vreme, 1998. május 16

7/29/2019 Vreme, 1998. május 16.

http://slidepdf.com/reader/full/vreme-1998-majus-16 1/67

1166.. MMAAJJ 11999988.. GGOODDIINNAA IIXX BBRROOJJ 339955 CCEENNAA 1122 DDIINN

VREMEinternational

Austria . . . . . . ATS 35

Netherlands . NLG 5.50

Germany . . . DEM 4.50

Switzerland . . CHF 4.80

Sweden . . . . . . SEK 32

Belgium . . . . . BEF 100

Denmark . . . . . DKK 19

Italy . . . . . . . LIT 5600

France . . . . . . FRF 17

Cyprus . . . . . DRH 940

Luxembourg . . LFR 100

Makedonija . . . DEN 80

Hrvatska . . . . . HRK 11

Slovenija . . . . . SIT 350

RRaavvnnaa ggoorraa , , 99.. mmaajj

ÅÅEETTNNIIÅÅKKII

VVUUDDSSTTOOKK

7/29/2019 Vreme, 1998. május 16.


ANJE TEKSTOVA SA CD-a: Za åitanje i pretragu Vremena na ovomu potreban vam je program Acrobat Reader 3. Instalacione verzije zaativne sisteme MacOS, Windows i Unix nalaze se u direktorijumuDER. Instalirajte Acrobat Reader za vaã operativni sistem pokretanjemrama Setup (Windows verzija) ili Install (MacOS). Detaljno uputstvo zarebu programa Acrobat Reader nañi ñete u meniju Help/Online guide.iåka sluæba „Vremena“ nije u moguñnosti da vam pomogne okorebe samog programa Acrobat Reader. U direktorijumu ARCHIVA nalazejlovi sa pojedinaånim brojevima „Vremena“ i specijalnim dodacima.ko koristite Windows 95, po ubacivanju diska u raåunar, automatski ñe

okrenuti program VremePDF.exe pomoñu koga moæete da odabarete æe-broj na osnovu prikazane naslovne strane.IÃÑENJE INDEKSIRANE BAZE PODATAKA: Samo pri prvom koriãñenju

podataka neophodno je da aktivirate indeksni fajl u Acrobat Readeruãto ñete iz menija izabrati Tools/Search/Indexes, zatim kliknuti na Add

da izabrati fajl index.pdx iz direktorijuma index na disku. Pretraga tek-a po kljuånim reåima pokreñe se iz menija Tools/Search/Query.

A SLOVA: Da bi se pri pretraæivanju tekstova mogli koristiti i dijakriticiñ,æ,ð), neophodno je koristiti kodni raspored Mac Custom Win

0227, å=0229, ñ=0241, ð=0240, æ=0230, Ã=0195, Å=0197,209, Ð=0208, Æ=0198). „Vreme“ koristi jedan znak za lj (0253) i nj1). Slova moæete ukucati pomoñu Alt-tastera i numeriåkog dela tasta-li koriãñenjem programa Mapper priloæenog na disku. Korisnici MacOS fajl Srpska tastatura da ruåno prebace u fajl System u System folderu

da u ControlPanel/Keyboard izaberu raspored Srpska tastatura).aj direktorijuma ARCHIVA nije dozvoljeno kopirati bez pismenog odobrenja NP VREME.ght © 1997 VREME, Saãa Markoviñ & Ivan Hraãovec. Sva prava su zadræana.at Reader™ je zaãtiñena trgovaåka marka firme Adobe Systems Inc.

7/29/2019 Vreme, 1998. május 16.


VREME No 395PolitikaCrna Gora: Scenario rata i raspada 6

Kampaça: Mojkovac i Kosovo 8

Savezna vlada: Smena Kontiña 10

Kosovo:Holbrukovo provodadæisaçe 13

Metohija: I drumom i ãumom 14

Paralele: Konzulska pisma 16

Subotica: Akcija izvlaåeça 20

Sa naslovne strane:Åetniåki Vudstok 22

DruãtvoKoãarka: Pesnice i krompiri 26

Dosije Vremena: Odliv pameti 28Intervju: Miran Mejak 32

Stav: Ãkolovaçe novinara 38

KulturaIntervju: Zoran Predin 40

Señaça: Marina Avramoviñ 42

Kçige: Izloæba stranih naslova 44Kolumna: Goråin Stojanoviñ 45

Karijera: Linda Makartni 46

TV: Boãko i Stanko 48

Pozoriãte: Sumçivo lice 49

SvetEvopska unija: Svaðe 53

BiH: “Sarajevo D.C.” 55

Izrael: Pola veka dræave 56

Rusija: Nova Jeýcinova vlada 60

Holandija: Putopis 62

Peåat vremena 5

Zona sumraka 17Ljudi i vreme 36Nuspojave 51Scena 52Meridijani 59O çima se govori 61Poãta 64Vreme uæivaça 66

Na naslovnoj strani:

Ravna gora, 9. maj 1998.Fotografija: Predrag Mirkoviñ

Holbruk:Buldoæersko provodadæisaçe

Iako nije uspeo da privoli Miloãeviña da prihvati

Gonzalesa, Holbruk je inicirao poåetak direktnihpregovora predsednika SR Jugoslavije sa lideromkosovskih Albanaca Ibrahimom Rugovom

strana 13

Smena Vlade:Bitka za

KontiñaDok su svi iãåekivalivesti iz Belog dvora igledali u Holbruka i

Gelbarda, Miloãeviñ je joã jednomiskoristio “dimnu zavesu”, kojuobiåno sam pravi, i udario u prav-cu Crne Gore

strana 10

Tema broja: Scenariorata i raspadaU borbi protiv Ðukanoviña, Miloãeviñi dr Markoviñ ne biraju sredstva. Uko-liko zlupotrebe vojsku, u Podgorici suýudi sasvim odluåni: Crna Gora ñe sebraniti. Tamoãçi parlamentarni izbori

prevazilaze republiåki znaåaj i pobe-da je daleko viãe od pitaça vlastistrana6

Dosije Vremena:

Odliv pametiPreti novi talas odlaska mladih iãkolovanih iz ove zemýe koja nema

ozbiýnupolitikukoriãñeçanajdrago-cenijihpotenci-jala;naprotiv, uçoj nekesile kao da

æele ãtopre danajure onenajboýestrana 28

Intervju:Zoran Predin

Slovenaåki kantautor odgovarana pitaça da li je on ãtajerskiÐorðe Balaãeviñ; o razlazu Laå-nog Franza; o turbo-folku; o mu-

ziåkoj komunikaciji Slovenija -Srbijastrana 40

7/29/2019 Vreme, 1998. május 16.


VREME s 16. MAJ 1998.4

VREME

Detalji o pretplati na strani 65

16. MAJ 1998.

BROJ 395

Izdavaå: NP “VREME” d.o.o. Beograd,Miãarska 12-14 poãtanski fah 257

UPRAVNI ODBOR: Stojan Ceroviñ (predsednik),Boris Popoviñ i Dragoljub Æarkoviñ

V. D. DIREKTORA: Dragoljub ÆarkoviñFINANSIJSKI DIREKTOR: Danijela Vesiñ

KOMERCIJALNA SLUÆBA: Vojislav Miloãeviñ

NEDELJNIK “VREME”Beograd, Miãarska 12-14

V.D. GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIKTeofil Panåiñ

SEKRETARIJATElena Krstanoviñ (sekretar redakcije)

REDAKCIJADejan Anastasijeviñ, Slobodanka Ast, Velizar

Brajoviñ, Stojan Ceroviñ, Aleksandar Ñiriñ, Sonja

Ñiriñ, Draãko Gagoviñ, Zmagoslav Herman, BrankaKaljeviñ, Uroã Komlenoviñ, Predrag Koraksiñ, VesnaKostiñ (ekonomija), Slobodan Kostiñ (kultura),

Goranka Matiñ (urednik fotografije), MilanMiloãeviñ, Zoran B. Nikoliñ, Roksanda Ninåiñ,Duãan Reljiñ, Seãka Stanojloviñ (svet), NenadStefanoviñ, Hari Ãtajner, Filip Ãvarm (politika),Dragan Todoroviñ, Tanja Topiñ, Miloã Vasiñ,Svetlana Vasoviñ - Mekina, Duãan Veliåkoviñ,

Perica Vuåiniñ, Ljubomir Æivkov

DOKUMENTACIJADragoslav Grujiñ, Jelena Mrða (foto)

GRAFIÅKI CENTARBoris Dimitrov, Ivan Hraãovec (urednik),

Saãa Markoviñ, Vesna Srbinoviñ,

Vladimir Stankovski, Slobodan Tasiñ;Daktilograf: Zorica Nikoliñ;Lektor: StanislavaMijiñ; Korektori: Boãko Blaæiñ, Ivana Milanoviñ,

Stanica Miloãeviñ

VREME MARKETINGGoran Kosanoviñ (direktor)

NEWS DIGEST AGENCYDuãka Anastasijeviñ, Zoran Stanojeviñ

PRODAJA I PRETPLATANikola Ñulafiñ, Tatjana Jovanoviñ

RAÅUNOVODSTVOMirjana Jankoviñ

Rukopisi se ne vrañaju.

Telefoni: 3244-254, 3234-774, 3246-936,

3241-633, Telefaks: 3238-662E-mail: [email protected]

WWW: http://www.vreme.com"VREME INTERNATIONAL" Zeitschriftenverlags

Ges.m.b.H., Neudeggergasse 1-3/22, 1080 Wien,Austria, USSIN: ATU 37757904

Manager: Vesna Vaviñ; Telefon: (431) 408-9652,Fax: (431) 407-5947 E-mail: [email protected]

"VREME KNJIGE"Predrag Markoviñ (urednik)

PRIPREMA I OSVETLJAVANJE FILMOVA:Grafiåki centar "VREME"

ÃTAMPA: PS GRMEÅ - PRIVREDNI PREGLED,Beograd, Marãala Birjuzova 3OBRADA TIRAÆA: Data Press

YU ISSN 0353-8028: List je miãljenjem Sekretarijata za informacije Srbije,broj 413-01-32/91-01 od 04.02.1991. godine, svrstan u tarifni broj 8. stav 1.

taåka 1. alineja 10. za åiji promet se plaña osnovni porez po stopi od 7 %.

NEDELJA9 – 16. maj

Jadni Nemci!Evropa se, naravno, seña i obeleæava 9. maj 1945. Za nas ovde moæda bi bilo neke ko-

risti od razmiãýaça na temu koliko se evropsko razlikuje od balkanskih – ili, moæe i tako– srpskog pamñeça. Ili kako je – i zaãto – Evropa prekoraåila prag ujediçeça, dok seJugoslavija, çena tvorevina, raspala u sumanutom pokuãaju da onako "meðu nama"okonåamo ne samo Drugi i Prvi svetski rat nego, po svoj prilici, ponovimo Kosovo. Pa500 godina...

U proleñe 1945. zapadni saveznici odbili su nekoliko nemaåkih predloga da se dogo-vori posebna predaja. Tako je 29. aprila u Kazerti kapitulacija nemaåkih snaga u Italijipotpisana u prisustvu ameriåkih, britanskih i sovjetskih predstavnika. Na isti naåin odbije-ni su Himlerovi predlozi za predaju samo na zapadnom frontu. Poåetkom maja 1945. ad-miral Denic je tu ponudu nekoliko puta ponovio, zahtevajuñi da se trupe i civili na udaruCrvene armije propuste na podruåje pod kontrolom ameriåkih i britanskih snaga. Tek napretçu zatvaraça zapad-nog fronta za prolaz jedin-ica i civila, 7. maja ujutru

Nemaåka je potpisala be-zuslovnu kapitulaciju. Dankasnije dokument je ob- javýen, da bi ga 9. maja1945. u Berlinu zvaniånoratifikovali feldmarãal Vil-helm Kajtl, general Hans-Jirgen Ãtumpf i admiralHans-Georg Frideburg. UJugoslaviji je 9. maja oslo-boðena Ljubýana. Ostaci nemaåke grupe armija E i mnoãtvo kvislinãkih jedinica pod ko-mandom generala Aleksandra Lera nastojali su da se probiju u Austriju i predaju Britan-cima, pa su borbe zavrãene bezuslovnom kapitulacijom tek 15. maja 1945.

Iskýuåena iz Evrope, SR Jugoslavija ove godine nije imala elana ni voýe da posebnoobeleæava i slavi. Uåeãñe u onoj pobedi ne moæe viãe da pretegne i prikrije dubinu, teæinui besmislenost svih poraza postignutih u protekloj deceniji – åak i da je bilo sveåanih ak-ademija, odnosno TV spotova sa diskretno podvuåenim "po ãumama i gorama" koje bi ihprikazale kao pobede ovdaãçe dræavniåke mudrosti, ãto smo sve gledali koliko do juåe.Standardna poåasna paýba sa Kalemegdana proãiruje se na neku vrstu promenadnog kon-certa sa pucaçem; okupýene graðane razoåaralo je ãto su "crvene beretke" uredno pok-upile sve topovske åaure, tako da nije bilo suvenira koji bi u stanu glumili vaze za cveñeili kante za otpatke. Obeleæavaçe godiãçice svedeno je na ritualnu ceremoniju polagaçavenaca na spomenik Neznanom junaku i druga memorijalna obeleæja. Predsednik SRJuputio je åestitku graðanima, "sa æeýom da se mræça iz koje se rodio faãizam viãe nika-da ne ponovi meðu narodima", upisao se u spomen-kçigu ("Slava borcima za slobodu")i poloæio venac sa natpisom "Slava palim borcima za slobodu", pa su to potom uåiniledelegacije jugoslovenske vlade, Vojske Jugoslavije (naåelnik generalãtaba VJ uputio je

izaslanika), Saveza udruæeça boraca Narodnooslobodilaåkog rata… I neåega ãto se zovePatriotski savez Jugoslavije, åije oglaãavaçe posredstvom dræavnih medija obiånonagoveãtava promene. Na gore, naæalost.

Hrvatske vlasti poloæile su venac na Oltar domovine u Medvedgradu. Dok je neãtoviãe od hiýadu graðana na Trgu hrvatskih velikana ponovo zahtevalo da se placu vratistari naziv, Trg ærtava faãizma, pedesetak demonstranata im je poruåivalo: "Mi nismo pos-ledçi od juåeraãçih, mi smo prvi od sutraãçih – spremajte se kuñama!", "Ãakiñu, istina je na tvojoj strani!" i "Idite u Srbiju!". U Srbiji, na Ravnoj gori, Vuk Draãkoviñ je opetslavio Dragoýuba Draæu Mihajloviña kao prvog gerilca Evrope, da bi sutradan izraziosvoje uvereçe kako ñe "naãi" saveznici ubrzo shvatiti i ispraviti greãku koju åine premaSrbiji povodom Kosova. Rumuni su se, izgleda, najboýe snaãli. Zemýa s kojom nikadanismo ratovali, iako je sve do ulaska sovjetskih trupa bila ålanica Trojnog pakta, proslavi-la je 9. maja tri praznika: Dan pobede, Dan Evrope i Dan nezavisnosti.

Uprkos svemu, Nemci su preæiveli i ovaj, 53. Dan pobede. No, rano je za radovaçe:

tek im nailazi 11. novembar. Okrugla, 80. godiãçica otkako je zavrãen Prvi svetski rat.Jadni Nemci! s

ALEKSANDAR ÑIRIÑ

Ð O R Ð E P O P O V I Ñ

- D T F O T O

7/29/2019 Vreme, 1998. május 16.


s VREME 516. MAJ 1998.

R

3 9 5 3 9 5 3 9 5 3 9 5 3 9 5 3 9 5 3 9 5 3 9 5 3 9 5 3 9 5

da se radi o pristanku na posredovaçe Gelbarda iHolbruka, bilo da je reå o smeni Kontiña.

Pre par meseci napisao sam u "Vremenu" tekst otome da ñe Bulatoviñ zamenti Kontiña i ne bih u çemudanas promenio ni zapetu, ali jedno ime bih promenio.

Naime, nisam danas siguran da ñe baã Momir Bulatoviñbiti novi Kontiñ, ali bih se kladio u neãto krupno da ñebiti predloæen neko od Bulatoviña, a kladio bih se u ãtogod hoñete da ñe biti neko od bulatoviñevaca. I nijepoenta samo u tome da bi takvo imenovaçe moglo dautiåe na rezultat izbora u Crnoj Gori, veñ joã pre seraåuna s uticajem u postizbornom periodu. Boravio samu Crnoj Gori desetak dana i åuo sam razne priåe, a viso-ki funkcioner savezne vlade u povereçu mi je rekao,pre nego ãto je obelodaçena inicijativa o smeni Kon-tiña, da je ovaj odigrao moæda presudnu ulogu u koliko-toliko mirnom preuzimaçu predsedniåke vlasti naCetiçu. Kontiñ je, naime, odbio da potpiãe ukaz ovanrednom staçu u trenutku kada su poåeli nemiri u

Podgorici. Kako je ovde kaæçiva politika "jednake dis-tance", bilo je presuðeno da Kontiñ bude najuren, a dadoðe neko ko ñe biti lakãi na potpisu. Izvesno je veomada ñe rezultat izbora u Crnoj Gori biti veoma tesan, aveñ se kroz predizbornu kampaçu Bulatoviñeve partijestvara utisak da ñe izbori biti neregularni, pa ako seponovo dogodi narod, a hoñe po svemu sudeñi, vaýa daneko poåne olovku da ãiýi na vreme.

Strast s kojom dræavni mediji komentariãu dogaðajeu Crnoj Gori i, gle åuda, odsustvo strasti s kojom opisu-

ju staçe na Kosovu – poreðeçe je izvedeno uodnosu na pretpostavýeni srpski interes i

znaåaj dogaðaja – kao da govori ostvaraçu prilike za izgovor SlobodanaMiloãeviña, koji bi glasio ovako: dobro,Srbija je izgubila Kosovo, ali je Srbijadobila more.

Naravno, ja ne mislim da bi davaçeveñeg stepena autonomije Kosovu, pa i

onog iz starih ustavnih reãeça uziskýuåivaçe odredbe o neposrednoj poli-

tiåkoj kontroli sile represije na teritoriji pokrajine (policije i bilo kog oblika teritorijalne odbrane), znaåiloda je Srbija izgubila Kosovo, ali, ruku na srce, nisam jani kliktao "Oj Srbijo iz tri dela, ponovo ñeã biti cela", pamoje miãýeçe ne mora biti merodavno, tim pre ãtonemam nameru da se kandidujem za neku politiåku

funkciju. Mislim, meðutim, da to ne mora da brine nione koji su uz pomenuti kliktaj uzleteli tu dokle su stig-li; zar isti nisu obeñavali da ñe Zadar biti u Srbiji, pa suopet dobili izbore. Navodno, priåam anegdotu iz drugeruke, sretnu se Novak Kilibarda i Vojislav Ãeãeý, paprvi pita drugog: "Dobro, Vojo, nisi vaýda tolika buda-la da si verovao u ono o srpskim zemýama?" "Naravnoda nisam", odgovara drugi, "ali mi veruje milion i poýudi."

S druge strane, ne vidim razlog da Srbija izgubimore i ako na crnogorskim izborima pobedi koalicija simenom Mila Ðukanoviña. Politika je umetnost kad jesposobna da vlada razlikama, da ih usklaðuje u teæçika narodnoj sreñi i blagostaçu. Ovdaãça vlast nekako

je kasarnskog tipa, a i Miloãeviñ veñ godinama letuje uGråkoj. s

DRAGOLJUB ÆARKOVIÑ

Vesti spredumiãýajemSastanak s Rugovom, rastanak s Kontiñem: sprema lise izgovor – Srbija je izgubila Kosovo, ali Srbija jedobila more

atko Markoviñ, potpredsednik vlade RepublikeSrbije, podneo je ostavku na tu funkciju i ujed-no se povukao sa poloæaja ãefa pregovaraåkog

tima o Kosovu. Dao je sledeñe obrazloæeçe: "Mojpolitiåki i liåni kredibilitet naruãen je naprasnom od-lukom Slobodana Miloãeviña da se u Beogradu sus-retne sa Ibrahimom Rugovom. Dok sam se ja u Priã-tini zamajavao nedeýama sa Egipñanima i drugimmaçinama, braneñi politiku srpske skupãtine, srpskevlade i srpskog naroda koji se na referendumu izjas-nio onako kako se izjasnio, predsednik Jugo-slavije Slobodan Miloãeviñ, uz posredovaçeGelbarda i Holbruka, degradirao je sav naãrad i naã mandat". Naravno, vest o ostav-ci, ukýuåujuñi i obrazloæeçe, izmislio jeautor ovog teksta. Vreme visokih mo-ralnih gestova u politici joã nije nastupi-lo. Da toga ovde ima, Kontiñ bi podneoostavku joã onda kad mu se omaklo da seýubi s Dafinom Milanoviñ... i da ne nabra- jam daýe, mada mi zarad uravnoteæenog pris-tupa savest zahteva da pomenem i dvojicu poslani-ka Demokratske stranke u Skupãtini Jugoslavije kojisu potpisima prvo podræali inicijativu da Kontiñ budenajuren, a odmah potom povukli potpise. Naivci ipokvareçaci mogu podjednako u politici biti opasni,a mene je strah da u nas treñe vrste politiåara, dakle

onih koji nisu naivni ili pokvareni, ima tek nekoliko,u svakom sluåaju nedovoýno.Pitaçe koje se u svetlu prethodne tvrdçe, one o

pokvareçacima, mora postaviti glasi: da li je sluåa- jnost ãto su u nepunih dvadeset åasova obelodaçenedve vaæne vesti koje su povod ovog teksta? Miloãeviñi Rugova zapoåeñe pregovore, a Radoje Kontiñ biñe uponedeýak 18. maja na terazijama skupãtinskepravde, koje ñe toboæ odmeravati krivicu ove saveznevlade ãto reforme kasne i ãto se ta ista vlada ne meãau svoj posao, a u stvari biñe ærtvovani za potrebepredstojeñih crnogorskih izbora. Da te terazije varajuna meri utvrdio bi svaki kantardæija na pijaci, osimone dvojice iz Demokratske stranke, ali ovde je svaki

izgovor dobar jer nam se politika inaåe pretvorila ulagaçe i zaglupýivaçe naroda, pa poslenici ovog za-nata ne lupaju glavu smiãýajuñi suvisle izgovore, bilo

7/29/2019 Vreme, 1998. május 16.


VREME s 16. MA J 1998.6

izazvati oruæani sukob u toj Republici, unameri da spreåi uåvrãñeçe vlasti predsed-nika Mila Ðukanoviña pred parlamentarneizbore 31. maja. Ukoliko bi se to dogodilo,Crna Gora je odluåila da se brani i to bi –razume se – znaåilo definitivni, krvavi kraji ove Jugoslavije. Atmosfera u ovoj Repub-lici nije niãta maçe napeta nego ãto je bilau vreme predsedniåkih izbora proãle jese-

ni, i tokom neuspelog januarskog pokuãajaSlobodana Miloãeviña i bivãeg crnogor-skog predsednika Momira Bulatoviña, danasilnim demonstracijama spreåe inaugu-raciju predsednika Ðukanoviña. Naprotiv.Duboka politiåka podeýenost je ostala: naBulatoviñevim predizbornim skupovimaåuju se pozivi na oruæje, a benzin na vatrudolila je i inicijativa Socijalistiåke narodnepartije Momira Bulatoviña, da smeni Save-znu vladu koja se tumaåi pokuãajem da seu zemýi uvede vanredno staçe, kako bi sespreåilo i samo odræavaçe parlamentarnihizbora u Crnoj Gori. Ãta bi ti izbori mogli

doneti?RAÅUNICE: Kako sad stvari stoje,"Koalicija za boýi æivot – Milo Ðu-

kanoviñ" (Demokratska partija socijalista,Narodna stranka, Socijaldemokratskapartija) ima 2,5 do tri odsto prednosti uodnosu na Bulatoviñevu Socijalistiåku nar-odnu partiju (SNP). Mada je u politici ele-mentarno pravilo da izbornu prednost uæi-va onaj koji je na vlasti, izgleda da Bula-toviñ, koji na ove izbore izlazi samo kaopredsednik stranke, nije izgubio mnogo bi-raåa u odnosu na prethodne izbore kad sekandidovao kao aktuelni predsednik Re-publike. Ta dosta neuobiåajena politiåkapojava moæe se objasniti stabilnoãñu çe-govog biraåkog tela, åiçenicom da çego-

va stranka nikad nije priznala regularnostizbora na kojima je pobedio Ðukanoviñ, inaporima Miloãeviñeve propagandnemaãinerije da ga i daýe predstavýa kao le-gitimnog predsednika Crne Gore – bezobzira ãto Bulatoviñ to nije. DPS MilicePejanoviñ-Ðuriãiñ, dakle, nije uspeo daprivuåe Bulatoviñeve glasaåe, ãto znaåi da je odnos snaga relativno izjednaåen (kaoãto je bio i u vreme predsedniåkih izbora),i da je vrlo malo verovatno da bi bilo kojastrana mogla da dobije apsolutnu veñinu uparlamentu i sama formira Vladu.

Da je Liberalni savez Crne Gore – koji

moæe raåunati na desetak ili neãto viãe ods-to biraåkog tela – uãao u predizbornu ko-aliciju, pozicija Ðukanoviñevih snaga bila

bi znatno drukåija. Liberali Slavka Per-oviña su se, meðutim, opirali da na izboreidu sami, a kome ñe se posle izbora pri-druæiti, verovatno je najveña nepoznanicatrenutne politiåke karte Crne Gore. Iako seliberali zalaæu za samostalnu Crnu Goru, aBulatoviñevi socijalistiåki narodçaci zafaktiåko utapaçe te Republike u Miloãevi-ñevu Srbiju, voða te stranke Slavko Pero-viñ se tokom kampaçe okomio prevashod-no na Mila Ðukanoviña koga je podræao udrugom krugu predsedniåkih izbora.Crnogorski analitiåari uglavnom to ob- jaãçavaju sujetom Slavka Peroviña i çe-

govom liånom netrpeýivoãñu prema hariz-matiånom Ðukanoviñu.Veñina sagovornika u Podgorici ipak

ne veruje da ñe Peroviñ stupiti u otvorenukoaliciju sa Bulatoviñem, prvo – zato ãto se"viãe ne bi smeo pojaviti na Cetiçu", tradi-cionalnom uporiãtu liberala, drugo – zatoãto bi "savez sa ðavolima" (Bulatoviñem iMiloãeviñem) u krajçoj konsekvenciznaåio smrt te partije. Slavko Peroviñ bi,meðutim, posle izbora mogao uceçivatiÐukanoviña zahtevom za premijerskomesto, a trenutno ne izgleda da bi mu toÐukanoviñ mogao dati. U tom sluåaju bi se

lako moglo dogoditi, ãto potpredsednikVlade Miodrag Vukoviñ proceçuje kaonajverovatniju moguñnost, da nova Vlada

Crna Gora

Scenario rata i raspadaU borbi protiv Ðukanoviña, Miloãeviñ i dr Markoviñ ne biraju sredstva.

Ukoliko zloupotrebe vojsku, u Podgorici su ýudi koji su sasvimodluåni: Crna Gora ñe se braniti

TEMA Vremena

ajodgovorniji ýudi u CrnojGori uopãte ne iskýuåujumoguñnost da ñe predsednikSavezne Republike Jugo-slavije Slobodan MiloãeviñN

F O T O G R A F I J E : G O R A N K A

M A T I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1998. május 16.



v

ne bude formirana ni u ustavnom roku od60 dana, ãto bi znaåilo raspuãtaçe Skupã-tine i nove parlamentarne izbore, i samimtim produæavaçe politiåke krize u CrnojGori.

U DPS-u raåunaju, meðutim, da biVlada mogla biti formirana i uz pomoñ na-cionalnih partija maçina (Muslimana i Al-banaca) – ako one uðu u parlament.

Sve te raåunice izgleda ipak ne ulivajuSlobodanu Miloãeviñu dovoýnu sigurnostda ñe moñi da ograniåi uticaj svog trenutnonajveñeg protivnika – Mila Ðukanoviña.Borba protiv Ðukanoviña je, od predsed-niåkih izbora u Crnoj Gori, Miloãeviñevglavni politiåki prioritet a on i, naroåito,çegova supruga dr Mira Markoviñ ne ãt-ede sredstva. Crna Gora se ekonomski sab-otira, politiåki ignoriãe, medijski demoni-

zuje. Vladarski tandem ne radi sve to da bisad pustio Ðukanoviña da daýe uåvrãñujevlast nakon parlamentarnih izbora. Ãtaplaniraju Miloãeviñ-Markoviñ?

RATNA OPCIJA: Pred inauguracijupredsednika Ðukanoviña 15. januara, Mil-oãeviñ je pokuãao da od Savezne vladeizdejstvuje inicijativu za uvoðeçe vanred-nog staça u toj Republici. To je propalozahvaýujuñi predsedniku Vlade RadojuKontiñu, koga sad baã zato i smeçuju, inaåelniku Generalãtaba Vojske Jugoslavijegeneralu Momåilu Periãiñu, koji zbog togaviãe ne uæiva Miloãeviñevo povereçe.

(Kao jasan dokaz za to se u Podgorici po-miçe åiçenica da je nedavno, povodomKosova, ãef KOS-a Aleksandar Dimitrije-viñ pozvao vojne ataãee stranih ambasadada ih obavesti o razvoju dogaðaja. Sasvim

je neoubiåajeno da se, bilo gde u svetu, na-åelnici obaveãtajnih i kontraobaveãtajnih

sluæbi javno angaæuju na taj naåin. To bitrebalo da bude posao generala Periãiña).

Predsednik SRJ, po svemu sudeñi, uop-ãte nije odustao od nasilne opcije potåi-

çavaça Crne Gore, poãto mu to drukåijene polazi za rukom. Najpre, Savezni mini-star odbrane Pavle Bulatoviñ, aktivni uåe-snik kampaçe Momira Bulatoviña (i u tre-nutku pisaça ovog teksta najozbiýniji kan-

didat za novog Kontiña), posmeçivao jetokom proteklih meseci naåelnike svih

odeýeça teritorijalne odbrane u CrnojGori. Sa mesta Republiåkog ãtaba za nar-odnu odbranu oterao je Radomira Ivanovi-ña i doveo Dragana Braunoviña, ålana Gla-

vnog odbora Momirove stranke. U svakojod 21 opãtine u Crnoj Gori postavio je zaãefove podruånih odeýeça Ministarstvaodbrane svoje politiåki pouzdane ýude.Ãtabovi TO kontroliãu sisteme ratnih veza imobililizacijske kartone. Tamo se – dakle,u rukama Bulatoviña – nalazi evidencijasvih vojnih obveznika kojima je pred rat uBosni podeýeno oruæje, a tog oruæja nijebilo malo. Sasvim je jasno koliko je tovaæno ukoliko se Miloãeviñ zaista odluåiza upotrebu Vojske u Crnoj Gori, iako sesve to u Podgorici, naravno, zna.

Kad je reå o Generalãtabu, u visokimpolitiåkim krugovima u Crnoj Gori vladauvereçe da je general Periãiñ veñ izvesnovreme najveñi garant stabilnosti u Jugo-slaviji. Kako, meðutim, saznajemo izpouzdanih izvora, Miloãeviñ o eventualnojupotrebi Vojske u ovoj Republici uopãte nerazgovara sa Periãiñem. Njega preskaåe, ikomunicira direktno sa pouzdanim koman-dantom Druge Armije (koja pokriva i CrnuGoru), generalom Boæidarom Babiñem.Podgoriåki nedeýnik "Monitor" u proãlombroju piãe, pozivajuñi se na anonimnevojne izvore, da se tokom burnih predsed-

niåkih izbora u Crnoj Gori, vrh DrugeArmije potpuno svrstao na stranu MomiraBulatoviña, odnosno Slobodana Milo-

Kritiåna masaJedno relevantno istraæivaçe crnogorskog javnog mçeça, nedavno obavýeno u

Podgorici, pokazuje da po prvi put maçe od polovine graðana Crne Gore iskazuje ra-spoloæeçe prema SRJ kao "najboýem reãeçu za Crnu Goru i Srbiju". Ima analitiåarakoji, ipak, smatraju da nije dostignuta "kritiåna masa" antijugoslovenskog ra-spoloæeça, jer je reå, pre svega, o otporu Slobodanu Miloãeviñu, a ne dræavnoj zajed-nici Srbije i Crne Gore kao takvoj. Oåigledno je, meðutim, da to opãte antijugosloven-sko raspoloæeçe po definiciji mora pratiti rastuñi otpor Miloãeviñu, a da samMiloãeviñ svojom politikom sve åini da takva miãýeça ojaåaju. Treba napomenuti i da

je ta sondaæa javnog mçeça uraðena pre skandala sa nepozivaçem Ðukanoviña naproslavu dana dræavnosti SRJ.Istraæivaçe pokazuje da oko treñine graðana Crne Gore najviãe veruje Milu Ðu-

kanoviñu, a neãto maçe od petine Momiru Bulatoviñu. Kad je reå o politiåarima vanCrne Gore, oko 13 odsto graðana iskazalo je povereçe Slobodanu Miloãeviñu, dok jeoko 30 odsto iskazalo nepovereçe u predsednika SRJ.

Pokazuje se da glasaåku bazu Ðukanoviñeve koalicije åine uglavnom mladi od 18-30 godina sa viãim obrazovaçem, privatnici, graðani koji se deklariãu kao Crnogorci,ali i predstavnici nacionalnih maçina. Za Bulatoviñevu stranku ñe glasati starijigraðani, ýudi niæeg obrazovaça – i niko od pripadnika maçina. Zanimýivo je i da is-traæivaåi javnog mçeça, a i drugi, oceçuju da je po prvi put u crnogorskoj istorijistasala antiratna generacija. Kako je to formulisao Miodrag Vukoviñ, potpredsednikcrnogorske Vlade, "Crna Gora je ostavila iza sebe vremena borbe s puãkom. Proãla suvremena kad su Crnogorci radije iãli u ratove nego u svatove, kad sin nije pamtio oca

jer je ginuo u borbi dok je joã u pelenama bio". Smatra se da se ta åiçenica oåiglednoreflektuje na crnogorsku politiåku scenu.

DALJE NEÑEÃ MOÑI: Boæaj,granica sa Albanijom

7/29/2019 Vreme, 1998. május 16.


VREME s 16. MA J 1998.8

Predizborna kampaça

Mojkovac i KosovoParlamentarni izbori u Crnoj Gori 31. majaprevazilaze republiåki znaåaj i pobeda na ovimizborima daleko je viãe od pitaça vlasti

"Na pravom ste mestu", poruåio je Ðorðe Balaãeviñ okupý-enima na predizbornom skupu Ðukanoviñeve koalicije upodgoriåkom predgraðu Zlatica. Nikakvo Balaãeviñevoobrañaçe nije bilo predviðeno. Åovek je bio u Podgorici drugimposlom – kod zubara – i, joã oteåen, svratio je na pomenuti skup.Stajao je neopaæen iza tribine dok su govorili Ðukanoviñ i drugipartijski funkcioneri, a onda se pojavio na bini, pozdravio se s

predsednikom koji se oåigledno obradovao da ga vidi, i rekao dane bi morao da dolazi u Podgoricu kad bi sliånih skupova bilotamo odakle on dolazi. Za one koji prate politiåku scenu u Beo-gradu ta vrsta topline i spontanosti naprosto je nezamisliva. In-aåe, opãta je ocena da se od predsedniåkih izbora u Crnoj Goriniãta bitno nije promenilo u pogledu izbornih ciýeva i izabranihpolitiåkih strategija i taktika.

BEZ MILOSTI: Glavni takmaci za 78 poslaniåkih mesta su"Koalicija za boýi æivot – Milo Ðukanoviñ" i Socijalistiåka nar-odna partija Momira Bulatoviña. Jeziåak na vagi biñe Liberalnisavez Crne Gore Slavka Peroviña. Nacionalne partije – dve mus-limanske i viãe srpskih – bore se za ulazak u parlament, a dvemaalbanskim partijama je izbornim zakonodavstvom praktiånozagarantovano pet poslaniåkih mandata. Socijalistiåka narodnapartija je, prosto, Miloãeviñeva partija u Crnoj Gori i postojemiãýeça da je Momir Bulatoviñ sad u veñoj meri Miloãeviñevsatelit nego ãto je to bio i dok je bio predsednik Crne Gore.Poruke tokom kampaçe za parlamentarne izbore su i nacional-

istiåke, i ãovinsitiåke, i populistiåke, i tonom podseñaju nazvaniånu ratnu propagandu u periodu 1990-1992. Srðan Dar-manoviñ, u svojoj nedavnoj analizi, kaæe da kampaçom SNP-adominira logika i politika konflikta sa svima ("pokret besa") ipretçe revanãizmom. Partija Momira Bulatoviña je oliåeçe sta-

tusa quo i zaustavýene tranzicije, ukratko – onog tipa reæima kojidanas dominira Srbijom.U Ðukanoviñevoj kampaçi – koja je poåela tek ovih dana i

koja je upadýivo maçe glamurozna od kampaçe za predsedniåkeizbore – dominira na prvom mestu anti-miloãeviñevska politika uzodbijaçe optuæbi za separatizam, zalagaçe za ekonomske i poli-tiåke reforme, otvaraçe prema svetu, socijalne mere. Penzije uCrnoj Gori sad kasne svega petnaestak dana, sva socijalna davaçapoveñana su posle devalvacije dinara, penzioneri umesto sedamdobijaju 14 besplatnih dana u Igalu, redovno se vraña stara deviz-na ãtedça do 500 DEM, s tim ãto ñe se uskoro preñi i na vrañaçeuloga do 1000 DEM.

Sukob dva glavna protivnika je æestok i nepomirýiv, i nije reåo dubokim koncepcijskim razlikama ni o borbi bivãih prijateýa i

saradnika, pa ni o saznaçu da ñe se gubitnik od poraza teãko opo-raviti. Reå je prevashodno o tome da je posredi sukob izmeðu dvedræavne strukture: o crnogorskoj koja sa svim svojim resursimastoji iza vladine koalicije i srbijansko-federalne koja takoðe sasvim svojim resursima stoji iza Bulatoviñeve partije. Ovo åini daparlamentarni izbori u Crnoj Gori 31. maja prevazilaze republiå-ki znaåaj i da je pobeda na izborima daleko viãe od pitaça vlasti.

Evo nekih akcenata iz kampaçe u kojoj ime saveznog pred-sednika, kako je izraåunao "Monitor", najåeãñe pomiçu lideriDPS-a (u 85 odsto nastupa od poåetka aprila do prvih dana maja),dok se u javnim nastupima SNP-a najåeãñe pomiçe Ðukanoviñ(baã na svakom skupu).

MITINZI I IZJAVE: "Iako se iz Beograda zajapurenosaopãtava da su politiåke tenzije koje se, inaåe, veãtaåki izazivaju,rezultat crnogorskog separatizma, a ovde se åini kako Srbija æelida ponizi Crnu Goru, treba otvoreno reñi da nije taåno ni jedno nidrugo. Srbija i Crna Gora su kroz istoriju æivele zajedno i tajzajedniåki æivot ñe se nastaviti. To ãto su danas na åelu Jugoslavije

ãeviña. Tvrdi se da je komanda DrugeArmije koristila svaki zvaniåni sastanakstareãina da bi dala uputstvo da "treba gla-sati za politiåku opciju Momira Bula-toviña", te da je "nakon Bulatoviñevogizbornog poraza 14. januara, grupa oficirana åelu sa Babiñem formirala operativniãtab u koji nisu mogli uñi oni koji su veñ

iskazali drugaåije politiåko miãýeçe,odnosno oni u åiju se politiåku lojalnostnisu mogli uzdati". Sve u svemu, ta je gru-pa oficira tokoma januarskih demonstraci- ja u kojima je povreðeno pedesetak policajaca, "uradila sve da ukýuåi vojsku urazreãeçe politiåke krize u Crnoj Gori", isamo zahvaýujuñi generalu Periãiñu Vojs-ka nije upletena u taj dogaðaj.

ZELENI I BELI: U januaru se, dakle,pokazalo da Miloãeviñ, bez angaæovaçaznaåajnije oruæane sile, nije u staçu dasruãi Ðukanoviña. Ako bi mu sad poãlo zarukom da zloupotrebi Vojsku (ako ne moæe

uz Periãiña, çega ñe lako smeniti), uPodgorici su ýudi koji su u poziciji da to NI MOMO NI MILO: Plakati Liberalnog saveza

7/29/2019 Vreme, 1998. május 16.



skoj filijali SPS-JUL-SRS?Veåiti asistent Bulatoviñ oåi-gledno se opredelio za træiãnuekonomiju. Æeli da Crnu Goruproda za 10 miliona DEM. Ako

je sebe prodao Mirjani Mark-oviñ, neñemo mu dozvoliti da napijacu svojih ambicija izneseCrnu Goru." (Predrag Popoviñ uPodgorici)

Zoran Kneæeviñ savezniministar pravde, optuæio je uPodgorici reformsku koalicijuda se "sad kad je najteæe" udru-æila sa stranim centrima moñi, idodao da ñe se "Kosovo branitisvim sredstvima i po svakucenu", i da je za Kosovo "svakaærtva opravdana". Na promo-

tivnim skupovima BulatoviñeveSNP u Rakoçu i Sutivanu kodBijelog Poýa, Kneæeviñ je poz-

vao ålanove i simpatizere stranke da se ponovo okupe napodgoriåkim ulicama u noñi 31. maja. Kneæeviñ je ponovio svoju izjavu da se "neñe demonstrirati udaraçem u lonce i ãerpe",nego da postoje i drugi naåini izraæavaça nezadovoýstva. Na tosu okupýeni reagovali skandiraçem: "Hoñemo puãke, dajtenam oruæje".

"Samozvani reformisti kaæu da nam æivota bez sveta nema.To u jednoj ozbiýnoj dræavi niko ne bi smeo da kaæe, jer na tajnaåin sudbinu svoje dræave i naroda stavýa u ruke nekomdrugom." (Momir Bulatoviñ u Æupi Nikãiñkoj)

"Neodgovorna vlast nas je deset godina 'iz pobede u pobedu'vodila do konaånog poraza, a joã imaju obraza da traæe novopovereçe. Molim vas da 31. maja majstore uæasa zamenimoruæom sreñe i ýubavi." (Slavko Peroviñ u Drezgi Piperskoj). s

R. N.

najboýe znaju sasvim odluåni: Crna Gorañe se braniti. Kako ñe se braniti? Policijom.Da li je policija dovoýno jaka? Kaæu da jeste, da je reå o mladim ýudima od kojihmnogi imaju iskustvo sa ratiãta, a da su uzÐukanoviña i mladi koji nisu u policiji, alibi bili viãe nego spremni da uzmu oruæje ibrane Crnu Goru od Miloãeviña. Ãta Vojs-

ka moæe s tenkovima u Crnoj Gori, sobzirom na teren? Moæe da kontroliãePodgoricu, ali naãi sagovornici tvrde da nito, imajuñi u vidu pomenutu motivisanostza odbranu, ne bi mogla zadugo.

Ako bi Vojska ustala da za Miloãeviñaruãi legitimnog predsednika Ðukanoviña,to bi – sigurni su u Podgorici – bio krajVojske Jugoslavije i same Jugoslavije. Tobi verovatno bio i kraj Miloãeviña, ali se onsvakako pribojava svog skorog kraja i akone spreåi daýe Ðukanoviñevo jaåaçe.Miloãeviñ, to vaýda niko nije zaboravio,nikad nije prezao od krvi. Ako bi se sve

slabiji Miloãeviñ na to odluåio u CrnojGori, ovde se pomiçu reke krvi, pomiçe

se da bi proradila krvna osveta protivMiloãeviña i çegove familije. Ãto je na- jgore, niko ne misli da je to neverovatanscenario, mada se bojazni ponekad idrugaåije formuliãu. Postoji, recimo, istrah od ponavýaça 1918. godine, od rata"zelenaãa" (koji su se zalagali za federacijusa Srbijom) i "bjelaãa" (pristalice unitarne

dræave), od neke nove gerile u ãumama, odnekog novog Komitskog pokreta, od viãehiýada svirepih ubistava i spaýenih kuñaãto je bila crnogorska stvarnost od 1919.do 1926.

No, kad je reå o Vojsci Jugoslavije,postoji i nekoliko sasvim konkretnihzabriçavajuñih signala. Proteklog vikendana granici Crne Gore i Albanije, VojskaJugoslavije je proãirila graniåni pojas (ukojem VJ preduzima sve akcije, ukýuåivãii policijske) sa standardnih 200 metara naåak 2,5 kilometara. Crna Gora u tome nijekonsultovana, i ne vide se nikakvi stvarni

razlozi za takav potez, s obzirom da je tagranica mirna i Oslobodilaåka Vojska Ko-

sova tuda ne ulazi u Jugoslaviju. Drugo,VJ je zakazala za 6. jun – nekoliko danaposle izbora – vojnu veæbu u Crnoj Gori.

U Podgorici se åak pretpostavýa da bi uCrnoj Gori lakãe mogao izbiti masovnioruæani sukob nego na Kosovu, gde jeNATO odluåniji da to spreåi zbog sasvimrealne opasnosti od ãireg regionalnog

sukoba. Konflikt u Crnoj Gori bi se, me-ðutim, lako mogao pretvoriti u subregion-alni konflikt, jer se proceçuje da bi se utom sluåaju digao i Sandæak, a s crnogor-skim bi se u ciýu reãavaça ukupnog sta-tusa tog regiona digao i srpski Sandæak, ãtobi, moguñe je, povuklo podrãku Alije Izet-begoviña koji je Sandæaklijama ostaoduæan posle çihove pomoñi tokom rata uSarajevu, ãto znaåi da od Dejtona viãe nikamen na kamenu ne bi ostao.

Postoji opravdana bojazan da bi odgo-vor na pitaçe: da li je moguñe da jeMiloãeviñ na sve to spreman lako mogao

biti pozitivan. s

ROKSANDA NINÅIÑ

"DI ÑEÃ NAÑI BOLJEG

MOMKA ZA TE PARE":Ðoka promoviãe Mila

ýudi koji ne mare ni za Srbiju ni za Crnu Goru, kojima je jedinodo çihove vlasti, neñe nas omesti na putu koji vodi u demokrati-zaciju, ekonomski i socijalni napredak svih graðana Crne Gore iSavezne Republike Jugoslavije... Parlamentarni izbori 31. majapredstavýaju pretposledçu bitku koju treba dobiti. Posledça bor-ba je borba za Jugoslaviju, odnosno za promenu politike koja sevodi na saveznom nivou na åelu sa Slobodanom Miloãeviñem."(Milo Ðukanoviñ u Bucima kod Berana)

"Sudbina nam je namenila da se ne borimo samo za nas veñ iza demokratsku Srbiju. Mi drugi put u naãoj istoriji vodimo 'mojk-ovaåku bitku' i za Srbiju." (Filip Vujanoviñ u Mojkovcu)

"Ako ñe u odbranu Kosova prvi krenuti Marko Miloãeviñ, adrugi Momir Bulatoviñ, ja ñu biti treñi." (Dragan Ãoñ u Podgorici)

"Zaãto, gospodine Bulatoviñu, ne obavestite crnogorsku jav-nost da ste dobili 10 miliona DEM od JUL-a kao pomoñ crnogor-

7/29/2019 Vreme, 1998. május 16.


10 VREME s 16. MAJ 1998.

T

Kako upokojiti vladu

Bitka za KontiñaDok su svi iãåekivali vesti iz Belog dvora i gledali u Holbruka iGelbarda, Miloãeviñ je joã jednom iskoristio "dimnu zavesu",koju obiåno sam pravi, i udario u pravcu Crne Gore

okom posledçih pet godina, zapra-vo od marta 1993. kada je postaosavezni premijer, Radoje Kontiñ je

åesto, i to sa razliåitih strana, optuæivan kako

nije dorastao poslu kojim se bavi. Viðenijiekonomisti su tvrdili da nije u staçu da vodimakroekonomsku politiku zemýe. Opozi-cioni lideri su mu zamerali da se ne meãapreviãe u sopstveni posao i pristaje da goto-vo kancelarsku ustavnu poziciju najjaåegåoveka u dræavi, i sve ono ãto spada u opisradnog mesta saveznog premijera, ñutke ipokorno prepuãta Slobodanu Miloãeviñu.Novinari su mu izvlaåili iz arhive slike nakojima se grli i ýubi sa sumçivom ban-karkom Dafinom Milanoviñ, åarãija jepriåala da voli da "cugne" viãe nego ãto bi jedan premijer to smeo. Na kraju ga je sti-gao i pakosan vic koji kaæe kako, u sluåajuda Kontiña ne daj boæe otme neka Oslobodi-laåka vojska Kosova, to danima niko ne biprimetio. Osim moæda çegove supruge.

Tamo gde treba, u kabinetu SlobodanaMiloãeviña gde se veñ godinama prave svikadrovski rasporedi na nivou Jugoslavije iodreðuje znaåaj, veliåina i dugoveånost sva-kog glumca na ovdaãçoj politiåkoj sceni,punih pet godina niko nije imao zamerke naKontiñev rad. Sve do ove nedeýe kada jekroz usta Socijalistiåke narodne partije Mo-mira Bulatoviña zatraæena smena saveznog

premijera, s obrazloæeçem da Kontiñ "nijeviãe u staçu da adekvatno organizuje i ruk-ovodi radom savezne vlade, posebno usadaãçim nagomilanim ekonomskim, soci- jalnim i politiåkim problemima u zemýi,kao i na meðunarodnoj sceni".

PO HITNOM POSTUPKU: Odmahpoãto je Bulatoviñeva stranka primetila daKontiñ nije viãe u staçu da obavýa svojposao, to isto su primetili i u JUL-u i Srp-skoj radikalnoj stranci. Objaãçeça su bilasliåna – i jedni i drugi su od Kontiñeve vladenavodno oåekivali viãe, mnogo viãe odpraznih priåa o reformama. Poãto su i Milo-

ãeviñevi socijalisti, koji su oåigledno åitavustvar zamislili, takoðe ocenili da im prem-ijer viãe nije potreban, u Skupãtini SRJ (koja

Milo Ðukanoviñ ozbiýno uzdrma sistemvladavine u SRJ, u kome, na primer, neåijaburma moæe da donese neuporedivo viãevlasti od svih ustavnih ovlaãñeça.

