, dakle, bila åarobni-ca i beogradski nezavodýiva zavodnica, iz-vodeñi svoj ãou s izrazom lica koji istovre-meno govori "odjebi" i "uzmi me". Vd jebio Vd, Dragan Nikoliñ je bio mlad, a gði-ca Soça Saviñ bila je Velika Mama.

Superstvarnost je zaåiçen agresivnommuzikom snimýenom za predstavu istognaslova (delo Miodraga Stojanoviña Åeze)koja je, kao i sve ostalo, davala oseñaj neu-rotiåne naelektrisanosti koja ovu palankuåini prestonicom. Najjaåi kreativni dopri-nos od saradnika imali su, åini se, nadah-nuti Ðile Markoviñ sa svojim meðunatpisi-

ma i meðucrteæima od kojih su neki diza- jnirani specijalno za film, Vesna Avramov-iñ (kostim), te Zoran Vujoviñ (direktor fo-tografije), koji su projektu dali osoben Bel-grade touch. Protivno oåekivaçima, idejakoju bi neko od najgore spomenutihpretvorio u produæeni video-klip ili dosad-ni eksperiment s kreveýeçem zabavnimsamo uskom krugu prijateýa ekipe — uSuperstvarnosti se slaæe u globalnu slikubeslovesnosti (naãe) epohe.

U ovom delirijumu gestova, likova iznakova, svaki od çih neãto govori zato ãtonam pripada... U filmu je bilo toliko maloinhibicija a toliko mnogo ego-tripa da napremijeri gdin Nenad Rackoviñ ovo nijemogao podneti, te je nagrnuo na platno spretçom da ñe uñi u film, ali se u posled-çem trenutku zaustavio i seo na binu. Sva-ko je, naime, odigravao svoj fantazam ultra-beogradskog hiperbeåeça s takvim zado-voýstvom da je pravio masne zazubice pub-lici ovog filma, ukýuåujuñi i recenzenta(Hoñu i ja da budem glumac! Odrecitovañu poemu! Igrañu raspeñe na crnogorskombijenalu! Biñu veña budala od svih!).

Sve u svemu, åoveku — pa åak åoveku

koji je razmaæen pozivnicama, koktelima iuvek, ali uvek besplatnim bioskopskimkartama — ne moæe biti æao ãto je za ovoåudo invencije i neuroze dao 8 dinara + 2dinara za kiselu vodu + isto toliko za da-mu... Drama je vredela mnogo viãe, jer togpetka trinaestog, kada se u Domu omladineodigravala premijera Superstvarnosti(prikazanom i u Jugoslovenskoj kinotecikrajem decembra), bio sam ponosan ãtosam svoje srce & znoj ostavio u ovom, a neu nekom drugom gradu (krv & suze nedam nikom) i ãto sam jedan od generacijeãezdesetih. Reåju, nije bilo uzbudýivije

domañe premijere joã od Deåaka iz Jun-kovca. s

GORAN GOCIÑ

In memoriam:

Åedomil Veýaåiñ1915 – 1997.

hikkhu NanajivakoThera umro je unoñi 28. decembra

1997. godine u svom do-mu u Gradu Deset Hiýa-

da Buda, Telmejdæ, Kali-fornija.Poreklom Jugoslov-

en, Bhikkhu (ãto je titulaza budistiåkog sveãteni-ka) Nanajivako dr Åe-domil Veýaåiñ stigao je uGrad Deset Hiýada Budaleta 1989 godine iz ratomzahvañene Ãri Lanke sa jednompreobukom, ñerkom i znaåajnomproãloãñu.

Dolazak u Ameriku bio mu jeåetvrto izbegliãtvo u æivotu.

Roðen je 19. juna 1915. kao izbe-glica. Bio je izbeglica i u Drugomsvetskom ratu, a na neki naåinpostao je izbeglica i kada je na-pustio svoju zemýu da bi postaobudistiåki monah. Nakon ãto ga je rodila, majka ga je odvela izBosne gde je Prvi svetski ratpoåiçao, u Zagreb. Godine 1944, nakonroðeça kñerke, on i çegova porodica bilisu evakuisani iz italijanske provincije uJugoslaviji u juænu Italiju tokom anglo-ameriåke okupacije u vreme Drugog svet-skog rata.

Neãto pre okupacije, u jednoj italijan-skoj kçiæari do ruke mu je doãla budistiå-ka literatura. U jednoj Sutri naiãao je navegeterijanske stavove koji su se poklapalisa çegovim, a uputio ih je Buda doktoruDæivaku: "Ako vidiã, sumçaã ili si åuo dahrana sadræi meso, nemoj je jesti." Godina-ma kasnije on je odluåio da se odreknenacije, imovine, porodice i karijere profe-sora da bi uzeo ime pomenutog lekara kaosvoje i postao ålan budistiåkog manastrirau Ãri Lanki.

Zato ãto je liåno proæiveo ratna strada-

ça, svoj æivot je posvetio uåeçu, praktik-ovaçu i ãireçu ideje nenasiýa. Kao mladzainteresovao se za budistiåka uåeça krozteosofijska predavaça, ali su mu budistiå-ki kanoni bili nedostupni. Njegovo pisaçei znaçe osam jezika (srpskohrvatski, en-gleski, nemaåki, italijanski, francuski, lat-inski, pal i sanskrit) proizvelo ga je u izu-zetnog predavaåa. Dobio je prestiænu na-gradu (Matice Hrvatske u Zagrebu) zasvoje prve dve kçige "Filozofija istoka",1958. godine. Njegova bibliografija od togvremena broji nekih sto radova na raznim jezicima, ukýuåujuñi tekstove, prevode i

predgovore prevodima kçiga o budizmu,objavýivanih u Jugoslaviji i inostranstvu.Od jedanaest kçiga objavýenih u Jugo-

slaviji çegovo kýuånodelo je "Raskrãña azij-skih filozofija". Od çe-govih radova na engle-skom, pored redovnih

priloga budistiåkim åa-sopisima, treba izdvojiti"Ãopenhauer i budizam"iz 1970. i "Prouåavaçakomparativne filozofije"iz 1983.

Nakon rata, BhikkhuNanajivako Thera bio jediplomatski predstavnikJugoslavije u Italiji i Za-padnoj Nemaåkoj. Dok-torirao je i postao vanre-dni profesor Univerzitetau Zagrebu. Bio je i gost

profesor na nekolikouniverziteta u Indiji. Ka-da je çegova ñerka isama doktorirala, smat-rao je da je doãlo vremeda ostvari svoj æivotnisan. Decembra 1966. za-redio se u budistiåkoj

sanghi u Ãri Lanki, a 1968. postao je mo-nah viãeg reda i u tom pravcu se razvijaonaredne 23 godine.

Bhikkhu Nanajivako Thera nameravao jeda ostatak æivota provede u Ãri Lanki. Ali,revolucija je izazvala graðanski rat, te je to,kao i åiçenica da mu je predstojala operacijaoka, uåinilo da popusti ñerkinom ubeðivaçuda joj se prikýuåi u Kaliforniji. Kada je stigaotamo, potraæio je manastir u kome bi mogaoda nastavi svoj monaãki æivot i naãao ga je uGradu Deset Hiýada Buda.

Nekoliko nedeýa po dolasku participi-rao je u letçem "Simpozijumu o etici" da- juñi budistiåki pogled na miãýeçastruåçaka iz raznih oblasti. Na kraju letapostao je jedan od sveãtenika koji suuvodili u monaãki æivot nove budistiåkemonahe i monahiçe.

Bhikkhu Nanajivako proveo je pet odãest godina u Gradu Deset Hiýada Budauåeñi i sluæeñi kao stariji monah, åestovodeñi specijalne ceremonije. Tokom togvremena preveo je na svoj materçi jezikDhamapadu i kçigu "Budistiåka filozofijareligije".

Tokom posledçih godina æivota zdra-výe mu se stalno pogorãavalo. Oni koji sumu pomagali bili su zadivýeni çegovimdostojanstvom i ýubaznoãñu do trenutkasmrti, åak i kada je trpeo najteæe bolove,ãto je joã jedno svedoåanstvo o çegovojuzviãenosti.

Iza sebe je ostavio ñerku Sçeæanu Ak-pinar i dvoje unuåadi Bahadira i Maju. s

D. R. B. A.

7/29/2019 Vreme, 1998. január 24.


7/29/2019 Vreme, 1998. január 24.



SCENA

Ãesti kalendar "Publikuma"Na Bogojavýeçe, u Muzeju "25.maj" u Beogradu, promov-

isan je ãesti kalendar "Publikuma". Druæeçe je poåelo uz bakýe,kuvano vino i rakiju, a zavrãeno je performansom i podelom kal-

endara. Ove godine, beogradska ãtamparija "Publikum" poåiçenovi ciklus umetniåkih kalendara, koji nisu samo meraåi vremenaveñ i specifiåne kçige, monografije koje predstavýaju umetnika ivreme u kome æivimo.

Tako je izbor umetniåke grupe FIA za 1998. godinu DraganPapiñ, fotograf i multimedijalni umetnik, za koga se slobodno moæereñi da je obeleæio svojim radom osamdesete i vizuelno identifik-ovao "novi talas". Papiñ se pojavýuje na ovom kalendaru kao au-tor "robotografija", fotografija koje su nastale kao rezultat ek-

sperimentisaçaidiot-fotoaparati-ma. One su deoprivatne Papiñevekolekcije, negove

intimne beleãke,ali istovremeno izapis o urbanom æivotu.

Dane u '98. godini pratiñe uz ovaj kalendar svega 999 vlasnika,a promocija je okupila one koje misle na sliåan naåin, od izloæbe"Prijateýi, prijateýi, prijateýi", preko fragmenta pozoriãta"Ãeãira", JAZZtet-a Ivana Ãvagera, do onih koji su se proãetalikroz ovaj multimedijalni dogaðaj.

