vreme, 1998. június 6

7/29/2019 Vreme, 1998. június 6.

http://slidepdf.com/reader/full/vreme-1998-junius-6 1/67

66.. JJUUNN 11999988.. GGOODDIINNAA IIXX BBRROOJJ 339988 CCEENNAA 1122 DDIINN

VREMEinternational

Austria . . . . . . ATS 35

Netherlands . NLG 5.50

Germany . . . DEM 4.50

Switzerland . . CHF 4.80

Sweden . . . . . . SEK 32

Belgium . . . . . BEF 100

Denmark . . . . . DKK 19

Italy . . . . . . . LIT 5600

France . . . . . . FRF 17

Cyprus . . . . . DRH 940

Luxembourg . . LFR 100

Makedonija . . . DEN 80

Hrvatska . . . . . HRK 11

Slovenija . . . . . SIT 350

PPoobbeeddaa

ŒŒuukkaannoovviiñ ñ aa

MMIILLOO

ZZAA DDRRAAGGOO I I n n t t e e r r v v

j j u u : :

V V O O J J I I S S L LAA V V Ã Ã E E Ã Ã E E L L J J

S S R R Œ ŒAA N N D D R RAA G G O

O J J E E V V I I Ñ Ñ

7/29/2019 Vreme, 1998. június 6.


ANJE TEKSTOVA SA CD-a: Za åitanje i pretragu Vremena na ovomu potreban vam je program Acrobat Reader 3. Instalacione verzije zaativne sisteme MacOS, Windows i Unix nalaze se u direktorijumuDER. Instalirajte Acrobat Reader za vaã operativni sistem pokretanjemrama Setup (Windows verzija) ili Install (MacOS). Detaljno uputstvo zarebu programa Acrobat Reader nañi ñete u meniju Help/Online guide.iåka sluæba „Vremena“ nije u moguñnosti da vam pomogne okorebe samog programa Acrobat Reader. U direktorijumu ARCHIVA nalazejlovi sa pojedinaånim brojevima „Vremena“ i specijalnim dodacima.ko koristite Windows 95, po ubacivanju diska u raåunar, automatski ñe

okrenuti program VremePDF.exe pomoñu koga moæete da odabarete æe-broj na osnovu prikazane naslovne strane.IÃÑENJE INDEKSIRANE BAZE PODATAKA: Samo pri prvom koriãñenju

podataka neophodno je da aktivirate indeksni fajl u Acrobat Readeruãto ñete iz menija izabrati Tools/Search/Indexes, zatim kliknuti na Add

da izabrati fajl index.pdx iz direktorijuma index na disku. Pretraga tek-a po kljuånim reåima pokreñe se iz menija Tools/Search/Query.

A SLOVA: Da bi se pri pretraæivanju tekstova mogli koristiti i dijakriticiñ,æ,ð), neophodno je koristiti kodni raspored Mac Custom Win

0227, å=0229, ñ=0241, ð=0240, æ=0230, Ã=0195, Å=0197,209, Ð=0208, Æ=0198). „Vreme“ koristi jedan znak za lj (0253) i nj1). Slova moæete ukucati pomoñu Alt-tastera i numeriåkog dela tasta-li koriãñenjem programa Mapper priloæenog na disku. Korisnici MacOS fajl Srpska tastatura da ruåno prebace u fajl System u System folderu

da u ControlPanel/Keyboard izaberu raspored Srpska tastatura).aj direktorijuma ARCHIVA nije dozvoljeno kopirati bez pismenog odobrenja NP VREME.ght © 1997 VREME, Saãa Markoviñ & Ivan Hraãovec. Sva prava su zadræana.at Reader™ je zaãtiñena trgovaåka marka firme Adobe Systems Inc.

7/29/2019 Vreme, 1998. június 6.


VREME No 398PolitikaTema broja: Milo za drago 6Suðeça: Senkina senka 12

Kosovo: Metohija u plamenu 14NATO: Scenario intervencije 19Ustav:Bulatoviñev srpski paket 22Intervju: Vojislav Ãeãeý 24

DruãtvoTri decenije '68:Konaåni obraåun 28

KulturaFilm i stvarnost: "Rane" 36Intervju: Srðan Dragojeviñ38Intervju: Dragan Bjelogrliñ 41Sterijino pozorje: Jul u maju 42Muzika: "Neoåekivana sila" 44Koncert: Partibrejkersi 45Vladimir Piãtalo:Osvajaçe stvarnosti 46

SvetAzija: Atomski gambit 48Rusija: Moñ i nemoñ 50OEBS: (Ne)ozbiýan pristup 52Slovaåka: Kad zapad neñe 55

MozaikFudbal: Åekajuñi Mundijal 58Kriminal: Ludo i brzo 62

Nedeýa 4Peåat vremena 5Duh Vremena 11Zona sumraka 17Ljudi i vreme 32Scena 47O çima se govori 53Meridijani 57Nuspojave 60Poãta 64Vreme uæivaça 66