NE DAMO TE RADOJE: Prve reak-

cije iz Podgorice govore da sa smenom Ra-doja Kontiña neñe iñi baã tako lako. Pred-sednik Crne Gore Milo Ðukanoviñ tvrdi dase iza zahteva za smenom Kontiña krijezapravo namera da se stvori ambijent zauvoðeçe vanrednog staça u ovoj Republi-ci. "Momir Bulatoviñ je sklopio tajni savez svojvodom Ãeãeýom za ruãeçe Saveznevlade, ali ne zato ãto je nezadovoýan ekon-omskim i politiåkim potezima te Vlade veñda bi demonstrirali nasiýe nad Crnom Gor-om", tvrdio je Ðukanoviñ na jednompredizbornom skupu – neposredno poãto jesaopãtena vest o moguñem smeçivaçu

Kontiña. Po miãýeçu predsednika CrneGore, nova vlada bi najverovatnije imala za-datak da pokuãa ono ãto nije æeleo da uåiniRadoje Kontiñ u januaru ove godine, kada jeodbio da iskoristi svoja ustavna ovlaãñeça iposle predsedniåkih izbora u Crnoj Gori

uvede vanrednostaçe u Jugosla-viji. Zato je, tvrdiÐukanoviñ, inci- jativa za smenuKontiña, pokuãajda se nakon "iz-vesne pobede re-

formskih snagana izborima uCrnoj Gori 31.maja, stvori am-bijent vanrednogstaça, u kojembi Miloãeviñ mo-gao da åini ãtamu je voýa". Na

kraju ovog predizbornog govora, predsed-nik Crne Gore poslao je i neku vrstu porukestanarima Tolstojeve 33. u Beogradu, ot-pisavãi braånom paru Miloãeviñ da vanred-no staçe mogu da zavode u svojoj kuñi, aline i u Crnoj Gori. "Neñemo dozvoliti niko-me da se poigrava Crnom Gorom, niti da uçeno ime bira ýude koji ñe je predstavýatiu saveznoj dræavi," poruåio je Milo Ðu-kanoviñ.

Njegov prezimeçak i partijski istomiãý-enik, potpredsednik Savezne vlade VojinÐukanoviñ, takoðe je nagovestio da ñe se doponedeýka, do sednice Savezne skupãtine,izmeðu Beograda i Podgorice voditi æestokapolitiåka bitka oko sudbine Radoja Kontiña.Potpredsednik SIV-a je najavio hitnu sed-nicu crnogorskog parlamenta na kojoj bi

mogla biti zameçena åitava delegacija oveRepublike u Veñu naroda Savezne skupãtine(odnosno smeçeni svi oni koji su za smenu

se inaåe mesecima ne sastaje åak i u situacijikada na Kosovu ýudi svakodnevno ginu),Kontiñevo smeçivaçe zakazano je po hitn-om postupku za ponedeýak 18. maja.

Tada bi, naime, trebalo da bude smeçenåovek koji je, gle apsurda, bio "dorastao"premijerskoj foteýi pre nekoliko godina, uvreme kada je ova zemýa svakodnevnoobarala sve postojeñe svetske rekorde u hip-erinflaciji i kada su meseåne zarade stano-

vniãtva sa obeñanog "ãvedskog standarda"stigle na prosek Gorçe Volte. Ispostavilose, meðutim, da Kontiñ nije u istoj ravni saproblemima koji muåe SRJ samo dan poãto

je, otvarajuñi Meðunarodni sajam tehnike uBeogradu (i oåigledno ne sluteñi ãta mu sesprema), obeñao da ñe inflacija najzad bitisvedena na maçe od jedan odsto meseåno.Iz svega toga bi se, naravno, lako mogao iz-vuñi zakýuåak da najavýeno Kontiñevosmeçivaçe nema baã previãe veze sa ekon-omskom politikom koja se vodi niti saåiçenicom da se savezni premijer do sadanije previãe meãao u sopstveni posao. Nje-gova bezliåna i neubedýiva vlada mogla jeizgleda da nastavi da vegetira joã godinamai da joj, pri tom, niko ne zameri sporost ureãavaçu ekonomskih problema. Da nije

parlamentarnih izbora u Crnoj Gori zakaza-nih za 31. maj, i da nema moguñnosti daeventualnom pobedom na tim izborima

D R A Ã K O

G A G O V I Ñ

SAM U KUÑI:Radoje Kontiñ

7/29/2019 Vreme, 1998. május 16.


s VREME 1116. MAJ 1998.

v

KarijeraOd 1978, kad je napustio nikãiñku Æeýezaru, Radoje Kontiñ (doktor tehnoloãkih nau-ka) neprekidno je boravio u razliåitim vladama. Bio je ålan kabineta Veselina Ðuranoviña,

Branka Mikuliña i Milana Paniña, a boravio je i u dve crnogorske vlade. Uvek su ga sma-trali "ekspertom za prelazna reãeça". Iz svih ovih, radikalno razliåitih vlada izlazio je bezpolitiåkih oæiýaka i senki, ãto upuñuje na zakýuåak da je Kontiñ zapravo doktorirao na "te-hnologiji vlasti", odnosno umeñu opstanka na politiåkoj sceni. O tom umeñu moæda na- jboýe svedoåi podatak da je Kontic bio savezni premijer u trenutku nezapamñene hiperin-flacije, a da ni tada, ni kasnije, gotovo niko nije upirao prstom u çega i çegovu vladu. Na- jveñim "biserom" u çegovoj karijeri moglo bi se inaåe smatrati pismo koje je svojevre-meno uputio direktoru MMF-a, moleñi ovu instituciju da dâ miãýeçe o antiinflacionomprogramu savezne vlade. U posledçoj reåenici ovog pisma, Kontiñ, vaýda da bi ukazaona vaænost ovog programa, "sa zadovoýstvom" obaveãtava ugledne svetske bankare kako je inicijativu za program savezne vlade dao "liåno Slobodan Miloãeviñ", u to vreme samopredsednik Srbije, zapravo neko ko je po logici stvari i funkcije bio daleko ispod Kontiña.

I ovaj detaý govori koliko je Kontiñ oduvek bio svestan svoje prave mere, ali i zaãto je to-liko dugo trajao u vladama koje su imale malo toga zajedniåkog.

Kontiña), åime bi najverovatnije bili bloki-rani pokuãaji za smenu Savezne vlade. Up-uñeni tvrde da je za tako neãto neophodna ipromena postojeñeg zakona koji reguliãeovu oblast i da ñe se do ponedeýka, osimonih politiåkih bitaka, voditi i æestoka bitkaza vreme. U trenutku kada ovaj tekst odlaziu ãtampu (sreda uveåe) Vlada Crne Gore navanrednoj sednici raspravýa ãta da åini. Uigri je, kako se nezvaniåno moæe åuti, i mo-

guñnost raspuãtaça crnogorskog parlamen-ta, åime bi se blokirao i rad saveznog par-lamenta i spreåilo Kontiñevo smeçivaçe.

SKRAÑENI LILIÑ: Ãta god da se do-godi s Kontiñem i çegovom vladom iduñegponedeýka, ostaje åiçenica da je zahtev zaçegovim smeçivaçem doãao priliånoiznenada, i to sa strane sa koje se tako neãtona prvi pogled nije dalo oåekivati. Dok susvi iãåekivali vesti iz Belog dvora i gledali u

Holbruka i Gelbarda, Miloãeviñ je joã jedn-om iskoristio "dimnu zavesu", koju obiåno

sam pravi, i udario u pravcu Crne Gore.Inicijativa Bulatoviñeve stranke zatekla jesve koji su se proãlog utorka zatekli u zgra-di Savezne skupãtine. Priåu o Kontiñevomsmeçivaçu do sada je viãe puta iniciralaÐukanoviñeva strana, zamerajuñi saveznompremijeru da ne vodi politiku saglasnu inter-esima Crne Gore, odnosno da vodi politikunezameraça Slobodanu Miloãeviñu. Is-tovremeno, u nekoliko navrata tokomdosadaãçe predizborne kampaçe, MomirBulatoviñ je pokuãavajuñi da dokaæe kakoÐukanoviñ i çegovi udaraju na sve ãto pri-pada saveznoj dræavi, pomiçao kako se,eto, udara i na saveznu vladu koja nije poneåijem ukusu.

Zateåeni su bili åak i novinari RTS-akojima se inaåe obiåno unapred javi da sespreme za "neãto vaæno". Iznenaðen je, iz-gleda, bio i potpredsednik SIV-a Zoran Lil-iñ, koji je izjavio kako je Radoje Kontiñ finåovek s kojim je godinama lepo saraðivao.Oni iz RTS-a su se brzo pribrali, pa kasnijeu Dnevniku RTS-a nije bilo onog dela Lil-iñeve izjave da je "Kontiñ fin åovek s kojim je lepo saraðivao".

Åini se da je iznenaðen bio i sam prem-

ijer Kontiñ. Podgoriåka "Pobjeda", doduãe,tvrdi da je Kontiñ bio obaveãten na vreme jer mu je, navodno, visoki funkcioner Bula-

7/29/2019 Vreme, 1998. május 16.


12 VREME s 16. MAJ 1998.

Nadleænost Prema Ustavu Jugoslavije, predsednik Republike Jugoslavije predlaæe Saveznoj

skupãtini Jugoslavije mandatara za predsednika savezne vlade poãto sasluãa miãýeçepredstavnika poslaniåkih grupa u skupãtini Jugoslavije.Opis poslova savezne vlade, kako je zapisano u Ustavu Jugoslavije, vrlo je ãirok jer

ona "utvrðuje i vodi unutraãçu i spoýnu politiku, predlaæe i izvrãava savezne zakonei donosi uredbe za izvrãavaçe saveznih zakona". Vlada samostalno "obrazuje i ukidaministarstva i druge savezne organe i utvrðuje çihovu organizaciju i delokrug" rada,ãto znaåi i da postavýa i razreãava ministre i druge savezne funkcionere. U opis poslo-va savezne vlade spada i to da ona "nareðuje opãtu mobilizaciju i organizuje i pripremaza odbranu". "Kad Savezna skupãtina nije u moguñnosti da se sastane, poãto sasluãamiãýeçe predsednika Republike i predsednika veña Savezne skupãtine, proglaãavanastupaçe neposredne ratne opasnosti, ratnog staça ili vanrednog staça".

Predlog za glasaçe o nepovereçu moæe podneti najmaçe 20 saveznih poslanika jednog veña.

O nepovereçu saveznoj vladi moæe se glasati najranije posle tri dana od pod-

noãeça predloga.Nepovereçe je izglasano kad je za to glasala veñina od ukupnog broja saveznihposlanika u svakom od dva veña.

Saveznoj vladi kojoj je izglasano nepovereçe prestaje mandat, ali ona nastavýa daobavýa poslove do izbora nove vlade.

(Ustav Jugoslavije)U posleratnom periodu u Skupãtini Jugoslavije izglasano je nepovereçe jednom

premijeru, Milanu Paniñu, i jedan je, Ante Markoviñ, "samovoýno" podneo ostavku.

toviñeve stranke i predsednik Veña graðanaSavezne skupãtine Srða Boæoviñ joã prenekoliko dana doneo "svilen gajtan", isaopãtio kako su se Sloba, Ãeãeý i Momirdogovorili da Kontiñ da ostavku. Dan pre

nego ãto je obelodaçena inicijativa Bula-toviñeve Socijalistiåke narodne partije,savezni premijer je otvorio sajamsku prired-bu u Beogradu i odræao priliåno ambiciozangovor kakav se obiåno ne dræi dan pre negoãto se ruãi vlada. Istog dana razgovarao je isa predstavnicima savezne privredne ko-more i republiåkih privrednih komora, a uponedeýak uveåe sedeo je i u poåasnoj loæibeogradskog Narodnog pozoriãta, gde jeprisustvovao proslavi Kompanije BrañeKariñ. Sedeo je samo dve-tri stolice daýeod predsednice Direkcije JUL-a MirjaneMarkoviñ, åija je stranka sutradan prva po-

dræala inicijativu za Kontiñevom smenom.Da je znao ãta mu se sprema, moæda ne bini doãao. Ili, da su znali, moæda ga ne bi nizvali.

DIRIGENTI I PEVANJE: Iznenaðenisu bili i u mnogim opozicionim strankama.U prvi mah inicijativu za smenu vlade kojuniko ne smatra uspeãnom, podræali su i pot-pisali i predstavnici Ðukanoviñu bliskeDemokratske stranke. Nekoliko sati kasnijevaýda su se prisetili onog Lecovog aforizma– "pre nego ãto zapevate, pogledajte ko dræidirigentsku palicu u ruci", i povukli potpis.U kratkoj izjavi za "Vreme" potpredsednikove stranke Slobodan Vuksanoviñ tvrdi in-aåe da su u DS-u brzo ustanovili da je u pi-taçu trik oko smene Kontiña i prozreli åita-vu igru: "Suãtina je u tome da se MomirBulatoviñ postavi za novog saveznog prem-ijera pre izbora u Crnoj Gori 31. maja ovegodine. U izbornim ãtabovima SPS-a i JUL-a, gde inaåe vode Bulatoviñevu kampaçuprocenili su kako su ãanse çihovog kandi-data neuporedivo veñe ukoliko na izboreizaðe s pozicije vlasti, a ne kao bivãi pred-sednik Crne Gore. Ukoliko ni to ne uspe, iÐukanoviñ pobedi, nova vlada sa Bula-toviñem na åelu bila bi idealna zaproduæetak politike ignorisaça Crne Gore",kaæe Slobodan Vuksanoviñ.

U samoj Podgorici nisu baã sasvim sigur-ni da je Kontiñevo mesto zasigurnorezervisano za Momira Bulatoviña. Ono ãto je sasvim sigurno je da mesto saveznogpremijera ponovo pripada Crnoj Gori. "Pob- jeda" je proãlog utorka kao glavnog kandida-ta pomiçala donedavnog direktorapodgoriåkog Aluminijumskog kombinataDanila Vuksanoviña. U DPS-u ne veruju da je Miloãeviñu u ovom trenutku uopãte potre-ban neko ko se bilo ãta razume u priv-redu, i

na svojim internim sastancima kao glavnogkandidata pomiçu sadaãçeg ministraodbrane Pavla Bulatoviña. Dosadaãçi lik i

delo Pavla Bulatoviña dovoýan su garant dabi nova vlada mogla da bude posluãnija odveoma posluãne Kontiñeve vlade. Aktuelniministar odbrane je, uz to, i mnogo viånijiposlovima mobilizacije koji bi uskoro moglipostati neizbeæni. I, ãto je moæda najvaænije,Pavle Bulatoviñ, ili neko drugi iz stranke Mo-mira Bulatoviña, u poziciji saveznog prem-ijera svakako ne bi previãe oklevao da uvedevanredno staçe zbog eventualnih novih ne-mira u Crnoj Gori.

Prilika za "nemire" pruæa se veñ krajemmaja kada se u ovoj republici odræavaju par-lamentarni izbori. Sva istraæivaça javnogmçeça govore da je koalicija koju predvo-di Milo Ðukanoviñ bliæa pobedi od prom-iloãeviñevskog bloka. Dogodi li se tako neã-to, i bude li pobeda tesna, Bulatoviñevi bi

ponovo mogli na ulice s priåom da supokradeni. Onda bi neko mogao da pripuca,neko da pogine, a novi premijer ne bi okl-evao kao Kontiñ u januaru ove godine, kada je, umesto da uvede vanredno staçe, otiãaou Podgoricu i pokuãao da smiri strasti iposreduje u primopredaji vlasti.

DVE SISE: U dræavi u kojoj se prekozvaniåne politike neprekidno uteruju u laæisvi zakoni logike, naravno sasvim nelogiånozvuåi pitaçe zaãto se na jednu krajçe neus-peãnu vladu i çenog premijera udara baãsada. Ili kako to da tek posle pet godina so-cijalisti primete kako neãto nije u redu sa re-

formama. Premijeru koji nije radio mnogotoga ãto u Ustavu piãe u opisu poslovasavezne vlade (13 taåaka) na kraju je izgleda

zamereno samo ono ãto piãe pod taåkama10 i 11, a odnosi se na uvoðeçe vanrednogstaça. Upuñeni tvrde kako je Kontiñ doãaona crnu listu joã onda kada se, iako pozvan,nije pojavio u Kolaãinu na kongresu noveBulatoviñeve partije. Definitivno je prectranonog trenutka kada se pojavio na inaugu-raciji novog predsednika Crne Gore MilaÐukanoviña. Sve ostalo bilo je pitaçe vre-mena.

"Iznenadna" inicijativa za smenu RadojaKontiña mogla bi na kraju çegove prem-ijerske karijere da poboýãa opãti utisak oovom åoveku. Na mesto premijera doveden je ne da bi pokazivao ãta misli, veñ samo dabi se slagao, ãto je priliåno dugo veoma us-peãno åinio. Sve vreme bio ga je glas kakoopstaje dræeñi se gesla da "umiýato jagçe

dve majke sisa". Njegovi bliski saradnicikaæu da je posledçih meseci i bukvalno biona "dve sise", trudeñi se da balansira izmeðuTolstojeve 33 i Podgorice. Preñutkivao jezahteve jednih da se smene Bulatoviñeviministri u saveznoj vladi i istovremenopredugo dræao u fioci zakonske projektedrugih koji su iãli na ãtetu Crne Gore. Onda je jedna sisa presuãila.

Kontiñu ostaje za utehu da se na kraju ioko çega, koji kao premijer nije uåinio niã-ta epohalno, sada joã vode nekakve politiåkeborbe. Da ga neko sada otme, javnost bi tosvakako bræe primetila nego nestanak aktu-

elnog predsednika Srbije Milana Miluti-noviña. Malo li je? s

NENAD LJ. STEFANOVIÑ

7/29/2019 Vreme, 1998. május 16.


s VREME 1316. MAJ 1998.

Holbruk izmeðu Priãtine i Beograda

Buldoæersko provodadæisaçeHolbruk nije uspeo da privoli Miloãeviña da prihvati Gonzalesa, ali jeinicirao poåetak direktnih razgovora sa Rugovom i uåvrstio Gelbardov

poýuýani autoritet. To nije mala stvarbard, zvaniåni Klintonov izaslanik za bivãuJugoslaviju, bio je u oåiglednoj nemilostikod Miloãeviña, koji je prilikom çegoveprethodne posete drsko odbio da ga primi;

Kontakt-grupa je neuverýivo pretila novimsankcijama protiv Srbije, nalazeñi se na iv-ici raspada; pogorãaçe situacije na terenuradikalizovalo je obe sukobýene strane to-liko da je moguñnost bilo kakvog suvislograzgovora izgledala niãtavna. Holbruk je, jurcajuñi sumanutim tempom od Beogradado Priãtine i natrag (uz jedno skretaçe kaTirani), uspeo da nagovori Miloãeviña iRugovu da se prvi put u æivotu sretnulicem u lice. Sem toga, Gelbard je ponovou milosti Belog dvora: zamoýen da proko-mentariãe problem liåne netrpeýivosti koju

je Miloãeviñ po svemu sudeñi, razvio pre-ma Gelbardu, jedan visoki ameriåki

zvaniånik kratko je odgovorio da je "to pi-taçe sada reãeno".

Kako je Holbruk uspeo? Diplomatskiizvori "Vremena" ukazuju da, kao ni

ranije, ameriåki diplomata nije doãao uBeograd bez podugaåkog ãtapa. Taj ãtap jeovoga puta bio izvrãni predsedniåki ukazpredsednika Klintona kojim se Srbijiuvode nove, i mnogo oãtrije sankcije odonih koje je nedavno uvela Kontakt-grupa.Na ovom papiru, kome je falio samo peåati datum da stupi na snagu, nalazio se de-taýan spisak imovine pod kontrolom Sr-bije i SRJ koja ñe u sluåaju Miloãeviñevenekooperativnosti biti zamrznuta. Isti do-kument sadræao je i veoma dugaåku listusrpskih zvaniånika kojima ñe biti za-

braçeno da putuju na Zapad. "Na spiskusu praktiåno svi osim Miloãeviña liåno",

U

sredu izjutra, na Dan bezbed-nosti, ameriåki specijalniizaslanik Riåard Holbruk objavio je svetu da je ugovorioprvi direktan

susret izmeðu predsednikaSRJ Slobodana Miloãeviñai lidera kosovskih AlbanacaIbrahima Rugove. Susret jeugovoren za petak 15. maj,bez ikakvih preduslova, a uciýu otpoåiçaça dijaloga,rekao je Holbruk.

Dodao je da ñe nakontoga uslediti serija srpsko-albanskih razgovora nanivou predstavnika, naiz-meniåno u Priãtini i Beo-

gradu, koji ñe se odræavatibar jednom nedeýno. Hol-bruk je pohvalio "sprem-nost predsednika Milo-ãeviña da preuzme liånuodgovornost u potrazi zareãeçem problema". Toreãeçe "mora garantovatigraðanska i ýudska pravasvim ýudima i osiguratizajedniåki napredak na os-novu jednakosti svih kojiæive na Kosovu", rekao jeHolbruk. "Svi stanovnici

tog drevnog regiona bogateistorije imaju pravo da æive skladno usvojim domovima, bez straha od progona."Tokom kratke konferencije za ãtampu,Holbruk je razjasnio da razgovoru izmeðuMiloãeviña i Rugove neñe prisustvovati ni-kakva lica "koja nisu iz ovog regiona".Tako je ameriåki izaslanik na kraju svojepetodnevne misije joã jednom potvrdiosvoju reputaciju "buldoæer-diplomate" koji je u staçu da pomeri pregovaraåki procesiz gliba.

KLINTONOV UKAZ: Mora sepriznati da je taj glib joã u proãli petak, dan

uoåi Holbrukovog dolaska, izgledao duboki lepýiv poput dreniåkog blata. Robert Gel-

v

F O T O G R A F I J E : R E U T E R S

NE ÅUJEM DOBRO:Robert Gelbard i Riåard Holbruk

7/29/2019 Vreme, 1998. május 16.


VREME s 16. MAJ 1998.14

kaæe izvor koji je imao prilike da vididokument. Na kraju, predsednikuSRJ skrenuta je paæça da je obez-beðen mehanizam kojim bi pome-nute sankcije automatski usvojila

Evropska unija, sa obavezujuñomsnagom za sve ålanice, ukýuåujuñi i"srpske prijateýe" kao ãto su Gråka,Italija i Francuska. Suoåen s ponu-dom koja se nije mogla odbiti,Miloãeviñ je pristao da liåno primiRugovu i time prekine farsu kojuRatko Markoviñ i drugovi jednomnedeýno igraju u Priãtini.

Slamaçe otpora Ibrahima Rug-ove da pristane na razgovor saMiloãeviñem bez posrednika iãlo jeneãto teæe. Ipak, suoåen sa raspadomsvoje stranke i krizom svog legitimit-

eta na albanskoj sceni, Rugova jemorao da prihvati ponuðenu slamku.U zamenu je dobio obeñaçe da ñe gaameriåka vlada snaæno podræati, kaoi da ñe preduzeti korake da osujeti ekstrem-iste iz dijaspore koji pruæaju materiijalnu ipolitiåku podrãku Oslobodilaåkoj vojsciKosova. Ujedno je vladi u Tirani ukazanona korake koje treba da preduzme ne bi lispreåila doturaçe oruæja preko granice i us-postavila kontrolu na severu zemýe. Naime,

staçu, nakon Holbrukovog provodadæi-saça, da uspostave istinski kontakt, ili ñese i daýe praviti da æive na razliåitim plan-etama, dovikujuñi jedan drugom da je Ko-sovo srpsko, odnosno albansko. Nikonema nikakvih iluzija da bi veñ u petak, naprvom sastanku, moglo biti nekakvog

Na licu mesta: KosovoI drumom i ãumomSPECIJALNO ZA "VREME"

Pre nedeýu dana moglo se reñi da je put Priãtina – Peñ nesig-uran, ali da se çim relativno bezbedno moæe stiñi sa Kosova doMetohije. Do petka, 7. maja.

U petak je u dva navrata, pre i popodne, u selima Balince iIglarevo, uz sam put, doãlo do oãtrog sukoba izmeðu policije ipripadnika tzv. Oslobodilaåke vojske Kosova. Ubijeno je nekoli-ko Albanaca, dok je viãe policajaca raçeno. Od tog trenutka

Metohija nema bezbednu komunikaciju sa Kosovom jer je tzv.OVK uspela da stalnim prisustvom poveæe Drenicu i deåanskikraj, te da vezivaçem znaåajnih policijskih snaga faktiåki pre-seåe putni pravac Priãtina – Peñ.

Policijski Kontrolni punkt u Komoranu, oko 25 kilometara odPriãtine prema Peñi, nalazi se na raskrsnici puteva za Komoran,Glogovac i Peñ.

On je zapravo sluæio kao operativna baza za patrole koje su upratçi oklopnih transportera ãpartale na relaciji do Kijeva inatrag. I pored velikog bunkera od dæakova puçenih peskom istalno prisutnog oklopnog vozila, policajci na ovom kontrolnompunktu bili su opuãteniji od ostalih, jer samo desetak kilometaraniz put, ka Priãtini, poåiçe aerodromska zona koju ãtite povelikevojne snage.

Meðutim, u petak popodne, pred sam mrak, Komoran jepruæao sasvim drugu sliku. Policija je ovoga puta bila u bunkeru,

okolnim jendecima, iza zaklona i u dva ili tri osmatraåka mesta u

nedovrãenim kuñama uz put. Na sred raskrsnice stajao je oklopnitransporter, a put je, u duæini od barem 100 metara, mestimiånobio zasut mitraýeskim åaurama velikog kalibra.

Borba je po svemu sudeñi tek zavrãena, jer je upadýivo ner-vozni policajac energiåno maãuñi automatskom puãkom i STOPtablicom novinarima jasno stavio do znaça da se odmah vrate kaPriãtini. Put je bio zatvoren.

Naredna dva dana novinari su nekoliko puta bezuspeãnopokuãavali da preko Komorana stignu do Kline, ãto se raåuna kaoteæiãni pravac na kome operiãu i policija i naoruæani kosovski Al-banci. Policajci su svaki put lakonski odgovarali kako se daýe nemoæe "iz bezbednosnih razloga". Po hotelu Grand veñ je poåeo dakruæi vic: "Znaã li koji put Sloba nikad neñe otvoriti? Priãtina –Peñ."

Istovremeno su, uglavnom preko policijskih izvora dopiralevesti o povremenim sukobima u selima Lapusnik, Iglarevo iBalince. Raçeno je nekoliko ýudi, od kojih i jedan pripadnikvojske koji je privatnim automobilom pokuãao da se iz Peñi pro-bije ka Priãtini. Albanski izvori su, pak, javýali o poginulim,raçenim i uhapãenim stanovnicima ovog regiona.

U ponedeýak (11. maj), pre podne smo, formiravãi ekipu usastavu – jedan TV snimateý, jedan fotograf i tri izveãtaåa, od-luåili da probamo ponovo, po principu "treñi put Bog pomaæe".

Policajac je povrãno pregledavãi akreditacije rekao kako seprema Kijevu i Klini "moæe, ama ñe da ve upýeskaju sigurno".Njegov kolega, koji je sa zanimaçem posmatrao dva blindirananovinarska land rovera, dodao je tonom åoveka koji zna o åemugovori: "A bre brate, skaåu okolo k'o zeåevi, ni mi nismo sigurni,eto ih dole, nema ni kilometar niz put."

Veñ u Lapusniku, maçe od dva kilometra od Komorana, videli

osim stotinak meðunarodnih policajaca, kojiñe uskoro poåeti da obuåavaju i savetuju al-banske kolege za taj posao, Tirani je ovihdana Meðunarodni monetarni fond odobrioi pozamaãan kredit.

DIJALOG ILUZIJA: Ostaje da sevidi hoñe li Miloãeviñ i Rugova biti u

SLAMANJE OTPORA: Holbruk i Rugova

7/29/2019 Vreme, 1998. május 16.


s VREME 1516. MAJ 1998.

smo oåite tragove borbe. Fasade su bile oãteñene mecima, a

raspoznavali su se i na brzu ruku pravýeni zakloni. Slika selaIglarevo je, pak, jasno govorila da su sukobi od petka do ned-eýe bili æestoki. Jedna kuña uz sam put bila je spaýena, ogradeod ploåastog kamena bile su poobarane, a fasade su takoðe bileiãarane mecima. U Kijevu su nas policajci koji su izgledali ve-oma umorno, pa åak i rezignirano, pustili da produæimo "nasopstveni rizik".

Tu smo zatekli dvoje kolega koji su potpuno konsterniranitvrdili da su ih na maçe od tri kilometra pre policijskih poloæa- ja zaustavili i legitimisali uniformisani pripadnici tzv. OVK."Bili su bradati i upadýivo nervozni. Rekli su da nipoãto nevozimo natrag ka Priãtini."

Nakon krañeg veñaça odluåili smo da pokvareno vozilo os-tavimo kod check point-a i da se vratimo na kontrolni punkt u Kli-

ni. Meðutim, ýubazna sluæbena osoba u lister odelu, koja je upra-vo dojurila iz pravca Peñi, saopãtila nam je da ne mrdamo. PremaÐakovici i Prizrenu, ãto je alternativni put ka Priãtini, takoðe senije moglo. Obrazloæeçe policije – "idi probaj, samo javi gde davas pokupimo".

U meðuvremenu su tamo-amo jurile policijske patrole. Reåenonam je da je tamo odakle smo doãli u toku "neka" akcija. Pucça-vu nismo åuli. Jedan od policajaca je rekao kako naoruæani Alban-ci primeçuju omiýenu taktiku brzog uzmaka u brda, odakle seåim policija proðe vrañaju natrag na put.

Kada smo konaåno dobili odobreçe da se vratimo u Priãtinu,policajci su nam, saæaýivo nas gledajuñi, rekli "sad ãta vam Bogda". U Kijevo smo dojurili kao bez duãe.

Komandir kontrolnog punkta, koji nas je do tada redovno kon-

trolisao "po pravilu sluæbe" i nije dozvoýavao ni najmaçu im-provizaciju, ovoga puta nam je veoma "oåinski" rekao "sad vozite

ãto bræe". Kada smo mu saopãtili da ñemo zbog "objektivnih ra-zloga", odnosno pokvarenog dæipa, voziti sporo, usledio je

onespokojavajuñi odgovor: "E onda ne znam ãta da vam kaæem".Zbog dæipa kome se predçi toåak tresao kao da ñe sad otpas-ti, i koga smo stavili u sredinu, morali smo da vozimo ne bræe od40 km/h. Otpoåelo je veoma neprijatnih åetrdeset minuta. UBalincima i Iglarevu mogli smo videti naoruæane Albance kakopretråavaju put. U jednom jarku su pored puãkomitraýeza sedelatri åoveka. U selu Lapusnik, koje je gotovo u optiåkoj vidýivostipolicijskih poloæaja u Komoranu, pripadnici tzv. OVK otvorenosu nas posmatrali iz jednog dvoriãta. Petnaest minuta nakonnaãeg prolaska otvorena je vatra na kolegu iz jedne strane agen-cije i çegovog fotografa koji su pokuãali da iz Priãtine ponovoproðu do Kline. Niko nije povreðen.

Kako je u ponedeýak popodne zvaniåno saopãteno, put Priã-tina – Peñ bio je zatvoren za saobrañaj. s

ALEKSANDAR VASOVIÑAutor je novinar Radija B92

proboja. "Rugova je u nekoliko navrata najavio da ñe u razgovorima s Miloãeviñeminsistirati na nezavisnosti, a Miloãeviñ ñebez sumçe ponavýati da je Kosovo u Sr-biji", rekao je za "Vreme" jedan veoma vi-

soki ameriåki zvaniånik neposredno nakonHolbrukove misije. "Pored toga, nemamogarancije da ñe razgovor promeniti staçena terenu. U stvari, oåekujemo kratko-roåno pogorãaçe, kao odgovor onih snagakoje smatraju da se ciý moæe postiñiiskýuåivo silom. Ipak, kýuåno je to ãto seMiloãeviñ liåno obavezao da saraðuje namirnom reãeçu. Sem toga, ostañe za-beleæeno da su Sjediçene AmeriåkeDræave ugovorile prvi direktan susretizmeðu dvojice lidera u trenutku kad nikodrugi to nije mogao." Naã sagovornik je is-takao i da ñe Amerika nastaviti da insistira

da Miloãeviñ prihvati posredniåku misijubivãeg ãpanskog premijera Felipea Gonza-lesa i otvaraçe stalnih kancelarija OEBS-au Jugoslaviji.

Kad se povuåe crta, vidi se da je, osimAmerike i Holbruka, najveñi politiåki prof-it iz ove misije izvukao Miloãeviñ liåno:em je najverovatnije postigao poniãtavaçezabrane stranog investiraça u SRJ (for-malna odluka o tome oåekuje se na sle-deñem sastanku Kontakt-grupe), em je

izbegao uvoðeçe novih sankcija, em jeponovo postao "faktor mira i stabilnosti naBalkanu". Za uzvrat, zasad, nije dao niãtaosim svoje reåi da neñe opstruirati dijalog.To ãto je "voýa naroda" izraæena na refer-

endumu prekrãena uzeñe mu za zlo samoonaj deo srpske opozicije koji joã uvekmisli da se sa Miloãeviñem moæe takmiåitiu nacionalizmu. Uostalom, Miloãeviñ veñsada uspeãno gura pod tepih Holbrukovuposredniåku ulogu: dræavni mediji javili suo predstojeñem susretu sa Rugovom nepomiçuñi ni Holbruka ni Gelbarda, apreñutali su i posledçi razgovor dvojicepregovaraåa sa Miloãeviñem, koji je odutorka uveåe trajao skoro do zore.

INERCIJA: Ipak, Miloãeviñ nema ra-zloga da se previãe raduje ovom kratko-roånom uspehu, jer Kosovo dugoroåno os-

taje vodeniåni kamen o vratu Srbije, a cenaodræaça srpske administracije u regionu(izraæena u ýudskim æivotima) raste izdana u dan. Najteæe ñe, ipak, biti Rugovi,koji se nalazi priteãçen izmeðu åekiñaUÅK-a i nak-ovça siledæij-skog stava Beo-grada. To je igrana sve ili niãta:bude li mogao

da prevaziðe dugogodiãçu inerciju i iz-vuåe se iz tog procepa, Rugovin legitimitetviãe niko i nikad neñe dovesti u pitaçe; usuprotnom, izgubiñe sve, pa i simboliåanpoloæaj ãefa nepriznate kosovske dræave.

Iako, dakle, treba biti veoma oprezankad je reå o kratkoroånim efektima Hol-brukove misije, nema sumçe da je dugor-oåno uåiçen korak u dobrom pravcu, itraåak nade se pojavýuje tamo gde ga do juåe nije bilo uopãte. Do pre neki dan, Sr-bija sa Kosovom izgledala je kao voz koji juri prema provaliji, dok maãinovoða bes-no ubacuje drva u ionako pregrejan kotao.Sada je Holbruk povukao koånicu za sluåajopasnosti, toåkovi cvile i varniåe, ali iner-cija joã uvek gura kompoziciju napred.Kad veñ to nisu uåinili ranije, Miloãeviñ iRugova bi sada morali da zajedniåki i

svom snagom prionu na sigurnosne ven-tile. Moæda se ispostavi da je prekasno, ali joã jednu ovakvu ãansu definitivno neñeimati. s

DEJAN ANASTASIJEVIÑ

7/29/2019 Vreme, 1998. május 16.


Cena pretçe

Zastupniku ministra inostranih poslova, Priãtina

2. avgusta 1911....Kao ãto sam u ranijim izveãtajima

pomiçao, politika Arnauta sastoji se u tomeda plaãeñi Turke meteæima i pobunom, iakoozbiýno ne misle na bunu, nateraju Turke napopuãtaçe. To isto vaæi i za Isino (Boýetinac,albanski pobuçeniåki voða, prim. red.)dræaçe i predaju. Za sad se joã ne zna kakve

je ustupke åinila vlast za ovu predaju. Govorise da je Isi dato 5000 (turskih) lira odãtete, dañe otiñi do Carigrada da se pre(d)stavi Sul-tanu, da ñe se u Carigradu ispuniti ostali çe-govi zahtevi, kao i neki od opãtih arnautskihzahteva....

Konsul M.M. RakiñRakiñ je 22. jula\4. avgusta 1911.

telegrafisao da je iz Mitrovice nareðeno da seIsi Boýetincu vrate "ranije oduzeta imaça" i"poãto na tom imaçu logoruje vojska, danasse vojska povlaåi u varoã", tj. u Mitrovicu.

Predaja

Zastupniku ministra inostranih poslova, Priãtina

8. avgusta 1911.Gospodine Zastupniåe,Imao sam åast izvestiti Vas da se Isa Boý-

etinac vratio iz Skopýa u Vuåitrn. Odseo jekod poslanika Hasan-bega u åijoj je kuñi, u

åast Isinu, odræan skup viðenijih Arnauta izVuåitrna i okoline...

Dok se Isa bavio u Skopýu, izvedena jena drugom kraju Arnautluka, na sasvim ar-

nautsko-turski naåin, predaja SulejmanaBatuãe. Batuãa – koji je tu skoro imao sukobs vojskom, kao ãto sam Vam javio, jednoodeýeçe vojske gonio je do same Ðakovice– poruåio je Ðakovaåkom kajmakamu daæeli da se vidi s çime, ali, poãto mu je nem-oguñe doñi u Ðakovicu, da sastanak bude na

jednoj poýanici na dva sata udaýenoj od Ða-kovice, na kojoj se obiåno skupýaju Arnautiradi veñaça. Sulejman rasporedio po okoli-ni u ãumarcima svoju åetu, a tako isto idruge arnautske åete koje je usput prikupio.Kad kajmakam s dvojicom åinovnika inekoliko zaptija doðe na mesto sastanka,

Batuãa mu reåe kako je åuo da se u pos-ledçe vreme rasprostiru o çemu glasovikao da se ponovo odmetnuo od vlasti, da jeimao sukob s vojskom itd.

Ali da to sve nije istina i da je on naroåitodoãao da opovrgne te glasove. Kajmakam,koji je vrlo dobro znao da je sve to neistina,rekne da vlasti nikada nisu sumçale uBatuãinu lojalnost i odanost. U toku daýegrazgovora, na ugovoreni znak, Batuãine åetepripucaju. Kajmakamove zaptije prsnu kudkoji, a kajmakam na koçu koga mu je Batuãaýubazno pozajmio, bez obzira utekne u Ðak-ovicu. Tako se svrãi ovaj sastanak i predaja

Sulejman-age Batuãe...Konsul M. M. Rakiñ

Paralele

Konzulska pisma Kao da je ta meãavina diplomatskih intervencija, pregovora i meteæa na Ko-sovu veñ jednom opisana – u konzulskim pismima koja je srpskoj vladi1905-1911. slao pesnik i diplomata Milan Rakiñ. Ljubomir Mihailoviñ pisao je Milici Rakiñ kako on dobro zna ãta znaåi "zarobiti se u Priãtini".To je bila liåna poruka, a dobila je univerzalno znaåeçe.

Rakiñ je 23 jula\5. avgusta 1911. tele-grafisao da je "mutesarif priãtevski zvaniånoizveãten da je sa Malisorima postignut spora-zum"...

Rok

Ministru inostranih poslova, Priãtina 21. septembra 1911.

...Po svom dolasku u Ðakovicu valija ko-sovski pozvao je na dogovor viðenije Arnautei kaåake odmetnike. Na çegov poziv doãlo jeoko åetiri stotine Arnauta i oni su istakli ar-nautske zahteve, meðu kojima je bio prvi daim se izda oruæje. Dok su se joã vodili prego-vori, neko proturi glas meðu Arnaute prego-varaåe da u Ðakovicu dolazi nova vojska kojañe ih pohvatati i pozatvarati. Pregovaraåi seodmah razbegnu, ali se posle nekoliko danavrate u Ðakovicu, samo ovoga puta nije ih

bilo åetiri stotine nego oko dve hiýade ýudi.Pre svega, kao poåetak pregovora i da bi vali-

ju stavili pred fait accompli, oni napadnu navojni oruæani magacin, razbiju ga, uzmu sveoruæje i municiju i razdele meðu sobom. Za-tim odu valiji da pregovaraju. Valija im prvovelikoduãno oprosti pýaåkaçe magacina, aoni onda predaju çemu svoje zahteve.

Oni traæe da im se dopusti noãeçe oruæjai da vlast razda puãke Arnautima koji ih nem-aju, da se ne uvode nikakve reforme nego daostane staçe pre ustava, da hriãñani ne sluæevojsku a da Arnauti sluæe vojsku u krajevimagde Arnauti æive; da daju desetinu, ne os-

minu, a porez na imaçe i stoku da plañaju ponaroåito smaçenoj tarifi; da åinovnici u ovimkrajevima budu Arnauti.

Valija je odmah obeñao da ñe se prvizahtev ispuniti – sam im je razdao priliånukoliåinu oruæja i municije – a za ostale zahtevemora åekati uputstvo iz Carigrada. Arnauti suizjavili da na dogovor ne mogu dugo åekati –ostavili su valiji rok, ali koliki je taj rok nisammogao saznati, iako se svi slaæu da je kratak...

KonsulM. M. Rakiñ

(Izvor Milan Rakiñ: "Konzulska pisma1905-1911", Prosveta, 1983, priredio Andrej

Mitroviñ) sM. M.

7/29/2019 Vreme, 1998. május 16.


s VREME 1716. MAJ 1998.

Zona sumraka

Od srca srcu

"Politike" i MUP-uSrbije: prijatna, umi-rujuña teæina piãtoýapod pazuhom trebastalno iznova da os-

veæava uspomenu naborbenu gotovostMUP-a i na muæev-ni stisak Vlajkoveruke prilikom sveåa-nog uruåeça.

Moæe biti da sevrhuãka MUP-a inije dvoumila kojunagradu da uruåisvom najboýem sa-radniku. Moguñno je da su se rukovo-dili åisto estetskim

merilima: stasitomdirektoru "Politike"kudikamo je boýe pristajao piãtoý nego plaketa i Struja je od juåenaoruæan.

Nagrada ga izjednaåava sa poginulim policajcima (kojima supiãtoýi posmrtno priznaçe), stavýa ga u stroj sa tridesetãestori-com policajaca dosad raçenih na Kosovu, i stavýa ga rame uzrame sa joã dvojicom nepolicajaca kojima je min. Vlajko takoðedao svijetlo oruæje cokivãi ih po tri puta u obraz: piãtoý je dobionaåelnik VMA jer je raçene policajce leåio na VMA (ko zna da libi neki drugi naåelnik na tako neãto pristao!), a dobio ga je iLjubomir Mihailoviñ, direktor Komercijalne banke AD Beograd.Za "uspeãnu finansijsku saradçu sa MUP-om Srbije". Ãto ñe bitiveliki podstrek drugim bankama da se dræe policije a da se okanui tako traýave saradçe sa stanovniãtvom koje em kuburi sa

novcem, em neñe banci nikad reñi hvala: kadsu ãtediãe iãta uruåile bilo kom direktorubanke? Primera nezahvalnosti domañih ãte-diãa imamo napretek, a lepih gestova nigde,iako je bilo i banaka i vremena kad novaculoæen u banku nije netragom iãåezavao...

Bez obzira na to hoñe li uruåeni piãtoýileæati pod neprobojnim staklom vitrina post-avýenih u holovima ustanova kojima lau-reati rukovode, ili ñe se nañi u redovnoj up-otrebi, nagrade svedoåe da u zdravstvu, ban-karstvu i javnom informisaçu imamo ýude

koji svoj posao obavýaju ne samo na zado-voýstvo pacijenata, komitenata i åitalaca,nego i na zadovoýstvo policije.

Ali, åak ni policija nema toliko piãtoýada nagradi sve nas koji smatramo da smouspeãno saraðivali sa çom: stoga, lekarineka se ugledaju na naåelnika Vojne bolnice,bankari na Ljubu Mihailoviña. Mi kojipiãemo za novine u tihoj nadi da je naã radnotiran u policiji i da ñe jednom biti na-graðen ne treba sada da svisnemo od zavistizamiãýajuci Struju kako u streýani MUP-apogaða keåe postavýeno na vrh mete. Dokse drugovi ne sete i nas, biñe nam lakãe ako

budemo mislili da je piãtoý simboliånouruåen i nama: Struja, to smo svi mi. s

LJUBOMIR ÆIVKOV

SOROS

oã se nismo oporavili od Dana pobede i ravnogorskog sleta,dosad neviðene kombinacije parastosa, bahanalija, nekrofil-ije i sporta, kad stiæe Dan bezbednosti – blagdan o kome je J

Ilija Åvoroviñ onoliko saçao ("pa ako me se drugovi za 13. majsete, sete..."). E, ono åemu se balkanski ãpijun u dubini duãe i uza-man nadao na javi se posreñilo Draganu Hadæi Antiñu, direktoru"Politike": iz ruku ministra policije Vlajka Stojiýkoviña legendar-ni Struja je za praznik primio piãtoý nepoznate marke, porekla ikalibra.

U obrazloæeçu – koje se usled skromnosti samog laureata naã-lo na samom dnu trinaeste strane "Politike" – piãe da je nagrada

uruåena za uspeãnu saradçu MUP-a Srbije i "Politike". Da je æiriHadæi Antiñevo bezbednosno postignuñe svrstao u "doprinos raz-voju", ministar bi mu morao uruåiti nagradu "Radovan Stojiåiñ" –najviãe priznaçe koje se od srpske policije moæe dobiti. Ali, koli-ko god bilo visoko, priznaçe nazvano po imenu ubijenog genera-la nije iãlo uz Struju. Nekako je ispalo "metaforiånije" nego ãto suçegovi autori æeleli – konotira moguñnost da usred grada moæebiti ubijen najviãi dræavni funkcioner, govori o nemoñi policije daubistvo svog ãefa rasvetli...

Hadæi Antiñ rukovodi kuñom koju je istina izabrala za svojesediãte, pa se plaketa koja bi aludirala na neuhvañenog atentatorane bi baã uklopila u ambijent. Neko ñe reñi da se ne uklapa ni uto-ka, jedan poslenik istine nema od koga da se brani, utoliko pre ãtonad çim bdiju telohraniteýi. Ali, piãtoý nije ni dat za liånu odbra-

nu, koliko god da je Strujina dugoveånost potrebna i åitaocima

D E J

A N

T A S I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1998. május 16.


18 VREME s 16. MAJ 1998.

Centar za razvoj neprofitnog sektora , BeogradBeogradska otvorena škola, BeogradOdbor za graðansku inicijativu, Niš

Fond centar za demokratiju, Beograd

Fond za razvoj politiåke kulture, Kragujevac

organizuju

Ãkolu za druãtvenu akciju sa sledeñim programom:

demokratsko druãtvo, politiåka kultura, stranke,graðanska inicijativa, druãtvene akcije,

preduzetniãtvo, timski rad, pregovaranje,rad sa medijima.

Informacije na tel/fax: 011 / 33-41-621Prijava se moæe dobiti u Francuskoj ulici br. 38/III

u Centru za razvoj neprofitnog sektora

(svakog radnog dana 12.00-16.00)Budite pokretaå druãtvenih promena

Letnja, dvonedeljna ãkola odræava se van Beograda i

potpuno je besplatna. Uslovi za polaznike: status

studenta nekog od Univerziteta u SRJ; starost od 19-27 godina; ålanstvo u nekoj druãtvenoj organizaciji; kvalifikacija

na testu iz opãte kulture.

Rok za prijavu: 21. maj 1998. godine.

Leto u Vrçaåkoj Baçiuz uplatu aranæmana

BESPLATAN PREVOZ

u maju i junu

Redovne linije:Vrnjaåka Banja - Ljubljana

Ðakovica - KoperBeograd - Zagreb - Pula (autoputem)

Novi Sad - Beograd - Herceg Novi

LetovanjeBudva, Herceg Novi,

Gråka, Bugarska

AUTOPREVOZVRNJAÅKA BANJA

(036) 661-035 (Vrnjaåka Banja)

(011) 444-8282 (Beograd)

(021) 333-790 (Novi Sad)

(061) 316-975 (Ljubljana)¤

OGLAÃAVA PRIJEM PRIJAVA ZA

LETNJU ÃKOLU PRAVA Studenti treñe i åetvrte godine prava

Institut za Ustavnu i Legislativnu Politiku (COLPI), organizacija u sastavu Soros Fondacije, poziva Vas da uåest-vujete u programu “Letçe ãkole prava”, od 19.07. do 08. 08. 1998. godine u Budimpeãti.u Upoznajte se sa savremenim tendencijama ustavnog, kriviånog, graðanskog i meðunarodnog trgovaåkog pra-

va na tronedeýnom programu u srcu Budimpeãte!u Predavaça, panel diskusije, simulacije i reãavaçe sporova – sluãajte! Uåestvujte! Bez posebnog znaça

stranih jezika!u Predavaåi – eminentni jugoslovenski profesori kao i drugi eminentni profesori iz balkanskog regiona!u Troãkove putovaça, smeãtaja, ishrane i literaturu za kurseve objezbeðuje COLPI! Svaki student dobiva

donaciju za kupovinu pravne literature po SOPSTVENOM izboru! Snosimo troãkove i Vaãeg slobodnog vre-mena u Budimpeãti u iznosu od $300!

INSTITUT ZA USTAVNU I ZAKONODAVNU POLITIKUBUDIMPEÃTA

Constitutional & Legislavite Policy Institute (COLPI)H-1051 Budapest, Nador u. 11, Maðarska, Tel.(36-1)327-3102.

fax:(36-1) 327-3103

Molimo da za program dostavite:1. Overeni prepis ocena do sada poloæenih ispita2. Dve preporuke profesora3. Kratku biografiju

Prijave i traæene priloge potrebno je dostaviti na naznaåenu adresu s naznakom: za Letçu ãkolu pravaRok za podnoãeçe prijava: 30. 06. 1998.

7/29/2019 Vreme, 1998. május 16.


Kompletno “papirnato” izdanje sa originalnim prelomom,

kvalitetnim fotografijama, svim tekstovima i

originalnom naslovnom stranicom u koloru

Izdanje na engleskom jeziku saåinjeno

od najboljih tekstova najnovijeg broja “Vremena”

U kom obliku se isporuåuju elektronska izdanja “Vremena”? U Adobe Acrobat PDF-formatu, na disketama, ili CD-u.