D. M.

Ubuduñe "pero" meðunarodno?"Zlatno pero Beograda", glavna nagrada istoimenog

jugoslovenskog bijenala ilustracije, ove godine nije dodeýena.Prema reåima Dobrila Nikoliña, predsednika æirija, nijedan radnije zadovoýio bitan preduslov ovog priznaça – nove tenden-cije u ilustraciji. Ovo je 39. "Zlatno pero", a buduñi da je sva-ka parna manifestacija meðunarodna, ovogodiãçe "Zlatnopero" je jugoslovensko. Uåestvovalo je 84 umetnika sa oko300 ilustracija. Od çih, dve ravnopravne nagrade, plakete“Zlatno pero”, dobili su Milan Iliñ za ilustrovaçe kalendara iMihailo Pisaçuk za ilustrovaçe kçige "Gruzijske bajke".Pored ovih, æiri je dodelio i dve nagrade nazvane po tvorcimamanifestacije: nagradu "Ivan Petkoviñ" dobila je Danijela Ful-gosti za ilustrovaçe kçige "Zlatni paviýon" Jukija Miãime, a

nagradu "Dragoslav Stojanoviñ Sip" dobio je Vukan Ñiriñ za il-ustracije u jednom kompjuterskom åasopisu.

Kustos izloæbe Dragana Palavestra u katalogu piãe da su pos-ledçih godina autori, zbog skromnog izdavaãtva, na "Zlatnopero" prijavýivali neobjavýene radove, ãto je dovelo u pitaçeopstanak ove izloæbe. "Da li odræavati viãe jugoslovensku izloæ-bu ‘Zlatno pero Beograda’ na ovaj naåin, kada se publici prezen-tuju iskýuåivo projekti ili objavýene ilustracije loãeg kvaliteta, ilise treba koncentrisati na meðunarodnu izloæbu i pokuãati upored-iti napore naãih autora sa inostranim koji su u moguñnosti dasvoje projekte i realizuju." Izloæba je otvorena do 7. februara upaviýonu "Cvijeta Zuzoriñ".

S. Ñ.

Novi dvobroj Scene U novom dvobroju Scene (5-6 za 1997), åasopisa za pozoriãnu umet-

nost , koji veñ 33 godine za sobom ostavýa trag verovatno najznaåajnije

naãe teatarske publikacije (glavni i odgovorni urednik Vida Ogçenoviñ),publikovani su rezultati redovne ankete u kojoj kritiåari biraju najboýepredstave, tekstove i umetnike minule sezone. Za najboýi domañi savre-meni dramski tekst izabrana je Turneja Gorana Markoviña, izvedena uAteýeu 212. Najboýa strana drama je Kuñi Ljudmile Razumovske, tak-oðe Ateýea, a veñina anketiranih smatra da su najboýe predstave Pu-tovaçe za Nant Eugena Koåiãa (Narodno pozoriãte Sombor, reæija Lju-boslav Majera) i Molijerov Mizantrop (Jugoslovensko dramsko, reæijaDejan Mijaå). Rediteý sezone je Majera ( Putovaçe za Nant ), a glumicaJasna Ðuriåiñ-Jankov (Mica u Mreãñeçu ãarana A. Popoviña, reæijaEgon Savin, SNP, N. Sad). Uloga Alsesta u Mizantropu donela jeDraganu Miñanoviñu prvo mesto u kategoriji najboýi glumac. Najboýidebitanti su Paolina Manov ( Kuñi) i Vaça Milaåiñ (Tri musketara), na- jboýi scenograf je Geroslav Zariñ (Turneja), kostimograf Angelina At-

lagiñ (San letçe noñi, Mizantrop, Banoviñ Strahiça i Gorski vijenac),autor najboýe muzike Ivana Stefanoviñ (Turneja), a scenskog pokretaFerid Karajica (San letçe noñi i Mizantrop).

Scena objavýuje i komentar Aleksandre Joviñeviñ o Nobelovcu Dar-iju Fou, esej Zorana Milutinoviña o Teoriji pozoriãne publike, informacijeiz sveta, tekstove stranih autora, pa i Nika Gorãiåa iz Ljubýane, IviceBuýana iz Zagreba, te intervju s teatrologom Vjeranom Zupom iz Zagre-ba, prikaze festivala (o Gradu teatru piãe Feliks Paãiñ, Infantu DarinkaNikoliñ, Bitefu Artur Skelton), kao i dramu M-70 – slobodan pad u ãest slika Marka Stojkoviña, apsolventa dramaturgije na FDU u Beogradu.Odnedavno je Scena ålan mreæe åasopisa Meðunarodnog instituta medit-eranskog teatra, tako da ñe pomenuti tekstovi biti publikovani u sedamzemaýa mediteranskog okruæeça.

A. MILOSAVÝEVIÑ

Izloæba Jelene PapoviñU Galeriji "Laza Kostiñ" u Somboru u toku je

izloæba slika Jelene Papoviñ, umetnice koja æivi istvara u Budvi. Fakultet likovnih umetnosti zavrãila jena Cetiçu 1997. godine, u klasi profesora NikoleGvozdenoviñ. Svojom drugom po redu samostalnomizloæbom, ova mlada umetnica iskazuje jednu speci-fiånu ekspresiju, specifiånu dinamiku – kroz odnosecrnog i belog, finim senåeçem obrisa tela. "Samo uprirodi vidim svetlost kako stvara boju. Ushiñena sam,ali kada slikam sama sam. Boje nema – ja sam euforiå-na – crno-bela", objaãçava Jelena Papoviñ u kataloguza ovu izloæbu.

I. M.

7/29/2019 Vreme, 1998. január 24.


filmovanje

skeniranje

priprema zaãtampu

design

ilustacije




Gra†åki

CentarVreme


[email protected]

7/29/2019 Vreme, 1998. január 24.



v

ÆIVOT

"Optuæujem!": Prvih sto godina

Sloboda i(li)

"dræavni razlog""Afera Drajfus" otvorila je pitaça koja su danas jednako aktuelna kaou vreme çenog izbijaça

ju i antinemaåko raspoloæeçe. Drajfus je javno raæalovan, i poslat u kavezu na Ða-voýe ostrvo blizu Gvajane. Ispostavilo seda je drugi oficir Ferdinand Esterhazi,baraba oæeçena francuskom aristokrat-kiçom, napisao inkriminisani memoran-dum nemaåkom ambasadoru. Meðutim,novi dokazi bili su fabrikovani da bi sedokazala baã Drajfusova krivica. Skandal-ozno sudsko oslobaðaçe Esterhazija predvojnim sudom 1898. navelo je Zolu dazakýuåi da taj sluåaj nije samo povredapravde, veñ i pretça liånim slobodamaustanovýenim posle Francuske revolucije.Poåeo je kampaçu za dokazivaçe Draj-fusove nevinosti.

DVA TABORA: Godinu dana kasnijekapetan je ponovo izveden pred vojni sud iopet proglaãen krivim bez posebnih doka-za. Predsednik Republike ga je odmah

pomilovao. Trebalo je da proðe joã godinada bi ga Vrhovni francuski apelacioni sud1906. ipak proglasio nevinim.

Autor "Æerminala" ispisao je reåi i reåi,ali je svom tekstu bio dao naslov "Pismopredsedniku Republike". Klemansoovnaslov, neuobiåajen za to vreme, uzbudio je duhove, podigao tiraæ "Aurore" na300.000 primeraka i pomogao Zoli da iz-meni pravac "Afere Drajfus!" Francuska,kako izveãtavaju novine, proslavýa ovuZolinu godiãçicu razliåitim ceremonija-ma, u koje spada i podizaçe platnene re-produkcije naslovne strane povrãine 150kvadratnih metara preko fasade francuskeNarodne skupãtine. Predsednik Æak Ãirakpiãe elokventno pismo naslednicima Zole iDrajfusa. "Afera Drajfus pocepala je fran-cusko druãtvo, podelila familije, podelilazemýu na dva protivniåka tabora koji suæestoko napadali jedan drugi. Ãirak pod-seña kako "sile tame, netolerancije inepravde mogu da prodru do najviãih

vrhova dræave".Zolin tekst (pomognut, eto, Kleman-soovim naslovom) promenio je kurs fran-

A F P

aslov "J'Accuse!" ("Optuæu- jem!"), odãtampan pre stogodina, promenio je pravacfrancuske istorije i definisaovisok standard moralnog an-N

gaæmana intelektualaca u politici. PisacEmil Zola napisao je stotine hiýada reåi, alinajboýe je zapamñen po dve koje, kakopiãe "Indipendent" od 13. januara 1998,nije napisao on. Æoræ Klemanso, urednik"Aurore", kasnije åuveni francuski pred-sednik vlade, bio je taj ko je odluåio da lupi"J' Accuse!" na naslovnu stranu iznad Zo-line lirske intervencije u aferi Drajfus. Al-fred Drajfus, kapetan u francuskoj vojsci,bio je osuðen za izdaju. Proces je poåeo1894. optuæbom da je Drajfus napisao iz-vestan memorandum za nemaåku ambasa-du u Parizu koji je sadræao francuske vojnetajne. On je bio Jevrejin po nacionalnosti,

roðen u Alzasu, koji je tada pripadao Nem-aåkoj. Sluåaj su upotrebili nacionalisti i na- jviãi vojni eãalon da bi raspalili ksenofobi-

7/29/2019 Vreme, 1998. január 24.



Joã 169 dana do Sen Denija

Hej, lijepinaãi SloveniKonaåno je jedno ædrijebaçe, ãto bi rekli Hrvati, porodilo i taj

par: Jugoslavija – Hrvatska

Vreme – RTV Politika 5:3U sali Jugoslovenskog zavoda za fiziåku kulturu u Koãutçaku poåelo je ãesto

prvenstvo novinara Beograda u malom fudbalu. Ekipa naãeg lista u prvom kolu sav-ladala je RTV Politiku sa 5:3 (4:1), golovima Miloãa Maksimoviña (2), Borisa Dim-itrova, Dragana Pilipoviña i Dejana Ajdukoviña.