Naslovna strana: Milo ÐukanoviñFotografija: Goranka Matiñ

Tri su bitna razloga Bula-toviñevog poraza: Imenovaçeza saveznog premijera, opas-

nost da Crnogorci ginu na Ko-sovu i Miloãeviñevo odbijaçeda se sretne sa patrijarhom."Vlast u Crnoj Gori birajugraðani Crne Gore a ne reæimu Beogradu koji oåigledno radi ne samo protiv interesa Crne Gore, veñ i Sr-bije", kaæe za "Vreme" crnogorski premijer Filip Vujanoviñ. strana 6

Moguña intervencija:NATO na GazimestanuNa osnovu dosadaãçeg ponaãaçaSevernoatlanskog saveza na Balkanu- a i inaåe - dade se prognozirati ãtañe se desiti ako se aktiviraju planovinajavýeni proãle nedeýe u Briselu

strana 19

Intervju:Srðan DragojeviñPoznati beogradski reæiser o svom novomfilmu "Rane", o vizurama likova iz pod-zemýa, o utokama i piãtaýkama, provo-kaciji gledalaca, moguñnostima prerast-aça cinika u instituciju i ceni slobode

strana 38

Kosovo: Metohija u plamenuCiý "Deåanske operacije" i nije bio da se situacija u zapadnoj Metohijitrajno reãi.Pre ñe bitida je onatrebalo daobezbedi "ijare i pare":i stabilneveze sagraniånimkaraulama iprekidsukoba, natri danastrana 14

Trideset godina '68:Konaåni obraåunIzraz ãe'setosmaã nastao je na te-meýu starijeg i uspeãno prover-enog åetr'estosmaã. Smisao po-menutog izraza danas se vratio uobliku Zakona o univerzitetu, kojipromoviãe åovek sa nadimkomToma Grobar

strana 28

Intervju: Vojislav Ãeãeý

Åovek koji senakon naizme-niånih koketi-raça i sukob-ýavaça sa Slo-bodanom Mi-loãeviñem ko-naåno vratiopod çegovookriýe, ovogaputa kao jednaod najbitnijihpoluga vlasti uSrbiji, govoriza "Vreme"

strana 24

Tema broja: Milo za drago

7/29/2019 Vreme, 1998. június 6.


VREME s 6. JUN 1998.4

Detalji o pretplati na strani 65

Izdavaå: NP “VREME” d.o.o. Beograd,Miãarska 12-14 poãtanski fah 257

UPRAVNI ODBOR: Stojan Ceroviñ (predsednik),Boris Popoviñ i Dragoljub Æarkoviñ

V. D. DIREKTORA: Dragoljub ÆarkoviñFINANSIJSKI DIREKTOR: Danijela Vesiñ

KOMERCIJALNA SLUÆBA: Vojislav Miloãeviñ

NEDELJNIK “VREME”Beograd, Miãarska 12-14

V.D. GLAVNOG I ODGOVORNOG UREDNIKATeofil Panåiñ

SEKRETARIJATElena Krstanoviñ (sekretar redakcije)

REDAKCIJADejan Anastasijeviñ, Slobodanka Ast, Velizar

Brajoviñ, Stojan Ceroviñ, Aleksandar Ñiriñ, Sonja

Ñiriñ, Draãko Gagoviñ, Zmagoslav Herman, BrankaKaljeviñ, Uroã Komlenoviñ, Predrag Koraksiñ,Slobodan Kostiñ (kultura), Goranka Matiñ (urednik

fotografije), Milan Miloãeviñ, Zoran B. Nikoliñ,Roksanda Ninåiñ, Duãan Reljiñ, Seãka Stanojloviñ(svet), Nenad Stefanoviñ, Hari Ãtajner, Filip Ãvarm(politika), Dragan Todoroviñ, Tanja Topiñ, Miloã

Vasiñ, Svetlana Vasoviñ - Mekina, DuãanVeliåkoviñ, Perica Vuåiniñ, Ljubomir Æivkov

DOKUMENTACIJADragoslav Grujiñ, Jelena Mrða (foto)

GRAFIÅKI CENTARBoris Dimitrov, Ivan Hraãovec (urednik),

Saãa Markoviñ, Vesna Srbinoviñ,Vladimir Stankovski, Slobodan Tasiñ;

Daktilograf: Zorica Nikoliñ;Lektor: StanislavaMijiñ; Korektori: Boãko Blaæiñ, Ivana Milanoviñ,Stanica Miloãeviñ

VREME MARKETINGGoran Kosanoviñ (direktor)

NEWS DIGEST AGENCYDuãka Anastasijeviñ, Zoran Stanojeviñ

PRODAJA I PRETPLATANikola Ñulafiñ, Tatjana Jovanoviñ

RAÅUNOVODSTVOMirjana Jankoviñ

Rukopisi se ne vrañaju.