Pretplatnici ñe najnovije brojeve moñi da skinu i sa WWW-a.

Kakav mi kompjuter treba?Najobiåniji PC sa MS Windows operativnim sistemom. Imate Mac? Odliåno!

A softver za åitanje tog... PDF formata?Dobiñete ga od nas, potpuno besplatno i sasvim legalno.

Kako ñe izgledati elektronsko “Vreme” na ekranu mog kompjutera?100% verno izdanju koje se moæe nañi na kioscima, sa dodatkom hiper-

tekstualnih veza koje ñe vam åitanje pretvoriti u joã veñe zadovoljstvo.

Mogu li da odãtampam odabrane stranice?Naravno, na ãtamapaåu koji veñ imate, i to vrlo kvalitetno.

Mogu li tekstove i slike da koristim u Word-u?Piece of cake: copy & paste.

Koje su prednosti elektronskih izdanja?Sve informacije su u vaãem kompjuteru. Nema viãe prekucavanja i ponovnog

skeniranja slika. Tekstovi se lako pretraæuju. Da biste okrenuli æeljenu

stranicu dovoljan je klik miãem. Na jedan CD staje viãe od 100 brojeva.

Hartija propada a PDF je veåan. Joã argumenata?

Kako da se pretplatim i koliko koãta to zadovoljstvo? Javite se u “Vreme” da vidimo ãta vam najviãe odgovara, telefone i e-mail

redakcije nañi ñete u impresu. Cena? Sitnica...

N o v o!Pretplatite se na naãa elektronska izdanja

7/29/2019 Vreme, 1998. május 16.


VREME s 16. MA J 1998.20

Kosovo i Maðari

Akcija "izvlaåeça" vojnikaDok Srbi i Albanci ratuju, Maðari smatraju da "sukob Srba iAlbanaca treba oni sami da reãavaju ne uvlaåeñi druge u konflikt"

otiåkog okruga (ne samo Maðara, prim.aut.) zaista na Kosovu. Imali smo, me-ðutim, kontroverzne podatke o bezbednos-ti tih vojnika. Kakva je ona zaista, mi nidan-danas ne znamo. Svako odugov-

laåeçe, dakle, samo produbýuje sumçu ioteæava situaciju".Predsednik SVM istiåe da je stav

stranke "da vojnike maðarske nacionalnos-ti, koji su na odsluæeçu vojnog roka naKosovu, treba pothitno povuñi sa tog po-druåja, jer je nepojmýivo da se suprotstavepripadnici dveju nacionalnih maçina".Kasa kaæe da neñe dozvoliti da zbog tuðekrivice budu uvuåeni u ratni sukob, åime jedobro opisao i generalno raspoloæeçeveñeg dela vojvoðanskih Maðara, a utisak je, i veñine Subotiåana.

Inicijativa o odlasku na Kosovo koja bi

za ciý imala prikupýaçe ãto verodos-tojnijih podataka o bezbednosti vojnikasmeãtenih u tamoãçe kasarne, potekla jesa nedavnog prijema oko 30 roditeýa sub-

u pravu kada su rekli da je najveñi deo re-

gruta septembarskog, decembarskog i mar-tovskog roka prebaåen na Kosovo; jer smoubrzo iz naãih izvora dobili podatke da je joã 85 do 92 odsto pozvanih regruta iz sub-

je roditeýima subotiåkih regruta koji su naodsluæeçu vojnog roka na Kosovu, da ñena prvi signal da se Vojska Jugoslavijeukýuåi u tamoãça deãavaça, reagovati ta-ko ãto ñe organizovati "izvlaåeçe" çiho-vih sinova sa tog podruåja. Signali oumeãanosti VJ u sukobe na Kosovu od ta-da stiæu gotovo svakodnevno, a posledçi je stigao u petak kada je u "Naãoj borbi"objavýeno da je na jugoslovensko-al-banskoj granici ubijen vojnik Ðula Doriniz Banatskog Novog Sela. Akcija "izv-laåeça" vojnika Subotiåana – inaåe "veñviðena" sredinom '91. godine u vreme "slo-venaåkih deãavaça" – sa uzavrelog Koso-va, meðutim, (joã) nije izvedena.

Polazeñi od stava da "sukob Srba i Al-banaca treba oni sami da reãavaju ne uvla-

åeñi druge u taj konflikt", Kasa za "Vreme"objaãçava: "Ostajem pri toj izjavi o pov-laåeçu subotiåkih vojnika. Mi smo zatra-æili od ministra odbrane da odemo na Ko-sovo, da se na licu mesta uverimo u taånostodreðenih navoda. Meðutim, on uporno

ñuti. Time produbýuje sumçu, i sve smoviãe uvereni da su roditeýi apsolutno u pra-vu. Naravno, nisam sumçao da su roditeýi

Subotica

oæef Kasa, gradonaåelnik Subotice iåelnik Saveza vojvoðanskih Maðara,otprilike pre mesec i po dana, obeñao J

B O R I S S U

B A Ã I Ñ

Zaãto se oko 90 odstomladiña iz Subotice i

okoline ãaýe na Kosovo, ito bez moguñnosti da dokraja roka buduprekomandovani

OPÃTE ANTIRATNO RASPOLOÆENJE:Subotica

7/29/2019 Vreme, 1998. május 16.


s VREME 2116. MAJ 1998.

otiåkih regruta kod gradonaåelnika JoæefaKase. Zabrinuti roditeýi tada su ga obaves-tili da je komunikacija sa mladiñima goto-vo nemoguña: pisma, paketi i novac kojiim se ãaýu do çih retko stiæu, telefonskuvezu joã je teæe uspostaviti, te da bi oni na- jradije da ih odatle vrate. Otac jednogvojnika preneo je sinovýevo potresno sve-doåeçe o ubistvu jednog Albanca, koji je"izreãetan" dok je beæao preko granice.Mladiñ je joã napisao da mu se posle svega

"gade" Albanci i da ne zna kako da seponaãa kada se vrati kuñi i ugleda ih unekoj od pekarskih radçi!

Nakon ovog razgovora usledili su kon-takti sa saveznim ministrom za odbranu ukojima se, pored ostalog, traæio odgovorzaãto se oko 90 odsto mladiña iz Subotice iokoline ãaýe na Kosovo, i to bez mo-guñnosti da do kraja roka budu prekoman-dovani u vojnu jedinicu van te pokrajine.

Kako saznajemo od Lasla Joæe, potpred-sednik SVM-a i saveznog poslanika, Gen-eralãtab VJ je, odgovarajuñi na nabrojanapitaça, najavio da ñe organizovati posetukosovskim kasarnama VJ za jednu deleg-aciju sastavýenu od predstavnika par-lamentarnih stranaka. Od trenutka kada jeobeñaçe dato proãlo je dosta vremena, alipoziv joã nije sti-gao. Vojna koman-da kao da se pona-

dala da ñe ugasitiznatiæeýu åelnikanajjaåe maðarskestranke serviranimpodatkom da je odukupnog broja vojnika na Kosovusvega 0,9 odstomaðarske naciona-lnosti. Joæa na to

Hazardna igraOsvrñuñi se na pogibiju graniåara Ðule Dorina, Joæef Kasanavodi da osuðuje bilo kakav teroristiåki napad åija je ærtvavojnik: "Iz te prve vesti moæe se zakýuåiti da je vojnik Maðar.Ali, bez obzira na nacionalnu pripadnost, to je tragedija i zaporodicu, i za naciju, i za åitavu zemýu kada gubi svojegraðane. U ovom sluåaju, zbog viãe od 10 godina pravýenihgluposti – i od strane aktuelne vlasti i od strane pripadnika al-banske nacionalne maçine u ovoj zemýi. Tragedija je da ovazemýa i aktuelna vlast ne mogu da naðu lek za reãavaçe oveduboke krize koja moæe da prouzrokuje krvoproliñe ozbiýnihrazmera unutar naãih granica, a koja preti da se proãiri i vançih. Smatram da ni aktuelna vlast ni voðe albanske nacional-

ne maçine ne oseñaju teæinu ovog problema. Hazardnomigrom oni uvlaåe graðane ove zemýe u novi ratni konflikt".

kratko konstatuje da informacija jed-nostavno "nije uverýiva". Naroåito kada seuzme u obzir broj zabrinutih roditeýa kojise sa opisanim problemima javýaju strancii subotiåkoj opãtini, i kada se zna da tri

odsto celokupnog vojnog sastava u VJ åinemladiñi Maðari.Upravo tim povodom, poåetkom maja

oåekivao se svojevrsni samit lidera strana-ka vojvoðanskih Maðara na kojem je tre-balo da se utvrdi zajedniåki stav. U vezi sanavedenim predlogom, u otvorenom pis-mu predsedniku jedine ovdaãçe parlamen-tarne stranke, Joæefu Kasi se obratio An-draã Agoãton, åelnik Demokratske strankevojvoðanskih Maðara. Ideja je ostala nere-alizovana jer je Kasa poziv na skup po-sredno odbio. Laslo Joæa objaãçava da biusvajaçe nekog zajedniåkog stava u vezi s

pitaçem regruta Maðara primýenih u VJpredstavýalo "razvodçavaçe" koje ne bidalo rezultate. "Liåno mislim da drugastrana (VJ, prim.aut.) ne bi æelela da razgo-vara sa neparlamentarnom strankom. To bibilo shvañeno kao pritisak, åime bi, da takokaæem, naãe pregovaraåke pozicije bileoslabýene. Smatram da samo parlamen-tarne stranke mogu inicirati neku interven-ciju kod vojnih vlasti." s

JOSIP STANTIÑ

VODIM VAS KUÅI: Joæef Kasa D T Æ E

L J K O

Ã A F A R

7/29/2019 Vreme, 1998. május 16.


VREME s 16. MAJ 1998.22

Priåa sa naslovne strane

Viãeboj u rezervatuMiloãeviñ je nacionalno pomireçe veñ opraktiåio. On "postrojava"Neznanog junaka, a Vuka i draæinovce je navukao na planinu da tamo

do mile voýe love svoje istine

"Sde. Tako je predsednik, na svoj naåin,ispoãtovao deklaraciju o nacionalnompomireçu, koju je prvog radnog dana u sk-upãtini Srbije usvojila levo-desna koalicija.A kako je u praksi ovog 9. maja ispoãtova-na Deklaracija? Ko su za predsednika"borci za slobodu" videlo se po brojnim"partizanskim" proslavama ãirom Srbije. Uistorijskom mestu kod Leskovca, na mitin-gu mira, pesnikiça Mira Aleåkoviñ je rek-

la da je pobeda nad faãizmom bila teãka, alida smo posle teãke pobede mnogo uåinili...Predsednik je telegramom obaveãten o ve-

likoj teãkoj pobedi i veri u nove velike ra-dove na åelu sa çim. "Poraæenim" snaga-

ma, iliti pristalicama ðenerala Draæe Mi-hailoviña, "namestilo" se da, takoðe 9.maja, obnove señaça na Åiåu i osnaæeuvereça da ñe çegova Srbija pobediti. Alinisu bili jedinstveni. Na Ravnoj gori je ju-bilarni deveti put bio Vuk Draãkoviñ sapristalicama a u obliæçem selu Ba (gde je1944. odræan Svetosavski kongres) ostalimonarhisti. Pripadnici ravnogorskogpokreta odozdo su poruåili Vuku da se on,s vremena na vreme, oblaåi u ravnogorstvoda bi pokupio ravnogorske glasove i pare.Vladan Batiñ nazva ono gore "komunis-tiåkim sletom", a gradonaåelnik ÅaåkaVeýa Iliñ, koji je proãle godine na Ravnojgori Draãkoviña promovisao u predsednika

Srbije, obeña da ñe oni, u sredu 13. maja naRavnoj gori "oprati Draãkoviñev komunis-

tiåki trag parastosom Draæi, u crkvi SvetogÐorða koju smo mi sagradili". Tako su"åetnici" i "partizani", i pored deklaracije onacionalnom pomireçu, nastavili da semire meðu se. Ali dok prvi to bar rade osvom troãku, drugi uåvrãñuju pobedudræavnim parama.

Bez obzira na viãe pretendenata, VukDraãkoviñ se izborio za neprikosnovenog"gazdu" Ravne gore. A to nije bilo lako.Veñ daleke '90. su Vuka i Danicu, sa neko-liko desetina pristalica, na svetoj srpskojplanini zaustavýali helikopteri i specijalcisrpske policije. Joã tada je Danica znala dakaæe policajcima – "Pucajte, ja idemdaýe", ãto je bilo mnogo hrabrije nego ka-

lava borcima za slobodu", za-pisao je predsednik SRJ Slo-

bodan Miloãeviñ pred spomeni-kom Neznanom junaku na Avali,a u povodu 9. maja, Dana pobe-

A L E K S A N D A R

A N Ð I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1998. május 16.


s VREME 2316. MAJ 1998.

da se u skupãtini Srbije Gorica Gajeviñobratila opoziciji åuvenim, "Pucajte, ja idaýe dræim åas". A gde je sad Gorica!

Sledeñih godina, sa demokratizacijom,Miloãeviñ je "oslobodio" Ravnu goru za

sve nostalgiåare. Peçali su se gore i voðeSrba iz Krajine – koji su se zakliçali da ñepopiti Unu da ne razdvaja srpski narod –Biýana Plavãiñ sa Mirkom Joviñem, Dra-goslav Bokan i ostali "orlovi" i "silni" mo-mci. Ali uvek epizodno. Kao ãto je i Ãeãeýepizodno samo prilazio Ravnoj gori. Vuk je bio i ostao broj jedan. Istina, moæe sereñi da su cenu ovakvog çegovog liderstvaplatili svi oni kojima je do ispravýaça cr-vene istorije i rehabilitacije Mihailov-iñevog pokreta. Miloãeviñ ih je navukao urezervat u kome slobodno mogu da "love"svoje istine. A izgleda da je znao i kako de-

luje "vatrena voda". Dobar naåin da se ået-niãtvo otprati u veåna loviãta.ÑUTI, ÅUÑE TE: Na Ravnu goru

smo krenuli jednim od organizovanih auto-busa iz unutraãçosti. Veñ od sabajle kruæi

kilovaåa rakije, zbog "priåeãña". Momci izãaraga se pridruæuju viçakom. "Trebalismo poneti sok", poverava se jedan ortakudo sebe. "Ñuti, åuñe te neko", u pola glasamu odgovara upuñeni voða grupe. Autobustaýiga po zemýanom putu, kilovaåa kruæi,na dobrovoýnoj osnovi, pojedinci upozo-ravaju, "lakãe ýudi, popadañemo". Stiæe sena ciý, stotine autobusa, hiýade automobi-

la i dæipova iz Srbije i "dijaspore".Put ka "centru" – na kome su spomenikMihailoviñu i novoizgraðena crkva sa

zvonarom (na koju se Vukpopeo sedam dana ranije daprvi zazvoni) – ispuçen"hodoåasnicima", pookolnim padinama i ãumar-

cima pobodene zastave,razapeti åadori raznih "voj-voda" i delibaåa, okreñu se jagaçci, roãtiýa se, za-bacuje i "boj bije"... Dasmo na "teritoriji" obaveãtava nas i koã-ta-bla sa petokrakom koja je probodena gl-ogovim kocem i sekiråetom.

Pored atmosfere, i biznis je autentiåan.Kilometar pre spomenika nadæidæale setezge i haube sa kojih se nude svi proizvo-di na koji se mogu "ucrtati" Draæa i ostalinacionalni i pravoslavni sveci. Ãubare, ãa- jkaåe, kokarde, zapeåañen vazduh sa

Ravne gore, krstovi, sveñe u obliku krsta,buriñi, kaåiñi, kuhiçsko posuðe sa "motiv-ima", otvaraåi za flaãe u obliku boce, flaãesa krstovima u çima, Draæa u svim veliåi-nama i materijalima, dugaåke gañe, brush-alteri, opanci i futrole, zastave do Karloba-ga i literatura i ostala ãtampana produkcija.Beñkoviñ, Kapor, publikacije o verihriãñanskoj, "Kroz rat sa Draæom" u viãevarijanti, "Ravnogorske pesme otpora islobode" dr Dragoja Todoroviña... Iz pos-ledçeg dela beleæimo stihove "mladeRavnogorke iz '44" – "Srbin sam Srbin / koåelik ýut/ ko silni plamen / ko straãnigrom"...

Na sluæbu osveñeça hrama SvetogÐorða braåni par Draãkoviñ stiæe crvenimdæipom, prate ih crni obezbeðujuñi dæi-povi. U crkvi mesta tek za Vuka, Danicu,neãto zasluænika i priloænika, vladiku ãa-baåko-vaýevskog Lavrentija koji jeåinodejstvovao. Narod je ostao pred vrati-ma i obezbeðeçem. Sluæba se mogla åutipreko zvuånika, ali nije izdræala kon-kurenciju trubaåa ispod razmnoæenih ãatri.Kad je veñ bilo tako, narodu je ostala liånaincijativa. Krenulo se, gore, dole, dospomenika, oko ãatri, na visove i ñuvike. Uradnom i paradnom odelu, ko u uniformi,ko u normalnoj noãçi, ko u sveåanomodelu od balon svile. Ko sa rancem, ko sazembiýom i cegerom. Ko pod ãatru, ko uliånu kafanu na kamionu ili traktorskojprikolici, ko na liåno ñebe... Raspremili se,zalegli na trbuh, bok, leða... Raskomotilise, zavrnuli rukave, zabacuju i udaraju unote, "Oj åetnici Ravne gore, zbijajmo se uredove"... Ukrstili flaãama i oåima, rasteæuse harmonike, opãte "zbijaçe". Grupa izGlumaåa kod Poæege udara u liånom ãesn-aestercu. Ispred ãatora reklama "ladno

pivo ko babina sisa", unutra vruñe, "crni"åetnici vladaju repertoarom, harmonikaãokiñen dinarima, pitamo da fotografiãemo,

nema problema, adresa zaisporuku slika nije potreb-na, kaæu, lako ñemo ih nañi,najcrçi su. Zavrtele se ãatrei ringiãpili. Pravi.

AMATERI I VETERA-NI: Spremniji izaãli na vis-ove, pobadaju zastave,marãira se, osmatra, pripuca-va. Jedan starina ispodspomenika napravio izloæbu.

Uramýeni Karaðorðe, knegiça Persida,kraý Aleksandar, kraýica Marija, prestolo-naslednik sa porodicom, Vuk... Pitamo, jel'prodaje? Jok, hoñe da narod upozna svojuistoriju. A uåi se na licu mesta, priselo se,diskutuje o vaænim temama. "Englezi sunajveñi neprijateýi, lukavo je to, Tita po-dræali zbog zlata", zna, priåo mu otac, in-

formiãe jedan grupu oko sebe. I postarijagospoða u prugastom kompletu zna "da suse partizani preoblaåili u åetnike da bi åini-li zloåine nad neduænim stanovniãtvom".Ravnogorac pod boriñem sa tronoãca izno-si liåna iskustva. Radoznalci ga opkolili, aon ispoveda kako je bio opkoýen. Uz ve-like teme i velike govornike priliku imaju isenzibilni. "Pogledaj kako je divno, po-gledaj Draæu naspram neba", upuñuje gos-poða dete pored sebe kako da obogatipercepciju.

Veterani nemaju tih problema, profe-sionalci, nema ãta. U maskirnim uniforma-ma sa crnim ãajkaåama, opasali opasaåe,pripasali piãtoýe, raskoraåili se, prekrstiliruke. Vaæno gledaju, svaka reå ima teæinu,potegnu dvogled, kratko referiãu... Prezri-vo gledaju amatere sa durbinåiñima, fotoa-paratima i video kamerama koji pratedruæinu natovarenu zastavama i ostalimprtýagom od simbola. A simbola ima. Svesam ruåni rad. Vidi se, trebalo je tu i trudai umeña. Jedan je baã na lepoj crnoj tkani-ni izvezao krunu i reåi "Æiveo kraý". Bilo joã zapaæenih eksponata. Dvojica posrñupod dvometarskom lulom od lampeka zapeåeçe rakije. Napravili rog. Napred idemomak sa naoåarima za sunce, na glavicrna marama sa mrtvaåkoglavaåkim de-taýima, oko vrata bela sa istim motivima,iza çega pobratim sa ãajkaåom duva ululu. Ne da duva, oduvava.

RITMIÅENJE: Onda su zazvonilacrkvena zvona, bio je kraj sluæbe, prib-liæavao se glavni dogaðaj. Organizator jesa bine, popatoãene zelenim itisonom i ike-banisane borovim granama, zamolio da seoslobodi prolaz za Vuka. Preko ozvuåeça je grunula numera "Ide Vuk, ide Vuuuk"...Sve se diglo, transparenti su se zalelujali,

iãao je Draãkoviñ, iznova je puãten "Vu-uuk", nasrtalo se na lidera, klicalo, prazniliãaræeri... I stigao je Vuk, sve sa Danom i

v

PUÃ-PAUZA: Vuk s Ravnogorcima M I L O Ã J E L I S

I J E V I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1998. május 16.


VREME s 16. MAJ 1998.24

obezbeðeçem na åelu sa Osmanliñem. Di-gao je desnicu, poåelo je da prãti i praãti.Kad je odaslao kitu cveña i poýupce na sveåetiri strane, Draãkoviñ je uzeo da desni-com ritmiåi paýbu. I muzika je zaustavýe-

na kad je ritmiåio numeru "svi, svi, svi".Kad je sasluãana himna "Boæe pravde", uhorskoj izvedbi, najavýen je Vuk. S mikro-fonom u levici i ritmiånom desnicom uvazduhu Draãkoviñ je komandovao: "Pre-kini paýbu". Posle malo nediscipline, paý-ba bi prekinuta. I Vuk uze da govori. Dazvono na vrhu Ravne gore, uz bronzanogÅiåu, jesu krov Srbije, i temeý naciona-lnih, demokratskih, domañinskih, du-hovnih i ostalih vrednosti naãe nacije. Dañe ovde kolena i kolena dolaziti na izvor povodu. Opomenuo je da se ni ðeneralovisaveznici ni organizovani skupovi u otadæ-

bini, na 9. maj, neñe setiti Draæe. Neñe, jersu De Gol, Ajzenhauer, Æukov, koji bi doã-li da se poklone, mrtvi. A nacizam se podi-gao iz groba, zavladao je Hrvatskom, i saistim apetitima kao '41. kreñe preko Prok-letija da razbije Srbiju i potopi naãe Koso-vo. Ali, kao ãto je Draæa odbio kapitulaciju,tako i mi odbijamo da pognemo glave prednacizmom koji ugroæava Srbiju (tu se do-godi replika: "Bravo legendo srpskog nar-oda"). Upozna skup da su meðe Srbije

nepromeçive, da ne damo naãe Kosovo unaãoj Srbiji. Da smo svi mi roðeni na Kos-ovu. To ãto neki nazivaju Rugovu predsed-nikom i najavýuju isporuåeçe vojvodeÐujiña Zagrebu nazva pomraåeçem

meðunarodne i Boæje pravde. Privremen-im pomraåeçem, kao ãto je pomraåeçesunca privremeno. Posle neuobiåajeno

mlakog odziva prisutnih(vrhunac je bilo kolek-tivno arlaukaçe na pomi-çaçe petokrake), Vuk seprivede kraju zahvalivãi

prisutnima na snazi i verikojom odræavaju Srbiju uæivotu, "jer da nije nas,ova zemýa bi, s obziromna to ko je vodi, odavnoprestala da postoji". I pro-gram, koji je Vuk sveo nasvoje izlagaçe, bi gotov.

Krenu spontano "OdTopole, od Topole"... Dra-ãkoviñ je mikrofonom'vat'o pesmu i ritmiåio. Panaiðe "Dano, Dano", pa seDana izmaha i izasla po-

ýupce. Pa se najavi pro-toðakon Ljuba Rankoviñ,uredno i u mantiji, rekavãida ñe po Vukovoj æeýi ot-pevati jednu lepu srpskunacionalnu narodnu pes-mu iz filma "Boj na Kosovu", koju je, kakoreåe, Draãkoviñ prepevao (!). I otpeva Lju-ba "Pesmu kosovskih junaka", na suvo."Hriste Boæe sve posveti / Ravna gora naKosovo leti"... Bi aplauz. Pa se javno javi

jedna umetnica sa "Na planini, na Jelici,sastali se svi åetnici". Bi prihvañeno. PaVuk izrazi æeýu da hor otpeva "VostaniSerbio". Bi i to prihvañeno, Vuk se na licumesta uålani u hor. I bi kraj. Nasta 'vataçe

Vuka. Grýeçe i ýubýeçe. Do Draãkoviñadoðoãe i trojica uniformisanih starina sametarskim sveñama, koje su, kako rekoãe,

çemu namenili. Organizator pozva uåesni-ke prvog "Ravnogorskog viãeboja" da se jave Anðelku Trpkoviñu, na livadi. Beleæi-mo komentar jedne grupe na dogaðaj.Kaæu, "najveñi antirasistiåki govor posle

rata".DANA PREDSEDNIK:

Poãto se program dogodio,

Vuk ode da gleda Viãeboj, aDana osta na ikebanisanoj binida se potpisuje na ponuðenimaterijal, ãajkaåe, pa i fudbal-ske lopte. Ispod çe momciskandiraju – "Dana predsed-nik". Onda preðe do spomeni-ka gde uze da se slika sa obo-æavaocima za uspomenu idugo señaçe. Sa ozvuåeça jetuklo "Boj se bije, bije", gru-pice delija se odazivaju, uh-vate se u ramena, pa trupñu,prikleknu, ðipe uvis, junaåkise zanose i sudaraju.

Narod se razmileo i raspo-redio, ko u crkvu, ko pod ãat-ru, ko na viãeboj. Oni u liånimãatrama po ãumama i livad-ama nisu ni napuãtali svoja"bojiãta". Ima i onih koji sepovlaåe. Prikupe znameça,

utegnu se, oteæalog koraka, ali formacijski,sve sa zastavom na åelu, grabe uzbrdo.Vlasnik objekta iz obliæçih Koãtuniña ihgleda, i za sebe veli: "Nisam znao odaklesam, koja proãlost, koja buduñnost"...

A viãeboj je odmicao. I onaj na livadi ionaj u najveñoj i trostrukoj ãatri sa firmom"SPO Vaýevo". Tu su se peåeni jagaçci

SAMO NEK' JE VESELO:Ravnogorski rejv

HENDRIKS NEMA POJMA:Guslar pred nastup

A L E K S A N D A R

A N Ð I

Ñ

A L E K S A N D A R

A N Ð I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1998. május 16.


s VREME 2516. MAJ 1998.

Uz fotografiju sa naslovne strane

Åetniåki WoodstockFotoreporteri beogradskih – i drugih – listova svake godine od-laze na "nostalgiåarsko" ravnogorsko saborovaçe kao na nekakavfoto-safari: trebalo bi, naime, biti zavidno nesposoban pa ne donetiodande pregrãt atraktivnih fotografija. Artistima sa aparatom atrak-tivni modeli nude se na svakom koraku: voý’ti sedoko-sa i dugokosa starina sa usukanim bråinama i bogato"ornamentiranim" guslama, voý’ ti nesuðeni Bulajiñevstatista koji izgleda kao ostvareçe najgorih noñnihmora ameriåkih Hell’s Angelsa (do sada ih je, naime,uspeãno krotio i u surovostima nadmaãivao samoÃvarceneger, na poåetku Terminatora 2), ili mrsoko-sna æenska varijanta gibaniåarske ikonografije (tzv.åetnikuãa). Nema da nema! I veñina vrlo radopozira, sreñna ãto je konaåno pronaãla put do svojih

"petnaest minuta slave" koje im (nam) je svimaobeñao onaj ideoloãki sumçivi anarho-dendi zvanEndi Vorhol.

Ãta je to ãto neke (uglavnom) mlade ýude uovoj zemýi åini tako razliåitim od ostatkaåoveåanstva? Prvo treba videti odakle oni dolaze. Uvrnuta ipospana, represivna i tupa srbijanska provincija idealni je rasadnikpalanaåkih "oriðinala" koji su reãili da, vaýda iz neartikulisanog"otpora sredini", provedu æivot kostimirani. Nije to, samo po sebi,ni åudno, ni mnogo originalno: omladinske supkulture su globalnifenomen – pankeri, hipici, rejveri, metalci, skinhedi, rokabiliji...klinci, nesigurni u sebe i nepoverýivi prema svetu u koji su baåeni,vole da se identifikuju s grupom, da çihova pojavnost odaje çiho-vo Pripadniãtvo. A iza "imidæa", iza odeñe, obuñe i frizure, naravno,

krije se Ideja. A Ideju razumeju samo Posveñeni. A Posveñeni voleda se kostimiraju, uniformiãu, i tako reklamiraju sebe i svoju Veru.Sve je to O.K. Veñina tih likova kasnije postanu obiåni, dosadni,proñelavi bankarski åinovnici, putujuñi prodavci hrane za maåke,telefonski zvezdoåatci, kasirke u robnoj kuñi (odeýeçe za doçiveã), i tome sliåno. Oni koji preostanu, ili od svega toga napravebiznis – ako su dovoýno sposobni i uspeãni – ili æivotare kao guru-veterani koji se od fasciniranih klinaca, novopeåenih Pripadnika,grebu za pivo i cigare (a od Pripadnica se, ponekad, ogrebu za joãponeãto), ignorisani i prezreni od porodice, druãtva i, uopãte, tzv.normalnog sveta. Joã od poznih ãezdesetih, posle kraha famoznog"leta mira i ýubavi", Deca Cveña su se rasprãila svetom kao novo-pronaðeno cigansko pleme, i moæete ih pronañi na najneverovat-nijim mestima. Posle su doãle i mnoge druge omladinske (?) grupe,

koje funkcioniãu kao globalne nereligiozne sekte, zatvorene zajed-nice koje imaju svoje kodove, rituale, ikonografiju i jezik.

U Srbiji su sve te grupe postojale i postoje, ali nikada nisu bilenaroåito masovne. I uvek su, naravno, bile progaçane – ãto odvlasti, ãto – obiåno mnogo viãe – od uliånih siledæija kojima åiçen-ica da su, u najmaçu ruku, pripravnici za kriminalce, nikada nije

smetala da biju "masne drogeraãe" ili "pankeraske zamlate" u imeZdravog Socijalistiåkog Morala.Åetnici, iliti "ruralna gerila" bili su decenijama prikazivani kao

nepodnoãýivo nakazna gomila pijanih seoskih i prigradskih bilme-za koji su zarasli u kose i brade, sve åekajuñi povratak Kraýa. Fil-movi Veýka Bulajiña i sliånih uåinili su, reklo bi se, viãe za diza-

jniraçe sadaãçeg "æivog dekora" Ravne gorenego svi usmeni memoari åetniåkih veteranazajedno. Niko nije mogao tako slikovito da opevaåetniåku "estetiku ruænog" kao partizanski propa-gandisti... Kada je, s dolaskom viãepartizma, "ået-niåka" ikonografija izaãla iz ilegale, frustriranimladci – vidi vraga, åesto baã iz "partizanskih" po-rodica! – navukli su masivne koæuhe, crne åizme iãubare i krenuli da paradiraju u çima po Srbiji i va-scelom Srpstvu. To ãto su najboýe oboæavali da setako maskiraju baã po letçim æegama samo je maçideo neizbeænog humornog efekta koji su svojom po-

javom izazivali. To, naravno, pod uslovom da imnoæevi nisu bili dobro naoãtreni, poãto je presijavaçehladnog seåiva na letçem suncu umelo da zaledi os-

meh i u najveñeg ãaýivdæije.Otuda dolazi sadaãçi dizajn srbijanskih vikend-åetnika koji

planduju na Ravnoj gori: blazirani Beograðani mogu u tome da pre-poznaju "ãarm" autentiånog dæiberluka kakav uspeva samo u kra-

jevima gde joã ima æivih ýudi koji se señaju posledçeg Sultana. I tajse dæiberluk nikako ne moæe uspeãno oponaãati, a kamoli parodirati– toliko je, sam po sebi i iz sebe, upeåatýiv i neponovýiv! To je razli-ka izmeðu "åetniåkog" dizajna i turbo-folk skalamerije: turboidna

"koka-kola, ma(r)lboro-suzuki" ideologija je izraz neveãtog ali bar-em hedonistiåko-biofilnog "kosmopolitizma" seosko\palanaåkog"nuvo riã", dok je "åetnikovaçe" uz vruñe pivo i hladnu gibanicuizraz nekrofilnog retro sentimenta za neåim ãto çegovi "nosioci" i nemogu pamtiti, ali ãto se, eto, odlikuje drastiånom vizuelnom razliåi-toãñu u odnosu na ono ãto sredina zahteva od Uzornog Omladinca.

Zato je Srbija jedina zemýa gde lokalni ðilkoãi puãtaju dugekose i kombinuju ih sa vojniåkim uniformama. U preostalomsvetu, od 60-ih nadaýe, duga kosa je simbol nonkonformizma, pac-ifizma, tolerancije i antimilitarizma; ovde ona moæe da funkcioniãei u kombinaciji s vojniåkim opasaåem, hladnim i vruñim oruæjem iåokaçåetom rakije-ãeñeruãe. Ãto je originalni doprinos srbijanskepalanaåke imaginacije bogatoj riznici svetskih uvrnutosti. s

TEOFIL PANÅIÑ

baã predali. Muzika æiva, izvija se kolce,ispreplele se ruke sa ãajkaåama, Draæinimbistama i ostalim dokumentima... Vuk, sa

ãtabom, zaseda u separeu ove ãatre. Naulaz se namestio jedan u istorijskoj uni-formi. Sve sa sabýom. Pevaåica prelazi na

izvorne pesme,"Znaã li onuãýivu ranku",najavýuje, "sa-mo za"...

U povratkusustiæemo arhi-tektu Peðu Ris-tiña, koji je pro- jektovao crkvu.

"To je srpskadvorska, gos-podska arhitek-

tura, a ne ona meðu ãýivama i sviçama",kaæe. I rad na desatanizaciji srpskog naro-da, dopuçuje se. I pojaãçava da ne govorio Vuku nego o crkvi.

Olistala ãuma kupi pesmu, nadmetaçeharmonika i gusala. Omaçeg isuãenogåoveka iz Peåeçevaca kod Leskovca pita-mo kako je bilo deveti put 9. maja naRavnoj gori? "Mnogo dobro... Sluãaj, odliå-no je, fino, lepo... Kako ñe bude, i ãta ñebude, ne znam ga. Mnogo je narod bio,uuuu...", odgovara i odmiåe sa zaveæýajem.Prolazi nas i otvoren dæip. Momci u çemu

se baã otvorili, opredelili se za, "Berem cve-ñe, kitim dæenerike, ode dragi u åetnike"...sDRAGAN TODOROVIÑSJAJ U TRAVI:

Svemu doðe kraj M I L O Ã J E

L I S I J E V I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1998. május 16.


VREME s 16. MAJ 1998.26

Koãarkaãki skandali

Pesnice i vruñi krompiriU koãarci klubove joã ne vode "ugledni biznismeni" poput Juse ili Arkana,ali se ipak koãarkaãke afere po prýavãtini pribliæavaju fudbalskim

igre, suðeçem i ponaãaçem gledalaca,Zvezdini igraåi su se izýubili, a navijaåimalo slavili trubeñi po gradu. Do sledeñeprilike, aktuelne koãarkaãke skandaleprekrili su paprat, travke i ãaã.

Uprkos tome ãto su gotovo sve utakm-ice polufinala i finala plej-ofa bile do krajaneizvesne, vrelije je bilo van parketa.Odmah posle eliminacije svog tima u polu-finalu, direktor podgoriåke BuduñnostiDanilo Mitroviñ javno se okomio na sudijei na komesara lige Radomira Ãapera, izjav-ýujuñi, izmeðu ostalog, da Ãaper ima raåunu ãvajcarskoj banci. Osnovni ton Mitro-viñevog javnog istupa upuñivao je na dug-otrajno nezadovoýstvo crnogorskih prvoli-gaãa staçem u domañoj koãarci uz maçeili viãe direktne optuæbe na raåun ko-ãarkaãke vrhuãke da favorizuje beogradskeklubove Crvenu zvezdu i Partizan i dapokuãava da napravi "tramvaj ligu", kao ufudbalu. Treba podsetiti, Buduñnost se

svojevremeno s pravom bunila zbog togaãto je Zvezda posle utakmice sa Partizan-om koju su çeni navijaåi prekinuli proãlanekaæçeno. Utakmica je registrovana re-zultatom u trenutku prekida (vodio je Par-tizan), a Zvezda je ubeleæila bod koji pripa-

da poraæenom, umesto da, registracijomporaza "par forfe", ostane bez çega i joãpokojeg boda na ime kazne.

OSVRT U GNEVU: Istovremeno se,nezadovoýna suðeçem na drugoj utakmiciprotiv Partizana, na sudije u gnevu osvrnu-la i uprava FMP Æeleznik na åelu sa pred-sednikom mr Nebojãom Åoviñem, bivãimgradonaåelnikom Beograda i nekadaãçimpredsednikom Koãarkaãkog saveza Jugo-slavije. FMP je, åak, ozbiýno pripretio daneñe izañi na majstoricu s Partizanom, izaista je, sve do 45 minuta pred utakmicu,bilo neizvesno hoñe li se meå uopãte igrati.U finale se plasirao FMP Æeleznik posleproduæetaka i prekida od sat vremena zbog

Uprkos nekim najavama, za-vrãnica koãarkaãkog prven-stva Jugoslavije protekla jemirno i dostojanstveno, u sti-lu minuta ñutaça kojim je,

pred prvu utakmicu u Æelezniku, odata

poåast rahmetli Jusufu Buliñu zvanom JusaÃiptar, alias "rabu Boæjem Slobodanu",kako ga je nazvao pravoslavni sveãtenik nasahrani. Mala varoã Æeleznik tako se s bo-lom i ponosom oprostila od svog uglednoggraðanina, predsednika istoimenog fudbal-skog prvoligaãa, åoveka koji je umro ona-ko kako je æiveo – izreãetan iz kalaãçikovaod strane N.N. poåinilaca. S neãto maçebola i ponosa, FMP Æeleznik oprostio seod snova o tituli prvaka dræave u koãarci,izgubivãi od Crvene zvezde dve utakmicena svom parketu. Na kraju je trener po-raæenog tima sportski åestitao Zvezdi 15.titulu nacionalnog prvaka, koãarkaãki ug-lednici izrazili su zadovoýstvo kvalitetom

DRUÃTVO

"MI SMO ÃAMPI-ONI": KoãarkaãiCrvene Zvezde F

O T O G R A F I J E : M A R K O

M E T L A Ã

7/29/2019 Vreme, 1998. május 16.


s VREME 2716. MAJ 1998.

popravke neispravnog semafora, ali jeÅoviñ, uprkos pobedi çegovog tima, izjavio da nije siguran da su izlaskom nautakmicu postupili pametno i da bi moædaboýe bilo da se skandalom razdrmaju

"koãarkaãki lobiji", "kada su evidentnekraðe i pokuãaji da se saåuva nepobedivostna nekorektan naåin". Pritisnut novinarimaæeýnim krvi i rukovodeñi se naåelom danijedan sudija nije kriv dok mu se suprotnone dokaæe, komesar lige Radomir Ãaperipak je na konferenciji za ãtampu najavioda finale neñe suditi prozvane sudije, de-mantovao da ima bankovni raåun u Ãvaj-carskoj i pozvao Mitroviña da razjasnisvoje tvrdçe. Mitroviñ je suvo reagovaoizjavom da stoji iza svega ãto je rekao,odgovornost FMP za ponaãaçe "igramo –ne igramo" na dan utakmice ostavýena je

za drugu priliku, a neiskusne sudije nekakosu preko glave preturile finalne meåeve.Povrh svega, u jeku polufinalnih duela

FMP- Partizan, odjeknula je vest da je pod-neta kriviåna prijava protiv najboýeg ig-raåa ekipe iz Æeleznika reprezentativca Ni-kole Bulatoviña, zbog silovaça malolet-nice. Bulatoviñ je demantovao optuæbu, aFMP je celu stvar protumaåio kao pritisakpred odluåujuñe meåeve. Vruñ krompir jepodmetnut sudu, a sa kriviånom prijavomse otezalo – od 28. marta, kada je delo pri- javýeno, do plej-ofa. Nikola Bulatoviñsasluãan je 7. maja, izmeðu dve finalneutakmice FMP -Crvena zvezda, a u Palatipravde su se pojavili kompletan tim i upra-va FMP Æeleznik, s Nebojãom Åoviñem naåelu. Åoviñ je pitao sudiju DobrivojaGerasimoviña zaãto hoñe da uhapsi çego-vog najboýeg igraåa i dobio odgovor:"Loãe ste obaveãteni". Zaista, saznaje se da je tuæilaãtvo traæilo pritvor za koãarkaãaFMP, a da je sudija Gerasimoviñ, i samsportski radnik, pritvor smatrao nepotreb-nim. U takvim sluåajevima o pritvoru od-luåuje Kriviåno veñe, koje se sloæilo sasudijinim miãýeçem. Inaåe, Bulatoviñ jepriznao seksualni åin sa tuæiýom, navodeñida je bio dobrovoýan i da nije znao da de-vojåica ima samo 15 godina.

GDE JE LOVA: Navijaåi Crvene zve-zde jedva su doåekali ovu aferu, pa je Bu-latoviñ tokom celog plej-ofa bio izloæenprostaåkim pesmicama na temu silovaçadece (kojima se, ruku na srce, ne moæezameriti odsustvo duhovitosti), ãto ga nijespreåilo da bude najboýi akter svog za titu-lu ipak nedoraslog tima. Zanimýivo je da suse upravo oko Bulatoviña lomila kopýa imeðu Zvezdinim navijaåima – mlaðarija ga je veselo vreðala, a stariji su smirivali stvar

raåunajuñi da ñe Bulatoviñ, posle Zvezdinogtrijumfa u koji niko nije smeo da posumça,pojaåati ovaj tim sledeñe sezone.

Last, but not least , Crvena zvezda jepromenila trenera usred finala plej-ofa, utrenutku kada je rezultat bio 1:1! UmestoVladislava Laleta Luåiña, na åelo timadoãao je åetvrti po redu trener ove sezone

Mihajlo Paviñeviñ. Zvezdina uprava tu-maåila je ovaj teãko shvatýiv potez "ãok-terapijom", odnosno namerom da se igraåiposle poraza trgnu i opravdaju ulogu favor-ita. S druge strane, Nebojãa Åoviñ je javnoposumçao da protivniåka uprava na ovajnaåin sprema sebi odstupnicu, verujuñi dasu ionako raspuãteni "cigani" (pardon,"delije"), besni zbog smene pop-ularnog Luåiña, spremni da iza-zovu prekid meåa ukoliko çi-hov tim bude gubio. To se nijedesilo – istina je da su "delije"pevale Luåiñu i drale se: "Upra-

va napoýe", ali ih je pobedaZvezde brzo uñutkala, tako da senajavýena pobuna, po ko znakoji put, pretvorila u slavýe.Bez obzira na to ãto veñ nekovreme u javnosti pokuãavaju dastvore imidæ momaka koji nisutako glupi kao ãto ýudi misle,"delije" su se pokazale u uobiåa- jenom svetlu: bune se kada neide, a kad dobiju titulu, upravamoæe na rane da ih privija (i daradi ãta hoñe). Zaãto bi navijaåi,uostalom, bili pametniji od pop-

ulacije vazda spremne na istor-ijsko "Ne"? Na kraju je Luåiñpreãao u Partizan.

Partizan, koji je posle slabeigre u zavrãnici takmiåeça zaLigu Evrope ostao i bez nacio-nalne titule i nacionalnog Kupa,posebna je priåa. Komentator"Dnevnog telegrafa" na pasjausta je analizirao lik i delodirektora KK Partizan ÐorðaÅoloviña, koji je, obezbedivãisebi naslednika, odstupio sa te funkcije snamerom da ostane u nekoj mirnijojklupskoj foteýi. Istovremeno se pohvalio daiza sebe ostavýa pozitivan finansijski saldo,ãto i nije neki podvig – prodaja niza vrhun-skih igraåa u posledçih desetak godina(Ðorðeviñ, Divac, Paspaý, Daniloviñ, Re-braåa, Lonåar, Koturoviñ...) donela je Parti-zanu toliki novac da je "plus" na raåunu na- jmaçe ãto bi se od posvaðane i lakome up-rave ovog kluba moglo oåekivati. Bezobzira na plasman u evropski "fajnal for",po igri nekadaãçeg evropskog prvaka nika-ko se ne vidi gde nestade toliki novac.

ÅUPANJE GRKLJANA: Pitaçe

novca moglo bi se uputiti i na drugeadrese. Domaña koãarka veñ godinamasluæi kao "perionica novca", klubovi nasta-

ju i nestaju bez stida trgujuñi svojim prvo-ligaãkim statusom i ko zna joã åime. Visinatransfera ne odraæava realnu sliku – najgo-ra "vezara" neñe da trenira bez ugovora odnekoliko desetina hiýada maraka, pa i viãe

od stotinu hiýada. Dnevna ãtampa navodida je prelazak Stevana Pekoviña izBuduñnosti u Crvenu zvezdu "teæak"400.000 maraka, dok zvaniåno najboýemigraåu lige Dejanu Tomaãeviñu, koji je zaproduæetak ugovora sa Partizanom dobioduplo viãe, tradicionalno boýe plañeni fud-baleri mogu samo da zavide (zavide mu,

izgleda, i saigraåi, pa su, kako se åuje, uPartizanu radile pesnice). Pare kvare ýude,velike pare kvare mnogo, a misterioznitransferi otvaraju ãiroke moguñnosti zamanipulaciju. Kada se zna da takmiåeça uLigi Evrope, ali i u ostalim evropskimkupovima obeñavaju rapidni rast zaradeuåesnika iz sezone u sezonu, jasno je zaãtoklanovi u domañim velikim klubovima åu-paju jedni drugima grkýane. Doduãe, ukoãarci klubove joã ne vode "ugledni bi-znismeni" poput Juse ili Arkana, ali se ipakkoãarkaãke afere po prýavãtini pribliæavajufudbalskim Augijevim ãtalama. Vremenakada je koãarka bila gospodski sport kojim

su se bavili skromni studenti bespovratnosu proãla. s

UROÃ KOMLENOVIÑ

POD PRESIJOM: Nikola Bulatoviñ

7/29/2019 Vreme, 1998. május 16.


28 VREME s 16. MAJ 1998.

K

Dosije Vremena: Odliv pameti

Ode poãta!Preti novi talas odlaska mladih i ãkolovanih iz ove zemýe sasvetske periferije, koja nema ozbiýnu politiku koriãñeçanajdragocenijeg potencijala; naprotiv, u çoj neke sile kao daæele najboýe ãto pre da najure

laåi visoka zarada i materijalno-tehniåki us-lovi rada. Pribliæni odgovori nalaze se i kod

ispitanika na zavrãnoj godini studija, kon-statuje se u studiji "Migracije visokostruånihkadrova i nauånika iz Jugoslavije" (autoriprojekta Vladimir Greåiñ, Ðuro Kutlaåa,Vlastimir Matejiñ, Obrad Mikiñ), uraðenojna osnovu anketa napravýenih '90, '92. i '93...

Dr Greåiñ kaæe u razgovoru za "Vreme"da visok procenat struåçaka razmiãýa o od-

lasku u inostranstvo, a 1\3 çih u tom pravcui preduzme neki korak, po nekim zapaæaçi-ma na tehniåkim fakultetima åak åetvrtinadiplomiranih studenata traæi preporuku radiodlaska u inostranstvo.

Meðu onima koji su otiãli, åak 13 odstoizjavýuje da je otiãlo zauvek.

Samo iz nauåno-istraæivaåkih organiza-cija u Srbiji u inostranstvo je otiãlo 1600struåçaka, a za treñinu otiãlih nije se moglautvrditi ne samo nova adresa nego ni grad,pa ni dræava u koju su otiãli. Dr Greåiñ kon-statuje da je iz zemýe otiãlo deset odsto is-traæivaåke populacije i upozorava da, na

primer, odlazak 116 struåçaka iz "Pupina"(u periodu 1990-94) znaåi (116x5=580) go-dina vrhunskog ãkolovaça i usavrãavaça, a

tih 580 godina vrednije su od istog brojaklasiånog ãkolovaça.

Odlazak struåçaka, kaæe studija togsluåaja, nije poveñao cenu istraæivaåa, veñ jepojaåana teæça ka uravnilovci, prevagnuo

je neistraæivaåki faktor, pojaåan je me-diokritetski uticaj. Zvaniåne statistike vero-vatno preteruju kada beleæe da u SRJ ima17.000 istraæivaåa. Ta brojka je rezultat ne-precizne i labave definicije, a stvarni brojnauåno-istraæivaåkih radnika u SR Jugo-slaviji, po proceni dr Greåiña, sigurno jemaçi od 10.000.

MANJAK STRUÅNJAKA: Mogu seåuti miãýeça da mi inaåe proizvodimo viãestruåçaka nego ãto ovakvoj zemýi treba, dasadaãça elita nije pokazala modernizacijskesposobnosti itd... Dr Refik Ãeñiboviñ, ekon-omski geograf, upozorava da je gubitak

obrazovanih ýudi i dræaçe postojeñihstruåçaka van radne aktivnosti veñ dugor-oåno smaçilo ãanse za obnovu privredneaktivnosti. One koji smatraju da imamomnogo univerziteta i mnogo studenata trebasuoåiti s podatkom da u naãoj dræavi (SR

Jugoslaviji) ima 66 odsto stanovniãtva saosnovnom ãkolom ili niæim obrazovaçem,a samo ãest odsto stanovniãtva koje ima vi-soko i viãe obrazovaçe, i da Jugoslavija imastudenata (oko 143 hiýada– 1992) koliko iBerlin, i da to åini oko 1,3 odsto stanovniãt-va ove zemýe.