Ostali rezultati: Vesti – Radio Jugoslavija 6:4, Taçug – Blic 1:2, BK Telekom –

Radio Novosti Foto Gama 5:0. Naãa Borba – 24 åasa 0:5 i Veåerçe novosti Magelan– Ekspres Stenka 12:2.

okrãaje izmeðu fudbalskih reprezentacijaJugoslavije i Hrvatske. Nije se to dogodiloprilikom formiraça grupa Evropske zonekvalifikacija za Svetski ãampionat u Fran-cuskoj, niti pak prilikom famoznog"baraæa" (iako su "dobro obaveãteni" fud-balski kuloari tvrdili da nam ne gine direk-tni okrãaj, jer FIFA, navodno, neñe doz-voliti da se dve reprezentacije iz raspad-

nute SFRJ naðu na najveñem sajmusvetskog fudbala), pa ni prilikomformiraça francuskih grupa, kad je zbogviãka evropskih ekipa postojala mo-guñnost da se Jugoslavija i Hrvatska naðu

u istoj grupi predtakmiåeça.A onda je doãao Gent i æreb za kvali-

fikacije za Evropsko fudbalsko prvenstvo2000. godine. S obzirom na to da su raz-vrstane u razliåite nivoe kvaliteta (Jugo-slavija u grupi povlaãñenih "nosilaca", aHrvatska u drugoj kvalitetnoj grupi), ovedve reprezentacije su se konaåno naãle uistoj grupi, odnosno krajem ove i tokomiduñe godine trebalo bi da se zvaniåno sas-tanu, prvi put po raspadu bivãe zajedniåkedomovine, Hrvati i Srbi & Crnogorci.

U ovoj grupi su joã, ni krivi ni duæni, ireprezentativci Republike Irske i Malte, alisvi çihovi susreti biñe u senci "kreãeva"(kako reåe ovih dana hrvatski selektorÑiro Blaæeviñ) izmeðu jugoslovenske i hr-

Åetvrta "sreña": konaåno je jednoædrijebaçe, ãto bi rekli naãi zapad-ni susedi Hrvati, porodilo i direktne

cuske istorije, potvrdio Francusku kao re-publikansku i demokratsku dræavu, pomo-gao joj da pobedi snage ekstremnog nacio-nalizma, rasizma klerikalizma i nostalgiå-nog rojalizma. Zolino pismo je navelo i

druge pisce i ãkolovane ýude da se ukýuåeu borbu za vrañaçe åasti Drajfusu. To jebio najviãi oblik angaæovanosti francuskogintelektualca u politici. I sama reå "intele-ktualac" je, navodno, prvi put upotrebýe-na tokom afere Drajfus. Zolino/Kleman-soovo "J'Accuse.." postalo je deo evropskedemokratske baãtine. Ko ovde pretendujeda tu baãtinu åuva i prenosi buduñimnaraãtajima?

Novinske hronike beleæe, naglaãavajuñisimboliåno znaåeçe, kako bitka sa anti-semitizmom ni u Zolinoj domovini nijezavrãena. Francuski desniåari u svojim

publikacijama i daýe proglaãavaju Draj-fusa krivim. Njegov spomenik, podignutpre tri godine, u ãestom arondismanu uParizu ispisan je, kaæu izveãtaji, uvredýi-vim sloganima.

GDE (NAM) JE ZOLA: Na stranu is-torijske reminiscencije, uspele i neuspeleparalele, na stranu i moralizam i prevrtaçeutrobe nesavrãenog sveta – upravo te dvereåi koje odslikavaju suprotnost izmeðutzv. dræavnog razloga (raison d'etat ) i indi-vidualne slobode i pravde predstavýaju os-nov demokratije. Ovde se zaboravilo dademokratije nema bez slobodne i moralnoodgovorne javnosti kojoj peåat daju jakeliånosti koje ne mogu izbeñi svoje impera-tivne duænosti u odbrani fundamentalnihprincipa pravde.

Razlog ãto se podseñamo ovegodiãçice je to ãto se napokon mora post-aviti nekoliko pitaça nezaobilaznih u jed-noj razorenoj zemýi u kojoj je Drajfusovasudbina prava sreña u odnosu na sudbinestotine hiýada ýudi, u kojoj se i vlada ipreæivýava bez principa, u kojoj nema nisuda ni javnosti, a kamoli suda javnosti.

Ko je ovde Zola? Ko je ovde Kleman-

so? Ko moæe napisati tekst, a ko ume datinaslov neminovnoj optuænici za staçe jada, nepravde i beãåaãña u kome smo senaãli. Staçe kome je åiçeçem i neåiçe-çem kumovalo tako mnogo sauåesnika.

P.S. Dan kada nastaje ovaj tekst (sreda 21.

januar 1998) poklapa se sa povratkomðaka u klupe posle veselog raspusta. Da lise vrañaju u ãkole u kojima na zidu visi Zolina slika? Da li se pripremaju da budu poãteni, hrabri i moralni? Ili ni oni neñebiti boýi od svojih roditeýa? Zato ovaj tekst i ne treba objaviti tamo gde se piãe o

politici, ni tamo gde se piãe o intelektualci-ma, nego tamo gde se piãe o æivotu. s

MILAN MILOÃEVIÑ

7/29/2019 Vreme, 1998. január 24.



Ãansa za Sloveniju i BiH Slovenija je voýom æreba u Gentu svrstana u drugu grupu sa reprezentacijama

Norveãke (izraziti favorit) i Gråke, Gruzije, Letonije i Albanije (nisu mnogo boýi odekipe sa "juæne strane Alpa").

Struåçaci smatraju da i reprezentacija Bosne i Hercegovine, åiji fudbaleri takoðe

igraju u najjaåim evropskim ligama, ima nekakve ãanse u devetoj grupi u kojoj su joãÃkotska, Åeãka, Litvanija, Farska Ostrva i Estonija.

Zvonimir Boban u Milanu, Predrag Mija-toviñ i Davor Ãuker u madridskom Realu,Vladimir Jugoviñ i Alen Bokãiñ u rim-skom Laciju, Miroslav Ðukiñ i GoranVlaoviñ u Valensiji, Albert Nað (plus Ris-

to Vidakoviñ) i Robert Jarni u Betisu izSeviýe...Ako i ne ostanu u istim klubovima dok

ne doðe vreme za ove okrãaje, sigurno je dañe ostati mnogo toga iz tih zajedniåkihdana, tim pre ãto je u italijanskoj i ãpanskojãtampi stalno potencirano çihovo prijateý-stvo, "uprkos svemu". Iz tog ugla gledano,ovi susreti bi, da nema toga "uprkos sve-mu" (o åemu je "Vreme" pisalo u proãlombroju, i ãto je maksimalno dolazilo doizraæaja prilikom dosadaãçih sureta

jugoslovenskih i hrvatskih sportista) –mogli da budu prilika da se izgovori åuvenareåenica iz "Kazablanke", kad Hemfri Bog-art (Rik) kaæe kapetanu Reneu: "Moæda jeovo poåetak jednog lepog prijateýstva".

Iz fudbalskog ugla gledano, reãavaçepitaça meðusobnog rivaliteta ne bi treba-lo da predstavýa katastrofu za onoga kobude slabiji u ovom odmeravaçu snaga,

jer je sasvim izvesno da obe reprezentacijemogu (jedna direktno, druga kroz "baraæ")na zavrãni turnir u Belgiju i Holandiju.Time bi teatar apsurda bio kompletiran, jerdok dve evropske dræave mogu zajedniåkida organizuju tako znaåajno takmiåeçe,

ekipe iz bivãe dræave se meðusobno sap-liñu u kvalifikacijama, ali i to spada u ono"sve" protiv åega ñe se izgleda boriti samo

jugoslovenski i hrvatski reprezentativci.Tenzije ñe verovatno splasnuti ako se

ove dve reprezentacije sastanu u åetvrtfi-nalu Svetskog ãampionata, ãto je moguñeprema postavýenom "kosturu" ovog tak-miåeça. Istina, po toj ãemi susret Jugo-slavija – Hrvatska moguñ je i u finalu upariskom predgraðu Sen Deni, do koga jeostalo joã samo 169 dana. Kako je Bogumiãýatost obilato podelio s obe straneDunava, Save i Debelog Brijega, nije maloonih koji veruju da ñe se ko je boýi (ufudbalu, naravno) znati joã pre predsto-

jeñih kvalifikacija za Evropski ãampionat2000. s

IVAN MRÐEN

vatske najboýe momåadi. Peti ålan ovogdruãtva je reprezentacija Makedonije, skojom se zvaniåno do sada nisu sastali niovdaãçi "plavi" ni "ãahovniåari" iz Mak-simira, pa smo tako na neki naåin doãli ido drugog kruga nezvaniånog ãampionatadræava nastalih iz bivãe SFRJ. Hrvati su,naime, u kvalifikacijama za Svetski ãam-pionat, veñ igrali sa Slovencima i selekci-

jom Bosne i Hercegovine i bili najus-peãniji u tom trouglu, tako da ñe sad udirektnom odmeravaçu snaga sa Maked-oncima i Srbima & Crnogorcima reãiti is-torijsko pitaçe: gde se igra najboýi fudbalod Triglava pa do Ðevðelije.