Na 10.000 stanovnika dolazi 137 stude-nata, tako da su iza nas samo Kina, Åeãka,Moldavija, Rumunija, Slovaåka, Maðarska.Veñi broj studenata na 10.000 stanovnikaimaju Bugarska, Austrija, Hrvatska, Poýska,Rusija itd. Ako je taåno da je otiãlo 20.000visokoobrazovanih kadrova, to znaåi, kon-statuje dr Ãeñiboviñ, da su u kratkom rokuotiãle dve kompletne godine svih diplomi-

ranih mladih ýudi u Srbiji– godiãçe diplo-mira 10.163 studenta (samo 3-15 odsto uroku).

oliko ñe nas koãtati nove sankcije?Najmaçe jednu poãtu (PTT). Toli-

ko koãta novi talas odlaska mladih iãkolovanih iz zemýe koja ponovo zapada uizolaciju.

Dr Vladimir Greåiñ, iz Instituta za me-ðunarodnu politiku i privredu, koji se te-mom migracija bavi trideset godina, kaæe urazgovoru za "Vreme" da je iz SRJ u prek-ookeanske zemýe u periodu 1991-96. otiãlooko 12.000 visokoobrazovanih ýudi, pa semoæe slobodno proceniti da je ukupan"odliv" visokoobrazovanih u inostranstvoverovatno preãao 20.000.

Greåiñ proceçuje da bi takve emigracijebilo i da nije bilo sankcija, ali da se na osno-vu kretaça u istoånoevropskim zemýamamoæe zakýuåiti kako je odlazak oko 15.000visokoobrazovanih– direktna posledicasankcija iz 1992.

Proizvodça jednog visokoobrazovanogstruåçaka (ãkolovaçe, ishrana, zdrav-stveno osiguraçe, stanovaçe itd.) koãta300.000 dolara, pa ako je otiãlo 10.000struåçaka– gubitak je tri milijarde dolara,ako se uzmu u obzir svi odseýeni, gubitak jeãest milijardi dolara (a da se ne raåuna tzv.izgubýena dobit, ono ãto su ti nauånici, in-æeçeri, arhitekte i programeri mogli svojim

radom da ostvare u zemýi).Izgleda da je ãpic najveñeg broja odlaza-ka visokoobrazovanih bila godina 1993–veñ 1994. broj odlazaka je bio desetak ods-to maçi, ali taj odliv je i posle te godinekonstantan i priliåno visok.

SAD, Kanada, Australija i Novi Zelandostaju najåeãñe destinacije za struåçake izJugoslavije i u godinama koje dolaze, kon-statuje dr Greåiñ. Od 1979-94. oko 28 odstoçih otiãlo je u Kanadu, a u SAD 34... Viãe od50 odsto otiãlih struåçaka mlaðe je od 40godina, a tri åetvrtine je mlaðe od 45 godina.

MOTIV: Najvaæniji razlozi ãto nauånici

i struåçaci iz SRJ emigriraju jesu nizaknivo æivotnog standarda, neizvesnost i stam-beni problemi. Inostranstvu ih najviãe priv-

KOLIKO ÑE IH OSTATIOVDE: Studenti BU

F O T O G R A F I J E : D R A Ã K O

G A G O V I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1998. május 16.


s VREME 2916. MAJ 1998.

Broj studenata u Srbiji poveñao sedevedesetih godina– tako je 1991/92. u åi-tavoj Republici bilo 100.124 upisana stu-denta, a 1996/97. ãkolske godine 130.235.Meðutim, broj diplomiranih studenata stal-

no se smaçuje, tako da je 1991/92. diplo-miralo 11.219 studenata, a 1996/97. maçe–10.163 studenta.

Smaçeçe broja diplomiranih studenatai odliv mladih u inostranstvo bitno su uticalida u jednom periodu doðe do prividnogsmaçeça (zvaniåno) nezaposlenih ove kat-egorije u Srbiji– 1991. na 360.000 zvaniånoprijavýenih nezaposlenih bilo je 15.958onih sa VII stepenom struånosti, a godine1997. na 426.230 nezaposlenih bilo je14.929 visokoobrazovanih. Na primer,1992. godine nezaposlenih diplomiranih in-æeçera elektroniåara bilo je 261, a 1997.

godine– 120.Prema Atlasu nezaposlenih iz 1993. go-dine, u univerzitetskim centrima se nalazilo53,5 odsto svih nezaposlenih sa visokomstruånom spremom, konstatuje dr Ãeñiboviñkoji smatra da veliki deo Srbije (ne raåuna-

juñi Beograd i donekle Vojvodinu) veñ patiod deficita kvalitetnog kadra i da ñe se staçedramatizovati zbog odlaska i iz demograf-skih razloga.

BAR ADRESAR: Sada, konstatuje on,

mi nemamo ni taånu evidenciju koliko jeobrazovanih ýudi napustilo zemýu.Bilo je sporadiånih pokuãaja da se na-

pravi kakav-takav adresar naãih struåçaka.Savezna vlada je neãto pokuãavala, ali dr-æavne institucije za taj posao naprosto nisusposobne. Na pojedinim fakultetima postojepokuãaji da se sakupe adrese onih koji suotiãli. Jedan takav adresar, kaæu ne baã ko-mpletan, postoji na beogradskom Elektrote-hniåkom fakultetu. Saobrañajni fakultetuåinio je sliåan pokuãaj da bi sa svojimdiplomcima odræao kontakt i neku vrstuprofesionalne solidarnosti.

Profesor Vojin Toãiñ sa Saobrañajnogfakulteta kaæe kako je od oko 500 studenatakoji su od 1964. diplomirali na vazduãnomodseku ovog fakulteta çih ãezdesetak (12odsto) u inostranstvu, od kojih su neki navisokim profesionalnim poloæajima, a ima i

onih koji se ne bave strukom za koju su seãkolovali. JAT, kao glavni domañi posloda-vac, zaposlio je stotinak saobrañajnih in-æeçera sa ovog odseka, proãle godine za-poslio je desetak studenata, a ove godine

nameravao je da ih zaposli joã, ali sada je re-alizacija te namere neizvesna.Dr Toãiñ, koji je inaåe doktorirao na

Berkliju, veruje da naã obrazovni sistempokazuje izvesnu pozitivnu inerciju i da,sudeñi po kotiraçu naãih ýudi u inostranst-vu, bar kad je reå o studentima koji su poka-zali dobar uspeh, zapravo proizvodi solidankadar. U postojeñim uslovima to liåi na svo- jevrstan paradoks– nastavnik upola maçeplañen ne dræi dva puta loãija predavaça.On smatra da mladim ýudima treba omo-guñavati da privremeno odu u inostranstvoradi uãeça i usavrãavaça, kako bi bili u

moguñnosti da prate razvoj struke i aktivnouåestvuju u profesionalnom æivotu; pomoñiim da uspostave i odræe profesionalne vezesa svetom jer, kako sam kaæe, upravo mo-guñnost odlaska na usavrãavaçe poveñavaãansu da ostanu. Tome treba dodati damoraju i imati primaça koja omoguñavajupoåetak samostalnog (ne kod roditeýa) i po-rodiånog æivota.

VITALNA PUTOVANJA: Pokretýi-vost struåçaka je informativna funkcija vi-talna za razvoj druãtva sa savremenom po-delom rada, zakýuåio je sociolog G. Tonk-vist iz Lunda joã 1970– poslovna putovaçaåine 15 odsto svih putovaça u svetu, a kadse ukýuåe konferencije, 53 odsto hotelskeklijentele su "poslovni putnici". Broj pos-lovnih putovaça u Englesku poveñan je od1978-89. za 90 odsto (sa 2,5 na 4,3 miliona).Prema podacima Maðarske akademije nau-ka, u toku 1989. godine u inostranstvu je natri meseca boravilo 11,3 odsto istraæivaåaove nauåne institucije, a veñ 1990. taj brojse popeo na 13,2 odsto ukupnog broja is-traæivaåa.

Ãezdesetih godina, kada je u ZapadnuEvropu iz bivãe Jugoslavije otiãlo oko mil-

ion "gastarbajtera", tipiåan naslov jedne so-cioloãke studije glasio je "Seýaci na evrop-skim raskrsnicama" (dr Æivan Taniñ)–sadaãçu migraciju karakteriãu drugi izrazi–brain drain, exode des cerveaox, uteåka um-ov, odliv mozgova ili, posle pada Berlin-skog zida, adekvatniji izrazi: brain flight ,massive intellectual migration, masovni od-lazak intelektualaca.

U periodu 1990-93. godine, samo u SADse regularno uselilo 12.434 visoka struåçakai nauånika poreklom iz istoåne Evrope. God-ine 1993, iz bivãeg SSSR-a u SAD je otiãlo3423 nauånika. Prema podacima Svetske

banke, Afriku godiãçe napusti preko 23.000visokostruånih i nauånih radnika (uglavnomodlaze u bivãe kolonijalne centre)...

Gde su

Top 50 dræava Listing ulazaka na sajt "Vremena" po zemýama ilustruje da se distribucija åitala-ca "Vremena" na Internetu podudara s procenama o pravcima naãeg brain draina.

SAD................................... 230140Jugoslavija ........................... 55991Kanada ................................. 54131Novi Zeland ......................... 21313Hrvatska ............................... 17539Ãvedska ................................ 15284Australija ............................. 13837Velika Britanija ..................... 11871Nemaåka ................................ 9874Ãvajcarska .............................. 7183

Austrija .................................. 6598Holandija ............................... 5484Italija ...................................... 4859Juæna Afrika ........................... 4756Slovenija ................................ 4608Ruska Federacija .................... 4407Norveãka ................................ 3061Francuska............................... 2638Japan ...................................... 2438Izrael ...................................... 2432Maðarska ............................... 2256Ãpanija ................................... 2036Danska ................................... 1866Gråka ..................................... 1599

Åeãka Republika .................... 1392Makedonija ............................ 1265

Poýska ................................... 1168Koreja (Juæna) ........................ 1032Finska ...................................... 918Belgija ...................................... 908Zimbabve ................................. 809Bosna i Hercegovina ................ 737Bocvana ................................... 737Kipar ........................................ 736Malta ........................................ 735Singapur ................................... 610

Katar ........................................ 506Kuba ........................................ 427Rumunija ................................. 377Malezija ................................... 376Slovaåka Republika .................. 359Etiopija .................................... 340Venecuela............. .................... 259Portugalija ................................ 242Ukrajina ................................... 180Argentina ................................. 147Kina ........................................... 98Tajvan ........................................ 79Dominikanska Republika ........... 68

Brazil ......................................... 68Indonezija .................................. 66

v

7/29/2019 Vreme, 1998. május 16.


30 VREME s 16. MAJ 1998.

Izgleda da su imigracione zemýe, makoliko izgledalo da uvozom intelektualacaostvaruju åistu dobit, iznutra primorane daodreðuju imigracione kvote i za ove kate-gorije, i da je to zasad najefikasniji regulator

odlaska i naãih struåçaka. "Naãa kvota" zaSAD mogla bi da iznosi negde oko 2000ýudi godiãçe, ãto je petina diplomiranihstudenata godiãçe!

Dr Greåiñ citira Statistiåki biro ame-riåkog departmana za rad koji istiåe da pon-uda useýeniåke radne snage depresira plateroðenih Amerikanaca za 25 odsto. To izgle-da alarmira neka profesionalna udruæeçada pritiskaju administraciju da postavýa bar-ijere, a postavýaju se i pitaça: "Nije li vre-me da se poåne sa proizvodçom i uvozomonih sa Ph. D.?" (sa skupa ameriåke asoci- jacije za razvoj nauke u Baltimoru, 1996).

ÃTA RADE DRUGI: Meðunarodnaorganizacija za migracije stimuliãe politikubrain re-gain, kojom se potencijali nauånikakoji su emigrirali koriste i u zemýi iz koje suemigrirali. Primeçuju se uglavnom dvestrategije STAS– pruæaçe kratkoroånihkonsulantskih usluga i TOKTEN– (Transferof Knowledge Through Expatriate Nation-als) transfer znaça odseýenih sunarodnika,angaæovaçe struåçaka na duæi rok.

Dr Greåiñ u svojoj studiji o migracijama

nauånih kadrova pomiçe kao uspeãan ko-rejski program (poboýãaçe radnih uslova,privatni univerziteti, uspostavaýçe saradçesa stranim univerzitetima i institutima, izd-vajaçe fondova za nauåno-tehnoloãki raz-

voj, odluka da se aktivnije koristi ýudskikapital) koji je, na primer, rezultirao povrat-kom 2100 vrhunskih struåçaka iz SAD uperiodu od 1968. do danas. Tome je pretho-dila procena da je ãansa ove zemýe upravou koriãñeçu resursa znaça. Zanimýiva je iNigerija, sa svojim specifiånim programi-ma, meðu kojima jedan detaý predstavýastvaraçe tzv. centara izvesnosti, ãto je drugoime za stimulisaçe istraæivaåkog rada, a po-moñu kojih je Nigerija od emigracione post-ala åak imigraciona zemýa kad su struåça-ci u pitaçu. Rumunija je pokrenula pro-gram "Horizont 2000", i pokrenula integra-

cije u programe EU.Ruska Federacija pokuãava da stvori sis-tem individualne pomoñi za svakog istraæi-vaåa, otvoren je 61 nauånoistræivaåki centaru okviru "male privrede", a izvesno pozitiv-ne rezultate daje i uspostavýaçe pokidanihveza izmeðu zemaýa bivãeg SSSR-a. Kar-akteristiåne pokuãaje uåinile su Ukraji-na, Maðarska i druge zemýe. Gråka, koja jeod izrazito emigracione postala imigracionazemýe, svoje struåçake u dijaspori angaæu-

je kao gostujuñe profesore ili kao privreme-ne uåesnike pojedinih projekata. Meðunar-odna organizacija za migracije stimuliãeprogram "Povratak talenata" u koji je ukýu-åeno 11 afriåkih i 16 latinoameriåkih zema-

ýa. Po nekim podacima, åak 12.500 struå-çaka vratilo se u Latinsku Ameriku iz Ka-nade i SAD. Reå je pre svega o onima koji unovoj sredini nisu naãli odgovarajuñi posao.

Ova zemýa, izolovana spoýa i iznutra,koja je proãla kroz rat, stvaraçe novih dræa-va i krize, kakva su u bliskoj i daýoj proãlo-sti izazivale bekstva velikog broja ýudi (vidiokvir "Velike seobe"), oslaça se na izvozmalina, a nema ni u naznakama ideju o raz-voju strategije o izvozu intelektualnih uslu-ga. Uostalom, vlast nauku i obrazovaçe tre-tira kao neki remetilaåki faktor, kao nepri- jateýa, najåeãñe tako ãto donosi zakone koji-

ma pokuãava da iznudi kontrolu univerzite-ta posredstvom nekompetentnih vladinihpoverenika. Jedan takav zakon o univerzite-tu najavýen je ovih dana, a sa çegovim sa-dræajem nisu upoznati ni dekani fakulteta.Ima pretpostavki da ñe to biti restriktivan,komesarski zakon, koji ñe verovatno joãnekoga oterati iz ove zemýe.

Preporuke za zadræavaçe struåçaka nesastoje se u zalagaçu za podizaça standar-da obrazovanih, nabavýaçe opreme i za

Istoåni talasRaspad Jugoslavije rezultirao je sa

oko 2.000.000 izbeglica, a veliki broj jeemigrirao u inostranstvo. Najveñi netopriliv u Nemaåku bio je iz bivãe SFRJ(590.000) i iz bivãeg SSSR-a (705.000).Prema podacima Ekonomske komisijeUN-a za Evropu u periodu 1991-93. netoemigracija iz bivãih socijalistiåkih zem-aýa iznosila je 2.285.000 do 2.735.000

lica. Najviãe ih je napustilo dræavebivãeg SSSR-a 1.000.000 do 1.100.000ýudi. Slede republike bivãe SFRJ800.000 do 1.000.000, Albanija 200.000-300.000 ýudi, Rumunija 150.000 do200.000. Poýsku (50.000) Bugarsku(40.000), bivãu Åehoslovaåku (25.000) iMaðarsku (20.000) napustio je neãtomaçi broj ýudi.

Gastarbajteri ãezdesetihPosle Drugog svetskog rata oko 13

miliona migranata postali su stanovnicirazvijenog dela zapadne Evrope, najviãe

izmeðu '60-ih i '80-ih, a u istom perioduviãe od 10 miliona emigranata primýeno

hiýada Poýaka poslato je u Sibir, a posle

1940. nezanemarýiv broj Estonaca, Lit-vanaca i Latvijaca; 1943. kada je raspuãte-na tzv. Nemaåka Volga i Kalmiåka au-tonomna republika, oko 600.000 Nemacaposlato je iza Urala i u zonu polarnog kru-ga; posle 1945. oko milion raseýeno je sKrima i poslato u gulage i u egzil.

JevrejiProgon Jevreja iz Ãpanije u XV veku,

egzodus Hugenota iz Francuske posleNantskog edikta 1685. i progon Jevreja izNemaåke, Austrije, Sudetske oblasti uÅeãkoj i iz Poýske 30-ih godina XX veka.

Nacistiåki progon Jevreja poveñao je mi-graciju u britansku Palestinu tokom '30-ih i'40-ih, pa je najveñi broj od 545.000stanovnika migrantskog porekla uglavnomiz centralne i zapadne Evrope, iz Rusije iSeverne Afrike. Za tri decenije stanovniãt-vo Izraela uveñano je pet puta, a dve treñi-ne te sume åini imigracija. Drugu stranu temedaýe predstavýa egzodus velikog brojaPalestinaca tokom Izraelsko-arapskih rato-va; poåetkom '90-ih raåunalo se da ima oko2.500.000 palestinskih izbeglica.

Stanovniãtvo Izraela je uveñavano izbog progona Jevreja iz muslimanskih

dræava na Bliskom Istoku i u severnoj Afri-ci, zbog åega je '60-ih godina broj azijskih i

je u SAD, uz joã nekoliko miliona ilegalnih

imigranata.Amerika

U toku 400 godina, od XVI do XXveka, oko 60 miliona evropskih emigrana-ta kolonizovalo je Ameriku, Australiju, de-love Azije i Afrike. Velika atlantska mi-gracija iz Evrope u Ameriku u glavnom ta-lasu poåiçe '40-ih godina proãlog vekamasovnim pokretom stanovniãtva iz Irske iNemaåke; drugi talas doãao je '80-ih godinaproãlog veka iz istoåne i juæne Evrope –izmeðu 1880. i 1910. oko 17 miliona Evro-pýana uãlo je u SAD. Raåuna se da je oko

37 miliona ýudi uãlo u ovu zemýu izmeðu1820. i 1980.

RoboviNajveña migracija robova je ona

izmeðu XVI i XIX veka – pretpostavýa seda je oko dvadeset miliona robova preb-aåeno u Ameriku, a veliki broj robovaumro tokom transporta preko Atlantika.

SibirU Carskoj Rusiji izmeðu 1801. i 1914.

oko 7,5 miliona migranata naselili su Sibir,a u periodu izmeðu dva svetska rata joã

oko ãest miliona, ne raåunajuñi deportacijeu takozvane gulage. Posle 1939. stotine

Velike seobe

7/29/2019 Vreme, 1998. május 16.


s VREME 3116. MAJ 1998.

çihovu promociju. To i kad bi bilo ostva-reno, ne moæe biti dovoýno, a ostvareno nije jer je standard naãe kreativne elite viãenego mizeran.

Vladajuña ideologija i politika deluju

potpuno retrogradno u svetu globalnih ko-munikacija, dostupnosti znaça i globalnezaãtite intelektualne svojine. Do 1995. viãeod 50.000 mreæa i pet miliona kompjuterabilo je povezano na Internet, sa stopom ras-ta od 9 odsto meseåno. Podatak o osam mil-iona korisnika Interneta u 1995, koji se mo-æe nañi u najnovijim publikacijama, vero-vatno je veñ zastareo. U posledçih100 godina registrovano je preko 35miliona patenata. U Japanu se na10.000 stanovnika godiãçe prijavi 27patenata godiãçe, u Nemaåkoj 4,3, a uSrbiji 0,49. Patentno pravo postaje sve

vaænije, posebno u Evropi. Evropskipatentni zavod ( European Patent Of- fice) imao je 18 ålanica krajem 1996.U svetu se vode åitavi diplomatski ra-tovi oko patentnog prava. Za taj koper-nikanski obrt, za koriãñeçe i plañaçeintelektualnih usluga privreda u ovojzemýi nije spremna. Ona se, træiãnonekonkurentna, zapravo oslaça na za-ãtitu dræave i u suãtini proizvodi nacio-nalistiåki izolacionizam. U tom kon-

afriåkih Jevreja nadmaãio broj onih koji su

doãli iz Evrope.Deportacije Nemaca

Nacistiåka Nemaåka deportovala je 7-8miliona osoba u periodu 1939-45, a SSSR je oterao 9-10 miliona etniåkih Nemaca izistoåne Evrope u Nemaåku. Po ameriåkimprocenama Postdamska konferencija ipodela Nemaåke 1945. imala je za rezultatlegalizaciju progona oko 12.000.000 Nem-aca iz istoånih krajeva. Izmeðu 1945. i1961. kada je podignut Berlinski zid oko3.700.000 izbeglica iz Istoåne Nemaåkepobeglo je u Zapadnu Nemaåku.

RevolucijeRuska boýãeviåka revolucija i graðans-

ki rat 1917-21. izazvala je egzodus oko1.500.000 protivnika reæima. Izmeðu1915. i 1923. preko 1.000.000 Jermena na-pustilo je tursku Malu Aziju. Nekoliko sto-tina hiýada ãpanskih lojalista pobeglo je uFrancusku tokom ãpanskog graðanskograta 1936-1939.

Oko 14 miliona (neke procene kreñu sei do 18.000.000) ýudi pobeglo je s jedne nadrugu stranu tokom deobe Indije i Paki-stana krajem '40-ih godina ovog veka. Kad

je 1949. ustanovýena komunistiåka vlast uNarodnoj Republici Kini viãe od 2.000.000

Kineza pobeglo je na Tajvan i u tadaãçu

britansku koloniju Hong Kong. Korejskirat (1950-53), Maðarska revolucija(1956), Kubanska revolucija (1959), Ki-nesko uspostavýaçe kontrole nad Tibe-tom (1959), svaki od ovih dogaðaja izaz-vao je bekstvo oko 1.000.000 izbeglica.

Izmeðu 8.000.000-10.000.000 osobabilo je u izbegliåkom statusu tokom us-postavýaça dræave Bangladeã 1971.Kraj rata u Vijetnamu 1975. obeleæavabroj izbeglica (ýudi iz åamaca, boat peo-ple). Tokom Avganistanskog rata (1978-92) izmeðu 3 i 4 miliona ýudi (ameriåkeprocene idu i do 6.000.000) pobeglo je iz

Avganistana, uglavnom u Iran i Pakistan.Iran je takoðe dao azil za 1.400.000iraåkih izbeglica tokom Rata u zalivu(1990-91).

DekolonizacijaDekolonizacija je izazvala povratak

hiýada Engleza iz Afrike i Azije, fran-cuskih izbeglica iz Severne Afrike i In-dokine, Italijana iz Libije i Nemaca izIndonezije. Borbe za vlast, ratovi, nemi-ri i revolucije uåinili su da se broj izbe-glica u Africi sa 860.000 godine 1968.popne na 6.775.000 do 1992 godine.

Posledçi i najkrvaviji primer je svaka-ko Ruanda.

tekstu parcijalne strategije se, naravno, po-kazuju neuspeãnim.

UPROPAÃÑAVANJE PAMETI: NaZapadu postoji kao standardan izraz brainwaste, upropaãñavaçe pameti, koji opisuje

staçe kada se nauånici zapoãýavaju na me-stima na kojima ne mogu da iskaæu svojepotencijale. Kaæu da u Njujorku ako nekoæeli negde brzo da stigne treba da zaustavitaksi koji vozi crnac; ako taksi vozi belac, tomoæe biti neki ruski nauånik koji ne poznaje grad. Dæarmuãov film "Æivot na zemýi"ima jednu takvu priåu. Kada je novinar

"Vremena" to pomenuo jednom profesoru,ovaj je potiãteno primetio da je upropaã-ñavaçe pameti ovde znatno veñe, baã mu jetog dana neki prijateý priåao kako ga je uBeogradu vozio taksista-inæeçer (profesori

se retko voze taksijem). Moæe se nabrojatina hiýade tuænijih primera; inæeçer u ãver-cu, inæeçer koji radi kao mehaniåar, i naj-tuænije: inæeçer koji povremeno odlazi ufabriku koja ne radi.

Pol Krugman, profesor ekonomije na In-stitutu za tehnologiju na Masaåusecu, uålanku "Da li je kapitalizam previãe produk-

tivan?", citira svog su-seda, ruskog emigran-ta: "Ne razumem ovuzemýu– izgleda veo-ma prosperitetno, ali ja ne vidim da ovde

iko iãta pravi". Asoci- jacija vodi ka åiçeni-ci da u razvijenim ze-mýama dominira ter-cijalni sektor (trgovi-na, osiguraçe, ban-karstvo, informatika).Paradoks je u tomeãto ovdaãça ekonom-ija graðanskog rata naneki uvrnut naåin fun-kcioniãe u svojoj ver-ziji tercijalnog mode-la– umesto bankarst-

va funkcioniãu "dafinirani" lanci svetog An-tuna, mesto osiguraçu zauzima reket, tr-govinu zameçuje ãverc, a informatika suvaýda informativni razgovori. U tom kon-tekstu jedna mlada majka sumorno kaæekako joj se åini da ñe posledica tolikog od-laska pametnih ýudi iz ove zemýe biti to daneñe imati ko da ãlifuje decu novih bogataãakada ovi jednog dana odluåe da postanu"pristojni graðani"'. Da li odlazak elite u ovojhajduåiji nekoga uzbuðuje?

Poãto je konstatovalo da se brojistraæivaåa u zemýi smaçuje, srpsko min-istarstvo za nauku finansiralo je akcijuzamene otiãlih struåçaka mladim is-traæivaåima, åiji je broj 1996. dostigao1035. no ta brza akcija ne moæe dati ade-kvatnu zamenu jer, i da ima talenta napretek, priprema jednog nauånika traje uproseku ãest godina. Demografske proce-ne za Zapadnu Evropu kaæu da ñe se rad-na snaga starosti do 25 godina smaçiti sa27 miliona u 1990, na 22 miliona u 2000,taj poremeñaj ñe dovesti i do traæçe zamladim struåçacima, pre svega iz istoånei sredçe Evrope, pa i iz Jugoslavije.

Ova zemýa adekvatnu kontrapolitiku za

to nema, naprotiv, kao da dominiraju silekoje ih jure napoýe. s

MILAN MILOÃEVIÑ

RED ZA BOLJUBUDUÑNOST:Åekanje predkanadskomambasadom

7/29/2019 Vreme, 1998. május 16.


VREME s 16. MAJ 1998.32

ne tiåe. Liåno se nadam da je u pitaçudruga opcija; a ako nije, ako je stadionzaveden kao vlasniãtvo Armije, onda morada se deli. Ipak, i u tom sluåaju bi stadionostao u Beogradu, samo bi se izvrãilo po-

ravnaçe imovine. Takav je bio i principponuðenog "åearmens riporta", sroåenogfebruara 1993. godine, koji je Evropskaunija veoma skupo platila. Ostale inves-ticije ñe, naravno, biti predmet posebnogistraæivaça. Da pomenem samo neke – fi-nansiraçe autoputeva ili naftovoda...

O svemu tome moæemo da disku-tujemo veoma dugo... Åiçenica je da su sesvi sloæili da Badintera upitamo zamiãýeçe. Je li normalno da posle toga,kada se ispostavi da nekome dato miãýeçene odgovara, taj tvrdi kako ono nije obave-zujuñe?! Zaãto se onda uopãte sloæio sa

predlogom da Badintera pitamo za miãýe-çe?!Meðutim, jugoslovenska vlada tvrdi

da je dala pristanak da se Badinterova

komisija upita za miãýeçe, ali i insisti-rala da buduñe miãýeçe ne moæe imatiobavezujuñi karakter. Zaãto, dakle, up-orno izvlaåite Badinterovo miãýeçe,

ako znate za tu rezervu?Ipak je to miãýeçe najeminentnijihpravnika na svetu. Bili bismo nerazumni

Ekonomija: Miran Mejak o sukcesiji

Gde su naãe pareza koje verujem da bi morali da zadovoýeåak i Kostu Mihajloviña. A åak ni na osno-vu tih kriterijima ne moæe biti govora o"dræavnoj imovini" za dobar deo onoga ãto jugoslovenska delegacija smatra zajed-

niåkom tekovinom; Litostroj, na primer,1998. godine viãe ne moæemo ubrajati u jugoslovensku "dræavnu imovinu", kako bito htele kolege iz Jugoslavije. Iza pre-doåenog stava jugosloven-ske delegacije krije se najo-biåniji dogmatizam. Ono ãtomi æelimo jeste podelasavezne imovine; to su nek-retnine, devizna sredstva izlato, imovina JNA i sve ãto je posle 1974. godine finan-sirano sredstvima iz savez-nog budæeta.

Zar na taj naåin ne nu-dite samo prostu deobuone "savezne imovine"koja je ostala u SRJ? Da li je, na osnovu takvog kri-terijuma, na teritoriji os-talih republika bivãeSFRJ ostalo iãta ãto bi mo-glo da se deli?

Naravno. Carinarnice,vojni objekti i sve ono ãto jebilo u vlasniãtvu federacijea ostalo je na teritoriji ostale

åetire republike – moralo bida uðe u deobu. Meðutim,to ne opovrgava åiçenicuda je najveñi deo federalneimovine ostao u Beogradu,ãto je razumýivo, poãto je tobio glavni grad bivãe Jugo-slavije. Ali, o tome se joãmoæe razgovarati. Ãto neznaåi da ñe Slovenija, reci-mo, zatraæiti Stadion JNA, kako su iz-veãtavali pojedini mediji. Istina, ne znamkakav je sadaãçi status pomenutog stadio-na, ali ukoliko je on joã u vlasniãtvu JNA,

onda i on ulazi u masu za podelu! Me-ðutim, ako iza çega stoji samo fudbalskiklub Partizan – onda nas se taj objekat viãe

r Miran Mejak, predstavnik Slov-enije u pregovorima o sukcesijinaslednika SFRJ, odluåio je daD

ovih dana okonåa svoj mandat. Iako jepredstavýan kao jedan od beskompromis-

nijih pregovaraåa i æestok protivnik part-nerima iz jugoslovenske delegacije, Mejakrado priznaje da i danas u Ljubýani re-dovno kupuje i åita srpsku ãtampu te gledaprogram RTS-a preko satelita... Ãtaviãe, nezaboravýa da pomene ni brojne prijateýeiz Srbije, s kojima odræava prisne odnose joã od doba kada je tokom Drugogsvetskog rata prognan u Srbiju. I dok jemeðunarodni posrednik za pitaçasukcesije Ser Artur Vots obilazio pres-tonice dræava, nastalih na tlu bivãe SFRJ,pokuãavajuñi da postigne bar sporazum oneekonomskim pitaçima, upitali smo drMejaka kako oceçuje dosadaãçi tok pre-govora i koliki su izgledi da se postignekompromis.

Jugoslovenska delegacija, sa dr Kos-tom Mihajloviñem na åelu, ne propuãtapriliku da istakne kako delimiåni spora-zumi o sukcesiji ne dolaze u obzir, poãtoostale republike joã ne prihvatajudefiniciju dræavne imovine. Je li totaåno?

DR MIRAN MEJAK: Nije. Zapravo jugoslovenska delegacija uporno odbijadefiniciju dræavne imovine, koju je pred-

loæio Ser Artur Vots; umesto toga, poku-ãavaju da nam nature spisak svih investici- ja finansiranih dræavnim sredstvima, bezobzira na to kako su dotiåna sredstva prik-upýena... A to nema blage veze ni sa pra-vednoãñu, ni sa meðunarodnim pravom,niti sa jugoslovenskim zakonodavstvom.Kad bi to bio pravi put za definisaçezajedniåke imovine, ostaje nejasno zaãtotakva praksa izraåunavaça finansijskihtokova nije uvedena, recimo – joã od Oto-manskog carstva?! Naprotiv, mi zastupa-mo tezu da su pomenute stvari ureðeneUstavom iz 1974. godine, i tu nema debate.

Pored toga, upravo je Ser Vots u svom pos-ledçem predlogu ponudio kriterijume zadefinisaçe dræavne imovine, kriterijume

SRBI NE ZNAJU ÃTA HOÑE: Dr Miran Mejak B O R U T K R A J N C

Åiçenica je da su se svi sloæili da Badintera upitamo za miãýeçe. Jeli normalno da posle toga, kada se ispostavi da nekome datomiãýeçe ne odgovara, taj tvrdi kako ono nije obavezujuñe

7/29/2019 Vreme, 1998. május 16.


s VREME 3316. MAJ 1998.

kad takvo miãýeçe ne bismo uzeli u obzir.Osim toga, åiçenica je da to miãýeçe po-dræava – nas! Zaãto bismo odustali odneåega ãto ide nama u prilog?

Niko ne traæi da odustanete od Bad-

intera, ali zar baã u svakoj prilici morateda ga pomenete?Za poåetak, Badintera ne navodimo u

dokumentima; ali to nije ni vaæno. Vaænesu posledice. Jugoslavija je sada nova dræa-va, jer su i Srbija i Crna Gora u proãlostibile odvojene dræave. Da åak ostavimo postrani ãta se od 1918. do 1921. godinedeãavalo izmeðu Srbije i Crne Gore; ãto jeveoma zanimýivo. Pogledajmo kraj – pos-le procesa pridruæivaça, doãlo je i do raz-druæivaça. Danas viãe nema one dræavekoja je bila. Zato je i SRJ nova dræava.

Ne smatrate li, ipak, da takva

tvrdça nema osnova, ukoliko znamo da je Srbija kao suverena dræava priznataveñ na Berlinskom kongresu 1878. god-ine? Zar ne bi i Slovenija, poput Srbije,da je u sliånom poloæaju, traæila priz-naçe kontinuiteta svoje dræavnosti?Pored toga, ni Evropska unija u pogledupriznaça SRJ nije ispoãtovala sop-stvene kriterijume o priznaçu novihdræava, koje je prihvatila 1990. godine;ålanice Unije su jednostavno i de facto,obnavýaçem diplomatskih odnosa, ane diplomatskim priznaçem novedræave, priznale SRJ?

Moæda, ali tom prilikom niko nije re-kao da je SRJ stara dræava. SRJ posedujesamo dva sporazuma, jedan sa Makedoni- jom a drugi sa Hrvatskom, u kojima sepomiçe kontinuitet jugoslovenske dræav-nosti. Makedonci i Hrvati su pristali na toiz svojih specifiånih razloga, koje poã-tujem, iako znam da hrvatska diplomatijaisti sporazum interpretira drugaåije od jugoslovenske.

A zaãto i Slovenija ne potpiãe sliåansporazum?

Nije nam potreban. Mi nismo sused

Jugoslavije i diplomatske odnose moæemoda uspostavimo i na drugi naåin. Recimoonako kako su to uåinili Nemci, koji nisupotpisali nikakvu deklaraciju sa SRJ.

Nameñe se joã jedno pitaçe u vezi sapodelom arhiva – jugoslovenska deleg-acija tvrdi kako bi, moæda, åak i preda-la neku arhivu, ali da to nije moguñepoãto Slovenija i ostale republike vodedvostruku politiku. S jedne strane, pre-govaraju sa SRJ i traæe dokumente, aonda na temeýu dobijene dokument-acije ulaæu zahteve za blokadu jugoslov-enske imovine u inostranstvu?

Nije li Jugoslavija duæna da nam kaæegde su naãe zajedniåke rezerve? Zar nemora Jugoslavija da nam kaæe i gde su

naãe zajedniåke pare? Osporavaçe tognaãeg prava je drskost par exellance! Misamo æelimo zakýuåni raåun Narodnebanke Jugoslavije. Ne zanima nas ãta suradili s tim parama 1995. godine, na prim-

er. Sve ãto æelimo jeste saznaçe gde supare skloçene u vreme raspada dræave.Ukoliko bi Slovenija raspolagala tim

podacima, ne bi li guverner Banke Slov-enija France Arhar ili neko drugi od na-dleænih otiãao u dotiånu dræavu, uloæiotuæbeni zahtev i rekao: "To je i naã no-vac, zahtevamo da nam sud dosudi naãdeo!"

Naravno. I to bi bio naã legitimanzahtev. Mi, naslednici, imamo pravo dasaznamo gde su naãe pare. Ne mogu naãipreci da tvrde kako "para viãe nema".Kako nema? I kad pitamo – gde su, da

odbiju da nam kaæu. Zna se, na osnovuzakýuånog raåuna Narodne banke Jugo-slavije, da je u vreme raspada Jugoslavijepostojalo ãest milijardiameriåkih dolara. Gdesu sada te pare?

Da li, kao prego-varaå, ikada razmiã-ýate o poloæaju u ko-me se naãla protivniå-ka strana? Ako je zaproseånog Slovencaneprihvatýiva teza ootcepýeçu Slovenije, onda nije teãkozamisliti da je i za proseånog dræavýan-ina SRJ jeretiåna teza o raspadu SFRJugoslavije?

Siguran sam da obiåan åovek nema baãniãta od onoga ãto zastupa Kosta Mihajlov-iñ. Bilo bi mu mnogo boýe kad bi jugos-lovenski pregovaraåi priznali da se SFRJraspala. Priznati åiçenicu da je SRJ novadræava baã niãta ne bi naãkodilo Srbiji iCrni Gori. Tokom istorije su postojale kaoKraýevina Srbija, Kraýevina Crna Gora,Kraýevina Jugoslavija, i tako daýe. Prob-lem je ãto bi priznaçe da se dræava raspala

otvorilo opasnije pitaçe, a to je – ko jezaista razbio bivãu dræavu? Jer, ako bipreæivela "teorija o kontinuitetu", ondasmo "trablmejkeri" mi koji smo "delovaliprotivustavno", koji smo se otcepili i timeprouzrokovali graðanski rat; meðutim,ukoliko se dræava raspala, onda smo misamo iskoristili svoja legitimna prava. USRJ najboýe znaju KO je zakuvao da sedræava raspadne. Znaju i ko je pokretaotakav tok dogaðaja da su republike bivãeSFRJ bile prisiýene da proglase nezavis-nost... Kosta Mihajloviñ kao argument upregovorima o sukcesiji koristi tvrdçu da

je Slovenija, kao razvijeniji deo dræave,bila u prilici da uspeãnije trguje. Pret-postavimo da je to taåno. Ali, taåno je i da

Slovenija nije mogla da opstane u dræavi ukojoj je nestabilan åitav privredni sistem.Mi smo oduvek bili oduãevýeni pobornicireformi, ali su one sve odreda propadale, ito zbog balkanskog voluntarizma, koji

posluje drugaåije nego ãto se to åini u nor-malnim dræavama.Ima li joã ikakvih ãansi da se pos-

tigne kompromis u pregovorima o nas-leðu?

Veoma bih voleo da se doðe do kom-promisa, ali svi su izgledi da smo joã dale-ko od toga. Ako jugoslovenska strana odbija da nam saopãti podatke o spoýnotr-govinskim registracijama slovenaåkihpreduzeña u inostranstvu u vreme posto- jaça zajedniåke dræave, ili ako neñe daizda potvrde slovenaåkim stareãinama,nekadaãçim pripadnicima JNA, kako bi

oni regulisali svoje penzije u Sloveniji –onda zaista ne znam åemu to vodi. Sve tonema veze sa sukcesijom. To je politika

uzimaça taoca. Najzad,zaãto Jugoslavija us-postavýaçe diplomatskihodnosa sa Slovenijom us-lovýava pitaçima suk-cesije? Sve to bi moglo dase reãi bez ikakvih zajed-niåkih deklaracija; sutramoæe da doðe jugosloven-ski predstavnik u Ljubý-

anu, a naã u Beograd. Za to treba samo pot-pisati protokol o uspostavýaçu konzularnihili diplomatskih odnosa. Moguñe je åak i tr-govati bez reãenih sukcesijskih pitaça. Eto,Japan i Rusija joã uvek nisu potpisalemirovni ugovor, pa ipak dobro saraðuju.Zato je stav Beograda da ñe uspostaviti dip-lomatske odnose sa Ljubýanom tek poslereãeça sukcesijskih pitaça – ucena bezpremca! Ponaãaju se prema nama kao dasmo çihova banovina. Ali, to ãteti i çima, jer je sve to povezano sa politikom sadaãçevlasti u SRJ. Bilo je drugaåije sa Paniñevomekipom; i oni su bili tvrdi pregovaraåi, nijenam bilo lako, ali je kompromis s çima barbio moguñ i ostvariv.

A ãta bi, po vaãem miãýeçu, za Beo-grad znaåio jugoslovenski pristanak naVotsov kompromis?

Jugoslovenska strana bi postala de-oniåar, ålan BIS banke; trebalo bi samo dakaæu "da", i odmah dobijaju pravo na 36odsto jugoslovenskih rezervi, deponovanihu banci. Posle toga bi lakãe pregovarali i saostalim meðunarodnim organizacijama.Medutim, oni to ne æele. Doduãe, Avram-oviñ je hteo, ali nije smeo. Za Avramoviñaniko ne moæe da tvrdi da je radio potiv in-

teresa srpskog naroda. On je razumeo ãtatreba da se uåini, ali mu nisu dozvolili. sIGOR MEKINA (AIM LJUBÝANA)

Siguran sam daobiåan åovek nemabaã niãta od onogaãto zastupa Kosta

Mihajloviñ

7/29/2019 Vreme, 1998. május 16.


EKSTR AK T HILJADU REÅIKRITIK A

Kako postatiKoeljo

Volkov iBrodski

Hano Art oTitu

NAJSTARIJA LICENCA NA SV

NOVI BROJ U PRODAJI

„Moæete da budete ponosni. Sreñni smo što smo prvom broju Biblioteke Alexandria i mi dali svoj skromnidoprinos. Veoma bismo voleli da nastavimo i proširimo saradnju", Foreign Policy , Vašington

»Izvanredan åasopis. Dopada mi se i naziv. Sve ñe jednog dana, kao i Biblioteka u Aleksandriji, izgoreti ilinestati. Baš zbog toga je vaæno šta danas pišemo i kakve åasopise objavljujemo«, Peter Ebner, austrijskipisac

„...reå je o kompaktnom i sadræajnom intelektualnom obzorju u kome je moguñe zadovoljiti åitalaåku pro-birljivost najšireg spektra«, Danas, Beograd

„Prvi broj sadræi mnoštvo odliånih priloga...“, Vijesti, Podgorica

„Åestitam na sjajnom åasopisu. Nadam se zasluæenom uspehu i kontinuitetu“, Stojan Vujiåiñ, Budimpešta

„To je åasopis visokog nivoa, koncipiran da zadovolji i åitaoce se najvišim zahtevima. Tople åestitke saæeljom da proslavimo i hiljaditi broj«, Spiridon Hatzaras, šef odeljenja za štampu Gråke ambasade

„ Åestitke za uspešni poåetak. Najbolje æelje i ubuduñe“, Washington Post

SVAKOG MESECA

Najzanimljivije

knjige i idejeNajznaåajnijidomañi i svetski autori

Ekskluzivnasaradnjasa najboljimsvetskim åasopisima

VREME i Duãan Veliåkoviñ Washington Post Book World Syndication

H A N O A

R T

ISTOR

Prva knj

Tim Dæu

E K S K

L U Z I V N

O

FudbalRazgovori sa

najboljim svetskimi jugoslovenskim

igraåima

7/29/2019 Vreme, 1998. május 16.


Prelamate svoju novinu, knjigu na raåunaru?Da, naravno...

Pravite postscript - fajlove koje posle ãaljete na osvetljivaå filma ili paus...Tako nekako...

Åuvate li prelom starih brojeva, odãtampanih knjiga?Prvo smo pokuãavali da åuvamo print fajlove, posle smo shvatili da oni

zauzimaju straãno mnogo mesta na serveru pa smo sa tim prestali...

Dakle, ako nekom zatrebaju stari brojevi vaãe novine - savetujetefotokopiranje papirnatog izdanja

Eh, kad bi fotokopir bio ispravan...

Kako radi vaã dokumentacioni centar, valjda ga imate?Da... imamo jednog momka koji slaæe nove brojeve jedan na drugi i po

potrebi ih pretura list po list ne bi li naãao ono ãto nam treba. Deåko

ima straãno pamñenje, samo je åesto odsutan...

Prekinite sa ovakvom praksom! Reãenje se zove

Portable Document Format

Nudimo vam najnoviju tehnologiju spasavanja starog, prelomljenog

grafiåkog materijala od zaborava. Sve ãto treba da uåinite je da nam

predate vaãe osvetljene PostScrip fajlove. Vratiñemo Vam knjigu ili

novinu u PDF-formatu koji se moæe komforno åitati, ãtampati i pre-

traæivati na bilo kom PC-ju ili Mac-u. PDF je internacionalan i hard-

verski potpuno nezavisan kompaktan grafiåki format, veoma popula-

ran na Internetu, koji u sebi åuva sve informacije originalnog

grafiåkog dizajna: tekst, fotografije, prelom i tipografiju. Na jedan

obiåan CD stañe viãe od 150 kompletno prelomljenih nedeljnih novina

ili proseånih knjiga, a da pri tome joã uvek budete u stanju da

zadavanjem kljuånih reåi i koriãñenjem hipertekstualnih veza za tren

oka pronaðete traæenu infomraciju. Ovakve kolekcije starih izdanja

imaju veliku vrednost za vas, vaãe kolege i potencijalne kupce. Zato,

pre nego ãto otkucate: del *.ps, poãaljite nam e-mail na adresu:

[email protected]@eunet.yu

N o v o!Saåuvajte svoje dokumente u elektronskoj formi

7/29/2019 Vreme, 1998. május 16.


36 VREME s 16. MAJ 1998.

Izjava nedelje

LJUDI I VREME

"Nadam se da ñe ove sankcije

trajati krañe od prethodnih."RADOJEKONTIÑ,savezni premijer,veåito okrenut bo-ýitku i progresu(reå i misao saMeðunarodnogsajma tehnike)

RADOVANRADOVIÑ,legenda SPS-a,

jedna od prvih

lasta (ili jedno odprvih maåiña, ka-ko hoñete) savre-menog parlame-ntarizma u Srba,ni u zaviåaju ne-ma mira: "U mojoj rodnoj Poåek-ovini, u mesnomodboru, od ukup-no trinaest ålanova iz JUL-a ima ih samo dvoje, a traæe predsednika mesne zajedni-ce?! Njih ima malo, ali su mnogo dråni." ("Demokratija")

DRAGAN KOJIÑ KEBA,pevaå: "Muzika je odraz naãe duãe, spoj duhovnog i realnog,i tako treba da ostane." ("Sabor")

ÅEDOMIR VASILJEVIÑ,srpski ministar bez portfeýa, mane i straha: "Srpska privreda je vitalna,preæiveñemo mi i ove snakcije, kao ãto smo i one prethodne mnogo oãtrije!Mi veñ imamo partnere iz Evrope, evo baã ovih dana razgovarao sam sa çimau mojoj firmi u Ãapcu. Dobri biznismeni ulaæu tamo gde je najveñi rizik, jer jetamo najveñi i profit. Mi smo nedavno izaãli iz prethodnih sankcija i niãta namse straãno nije zbog çih desilo. I u narednom periodu nastaviñemo da radimoonako kako smo dosad." ("Veåerçe novosti")

RADE MARKOVIÑ DUNJA,privatni ugostiteý u gradu Åikagu: "Ãtose Saãke Karan tiåe, ni sa çenim nastu-pima nisam bio zadovoýan, ali ãta da seradi. Pogreãio sam u proceni, jer sammislio da je Saãka mnogo veñi pevaåkikapacitet nego ãto jeste, ali neka to idena moju duãu. A na Saãkinu neka ideglupost koju je izmislila, da sam hteo da joj dam falsifikovane dolar e! U pos-ledçih ãest meseci ameriåka nacionalnabanka izbacila je nove novåanice i te samdao Saãki i çenom muæu. Oni su traæilistare novåanice od sto dolara, jer su seplaãili da nove neñe moñi da zamene uJugoslaviji. Ja sam im, po çihovomzahtevu, dao stare novåanice i nije bilonikakvih problema. Neupuñenost nijebaã tolika mana i ãto se mene tiåe nemaproblema. Ali, kasnije proåitam u momomiýenom listu 'Sabor' kako me Saãka'proziva' za pokuãaj davaça falsifiko-vanih dolara! Boæe, svaãta. Pa, svako koiole poznaje prilike u Americi zna da sezbog toga ide na dugogodiãçu robiju ida normalnom åoveku ne padaju na

pamet takve gluposti. Pogotovo ne menikoji imam kakav-takav ugled, poznatirestoran i porodicu." ("Sabor")

NIKOLA MILOÃEVIÑ,profesor Beogradskog univerziteta ipredsednik Liberalne stranke povo-dom superiorne izjave Dragana To-miña, predsednika Skupãtine Srbije,da "o sankcijama i ne razmiãýamo",kaæe: "Pomenuta izjava ne bi izazvalaiznenaðeçe da je Tomiñ objasnio dasankcije neñe pogoditi çega i çegovepartijske drugove. Meðutim, kada

Tomiñ govori o narodu, onda suçegove reåi blago reåeno bezobzir-ne." ("Demokratija")

D R A Ã K O

G A G O V I Ñ

D R A Ã K O

G A G O V I Ñ

D R A Ã K O

G A G O V I Ñ

ZORANNEDELJKOVIÑ,

predsednik sindikata ra-dnika namenske proiz-vodçe u "Zastavi":"Najveñi broj porodicaradnika Namenske glad-uje. Ãtrajkom glaðu sa-mo ñemo priznati tu åi-çenicu. To jeste najteæivid sindikalne borbe, alimi moramo i to ponovo

da pokuãamo, jer drugenaåine za reãeçe naãihproblema ne vidimo."