Poãto su Makedonci u ovoj trijadi ipaknajmaçe znaåajna (fudbalska) karika, pi-taçe se opet vraña na isto: da li je boýa

reprezentacija Jugoslavije ili Hrvatske? Uovom trenutku okosnicu obe reprezent-

acije åine igraåi koji igraju u najpoznatijimevropskim klubovima, a meðu çima suposebno istaknuti ålanovi zlatnog "åilean-skog" tima, koji je 1987. godine osvojioSvetski omladinski ãampionat (Boban,Ãuker, Jarni i Prosineåki kod Hrvata, Mi-

jatoviñ i Lekoviñ u plavoj selekciji). Para-doks svoje vrste åine i nekoliko parova

jugo/hrvatskih reprezentativaca, koji igraju u istim klubovima: Dejan Saviñeviñ i

11:0 za HrvatePrva pojava fudbala u juænoslovenskim krajevima vezana je za ime Franca Buåara,koji je 1893. godine u Zagrebu, nakon studija u Ãvedskoj, upoznao javnost s igrom"football". Na predlog Slavka Rutzner-Radmiloviña, ta igra je nazvana nogomet.Nogomet se najpre igrao u Hrvatskom sokolu, a kad je 1903. godine osnovan Hrvats-ki akademski ãport klub (HAÃK), osnovana je i sekcija za nogomet. Iste godine osno-van je i Prvi nogometni i ãportni klub Zagreb. U Srbiji se nogomet prvo igrao u Kra-gujevcu, gde ga je 1903. godine uveo Dragoýub Stojanoviñ. Te godine je u Suboticiosnovan fudbalski klub Baåka, ali se on do kraja Prvog svetskog rata takmiåio smaðarskim klubovima. U Beogradu je 1905. godine osnovan Loptaåki klub Soko, a1906. je osnovana loptaåka sekcija u klubu Srpski maå. Prva javna utakmica na ovimprostorima odigrana je 1906. godine u Zagrebu izmeðu HAÃK-a i Zagreba (bilo je1:1). Iste godine u Kragujevcu je osnovan klub Ãumadija, ãto je omoguñilo da se veñkroz nekoliko godina sastavi reprezentacija Srbije, tim pre ãto je potom osnovan iBeogradski sportski klub – BSK, koji je izuzetno znaåajan u istoriji loptaça na ovimprostorima.

Ta selekcija je 1911. godine dva puta gostovala u Zagrebu i igrala protiv HAÃK-a.Enciklopedija kaæe da je bilo 5:0 i 6:0 za Hrvate.

Srbi su godinu dana kasnije uãli u balkanske ratove i fudbalu su se vratili tek uzajedniåkoj dræavi, kad je 1919. godine u Zagrebu osnovan Jugoslovenski nogometnisavez. Od tada, pa do raspada SFRJ viãe nije bilo prilika za susrete reprezentacija Sr-bije i Hrvatske kao dræavnih timova.

PIONIRI MAKSIMIRA: HAÃK, 1923.

7/29/2019 Vreme, 1998. január 24.



Povodom 235-ogodiãçiceod osnivaça Kompanije "Braña Kariñ"

a u skladu sa svojim opredeýeçem da podræe najvrednijadostignuña koja doprinose materijalnom i duhovnom raz-voju naroda i zemýe, porodica Kariñ i BK Grupacija obna-

výaju tradiciju nagraðivaça zasluænih i uvode Nagradu"Braña Kariñ"

U skladu sa ovom odlukom Upravni odbor Fonda BK

r a s p i s u j e

K O N K U R Sza Nagradu "Braña Kariñ" za 1997. godinu za oblast

q

stvaralaãtvo u oblasti kulture i umetnostiq nauåni i istraæivaåki radq publicistika i novinarstvoq ekonomija i privredaq humanitarne aktivnosti; jaåaçe mira, saradçe i

prijateýstva meðu narodima

Nagradni fond iznosi 1.000.000 (jedan milion) dinarai biñe podeýen na pet ravnopravnih nagrada za oblasti

za koje se Nagrada "Braña Kariñ" dodeýuje.

Pravo predloga za dobijaçe Nagrade "Braña Kariñ" imajupojedinci, organizacije i institucije koji svoje predloge sa

pismenim obrazloæeçem treba da poãaýu Fondu za Nag-rade "Braña Kariñ" najkasnije do 15. februara 1998. go-dine.

Selekciju predloga vrãe posebni struåni timovi. Odluku onagradama donosi Upravni odbor Nagrade "Braña Kariñ".Nagrade sa Poveýom i Medaýom Nagrada "Braña Kariñ"biñe uruåene nagraðenim u toku marta 1998. o åemu ñe

javnost biti blagovremeno obaveãtena.

Nagrade "Braña Kariñ" biñe dodeýivane svake godine.

Predloge za nagradu slati na:Fond za Nagrade "Braña Kariñ",

Novi Beograd, Palmira Toýatija 3

¡¡¡¡¡

U P R O D A J ISpecijalno izdanje nedeljnika

"Vreme"

Jedini domañi interdisciplinarni åasopis za politiåkuteoriju i praksu koji u svojim koricama sabira znanjaiz politikologije, filozofije, sociologije, istorije,ekonomije, antropologije i drugih druãtvenih i human-istiåkih nauka.

Prvi struåni åasopis u (naj)novijoj Jugoslaviji koji jedoæiveo svojevrsnu zabranu!

Uprkos nedavnom smenjivanju zbog "prevelikog tala-sanja", "neopreznosti" i "nekooperativnosti" spram - ...(ne)zna se koga / åega, stara redakcija u punom sasta-vu (Vladimir Cvetkoviñ, Slobodan Antoniñ, Ðorðe

Vukadinoviñ, Srbobran Brankoviñ, Zoran Stojiljkoviñ)nastavlja da radi

U NOVOJ SVESCI STARO-NOVOG ÅASOPISA,na 230 stranica, izmeðu ostalog moæete proåitati:

TEMA BROJA: SAVREMENE TEORIJE DRÆAVE (S.Brankoviñ, P. Danlijvi i B. O'Lijri, L. Brust i D. Stark, P.Evans, S. Samardæiñ - o glavnim konceptima modernedræave, o evropskoj novoj desnici, o dræavi kao"stopljenoj autonomiji", o strukturnim promenama u

zemljama istoåne Evrope, o moguñnostima konstitu-isanja Evropske unije kao transnacionalne zajednice...)

NARUDÆBENICAOvim neopozivo naruåujem:

Åasopis "Nova srpska poliiåka misao" po ceni od50 dinara, kom.

naruåilac

PTT broj, mesto, ulica i broj

Ovu narudæbenicu zajedno sa potvrdom o uplati na æiroraåun NP "Vreme", broj 40804-603-2-2031530, ili

40804-603-8-4031530 poslati na adresu "Vreme",Miãarska 12-14, p. fah 257, 11000 Beograd. Informacijena telefon 011/3234-774

telefon

7/29/2019 Vreme, 1998. január 24.



POKRET: Sistem kombinuje laptop, govornisintisajzer i sistem za satelitsko pozicioniranjekoji slepim osobama olakãava kretanje

RITAM SRCA: Broã vredan 400 000 dolara ima diodekoje emituju svetlo u ritmu otkucaja srca osobe koja ga nosi

TIME

upotreba åipaKRAVA BESI: "Pilula" koja se sastoji od Motorola åipa, baterije isenzora nalazi se u stomaku krave. Ona alarmira farmera ako se Besirazboli

" C - L

E G " : P o m a g

a l o s n a

d i m k o m

C - L e g ,

k o

j e k o n t

r o l i ã e m

i k r o p r o c e s o r ,

o m o g u

ñ a v a

h e n d

i k e p

i r a n o m

m n o g o p r i r o

d n

i j e k r e t a

n j e

Kreativna

7/29/2019 Vreme, 1998. január 24.



DOKUMENTI"Politika" i politika

Obraåun saradnikaIz lista Republika prenosimo delove opseæne hronike o politiåkimdesantima, puåevima u novinskoj kuñi Politika koju piãe Miodrag

Maroviñ . U prethodnim brojevima Vremena opisan je "puå" na Politikuiz pedesetih i åistka sedamdesetih, pisano je o sunovratu u devetojdeceniji æivota najstarijeg lista na Balkanu. U ovom, posledçem

nastavku biñe reåi o privatizaciji Politikeostavãi u aprilu 1993. godinepredsednik Kompanije Politi-ka, Minoviñ pravi noviraspored snaga u Kuñi,pripremajuñi se za bitku kojaP

mu je oåigledno predstojala. Kompromitu- juña informacija agencije BINA upozorilaga je da se i pod krovom Politike nalaze onikoji se organizuju za ubrzani uspon kavlasti u Kuñi. Stoga je on u vrhu Ko-mpanije osnovao predsedniåki ãtab.

Naizgled, sve se odvija kao proces

kojim rukovodi sam Minoviñ, mada, ustvari, on nemoñno posmatra kako mu deopo deo carstva izmiåe iz ruku. Razlog je je-dnostavan: iza svega stoji porodicaMiloãeviñ, a u çoj sve izraæenija teæçaMire Markoviñ da preko svojih ýudi ovla-da Politikom.

Ko je åovek koji ñe, iznenadno za sve,23. aprila 1993. godine postati direktorPreduzeña Politika, u okviru Kompanije Politika? Vrsni i poznati novinar? Istaknu-ta javna liånost? Politiåar iz vrha vladajuñepartije? Niãta od toga! Reå je o do tada to-talnom anonimusu, koji se muçevito do-

kopao åelne funkcije u najstarijim i najuti-cajnijim novinama u zemýi.

Hadæi Dragan Antiñ predloæen je Ra-domanu Boæoviñu za glavnog direktoranesuðene podræavýene Politike. Do tada uredakciji Politike bio je znan pod nadim-kom "Struja". Ne samo zato ãto je pisao oelektroprivredi – kao saradnik skromnihznaça i joã skromnije pismenosti – nego ikao elektriåar po stvarnoj struånoj nedo-vrãenoj profesiji, a i po oåevoj majstorskojreputaciji. Ali, i kao izuzetno pokretýiv idinamiåan saradnik, sa brzo uspostavýa-nim liånim vezama. U Patrijarãiji Srpskepravoslavne crkve znali su ga, takoðe, kaoåteca pri bogosluæeçima, a zatim i pri-

jateýa visokih crkvenih velikodostojnika.Dragan Antiñ – koji je u meðuvremenu

svome imenu dodao i Hadæi – bio je blizakMiri Markoviñ.