GVOZDENMARKOVIÑ,ãtrajkaå glaðu:"Ako neko odãtrajkaåa budeumro, ãto jemoguñe – biñesvega i svaåe-ga. Biñe mno-go tempiranihbombi koje ãe-taju i koje ñe

e k s p l o d i r a t igde treba."("Naãa Borba")

MIODRAG ZEC,ekonomista, na pitaçe treba li meçatiZakon o privatizaciji: "Zakon ima ug-raðenu neobaveznost, omoguñava tra- jan opstanak druãtvene imovine. Njimenije regulisana privatizacija javnihpreduzeña, a 'Telekom' je pokazao da tonije dobro. Neopravdano favorizujeradnike, a zapostavýa graðane, pa bi sesve moglo zavrãiti novim samouprav-ýaçem." ("Blic")

PREDRAG BAJRAMOVIÑ,uåiteý u nedavno otvorenom obdaniãtu zaromsku decu u Niãu: "Vaspitaçe ide preobrazovaça i meni je drago ãto sad, posledva-tri meseca, ta deca znaju da kaæu'dobar dan' i pristojno sednu kao praviðaci. A joã kad neãto izrecituju nasrpskom, to je milina jedna. Pre dolaska uovo obdaniãte trebalo nam je dva dana daim skinemo 'ãtroku' sa ruku, a sad, åimdoðu, operu ruke, obave fizioloãke po-trebe, ponovo operu ruke i sednu." ("Ar-gument")

7/29/2019 Vreme, 1998. május 16.


16. MAJ 1998. s VREME 37

JOSIP JOÃKA BROZ,unuk naãeg najveñeg sina (naãe praunuåetako reñi) danas razmiãýa ãta ñe i kakoñe: "Priåe o nekim silnim vilama JosipaBroza nisu na mestu. To su sve zdaçakoja su podizali drugi [!], navodno zaçega, a viãe su ih koristili oni sami. Ko-liko samo tih vila ima po Jugoslaviji ukoje on nikada nije uãao. On nikada nijedozvoýavao da bilo ãta bude na çegovoime, åak ni pokloni od dræavnika. Sveãto je dobijao traæio je da se kçiæi nadræavu ili na Armiju. Za sebe nije niãtauzimao, niti je posle smrti bilo ãta osta-vio, bar ne materijalna dobra.[...] Mislim da su svi oko çega, i çihovadeca, imali viãe nego ãto smo mi imali.Takav je bio çegov stav – ne morate da

se istiåete, morate da se ponaãate norma-lno – ãto se, naravno, odnosilo na mene iZlaticu, jer smo kod çega odrasli. Takosmo vaspitani. Da sam bio drugaåiji,mogao sam da zaradim mnogo viãe i zasebe i za buduñnost svoje dece. Señamse, kada sam radio na Beýu, u preduzeñu'Jelen', jedan Nemac mi je nudio pun ge-pek maraka u mercedesu, samo da od-streli jelena. Bilo je lovaca, multimilio-nera i jedini ciý im je bio da budu boýiod protivnika, da odstrele boýeg jelena.Ja na to nisam pristao. Da jesam, danasne bih razmiãýao ãta ñu i kako ñu." ("De-

mokratija")

PREDRAG SIMIÑ,ekspert za meðunarodnu politiku:"...Amerikanci stvaraju novu doktrinuprema kojoj 'Balkan mora da bude podameriåkim uticajem... Zbog ovih teæçi,mi ñemo sve viãe postajati izolovano os-trvo, poput Kube ili Severne Koreje.Uostalom, Srbi su, vaýda, jedini narodkoji se tako sukobio sa novim svetskimporetkom. Mi smo se – za svoje dobro,ili za svoje zlo – opredelili da budemo'nebeski narod' i da se sukobimo s mnogo jaåima od sebe. Znate veñ da su Srbi, je-dini u istoriji NATO-a, koji su se sukobilisa ovim vojnim savezom. Nad BosnomSrbi su im obarali åak i – avione.[...] U odsustvu sovjetske imperije, tre-balo je pronañi nekoga ko bi opravdao

sve te silne tehnike, vojniåku snagu iuopãte NATO.Biñemo to mi, kao protivnici novom svetskom poretku. Amerikancima, mi smo Indi-

janci i razbojnici nalik kaubojskim filmovima gde Dæon Vejn, umesto Dæordæa Buãai Bila Klintona, skida jednog po jednog Indijanca." ("Svedok")

MILORAD VUÅELIÑ,ovlaãñeni ideolog vladajuñe klase, medijskimag(nat), veliki poklonik radosne televizije,laureat je "Zlatne statue" koji niãka televizija"Bel ami" dodeýuje za izuzetan doprinos jed-nogodiãçem razvoju: "Åast mi je ãto primampriznaçe od televizije koja se proåula po ra-

dosti i optimizmu koji ãiri. Takva, radosnatelevizija treba i daýe da traje, jer radost neznaåi i povrãnost. Oni ãto su ozbiýni i namrãte-ni, nimalo nisu zabrinutiji nad onim ãto sedogaða." ("TV Novosti)

BANE BOJANIÑ,pevaå i poznavalac æenske psi-hologije: "Svestan sam da nisusve æene iste, ali u veñini sluåaje-va one prosto mame da budupretuåene. I ãto je najzanimýivije, to baãvole. Dokaz naãe muæevnosti za çih suãamari. Dosad sam izbegavao tu vrstu'komunikacije', mada su mnoge tozasluæile. Åesto mi drugovi govore da seýubav rasplamasava baã posle vaspitnihmera, i verujem u to, pa nije dæabe batinaiz raja izaãla. I mene su tukli kad sam biomali, i nije mi preostalo niãta drugo negoda budem boýi. Tako ãýage deluju i naçih. Jedini problem je u tome ãto æene

misle da ne vole batine, ali kada ih prviput dobiju, odmah im se svide i ondatraæe joã." ("Sabor")

ALEKSANDAR ÅOTRIÑ,aforistiåar i visoki duænosnik SPO-a, predsednik up-ravnog odbora Studija B: "Srpski pokret obnovespreman je da raspiãe konkurs za dodelu nagrade on-ome ko dokaæe da su Ãeãeý i çegovi ýudi bilo kadakazali makar jednu istinu." ("Demokratija")

ALEKSANDAR ÐAJA,rodoýub, ýubiteý znakova navoda, kozer i kolumnista "Borbe": "Kuvajuñi se gotovodeset godina u nekoj vrsti 'ekspres-lonca' u koji nas je 'ameriåka meðunarodna zajed-nica' gurnula, svako je od nas, hteo to da prizna ili ne – morao da potraæi neku vrstuventila na tom paklenom i uzavrelom loncu. Ko u tome nije uspeo, morao je,naæalost, da se preseli u 'veåna loviãta', gde se, istina, poneko i kuva u loncu vrelevode – ali samo onaj greãan. Razlika izmeðu Åistiliãta i Ujediçenih nacija , danas, jeste samo u tome ãto na nebu ýudske duãe u Pakao ãaýe Bog, dok na zemýi to åini– Savet bezbednosti.Nekakva 'Kontakt-grupa' (ãto me neodoýivo podseña na 'kontakt-bravu'), opet je izglasalanekakve sankcije mojoj zemýi. Ko zna koje po redu, i ko zna zaãto?... Na sreñu, 'majåi-

ca Rusija', napokon, budeñi se iz zimskog sna (zaåarana, vaýda, ledenim poýupcemSneæne Kraýice iz istoimene Andersenove bajke) – kazala je da je to 'kojeãta'!Dugo smo na taj odogovor åekali. Ne toliko zbog nas, koliko zbog Rusije."

D R

A Ã K O

G A G O V I Ñ

D R A Ã K O

G A G O V I Ñ

G O R A N K A M A T I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1998. május 16.


38 VREME s 16. MAJ 1998.

istorijskog dela klasnih inter-esa narod i novinari bili susamo izvoðaåi radova. Plani-raçe, proceçivaçe, kontrolabili su rezervisani za (naj)viãinivo. Miãýeçe i spontano iz-

jaãçavaçe na niæim nivoima– sem kada narod nije refer-endumski izriåito upitan –smatrali su se kontraproduk-tivnim za delotvornost cen-tralizma. Za profesiju novinarbio je rezervisan bedæ "druã-

tveno-politiåki radnik". Biti glasnogo-vornik Partije bio je plafon u novinarskojkarijeri. Ãta tu uopãte ima da se misli iliuåi? Treba biti paæýiv, pismen – za to nijepotrebno univerzitetsko obrazovaçe.

NAJZAD FAKULTET: Argumenat dau civilizovanom svetu lavina komunikacijanoãena energijom tehniåko-tehnoloãkih in-ovacija razara stare strukture politiåkogpromiãýaça, nije razmekãao tvrda glediãtaålanova Agitpropa vaspitanih u sputanostikonspiracije i fobije od svake javnosti, sem

planirane i kontrolisane propagande. Neuoåiti fenomen eksplozije komunikacija utrenutku pokretaça inicijative za osnivaçe

Stav

Univerzalna

"novinarskog smera" na marksistiåkomFakultetu politiåkih nauka u Beogradu, to utrenutku kada su komunikacioni sateliti veñuveliko zapoåeli globalizaciju ovog svetabio je izmeðu ostalog i znak birokratske

multipleks skleroze koja je otkrila da Parti- ja nije viãe kadra da vodi modernu samou-pravnu dræavu. Koånica je bila i frustracijapartijskih birokrata zbog nagle i nikada ob-

jaãçene doslovne likvidacije novinarsko-diplomatske ãkole u Beogradu (1948-1953).

Na neku vrstu "stupora" naiãla su, te1965. trojica profesora,doktora politiåkih nauka(pokojni Najdan Paãiñ,prof. Radoslav Ratkoviñi prof. Miroslav Peåuj-liñ), povodom razgovorao osnivaçu novinarskogsmera na FPN-u; vodilisu ih ti profesori sa pr-vosveãtenicima ideolo-gije na partijskom Oli-mpu. Na kraju je branapopustila i otvorila nekusvoju liberalniju propus-nu kapiju. U jesen 1968.godine Visoka ãkolapolitiåkih nauka, nasled-nica joã starije Viãe par-

tijske ãkole, unapreðena je u Fakultet

politiåkih nauka i postala deo Be-ogradskog univerziteta; novinarstvo setako uãuçalo pod skut tzv. druãtveno-politiåkog i spoýnopolitiåkog smera unauåni i pedagoãki korpus Majkeznaça – Univerziteta. Bila je to pobedaprofesora-pregovaraåa i malog brojanovinara koji nisu bili iz plemena veå-nih studenata, pa su navijali za fakul-tetsko ãkolovaçe novinara. Oni su,inaåe, veñ duæe vreme pre toga kuku-mavåili da nikako ne mogu da naðukvalifikovane mlaðe saradnike.

Ali, iznenaðeçima nema kraja.Kada je fakultet otvoren, urednici koji

su do juåe zahtevali obrazovane saradni-ke, odjedanput su se predomislili. Izjasni-li su se protiv tih "kçiãkih novinara". Ana fakultetu, predavaåi iz novinarskih re-dova doåekani su åvrgom umesto aplau-zom dobrodoãlice. Neki profesori su od-mah pokazali da su ti praktiåari univerz-itetske parije. Uz to su izrazili sumçu uto da novinarstvo, mediji i komunikacijeuopãte mogu da predstavýaju korpus zanauåno-pedagoãki tretman na nivouUniverziteta. Nije to bila prva demon-

stracija akademskog snobizma u istorijiUniverziteta.Pomoñ je stigla sa neoåekivane strane

sve- ili ne-znalicaDa li ãkolovati novinare na fakultetu ili u redakciji?Miãljenje profesora novinarstva je decidirano...

U jednom od retkih trenutaka spon-tanosti koje politiåari mogu sebi dadozvole, novinar, slikar i politiåar

Moãa Pijade definisao je ciniåno: "Novi-nar je univerzalna neznalica". Moãa je tomorao znati – jer je i sam bio novinar.

Upamñena je i druga ciniåna odredni-ca: novinar polovinu vremena piãe o on-ome ãto ne zna, a drugu polovinu mora dañuti o onome ãto zna! Kako bi drugaåije imoglo biti kada je çegova slobodaizraæavaça uslovýena çegovom svestran-om zavisnoãñu. Zato mu je dato i drugoreãeçe: glupo je od

toliko zavisnog profe-sionalca oåekivati ne-zavisnu i istinitu infor-maciju!

Kad god se nekoupusti u razmatraçesurovosti kojima sva-kojake sile ovog svetamaltretiraju, uceçujui profesionalno, a i bi-oloãki likvidiraju nov-inare, treba se prisetitiNapoleonove formu-lacije: "Jedne dobrenovine koje podræava-

ju moju stvar vrede viãe nego deset diviz-ija!" Pre trideset godina jedan visokipartijski funkcioner, inaåe uveliko citiranprema uzusima tog vremena, rekao je uåasu iskrenosti: "Novinarstvo je isuviãevaæno da bi se moglo prepustiti samo nov-inarima". Pripadao je, naravno, partiji dik-tature proletarijata. Bio je to neposredniderivat Leçinove direktive iz 1918: "Nov-inar je duæan da agituje, propagira, mobil-iãe i organizuje narodne mase za izvrãeçednevnih direktiva Centralnog komiteta".

Nije vam promaklo: nigde pomena o in-formisaçu!Na revolucionarnom putu ostvareça

MOÆE LI SE NOVINARSTVOPREPUSTITI NOVINARIMA:Sergije Lukaå

D R A Ã K O

G A G O V I Ñ

B R A N K O

P A N T E L I Ñ

DA LI JE REDAKCIJA UÅIONICA:Atmosfera u prostorijama jednogbeogradskog lista

7/29/2019 Vreme, 1998. május 16.


s VREME 3916. MAJ 1998.

– od studenata. Kada su posle dve-tri god-ine svi diplomirani studenti novinarskogsmera FPN-a – i to samo sa tog smera –vrlo brzo poåeli da nalaze svoja mesta uredakcijama, pred tim træiãnim argumen-

tom univerzitetski tradicionalisti su uñuta-li. I iz redakcija poåele su da stiæu infor-macije o inteligentnim, disciplinovanim inepretencioznim mladim fakultetlijama.

Od tada je u trouglu studenti-fakultet-mediji zavladala uglavnom stimulativnaharmonija.

PROMETEJSKA MISIJA?:A ãta ñedoneti sledeñih trideset godina?

Odmah iza ñoãka godine 2000. predsvetom ñe se otvoriti vidik na komuni-kacijsku Arkadiju sa hiýadu cvetova: odnovinarstva do PR i lobiraça, od poslov-nih do umetniåkih, sportskih, privrednih,politiåkih, nauånih, åak pornografskih ko-munikacija. Biñe to dokaz plus da se nala-zimo usred ere komunikacija.

Doåekañe nas poåetak treñeg mileni- juma sa novim tehniåko-tehnoloãkim,elektronskim, nemoguñim moguñnosti-ma telekomunikacije i informatike. Pre-ma çima danaãçe åudo Internet ubrzoñe izgledati kao fosil iz paleolita. Raz-mak izmeðu dogaðaja i izveãtaja ñe seistopiti do nule, a informativni global-

izam izgledañe i deci neãto ãto se podra-zumeva. Novinar ñe izveãtavati brzinomsvetlosti, a u torbi ñe nositi elektronskememorije o svemu i svaåemu. Biñe iæestoke konkurencije!

Dvadeset prvi vek doneñe masu ob-razovanih, a samim tim, i radoznalijihkonzumenata medija. Potroãaåi infor-macija zahtevañe instant odgovore naonih pet osnovnih novinarskih pitaçaKO, ÃTA, KADA, GDE i KAKO, ali ñetraæiti uvid u dubinske dimenzije doga-ðaja. Vaýañe toj obrazovanoj publici da-ti odgovor na pitaçe zaãto se neãto do-godilo i ãta ñe se dogaðati daýe. Profe-sionalci znaju da upravo ta dva pitaçapovlaåe granicu izmeðu znati i ne znati,izmeðu biti i ne biti potpuno obaveãten.A sve ñe to zavisiti od novinara. I, kao usvim profesijama, biñe i ovde novinara –majstora i pacera koje ñe birati zreli ilinedorasli konzumenti informacija. Odu-vek je bilo, a i biñe, ýudi koji ñe æeletida se çima manipuliãe. Neki prosto nemogu sami da preuzmu odgovornost dasami donose svoje odluke. Ali biñe ihsve maçe. Informisaçe politiåki obra-zovanih ruãi zatvore umne ograniåenos-ti, fanatizma, donoseñi komunikaciju,toleranciju i oseñaça solidarnosti sa sv-

im ýudima.Novinare ñe

u XXI veku sa-åekati joã æeãñipritisci politi-åko-privrednihsilnika. Oni suoduvek teæili daukinu pravo narazliåitost i uve-du monopolsvoje istine. Na-

jmaçe æele no-vinare koji ñebiti usta narodanameçena uãi-ma vladara.

Prosto je ci-niåno i neshvat-ýivo koliko jetiranima stalodo dobrog jav-nog mçeça. Is-torijski su tebrutalne sile po-beðivale u po-nekoj bici, ali suna koncu, kao isvaka diktatura

laæi, izgubili ra-tove. Novinars-

ki Gebelsi i çihovi gospodari traju kratko.Uåiti novinarstvo na fakultetu ima

svoje zakonomerne prednosti i naravnonedostatke. Hramovi sveznaça imajustruåçake za sve ono ãto se na kraju kri-

stalizuje u liånu kulturu. Fakulteti popravilu raspolaæu laboratorijama za svatri medija. Ali uz profesore, eksperte sadarom za simplifikaciju sloæenog u kat-edre, uvek se umetiýaju ograniåenespodobe – antipedagozi, zauzeti iskýuåi-vo sopstvenom akademskom promoci-

jom. Ta otuðena sholastika od sveganastoji da stvori hermetiånu teoriju zab-oravýajuñi da je dobra samo teorija koja

je najpraktiånija stvar na svetu.Pre neki dan, novinarski smer je na

Fakultetu politiåkih nauka u Beograduorganizovao sveåanost povodom tride-setogodiãçice svog osnivaça, i tom pri-likom pozvao sve diplomirane studenteda svojim nastavnicima prenesu nekadapreñutane primedbe i sadaãçe zahtevenovinarske stvarnosti. Fakultet je daoreå da ñe bivãi diplomci svake godineimati priliku da pouåe svoje bivãe profe.Svest o sopstvenoj ograniåenosti je vrli-na onih koji vide daýe. Retka pojavapod naãim nebom.

Najboýe novinarske ãkole na svetunajpre rigorozno testiraju dar kandidata.Zatim tokom sledeñih desetak semestara

grade postupno tri ravni profesionalnogznaça:- daju im dovoýno ãiroko opãte obra-

zovaçe iz kojeg ñe lako krenuti u nekuspecijalizovanu oblast, u rubrike;

- pruæaju im poznavaçe tehnikaizraæavaça, upravýaça tehnologijamamedija, sve tamo do "glumaåkog izraza"pred kamerama i oseñaça mere u emo-cionalnom doziraçu informacija: svimfinesama koje potroãaåi informacija neznaju, ali taåno oseñaju;

- odista dobra novinarska uåiliãtaumesto da frustriraju svoje studente,neguju intelektualno sigurne liånostikoje se ne plaãe da irzaze svoje stavove– ali samo one koji su osloçeni na tem-eýno preispitane åiçenice. Pripremajunovinare za odgovorno javno delaçe.

Jasno je da ove idealizacije pred-stavýaju vrstu utopije.

Ne mislite li da ipak vredi pokuãatiradi ovog, ma koliko vama otuðenogsveta, koji bi moæda mogao postati neã-to boýe mesto za æivot ako bude raspol-agao istinom. Tajna kodeksa profesijemoglo bi da bude paradigma: "Åiçenice

su svete, a komentari slobodni!" sSERGIJE LUKAÅ

Sr ps ka poli tiå ka

m isao

U PRODAJI!

SRPSKA

PolitiåkAM I S A O

ÅASOPIS ZA POLITIÅKUTEORIJU I DRUÃTVENA

ISTRAÆIVANJA

N O V

A

7/29/2019 Vreme, 1998. május 16.


40 VREME s 16. MAJ 1998.

Zoran Predin,pesnik, muziåar ikantautor

J A N E Ã T R A V S

Iprava. U samoj muzici i rokenrolu uopãte, apre svega zbog side, rekao bih da se raðaju

nova romantika i nova oseñaça, novi pogle-di, vraña se prirodi i starim vrednostima –poãteçu, istini itd. Zato mi se åini da refren"svi komadiñi su celi" predstavýa one sit-nice koje su u æivotu neophodne. Kao zaåinæivota. Jer, bez çih, barem kako ja gledam,æivot je prazan i pust.

Moæda to moæemo posmatrati i nadrugi naåin. Bila jednom jedna lepa veza,koja se razbila u paramparåad. I tada sukomadiñi ostali celi...

Moæe i tako da se gleda. Zaãto da ne. Usuãtini nisam na to mislio, ali moæe i na tajnaåin da se tumaåi moja poruka.

Muziåka osnova tvog koncerta jebogata riznica matiånog benda LaåniFranz.

Slovenci imaju svog Balaãeviña, åuose komentar u publici nakon nedavno

odræanog koncerta Zorana Predina,nekadaãçeg frontmena slovenaåkogkultnog benda Laåni Franz. Priåa o

Laånom Franzu rodila se pre osamnaest go-dina, kada je Predin svojim sarkazmom,cinizmom i oseñajem za parodiju u vremenovog talasa izborio mesto u prvoj ligi rokrevolucije osamdesetih. Tokom devedesetihkao ãansoçer zapoåiçe samostalnu karije-ru, sa Arsenom Dediñem objavýuje albumSvjedoci-Priåe, a pre dve godine uplivava uetno balade i romanse sa bendom Sukar,koji neguje tradicionalnu cigansku muziku.Napisao je muziku za ãest pozoriãnih pred-

stava, pet filmova i åetiri deåje TV serije.Objavio je i tri kçige pesama.Sa novim bendom Ambasadori uæitka u

akustiånom ambijentu romantiåarskog filin-ga doãli su do izraæaja Predinovi tekstovi.

Lepo zvuåe i stari Predinovi songovi u rit-mu sweet roka-swinga-tanga i fanka. Publi-ci je obeñao da ñe se nebo spustiti na pozor-nicu, ãto se i dogodilo kada je na scenu sti-gao hor devojaka Carmina Slovenia. Nakontri sata dobre muzike publika je bila zado-voýna, ãto je uticalo i na raspoloæeçe auto-ra, i tom prilikom Predin nam je poveriotajnu da je tek na pola puta i da ono najboýetek dolazi.

"VREME": U naslovu koncerta "Svikomadiñi su celi" krije se neka simbolika?

ZORAN PREDIN: Glavna tema rokpoezije osamdesetih, u vreme novog talasa

bila je borba za demokratiju i nove odnosemeðu ýudima, devedesetih se åovek ekoloã-ki osveãñuje i zaoãtrava se borba za ýudska

Komadiñi su ostali celiZa sledeñu godinu planiramo novu saradçu, nadogradçu prve ploåe. Verujem dañu tada biti spreman i za Beograd i ostale gradove bivãe Jugoslavije. Jer, to ñe u

suãtini biti neãto novo i dovoýno kvalitetno, barem na nivou stare slave

KULTURA

7/29/2019 Vreme, 1998. május 16.


s VREME 4116. MAJ 1998.

Moram to da kaæem – i kolega OgçenTvrtkoviñ uvek govori o pesmama Laånog Franza u mom izvoðeçu. To su moje pes-me koje je nekada svirao Laåni Franz. Tonisu pesme Laånog Franza koje ja sviram.

Da li to znaåi da Laåni Franz viãe nepostoji?Åiçenica je da je to bio moj bend, i da

smo svi radili zajedno i æiveli za muziku.Sada su druga vremena, nijednom od çihåetvorice muzika nije profesija. Ne mogu daåekam na çihovo slobodno vreme viken-dom. Krajem 1997. godine odluåili smo dase raziðemo.

Sa bendom Ambasadori uæitka, starepesme, kao i staro vino, dobile su novi"buke"...

Taåno. Pojedine pesme u akustiånojverziji i novim aranæmanima ponovo su

oæivele. Na primer pesma Bela simfonijasada je tango, dok su neke ostale iste. Ljudisada viãe obrañaju paæçu na tekstove, apoãto su navikli na mene od ranije, boýe mei razumeju.

U publici je bila veñina mladih ýudi.Bilo je komentara pa to je slovenaåkiBalaãeviñ...

Ja sam Balaãeviñev fan. I u meni imavojvoðanske krvi, tako da panonska vezaapsolutno funkcioniãe. To je za mene kom-pliment.

Maja protekle godine okupili ste sevas trojica sa matiånim bendovima – Pre-din, Petar Lovãin i Vlado Kreslin, u ýub-ýanskim Kriæankama. Otpevali stenekoliko pesama i zajedno. Åija je to bilaideja?

Nas trojicu su svi ýubiteýi novog talasa,panka, odnosno muzike osamdesetih sma-trali najboýim slovenaåkim autorima. Bilo je pitaçe vremena kada ñemo se okupiti nazajedniåkom koncertu. Zanimýivo je da jeto ideja Igora Vidmara. I osamdesetih smoimali nekoliko zajedniåkih nastupa kao ãtosu oproãtajni koncert Pankrta. Zadçi pogonu hali "Tivoli", kao i sveåanosti povodom

Dana mladosti itd. Ovaj koncert je u suãtinipokazao kako je ãirok i prazan prostor kojibi morali da ispune novi, pre svega mlaðiautori. Oni oåito joã nisu isplivali. Ne vidimnaslednike, ali se nadam da se negde kriju.

Na primer, uz pesmu Prasloven rasteveñ druga generacija. Da li kult prerastau legendu?

Zanimýivo je da ove pesme æive i daýe iu novom aranæmanu. Ali refren iz pesme Prasloven ima sasvim drugaåije znaåeçenego osamdesetih kada je nastala. Mladageneracija doæivýava stare pesme u duhunovog vremena. To mi se sviða, a za legen-

darnost ima joã vremena.Pre deset godina je osmiãýen intere-santan projekat sa Arsenom Dediñem.

Takoðe, u vazduhu treperi stara ideja ozajedniåkom koncertu: Predin-Dediñ-Balaãeviñ...

Ãto se mene tiåe, nema nikakvog proble-ma. Koliko mi je poznato Arsen je napustio

estradu i posvetio se pozoriãnoj muzici i ka-mernim sadræajima. A kad je Ðole u pitaçutrebalo bi pronañi umetniåki osmiãýen ra-zlog za to. Jedino u tom sluåaju, jer smatramda niko od nas trojice ne oseña potrebu zatim.

Globalno gledajuñi, nabivãem zajedniåkom pros-toru rok muzika laganoumire pod navalom pope-vke, densa, rejva, kao i tur-bo-folka u Srbiji...

Rok muzika je bila u tovreme subverzivna i atakova-

la je na ustaýene druãtvenekanone. Danas, u vladavinikapitala potroãaåkog druãtva,rok muzika se pretvara u biz-nis. I kao takva gubi snagu.Nije viãe nosilac nekog pok-reta, misli ili duha. Nove sna-ge su Green peace, Amnesty International, raðaju se pok-reti koje nisu stranke ili biznis. U tim uslov-ima rok je izgubio bitku i lagano umire glo-balno na celom svetu od virusa profita.

Åiçenica je da, ipak, postoje idejekoje nemaju podrãku u ãoubiznisu. Tak-oðe, istina je da su na ceni nove vrednos-ti koje nemaju kvalitet osamdesetih. Zarne?

Elektriåni rok je dobio naslednika unovom roku, mogu reñi u autohtonoj etnomuzici. Jer, pravi etnomuziåari neguju os-novno poãteçe. Trenutno je na slovenaå-koj muziåkoj sceni situacija veoma loãa, jer popevke pokrivaju previãe prostora.Na sreñu, van zvaniåne scene pojavýujuse nezavisne produkcije. Samo je pitaçevremena kada ñe prave vrednosti potisnu-ti ove jeftine pesmice.

U odnosu na osamdesete trenutno jeizuzetno slaba komunikacija na relacijiSlovenija-Srbija, barem kad je muzika upitaçu. Mnogo viãe ima srpskih bendo-va na slovenaåkom træiãtu, nego obratno.

Tako je bilo postavýeno i u ona vremena.Postojale su jeziåke barijere. Mi smo, naime,znali srpski jezik, dok je u Srbiji maçina ra-zumela slovenaåki. Rezultat toga je i sadaãçasituacija. To je tako i niãta se ne moæepromeniti dok se u Srbiji ne poveña interes zapasivno uåeçe slovenaåkog jezika.

Negativni skor se moæe smaçiti, akopravite pesme na srpskom jeziku.

Naravno, jasno je svi koji bi hteli da seprobiju na srpskom træiãtu moraju uraditipesme na tom jeziku ali to viãe nije original.

To je isto, ako se posmatra i obrnuto, kaokad bi srpski bendovi plasirali svoje pesmena slovenaåkom jeziku.

Ljubýana je postala kulturni prostorotvoren za one autore koji su zbog rata

ostali bez svog fiziåkog kreativnog okvi-ra. Kako ti gledaã na çih?Smatram da svaka dræava moæe samo da

se raduje dolasku umetnika koji donose novikvalitet ili onaj koji ona sama nema. Svi

takvi autori su po meni do-brodoãli. I mogu drugi sa-mo da nam zavide.

I sam saraðujeã sanekima od çih...

Naravno, svako ko imaduh srodan mom. Meni jesvejedno da li je neko Es-kim, ili iz Panåeva, ili iz

Juæne Amerike. Vaæno dau odnosima vlada poãteçei da smo srodne duãe. Unovom bendu prate medvojica gitarista – SaãaOleçuk, rodom je iz Sara- jeva, i Ukrajinac VitalijOsmaåko. Ålanovi Sukarapotiåu iz svih delova bivãe

dræave. Sa Saãom Loãiñem sam uradiopesmu za Evroviziju. Tu nema predrasuda.

Naãao si sebe i u ciganskoj muzici, saSukarima...

To je deo mog temperamenta i za sle-deñu godinu planiramo novu saradçu, na-dogradçu prve ploåe. Verujem da ñu tadabiti spreman i za Beograd i ostale gradovebivãe Jugoslavije. Jer, to ñe u suãtini biti neã-to novo i dovoýno kvalitetno, barem na ni-vou stare slave.

Roðen si u Mariboru, a pre pet godi-na doselio si se u Ljubýanu. Kako se os-eñaã kao Ãtajerac u Ljubýani?

Prihvatili su me sjajno, nema nikakvihproblema. Jer, Slovenija je tako mala i sko-ro svakodnevno se druæim sa ålanovimabenda na relaciji Nova Gorica-Ljubýana-

Maribor-Novo Mesto. Vozimo tamo-amo.Ja jesam Ãtajerac, to ne æelim da meçam.Ãta moæemo oåekivati u buduñnosti

od Predina?Aprila snimam novu ploåu. Ambasa-

dori uæitka ostaju u standardnom sastavu:bubçevi, kontrabas, dve gitare, violine...Mogu samo da kaæem da ñe to biti neãtonovo i za Sloveniju. Na jesen kreñem naturneju, na kojoj ñu promovisati Predina unovom izdaçu. Tokom leta ñu predstavitikoncert Svi komadiñi su celi od festivalaLent u Mariboru, do Auditorijuma u Por-toroæu. Ukoliko bude interesovaça, ovaj

koncert ponudiñu svojim zagrebaåkimfanovima. s

ZMAGOSLAV HERMAN

"Refren 'svikomadiñi su celi'predstavýa onesitnice koje su uæivotu neophodne.

Kao zaåin æivota. Jer, bez çih,barem kako jagledam, æivot jeprazan i pust"

7/29/2019 Vreme, 1998. május 16.


42 VREME s 16. MAJ 1998.

publike. Izloæbu je organizovao Toni Stos,direktor Kunstmuzeja u Bernu. Povodom

ove manifestacije – koja retrospektivnoobuhvata najkarakteristiånije periode i ra-dove ove umetnice sa Ulajem i çene samo-stalne nastupe od sedamdesetih godina donajnovijih produkcija – realizovani su noviprojekti sa video postavkom Duhovna kuña.Izdavaåka kuña "Karta" iz Milana objavila je za ovu priliku dve kçige Marine Abram-oviñ. Prva je Telo umetnika, velika i repre-zentativna monografija sa tekstovima TonijaStosa, Tomasa MekEvelija, Jana Avgikosa iBojane Pejiñ, i sa dva intervjua ove umet-nice: sa Hansom Ulrihom Obristom i saVeýom Abramoviñem.

Druga kçiga je izdata povodom izloæbei umetniåkih dogaðaja odræanih uoåi Bijena-la u Veneciji proãle godine, u organizacijiStudija Stefanije Miãeti iz Rima i Zerintije –Druãtva za savremenu umetnost iz Paliana.

“Vreme” prenosi najzanimýivje segme-nte iz razgovora umetnice sa bratom VeýomAbramoviña.

“Vidim ogromne prekide u istoriji ume-tnosti. To je posledica evolucije. Najpre,kada je åoveåanstvo prevaziãlo magiåni pe-riod, umetnost i realnost bili su u prekidu.Sledeñi veliki prekid desio se u vreme rene-sanse: izmeðu umetnosti i religije. Treñi ve-liki prekid bio je izmeðu umetnosti i druãtvau trenutku nastanka apstraktnog slikarstva.Sada smo svedoci prekida izmeðu idejeumetnosti i predmeta umetnosti. To je kon-ceptualizam ili post-apstraktna umetnost.Sledeñi veliki prekid koji ñe se desiti umet-nicima iz naãeg doba nauke biñe razdva- jaçe ideje i energije; umetnici neñe viãemoñi da se izraze kroz elektronske medije.Konaåno, posledçi veliki prekid biñeizmeðu ideje o umetnosti i umetnikovesvesti. To ñe oznaåiti kraj praktikovaçaumetnosti” – glasilo je jedno od pitaça

Veýe Abramoviña. Marina Abramoviñ: “Ponovo zabora-výaã da kaæeã ko je odgovoran i ko je onajkoji kreira granice. Verujem da se radi oodgovornosti kreativnih umetnika. Ako neznaã posledice ili ne moæeã da osetiã çihovsmisao, onda ne treba da delujeã. Na kon-certu jednog ameriåkog kompozitora, koji jeradio na ideji "neprestanog kreãenda",doæivela sam izvesna ograniåeça. Njegovorkestar je konstantno proizvodio buånezvuke svih vrsta, pokrivajuñi dijapazon ýud-skog sluha. Zvuk je bio tako masivan dasam prestala da ga åujem. Celo moje telo je

vibriralo i uskoro sam uãla u rezonancu sa'Koncertom neprekidnog kreãenda'. Kada sekoncert zavrãio i kada sam izaãla, napoýu je

U Kunstmuzeju u Bernu otvorena jevelika samostalna izloæba MarineAbramoviñ Telo umetnika – Telo

moji snovi"Dekadentna druãtva traæe umetnost; u velikim gradovima

gde je åovek izgubio svaku vezu sa prirodom osnovna funkcija

umetnika je da tu vezu uåini vidýivom, i da je ponovouspostavi ukoliko je to potrebno."

Prve slike su

MarinaAbramoviñ,

umetnik

7/29/2019 Vreme, 1998. május 16.


s VREME 4316. MAJ 1998.

bila oluja sa grmýavinom. Videla sammuçe, ali nisam åula gromove. Oseñalasam se kao posle teãkog rada. Dve godinekasnije bila sam u Indiji i sluãala sam pesmutibetanskih lama prañenu razliåitim instru-

mentima. Neki su proizvodili zvuke kojinisu bili buåni, ali su takoðe åinili da telopoåne da vibrira. Zvuci su bili veoma visokii veoma niski u isto vreme, a povremeno sumonasi proizvodili snaæne zvuke koji su åi-nili da se oseñam kao da sam frula. U nekimtrenucima nisam åula nijedan drugi zvuksem tog. Nekako su monasi otkrili rezonan-cu ýudskog tela i precizno su je koristili.Nakon koncerta, neprekidnog kreãenda, os-eñala sam se iritirano i muåno. Ali nakonpesme monaha oseñala sam se veomamirno, kao da u sebi nosim ogromnukoliåinu harmonije i otiãla sam zadovoýna

na spavaçe. Dakle, to je odgovornost. Kas-nije sam saznala da budistiåka molitvaposeduje matematiåki red koji je, takoðe,uticao na funkcinisaçe moje svesti. Oni sutaåno znali gde koji ton treba da bude ikakav je çegov efekat. Ameriåki kompozi-tor je kreãendo koristio bez ikakvogpredznaça o tome ãta se deãava ýudimakoji to sluãaju, odnosno on je vrãio nepred-vidýivi opit ‘na æivo’.”

Veýa Abramoviñ: "Ti govoriã da jeumetnost na neki naåin putovaçe ideje krozumetnika, poput broda koji plovi kroz ka-nal, a jedini zadatak umetnika je da se men-talno i fiziåki pripremi za tu trans-misiju."

Marina Abramoviñ: "Glavnizadatak umetnosti je da sluæi dru-ãtvu. Umetnici prave vezu izme-ðu druãtva i buduñnosti. Zato dan-as pravimo muzeje umesto hram-ova. Umetnost nikada neñe moñida funkcioniãe u åistoj prirodi, uãumama ili savanama. Veomasam protiv stavýaça umetniåkihdela 'u prirodu', u takozvane park-ove skulptura. Umetnost je neuklopiva sapejzaæom. Oboæavaçe ovih objekata postaje prepreka pravom razumevaçu umetnos-ti. Dekadentna druãtva traæe umetnost; u ve-likim gradovima gde je åovek izgubio svakuvezu sa prirodom osnovna funkcija umetni-ka je da tu vezu uåini vidýivom, i da je po-novo uspostavi ukoliko je to potrebno."

V.A.: "Mentalna higijena je iskýuåivopraktikovaçe zadovoýavaça. Iluzija: dubi-na iskustvenog."

M.A.: "To zavisi od osobe. Pre nekolikogodina bila sam pozvana na jedan projekat uFrancuskoj. Ideja je bila da ãest ili sedamumetnika odu u Luvr i izaberu neki objekat

kao inspiraciju za delo koje ñe napraviti.Svakog utorka u toku dva meseca odlazilismo u Luvr u vreme kada je zatvoren za

publiku; i mogli smo da ãetamo pod prat-çom sopstvenog åuvara celi dan i noñ. Do-zvoýeno nam je da imamo blizak kontakt saobjektom ta 24 åasa. Niãta nisam jela, samosam pila vodu i utorkom sam odlazila u

muzej i birala samo jednu sekciju: soma-lijsku i egipatsku u podrumu.Satima sam gledala ove velike i teãke

skulpture. Na neki naåin, postigla sam saçima sporazum da mogu da ih dodirujem.Åuvar je bio fini åovek, po ceo dan je ãetaosa mnom – i konaåno bi seo na stolicu da semalo odmori i tako bi zaspao. Nisam æelelada åitam opise skulptura mada za tako neãtonije ni bilo dovoýno svetla. Svetlosni zracidopirali su kroz prozore na podrumu. Dodi-rivala sam predmete jer sam verovala da suu svojim kulturama napuçeni ritualima.Imala sam razliåita iskustva pri tom, svakog

utorka u dva meseca. Zapravo, htela sam dame objekti nekako pronaðu. Kada sam pos-ledçi put bila tamo, dodirnula sam jednuskulpturu i izuzetno snaæno seksulano os-eñaçe me je proæelo. Æelela sam da vodimýubav tamo i odmah, iako je atmosfera bilaposve drugaåija. Åuvar je po obiåaju spavao,a ja nisam znala odakle dolazi to oseñaçe.Ãetala sam okolo i dodirivala neke drugepredmete i onda se vratila i dodirnula opetonu istu skulpturu. Odjednom, osetila samisto seksualno uzbuðeçe. Dodirivala sam jeponovo i oseñaj se ponavýao. Najzad, pog-ledala sam napis: bio je to predmet iz Babilo-

na, monolitni kamen sa gravi-ranim ãkorpijama. Bio je to sve-ti kamen plodnosti. Kada je æenaæelela da zatrudni, dodirnula biga ili bi sela na çega."

...V.A.: "Ne moæeã se hraniti,

osim svetloãñu. Jedeã hleb i put-er, svariã ih, poåneã metabolitiå-ki proces. Ãta se deãava: atomi imolekuli koji u tom procesuuåestvuju apsorbuju energiju iz

hrane interakcijom fotona, energija koja seoslobaða iz hrane je svetlost. Svetlost hraninaãe telo, ne meso, jaja ili salata."

M. A.: "U buduñnosti planiram da mno-go viãe radim sa svetloãñu. Spremam projekat koji ñe se zvati Luminalni grad. To ñebiti direktno izlagaçe tela svetlosti i koje ñereflektovati konaånu istinu o meni. Joã uvekne znam kako ñu to uraditi, ali radim na to-me. Trenutno, nalazim veoma åudnim to ãtosu stari mistici i sredçevekovni alhemiåariznali boýe nego mi danas ãta ñe nauka utreñem milenijumu istraæivati. Ako æelim dauspem u svom Luminalnom gradu, mislimda ñu morati da koristim nove tehnologije

na sredçevekovan naåin. Kada se koncen-triãeã na ovde i sada, ýudi stiåu utisak da siodsutan. To se desilo u Nightsea Crossing:

performans umetnici ne mogu da vode in-tenzivan æivot u svom ateýeu. Prisustvopublike daje im snagu, to je materijal kao ãto je stena za skulptora. To mi se dogodilo jed-nom prilikom dok sam sedela za stolom:

slike iz proãlosti poåele su da mi jure krozglavu. Nisam mogla da ih kontroliãem. Kodperformansa, troãeçe vremena je analognatransakcija: publici dajeã istu koliåinu vre-mena koliku i ona daje tebi. To nije kao kadaizloæiã svoju sliku i onda odeã na odmor,dok ýudi poseñuju izloæbu. Zato ja i imamugovor sa publikom, pre nego ãto uðu naizloæbu moraju da ga potpiãu.

M.A.: "Tokom moje mladosti jugoslo-vensko druãtvo bilo je veoma restriktivno.Kada sam prvi put izaãla iz Jugoslavije iotiãla na Zapad naivno sam verovala da jesve moguñe. U svojoj zemýi bila sam sves-

na limita i znala sam gde su granice. I poredtoga, sve ãto sam åinila imalo je ogromanuticaj na druge. Potpuna sloboda umetnikana Zapadu bila je za mene zbuçujuña, åaksam osetila izvesnu nostalgiju za ograniåe-çima. U aboridæinskom druãtvu, sve stvarisu postavýene u red trenutkom roðeça. Odroðeça do smrti oni su povezani sa plemen-om kroz snove. To im daje veliku stabilnosti mir. Oni nikada ne traæe drugu kulturu ukojoj bi æiveli i nikada ne postavýaju pitaçesvoga postojaça. Njihova po-kretaåka sna-ga je slobodna kako bi se koristila za ele-vaciju uma."

V.A.: "Komunistiåka druãtva su se sas-vim dobro sluæila magiånim tehnikama. Onisu spreåavali inicijativu i svaku drugu akciju, te terali ýude da imitiraju 'rad'. Na tajnaåin stekli su kontrolu nad ogromnomkoliåinom mentalne energije, koju su potomkoristili u svrhu vladaça."

M.A.: "To je taåno. Kada sam doãla uHolandiju za mene je najveñi problem bionedostatak restrikcija. Nisam oseñala prilivenergije. Znam toliko istoånoevropskihumetnika koji su se dolaskom na Zapad sas-vim izgubili."

V.A.: "Ono ãto je joã ðavolskije je dasmo se osposobili u razvoju intelektualnihaktivnosti za kritikovaçe restrikcija i niãtadrugo, ãto je neplodno. Ne moæeã izgraditivrednosti na kriticizmu."

M.A.: "Mi smo overdozirani vizuelniminformacijama u ovom trenutku i to ãiromsveta. Kada sam prvi put otiãla u Veneciju istala ispred pjace Svetog Marka bila samstraãno razoåarana. Videla sam sliku SvetogMarka toliko puta na televiziji i razglednica-ma: izgledalo je mnogo boýe nego u stvar-nosti. Zatrovali smo svet slikama kojeproizvode nerealna oåekivaça. Æelela bih

da napravim performans u kojem neñe bitislike. Narativna druãtva postoje 50.000 god-ina. Ne treba da smo pod vizuelnim pritis-

v

"Glavnizadatakumetnosti je da sluæidruãtvu"

7/29/2019 Vreme, 1998. május 16.


44 VREME s 16. MAJ 1998.

M

Pro libris

Roba i interesU svetlu prve izloæbe tematske literature joã uvek se razmiãýa ozajedniåkom nastupu na predstojeñem Frankfurtskom sajmu

Jugoslovenske kçige. Otvaraçe je bilo ele-gantno, doãlo je puno raznog sveta, dobro ra-spoloæenog, åuli su se razgovori na engleskom,

pa se, to veåe pred sankcije, misao ãteta-ãto-nije-uvek-ovako nekako spontano i niåim izaz-vano nametnula, a i podnaslov izloæbe "Zakçige bez granica" odliåno se uklapao u tupredizolacijsku atmosferu.

Nad svim tim lebdela je moguñnost da ovaizloæba neñe postati ãtand na Frankfurtskomsajmu, ãto je Jugoslovenskoj kçizi bio jedanod razloga da upotrebi svoje umeñe potrebnoda u Beograd dovede 40 velikih i vaænihsvetskih izdavaåa sa çihovih 9300 naslova,najnovijih izdaça iz oblasti ekonomije, mar-ketinga i menadæmenta, medicine, informa-tike, arhitekture i dizajna, sa najsavremenijim

reånicima i metodama za uåeçe stranih jezika,savremenom prozom i poezijom, i deåjomkçigom. Svi ti eksponati bili su izloæeni na in-teresantnim policama u obliku kçige, efektnoosvetýenim, dizajniranim i pravýenim speci-

jalno za ovu priliku.FRANKFURT:Zoran Nikodijeviñ, direk-

tor Jugoslovenske kçige, kaæe da su i postavkaizloæbe i hotel "Hajat" izabrani da isprovocira-

ju one kojih se to tiåe. "Kçige se naravnomogu izloæiti i na poýani, ali ako mogu i u"Hajatu", zaãto bismo to åinili na poýani. Htelismo da pokaæemo ãta moæemo da uradimo ikako bi izgledao naã ãtand u Frankfurtu ako bi

nam dozvolili da odemo tamo. Ovu izloæbu, padakle i prezentaciju za Frankfurt, pripremamood oktobra. Postavku izloæbe platili smo45.000 DM, jer smo hteli da se ova zemýa viãene bruka kad ode na taj sajam. Inicirali smo dana naãem ãtandu budu i drugi izdavaåi; tada jeãtand upola jeftiniji, a i kad smo mi veñ svepripremili, nema razloga da se pored nas nepokaæe joã neko. Svi izdavaåi koje smo zvalivoýni su da krenu, Ministarstvo inostranihposlova nas je podræalo, meðutim joã ne zna-mo da li ñemo putovati. Rok za prijavu je bio31. april, samo su nama ostavili vremena darazmislimo do 15. maja, i evo, na nekolikodana do roka joã nemamo odgovor saveznevlade. Samo da podsetimå upravo na tomFrankfurtskom sajmu, 1994. godine, ime SRJ

eðunarodna izloæba tematske litera-ture Pro libris , trajala je od 8. do 14.maja u hotelu "Hajat", u organizaciji

se prvi put zva-niåno pojavilo usvetu. A naãeuåeãñe ove god-ine bi, sa ovak-vom postavkom

kakvu smo poka-zali izloæbom, sasvim sigurno pokazalo Jugo-slaviju u pozitivnom svetlu."

Sve ostalo ãto je æelela ovom izloæbom, Jugoslovenska kçiga je postigla.

Da li zbog moderne plavuãe koja je nasvoje izuzetno æenstveno nago telo prigrlilabogato opremýenu kçigu, kako je "Idea Plus"predstavila "Pro libris" na televizijskom spotui plakatima oblepýenim svuda po gradu, tekposeta je, naroåito prva dva dana, dakle vik-end, dokazala da je izloæba zamiãýena kakotreba. "Dolazili su ýudi koje nismo zvaniånopozvali, oni koji su u izloæbi videli priliku da se

informiãu o novim kçigama iz oblasti koje ihzanimaju", kaæe Taça Boãçakoviñ, komesarizloæbe. "Struåçaci, naãi partneri, bili su tak-oðe oduãevýeni i izborom i postavkom, kolegeiz inostranstva su nam traæile fotografije i vid-eo zapise sa izloæbe." Tih prvih dana najviãe jeprodato deåjih kçiga, kurseva stranih jezika,medicinske literature, informatike.

KATALOÃKI SERVIS: Jugoslovenskakçiga je izloæbu namenila poslovnim ýudimai svima koji u kçizi vide robu i interes. Zato naizloæbi nije bilo niåeg besplatnog, ulaznice sukoãtale 20 dinara, a i katalog je ãtampan da bise prodavao. Jugoslovenska kçiga je uvezla

sve te naslove, kao ãto se uvozi bilo koji drugiproizvod, da bi kupac ostavio novac u Jugoslovenskoj kçizi a ne, na primer, u Lon-donu. I, naravno, da bi ih uåinio dostupnimdomañem kupcu. Isti ciý ima i kataloãki servisu kome su pobrojani svi naslovi objavýeni usvetu iz tih nekoliko oblasti. Informacija izkataloga i kçige mogu se nañi i nakon izloæbe,u kçiæari Jugoslovenske kçige. Cene su istekao u svetu, neke åak i niæe nego u zemýi gdesu objavýene, a neke znatno niæe od naãihå svadæepna izdaça, to znaåi sva beletristika, koãta-

ju po 36 dinara, a to je znatno maçe od 50 di-nara, koliko iste kçige koãtaju u domañoj vari-

janti. Posle inflacije, Jugoslovenska kçiganijepoveñavala cene inostranih kçiga. s

SOÇA ÑIRIÑ

kom sve vreme. Naã um bi trebao da gene-riãe sliku i to stalno."

V.A.: "Kada si napustila slikaçe, Mari-na, postala si veoma uspeãna. Diplomirala sina akademiji umetnosti i svi su hvalili tvoj

rad. Bio sam meðu onima koji su bili ãokira-ni tvojom odlukom da viãe ne slikaã, madasam kao tvoj brat imao neko oseñaçe da jeto u redu, ali nisam mogao da ga izrazim jersu svi ostali bili tako ubedýivi – porodica ikolege. Svi su bili nepripremýeni, bila je toprava drama."