Veñ u avgustu, nova prva liånost Pre-duzeña Politika stavýa do znaça srpskoj javnosti da se on nije sluåajno naãao natom mestu, kao i da su mu ambicije znatnoveñe. U skladu sa planovima onih koji gaproteæiraju i ãtite, Antiñ sve åeãñe istiåe da je u Kompaniji Politika, ipak, najvaænijionaj deo koji nosi ime lista Politika. A da

misli ozbiýno da sebi prisvoji ãto viãe odvlasti, åitaoci Politike saznaju veñ 18. av-gusta 1993: Momåilo Panteliñ podnosi os-tavku, a Hadæi Dragan Antiñ moñnoj direk-torskoj tituli pridodaje i funkciju glavnog iodgovornog urednika Politike.

Iza ove odluke stoji potpis ålanova Up-ravnog odbora Kompanije Politika, ukojem sede najviðeniji funkcioneri SPS-a,direktori banaka i najveñih druãtvenihpreduzeña, uz predsednika Kompanije idirektore dva dnevna lista i RTV Politika.

Ne mnogo zatim Hadæi Dragan Antiñpokazuje da to i nije najviãi vrh kojem

stremi. Savez sa Tijaniñem o izdvajaçu Politike i RTV Politika u posebna predu-zeña u okviru Kompanije, bio mu je samoodskoåna daska za nove planove. KoristeñiTijaniñevo odsustvo, on uspeva da u Up-ravnom odboru Kompanije izglasa prikýu-åeçe RTV Politika matiånom listu i takouveña preduzeñe kojem je na åelu. Tijaniñazadræava kao glavnog urednika, prikazu- juñi åitavu operaciju kao svojinsku trans-formaciju. Ali, formulacija da Upravni od-bor u tom åasu joã nema pravog kandidataza glavnog urednika RTV Politika, paTijaniñ ostaje do daýçeg, dovoýan je sig-nal za ovoga da i sam potraæi najkrañi putdo porodice Miloãeviñ i sebi obezbedi ruk-

ovodeñe mesto. Gotovo preko noñi bun-tovnik postaje åovek od povereça MireMarkoviñ: marketinãki organizuje i pri-prema domañe i meðunarodne promocijeçene prve politiåke kçige Noñ i dan, pa oçoj i liåno govori kao o izuzetnom publi-cistiåkom ostvareçu. Za nagradu dobijamoguñnost da osmisli i postavi sistem BKTV, privatne televizije Kompanije Braña Kariñ, koja od povlaãñene banke prerasta uveliku investicionu kompaniju, zatim i u si-stem za ãkolovaçe menadæera, sa prvim

privatnim fakultetom u Jugoslaviji, i najzad sopstvenom uticajnom televizijom,znatnih politiåkih aspiracija. Oni koji pratevrtoglavi razmah malog privatnog predu-zeña iz Peñi u kompaniju sa meðunarod-nim kapitalom i reputacijom, uoåavaju nesamo pogodnosti koje joj je dræava Srbijaneãtedimice davala, nego i liånu vezu os-nivaåa ovog paradræavnog sistema sa po-rodicom Miloãeviñ. Otuda i logiåan iz-bor Tijaniña – koji je veñ ispoýio senzibil-nost za organizaciju modernog televiz-ijskog izraæavaça na TV Politika – za pr-vog åoveka BK TV . Istovremeno je Hadæi

Draganu Antiñu, odlaskom Tijaniña os-tavýeno slobodno poýe za dovoðeçesvojih ýudi na TV Politika, koja potpunopotpada pod çegov koncept organizacije iureðivaça programa.

(...)U jesen 1993, uoåi vanrednih par-

lamentarnih izbora u Srbiji – koje Milo-ãeviñ zakazuje poãto obara vladu i raspuãtaSkupãtinu – dovrãavaju se kadrovske pre-tumbacije u Politici. Dva, sada veñ izrazitakonkurenta za apsolutnu vlast u Politici,mogu da svedu bilans i prebroje ãta ko odçih ima pod sobom. Minoviñ je, tako, naAntiñevo prisvajaçe TV Politike odgovor-io muçevitim smeçivaçem direktora i

7/29/2019 Vreme, 1998. január 24.



v

glavnog urednika Politike ekspres. Antiñ,naravno, ne sedi skrãtenih ruku. I onuåvrãñuje vlast, ovoga puta u malo skraj-nutoj Ilustrovanoj politici.

Tako su bunkeri izgraðeni i uåvrãñeni

sa obe strane. Otvorenog sukoba, me-ðutim, joã nije bilo. Razlog odlagaça: par-lamentarni izbori, vaæniji za Miloãeviña odbilo åega drugog.

(...)Jednostavno se javno obelodaçuje

prestanak svake komunikacije u poslovnimi ureðivaåkim odnosima izmeðu predsed-nika Kompanije Politika i direktora Predu-zeña Politika. Minoviñ je sve maçe prisu-tan u javnosti kao Politikin åelnik. Posebnoga nema na stranicama matiånog lista, åiji je ãef Hadæi Dragan Antiñ. Tu ulogu, poredæivog predsednika Kompanije, grubo preu-zima direktor Preduzeña Politika, ne libeñise ni direktnog samoreklamerstva i na- jogoýenijeg samohvalisaça.

Poznavaoci najstarijih novina u nas nepamte da je iko od direktora Politike, iliçenih glavnih urednika, ikada pokuãao dasebe poistoveti sa tim simbolom novinar-skih vrednosti, a kamoli da se stavi ispredçenog imena. A Politiku su vodili, pred-stavýali, i u çoj radili, mnogi od odistaizuzetnog javnog ugleda i uticaja. Ra-zumýivo je, stoga, ãto su privræenici Poli-tike ostajali zaprepaãñeni pred poplavom

Antiñevih izjava, intervjua, saopãteça,neãtedimice davanih i objavýivanih prekonovinskih agencija, radio i TV-stanica, i usamom listu åiji je on bio glavni urednik. Aza to je bezobzirno koristio to ãto je 1994.bila proglaãena za jubilarnu Politikinu god-inu.

(...)Minoviñ je sve to vreme ñutao, sk-

lonivãi se u pozadinu, prepuãtajuñi ovuneodmerenu i býutavu galamu svome su-parniku. Vaýda je mislio da ñe se to zga-diti, u prvom redu onome koga je HadæiDragan Antiñ najåeãñe spomiçao i ko je

sve to mogao da preseåe, da je smatrao zapotrebno. Pri tom je zaboravio da je takvovreme upravo traæilo Antiñe.

Nastavio je, jednostavno, tamo gde je –silom prilika – bio stao – u julu 1992. god-ine. Tada se, prisetimo se, generalnim ãtra- jkom i stavýaçem na åelo bunta u Politici, javnosti predstavio kao hrabri oponent

vlastima. Sada je, nakon nove Miloãeviñe-ve pobede – i sopstvenih potreba da ojaåapoziciju kod çega u borbi sa Hadæi Draga-nom Antiñem – krenuo u åiãñeçe nep-odobnih i postavýaçe svojih ýudi na svaznaåajnija mesta u Kompaniji. Za svakisluåaj, da bi se znalo åiju podrãku uæiva,ãirio je zakulisne priåe kako gotovo sva-kodnevno viða Slobodana Miloãeviña.

Dobivãi potrebnu saglasnost i ohra-breçe krenuo je zatim da potkopava dotleneprikosnoveno i sistematski proãirenoAntiñevo interesno podruåje u Kompaniji.Uspeo je da Upravni odbor, u kojem su bilii ýudi iz vrha vladajuñe partije, usvoji od-luku o izdvajaçu RTV Politika iz sastavaPreduzeña Politika u posebno preduzeñe uokviru Kompanije. Time je oduzeo vlastsvome konkurentu nad ovim elektronskimmedijem, i ojaåao svoj informativni deoKompanije, po kojem su se u javnosti i ce-nili snaga i uticaj Politike.

Ali, vaýalo je kazniti i AleksandraTijaniña za prebeg Hadæi Draganu Antiñu.To, meðutim, nije bilo jednostavno, jer seovaj, kako je veñ reåeno, u meðuvremenupovezao sa sve uticajnijom profesorkomMirom Markoviñ.

U çegovom marketinãkom aranæmanu– uz asistenciju Duãana Miteviña, kojipostaje savetnik Kompanije Braña Kariñ, isa çihovom obilnom novåanom pomoñi –organizuje se trijumfalni put Miloãeviñevesupruge u Rusiju, promocija çene kçige Noñ i dan, i çeno proglaãeçe za ålanaAkademskog druãtva sociologa Rusije, ãtose u zemýi prikazuje kao prijem MireMarkoviñ u Rusku akademiju nauka. Tomprilikom, beogradska profesorka i javnopokazuje pretenzije da postane poseban åi-nilac na politiåkoj sceni Jugoslavije i na-

javýuje stvaraçe politiåkog pokretaJugoslovenska levica, kojem je ciý daspase komunistiåku ideju, i da joj produæi

æivot, mada ona na dramatiåan naåin silazisa istorijske pozornice.