M.A.: "To se desilo ovako: videla samneke Toni Kragove fotografije – na prvoj jebila åaãa vode, na drugoj je bila ta fotografija åaãe pod stvarnom åaãom vode. Pod pr-vom je pisalo: 'åaãa sa vodom' a pod drugom'hrast'. Ja sam se odluåila za hrast."

V.A.: "Jesi li ikada volela slikaçe?"

M.A.: "Bila sam opsednuta slikaçem.Æivela sam za to. Volela sam miris uýa i ter-pentina. Znala sam da se probudim u polanoñi, meãam boje i slikam do zore, i ondaodem u ãkolu sa rukavicama na rukama ka-ko niko ne bi video moje ãake. Bile su uniã-tene bojom i straãno prýave. Slikaçe je bio jedini svet za mene. Kada sam slikala pos-ledçu od mojih serija oblaka, videla samavione jugoslovenske vojske kako po nebuostavýaju divne crteæe. Trajali bi nakratko izatim nestajali. Ponovo bi bilo samo åistonebo i ja sam taj proces veoma dubokodoæivela. Otiãla sam do najbliæe vojne bazei krenula da slikam tragove po nebu. Pitalisu me ko sam i onda pozvali oca koji je biou vojnoj sluæbi tako da nisam uspela da ost-varim ono ãto sam æelela: da letim po nebu islikam avionom."

V.A.: "Kada stojiã pred slikama koje sipravila kao devojka, pre akademije, ãta os-eñaã? Da li ih doæivýavaã kao sopstvenu is-toriju ili u çima vidiã neãto drugo?"

M.A.: "Te prve slike bile su moji sno-vi. Snovi koji su mi dati kroz slikaçe. Sli-kaçe je za mene bilo poput saçaça ubudnom staçu. Uvek sam verovala da

svetlost dolazi iz unutraãçosti slike i uvek je postojao samo jedan izvor svetlosti.Iako to nije bilo logiåno, taj izvor bio je uramu ili u platnu. A meni je dato dovoýnosvetla da mogu da gledam, åak i u potpun-om mraku. Nekada sam radila u potpun-om mraku i zato su neke moje slike takotamne – señaã se, plave i zelene. Ali zamene, one nisu uopãte mraåne. Kada ihvidim, pomislim da nikako drugaåije ni-sam mogla da ih uradim. Nedavno kadasam bila u Jugoslaviji videla sam nekeod tih slika i osetila da su mi joã uvek ve-oma bliske. Pre nekoliko godina, prime-

tila sam da sam uvek slikala ýudska telaokrenuta leðima. Ljudi su za mene bilideo pejsaæa." s

7/29/2019 Vreme, 1998. május 16.


s VREME 4516. MAJ 1998.

prijateý, moraju odmah otiñi, negde jepostavýena neka ekplozivna naprava,bomba, tako neãto, nekakvi islamski fun-damentalisti su to uåinili, deåak je razoåa-ran, niãta od obeñanog odlaska u bioskop

sa ocem. Otac i çegov prijateý naglo od-laze, poåiçe priåa, evo poåiçe, sada ñe sesigurno neãto dogoditi: i, zbiýa – eksploz-ija rastura kafe u kojem su sedeli, otac jena drugoj strani ulice, unutra su çegovinajbliæi. Trenutak kasnije, on je sa nagore-lim telima, oboje su mrtvi, sve je spaýeno.Nije proãlo ni nekoliko minuta, a evo, veñsmo duboko u priåi, ãta sad sledi, ãta ñe sesada dogoditi? Ovo je film, vreme je ovdekondenzovano, ovde je moguñe preskoåi-ti ono ãto se u æivotu ne moæe izbeñi, i evosada oca nad kovåezima, tu je i çegov pr-ijateý, nekakvi uniformisani ýudi govore

neke konvencionalne reåenice, priåa idedaýe, brzo, jednostavno, kao na filmu.Otac odjednom odlazi, çegov prijateý po- juri za çim, ponovo se sve ubrzava, a joã

Sedeti ubioskopu

"Ovde smo jer pristajemo dabudemo prevareni, jer hoñemo dase opijamo iluzijama, slatkim iligorkim, da budemo hipnotisanisvetloãñu sa ekrana, u mraku, u

blagoutrobiju sopstvene voýe zaslikama koje nisu æivot"

naslaðivati se laæima; smisao odlaska ubioskop je sklapaçe tajnog i samorazume-

vajuñeg ugovora o kupovini iluzija, lepihlaæi, slika i zvukova pomoñu kojih se oslo-baðamo

strahova. Sedeti u bioskopu znaåi tera-peutski proñi kroz prikazana iskustva,kolektivna iskustva, pojedinaåna iskustva,istorijska ili sasvim liåna, potpuno vanvre-mena ili do kraja uroçena u stvarnost;sedeti u bioskopu – to je kao sedeti na psi-hijatrijskom kauåu, prolaziti kroz svojetraume, re-kreirati svoje strahove da bi ihzauvek, ili bar na kratko, potisnuli; najzad,to znaåi æiveti neke druge æivote.

Sedeti u bioskopu znaåi sve napred

reåeno proæivýavati sa drugima oko sebe,u zajednici stvorenoj ad hoc, samo tada inikad viãe, prostim åinom kupovine ul-aznice. Biti sam ili udvoje, ali sa drugima,o kojima niãta ne znate: sluåajni uzorakbioskopske publike, ýudi koje veæe jedaninteres, jedna potreba, a sa posve razliåitihrazloga. Ovde smo jer pristajemo da bu-demo prevareni, jer hoñemo da se opijamoiluzijama, slatkim ili gorkim, da budemohipnotisani svetloãñu sa ekrana, u mraku, ublagoutrobiju sopstvene voýe za slikamakoje nisu æivot.

Sedeti u bioskopu, dakle uæivati u pre-vari: ãta, meðutim, ako se dogodi neãto iz-van sleda stvari, ãta ako se, odjednom, ot-krije straviåna istina o neåemu ãto se moæ-da sluti, ali se u to ne veruje, odbija severovati, baã zato ãto je straãno? Ãta onda?Otiñi? Ne doåekati sprazumno ukidaçe il-uzije prosvetýavaçem ekrana na krajuprojekcije? Otiñi, zgroæen, zgaðen, dezi-luzioniran jer grubo posuvrañen u ne-saçanu stvarnost? Ili ostati, traæiti uzrok,analizirati staçe duha iz kojeg dolazi tajzvuk koji opseda åulo svojom uæasava- juñom vedrinom? Kakav zvuk? Zvuk

pýeska ýudskih ãaka, zvuk aplauza. Gde? U bioskopu.Vaýa se vratiti na poåetak. Ulazak u bioskopsku dvoranu, ve-liku i ne mnogo lepu. Sedaçe u prve redove, tamo gde je iluzija joã veña, tamo gde se viãe veruje, gde je Bog bliæe. Ulaze drugi,parovi uglavnom, lepo obuåeni, tihi, ovo je posledça veåerçaprojekcija, pod je veñ prekriven limenkama, ýuskicama od semen-ki, prosutim kokicama, ponekim opuãkom. Neko ispred poluglas-no kaæe nekom do sebe – "vidi, koliko lepog sveta". Zbiýa, okolosu sve neka normalna, svetla lica, naãminkane æene, obrijanimuãkarci, obiåan nedeýni izlazak. Nema mnogo ýudi, nedeýa je,grad je tiãi, joã se oporavýa od subotçeg delirijuma. Ponedeýak jena sat daleko, ovih stotinak ýudi cedi posledçe åasove vikenda,parovi uglavnom, rekoh li, fini neki ýudi, evo, sad ñe poåeti.

Sliåice na ekranu: majka i sin u kafeu, lepa atmosfera, ãiroki

ekran, lepo snimýeno, paæýivo; dolazi muãkarac, otac deteta,obeñava sinu dobar provod, joã niãta ne znamo, sve je gotovo id-iliåno, otac je ãarmantan, majka je lepa, dete plavo. Dolazi oåev

nismo videli ni naslov filma, proãlo je teknekoliko minuta od gaãeça svetla, oni lepiýudi obuzdali su svoj æagor tek pre nekoli-ko trenutaka, samo ãto je poåelo, i sada sviåekamo ãta ñe se daýe dogoditi, ãta ñe ura-diti otac, evo ga, utråava u neku zgradu,sudeñi po stepeniãtu i velikim stubovima,neku javnu ustanovu, ulazi unutra u pol-umraåni prostor, vidimo nekoliko ýudi nakolenima, nagnutih napred, glavama skorodotiåu pod, pa se opet ispravýaju, ovo suvernici, ovo je molitva, vidimo ih na krat-ko, u magnoveçu, glavni junak je tu, imapiãtoý u ruci, sve se odvija tako brzo, takonaglo.

Naã junak puca u ýude na molitvi.Veliki aplauz, uzvici oduãevýeça, eg-

zaltirani æenski krici; gusti amalgam zvuk-ova u uãima. Gotovo svi prisutni u sali, go-tovo kao jedan.

Sedeti u bioskopu, sa drugima, u mirnonedeýno veåe, pristajati na iluziju, u kolek-tivu stvorenom samo za jednu priliku, bez

namere, sluåajno, viãe nikad ne videti te ýude; znaåi li to i uåeãñeu mræçi, opãtoj mræçi na druge, drugaåije, one koji se svojimnaåinom obrañaju Bogu?

Znaåi li to biti slep za oåigledno? Gajiti debelu koæu spramsvakodnevnog faãima, onog benignog koji se tiåe drugih, jer svoju savest, evo, spasavam: dixi – i ja sam miran, drugi su pakao, jasam nebo?

Slepilo za oåigledno? Ili analiza uzroka, pravdaçe motiva,iskustvo nam je palanaåko, uvek samo prve reåenice, ovde nikoniãta ionako ne åita?

Evo neãto s kraja: zlo je jedini moguñi jezik vernika vilajeta, i ja sam to video, sedeñi u bioskopu, u toj svojoj crkvi, u svom vila- jetu koji niãta nikad ne nauåi, koji izmeðu govora zla i govora odrugima stavýa znak jednakosti, jer drugi i jesu zlo… Ali åemu,

opet i ponovo, sve smo to rekli stotinu puta. Banalnost je, zbiýa,neuniãtiva kao plastiåna boca. Pa i banalnost zla.Otiñi? Ali ne iz bioskopa, otiñi odavde, zauvek i nepovratno? s

Sedeti u bioskopu, u mraku, gledati usrebrnasto platno, sluãati metalnizvuk, primati treptaje svetlosti,

PIÃE: GORÅIN STOJANOVIÑ

D R A Ã K O

G A G O V I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1998. május 16.


VREME s 16. MAJ 1998.46

Linda McCartney, ne-engleska ruæa

Åovek, æena & 'bube'Svetski Udovac br. 1 mogao bi da uradi ono ãto od çega maloko oåekuje, a on najboýe zna: da se zatvori i napravi pesmedostojne jednog usamýenog Bitlsa

izdavaåa (vidi pod: Eastman Books), apravniåkim stazama krenuo je i çen roðe-ni brat. Gorça dezinformacija potiåelogiåno od åiçenice da se Linda uvelikobavila fotografijom u vreme kad je srela

Pola. Tako su je, kao novu curu nekog odBitlsa, u novinama ãirom sveta najåeãñeviðali s foto-aparatom u ruci. Ãtaviãe, çi-hova verovatno najmasovnije zapamñenazajedniåka fotka s kraja ãezdesetih prika-zuje dugonogu Lindu u tzv. vruñim pantal-onicama – Those Were The Days, MyFriends! – kako ukadrirava poluleæeñeg ido pojasa obnaæenog Makartnija, inaåe naglasu i po svom smernom ponaãaçu. Do-bro, Pol odavno (ili nikad?) nije bio divýiåovek roka (eng. Wild Man Of Rock), alisvakako da su milioni çegovih oboæa-vateýki veñ tada mrzele Lindu. No,Makartni je – suprotno zakonima ãou-bi-znisa – nikad nije skrivao, i dokazujuñi sekao porodiåni åovek pop/roka, ubedio jesvet da mu baã takva devojka-æena-supru-ga priliåi, te ih svikao jedno na drugo.

Ali, vratimo se Lindinoj karijeri fo-tografa. Izvesno nije morala na taj naåin dazaraðuje sebi za æivot, pa je fotkaçe oåi-gledno hobi "jadne male bogataãice": ãký-ocaçe foto-aparatom za sve je sasvim sol-idan izgovor da se devojka iz boýe kuñevrti u blizini slavnih. Gðica Istmen je takou Njujorku uæivala izvesnu reputaciju i kao

fotograf, ali i kao grupi devojka (eng.groupie). Buduñi i u tome elitna, a i(pre)dobro obrazovana/vaspitana da bude

udeo (ali ne nuæno i krivicu!) u razlazu Åu-vene åetvorke (eng. Fab Four) i granaçusolo-karijera, posebno Makartnijeve tako-reñi nasuprot Lenonovoj. Usput, u svojojdugoveånoj i uravnoteæenoj vezi s Polomona je neke presudne promene proæivela usmeru suprotnom od uobiåajenog.

SLIKAJ OVO!: Najpre, da otklonimonajåeãñu i najveñu zabludu iz æivotopisaLinde Makartni, na koju ovih dana, evo,opet nasedaju åak i vremeãni poãtovaoci ipoznavaoci Svih Stvari Bitlsovskih. Dakle,roð. 24. 9. 1942. (te neãto preko tri mesecamlaða od svog buduñeg supruga), gðicaLinda Istmen nije potomak – ni bliski rod,kad smo kod toga – foto-filmskih industri- jalaca åije je prezime globalni sinonim zarolnicu plastiåne trake koja se umeñe u

foto-aparate (vidi pod: Eastman-Kodakfilm). Njen otac je Li (Lee) Istmen, uvaæe-ni çujorãki advokat iz porodice kçiãkih

Nedavnom smrñu Linde Makartnizatvara se joã jedno poglavýekýuåne pop-muziåke sage, one o

Bitlsima – koja, naravno, ukýuåuje kasnijesamostalne karijere sve åetvorice, çihoveporodiåne æivote itd. Nesumçivo, ta smrtpreseca drugo najznaåajnije (a çemuliåno, sasvim moguñe, najlepãe i najdraæe)razdobýe u æivotu Ser Pola Makartnija, veñdugo najbogatijeg åoveka iz sveta muzike i jednog od uopãte najbogatijih na svetu,tom åudnom mestu gde se autorska prava joã uvek raåunaju. Ipak, od tog imaça svi-ma nam je vaænije da je Pol bio i ostao na- jomiýeniji Bitls, jedan od najuspeãnijih inajuticajnijih autora i izvoðaåa popularnemuzike u najãirem smislu reåi.

U upravo navedenom çegova neu-

padýiva 'boýa polovina' po svoj prilici ima-la je ulogu znatno veñu nego ãto ãiroka jav-nost obiåno misli, a sliåno stoji i za Lindin

7/29/2019 Vreme, 1998. május 16.


s VREME 4716. MAJ 1998.

oåita, nije upadala u skandale ni vukla zasobom traå-repove tipa 's-kim-je-dosad-bila', a naroåito nije pravila izloæbu ilimemoar(e) od svojih eventualnih sex-vezau RnR svetu.

PRATEÑI VOKAL: Koãåata i ble-duçava, kao da jeste Engleskiça, nekako(naroåito u kasnijim godinama) ispranoglica, bez natproseånog udela javnosti u tomýubavnom odnosu opãteprihvañeno na- jlepãeg Bitlsa, Linda je 12. 3. 1969. mirnopostala gða Makartni i takoreñi nerazdvoj-ni Polov pratilac – na (neprijatno)iznenaðeçe veñine – åak i na probama, ustudijima i na koncertima! Ipak, Pol timenije 'poåastio' Liverpulske bube: za razlikuod Joko (Yoko) Ono, koja je poput vraneåuåala meðu Bitlsima dok rade (album"Let It Be", vidi istoimeni film), Linda se

åuvala za samostalnu karijeru svogbraånog druga.Trezveni i poslovno svesniji Makartni

krajem ãezdesetih, normalno, nije baã zav-oleo novog pravozastupnika Bitlsa, izves-nog opsenara Alena Klajna (Allen Klein),kog su izabrale ostale tri "bube", a svakakomu je bilo prirodnije da tu ulogu preuzmuLindini, no ostali iz benda smatrali su (i iz- javýivali) kako on samo æeli da upetýasvoju tazbinu, ãto je Pola posebno pogodi-lo. Za nekoliko godi-na gorko se pokazaloda Klajn uopãte nijeadministrativni spa-silac Bitlsa, naprotiv.Ali, ãtiteñi zajedniå-ke interese, Makart-ni nije mogao da tuæidirektno tog preve- janog tipa – koji jeålanove grupe vezaoza sebe ugovorimazapravo nepovoý-nim po çih – nego je morao pred sud da izvede Dæona, Ringai Dæordæa! Iz cele zapetýancije najpre seiskristalisalo da je Pol prvi napustio, ãtaviãerazbio Bitlse, mada je on samo odbio dapotpiãe papire koje mu je Klajn poturao, iokrenuo se da potraæi 'drugu dijagnozu' kodsvoje rodbine. Sve to je naravno punodoprinelo meðusobnom otuðeçu Makart-nija i ostale trojice, pa ni posle prav(n)ogotreæçeça i pomireça jaz nije sasvimzatrpan; s Lenonom, na opãtu æalost, ni doçegove (prerane) smrti.

Nije li åudno da su i Lenon i Makartni –dvojica po svemu najautora u popularnojmuzici, kao tandem neprevaziðeni – u sop-stvenim karijerama dali toliki udeo svojim

gospoðama; ili je objaãçeçe da su i onisamo ýudi, pa je sve to u razmeri i skladu sulogama tih æena u çihovim æivotima? Za

postojaça Bitlsa takoreñi niãta od pesamanisu im (doduãe, ni bilo kojim poznatimdevojkama) otvoreno posveñivali: Dæon jepoåeo na solo-albumima, ali u okviru svogne baã uvek artikulisanog art-pristupa, u to

doba napadno, drugarici Jovanki (jap.Joko) prepustio je gotovo lavovski deo au-torstva, od koncep(a)ta do teksta i ko-mpozicije. Dotle Pol, ne maçeg talenta iveãtine od svog dugogodiãçeg kompaço-na, u skladu sa sebi uroðenim zanatskim iumerenijim stavom Lindu je znatno viãeuveo u poslovni deo.

Kao fotograf, ona se u poåetku çiho-vog braka povremeno iskazivala, najviãe spar intimistiåkih fotki za omote ranihPolovih albuma; kasnijih godina zadræalase na ponekom dokumentarnom, åisto in-formativnom snimku za unutraãçe delove

omota. Kao (ko)autor pod prezimenomMakartni, od sporadiånog na ranim solo-ploåama svog braånog druga, hitno je post-ala zabriçavajuñe uåestana (a nepre-poznatýiva, zna se) na poåetnim LP-izdaçima 1971. osnovanog Polovog bendaWings. No, i ta faza (joj) je brzo proãla, paosim zadrtih oboæavalaca Bitlsa i Makart-nija retko ko se seña tih 'doprinosa'. Kao iz-voðaå, Linda je uz supruga uvek bilazaduæena za klavijature i prateñi vokal: de-

vojka iz gorçe sre-dçe klase sigurno jeznala da se snaðe okoklavira (moæda i bo-ýe nego ãto je Pol po-neo iz svog doma), ameðu prateñim voka-lima nije odudarala.Uglavnom, podnelisu bezbrojne, maçeili viãe pakosne ãale iopaske kolega, novi-nara i publike, ali"çegova æena ne-

muziåar" bez teæih falãeva odradila je åak isvetske turneje na vrhuncu slave Wingsa,dræeñi se uglavnom elektriånog klavira iorguýa. Tokom sedamdesetih, kad su sinti-sajzeri poåeli bar da pariraju gitarama, Lin-da nije baã åeprkala po elektronici (Pol jesedao za melotron, señate se?), zvuk Wing-sa to nije ni zahtevao, niti su uæivo koristilidrugog klavijaturistu.

SVETI BRAK: Dok je u poåetku Polvukao sa sobom kad je gostovao na tuðimsnimcima (kao '72. kod Karli Sajmon), gðaMakartni se kasnije van matiåne grupeubeleæila tek u poneki seãn za starog ortakakao ãto je Ringo Star (Starr), ili uz çu na- jpouzdaniji ålan inaåe protoånih Wings gi-

tarista Deni Lejn (Danny Laine, ex-MoodyBlues). Svakako su i potomci doprineli da sesve reðe pojavýuje u studiju, åak i kad je to

bilo pozadi çihove porodiåne kuñe, poãto jedomañin Pol '80. s "McCartney II" (Parlo-phone/EMI – Jugoton) baã efektno oæiveosrcu priraslu manufakturu sopstvenih albu-ma. Linda mu je u meðuvremenu asistirala u

deåijim pesmama, muzici za crtañe i prijat-nim reciklirajuñim poduhvatima kao ãto jealbum/film "Give My Regards To BroadStreet" '84. Njihova zajedniåka producentskaitd. firma je "MPL Communications" (MPL= McCartney, Paul, Linda).

Dobro & blisko obaveãteni tvrdili su da je u Polu Linda, a zatim ta porodica, zauze-la emocionalno mesto Lenona, dugo-godiãçeg prijateýstva i saradçe, i uopãteBitlsa. Brak i æivot Makartnijevih bio jenenapadno konzervativan, gotovo mal-ograðanski, pa to nije mogao da mu oñutiDæon, ponekad åak ni Dæordæ! Ali, sreña

dolazi u raznim pakovaçima, sreña je iprepoznati ono ãto ti je nameçeno.Joã za svog momaåkog æivota, solidno

se pripremivãi da obitava kao seoski gos-podin (eng. Country gentleman), u åemutek poneki roker ume da uæiva, Makartni jesa druæicom mu najviãe stanovao podaýeod gradova i ãou-biznisa, åesto u Ãkotskoj(u skladu sa svojim prezimenom, uosta-lom), a posebno distancirano od skandala ibizarnosti – Boæe sakloni! – tipa Lenon/ Ono. Tako su Pol & Linda izrodili i podig-li åetvoro dece, zaredom tri kñeri a posleduæe stanke najzad i sina; najstarija ñerkaposledçih sezona veñ se i samostalnoafirmiãe kao modni kreator.

KLIK!: Gdin i gða Makartni, dugo-godiãçi vegetarijanci a uspeãni poslovça-ci, razvijali su i biznis zasnovan na Lindi-noj bezmesnoj kuhiçi koju je Pol punohvalio. Kçige recepata i najavýeni lanacrestorana zdrave hrane bili su povod da javnosti malo presole pamet, ali ko da imzameri; takva ishrana, meðutim, Lindi nijepomogla u borbi protiv raka (dojke). Smrt je saåekala u bogataãkom, izdvojenom ok-ruæeçu, s ubrzo naåetom tajanstvenom

pozadinom koja priliåi rok-zvezdama: eu-tanazija? spaýena? gde sahraçena? Ipak,neñe je kultovati kao Dæima Morisona (JimMorrison) ili Grem (Gram) Parsonsa; odsvih Polovih pesama, Linde ñe se obiåansvet najviãe señati po velikoj baladi "MyLove" ('73) i pastoralnom mega-singlu"Mull Of Kintyre" ('77).

Senzacija gladna javnost ovu vrstu po-slastice nije imala od pogibije Ledi Di, a zaLindom je ostao neko nesamerýivo voý-eniji i poæeýniji od princa Åarlsa. SvetskiUdovac br. 1, meðutim, mogao bi da uradiono ãto od çega malo ko oåekuje, a on na-

jboýe zna: da se zatvori i napravi pesmedostojne jednog usamýenog Bitlsa. s

DRAGAN KREMER

Nije li åudno da su i Lenon i

Makartni u sopstvenim ka-rijerama dali toliki udeosvojim gospoðama; ili jeobjaãçeçe da su i oni samoýudi, pa je sve to u razmeri iskladu s ulogama tih æena uçihovim æivotima?

7/29/2019 Vreme, 1998. május 16.


VREME s 16. MAJ 1998.48

TV par: Boãko i Stanko

Ñoãkasti i ãpicastiU ovoj maåistiåkoj kulturi siromaãnih podanika sve je, ipak,okrenuto ka jednoj viziji lagodnog æivota u kome su vamdostupne sve ribe i sva lova

svi masoni, pederi, lezbejke i drogoãi)opasno åak i registrovati da tako neãto iz-vitopereno kao drugaåiji naåin æivota imiãýeça zvaniåno postoji. Samo je takvalogika sposobna da zamiãýa i radi na pro-

jektu druãtva bez politiåkog, ekonomskog,kulturnog i svakog drugog sistema, nada- juñi se pri tome da su svi çegovi pripadni-ci svesno opredeýeni graðani nesklonidevijantnom ponaãaçu, poput snova okapitalizmu i gej klubovima. Slobodnomoæemo reñi da su dvojica izviædanihavangarda jednog buduñeg staça Srbije, ida je nerazumevaçe koje ih okruæuje viãeplod nastojaça da sve ostane kako jeste ida politika bude mera svih stvari, nikakone dozvoýavajuñi da slobodan seks ugrozimesto koje politiåari imaju u naãim æi-votima.

Da li su onda zviæduci protiv Boãka iStanka ujedno i zviædaçe demokratiji?

Ne, çih dvojica jed-nostavno oåajno obav-ýaju svoj posao, notakoðe je jasno da ovodruãtvo baã i ne pati odviãka otvorenosti, alizato poseduje viãakuniformnosti, i moglobi se åak tvrditi istrepçe kako ñe u tojdemokratiji ýudi poput

Boãka i Stanka pokupi-ti sav kajmak. Te stre-pçe su, na sreñu ilinaæalost, joã daleko odrealizacije jer su to pri-meri ýudi koji se, za ra-zliku od sliånih kolegau normalnim druãtvi-ma, voze javnim pre-

vozom i rade za markicu i Vericu. Gledanatelevizija plus gledana emisija, sviðala seona vama ili ne, u praksi znaåe blindiraniauto, jaåaçe bankovnog raåuna i nestanaksa ulice. Stoga su nezadovoýni graðanipomalo preuranili u izraæavaçu nezado-voýstva glede Boãka i Stanka, jer ñe jed-nog dana, kada i ako doåekamo pravobogatstvo, moñi da ih vide samo nateleviziji i u bulevarskim novinama, a toñe nas svrstati u razvijene zemýe u kojimañe seksualni traåevi najzad zameniti priåeo tome da li je Ðinðiñ iãao kriãom kodSlobe ili je to åinio dok je Vuk izlazio, i dali se Ãeãeý viãe viða sa Jovicom ili Taj-landskim leopardom.

Zato, kad god vidim Boãka i Stanka uautobusu ili na ulici, znam da je sve OK –

taj kapitalizam i ta demokratija su na bez-bednoj distanci od Srbije. s

IVICA PETROVIÑ

ad se jednog dana bude podvlaåi-la crta ispod ratnih godina, ostañesigurno zabeleæeno da su najjaåeK

zviæduke i uzvike negodovaça na sceniCentra "Sava", tog hrama mediokritetstva,dobijala dva manekena. Samozvani vodit-eýi Boãko i Stanko nad-maãili su tako po om-raæenosti sve one is-luæene grupe i pevaåice,a bogami i brojne par-tijske trudbenike koji sudefilovali tom scenom izbog kojih nam je ova-ko kako je i kako ñenam tek biti. Ima li tonekog smisla? Bilo bi

naivno verovati da jesvemu tome razlog ru-æiåasti bekgraund po-menute dvojke i porek-lo bogatstva çihovogãefa; da je tako, ne bi sesvi naãli na zajed-niåkom poslu oboæa-vaça i raznoraznih ben-dova åija je jedina muziåka preporuka toãto su jednom, davno, sreli na ulici nadu-vanog Ajsaka Hejsa. Uz duæno poãtovaçeprema struci, teãko bismo mogli reñi darazlog leæi u ýubomori na lepotu. Åak iprema srpskim standardima lepog, teãkobi se moglo reñi da su Boãko i Stanko lepi,nekako su previãe ñoãkasti i ãpicasti. A tek

je nemoguñe biti ýubomoran na çihovuemisiju "City": ko joã veruje da su bajatibelosvetski traåevi pomeãani sa domañomscenom na kojoj ne postoji niãta vantrougla Duãka-Verica-Ruãka neki kreativ-ni uspeh u æivotu?!

Biñe da je u ovoj maåistiåkoj kulturisiromaãnih podanika sve, ipak, okrenutoka jednoj viziji lagodnog æivota u kome suvam dostupne sve ribe i sva lova, a koju

ova dvojica honoraraca, hteli ne hteli,oliåavaju. No, kako to pomiriti sa ov-daãçim shvataçem da svi ti manekeni i

kreatori viãe vole da muýaju oko isto-polnih pozadina nego ãto uæivaju u za-voðeçu naãih modela koji u Milanu uspe-vaju da odrade deset revija dnevno æiveñina dva ðusa i vezici zelene salate? U tomei jeste suãtina çihove revolucionarnosti i

ovdaãçeg protesta, iako çih dvojica tosigurno joã ne znaju i iako vlasnik ruæiåas-tog pogleda na svet takoðe ne uviða kakvase subverzivnost po okruæeçe koje ga jenapravilo krije u toj naizgled naivnoj zaje-banciji. Jer, stidýivo provlaåeñi priåe kakosu se Verica i Duãka pipkale na javnommestu, i kako je to baã cool, dva ruæiåastamanekena su, i ne shvatajuñi sve daýe im-plikacije, otvorila Pandorinu kutiju u kojojse nalaze sintagme od kojih ovdaãçi poli-tiåki sistem dobija ospice: moguñnostizbora i bavýeçe seksom umesto poli-tikom. Suãtina postojaça drugaåijegmiãýeça i razliåitih stavova u pogledubilo åega, od seksualnosti pa do politike i

jeste suãtina demokratije. Zato je po sistemkoji smatra da je opozicionarstvo u sva-

kom pogledu pogubno za druãtvo koje je,malo morgen, sastavýeno od svesno opre-deýenih patriota i izdajnika (gde spadaju

ÃMINKANJE: Boãko bez Slavka M .

P E T R O V I Ñ

- B L I C

7/29/2019 Vreme, 1998. május 16.


s VREME 4916. MAJ 1998.

zbog toga Markoviñ i ne oseña potrebu daposebno obrazlaæe razloge zbog kojih jepribegao izvesnim reãeçima. Ona se,naime, jednostavno podrazumevaju u kon-tekstu na koji naåin on tretira sam æanr.

NASLAGE: Za svaki lik Markoviñpronalazi odgovarajuñu karakterizacijuutemeýenu na nadgradçi Nuãiña, åimepostiæe atraktivnu teatralizaciju ove ko-medije, razvija sloæenu igru bogatu asoci- jacijama i znaåeçima koja Sumçivo liceåini aktuelnim komadom koji najdirektnijekorespondira s naãom aktuelnom stvar-noãñu. Pri tom, Nuãiñ je ostao svoj. Do au-tentiånog Ben Akibe Markoviñ dolazi

razgrñuñi debele naslage prepoznatýivenuãiñevske humornosti, a u prvi plan izv-

laåi satiriåni naboj. Izbegavajuñi dopi-sivaça, rediteý u ovom tekstu prepoznajesnaænu gogoýevsku crtu, pa otuda u som-borskoj predstavi, ispod naizgled naivnekarikature srbijanskog palanaåkog men-taliteta, pulsira ritam snaæne satiriåneæaoke koja pogaða tipiåno naãku crtuprepuãtaça samozadovoýstvu i samodo-voýnosti.

Saradça rediteýa i ålanova ansamblasomborskog Narodnog pozoriãta funkcion-isala je savrãeno. Saãa Torlakoviñ je u uloziJerotija potvrdio izuzetan talenat ne dozvo-livãi da ogromna energija koju je darivaoovoj roli potiåe iz maske i kostima, koje suizvanredno kreirali Nijaz Memiã i BoæanaJovanoviñ, veñ ju je pronalazio u arhetip-skoj snazi primitivizma koja odreðujesuãtinu ovog lika. Sklad grimase, mimike,gesta i govora (lektor predstave je dr LjiýaMrkiñ Popoviñ) rezultirao je ubedýivomgroteskom koja je davala osnovni ton igriostalih aktera predstave. Anða BiýaneKeskenoviñ, Marica Tatjane Ãante-Torlak-oviñ, Vladimir Amidæiñ (briýantnoizbruãena minijatura), a ponajpre izvanred-ni Radoje Åupiñ kao Viña, u stopu su ga

pratili zaokruæujuñi zastraãujuñu sliku neu-niãtivnog palanaåkog univerzuma. s

ALEKSANDAR MILOSAVÝEVIÑ

POZORIÃTE: K LANAC I SUMÇIVO LICE

Mentalitet i sudbina Izgleda da je bio krajçi åas da napokon na red, posle priåa onacistima, komunistima i nacionalistima razliåitih fela koji nas

upropastiãe, dospemo i do sebe samih

Klanca. Uspevãi da saåuva sve pomenutevrline teksta, ali i dajuñi predstavi peåatizrazite neænosti, rediteý je naglasio upra-vo ono ãto na prvi pogled nijesvojstveno srpskom mentalitetu:Triåkoviñi, naime, povremenoskliznu u neænost i patetiku,

emocije koje Majera, inaåe sk-lonog poigravaçu paradoksima,identifikuju kao motornu snaguprimitivizma svojih junaka, u pa-tos koji ñe im posluæiti kaoopravdavaçe za nove izlivesurovosti i sirovosti. Pa ipak, up-ravo ta neænost koju rediteý pre-poznaje u Hubaåevim dramatispersonama, ta prejaka oseñajnostbrutalnih tipova koji su spremnina sve, ne samo ãto doprinosi da junaci ãabaåke predstave deluju uverýivoveñ ñe predstavu Klanac uåiniti

ubedýivom i uzbudýivom analizom priåe onama samima i naãem prokletstvu.

Glumaåka ekipa ãabaåkog pozoriãta, naåelu s izvanrednim Mladenom Ogçano-viñem, savrãeno disciplinovano je reali-zovala postavýene zadatke; bravure sunaåinili Ivan Tomaãeviñ, Ljubiãa Baroviñ,Siniãa Uboviñ, Duãko Stevanoviñ, Raduã-ko Jankoviñ, Zoran Karajiñ, SlavoýubFiãekoviñ, dok se uverýivom scenskomkarikaturom Aneta Tomaãeviñ predstavilana sasvim novi naåin.

PALANKA KAO SUDBINA: U tra-gaçu za dramskom literaturom æestokogemotivnog naboja koji bi mu omoguñiorazvijaçe maãtovite rediteýske nadgrad-çe, Jagoã Markoviñ se suoåio s Nuãiñem.Aktere Sumçivog lica on prepoznaje kaogroteskne figure u potpunosti uroçene uprimitivnu palanaåku æabokreåinu, u kojojkarikaturalnost funkcioniãe po æan-rovskom automatizmu precizno utvrðen-om konvencijama preuzetim iz odreðenevrste stripa ili crtanih filmova, ãto rediteýuomoguñava da odredi prostor u kojem slo-bodno moæe da se prepusti maãtovitoj igri,proãiruje akciju scenskih junaka daleko iz-

van okvira koje je postavio pisac, te forsirana momente urnebesnu komiku koja ñe,meðutim, ipak ostati nuãiñevska. Upravo

N ajnovije premijere izvedene u Nar-odnom pozoriãtu "Ljubiãa Jo-vanoviñ" u Ãapcu i somborskom

Narodnom pozoriãtu na provokativan na-åin suoåavaju gledaoce s fenomenom tipi-åno srpskog mentaliteta koji ñe autoripredstava Klanac i Sumçivo lice, dakako,

svako na svoj naåin, tretirati kao faktor kojinam je definitivno odredio sudbinu. Uosta-lom, izgleda da je i bio krajçi åas danapokon na red, posle priåa o nacistima, ko-munistima i nacionalistima razliåitih felakoji nas upropastiãe, dospemo i do sebesamih.

KLANICA: Dramom Klanac (prvo-bitni naslov teksta glasio je 'Ajduci su opet meðu nama) Æeýko Hubaå se predstavýakao pisac duhovitih i promiãýenih parafra-za elemenata dramaturgije DuãanaKovaåeviña i Radoslava Pavloviña, kao au-tor komedije o otkaåenim tipovima åiji iz-

gled junaka ãpageti vesterna ipak ne moæeda zavara, buduñi da je reå o tipiånimreprezentima ovdaãçeg mentaliteta. OdKovaåeviña Hubaå preuzima motive izdrame o neuniãtivim maratoncima. I çe-govi Triåkoviñi, poput slavnih Topaloviña,æive od bezakoça ãto je temeý porodiånetradicije na koju su ponosni. S drugestrane, od Pavloviña mladi pisac ñe poza- jmiti atmosferu karakteristiånu za dramu olegendarnom odmetniku Åarugi, apreuzete motive parodirañe i adaptirañe uduhu i maniru Magus & Bunkerovog stri-pa, zadræavajuñi osnovne crte koje çegoveliterarne åudake povezuju s lako pre-poznatýivim mentalnim sklopom. Klanac,kao metafora uskog grla, svojevrsnog ñor-sokaka i neprestanog klaça na koje smoosuðeni, æestoka je ironija na raåunsrpskog weltanschaunga; to je komedija oveåitoj potrebi ovog naroda da se sam-oizoluje da bi se na miru i na tenane pos-vetio lokalnim razraåunavaçima odbija- juñi pri tom da primeti stvarnost oko sebe.

Ljuboslav Majera, rediteý naglaãenepoetiånosti i oseñajnosti, majstor scenskestilizacije, pristupa inscenaciji ove drame

uvaæavajuñi Hubaåev humor, bogatstvoasocijacija iz kojih izvire komad, te jezgro-vitost i jednostavnost dramske strukture

O NAÃEM PROKLETSTVU: "Klanac"

Reå kritike

7/29/2019 Vreme, 1998. május 16.


Da li ste se ‘izgubili’

u starim novinama?

Proteklihgodinu dana

nedeljnika VREMEna CD-u S vi brojevi i dodaci

od marta 1997 do

danas, svi tekstovi i sve

fotografije, ukljuåujuñi i

naslovne stranice u boji,

uz moguñnost

pretraæivanja pokljuånim reåima, na

PC ili Macintosh

raåunaru

Da li ste propustili

neãto znaåajno?

Moæete li baã

svega da se setite?

mi smo svezapamtili !mi smo svezapamtili !

011/3244-254

AN OFFER YOU

CAN’T REFUSE!We are offering you VREME

NDA English Archive 1991-

1997 on CD, which includes

the entire 325 of NDA

issues published in given

period, you will find every-

thing which happened in

the last seven years on the

territories of the formerYugoslavia

AN OFFER YOU

CAN’T REFUSE!We are offering you VREME

NDA English Archive 1991-

1997 on CD, which includes

the entire 325 of NDA

issues published in given

period, you will find every-

thing which happened in

the last seven years on the

territories of the formerYugoslavia

7/29/2019 Vreme, 1998. május 16.


s VREME 5116. MAJ 1998.

borbe i svetske revolucije. U burnimãezdesetim, Kolakovski se istiåe sve nemilos-rdnijom druãtvenom kritikom, te ga se poýs-ka ispostava globalne sekte Ljudi PosebnogKova, poznata kao PURP, sveåano odriåe1966, i izopãtava ga iz ålanstva. Dve godinekasnije, oduzeta mu je i univerzitetska kate-dra, a posle je ostao – kao autentiåni izgnanik– i bez poýskog dræavýanstva. Za "utehu",postao je jedan od svetski najpoznatijih i na- jceçenijih poýskih intelektualaca, uz bokMiloãu i Gombroviåu. A i ono oduzimaçekatedre je nekako preboleo, poãto je naãaosliåno zaposleçe u Oksfordu...

Tri i po decenije nakon ãto ga se odrek-la, briæna poýska otdaæbina-mati ponovoprivija razmetnog sina na svoje grudi... ne,skroz pogreãno: ovde dolazi do inverzije kakva do sada nije bilapoznata. Tipiåno je za "meko totalitarne" reæime (titoizam je bioklasiåan primer) da prvo progaçaju, a zatim, kad proðe besmisle-no mnogo vremena, rehabilituju ýude. Danaãça Poýska je, me-ðutim, ozbiýna demokratska dræava. Zato çen predsednik Ale-ksandar Kvaãçevski – vidi åuda, åelnik partije koja je izrasla iz

pepela opravdano ozloglaãene PURP! – pribadajuñi orden na st-araåke grudi Filozofa, ne "rehabilituje" Kolakovskog, nego sim-boliåno, u ime Dræave, prima oprost od velikog poýskog misliocai pisca. Joã vaænije, pristajuñi da primi taj orden, sam Kolakovski"overava" demokratski karakter sadaãçe poýske dræave.

Intelektualci, naroåito oni koji "ne sviraju u diple, nego predaju etiku" obiåno se, s viãe nego dobrim razlozima, klone takvebliskosti s Dræavom. Uvek je razloæno postaviti pitaçe: ãta ñe,doðavola, filozofu ordeçe i sliåne ðinðuve?! Iskustvo svih æivuñihgeneracija na ovom tlu uåi nas da se "ordenisani mislilac" obiånonagraðuje za svoje nemerýive zasluge u promidæbi oktroisanereæimske slike sveta. Zato su graðani svih dræava koje su proãlekroz komunistiåku Antiutopiju vrlo podozrivi prema ovakvoj idiliizmeðu Dræave i Filozofa. Ono ãto "sluåaj Kolakovski", i neke

srodne, åini izuzetkom upravo je "pervertovana" zamena uloga;ono ãto se zove rehabilitacija obiåno se svodi na sluåajeve poznatekao "moj brat Ðura ñe ti oprostiti ãto te je tukao"... tako reæim,

Nuspojave

Orden za†lozofaIntelektualci, naroåito oni koji "ne sviraju udiple, nego predaju etiku" obiåno se klone

bliskosti s Dræavom. Uvek je razloæno

postaviti pitaçe: ãta ñe, doðavola, filozofuordeçe i sliåne ðinðuve

je u Varãavi poåetkom maja, povo-dom nacionalnog praznika Poýske,

najviãe odlikovaçe koje poýskadræava dodeýuje – Orden Belogorla. Dotiåno "poåasno" paråe met-ala uruåio mu je liåno aktuelni ãef dræave Aleksandar Kvaãçevski.Bio je to umnogome simboliåan il-iti "znakovit" åin, koji mnogo go-vori i o nekadaãçoj i o danaãçojPoýskoj, ali nameñe i neke neu-godne paralele sa naãom åemern-om "druãtvenom situacijom".

Kolakovski (roð. 1927.) je, uranoj mladosti-ludosti, i sam biopriýeæni marksista-leçinista (ili

kako se to veñ sve zvalo), ali je oåi-gledno patio od neizleåivog viãkainteligencije; to ga je ubrzo odvelona put izdaje svetlih ideala klasne

"opraãtajuñi" onima koje je mal-tretirao na pravdi Boga, zapravoveãtaåki popravýa sliku o sebisamom. Ovde je Leãek Kolak-ovski onaj koji se smilovao da

blagonaklono primi mali znakpaæçe od svoje Otadæbine.Naravno, i tu moæe biti svakak-vih "muýaça" i prebijaça nekihdnevnopolitiåkih interesa, ali to je gotovo neizbeæno u politici,kao najprofanijoj od svih ýud-skih delatnosti, ukýuåiv i uliånuprostituciju. Vaæno je to da jePoýska kakva nastaje od krajaosamdesetih dræava koja sve viãeliåi na ono za ãta su se zalagaliçeni najboýi umovi.

Staçe duhova u Srbiji je, za

utehu, veoma sliåno onom uPoýskoj. Jedini problem je naãtradicionalno loã tajming: umes-to danaãçe, ugledali smo se na

Poýsku iz vremena najveñe slave generalaJaruzelskog, one koju je u pesmi ovek-oveåio novotalasni narodni tribun BranimirDæoni Ãtuliñ... Osim ãto naã General, umes-to pompeznih uniformi, preferira bezliånesakoe. Nema veze, tenkovi su im sliåni k’obraña. Zato je Srbija danas u mnogo veñojýubavi sa Poýskoj susednom Belorusijom,zemýom veselog diktatora Lukaãenka,nego s revizionistiåkom – i, uostalom, ka-

toliåkom... – domovinom Kolakovskog isliånih sumçivaca. Zanimýivo, pre negoãto joj se "dogodio narod" upravo je Srbijabila jedina istoånoevropska zemýa u kojojsu obilnije prevoðena i objavýivana delapoýskog filozofa... Åak je i trotomna kapi-talna "antimarksistiåka" studija Glavni tok-

ovi marksizma objavýena ovde joã za jednostranaåkog vakta. Po-toça degeneracija druãtveno-intelektualne klime pokazuje da jeipak najstraãnija diktatura koja se sprovodi u ime Naroda. Utoliko

je i danaãça Srbija – kao i ubedýiva veñina çenih bivãih juænoslovenskih federalnih partnera – mnogo bliæa duhovnom sk-lopu (samo)srozanog velikana antikomunistiåke borbe LehaValense, koji ovih dana – povodom dodeýivaça nareåenog orde-na – nije imao da izjavi niãta pametnije od "zaãto se izbor sveo naýude jevrejskog porekla"... eh, od bede istoånoevropske "progre-sivne levice" veña je i åemernija samo duhovna beda çene "tvrdedesnice"...

Nije da se mnogo sekiram za Leãeka Kolakovskog ili zaPoýsku: on je odavno sebi rezervisao vaæno poglavýe u istorijiideja XX veka, a ona je na najboýem putu da postane mirna, sta-bilna, imuñna i blagotvorno dosadna evropska dræava. Nevoýa jeu tome ãto ovde niti obilujemo ýudima kao ãto je ovaj filozof – jer je najveñi deo balkanske i laæno mitteleuropske "disidenterije" i"antikomunizma" bio samo neveãto prelivena glazura za tvorovs-ki smrdýivi provincijalni ãovinizam – niti ovde ikome pada napamet da im probada grudi ordeçem. A to samo znaåi da svaki

narod i svaka dræava svojim izborom i uglednika i otpadnika go-vori sve ãto je potrebno znati o çoj samoj. s

TEOFIL PANÅIÑ

eliki poýski filozof (kojiodavno æivi u Engleskoj)Leãek Kolakovski primio V

7/29/2019 Vreme, 1998. május 16.


VREME s 16. MAJ 1998.52

SCENA

Apostoloviñ u RimuPre nekoliko dana u Rimu je otvorena izloæba Interaktus7 u galeriji maðarske Akademije, a u organizaciji Loran-da Hegija, direktora Muzeja moderne umetnosti u Beåu.

Izloæba je koncipirana kao oblik saradçe sredço-evropskih institucija kulture sa maðarskom Akademi- jom i austrijskim Kulturnim centrom u Rimu, radi pov-ezivaça i predstavýaça umetnika iz ovih sredina.

Ovom prilikom, na sedmoj izloæbi Interaktusa uåest-vuje kao izlagaå beogradski umetnik Srðan Apostoloviñsa serijom skulptura u metalu izvedenih na temu oruæja.Drugi izlagaåi su Daniele Pupi, Eva Keveã, Lois Vin-berger, i u celini ova prezentacija autora iz Austrije, Ital-ije, Maðarske i Jugoslavije daje zanimýivu sliku interak-tivnih odnosa umetnika i radova jednih naspram drugih.Izloæba prezentira kontekstualne razliåitosti, ali i aktivnuideoloãku participaciju, u odreðeçu kulturoloãkog ipolitiåkog fenomena sredçoevropske geografije.

Izloæba Interaktus biñe prireðena u Muzeju moderneumetnosti u Beåu, u Muzeju Ludvig u Budimpeãti i udrugim sredçoevropskim centrima.

Galerija "Haos"Trogodiãçicu rada galerija "Haos" obeleæavaizloæbom radova na papiru naãe istaknute umet-nice Ljubinke Jovanoviñ. Ovo je åetvrta samo-stalna izloæba u Beogradu za skoro pet decenijarada ove izvanredne slikarke koja je viãe izlagalaizvan svoje zemýe. Ãira publika ne poznaje do-voýno çeno stvaralaãtvo i ovo je joã jedna dobraprilika da se procene dometi çene umetnosti.

Krleæa u ParizuPrvo izvoðeçe "Adama i Eve" Miroslava Krleæe u Francuskoj (5. maj) desi-lo se zahvaýujuñi Savi Anðelkoviñu, lektoru Odseka slavistike na pariskojSorboni i studentima "Ateýe-teatra" na srpskohrvatskom jeziku. PremijeraKrleæe je rezultat rada tokom cele ãkolske godine i izvodi se pred poåetakispita. Pored "Adama i Eve" ove godine igrali su i Sterijinu "Zlu æenu" .

Sava Anðelkoviñ kaæe da su "Zlu æenu" radili "kroz prizmu Miciñevog man-ifesta zenitizma i beogradskog Politarta. Akcenat je na liku åizmara Sretekoji 'ãarmom' balkanskog barbarogenija uspeva da ukroti groficu."

kao i autentiåni Rimýa-nin Nani Moreti i Æivot je lep. Festival odajepriznaçe specijalnimprojekcijama veterani-

ma Manoelu de Olivei-ri (1908) sa Meromumora, proãlogodiã-çem laureatu ÃoheiImamuri i filmu KenzoSensei, kao i ÃpancuKarlosu Sauri sa Tan-gom, koji je veñ vero-vatno i zaboravio danesopstvene kanske sla-ve. Prikriveni favoriti utrci najverovatnije suLars fon Trir sa najnovijim delom Idioti,

kao i Tajvanac HuHsiao Hsien i çegovoostvareçe Cvetovi

Ãangaja. Dæon Lendis i çegova Braña Bluz 2000 su u ovomdruãtvu striktno radi zabave. Veliki interes je izazvao i najnovijiprojekat Ingmara BergmanaSvetlost klovna, dobrovoýni povratakfilmu nakon dobrovoýnog izgnanstva nakon testamentarnog Fanii Aleksandar. Programi Izvestan pogled i Nedeýa kritike nudesmelije viðeçe situacije u savremenom filmu, ali postoji i viãenego izvestan strah da je izbor filmova suviãe riskantan, a izborautora egzotiåan za tradicionalistiåku koncepciju festivala i çegovrejting. Osunåana Kroazeta i maçi broj propagandnih panoa sve-doåe o tome da je festivalski stres ove godine znatno maçi, i da jepovod proãlogodiãçoj histeriji bio iskýuåivo veliki jubilej. Kan

lagano krcka svoje velike kredite, pa ñe oni koji ga kreiraju mora-ti viãe da se angaæuju negoli ove godine kako bi stogodiãçicu fes-tivala neko æeleo da upamti. U odsustvu domañih autora i filmova,kolege iz jugoslovenskih medija uglavnom razmeçuju vesti odkuñe, gde su dogaðaça, naæalost, interesantnija nego na ovogo-diãçem festivalu, ili, bar se nadajmo, samo na bledom poåetku.s

DINKO TUCAKOVIÑ

Otvoren 51. KanOdluka da rimejk japanskog klasiånog horo-

ra Godzila, ovoga puta u ruhu holivudskogmegahita u reæiji Rolanda Emeriha, zatvori 51.

festival u Kanu donela je mnogo polemika, paako svi veñ razmiãýaju o kraju, moæete tek dazamislite kako je uzbudýiv poåetak. Sreñnazvezda Dæona Travolte kao da se gasi, jer poli-tiåka drama Osnovne boje Majka Nikolsa, kojoj je pripala åast da otvori Kan 98, mnoge je os-tavila ravnoduãnim kao joã jedna gorka varijaci- ja na tabloidsku zadatu temu seksualnih aferapresednika Klintona, koju danas stanovniciSAD sagledavaju kao moguñu konstantu svojenovije politiåke istorije. Seksualni pakao sig-urno nije poåeo sa saksofonistom Bilom, çegovsasvim izvesni prethodnik bio je Kenedi, a moæ-da ni Linkoln nije tek bio smeteçak koji je

priåao pouåne priåice, tvrdi film, koji za dva ipo sata æeli da nas poduåi kako je politika kurva,ãto smo, hvala lepo, znali i pre. Ipak pravezvezde poåetka, uz Travoltu i Emu Tompson koji su izmamili sa-lonske aplauze, bili su ålanovi æirija, sa omalenim i æustrim Mar-tinom Skorcezeom na åelu. Na svoju mamu (Ketrin Denev) i tatu(Mastrojani) podseña Kjara Mastrojani koja iza sebe nema karije-ru relevantnu za funkciju ålana æirija, u kojem je sa koleginicamaSigurni Viver i Lenom Olin, a najveñe iznenaðeçe svakako jeprisustvo repera MC Solara. Sve u svemu, osim arbitrarne, ovo-godiãçi æiri oåigledno ima i zabavýaåku funkciju. S druge strane,plakat festivala, eksplozija filmske trake åiji paråiñi lete naokolo,govori o razmiãýaçima o zaokretu iz mrtvih voda u koje je festi-val zapao posledçe decenije.

Glavni program je, posloviåno od kako ga kreira Æil Æakob,najmaçe zanimýiv deo festivala. Iako je Kusturica dobioneopravdan izostanak, tu su oni koji oåekuju profit od çegovogizostanka: Teo Angelopulos sa filmom Veånost u jednom danu iKen Louå i çegov Moje ime je Dæo. Prisutni su i neki raniji kans-ki laureati kao Dæon Torturo u rediteýsko-glumaåkoj stolici sa fil-mom Iluminata kojim priziva u señaçe sopstvene italo-korene,

7/29/2019 Vreme, 1998. május 16.


s VREME 5316. MAJ 1998.

Evropsko ujediçeçe

D

Za poåetak, svaðaFrancusko-nemaåki spor oko imenovaça prvog šefa evropske

centralne banke nagovestio je dolazak neonacionalizma

BON

avni austrijski kancelar FredSinovac, još u mlaðim danimakao ministar, otvarao je negdesedamdesetih godina predtelevizijskim kamerama sveta i

prepunim stadionom Olimpijske igre u Ins-bruku. Baš kad je hteo da poåne govor, otka-zao je razglas i niko nije mogao da åujesveåane reåi. Posle petnaestak minuta,tokom kojih niko nije znao šta da radi,

rezervni razglas je proradio i Sinovac je udobrom raspoloæeçu rekao: "Trebalo jeovo da bude perfektne Igre; poåele su, me-ðutim, sasvim obiåno". Malo ko se danasseña te (ne)zgode, ali tada su novine brujale.

Nešto sliåno dogodilo se šefovima dræa-va i vlada 15 zemaýa ålanica Evropske un-ije. Sastanak u Briselu prošle sedmice un-apred je nazivan po štampi istorijskim jer naçemu je ceremonijalno trebalo da bude oz-vaniåen poåetak Evropske monetarne unijei ustoliåeçe jedinstvenog novca – eura.Umesto fanfara i blistavila, usledila je dvan-aestoåasovna kakofonija koja je bacila sen-

ku na dosad najvaæniji korak zapadnoevrop-ske integracije. Šef francuske dræave ÆakŠirak primorao je ostalu åetrnaestoricu da

odustanu od zamisli da jednoglasno za pr-vog predsednika evropske centralne bankebude postavýen Holanðanin Vim Duisen-berg. Nametnuo je da se osmogodišçi man-dat prepolovi i da Holanðanin "dobro-voýno" najavi da ñe drugu polovinu rokasluæbe ustupiti Francuzu Æan-Klodu Trišeu.

Analitiåari kaæu da je time povreðenugovor iz Mastrihta: da li ñe politiåari pošto-vati nezavisnost evropske centralne banke ukoju se toliko zakliçu kao u garanta stabil-nosti buduñe valute? Berze se, meðutim,

nisu mnogo uzbudile zbog politiåarskihsvaða; ameriåki dolar i funta lagano klize uodnosu na nemaåku marku i druge valutnesastojke eura. Ako se evropski novac is-postavi kao uspeh, verovatno ñe se isto ono-liko ýudi señati muånog natezaça oko im-enovaça prvog gazde zajedniåke evropskebanke koliko i nezgode sa olimpijskim raz-glasom u Insbruku. Jer, stara je mudrost daništa ne uspeva tako kao uspeh. Šta, me-ðutim, ako se otimaçe oko vlasnika foteýeu Frankfurtu na Majni, gde je sedište Banke,ispostavi kao poåetak fijaska?

Ako "Evropýani" ne mogu da se dogo-

vore oko podele funkcija, kako ñe se tekdogovoriti oko neophodnih reformi kao što je smaçeçe finansijske podrške poýo-

privredi, primaça novih ålanica sa istokakontinenta, odnosa prema Turskoj...? Meðunemaåkim politiåarima moæe da se åuje da je krivac za tuænu predstavu u Briselu biopredsedavajuñi skupa Toni Bler, kome sepripisuje da je izgubio kontrolu nad voðe-çem sastanka. Veliki deo štampe upire prstna Širaka, za koga se veruje da je svoju ul-ogu statiste u domañoj politici hteo da zame-ni moñnim meðunarodnim nastupom i nataj naåin nekako zapoåne pripreme zaponovni izbor za šefa dræave.

Poneko svaýuje krivicu na nemaåkogkancelara Helmuta Kola kome je oreolevropskog ujediniteýa neophodan da nado-mesti maçak uspeha kod kuñe samo åetirimeseca pred parlamentarne izbore. Neki su,opet, skloni da krivicu traæe u jednoglasjukao naåelu odluåivaça na tom nivouEvropske unije. Smatraju da bi trebalouvesti veñinsko odluåivaçe u mnogoveñem broju sluåajeva, kao i zabraniti daålanice mogu da istiåu svoje graðane kaokandidate. U svakom sluåaju, svima je jasnoda je hvaýeni francusko-nemaåki "motor"evropskog ujediçeça stvar prošlosti i da

neonacionalizam stiåe politiåku legitimnostmeðu petnaestoricom.Ispred centrale Kolove Hrišñansko-

SVET

R E U T E R S

v

7/29/2019 Vreme, 1998. május 16.


54 VREME s 16. MAJ 1998.

"M

poåela kada se zem-ýa, umesto da gledasvoja kolonijalna po-sla, u Prvom svets-kom ratu umeãala u"svu tu evropsku zb-rku". I kada je to nas-

tavila i u sledeñem svetskom ratu u kome je pobedila, ali je u pro-cesu izgubila svoju globalnu imperiju. Po drugima, upravo je tvr-doglavo istrajavaçe ostrvskog mentaliteta i zapostavýaçe mesta uporodici evropskih naroda uveñalo nazadovaçe.

Postoji u tome joã jedan znaåajan faktor. Premijer Makmilan jesvojevremeno opisao Britaniju kao "Atinu nove (ameriåke) Spar-te". Generacije britanskih politiåara zanosile su se idejom o "specijalnim odnosima" sa Sjediçenim Dræavama i Ujediçenom Kra-ýevstvu kao mostu izmeðu Amerike i Evrope, no kao çenom in-tegralnom delu. Na to je iãla i parafraza jedne naãe svojevremenoomiýene koja je u britanskoj verziji glasila: evropski moñnici, presvega Nemci, æele da vide slabu Britaniju u jakoj Evropi. Shodno,u ostrvskoj zavetrini treba prvo zemýi vratiti neãto stare slave imoñi, pa tek onda ozbiýno razgovarati sa Evropom.

To su bili argumenti sa kojima su konzervativne vlade gospoðeTaåer i Dæona Mejdæora vodile svoj uporni antievropski rat. "Gle-dana iz ostatka Evrope Britanija deluje kao veåiti stranac i usamý-enik", pisao je u to vreme istoriåar Timoti Garton As. Ali, reåeno je,kako je osobina Britanaca da priznaju ono ãto je oåevidno i laburis-tima, koji su proãle godine na vlasti zamenili umorne konzervativce,koristili su se tom crtom nacionalnog karaktera. Pozivali su se naåiçenicu da se ãezdeset odsto britanskog izvoza i veña polovinaçenog uvoza ostvaruju sa dræavama Evropske unije, da je i domañibiznis sve zainteresovaniji za delotvorno prisustvo zemýe u Evropi,da i moñni saveznik sa druge strane Atlantika æeli da Britaniju vidikao deo snaæne Evrope, ne kao svoj most prema çoj.

Racionalna crta u mentalitetu Britanaca, kao i gotovo uvek u

istoriji, nadvladala je konaåno nad emotivnom i u godini dana ko-liko su na vlasti laburisti su obnovili mnoge poruãene mostove pre-ma Evropi. Istina, London se neñe prikýuåiti zajedniåkom novcuveñ u prvom talasu zemaýa, ali Blerova vlada ostavýa moguñnostda to uåini prvom sledeñom prilikom. Razlozi za odlagaçe sudvojaki. Prvi je utisak da britanska privreda, bez daýeg prestruk-turiraça, ne moæe ravnopravno da se nosi sa moñnijim evropskimpartnerima. Vaæniji razlog je politiåki: åiçenica da su konzerva-tivne vlade i velika desniåarska ãtampa nataloæili sloj evroskepti-cizma pri kome bi ishod "narodnog izjaãçavaça" o zajedniåkojvaluti, kakvo su laburisti obeñali, mogao biti neizvestan.

Bleru i saradnicima ostaje da porade na prilagoðavaçu privre-de evropskim zakonitostima i promeni narodnog raspoloæeça. Ali jedno je izvesno: pod çihovom vlaãñu magla u Kanalu koji deli

Britaniju od ostatka Evrope postepeno ñe se razilaziti. sDUÃAN SIMIÑ

gleza prema ostatku sveta, posebno prema çegovom evropskomdelu. Britanski otpor evropskoj integraciji i zajedniåkom novcunije prvenstveno ni politiåko ni ekonomsko pitaçe – nego psi-holoãko i emotivno.

Dobar primer je bilo otvaraçe tunela ispod Lamanãa, koji jeBritaniju i fiziåki uåinio delom Evrope. Na kontinentu, kome je tobio tek sporedni saobrañajni pravac, dovrãeçe "projekta stoleña"doåekano je kao veliki istorijski dogaðaj. U Britaniji, kojoj je tunelotvarao glavni putni smer prema ostatku Evrope, stvar je doåeka-na sa meãavinom ravnoduãnosti i nostalgije.

Istoriåari selektivnog pamñeça upozoravali su da nema ra-zloga za oduãevýavaçe åiçenicom ãto je Britanija prestala dabude ostrvo. Za çih je to bio kraj mita o jedinstvenoj zemýi "kojoj su priroda i Bog, a ne ýudi odredili granice". I koju je moreãtitilo od stranih osvajaåa i omoguñilo joj da oåuva posebnostsvoje civilizacije. A pomorsko umeñe pomoglo da nacija od neko-

liko desetina miliona ýudi u åasu svoje imperijalne slave ovladadobrom polovinom sveta.Kao i svi nacionalni mitovi, i ovaj ima svoje slabe taåke: to ãto

je okruæena morem nije Britaniju poãtedelo rimskih i normanskihinvazija niti joj je pomoglo da saåuva svoj privilegovani poloæaj usvetu. Godine 1913. ona je bila vodeña industrijska, vojna i pomor-ska sila, a nacionalni dohodak po stanovniku bio joj je viãi negobilo kojoj drugoj naciji. Danas je çeno kolonijalno carstvo samouspomena, çena industrija gotovo beznadeæno zaostaje za glo-balnim takmacima, u dohotku po stanovniku, tek je na jedanaes-tom mestu meðu petnaest zemaýa Evropske unije. Ispred samo"åetiri evropska siromaha" – Ãpanije, Irske, Portugalije i Gråke. Isa perspektivom da za godinu-dve dana padne joã jedno mestoniæe – iza Irske.

Iz tog opadaça nacionalne moñi dve ãkole britanskogmiãýeça izvlaåe dva suprotna zakýuåka. Po jednima, nevoýa je i

demokratske unije ukloçen je predizborniplakat na kome je kancelar hvaýen kao ga-rant "jakog eura". Razgovetnije nego ikaddosad zapretio je preispitivaçem finan-sijskih odnosa unutar EU. Nemaåka dopri-

nosi pribliæno treñini budæeta i dosad jeuglavnom ñutke plañala podreðujuñi finan-sijske izdatke politiåkim prioritetima, meðukojima je ujediçeçe bilo na prvom mestu.Socijaldemokratski kandidat za kancelaraGerhard Šreder izjavio je "Fajnenšl tajmsu"

da ñe, kad doðe çegovo vreme, Nemaåkateæiti "sasvim normalno" da sprovodi svojenacionalne interese "kao što to åine VelikaBritanija ili Francuska". Ako mu se posreñida pobedi 27. septembra na saveznim par-

lamentarnim izborima (trenutno ima 10odsto veñu podr-šku nego konzer-vativci), buduñida se parlamentleta 1999. seli u

glavni grad, biñe prvi kancelar "berlinske re-publike". U çoj ñe svašta biti drugaåije –pre svega novac: 2002. biñe u opticajusamo "euro". Tada ñe veñ biti jasno da liñe se ostvariti æeýa sadašçeg prvog åove-

ka nemaåke centralne banke Hansa Tit-majera da euro bude"stvarno nadnaciona-lna i depolitizovanavaluta". s

DUŠAN REÝIÑ

Slaba Britanija,

jaka EvropaLondon se neñe prikýuåiti monetarnoj zajednici veñu prvom talasu zemaýa, ali Blerova vlada ostavýamoguñnost da to uåini prvom sledeñom prilikom

agla u Britanskom kanalu – kontinent izolovan." Tajsvojevremeni i veñ antologijski naslov londonskogtabloida ostaje i danas paradigma stava mnogih En-

7/29/2019 Vreme, 1998. május 16.


s VREME 5516. MAJ 1998.

Bosna i Hercegovina

"Sarajevo D.C."S obzirom na to da veñ dvije godine meðunarodna zajednicaima presudan utjecaj i posýedçu rijeå u BiH, moguñe je daDræavni distrikt ipak "zaæivi"

time anulirala sve ono za ãta se borila,vjeruje se na Palama. Kako se saznaje ukancelariji gradonaåelnika Srpskog Saraje-va Ãaroviña, Krajiãnik je predloæio kon-traideju: da se zgrade u kojima bi bile

smjeãtene zajedniåke institucije izgrade nademarkacionoj liniji koja razdvaja srpskood federalnog Sarajeva. Meðutim, oåekujese da ñe i ova ideja g. Krajiãnika bitiodbijena, iz prostog razloga ãto se ne moæenañi financijer ovog graðevinskog poduh-vata.

BEZ ÆUDNJE I ÆURBE: Boãçaåko-muslimanska strana takoðe nije baã zagri- jana za "Sarajevo D.C.", jer bi se, kakovjeruju krugovi oko Izetbegoviña, rev-idirao Dejtonski sporazum, a Sarajevo bidobilo status kakav su u Dejtonu traæili (iumalo – da nije bilo velikoduãnog i za

åaãicu razgovora uvijek spremnog Milo-ãeviña – i dobili) bosanski Srbi. Boãçacinerado prepuãtaju dio suvereniteta nad Sa-rajevom bosanskim Srbima – barem dok joã nije sasvim jasno da li bi Sarajevo osta-lo dio Federacije ili ne. Sarajevo, osim ãto je grad-simbol borbe za "cjelovitu idemokratsku Bosnu", predstavýa i grad ukom je æivjelo preko 200,000 Srba. Åiçe-nica je da boãçaåke vlasti ne æure niti æudeza povratkom Srba, raåunajuñi da vrijemeradi za çih.

Bosanski Hrvati trenutno imaju do-voýno svojih problema sa "meðunarodn-om zajednicom", SFOR-om i OHR-om,ãirom nekadaãçe Herceg-Bosne, tako dase od çih ne oåekuje niãta spektakularnoglede Sarajeva.

Baçaluåki centar moñi bosanskih Srba,Plavãiñ & Dodik, za sada se, po svemusudeñi, niti pita niti izjaãçava oko toga. Pr-ije se moæe oåekivati da upravo sarajevskiSrbi pruæe podrãku ovoj ideji: Srpsko Sara- jevo je prenapuåeno izbjeglicama iz drugihdijelova grada. Ovi ýudi æele da se vratesvojim kuñama, ako ni zbog åega drugog,onda zbog moguñnosti da svoju imovinu

zamjene ili prodaju i da æivot nastave unekom sretnijem kutku planete. Zbog ovogproblema prenapuåenosti tim je maçe sh-vatýivo zaãto se paýanski Srbi protive.

Meðutim, s obzirom na to da veñ dvijegodine meðunarodna zajednica, oliåena uVisokom predstavniku Vestendorpu, ãefuOEBS-a Robertu Beriju i raznim kontakt-grupama, ima presudan utjecaj i posýedçurijeå u BiH, moguñe je da Dræavni distriktipak "zaæivi", sa Sarajevom kao zasebnomcjelinom. Poznavaoci prilika u Bosnismatraju da takva sudbina åeka i Bråko, istoga je moguñe da ñe se status ova dva

grada rjeãavati u paketu, kada za to doðevakat. s

MIROSLAV LATINOVIÑ

rañeno graðanima Vaãingtona.Za bezbjednost unutar Dræavnog dis-

trikta bile bi odgovorne viãenacionalnepolicijske snage, posebno obuåene i ode-vene, sastavýene od policajaca iz oba ent-iteta, Federacije i Republike Srpske, a pre-ma odreðenom nacionalnom kýuåu, kako je veñ red u Bosni i Hercegovini od pam-tivijeka.

Da bi cijela stvar bila joã interesantnija,priåa se da su Kancelarija Visokog pred-stavnika za BiH (OHR) i OEBS ponudilida "Sarajevo D.C." obuhvati praktiåno ciograd. Time bi povratak svih izbjeglih Sara- jlija, meðu kojima je najviãe Srba, konaånodobio na ubrzaçu, jer bi bezbjednost ga-rantovale mjeãovite policijske snage. Tak-oðe, preduzeli bi se adekvatni zahvati usistemu obrazovaça, zdravstvenoj zaãtiti idomenu zaãtite ýudskih prava.

Glavni protivnik formiraça Dræavnogdistrikta je, a ko drugi, do "predsednik izRS u Predsedniãtvu BiH" Momåilo Kra-

jiãnik. Republika Srpska bi, uåeãñem ustvaraçu Dræavnog distrikta, konaåno pri-hvatila "jedinstvenu i unitarnu Bosnu", i

Prije nekog vremena, iz najviãihkrugova sveprisutne "meðunarodnezajednice u BiH", iz Ureda Vi-

sokog predstavnika za BiH Karlosa Vest-endorpa, potekla je ideja o stvaraçu Dræa-vnog distrikta Sarajevo, saznaje se uSrpskom Sarajevu. Rijeå je o uspostav-ýaçu eksteritorijalne zone u centru grada,koja bi, izmeðu ostalog, obuhvatala zgrade

nekadaãçeg Parlamenta SR BiH na MarinDvoru, Zemaýski muzej, kao i sadaãçePredsjedniãtvo BiH. Unutar Dræavnog dis-trikta bile bi smjeãtene zajedniåke insti-tucije dræave Bosne i Hercegovine: Parla-ment BiH, Vijeñe ministara, zajedniåkaministarstva, Predsjedniãtvo BiH (trojkaIzetbegoviñ, Krajiãnik, Zubak), te Central-na banka BiH.

Dræavni distrikt bi imao, kako zamiãýa- ju autori ideje, status sliåan onome koji imaVaãington D.C. u Sjediçenim Dræavama.Uz dvije razlike: "Sarajevo D.C." bi ostalo(vjerovatno) dio (boãçaåko-hrvatske) Fe-

deracije Bosne i Hercegovine, a çegovigraðani bi imali pravo glasa na predsjed-niåkim izborima, ãto je joã uvijek usk-

Ð O R Ð E T O M I Ñ

DA LI ÑE OSTVARITI VESTENDORPOVAIDEJA: Sarajevo

7/29/2019 Vreme, 1998. május 16.


VREME s 16. MAJ 1998.56

poåela da se cepa po mnogim ãavovima: dali mir sa Palestincima, po koju cenu, gde suistoåne granice Izraela, zar Palestincimadati zemýu gde je roðen judaizam?

SVAKI PETI – ARAPIN: Pola veka

Izraela je za novu generaciju izraelskih is-toriåara, åesto nazivanim i "izdajnicima" i"samomrziteýima", bio i povod za ot-varaçe starih arhiva i novo åitaçe istorije:skidaçe naslaga indoktrinacije, ideologijei ruãeçe nekih starih mitova, kaæe istoriåarTom Segev.

"Novi istoriåari", kako ih zovu, doku-mentovano tvrde da je 1948. oko 800.000Palestinaca ne samo pobeglo, veñ da su do-brim delom bili ærtve sistematskog et-niåkog åiãñeça: moto je bio "Zemýa bezýudi, za ýude bez zemýe". Danas je svakipeti stanovnik Izraela – Arapin. Za veñinu

Palestinaca roðendan Izraela je dan kada susahraçene çihove nade da ñe imati svojudræavu. Åiçenica da su tada, posle Drugogsvetskog rata, palestinski lideri odbili, aIzraelci prihvatili ponudu Ujediçenihnacija da se Palestina podeli ne umaçujeoseñaçe fatalnog istorijskog gubitka inepravde. Naime, u to vreme, u Palestinisu Arapi bili veñina i podela im se åinilanepraviåna. Danas bi Arafatovi sledbenicibili zadovoýni da dobiju onih 13 odsto ter-itorija na Zapadnoj obali koje im obeñavasporazum sklopýen u Oslu. Beçamin Net-anijahu im poruåuje da moraju biti realni ida treba da budu zadovoýni sa devet odstospornih teritorija.

Danas su izraelski Arapi daleko im-uñniji od svojih zemýaka u izbegliãtvu,mnogi su nauåili hebrejski, pa ih sabrañaoptuæuju da su se "izraelizovali".

Iako izraelska Deklaracija o nezavis-nosti obeñava "punu druãtvenu i politiåkuravnopravnost svih svojih stanovnika, bezobzira na veru, rasu i rod", Arapi nikadanisu dostigli stvarnu ravnopravnost. Oni sugraðani drugog reda: iako åine petinustanovniãtva, polovina æivi ispod praga

siromaãtva. I po svim drugim socijalnimparametrima (obrazovaçu, zdravýu,smeãtaju) oni veoma zaostaju za Jevrejima.Meðu nekoliko hiýada univerzitetskih nas-tavnika i profesora na izraelskim univerzi-tetima samo je tridesetak Arapa, kaæe Ma-hid Al-Hadæ, sociolog sa Univerziteta uHaifi.

Mnoge politiåke i zakonske odlukegurale su Arape joã daýe na marginu: kon-fiskovana je zemýa koju su obraðivali, izbezbednosnih razloga mnogi delovi zemýesu stavýeni pod vojnu upravu. "Bezbed-nost" je åesto ãifra za diskriminaciju:

arapska naseýa su "åiãñena" i naseýavanaJevrejima. Pored toga, Arapima suzatvorena vrata za sve poslove koji imaju

Pola veka Izraela:

Ove godine,u Jerusalimu

varen: promeçen je tok istorije, narod bezdomovine dobio je svoju biblijskuotadæbinu. Izraelsko privredno åudo dove-lo je mali Izrael, sa 17.000 dolara po glavistanovnika, u visoko evropsko druãtvo,nekadaãça zemýa kibuca i "procvetalepustiçe" postala je druga Silikonska doli-na... Meðutim, samo nekoliko meseci uoåivaæne godiãçice Izraelci su sumorno åeka-

li u redovima da dobiju gas maske i pro-tivotrove u sluåaju da im iz susednih zem-aýa stignu antraks bombe.

NOVO ÅITANJE ISTORIJE: Arapii Jevreji ratuju veñ pola veka za ovo paråeLevanta, ali suãtina sukoba se promenila:veñina Palestinaca viãe ne dovodi u pitaçesamu egzistenciju Izraela, sklopýen je mirsa Egiptom i Jordanom, odnosi sa Sirijomsu vrlo zategnuti, na granici sa Libanomvojnici stalno ginu, Iran otvoreno pozivana uniãteçe izraelske dræave, a Irak imarakete uperene u izraelske gradove... Nikoviãe ne govori ni o globalnom konfliktu

zbog Izraela, veñ o konaånim dimenzijamadræave. I baã na ovoj taåki izgubilo senekadaãçe jedinstvo Izraelaca, nacija je

Zvaniåni slogan povodom 50. roðen-dana Izraela bio je: "Zajedno uýubavi, zajedno u nadi". Nezvaniå-

ni je bio: "Svemu uprkos..." Liberalnidnevni list "Ha'aretz" doneo je ålanak podnaslovom "50 razloga da æivite u Izraelu(svemu uprkos)". I jeste svemu uprkos:prvenstveno spoýnim pritiscima, ali i unu-traãçim podelama.

U Izraelu su podele vrlo duboke irazgranate: ne samo na Jevreje i Arape,levicu i desnicu, laburiste i likudovce, gol-ubove i jastrebove, vernike i nereligizone,veñ i Sefarde (orijentalne Jevreje) iAãkenaze (evropske Jevreje); podele suideoloãke, kulturne, ekonomske, socijalne...

Sada kada su vatrometi ugaãeni i feãtagotova, a mirovni sporazum izmeðuIzraelaca i Palestinaca definitivno odloæendo daýeg, veñina Izraelaca priznaje da su50-godiãçicu stvaraça dræave doåekali spomeãanim oseñaçima ponosa, ali i straha

i strepçe. Kao da nikome i nije bilo donekog velikog slavýa. Na prvi pogled para-doksalno; san generacija cionista je ost-

Umesto Ben-Gurionovog "lonca za topýeçe", Izrael je danassvojevrsna Rubikova kocka koju je gotovo nemoguñe sloæiti

KONAÅNO U "OBEÑANOJ ZEMLJI":Imigranti iz Evrope, 1948

7/29/2019 Vreme, 1998. május 16.


s VREME 5716. MAJ 1998.

Vremeplov1897. Novinar Teodor Hercl, maðarski Jevrejin, na Prvom

svetskom kongresu cionista predlaæe osnivaçe jevrejskedræave.

1917. Liga naroda daje Britaniji protektorat nad Palestinom;Balfurova deklaracija omoguñava stvaraçe jevrejskedræave u zapadnom delu Palestine, ali i Palestincima "slobodu na çihivoj zemýi".

1922. Britanska Bela kçiga ograniåava useýavaçe Jevreja u Palestinu.1939-1945. U holokaustu strada oko ãest miliona Jevreja.1947. Ujediçene nacije prihvataju plan o podeli Palestine.

1948. David Ben-Gurion, predsednik Jevre- jske agencije, proglaãava nezavisnost Izraela14. maja. Palestinci objavýuju rat.1967. Egipat, Sirija i Jordan napadaju Izrael.Ãestodnevni rat u junu zavrãava se izraelskomokupacijom Sinaja, Golanskih visova, Gaze iZapadne obale. Izrael proglaãava Jerusalimglavnim gradom.

1973. Na praznik Jom kipur (oktobar) Egipat i Sirija napadaju izraelske snage na Sina- ju i Golanu; doæivýavaju poraz.

1977. Predsednik Egipta Sadat nudi Izraelu mir, pod uslovom da sepovuåe sa Sinaja. Mir je sklopýen 1978; Sadat je ubijen 1981.1982. U leto Izrael okupira Liban "da bi zaustavio teroristiåke na-pade".1985. Izrel se povlaåi iz Libana, ali ostavýa bezbednosnu zonu da bizaãtitio severne granice.1987. Poåiçu nemiri u Gazi i intifada (pobuna) Palestinaca zahva-ta Zapadnu obalu.1993. U Vaãingtonu premijer Izraela Jicak Rabin i palestinski liderJaser Arafat potpisuju mirovni plan dogovoren u Oslu. Rabin iArafat dobijaju Nobelovu nagradu za mir.1995. Student verske ãkole Jeãiva Jigal Amir ubija Rabina.

veze sa bezbednoãñu i odbranom zemýe,ãto je ogroman segment ekonomije koja,izmeðu ostalog, donosi i mnoge socijalnebeneficije. Arapske grupe za ýudska pravadaju primer izraelske Elektroindustrije

koja zaposýava oko 13.000 radnika: meðuçima je samo petoro Arapa. Proporciona-lni politiåki sistem pruæa izvesne ãanseArapima, ali su i taj krhki most sruãilesvaðe meðu muslimanima, hriãñanima,druzima, a o islamskim fundamentalistimai komunistima da ne govorimo...

SEOBE I DEOBE: Umesto Ben-Gu-rionovog "lonca za topýeçe", Izrael jedanas svojevrsna Rubikova kocka koju jegotovo nemoguñe sloæiti. "Naãe druãtvopostaje iscepkano na razliåite religiozne ietniåke grupe. Mi viãe ne znamo u kompravcu idemo, zahvatila nas je apatija,

umorni smo od stalnih tenzija i svaða",kaæe filozof David Hartman.Pet miliona Jevreja koji su u Izrael doã-

li sa svih meridijana su, paradoksalno, çe-gova snaga, ali i Ahilova peta; liberalna,elita evropskih Jevreja (Aãkenazi), potom-ci oåeva-osnivaåa zemýe, danas su politiå-ki u drugom planu, zemýu vodi desnica, apremijer Netanijahu veãto "naviga" dobroorganizovanom koalicijom ruskih emigra-nata, religioznih cionista, ultra-ortodoksnihrabina i Sefarda koji su doãli iz severne Af-rike i sredçeg istoka... Sve su jaåe socijal-ne tenzije izmeðu Jevreja Aãkenaza, kojisu doãli iz Evrope, zvanih "Rusa" i JevrejaSefarda, "Marokanaca," siromaãnih plavihokovratnika koji su æiveli u arapskim ze-mýama i koji tvrde da oseñaju i etniåku iklasnu diskriminaciju.

Socijalna dinamika danaãçeg Iz-raela je vrlo sloæena. Na primer, zaposledçih desetak godina u Izrael seuselilo åak 800.000 ruskih Jevreja.Ovaj kontigent uglavnom visokoobra-zovanih struåçaka potiåe zapravo izsvih krajeva bivãeg SSSR-a; za çih jesvojevremeno sovjetsko rukovodstvo

smislilo projekat JAO Birobidæan,Jevrejsku autonomnu oblast na uveli-ko simboliånom mestu, u jugoistoån-om Sibiru. Uzgred, tvrdo jezgro cion-istiåkog pokreta åinili su ruski Jevreji; jedan od pionira bio je i David Grueniz Plonska, koji je kasnije ime prome-nio u David Ben-Gurion. Danas ruskiJevreji, predvoðeni Natanom Ãaran-skim, poznatim sovjetskim disidentomkoji je nekoliko godina odsedeo na ro-biji, imaju vaænu ulogu u politiåkomæivotu Izraela: okupýeni u prvu et-niåku partiju Ba'aliyah presudno utiåu

na tok izbora. Ruski Jevreji nisu reli-giozni i odræavaju åvrstu vezu sa sta-rim krajem, imaju åetiri dnevna lista i

Teodor Hercl

1998

Jicak Rabin

dve radio stanice na ruskom, gledaju ruskuteleviziju, imaju i sjajno pozoriãte.

Danas glavna podela meðu Izraelcimanije na leve i desne, na jastrebove i gol-

ubove, pa niti na privilegovane "Ruse" idiskriminisane "Marokance", veñ nasvetovne i religiozne Jevreje: Jicaka Rabi-na je ubio student verske ãkole. Veñina

Izraelaca, ukýuåujuñi i premijera Net-anijahua, nije religiozna; uostalomcionistiåka ideja je nastala i kaoreakcija na versku ortodoksiju.Svetovnu veñinu åine uglavnomAãkenazi i evropski Sefardi koji ko-rene vuku iz Ãpanije: ovaj segmentdruãtva dominira velikim korporacija-ma, univerzitetima, medijima, prav-nim ustanovama. Kako su jaki indi-vidualci, a ne organizovana grupa, onisu zapravo maçe moñni nego ãto bise to moglo zakýuåiti po çihovommestu u druãtvenoj hijerarhiji. Popravilu, glasaju za laburiste i drugeleve partije

Izrael, meðutim postaje sve reli-giozniji: iako ultraortodoksnim Jevre- jima pripada tek 15 odsto stanovniãt-va, iako su oni, za sada, tek treñe vio-line u Netanijahuovom orkestru,mnogi analitiåari proceçuju da ñe,

zahvaýujuñi velikom prirodnom pr-iraãtaju, ali i organizovanosti, u skorojbuduñnosti voditi glavnu reå. I zato se

vSINAJ: Jevrejka sa prijateljima Beduinima

7/29/2019 Vreme, 1998. május 16.


VREME s 16. MAJ 1998.58

Upotreba Jevreja"Vreme beãåaãña" dr Lasla Sekelja je prva kçiga

koja je za posledçih deset godina bila predmet isuðeça, i osude

"I u Srbiji je doãlo do funkcionalizacije Jevreja osnivaçem Druãt-va srpsko-jevrejskog prijateýstva, koje je 1989/90. postalo sastavnideo propagandne i ratne maãinerije, u unutraãçim ratovima u Jugo-slaviji. U tu funkcionalizaciju – åiju su posledicu Jevreji u Srbiji os-etili veñ 1993, za razliku od Zagreba, nije bila uvuåena i Jevrejskaopãtina u Beogradu. Interesantno je da je to Druãtvo, u kojem se brojJevreja moæe izbrojati na prste, smatralo da je doprinos prijateýstvu s jevrejskim narodom upotrebýavaçe klasiånih antisemitskih parola,kao "Jevreji vladaju ãtampom", "Oni dræe u rukama svetski biznis","Jevrejski lobi vlada Amerikom" ili stereotipa "Jevreji se åvrstomeðusobno dræe i pomaæu" – ali upotrebýeni u pozitivnom kontekstu"treba na çih da se ugledamo; oni ñe nam pomoñi". Drugi mehani-zam koji je primenilo ovo u stvarnosti ekstremistiåko srpsko naciona-listiåko udruæeçe, je poziv na navodnu "istovetnu, tragiånu sudbinu jevrejskog i srpskog naroda", da su "Srbi kao i Jevreji, nebeski narod"i sve to zaåiçeno oåiglednom neistinom "da na tlu Srbije i meðusrpskim narodom nikada nije bilo antisemitizma"...

Ovo je 1995. napisao dr Laslo Sekeý u svojoj nauånoj studiji"Vreme beãåaãña", ogledi o vladavini nacionalizma (AkademijaNova). Akademik Ljuba Tadiñ, predsednik Druãtva srpsko-jevrejskog prijateýstva zbog ovih tvrdçi dr Sekeýa izreåenih u okvirupoglavýa "Antisemitizam i nacionalni konflikti u Jugoslaviji" , 3.aprila 1996. podneo je privatnu tuæbu protiv autora studije "Vremebeãåaãña", zato ãto je "izvrãio kriviåno delo klevete". AkademikTadiñ tuæio je dr Sekeýa i zbog tvrdçi da Druãtvo poåiva na ideji

vodiýi o genocidnom karakteru hrvatskog naroda. Kleveta je, oce-nio je akademik, i da su ålanovi Klara Mandiñ, Ljubomir Tadiñ iJaãa Almuli "profesionalni nacionalni radnici" u pomenutom druãt-vu. Kleveta je, tvrdi Tadiñ, i ãto autor dovodi u vezu DSJP i çego-vog sekretara Klaru Mandiñ sa Dafiment bankom. Na ime odãteteDruãtvu srpsko-jevrejskog prijateýstva akademik Tadiñ je traæio400.000 dinara.

"U ime naroda" 5. marta 1998. sudija treñeg Opãtinskog sudaNebojãa Glavaã presuðuje, bez sasluãaça relevantnih svedoka, re-

cenzenata na primer, bez veãtaåeça struåçaka, koji bi mogli ko-mpetentno da odgovore da li je reå o nauånom delu ili ne, i da li pos-toje elementi uvrede i klevete: sociolog dr Laslo Sekeý kriv je i os-uðuje se na novåanu kaznu od 6000 dinara, odnosno 10 mesecizatvora ( svakih 20 dinara ekvivalent je jednom danu zatvora). Tako je sudija Glavaã zapravo obnovio delikt miãýeça: "Vreme

beãåaãña" je prva kçiga koja je za posledçih deset godina bilapredmet i suðeça, i osude.Sud je duæan da u roku od 15 dana uruåi osuðenom presudu sa

obrazloæçem. Ni posle dva meseca takav dokument nije stigao naadresu dr Sekeýa.

"Vreme" je pitalo dr Sekeýa, autora desetak kçiga i brojnihstudija i ålanaka objavýenim u domañim i meðunarodnim struånimåasopisima, nota bene struåçaka za antisemitizam, kako komen-tariãe åiçenicu da ga je sud proglasio krivim zbog kritike Druãtvasrpsko-jevrejskog prijateýstva, dok su, istovremeno, kçiæare punenajrazliåitijih ãovinistiåkih i antisemitskih ãtiva...

SEKELJ: Apsurdno je da se pojavýuje 10-11 izdaça Protoko-la sionskih mudraca, a da niko nije odgovarao za izdavaçe i ãireçeove biblije antisemtizma. Da li i åitav taj opus ne sme da bude pred-

met kritike, jer se uklapa u onaj "nacionalno vrlo osteýivi trend" izakojeg stoji dræava, kao ãto je pre deset godina bila iza SK-a ilisamoupravýaça? Protokoli su se uklopili u duh vremena, u teorijuzavere, ãto je bila dræavna propaganda.

Pre åetiri godine, u "Vremenu beãåaãña" napisali ste:"Juænoslovenska braña se dovoýno mrze meðusobno, zamræçu im nisu potrebni Jevreji", ali i da je u ovoj zemýimræçe to, ipak, periferan problem. Da li se u meðuvremenuneãto promenilo?

"Najboýa vest je da Jevreji viãe nisu politiåka tema; sada je kon-tekst u kome se pomiçu najåeãñe raritetsko-kulturno-istorijski. Pos-le Dejtona, medijski je potisnuto i Druãtvo srpsko-jevrejskog pri- jateýstva. Naæalost, Srpska pravoslavna crkva joã nije doktrinarno,ideoloãki napustila svoje pozicije o bogoubistvu, ãto je neprestani

moguñi izvor antisemitizma", oceçuje dr Sekeý åovek koga susvojevremeno, sa Novosadskog univerziteta "udaýili iz nastave"zato ãto je "cionista, anarhista i trockista", Jevrejina koga Druãtvosrpsko-jevrejskog pijateýstva optuæuje da je zapravo antisemita, asud ga proglaãava krivim zato ãto je u svojoj studiji "Vremebeãåaãña" nauåno, kritiåno i hrabro raskrinkao neke "rodoýupce",koji su frenetiåno podsticali i podræavali neke sramne ratove i çi-hove prvoborce. s

S. A.

svetovni fragment izraelskog druãtva dan-as oseña veoma ugroæen. Intelektualna eli-ta beæi iz prelepog Jerusalima u koji nadiruvernici, u hedonistiåki, kosmopolitski Tel-

Aviv.VERNICI I NEVERNICI: Netrpeýi-vost prema Hasidima (ultraortodoksnimreligioznim Jevrejima, koji nose crnekapute i ãeãire iz proãlog veka) moæe seviãestruko racionalizovati. Svetovni,demokratski Izrael, kakvim su ga zamislilioåevi-osnivaåi, oni vuku nazad u geto:muãkarci ceo æivot posveñuju izuåavaçuTore, prema tome, polovina æivýa niãta neprivreðuje, imaju veliki natalitet, pa prematome, ne plañaju ni brojne takse, kojekvare æivot ostalim Izraelcima; viãe od250.000 ðaka i studenata ide u verskeãkole (od zabaviãta do univerziteta), Hasi-di ne idu ni u vojsku. Veliki su jastrebovi i

fanatiåno naseýavaju sporne teritorije. Deodruãtva ih doæivýava kao "parazite". Kaæu,çihova glavna svetovna aktivnost je dagrde "nevernike", pa i zemýu u kojoj æive i

koju zapravo ne priznaju "jer Mesija joãnije doãao".Moæda analitiåari preteruju insistirajuñi

na izraelskim deobama i kontradikcijama.Izrael ipak nije Vavilon. Poåiva na solid-nim temeýima: Izrael je vojna supersila, ali je demokratski ustrojena zemýa; Izrael jeizolovan, ali vrlo imuñan, uprkos åiçenicida izdvaja 11 odsto bruto druãtvenogproizvoda za "bezbednosne potrebe" (nema demokratske zemýe u svetu kojadaje toliko na odbranu); Izrael jestetetoãeno mezimåe moñnog Ujka Sema kojina ime ekonomske pomoñi, zajedno sa

jevrejskim organizacijama, daje godiãçeoko 4 milijarde dolara, ãto je maçe od 7

odsto izraelskog nacionalnog budæeta. Pro-cenat ove pomoñi u budæetu se permanent-no i upadýivo smaçuje, pre petnaestak go-dina je iznosio åak 17 odsto. Danas eksper-

ti govore o izraelskom poýoprivrednom,tehnoloãkom, pa i medicinskom "åudu";bruto nacionalni proizvod petomilionskogIzraela premaãuje zajedniåki bruto nacio-nalni proizvod 86 miliona Arapa, prvihsuseda Izraela. Zemýa je ekonomski vrlouspeãna: granice visoke tehnologije kao dase pomeraju neverovatno brzo. Ovo paråepustiçe uz Mediteran danas je Eldorado zainvestitore: "obeñana zemýa" je sasvim iz-vesno – zemýa koja obeñava. U neku ruku,narcisoidna izjava premijera BeçaminaNetanijahua da je Izrael "najveñe ost-vareçe XX veka" donekle je taåna. Svemu

uprkos... sSLOBODANKA AST

7/29/2019 Vreme, 1998. május 16.


s VREME 5916. MAJ 1998.

LONDON

InternetLiåi na obiånu britansku ulicu, ali iza

elegantnih fasada devetnaestog veka sta-novnici su zabavýeni stvaraçem zajednicebuduñnosti. Veñ godinu dana, 23 domañin-stva severnog londonskog okruga Islington– poznatog kao bivãi kraj premijera TonijaBlera – æivi u mreæi Interneta. Kompjuter-ska imperija "Majkrosoft" odabrala je ulicunasumice i ponudila stanovnicima da seraåunarima poveæu sa Svetskom mreæom i jedni s drugima. Direktori "Majkrosofta"veruju da da ñe ova zamisao stvoriti prvukompjutersku komunu u Britaniji, odnosnoEvropi. Stanarima su dati raåunari, mo-demi, besplatan raåun kod Interneta, po-sebna telefonska linija, nadoknada za tele-fonske raåune i izbor kompjuterskog soft-vera. Ideja je da se napravi "æiva laborator-ijska situacija za prouåavaçe kako Internetutiåe na æivot ýudi". "Ne znamo ãta daoåekujemo", kaæe Najki Smit iz "Majk-rosofta". "Æelimo da poveæemo zajednicu,

prvu u Evropi, da vidimo ãta ñe se desiti."Desilo se da su ýudi, koji nikad nisu reårazmenili sa svojim susedima, odjednomvideli da su u staçu da svoje ime javnoizloæe preko posredniåkog kompjuterskogekrana. "To im je dalo moguñnost da pro-biju led i da se sastanu jedni s drugima. Sadveñ pijuckaju zajedno, a u planu je uliåniæur", kaæe Smit. Ono ãto ýudi izleda na- jviãe vole na Internetu je elektronska poãta."U stvari e-mail je åesto udica koja uvlaåiýude u novu tehnologiju", kaæe profesorlondonskog univerziteta Edrju Grejm.Publicista Dæejn Dæud kaæe da je "åudno

da su maãine te koje pribliæavaju ýude.Nije da ne volimo jedni druge ili svojesusede, ali morate imati razlog da se ýudi-

ma pribliæite." Elektronska veza omoguñi-la je æiteýima eksperimentalne ulice da ra-zmeçuju najrazliåitije poruke – gde da na-ðu bejbisitera, kako da se odupru dosadnimudvaraåima ili gde je cena najboýa. Vest da je provalnik upao u jednu kuñu obiãla jeulicu za nepun minut. Jedan od uåesnikaopita, 70-godiãçi Pirson Filips, pokrenuo je lokalne Internet novine koje ãaýe sused-ima. "Uåinak za ulicu je vidan", kaæe on."Zajednica komunicira neprekidno."

VAÃINGTONÃpijuni

Ãef obaveãtajnog komiteta ameriåkogsenata sa dubokim æaýeçem je osudio"kolosalni neuspeh" ãpijunskih agencija daneãto natuknu o spektakularnim indijskimatomskim probama koje su u ponedeýakãokirale svet. Senator Riåard Ãelbi izjavio je u sredu u Vaãingtonu da mu se åini da jereå o "kolosalnom propustu u naãem siste-mu prikupýaça informacija, moæda na- jveñem u novijoj istoriji". Centralna

obaveãtajna agencija (CIA), na pretçu dañe moæda biti obezglavýena, odgovorila jeobjavom da "pokreñe istragu". Ameriåkiãpijunski establiãment, koji prima godiãçuplatu od 27 milijardi dolara, "uhvañen je naspavaçu", kaæe Ãelbi, dok su u Indiji pu-cale hirdogenske bombe. Predstavnik CIABil Harlo kaæe da su "Indijci, izgleda, dugoradili na tome da sakriju svoju delatnost inamere". Generalni direktor CIA DæordæTenet je naredio da se sve åiçenice pretre-su, "da se vidi kakva se lekcija moæe nauåi-ti iz ove situacije". Osnovni posao CIA jeda opomene politiåare na potencijalno de-

stabilizirajuñi sluåaj, kako bi ovi na vrememogli da ga preduprede diplomatskomakcijom. Posebno u svemu ãto bi moglo da

stane na put glavnom ameriåkom poli-tiåkom ciýu obuzdavaça svakog ãireçanuklearnog oruæja. Ãelbi kaæe da je neus-peh CIA i drugih ãpijunskih agencija daukaæu na indijske pripreme za nuklearne

probe liãio politiåare moguñnosti da ek-splozije spreåe diplomatijom. "Æelimo daznamo zaãto se to desilo, kako se desilo, ko je spavao i zaãto se spavalo."

SOFIJA

VitriolPisaçe Ane Æarkove o bugarskom or-

ganizovanom kriminalu i korupciji nagrað-ivano je brojnim novinarskim priznaçimai – poplavom pretçi. U ponedeýak, na au-tobuskoj stanici, u lice poznate novinarke

baåena je kiselina. Opekotine su tako teãkeda ñe Ana (40) moæda izgubiti levo uvo ivid levog oka. Napadaå je pobegao, Ana jevrisnula dok joj se odeña raspala od kise-line razlivene po ruci i vratu, kaæu svedoci.Napad je izazvao provalu ogoråeça jav-nosti, ali i meðu zvanåinicima prozapadnevlade koja je preuzela vlast pre godinudana. Ministar unutraãçih poslova Bogu-mil Bonev objavio je da je to "drastiåannapad na slobodu ãtampe" i dodao da ñepolicija uzeti novinske izveãtaje Ane Æark-ove kao vodiå u svojim istragama. Prem-ijer Ivan Kostov je obeñao da ñe "sve bitiuåiçeno da se uhvate poåinioci æloåina ioni koji su ga organizovali". Nikolaj Ste-fanov, urednik najtiraænijeg sofijskogdnevnika "Trud", kaæe da je Æarkova objavila "izvanredna otkriña" o kriminalu ikorupciji na visokim mestima. Tri puta jedobila nacionalnu nagradu za istraæivaåkonovinarstrvo, uz brojne pretçe çoj i po-rodici. Njena redakcija kaæe da je napad"deo rata protiv medija i slobode govora" uBugarskoj. Svedoci napada kaæu da su biliuplaãeni i da nisu æeleli da saraðuju sapolicijom. Teãko raçena, Ana je morala

sama da naðe prevoz do bolnice. Æarkova je radila na izveãtaju o oruæanoj pýaåki ucentru Sofije tokom koje je, u proãlu sub-otu, jedan policajac ubijen a drugi raçenod ruånih bombi i rafalne vatre pýaåkaãa."Trud" je tim povodim pisao da je javnituæilac, svojim sumçivim puãtaçem naslobodu uhapãenih kriminalaca, dozvolioda "nasiýe cveta". Iz bolnice je Ana pozva-la svoje kolege novinare da ne dozvole dabudu uñutkani. "Kolege, za nas nemadrugog puta", rekla je ona. "Ako vam nebace kiselinu u lice kao novinarima, sutrañe vas ubijati na ulicima kao graðane. Tako

kriminal osvaja ovu zemýu."