(...)Jesen donosi nova uzbuðeça koja iza-

zivaju dve kçige neposredno vezane za

politiåka zbivaça u Srbiji, sa naglaãenomulogom Politike u çima. Najpre se, uizdaçu Izdavaåkog sektora Politike pojav-ýuje prava politiåka bomba, a sa çom imnoga pitaça i nedoumice. Nekadaãçipredsednik Predsedniãtva razbijene, a za-tim ratom razorene SFRJ, Miloãeviñev sa-drug na tom poslu, Borisav Joviñ, odluåujeda javnost upozna sa svojim viðeçem pos-ledçih dana dotadaãçe Jugoslavije.Naravno, da su u tim dnevniåkim zapisima– u kojima, kako autor izjavýuje, niãta nijeni dopisano ni prepravýano, nego je onakokako je zapisano u trenucima zbivaça – u

centru Srbija i Miloãeviñ. A kçiga se po- javýuje u vremenu u kojem Miloãeviñ,tokom dvomeseånog politiåkog zatoåeniãt-va u ratnoj vazduhoplovnoj bazi dalekogameriåkog gradiña Dejton, sklapa spora-zum o prekidu rata sa Tuðmanom iIzetbegoviñem.Kompanija Politika je nesamo izdavaå, nego i finansijer i distributerJoviñeve kçige Posledçi dani SFRJ .

(...)Da li se ovaj dokument pojavio da bi

minirao Miloãeviñevu poziciju u za çeganajznaåajnijem trenutku? I ko to odistastoji iza odluke da se ova kçiga objavi i tou izdaçu Kompanije Politika?

Sve postaje joã zagonetnije ãto ovajdogaðaj – koji sve viãe poprima karakterpolitiåke afere – za list Politiku kao dauopãte ne postoji. Druge beogradske no-vine, kao i listovi u novim dræavama nas-talim na prostoru bivãe Jugoslavije, objav-ýuju opãirne feýtone, a inostrane agencijenajmarkantnije izvode iz kçige, posveñeneupravo Slobodanu Miloãeviñu i çegovojtaktici razbijaça Jugoslavije.

(...)A u Politici, ko je odigrao ulogu

neophodnu da kompromitujuña kçiga ug-leda svetlo dana, pripremajuñi sav procesizdavaça u najveñoj tajnosti? Ponaãaçe

PROTEÆIRANI ANONIMUS: Hadæi Dragan AntiñNA KRAJU IZOLOVAN: Dr Æivorad Minoviñ D R A

Ã K O

G A G O V I Ñ

Æ .

J O V A N O V I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1998. január 24.



lista Politika pokazuje da to nije HadæiDragan Antiñ. Pogotovo je to jasno kada seima u vidu da je na TV-storiji isprañajaSlobodana Miloãeviña Antiñev lik viðenmeðu ålanovima porodice Miloãeviñ.

Onda je to Æivorad Minoviñ. Zaãto on i ukakvu se to igru upleo?A onda, prva zvaniåna reakcija dolazi

od potpredsednika SPS-a, profesora Mi-haila Markoviña, koji se inaåe veñ izvesnovreme javno distancira od mirovnogzaokreta ãefa svoje partije i predsednikaRepublike. Markoviñ tvrdi da je Joviñevrukopis bio u Miloãeviñevim rukama, daga je on redigovao, da je on odreðena mes-ta oznaåio da moraju biti izbaåena, ali da toni pisac, ni izdavaå nisu poãtovali.

(...)Po svemu, bila je to velika Minoviñeva

greãka. Ona je, oåigledno, bila proistekla izçegovog vezivaça za one iz vrha SPS-a ivlasti, za koje je smatrao da ga mogu uzetiu zaãtitu i koji su mu i do tada pruæali po-moñ u osvajaçu vlasti u Politici. A nije nina kraj pameti pretpostaviti da je Minoviñbio u toku sukoba u vrhu SPS-a i da se,videvãi sve åvrãñe povezivaçe jednog çe-govog dela sa JUL-om, odluåio da bude saonima drugima. To ãto se Mirjana Mark-oviñ veñ poodavno bila odluåila za çegovedirektne protivnike, Dragana Hadæi Antiñai Aleksandra Tijaniña, bio je dovoýan ra-zlog za takvo Minoviñevo opredeýeçe.

Da li je, pri tom, mislio da ñe kçigom–pamfletom dokusuriti svog najopasnijeg ri-vala, time ãto ñe odslikavaçem Hadæi An-tiña jezikom najniæeg nivoa ovoga javnostiprikazati kao beskrupuloznog vlastoýup-ca? Verovatno, inaåe je teãko shvatýivoangaæovaçe Politike, çenih sredstava, iMinoviña liåno, u pojavi kçige Politikinogstarog novinara Koste Dimitrijeviña podãokantnim naslovom: Prýavi Hadæi.

(...)Na ovo Hadæi Dragan Antiñ odgovara u

svome stilu. On formira Komitet za zaãtitu

Politike od Minoviña, koji objavýujepaãkvile o predsedniku Kompanije i rastu-ra ih po Kuñi i beogradskim redakcijama.

(...)Pod åijim uticajem Minoviñ preduzima

sledeñi potez, za sada se ne zna, ali jeodmah bilo izvesno da je u pitaçu meravelikoga rizika. U odsustvu dva kýuånaålana (predsednika Ljubiãe Igiña, i ålana,inaåe predsednika Skupãtine Srbije Draga-

na Tomiña), on saziva Upravni odbor Ko-mpanije Politika. Od krçeg sastava dobijasaglasnost da sa duænosti direktora Predu-zeña Politika suspenduje Hadæi DraganaAntiña. U obrazloæeçu se navodi da je"takva odluka doneta zbog osnovane su-mçe da je u posledçe vreme H. D. Antiñnaneo veliku materijalnu i moralnu ãtetuKompaniji Politika. Istovremeno, Upravniodbor donosi i "odluku o organizovaçureferenduma na kome zaposleni treba da seizjasne o spajaçu svih preduzeña u Ko-mpaniji Politika u jedinstvenu celinu". SaMinoviñem na åelu, razume se!

Te iste veåeri, 4. novembra, odmahposle blic-sednice Upravnog obora, jav-nost o ovom puåu saznaje preko ekranaTV Politika. Istovremeno se åita i pismoBorda upuñeno toga jutra dvojici srpskihpredsednika. Ali, Tomiñ je u Londonu.Prema jednima, on ni ne zna za sadræaj pis-ma, niti za odluku Upravnog odbora åiji jeålan. Prema drugima, iz Minoviñeve oko-line, predsednik Kompanije ga je o svemuizvestio telefonom, i od çega navodno do-bio usmenu saglasnost.

Sve, meðutim, åuje i vidi Mirko Mar- janoviñ, premijer, åije se ime pomiçalo is-toga jutra u komentaru Politike koji je op-tuæivao Minoviña za politiåku diverziju napremijera izvedenu preko DEM-a. I on od-luåuje da deluje, joã dok se u kabinetu pred-sednika Kompanije ispija viski za ost-varenu pobedu. Marjanoviñ poziva telefon-om ministra za informacije Ratomira Vicakoji, na prvoj stranici sutraãçe Politike,objavýuje saopãteçe kako je "prethodnenoñi uputio zahtev Javnom tuæilaãtvu da seu informativnoj kuñi Politika preduzmumere za zaãtitu zakonitosti i imovine". Is-tovremeno, on je, oåigledno u ime vlade,zatraæio "da se legalnim organima informa-tivne kuñe omoguñi nesmetan rad, uz po-niãtavaçe svih nelegalno donetih odluka".

Dramatiåno probdevenu noñ svih kojisu se zatekli pod Politikinim krovom,

izmeðu subote i nedeýe – 4. i 5. novembra1995. – izazvalo je pripremýenoSaopãteçe preko dva puna stupca Politikesa potpisom çenih urednika. Bila je topolitiåka presuda Æivoradu Minoviñu, na-

kon åijeg publikovaça çemu nije preosta- jalo niãta drugo do da skupi papire iz fiokapredsedniåkog stola i napusti Kompaniju.

(...)Ali, Minoviña su joã jednom potcenili.

Obaveãten o sadræaju pripremýenog teks-ta, te subotçe veåeri dok je Politikapripremana za ãtampu, predsednik Ko-mpanije je joã jednom ustao u odbranu in-tegriteta Kuñe, kao ãto je to sa uspehom biouåinio jula 1992. godine. Ali, ovog putanije imao nikakvih ãansi. U samoj Politici je potroãio sav prethodno steåeni kapital,onim ãto je u meðuvremenu åinio kao ver-

ni podanik i sledbenik Miloãeviña. Aspoýne su se prilike izmenile u toj meri dasu çegovi odreðeni potezi pogaðali upravoçegovog zaãtitnika i çihov zaokret sa rat-ne na miroýubivu politiku i sa nacionalnena sve izrazitiju "leviåarsku". Stoga se, bezobzira na teæinu izgovorenih reåi pred ka-merama TV Politike, sve ãto je rekao svelona posledçu optuæbu veñ osuðenog up-uñenu egzekutorima:

"...Kompanija Politikanema nameru dase pretvori u propagandni servis i privatnuprñiju ma koje stranke, niti da koåi proceseprivatizacije i da brani svojinske kon-cepcije Koreje i Kube", poruåivao je Mi-noviñ.

A zatim je u adresiraçu optuæbi protivonih koji rade o glavi Politici bio takoðevrlo precizan:

"U ovu prýavu igru uvlaåe se, meto-dom podmetaça laænih podataka, nekifunkcioneri, pa åak i organi pravosuða. Ciýtih snaga je da zavladaju svim izdaçima Politike, kao i TV Politikom, a razume se icelokupnim kapitalom koji je za çih obiå-na Alajbegova slama koju su namerni raz-vlaåiti kako im je voýa...".

Samo ãto je izaãao iz studija, uverio seda je to bio glas æednoga u pustiçi.Pokuãao je da telefonom stupi u kontakt saglavnim Gazdom. Rekli su mu da vezu saDejtonom odræava samo premijer Mirko

BRITISH AIRWAYS

7/29/2019 Vreme, 1998. január 24.



Marjanoviñ, a on je izvan Beograda, negdeu lovu, i nemoguñe ga je pronañi. Svekonce je, bilo je oåigledno, u rukama dræa-

la Mirjana Markoviñ, a od çe se niåemudobrome nije mogao nadati. Tamo se veñduboko bio ukotvio åovek koga je on togapopodneva bio suspendovao s duænosti.