MERIDIJANI

PRIPREMA AGENCIJA BETA

7/29/2019 Vreme, 1998. május 16.


VREME s 16. MAJ 1998.60

Nova vlada Jeýcinove Rusije

Bez krvi i suza

Novi kabinet od ukupno 26 ålanova –premijer, tri vicepremijera i 22 federalnaministra – faktiåki je tim novajlija: taånopolovinu åine novi ýudi, ukýuåujuñi samogKirijenka, koji debituje u ulozi predsednika

vlade. Neki su napravili osetan karijerniskok – iz kancelarija pomoñnika ili zameni-ka preãli su u ministarske kabinete i foteýe,a jedan zamenik je postao vicepremijer i,kao odgovoran za finansijsku sferu, zauzeonaj-kabinet Anatolija Åubajsa.

Sudeñi prema sastavu vlade, çen za-datak ipak neñe biti da åini revolucionarnekorake u pravcu promena stvorenogprivrednog sistema, veñ da, podmazujuñipostojeñi mehanizam, obavi mukotrpni, cr-naåki posao provoðeça ekonomskih odlu-ka u æivot. U svom prvom intervjuu poslekompletiraça kabineta – sedam nedeýa

poãto je çegov prethodnik smeçen i trinedeýe poãto je Dræavna duma u treñempokuãaju potvrdila Jeýcinovu odluku da gaimenuje za premijera – Kirijenko je svojeobaveze i prioritete podelio na tekuñe, tak-tiåke i dugoroåne, strategijske, s tim ãto sei jedni i drugi moraju obavezno ispuniti.Posmatraåi, meðutim, preteæno veruju dañe i ova, kao i prethodna vlada, biti presvega – vatrogasna brigada koja gasipoæare dræavnih dugova za plate åas ru-dara, åas zaposlenih u zdravstvu i obra-zovaçu, åas penzionera.

NOVAJLIJA: Åistka je zahvatilauglavnom socijalno-ekonomski sektorkabineta, dok se za tzv. ministarstva sile(odbrana, unutraãçi poslovi, bezbednost,ãpijunaæa) i spoýne poslove moæe reñi da biostala nedirnuta da smeçivaçu vlade nijeprethodilo uklaçaçe Anatolija Kulikova sapoloæaja vicepremijera i ministra unu-traãçih poslova, iza åega su oåigledno staja-li ozbiýni politiåki razlozi Borisa Jeýcina.

Svakako je najatraktivniji meðu novaj-lijama jedini novi od tri vicepremijera,Åubajsov naslednik Viktor Hristenko (41),zbog koga su neki analitiåari celu vladu

okarakterisali kao Gajdarov kabinet saÅubajsovim zubima. On je samo nekolikomeseci ranije stigao na federalni nivo, za-menivãi skromnu duænost åinovnika u si-birskom Åeýabinsku za foteýu pomoñnikaministra finansija odgovornog za veze saregionima.

JELJCINOV KOMPROMIS: Sme-na na åelu ruske vlade, Kirijenko umestoÅernomirdina, imala je za posledicu, izgle-da, ozbiýnu preraspodelu ovlaãñeçaizmeðu predsednika i premijera. Tepromene, koje upuñuju na zakýuåak da jereå o nekoj vrsti kompromisa izmeðu Jeý-

cina i Kirijenka, joã nisu potpuno jasne, alise nasluñuju. Iz toga ãto je Jeýcin praktiånoizuzeo ispod uticaja predsednika vlade

Kirijenko – ãesnaestiRaåunajuñi od pada carskog trona Rusije, odnosno od voðe boýãevika koji su

sruãili imperiju, prvog predsednika Saveta narodnih komesara Vladimira Iýiåa Leçi-na, novi ruski premijer je ãesnaesti na listi.

Izmeðu çih dvojice, izmeçali su se – kao predsednici uglavnom sovjetske, a od

juna 1990. ruske vlade – ærtve i krvnici, posluãnici i pobuçenici, stari i mladi.Prvi posle Leçina bio je Nikolaj Rikov (pogubýen 1938), 1924-30. nasledio ga je

Vjaåeslav Molotov, od koga je Staýin 1941. sam preuzeo duænost predsednika vlade iåuvao je, pored funkcije generalnog sekretara SKP(b), sve do smrti 1953. U kriznojdeceniji otopýavaça i obnavýaça åvrstog kursa posle Staýinovog nestanka, napoloæaju premijera SSSR-a smeçivali su se Georgij Maýenkov, Nikolaj Bulgaçin iNikita Hruãåov (uz posao ãefa partije), posle åijeg pada su partijska i dræavna funkcijaponovo razdvojene. Aleksej Kosigin ñe punih 16 godina biti na åelu vlade. Posle çegañe doñi red na kratkoveåne: Nikolaj Tihonov (1980-85), Nikolaj Riækov (1985-91) –uporedo sa Gorbaåovom, Valentin Pavlov – samo nekoliko meseci 1991, dok se nijepokazao puåistom.

Ivan Silajev je postao prvi ruski premijer posle raspada SSSR-a, ali je na duænostiproveo samo åetiri nedeýe, da bi je ustupio – Borisu Jeýcinu liåno. Igor Gajdar je kaov.d. premijera igrao samo pola godine, da bi çegov naslednik Viktor Åernomirdinudesetostruåio taj staæ – od decembra 1992. do marta ove godine. Tada je doãao red namlade – Sergeja Kirijenka.

Kirijenko je prvi predsednik vlade koji narodu obeñava znoj – bezkrvi i suza i otkriva istinu da je Rusija priliåno siromaãna zemýa

milosrdnih, u çihovom, tehnokratskomsmislu. Za razliku od Åernomirdina, kojise dræao svih pravaca samo da se situacija

mnogo ne talasa i koga nijedna kriza nije niuzbuðivala, a kamoli dovodila do oåajaça,novi premijer Sergej Kirijenko najavio jeåvrst smer za koji se moæe reñi da ñe bitiupravýen prema idejama ekonomskog lib-eralizma krajçe desne struje!

KAKO UGODITI JELJCINU:Kirijenko i njegovi ministri

MOSKVA

ospodar Rusije Boris Prvi – kako je

Jeýcin jednom sam za sebe, upoluãali, rekao – ponovo je dobio

Gãta je hteo, kada je naciju i svet zaprepastiosmeçivaçem vernog Viktora Åernomird-ina i cele çegove vlade, tim mladih i obra-zovanih tehnokrata, pri tom priliåno ne-

7/29/2019 Vreme, 1998. május 16.


s VREME 6116. MAJ 1998.

ministarstva sile i diplomatiju, koji su dosada kako-tako ipak bili u çegovoj inger-enciji, moæe se zakýuåiti da Kirijenkodobija slobodne ruke u ekonomskoj sferi.Jeýcin je javno rekao da Kremý viãe neñe

da se meãa, ãto znaåi da odluke vlade u tojoblasti ubuduñe neñe morati da imaju paraf predsednikovog ekonomskog savetnikaAleksandra Livãica.

"Perestrojka" federalne vlade tako seokonåala çenom podelom na dva dela, odkojih samo ekonomsko-socijalni sektoråini Kirijenkovo domañinstvo, u kojem, pritome, vlada mnogo maçi komfor, nego,recimo, u ministarstvu spoýnih ili unu-traãçih poslova.

To ih, s jedne strane, åini naizgled neza-visnima, ili je çihovo preimuñstvo u tomeãto nemaju ni moralne ni druge obaveze

prema nekoj politiåkoj partiji; s drugestrane, åudo u çihovoj karijeri zbilo seipak zahvaýujuñi Jeýcinu. Kome ñedrugom biti odani nego predsedniku, koji je za svakog pojedinaåno stavio potpis napapir o postavýeçu. BlagonaklonostBorisa Jeýcina za çih ñe ostati glavni in-teres – zakýuåuju cinici.

BRIGE VELIKE – PARA MALO:Nova vlada predobro zna da nijedan odkýuånih ekonomskih i socijalnih problemaneñe moñi da reãi ni za tri nedeýe ni za trimeseca. I iz tog ugla, çen glavni ciý kaokolektiva i svakog çenog ministra pojedi-

naåno biñe da sve urade tako da predsednikbude zadovoýan. Ciniåno, ali oåigledno.Ako je suditi i po Jeýcinovim izjavama, onñe na tom planu biti stroæi prema novomtimu nego ãto je bio prema starom, i za toima, ako ne samo jedno, onda jedno pre-sudno merilo: ako se dræavni dug za plate ipenzije poveñava – vlada je loãa, ako sezakasnele plate i penzije bræe nadoknaðuju– vlada ñe biti dobra. Kad stvari tako stoje,ionako nevelik Kirijenkov manevarskiprostor joã se viãe suæava.

Zato novi premijer iskreno priznaje da je u procepu izmeðu taktiåkih i strateãkih

obaveza, poãto prve najåeãñe protivreåedrugima.Kirijenko ima dve dileme: kako sa

malo para pokriti sve dugove i kako ost-varivati privredni rast a pri tom ne naýutitiJeýcina (jer bez restrikcije socijalnih izda-taka nema pomeraça na boýe, jer nemadrugih para). Da li ñe se to svesti na, kako je to formulisao jedan ovdaãçi analitiåar,ukidaçe posledçih ostataka socijalnesavesti dræave ili ñe Kirijenko ipak nañineki drugi recept, pokazañe se ubrzo. On jeveñ izjavio da Rusija treba da prizna, açeni graðani da znaju da je ona priliåno

siromaãna zemýa. A u siromaãtvu se nemoæe raåunati na izdaãnost u filantropiji.sBRANKO STOÃIÑ

O çima se govori:Vim Kok

Ni Klinton, ni Bler

Da Holanðani piju ãpricer, za svog premijera sigurno bi upotrebili onu naãu izreku da je"hladan kao ãpricer". Ovako, kaæu da podseña na nekog strogog upravnika gimnazije. Aklimu na sednicama vlade opisuju kao – arktiåku. Premijer ne podseña ni na Klintona, ni naBlera, ove sadaãçe uzor-politiåare, bar ãto se izgleda tiåe. Ipak, on je veñ godinama uverýi-vo najpopularniji politiåar u zemýi koja nije navikla na velike politiåare i neprikosnovenelidere. Za svoje brojne pristalice, koji su proãle nedeýe burno slavili joã jednu izbornupobedu, lider socijaldemokrata je åak – Kraý Kok.

Kada opisuju Koka, çegovi zemýaci najåeãñe koriste izraze: solidan, pouzdan, postojan,trezven, vredan. U stvari, on je samo jedan od çih – zar i on, baã kao i mnogi drugi ãtedýiviHolanðani, ne ide najåeãñe na odmor u svojoj prikolici? Jedno od mnogih priznaça koje jedobio jeste i – "Kamper godine".

Kok ima i druge, neobiåne nadimke. Za jedne je "Crveni paradajz" – asocijacija na dugo-godiãçi staæ sindikalnog lidera, za druge je "Kiseo krastavac" – aluzija na åesto namr-goðenog, "kiselog" åoveka. Mnogima, kao holandskoj kçiæevnici Ivoni Kronenberg, sve tone smeta. "Znam da ga porede sa krastavcem", rekla je nedavno. "Kaæu da je on 'kiseo' åovek.Neka je. Onda ñu da glasam za – krastavac, ali bar dobar krastavac."

Od jedanaest miliona biraåa, proãle srede (tradicionalno se glasa radnim danom zbog250.000 kalvinista koji nedeýom ostaju kod kuñe), glasalo je 73 odsto, ãto je za 5,4 odstomaçe nego na izborima pre åetiri godine. Slabiji odziv biraåa objaãçava se loãim vremenom,ali i – izvesnoãñu ko ñe da pobedi.

Iznenaðeça odista nije bilo. Kokova Partija rada osvojila je 45 mandata (osam viãe nego

1994), konzervativna Liberalna partija 38 (31). Najveña opoziciona stranka, Hriãñansko-demokratska partija, sve do 1994. glavna holandska politiåka snaga, doæivela je joã jedanporaz – izgubila je pet mandata i spala na samo 29 poslanika. Pomalo je neoåekivan neuspehtreñeg koalicionog partnera i, inaåe, ne baã jake partije D66 (na proãlim izborima – 24 poslan-ika), koja je izgubila åak deset mandata. Priliåno logiåno zvuåi objaãçeçe da je ova malastranka centra izgubila glasaåe, jer je upravo u centru "velika guæva": veoma su se smaçilerazlike koje su nekada delile levicu i desnicu.

Kok, zajedno sa liberalima, ima tako lagodnu veñinu u parlamentu, i mogao bi da sastavivladu i bez dosadaãçeg treñeg partnera – kada bi socijaldemokrati i liberali mogli da se spo-razumeju. Oni su, meðutim. uspevali zajedno da vladaju upravo zahvaýujuñi D66 koja je de-lovala kao cement dræeñi zajedno ove dve stranke sa suprotnih polova.

Prema svim oåekivaçima, predstoje dugotrajni pregovori o novoj vladi. U Holandiji to nijeniãta neobiåno zato ãto je veñ postala tradicija (posledçih osamdeset godina!) da se u parlamen-tu i vladi stvaraju najrazliåitiji savezi i da na vlasti bude koalicija viãe stranaka. Kok, meðutim,veruje da ovog puta neñe biti tako teãko sastaviti novu vladu, jer su svi oni koji su dali glasovesocijaldemokratima i liberalima, u stvari, glasali za nastavak dosadaãçe politike koja je zemýudovela do samog vrha petnaestorice u Evropskoj uniji. On se svakako nada da se neñe ni prib-liæiti dosadaãçem rekordu u sastavýaçu vlade koji iznosi – 208 dana!

Vim Kok sada zadovoýno moæe da konstatuje da su biraåi nesumçivo podræali "naãu so-cijaldemokratsku politiku iz protekle åetiri godine"; on je mogao da ih podseti da je ispunioobeñaçe iz prethodne predizborne kampaçe da ñe svake godine zapoãýavati sto hiýadanovih radnika, da ñe obezbediti stalni rast, uz minimalnu inflaciju i nezaposlenost. Otuda onpred ove izbore i nije imao mnogo ãta novoga da ponudi, a biraåi nisu imali razloga da meça- ju tim koji dobija.

Dosadaãçi i buduñi premijer, dugogodiãçi funkcioner i lider vodeñeg sindikata, je ujed-no postao, kako se neko plastiåno izrazio, inkarnacija politike konsenzusa izmeðu poslodava-ca i zaposlenih. Kontrola nadnica u zamenu za nova radna mesta omoguñila je stvaraçe jedneod najzdravijih evropskih ekonomija. Ãezdesetogodiãçi premijer je na najboýi moguñi naåindemantovao doskoåicu koja glasi: Amerikanci imaju Bila Klintona, Stiva Vondera (åudo),

Boba Houpa (nada) i Dæonija Keãa (gotov novac). Mi imamo Vima Koka – bez åuda, beznade i bez gotovog novca. s

HARI ÃTAJNER

7/29/2019 Vreme, 1998. május 16.


VREME s 16. MAJ 1998.62

Holandija, jedan pogled

Svoji meðu lalamaIli: Kako negde u Evropi narodi organizuju vlastiti æivot

tonske kutije. Ona na zadçem deluplastiånog tela ima malu ruåkukoju prodavac paæýivo navija ibaca ovu mehaniåku igraåku pre-ma jatu golubova koje u niskomletu kruæi iznad Dama. Divýi gol-ubovi bez neprijateýstva prihvataju ovu åudnu drugaricu koja pravi

besomuåne spirale u vazduhu, ãuã-ti veãtaåkim krilima i tandråeskrivenim mehanizmom.

Ptiåurina nakon kratke i ner-avnopravne borbe sa zemýinomteæom poput kamena pada na glavei ramena sluåajnih prolaznika,udara o ploånik neposredno ispredçihovih nogu i izaziva neskriveno åuðeçe:"Ohoooj ... auuuu... oooj", åude se zateåenituristi na svojim jezicima, smeju se i odlazeniz ulicu.

o isposredovanosti Na pisoarima u javnim toaletima nacrtana

je sa unutraãçe strane muva. Prava muva,crna. Na pamuånim majicama ili koãuýamakoje se prodaju u buticima, vide se dæins jakne ili koãuýe, izbledele, raskopåane, sapodvrnutim rukavima, koje iz daýine ne liåena slike veñ na pravi predmet od dæinsa. U teiste prodavnice, gradski prevoz ili kafeterijeleæerno ulaze ýudi vodeñi svoje pse. Tako iz-gleda jedan posredovani svet.

Nacrtana muva znak je da se podrazume-va besprekorna åistoña toaleta. Tada proiz-voðaå pisoara moæe da se ãali ostavýajuñi naçima trajni znak neåistoñe. Citat prýavãtine,umesto stvarne prýavãtine.

Sliåno je i sa nacrtanim dæinsom, jer je tajmaterijal za kreatora sada znak a ne sredstvo,viãe nije medijum za krojeçe veñ simbol kojise javýa u kontekstu.

Na kraju, pas u prodavnici nije odraz ne-pristojnosti (ãto bi bio ovde) veñ znak jednogputa na åijem je poåetku bilo nepristojno ul-aziti sa psom u prodavnicu.

Na poåetku tog puta na pisoarima je zais-ta ãetkala muva, kao ãto se poåetkomãezdesetih nosio dæins; iskreno, kao ãto je imuva bila prava a dæins neãto izvorno moder-no (ne moderno kao retro stil).

To je deo priåe o posredovaçu, naknadn-om dolaæeçu do poåetka i suãtinskoj razliciizmeðu stvari koje samo spoýa izgledaju isto.(U jednoj staroj kçizi piãe: "Ono ãto je po

sebi odræava se, a ipak je razlika ogromna. Izçega ne proizilazi nikakva nova sadræina;ipak je ta forma jedna ogromna razlika. Odove razlike zavisi sva razliåitost u istoriji sve-ta". Tako piãe u ovoj kçizi.) Izgleda da jeisto, ali je suãtinski razliåito.

o krivici Ako samo na trenutak sme da se zaboravi

ono ãto se tokom rata deãavalo u bosanskomlogoru "Omarska" (kao ãto ne sme), dva ratnadruga, Miroslav Kvoåka i Mladen Radiñ sig-

urno se oseñaju jako loãe dokprvi put sede u Haãkom tribunaluza ratne zloåine. Svako od çih seprobudio jednog jutra i krenuonekim svojim poslom po krivu-davim ulicama Prijedora, ali suzalazak sunca veñ mogli dagledaju kroz mali zatvorski pro-

zoråiñ u Ãeveningenu.Nedeýu dana kasnije, izzatvora koji se nalazi u predgra-ðu Haga prebaåeni su, sa pove-zom preko oåiju jer tako pred-viða holandski zakon, do grada, iprvi put kroåili u zgradu Tribu-nala. Na javnom sasluãaçu naãli

su se u jarko osvetýenoj prostoriji s merm-ernim podom. Tu su ih saåekali ålanovi Suda,stotinak novinara i drugih znatiæeýnika, pred-stavnici raznih meðunarodnih organizacija iålanova ambasade koji su, svi zajedno, sedelisa druge strane stakla.

"Predstavite se.""Ja sam Miroslav Kvoåka, bivãi polica-

jac. ""Ja sam Mladen Radiñ, milicionar."Åitaçe optuænice; istorija logora "Omars-

ka"; uæasni uslovi æivota za Muslimane i Hr-vate koji su tu bili zatoåeni, surova prem-lañivaça, muåeça, silovaça, zlostavýaça iubistva.

Mladen Radiñ, "crime against humanity",("zloåin protiv åoveånosti"), "violation od thelaws or customs of war”... ("krãeçe ratnihzakona i obiåaja"), sluãa Radiñ na jednom odkanala sluãalica na kojem prevode taåke op-tuænice na neku varijantu srpsko-hrvatsko-

bosanskog jezika."Da li ste dobro razumeli optuænicu i sh-vatili je na vaãem jeziku? ... Izjaãçavate li seda ste krivi. Posledice vaãeg izjaãçavaça surazliåite i zato vas molim da budete veomapaæýivi?"

Ãta kaæe Mladen Radiñ: "Slavni sude,nisam kriv".

Ãta kaæe Miroslav Kvoåka: "Åasni sudeoseñam da nisam kriv".

Odeveni u nekakva sivkasta odela koja suse u ovim krajevima ãila jednom, za svadbu, aoblaåila potom samo o raznim prigodama, sarukavima koãuýe koja proviruje ispod ruka-va, sede dva ratna druga Mladen Radiñ iMiroslav Kvoåka, preplaãeni i bledi, i povre-meno diæu pogled ka velikim monitorima u

o gostoprimstvuGrupu novinara, predstavnika takozvanih

nezavisnih medija i jednog "dræavnog"dnevnika iz Srbije koji treba da putuju zajed-no u Holandiju na poziv holandskog Mini-starstva spoýnih poslova, jednog ranogpopodneva prima u svojoj rezidenciji holan-dski ambasador Jan Sizo. Za nekog ko ne

uåestvuje u sliånim prigodama atmosfera jemnogo opuãtenija nego ãto se oåekuje: up-oznavaçe i neformalna konverzacija u holu,light lunch u tihoj trpezariji, lagani razgovor ikafa u salonu, osmeh domañina, srdaånopozdravýaçe i æeýe da boravak u Holandijibude vrlo, vrlo ugodan.

Domañini u toj zemýi su na sliåan naåindiskretni, uåtivi i paæýivi. Hotel Corona uHagu odabran je sa finim oseñajem paæçeprema gostu, bez nametaça uloge koja bi mubila neprijatana i strana. (U naãoj zemýi, nekiuvaæeni gost, na primer, voli sve ãto i mi voli-mo; voli da se preæderava peåenog mesa uskadarlijskim restoranima, splavovima iskrivenim motelima u okolini Beograda; dokna roãtiýu cvråi slaninica, gostu se najpre dis-kretno doliva "domaña" a potom nadalekopoznati "Banatski rizling", sve dok na çe-gove oåi ne padne laka senka zbog pripitosti,teãke hrane i muzike koja tambura na uvce, ilimu se jednostavno ne zgadi sve to zajedno,zlatni kutçaci u vilici sagovornika, srdaånolupaçe po ramenu, åaåkalica koju domañinkotrýa u ustima i dim sa roãtiýa koji prizivaneko drevno señaçe na okupýaçe oko vatresa ulovýenom æivotiçom. Taj trenutak ovdese koristi za poverýivo muvaçe laktom inamigivaçe prema nekoj od devojaka koje

su do tada, naizgled sluåajno, sedele u druãt-vu, stalno doterivale ãminku u toaletu i povre-meno vadile maleno ogledalce iz taãne,smeãeñi se tupavo na svako pitaçe, koje izuåtivosti, gost postavýa na çima nepoznatom jeziku.)

o opuãtenosti Na jednom od amsterdamskih trgova

ponavýa se neobiåna igra. Na sredini togprostora koji opsedaju udruæenim snagamaturisti i golubovi, uliåni prodavac hvali na savglas svoj proizvod, cvrkuñe s nekom åudnomspravicom izmeðu usana, mahaçem ruku po-dræava klepet krila, povremeno uzima malimegafon, viåe na raznim jezicima i na krajupaæýivo vadi jednu pticu koja leæi na dnu kar-

7/29/2019 Vreme, 1998. május 16.


s VREME 6316. MAJ 1998.

sali na kojim sve ove scene dobijaju nekudrugu dimenziju, gde svako izgovaraçe "åas-ni sude nisam kriv" prati çihovo pojav-ýivaçe u krupnom planu.

U zatvoru Ãeveningen banula je jednogdana ova grupa novinara nenajavýena, mada je portparol Haãkog tribunala gospodin Kris-tijan Ãartje prethodnog dana rekao da posetei razgovor sa optuæenima nije dozvoýen. Vra-ta su se otvorila, ýubazni policajac u portirni-ci je bez bilo kakvog pitaça pre toga strpýivoodgovarao na sve ono ãto je smeo da kaæe.Iza çegovih leða nalazi se u pritvoru treñinaod ukupnog broja optuæenih za ratne zloåine,poåiçene na prostoru bivãe Jugoslavije,prepuãteni sudbini hladne i precizne proce-dure meðunarodnog prava. (Oni koji su tezloåine zapravo poåinili i doveli do toga dapostoji ovakva mrýa u sveåano opevanoj, azapravo tuænoj, mukotrpnoj i tegobnoj istoriji

jednog malog naroda, bahato i sigurno sede useni zaposednutih kuña na Dediçu.)

o parlamentarizmuKraýevina Holandija ima staru zgradu

parlamenta u Hagu. U dograðenom delu sedeposlanici. Na åudan naåin taj deo zgrade,napravýen u modernistiåkomduhu, dao je toj sintezi starog inovog postmodernistiåki ugo-ðaj.

Tu poslanici odluåuju osudbini zemýe u kojoj mirnoæive na desetine raznih naro-da. (Na posledçim izborima,partija koja se zalagala zastroæiji tretman prema stranci-ma izgubila je sva tri poslaniå-ka mesta koja je imala u pre-thodnom sazivu.) Taj odnosprema drugom pokuãava daobjasni i jedan od ålanova par-lamenta.

"Evo, na primer, i vi æivitesa drugim narodima. Na Kos-ovu su Albanci, na severuMaðari ... vidite ... to je lepo..."

o slobodi Jednom je takozvani pot-pisnik ovih redova (ãto jepostalo novinarski eufemizamza veliko "Ja sam") zalutao uulicu crvenih feçera. To ãto jezalutao ne znaåi da se tu nijemogao nañi namerno, izznatiæeýe. (Uostalom, jednogdavnog leta sa druãtvom sesmucao ulicama amsterdam-skim, prolazeñi, izmeðu osta-log, i kvartovima gde su polu-nage devojke kuckale po stak-lima iza kojih su sedele u vi-sokim barskim stolicama.)

To ãto je zalutao nije, dak-

le, bilo tako straãno. Bilo je neprijatno jer seto desilo iznenada.

Na sredini jedne ulice postalo je jasno dato nije jedno od mesta koja se svakodnevnoviðaju jer su se sa obe strane ukazale ob-naæene devojke, raznih godina, boje koæe,teæine i izraza lica, i kuckale na svoje staklo.Pogleda uprtog u asfalt "potpisnik redova"hita ka kraju ulice.

Holanðani nemaju predrasuda premaovom poslu. Privatni æivot tih devojaka se nemeãa sa poslom, mladiñi ih prate do posla,dolaze zagrýeni, razgovaraju na rastanku,poýube se na kraju i odlaze da rade ono ãto suizabrali da rade u svom æivotu.

o biznisuJedna dræava je napravila biznis od cveña;

u zemýi Holandiji vidimo ãareno i odnego-vano cveñe kako raste svuda, paæýivo okopa-

no, naðubreno i posaðeno pod pravom lini- jom, zaliveno, ograðeno pored kanala iliveãtaåkih fontana; ono osetýivo je u toplimprostorijama i sa stalnom temperaturomvazduha, istom vlaænoñu zemýe i ravnomer-nim osvetýeçem, dok ono otpornije uæiva ublagodetima prirodnog okruæeça, ãto bi, sve

zajedno, moralo da nerv-ira svakog normalnogåoveka.

Naravno, stotine hiý-ada turista iz celog svetabesomuåno obilaze nasade cveña, ukýuåujuñii ogromni cvetni park (izloæbu) u Kuekenho-fu, buýi u ogromne cvetne povrãine, snima,fotografiãe i postavýa bezbrojna pitaçavodiåima: "Izvinite, a da li ova boja tamnihlala moæe da se postigne u gradu Macue?" ..."a u Sakati, molim vas, to je malo severnije inalazi se na samoj obali mora?"

"Da, da, moæe, naravno", odgovarajudomañini, besprekorno pristojni i uåtivi.

Na aukciji cveña u Honselersdijku, trgov-ci cveñem koje je u Holandiji ozbiýan biznis,neprekidno puãe (ãto nije preterano poæeýnou ovoj zemýi), piju kafu i nervozno lupkajupo malenim stolovima ispred çih, jer je taj

plemeniti izdanak prirode za çih roba i no-vac.

o kulturi U Amsterdamu postoji neãto ãto se zove

The Rijksmuseum gde je izmeðu ostalogizloæeno dvadesetak Rembrantovih dela, u

tom gradu je The Van Gogh Museum gde se åuva viãe oddve stotine Van Gogovih sli-ka, ili The Stedelijk Museumof Modern Art gde su izloæenauýa Pikasa, Kirhnera i Matisa,Ãagala, Manea, Van Goga iMonea.

Kada se tu naðete, gledatepaæýivo, vrlo paæýivo u plat-na, gledate netremice u platnakoja su kruna ove civilizacije;paæýivo gledate ta platna ipokuãavate da se prisetite sve-ga ãto je u nekim kçigamahladno pisano o pastuoznimslojevima æuto-smeðe boje naSuncokretima.

To ima da pokaæe jedansreñan i dobro organizovanievropski narod.

Kada ne razmiãýa o istoriji

i tradiciji, taj narod ide i gledau gradu Roterdamu perfor-mans Mini & Maxi. Jakoposeñeno, zabavno, smeãno:smeju se Holanðani, opuãteno.

Njihov film Karakter red-iteýa Majka van Dema dobio je ove godine Oskara za na- jboji strani film. Jako delo, go-vori o bitnim stvarima, ali susva ta oseñaça izraæenapomalo plastiåno i neuverýi-vo. Ipak, vidi se da je to velikievropski film; doñi ñe i u Beo-grad, kaæu koproducenti. Ho-ñe, nekad. s

SLOBODAN KOSTIÑ

DANAS

DANAS

7/29/2019 Vreme, 1998. május 16.


64 VREME s 16. MAJ 1998.

Åestitka("O slapãakizmu, post festum",

"Vreme" br. 394)

Pridruæujuñi se åestitkama povodomizbora novog glavnog urednika "Vreme-na", zahvaýujem istovremeno na ukazanojpaæçi: praktiåno prvi potez Teofila Panåiñabio je da sastavi opis druãtvenog fenomenakoji je nazvao "slapãakizam", oslaçajuñi se(labavo) na Embrouza Birsa. Ambivalent-nost opisa, kojim Panåiñ sebe ukida kaokritiåara (jer kritiåar je, sudeñi po navodu,loã) i koji se iz preostalih navedenih lemamoæe åitati kao opis çega samoga, ostajezagonetka za åitaoce, ali to oåito nije neãto

zbog åega bi Panåiñ brinuo: ako veñ nijebio u staçu da dostojno odgovori i pobijebar jedan od mojih argumenata, mogao jeiskoristiti svoju izjavu o povlaåeçu "mi seovde rastajemo" ("Vreme", 25. 4. str. 62),posle vrlo apartnog opisa mene ("ýudi izfusnote") koji/koja se o çega, originalnogstvaraoca, "keãaju o vrat kao klinci za (sic!)tramvaj". No izgleda da je nova slava ("...dok ñe Panåiñ nastaviti da ispisuje tekstoveu koliåini i kvalitetu kojim nas je razmazio"– Stojan Ceroviñ, "Vreme", 2. 5, str. 5)privlaånija od razumne strategije. Da li

Panåiñ zaista ima odlike zbog kojih smoåasopis åitali, i prepoznavali kao rukopis"Vremena"? Da podsetim: duhovitost("slapãakizam", "ãtreber-feministkiçe"),briæýiv izbor reåi ("ma, idi begaj", "u per-ãun", "býak"), logiåka konstrukcija, pre-

gled nad staçem u medijima, sposobnostza debatu, provereni podaci, taåni citati,odmerena objektivnost, rad u arhivu sop-stvenog åasopisa, odsustvo åarãijskih inter-esa, obaveãtenost o statusu pojedinih

znaåajnijih fenomena (recimo feminizma)izvan kruga dvojke, åitajte dela pisca okojem se piãe, precizno izraæavaçe ( post festum kao "prekasno" uopãte ne odgovarapiãåevoj nameri, no moæda je hteo da upo-trebi post scriptum) – sve se to vaýda poka-zuje u pisaçu nove zvezde na horizontuprestoniåkih medija. Za mene ostaje fasci-nantno ãto Teofil Panåiñ piãe raåunajuñi napubliku koja ne samo da se ne seña, nego(nada se on) nije åitala ni prethodni broj"Vremena", i ãto smatra da je najefikasnije"protivnika" liåno naruæiti. O stilu ne nam-

eravam viãe iãta da dodam. Kako sam jauverena da pamñeçe nije tako kratko, nitrenutak toliko nakloçen talentu (nisampomenula pamet) kome ozbiýno u æivotu iradu preti samo sopstvena pokondirenost,odlaæem interesovaçe za "Vreme" do da-ýçega – bar dok svakodnevica i moguñnoshvataçe javne odgovornosti ne smireTeofila Panåiña.

P.S. Kako je glavni urednik Teofil Pan-åiñ prvo preãao preko sopstvene izjave da je zavrãio razgovor sa mnom, a zatim svojdrugi odgovor iskoristio za potpuno irele-

vantno vreðaçe nekoga kome oåito nemoæe odgovoriti, smatram da je objav-ýivaçe moje åestitke, i zavrãnog javýaçasa moje strane, u izvesnom smislu moralnaobaveza redakcije.

Svetlana Slapãak

Ko je ko, i ãireO kraði intelektualne svojine

Evo kako je bilo. Upalim pre neki dantelevizor, retko ga inaåe palim, samo Studio Btraýavo hvata. Kroz sneænu vejavicu razabi-rem: åovek dræi kçigu, okreñe je prema kame-ri, snimateý polako zumira naslov... Ne moguda verujem, kaæem poluglasno. Ne mogu daverujem, viknem. Sad veñ preko celog ekranapiãe "KO JE KO U SRBIJI". Bog te maz'o."KO JE KO U SRBIJI"! Pa u ovoj býuzginema ãta ne moæe da proðe! Neko na koricesvoje kçige turio naslov mog leksikona! Nebih se toliko iznenadio ni da mi u redakcijuuãeta åovek i ladno se predstavi kao Stjepan

Mimica. Razumete, nisam ja neki Petar Petro-viñ, pa da naleñem na imeçake i prezimeça-ke. Pojaåam ton, åujem, razgovaraju o kçizi.Voditeý (Æivadin Mitroviñ) i onaj ãto ju je na-pisao, novinar Petar Pajiñ. Izgleda, to su ne-kakvi satiriåni zapisi o stotiçak viðenijihliånosti. Sluãam kako voditeý åita pojedine tek-stiñe, smeje se, komentariãe, a sve åekam kadñe Pajiña da upita ãto je kçigu baã tako nazvao,kakav mu je to ãtos: pa veñ i dileri sa Kaleniñaznaju za "KO JE KO U SRBIJI". Bez dinara zareklamu, umuv'o sam taj naslov direktno ufolklor. Ni autor ne kaæe niãta o tome, ej, niko

se ne åudi ãto se kçiæica novinskih tekstiñazove isto kao i srpski Who is Who! Svi to po-drazumevaju i svi su ozbiýni, samo se voditeý joã uvek smeje nekoj poãalici o Zorici Brunc-lik... Åekaj, vrisnem ja u sebi, pa ovo je zonasumraka, Orvel, kolektivna amnezija! Ne –

Glineni golubJa sam jedan od onih koji su pozvani

na vojnu veæbu tj. u vojni odsek. Znam joã trojicu.Zaista se radi o drugopoziv-

cima.Odavno smo preãli åetrdesetu.Od nas åetvorice dvojica nisu htela

da prime poziv. Ja sam moj pocepao anisam niãta ni potpisao. Åetvrti je pri- javýen na drugoj adresi (sreñom). Daidem – ne pada mi na pamet. Proveosam pre tri godine tri meseca na terenuna vojnoj veæbi i smrzao sam se od mu-ke. Da izigravam glinenog goluba uovim godinama nemam nameru.

Da ãaýu mlade ýude joã je gore.Kad politiåari zabrýaju nema te vojske ipolicije koja moæe stvar da popravi.

Odavno sam shvatio da postoji pros-to pravilo: åega god se Miloãeviñ do-

E-mail kutak

POÃTA

takne to propadne. Da se setimo: SKJ,SFRJ, Krajine, preporod Srbije i veselizajam, zaustavýaçe iseýavaça sa Koso-va, borba protiv kriminala, bratstvo jed-instvo, socijalna pravda, oåuvaçe Koso-va, jedinstvena Srbija. Potpis: izostav-

ýam. Ne plaãim se. Joã gore: uæasavamse.

(e-mail adresa poznata redakciji)

Milost (I)Poãtovana redakcijo,Hajde recimo da je u redu da Teofil Pa-

nåiñ piãe maltene pola lista, ali ne mora va-ýda i 'Pisma uredniku'!

Petru [email protected]

Milost (II)Sastavi Svetlane Slapãak iz nedeýe u

nedeýu postaju sve duæi. Imajte milosti,cenzuriãite!

Puella [email protected]

Cenzurisana psovkaVodite li Vi to psiholoãki rat protiv

nas Gospodo crnogorski pe...i?Ãumadinac

[email protected]

BeåBeåBeåBeåBeå+431 - 15 - 10

Naãi u inostranstvurado sluãaju

infotelefoninfotelefoninfotelefoninfotelefoninfotelefon

7/29/2019 Vreme, 1998. május 16.


6516. MAJ 1998. s VREME

Mi teæimo da vas informiãemo onako kako svog åitaoca informiãu çujorãki "Tajm"(time,vreme), hamburãki "Cajt" (die zeit,vreme), moskovsko "Novoje vremja"... Onaãoj reputaciji govori i podatak da smo proãle godine bili citirani u oko 400 svetskihlistova. Ime naãeg lista je dobro prihvañeno u svetskoj novinarskoj, politiåkoj iprivrednoj eliti. Cilj nam je da odræimo i unapredimo profesionalni standard i da vampruæimo informacije koje ñe vam pomoñi da se orijentiãete, da se upoznate sa uzro-cima zbivaça i da se, usput, i zabavite.

Privatnicima, vlasnicima preduzeña i radçi nudimo da uzpunu cenu polugodiãçe ili godiãçe pretplate dobiju sledeñe:

- Besplatan oglas na åetvrtini crno-bele strane (polugodiãçapretplata), ili polovini strane (godiãça pretplata);

- Popust od 15 odsto za svaki naredni oglas;

- Neograniåen broj potpuno besplatnog oglaãavaça potrebaza novim radnim mestima

Ãta je potrebno da uradite? Da ispunite opãte uslove pret-plate koji se nalaze na dnu ove strane i da popunite ovajkupon i poãaýete nam ga poãtom ili faksom na adresu

"Vreme", Miãarska 12, Beograd, p.fah 257

Ime i prezime (molimo da popunite ãtampanim slovima)

Naziv vaãeg preduzeña

Adresa telefon

Grad dræava

Pretplañujem se nao pola godine (26 brojeva)o godinu dana (52 broja)

Privatnici, ålanovi marketing kluba "Vremena" ¡

PRETPLATA... PRETPLATA... PRETPLATA... PRETPLATA... PRETPLATABeograd Jugoslavija Evropske zemlje Vanevropske zemýe(kurirom) (poãta) (povrãinska poãta) (avionska poãta)

6 meseci 300 din 280 din 110 DEM 190 DEM12 meseci 600 din 560 din 220 DEM 380 DEMUplata pretplate u dinarima, za Jugoslaviju, u korist N.P. "Vreme" - Beograd, æiro raåun: 40804-603-2-2031530 ili40804-603-8-4031530. Potvrdu o uplati poslati na adresu N.P. "VREME", Miãarska 12-14, p.fah 257, 11000 Beograd . Up-lata u zemýi za inostranstvo, po odobreçu NBJ, naplañuje se u redakciji u efektivnom stranom novcu. Pretplatu u inostranstvuizvrãiti na raåun broj: 611 378 704 Bank-Austria Wien, BLZ 20151. Cena pretplate za inostranstvo u drugim valutama pre-raåunava se po dnevnom kursu.Ãestomeseåna pretplata podrazumeva 26 brojeva, a godiãça 52 broja. Ukoliko je uplañen veñiili maçi iznos od navedenog, obraåunañe se duæina trajaça pretplate shodno uplati. Pretplata za evropske zemýe avionom jed-

naka je pretplati za vanevropske zemýe. Cenovnik vaæi od 2.5.1998. U sluåaju poskupýeça lista u toku pretplatnog perioda,pretplatniku se priznaje stara cena do isteka pretplate. Informacije u vezi sa pretplatom radnim danom od 10 do 16h:Beograd 3234-774 / Beå 43 1 408 96 52.

PRIVATNICI, PRIVATNICI, PRIVATNICI, PRIVATNICI...

Pretplatite se

da biste zaradili

Kada nam stigne ovaj kupon naãa marketing sluæba ñe vaskontaktirati i dogovoriti se oko saradnje. Dobrodoãli u klub!

pokuãavam da se smirim – mora biti da se onisamo ãale, ovo je neki domañi Monti Pajton,Top lista nadrealista...

Ipak, proveravam stvar. Palim kompjuter,pronalazim telefon Petra Pajiña. Lepo razgo-

varam sa åovekom: ne, ne, pa to je sasvimneãto drugo, ja sam te satire veñ u NIN-u... da,da, ali naslov, problem je, znate, u naslovu, nebiva to, nekako nije zgodno, dve kçige, a istinaslov, ja sam to joã 1990. u Autorskoj... Up-uñuje me na izdavaåa. Izdavaå iznenaðen:stvarno mu nije palo na pamet da ñe tu bitinekih problema. Zove urednika. Ni uredniku(furaju, izgleda, engleski humor) nije palo napamet. Predlaæu da se na korice zafýiska nekaetiketa, neko objaãçeçe, eto, ãta god ja poæe-lim... Konsterniran sam. Pristajem, ali samonaåelno, da se neãto pokuãa. Pa neñu vaýda,

proradi mi slobodarski refleks, ja dazabraçujem kçige!

Kod kuñe listam, åituckam, preleñem po-gledom åak i predgovor... Opet ne mogu daverujem: uoåavam reåenicu u kojoj uvodniåarMilo Gligorijeviñ opýuckuje moju kçigu!Ogrebeã se, pa opýucneã ogrebanog! Ta to je,åak i za åuveni beogradski diskretni ãarm,malko previãe. Shvatam da viãe zezaçanema, sazivam sastanak – odgovoran sam isvojoj Redakciji i Savetu. Ne moæe, kaæu,etiketa: ipak ñe morati zabrana! Saopãtavamoto Pajiñevom izdavaåu zvaniånim pismom.

Ãta ja znam ãta ñe oni tamo da urade, nekameçaju korice i CIP, bogata je to firma,bogatija od moje. Mi moramo da se ãtitimo, taizdali smo, uz golemi trud, i uz niåiju pomoñ,veñ tri izdaça nacionalnog, iz godine u god-inu sve boýeg i sve uglednijeg, Who is Wholeksikona. A biñe, ako mi ne pukne film panegde odem, i åetvrto izdaçe: "KO JE KO USRBIJI 1999-2000"

Stjepan Mimica,direktor i vlasnik projekta "KO JE KO U SRBIJI"

Rano za naslovnu

("Besan s razlogom", "Vreme" br. 392)

Svaka åast mladom i talentovanomglumcu Sergeju Trifunoviñu ali ja mislim daon (joã) ne zasluæuje naslovnu stranu "Vre-mena". Pre svega "Vreme" nije neka ilustro-vano-zabavna revija koja "daje" naslovnestrane glumcima na samom poåetku kar-ijere. Drugi bi bio sluåaj da su u pitaçu, naprimer, veliåine kao ãto su Emir Kusturica,Miki Manojloviñ ili Rade Ãerbedæija. I nakraju, nije mi zaista jasno kako moæete ustu-piti naslovnu stranu nekom ko kaæe da izbe-gava novinare jer su mu dosadni?!

S poãtovaçem, åitalac "Vremena"Svetozar Dragiãiñ, Priãtina

7/29/2019 Vreme, 1998. május 16.


66 VREME s 16. MAJ 1998.

uæivanjaVREME Da li sve dubýe tonemo u

opojne zvuke latinoameriåke muzike bez

nade da åujemo drugaåiji

zvuk? Escuchame,Ecvador... jedan od latino hitova veñ mesecima je hit i na naãim radio stanicama.

Latinoameriåke serije okupýaju pred televizijskim

ekranima svake veåeri gotovo pola nacije.

Popularnost "Kasandre" i "Ljovisne" tu-maåena je sa socioloãkih, æurnalistiåkih, fi-lozofskih aspekata, a tajna je, moæda, u pre-poznavaçu. U tim amaterski reæiranim se-rijama uoåava se i socijalni presek druãtva:

nekoliko moñnih i bogatih porodica i obe-spravýene sirotiçe, kiå svakodnevice iåeæça za Evropom. To je svt toliko nestva-ran i fluidan da izgleda sasvim moguñ. Asav je uroçen u lepotu ãpanskog jezika ilatino ritma. Srbija i Beograd veñ desetakgodina imaju taj latinoameriåki zvuk: uçemu je viãedecenijski bat diktatorske åi-zme, pucçava mafijaãkih obraåuna, ãapatsirotiçe u prigradskim favelama, ãkriparaspadaça pravnog poretka i taj brzi, fre-netiåni ritam koji pali krv i nudi zaborav.

Uno, dos, tres, Maria... peva Riki Mar-tin veñ mesecima na svim naãim radio i TVstanicama. A tako brzo i jednostavno – jedan, dva tri – odvija se i naãa kiå-svakod-nevica. I, kaæu, vrlo je sliåna latinoame-riåkoj. Sve ãto se u civilizovanim sredina-ma krije u mraku ovde je isplivalo na pov-rãinu i stvara novi vrednosni sistem. Novaci oruæje su nove ikone, a ýudi iz podzemýaglavne vedete. Æivi brzo i budi lep leã, jedna je od deviza. I vrlo je prihvatýiva mladima,o åemu svedoåe gotovo svakodnevni oru-æani obraåuni na beogradskim ulicama. Po-znavaoci latinoameriåkih prilika primeñujupovezanost mafije, politiåara i policije. Ali

sigurno je da su politika i muzika, ovdeuvek bile blisko povezane. Politiåki odnosisu se najpre mogli uoåiti okretaçem skalena radio aparatu. Svojevremeno su preov-laðivale ruske romanse, pa Pet Bun, ElvisPrisli, ameriåka zabavna muzika, povre-meno italijanska, posledçih godina åuje segråka, u vreme najæeãñih sukoba suspend-ovani su urednici na Radio Beogradu zatoãto su "pustili" hrvatske rok grupe. Ovihdana naãe radio stanice su preplavýene lat-inoameriåkom muzikom i na nekim postojespecijalizovane emisije za ovu vrstu muz-ike. A u latino muzici se zbiýa moæe uæi-

vati: puna je ritma, sunca, dobrog ra-

U latinoritmu

spoloæeça... U centru Beograda svakod-nevno se moæe videti grupa bolivijskihmuziåara koji su napustili sredçoevropske

uglaðene gradove i ovde pronaãli paråesvoje domovine. Sviraju na originalnim in-strumentima svoju muziku i preæivýavajuzajedno sa nama u latino ritmu.

Najtuæniji prizor na beogradskim ulica-ma su pogledi izgladnelih pasa lutalica,gomila smeña u najuæem centru grada, decakoja prose. A tek sirotiçske narodne ku-hiçe? Nedavna anketa je otkrila da se uçima hrane i penzionisani profesori unive-rziteta, bivãi oficiri kraýevske garde, po-znati umetnici. Ima li tuænijeg prizora odmasovnih protesta penzionera? Ta izbora-na lica i gladne, staraåke oåi, nemoñni da

ponovo rade i prinuðeni da prose pod stare

dane. Je li uteha to ãto u veñem delu Latin-ske Amerike sirotiça æivi bukvalno na uli-ci. Latinoamerikanci su zato imali Åe Ge-varu. A mi?

U Beogradu veñ desetak godina postoji

Jugoslovensko udruæeçe latinoamerikan-ista. Ålanovi su Latinoamerikanci koji ovdeæive i naãi ýudi koji su tamo æiveli ili suzainteresovani za to podnebýe. Povremenose sastaju i tada Latinoamerikanci priåajuo svojim zemýama iz kojih su davno otiã-

li. Nostalgiju ovih razgo-vora u kojima se åujezvuk Anda, oseña mirispampasa i okeana upot-puçuju naãi ýudi svojimzapaæaçima. Saznajemoda na istaknutim poli-tiåkim poloæajima ima

ýudi naãeg porekla. Takoda i mi posredno uåest-vujemo u kreiraçu çi-hove politiåke scene. Aliima i lepãih trenutaka.Jedno proãlogodiãçe ju-tro na beogradskom Ko-larcu bilo je preplavýenolatinoameriåkom muz-ikom i poezijom. PabloNeruda i ýubavni soneti,Ramires i Misa Krioýa... jedna drugaåija LatinskaAmerika o kojoj znamotako malo. A poznavaocitvrde da smo vrlo sliånogmentaliteta mi, potomciJuænih Slovena, i Lati-noamerikanci, potomciActeka, Maja, Inka, Indi- janaca.

Latinoameriåke ze-mýe popularno se nazivaju "banana dræave". Jes-

mo li im sliåni? Moæda. Na dræavnoj serasprodaji prodaje sve ãto je preostalo. Anama ñe moæda ostati parkovi, paråe neba,

malo hleba, señaçe na neke dane. Godineraspleta, godine zapleta, godine sankcija igladi, godine koje su nam pojeli skakavci.Ali tu je divna latino muzika: samba, bossanova, argentinski tango, rumba, salsa. Naãpoznati saksofonist Jovan Maýokoviñ objavio je i CD naslovýen "Balkan salsa". Navelikoj turneji na Kubi uoåio je mnogesliånosti latino ritmova i ovih sa balkanskihprostora. Po oceni struåçaka, uradio je us-pelu transpoziciju muzike ova dva naizgledudaýena muziåka sveta. I ãta nam preosta- je? Prepustimo se uæivaçu u latino ritmu nabalkanski naåin. s

LELA JOVANOVIÑ

R E U T E R S

7/29/2019 Vreme, 1998. május 16.


vreme, 1998. május 16

Documents