Poslao je poruku Hadæi Draganu Antiñuda zabraçuje objavýivaçe SaopãteçaKolegijuma Politike i dobio odgovor da sçim viãe nema razgovora. Onda je naredioda se maãine u ãtampariji zaustave. I kada je to sprovedeno, Hadæi Antiñ traæi inter-venciju organa Dræavne bezbednosti Sr-bije. I, kako se kasnije åulo, na liånu inter-venciju odsutnog" premijera Marjanoviña,oko jedan sat posle ponoñi u Politiku stiæupolicajci. Nakon dva sata razgovora iubeðivaça da povuåe naredbu i pustimaãine u pogon, Minoviñ je slomýen. Upratçi dvojice inspektora, napuãta Politikui odlazi u – policiju. Tamo provodi ostataknoñi i åitav sledeñi dan do veåeri, na infor-mativnom razgovoru. Za to vreme sve jestavýeno u pokret: Hadæi Dragan Antiñ ok-upýa Upravni odbor Kompanije, helikopt-er iz Miloåera na sednicu dovodi i predsed-nika u ostavci Ljubiãu Igiña, i po hitnompostupku donosi se odluka o smeçivaçuÆivorada Minoviña sa funkcije predsedni-ka Kompanije Politika. Na to mesto, kaovrãilac duænosti, dolazi savezni ministarbez portfeýa Tomica Raiåeviñ.

Posle izlaska iz pritvora Minoviñ seposveñuje porodici i danima odbija da jav-nosti pruæi bilo kakvo razjaãçeçe ovihdogaðaja. Jedino ãto izgovara – otkrivajuñida i daýe ostaje rob starih zabluda – jesteda nema nameru da bilo ãta kaæe dok sepredsednik ne vrati u Beograd.

(...)Zavesa je pala – ali, Politikina tragedija

time nije bila okonåana. Niãta se u çoj i uçenom matiånom listu nije promenilo.

Kao ãto ne bi ni da je Hadæi Antiñ otiãao, a– Minoviñ ostao.(...)

A onda je doãao novembar (1996, prim.red), veñ tradicionalni mesec iskuãeça za Politiku. U çegovom sedamnaestom danu

zavrãen je drugi krug izbora za lokalne or-gane vlasti i najavýen poraz levoga bloka(vladajuñe partije) u mnogim opãtinamaSrbije, meðu kojima su i çeni najveñi gra-dovi: Beograd, Niã, Kragujevac, Kraýevo,Åaåak, Uæice, Jagodina i tako redom. Pre-thodno je izgubýena komunalna vlast bez-malo i u åitavoj Vojvodini, sa Novim Sa-dom, Suboticom, Zreçaninom, Vrãcem,Somborom... Stotine hiýada Beograðana iæiteýa tih gradova u Srbiji, izaãli su te noñina ulice da izraze svoje pobedniåko ra-spoloæeçe. Ali, Miloãeviñ nije mislio napredaju ni te minimalne vlasti, mada je do-bio veñinu i u saveznom i u pokrajinskom,vojvoðanskom, parlamentu. Prepravio je,uz pomoñ sudova, rezultate u 14 gradova,naravno sa Beogradom na åelu.

Nastale su masovne demonstracije poåitavoj Srbiji.

(...)Onda, 6. decembra reaguje Otvorenim

pismom Biserka Matiñ, jedan od potpisni-ka prethodnog protesta, dugogodiãçi Poli-tikin komentator za poýoprivrednu poli-tiku. "Za sramnu situaciju i delovaçe Poli-tike smatram direktno odgovornim Hadæi

Dragana Antiña i zahtevam da odmahpodnese ostavku", pisala je Matiñeva, ãto je naiãlo na veliki odjek u javnosti. Kakonije bilo odgovora, oglasio se Nezavisnisindikat novinara Politike, koji broji preko400 ålanova. Njegov predsednik VesnaVujiñ zakazala je sastanak svih novinara Politike za 26. decembar. Bilo je pred-viðeno da se na çemu formira Udruæeçenovinara Politike i raspravýa o broju listasa izveãtajem o mitingu za Srbiju, koji vrvilaæima i hvalospevima o tom skupu, dok sedemonstracije opozicije gotovo i nepomiçu. Ali, 25. decembra, Biserki Matiñ

zabraçuju ulazak u zgradu Politike, iodvode je, u pratçi obezbeðeça, dopravnog referenta, koji joj uruåuje reãeçe

o privremenom udaýeçu (suspenziji) izpreduzeña. U ovom dokumentu je navede-no da je Biserka Matiñ "zateåena u vrãeçu

teæe povrede radne obaveze – ometaçerada redakcije, ãto je dana 25. 12. 1996.naroåito oteæalo normalno odvijaçe radau redakciji". U potpisu: generalni direktor Politike Dragan Hadæi Antiñ. Uz to, dobila je i reãeçe o pokretaçu disciplinskog pos-tupka protiv çe, i izbaåena je iz zgrade Politike sa zabranom ulaska u çu do pozi-va na sasluãaçe. Usledile su oãtre reakcijeNezavisnog udruæeça novinara Srbije, za-tim peticija podrãke 33 Politikina novinara,a zatim i Otvoreno pismo podrãke BiserkiMatiñ 20 Politikinih veterana. Istovremenose objavýuje da je u Politici osnovan Fo-

rum novinara, koji ñe se sastajati po potre-bi, na inicijativu najmaçe pet novinara ikoji ñe raspravýati o stvaraçu uslova zameðusobnu razmenu miãýeça unutar re-dakcije o pitaçima profesije, sa osnovnimpolaziãtem i principima sadræanim u uvod-niku prvog broja Politike, pod naslovom:"Zadatak nezavisne ãtampe" (1904. godine– prim. autora).

U javnosti, domañoj i inostranoj, odjek je veliki. Ali, reakcija iz vrha Politike idaýe izostaje. Naprotiv, u posebnim ko-mentarima – pisanim u duhu JUL-ovskihsaopãteça – desetine i stotine hiýadagraðana i studenata sa ulica Beograda i 30drugih gradova u Srbiji, nazivaju se izda- jnicima nacionalnih interesa i ruãiocimaporetka.

Gnev Beograðana na takvu Politikusasvim je razumýiv. Oni je prikýuåuju na- jomraæenijem javnom glasilu RTV Srbije içenom Dnevniku. Iz dana u dan, i izveåeri u veåe, demonstranti satima prolazeu nepreglednim kolonama pored zgradaRTV Srbije i Politike. I jednu i drugupalatu, prvih dana demonstriraça zapý-uskuju jajima, a poneko od çih i kameni-

cama, od kojih stradaju staklene vitrine iprozori na niæim spratovima(...) s

KRAJ

BITKA S BOÆOVIÑEM: Skupãtina Srbije u toku rasprave o "Politici" '93 ZASUTA KAMENICAMA: Hol "Politike" novembra 1996. D R A

Ã K O

G A G O V I Ñ

D . T . F .

Ð .

P O P O V I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1998. január 24.


7/29/2019 Vreme, 1998. január 24.


6524. JANUAR 1998. s VREME

Mi teæimo da vas informiãemo onako kako svog åitaoca informiãu çujorãki "Tajm"(Time, Vreme), hamburãki "Cajt" (die Zeit, Vreme), moskovsko "Novoje vremja"... Onaãoj reputaciji govori i podatak da smo proãle godine bili citirani u oko 400 svetskihlistova. Ime naãeg lista je dobro prihvañeno u svetskoj novinarskoj, politiåkoj iprivrednoj eliti. Ciý nam je da odræimo i unapredimo profesionalni standard i da vampruæimo informacije koje ñe vam pomoñi da se orijentiãete, da se upoznate sa uzro-cima zbivaça i da se, usput, i zabavite.

Svesni smo da je u danaãçe vreme ãtampa skupa i zato ñemo odovog broja nuditi åitaocima da se pridruæe klubu naãih pretplatni-

ka. U ovom broju obrañamo se privatnicima, vlasnicima preduzeñai radçi, i nudimo im da uz punu cenu polugodiãçe ili godiãçepretplate dobiju sledeñe:

- Besplatan oglas na åetvrtini crno-bele strane (polugodiãçapretplata), ili polovini strane (godiãça pretplata);

- Popust od 15 odsto za svaki naredni oglas;

- Neograniåen broj potpuno besplatnog oglaãavaça potrebaza novim radnim mestima

Ãta je potrebno da uradite? Da ispunite opãte uslove pret-plate koji se nalaze na dnu ove strane i da popunite ovajkupon i poãaýete nam ga poãtom ili faksom na adresu"Vreme", Miãarska 12, Beograd, p.fah 257

Kada nam ovaj kupon stigne, naãa marketing sluæba kontaktirañesa vama i dogovoriti se oko saradçe. Dobro doãli u klub!

PRIVATNICI, PRIVATNICI, PRIVATNICI, PRIVATNICI...

Pretplatite se

da biste zaradili

Ime i prezime (molimo da popunite ãtampanim slovima)

Naziv vaãeg preduzeña

Adresa telefon

Grad dræava

Pretplañujem se nao pola godine (26 brojeva)o godinu dana (52 broja)

Privatnici, ålanovi marketing kluba "Vremena" ¡

PRETPLATA... PRETPLATA... PRETPLATA... PRETPLATA... PRETPLATABeograd Jugoslavija Evropske zemlje Vanevropske zemýe(kurirom) (poãta) (povrãinska poãta) (avionska poãta)

6 meseci 250 din 235 din 110 DEM 190 DEM12 meseci 500 din 470 din 220 DEM 380 DEMUplata pretplate u dinarima, za Jugoslaviju, u korist N.P. "Vreme" - Beograd, æiro raåun:40804-603-2-2031530 ili 40804-603-8-4031530. Potvrdu o uplati poslati na adresu N.P. "VREME", Miãarska 12-14, p.fah257, 11000 Beograd. Uplata u zemýi za inostranstvo, po odobreçu NBJ, naplañuje se u redakciji u efektivnom stranom novcu.Pretplatu u inostranstvu izvrãiti na raåun broj: 611 378 704 Bank-Austria Wien, BLZ 20151. Cena pretplate za inostranstvo udrugim valutama preraåunava se po dnevnom kursu.Ãestomeseåna pretplata podrazumeva 26 brojeva, a godiãça 52 broja.Ukoliko je uplañen veñi ili maçi iznos od navedenog, obraåunañe se duæina trajaça pretplate shodno uplati. Pretplata za evrop-

ske zemýe avionom jednaka je pretplati za vanevropske zemýe. Cenovnik vaæi od 5.4.1997. U sluåaju poskupýeça lista u tokupretplatnog perioda, pretplatniku se priznaje stara cena do isteka pretplate. Informacije u vezi sa pretplatom radnim danomod 10 do 16h: Beograd 3234-774 / Beå 43 1 408 96 52.

Ankicina dela"Domañica dobrotvorka",

"Vreme" br. 370

Povodom ålanka objavýenom u vaãem listuu decembru 1997, pod naslovom "Prve damedanaãçice – Ankica Tuðman, domañica do-brotvorka", potpisanog po novinarki TatjaniTagirov, æelim vam skrenuti paæçu da stevaãim åitateýima umjesto informacije dalidezinformaciju. Drugarica A. Tuðman nijeosnovala zakladu za spas hrvatske ratnesiroåadi, veñ je ona tu zakladu ukrala od drMiroslava Kovaåeviña, Hrvata iz Åikaga.

Na isti naåin je otela i vilu u Nazorovoj59, a da i ne spomiçem takozvane predsjed-niåke dvori koje su na otetom imaçu. Daklesve to bogatstvo leæi na osnovama grabeæa –

otimaåine, kao i stotine (neki govore oko800) miliona dolara u Ãvicarskim bankamaoteti hrvatskom narodu.

Vinko Ãunde, Zagreb

Politiåki ãtrajk"Samo milicija vozi dæabe",

"Vreme" br. 378

Izjave organizatora generalnog ãtrajka radni-ka GSP-a da je to samo socijalni ãtrajk sazahtevom da im se isplati nekakav zaostalidodatak i da nemaju nikakvih politiåkih zah-

teva laæne su i viãestruko nepoãtene, time,dakle, i nemoralne i ãtetne za sve nas, pa i zaradnike GSP-a, jer ne reãavaju nijedan prob-lem dugoroåno, a i kasne beznadeæno dugo,najmaçe godinu dana.

Naåin organizacije, kompaktnost i disci-plina upuñuje na visoku koordiniranost zakoju je potrebna visoka "infrastruktura"meðu zaposlenima, a koju poseduje samovladajuña stranka (veliki broj pristalica SPS-a u rukovodstvu i meðu zaposlenima), a onanije nikad organizovala socijalne ãtrajkovebez politiåke namene. Poznavajuñi socijalnu

strukturu zaposlenih, mislim da ih nije biloteãko ubediti da dolaze na posao i da sedeumiãýajuñi da åine neãto vaæno, za svakisluåaj dispeåeri nikom nisu dozvoýavali daistera autobus na liniju åak i kad bi neko hteo(to je moja pouzdana informacija). Dakle, poeksplicitnim zahtevima ne, ali po politiåkimkonsekvencama (pogaðaça politiåkih partijaoko sastava vlade, i sva je prilika da ñe SPOpristati i na reducirani broj ministarskihmandata samo da ne prizna izbornu greãku isluåajno inicirao nove, poãtene izbore. Kak-vo "poãtovaçe" prema "ãetaåima"? Bio je topolitiåki ãtrajk u oblandi socijalnih zahteva.

Vitomir Rediñ, Beograd(Od 1977. do 1992. radnik GSP-a

pog. Karaburma sl. br. 02550)

7/29/2019 Vreme, 1998. január 24.


uæivanjaVREME


Jedna od najpoznatijih æena sveta lepa i pametna

Francuskiça markiza Pompadur znala je ãta

govori kada je izjavila da je ãampaçac jedino vino koje æenu dræi lepom i posle

piña. U vreme kada je madam Pompadur naãiroko

oåaravala muãka srca, ãampaçac je upravo

postajao pravi hit francuskih i drugih

plemiñkih dvorova, potombogatih ýudi uopãte.

Naime, 1715 – ãest godina pre roðeça

markize Pompadur – Dom Periçon, sle-pi redovnik benediktinske opatije Hautva- jler, naãao je naåin kako da ãampaçac uåi-ni ne samo prijatnim piñem, nego i vinomnajblistavije slave uopãte.

Ãampaçac je penuãavo vino koje nak-nadnim (drugim) vreçem u boci razvijasopstveni ugýendioksid, zasluæan za lepupenu i naroåiti, peckav ukus. Drugo vre-çe moæe nastati spontano, a moæe se iza-zvati posebnim vrstama kvasca. Sve doDom Periçona nevoýa je bila ãto su mrt-vi kvasci ostajali u boci kao talog koji za-muñuje vino i kvari mu ukus. Kada je toeliminisano, osvajaåki putevi ãampaçcado najskrivenijih uglova Zemýe bili suotvoreni.

Ime je dobio po francuskoj pokrajiniÃampaçi. Danas je naziv rezervisan isk-

ýuåivo za penuãce tog regiona, sva drugapenuãava vina su samo penuãava vina. Ponaåinu proizvodçe dele se na one dobijenedrugim vreçem u boci, i one kod kojih seproces odvija u åeliånim tankovima, poizumiteýu nazvan metod Ãarmat. Nemabitne razlike u kvalitetu penuãca s obziromna metod proizvodçe, ali zato ima u ceni.Klasiåni Dom Periçonov metod je skup

jer zahteva mnogo prostora i ýudskograda. Svaka boca mora se svaki dan tokomnekoliko meseci okrenuti za neki stepen,

protresti i lagano nagiçati u sve uspravnijipoloæaj, kako bi se na kraju talog od kvas-ca sakupio u grliñu boce. Gubici zbog pu-caça boca od sve jaåeg pritiska ugýen-dioksida mogu biti veliki, a priliåno vina

gubi se i pri degoræaciji. To je postupakotåepýivaça boca i izlivaça taloga, kao idosipaça ekspedicijskog likera koji ñekonaåno formirati ukus penuãca.

Vrednost Ãarmatovog izuma drugogvreça u åeliånim tankovima je industrijal-izacija postupka, ãto znaåi pojevtiçeçepenuãca. I, prema tome, dostupnost ãam-paçca svima, a ne samo bogatima. Akonikako drugaåije, a ono bar jednom godiã-çe, u nekoj sveåanoj prilici. Biseri ili bi-ser-vina dobijaju se postupkom sliånim

proizvodçi penuãaca, ali se od çih raz-likuju po pritisku ugýendioksida (ispod 3,5

atmosfere pri temperaturi od 4°C zabisere, iznad za penuãce). Za raz-liku od penuãaca i bisera, koji na-knadnim vreçem oslobaðaju sop-stveni ugýendioksid, gaziranim

vinima se on ubacuje.Razlika izmeðu svih vrsta penuãavih

vina oåigledna je u peni i perlaçu. Pri ot-varaçu boce penuãci razvijaju bogatupenu, a potom dugo – neki i do 24 sata –perlaju, ispuãtaju one "konåiñe" sitnih me-huriña. Kod gaziranih vina pena bukne inestane, a perlaça nema ili je veoma krat-ko.

Penuãci i penuãava vina proizvode seu skali od potpuno suvih do slatkih. Sobzirom na ostatak neprevrelog ãeñera,nose oznaku potpuno suvih (do 1,5 odsto

ãeñera), naroåito suvih (1-2 odsto), su-vih (2-4), polusuvih (4-6) i slatkih (8-10odsto neprevrelog ãeñera). Prodaju se ubuteýama razliåitih veliåina, od kojihsvaka nosi posebno ime: kvart (18,7 cl),

demi (37,5 cl), buteýa (75-80 cl),magnum (1,5 litar), Metuzalem(6 litara), Salmanazar (9 l), Bal-tazar (12 l) i Nabukodonosor (16l). Sluæe se ohlaðena na 4 do 8°C:otvaraçe buteýe prati diskretnipucaç åepa i malo prelivaçepene. Gromoglasno otvaraçe bu-teýe s penom koja prska na svestrane smatra se varvarskim po-stupkom. Ãto se tiåe åaãa, penu-ãava vina postavýaju neke zah-teve. Za çih postoje odreðenioblici, nameçeni samo çima.Dugo je to bila plitka i ãiroka åa-ãa na noæici, ali se posledçih go-dina od çe sve viãe odustaje, ukorist åaãa koje toliko ne istiåupenu, veñ perlaçe. To su åaãe na-lik na izduæeni cvet lale, premavrhu neãto suæene, ili oblika izvr-nutog, veoma izduæen stalak. Ia-

ko su ugýendioksid, pena i per-laçe na ceni kod penuãaca, za çihovkvalitet odluåujuñi faktor je osnovnovino. Tako se moæe dogoditi i da pone-ko gazirano vino bude boýe od penuãca.

Proizvodça penuãavih vina proãirila sevremenom na sve vinogradarske zemýesveta. Za ãireçe konzumacije najzasluænijisu, izgleda, Napoleonovi vojnici. Nekadaposluæivana samo u najsveåanijim prilika-ma, kao vrhunac doæivýaja na kraju ruå-ka ili veåere, danas se nude i kao aperitiv,a u toku obroka mogu i pratiti jela kojima

odgovaraju, budeñi plemenita åula.s

DRAGANA NIKOLIÑ

Ãampaçac

7/29/2019 Vreme, 1998. január 24.


vreme, 1998. január 24

Documents