Telefoni: 3244-254, 3234-774, 3246-936,3241-633, Telefaks: 3238-662

E-mail: [email protected]: http://www.vreme.com

"VREME INTERNATIONAL" ZeitschriftenverlagsGes.m.b.H., Neudeggergasse 1-3/22, 1080 Wien,

Austria, USSIN: ATU 37757904Manager: Vesna Vaviñ; Telefon: (431) 408-9652,Fax: (431) 407-5947 E-mail: [email protected]

"VREME KNJIGE"Predrag Markoviñ (urednik)

PRIPREMA I OSVETLJAVANJE FILMOVA:Grafiåki centar "VREME"

ÃTAMPA: PS GRMEÅ - PRIVREDNI PREGLED,Beograd, Marãala Birjuzova 3OBRADA TIRAÆA: Data Press

YU ISSN 0353-8028: List je miãljenjem Sekretarijata za informacije Srbije,broj 413-01-32/91-01 od 04.02.1991. godine, svrstan u tarifni broj 8. stav 1.

taåka 1. alineja 10. za åiji promet se plaña osnovni porez po stopi od 7 %.

VREME6. JUN 1998.

BROJ 398 NEDELJAÅetvrtak 28. maj

Luksemburg. Ãefovi diplomatija ålanica NATO-a od vojnih struåçaka zatraæili izraduplana rasporeðivaça snaga u Albaniji i Makedoniji, kako bi se spreåilo ãireçe bal-kanskog konflikta.Beograd. Spasovdanska litija proãla ulicama grada.

Petak 29. majVaãington. Bil Klinton, predsednik SAD, primio IbrahimaRugovu. Direktor Agencije za meðunarodni razvoj Brajan Etvudizjavio je da ñe u fiskalnoj 1998. pomoñ za Kosovo poveñati sasadaãçih 7,5 na 13,5 miliona dolara.Beograd. Vlada Jugoslavije je pred Ustavnim sudom pokrenulapostupak za ocenu saglasnosti republiåkih ustava sa saveznim.Troãkovi æivota u odnosu na maj proãle godine poveñani za24,9 odsto.

Subota 30. majPriãtina. Oko 5000 Albanaca demonstriralo ulicama traæeñi dase sportistima albanske nacionalnosti omoguñi koriãñeçe sportskih terena. Demon-stranti su na 51. protestu uzvikivali parole "UÅK", "Drenica", "Deåani", "Adem Jaãari"i "Sloboda – nezavisnost".Beograd. Generalãtab Vojske Jugoslavije saopãtio je da su 29. maja u opãtini Ðak-ovica, od dejstva teroristiåke mine, poginuli vodnik Dragan Igçatoviñ i vojnik VojkanMatiñ, dok su raçeni potporuånik Vladica Ðorðeviñ i vojnici Æarko Milosavýeviñ iDuãan Tasiñ. Tasiñ je u toku transporta na VMA podlegao povredama.Studenti, koji veñ 12 dana protestuju zbog novog zakona o univerzitetu, prvi put suizveli ãetçu ulicama Beograda i iscrtali granice "Slobodnog Univerziteta".Kabul. U zemýotresu 6,9 stepeni po Rihterovoj skali, koji je pogodio Avganistan,poginulo je viãe od 5000 ýudi, izjavio je zamenik ministra spoýnih poslova AbdulahAbdulah.

Nedeýa 31. majNedeýa 31. majNedeýa 31. majNedeýa 31. majNedeýa 31. majPodgorica. Vanredni republiåki i opãtinski izbori u Crnoj Goriprotekli bez incidenata.Priãtina. Organizacioni odbor za proteste kosovskih Albanacaodluåio je da 1. juna organizuje poluåasovni protest albanskedece. Moto protesta je "I mi imamo pravo da æivimo", a decañe, kako je najavýeno, pola sata marãirati glavnom priãtinskom ulicom sa balonimai cveñem u rukama.

Ponedeýak 1. junPodgorica. Koalicija "Da æivimo boýe" osvojila je 49,5 odsto, a Socijalistiåka narod-na partija 36,07 odsto glasova na izborima, saopãteno je u Republiåkoj izbornojkomisiji Crne Gore, na osnovu podataka sa 94,4 odsto biraåkog tela. Prema podaci-ma Komisije, na treñem mestu je Liberalni savez Crne Gore sa 6,2 odsto glasova.Njujork. Kofi Anan, generalni sekretar UN, primio Ibrahima Rugovu.Priãtina. U glavnoj ulici oko 20.000 albanske dece demonstriralo pod motom "I miimamo pravo na æivot". Deca su nosila balone, transparente, cveñe i ameriåke i albanskezastave. Na transparentima je pisalo "UÅK", "Sloboda, nezavisnost", "Drenica"...

Utorak 2. junCetiçe. Lider Liberalnog saveza Crne Gore Slavko Peroviñ podneo ostavku zbogloãeg izbornog rezultata svoje stranke.

Sreda 3. junPodgorica. Viãi sud proglasio je nevinim Emila Labudoviña i pustio ga na slobodu.

Reåi i Fakti

v w

Ratko Krsmanoviñ, predsednik jugo-slovenskih komunista, koordinatorDirekcije JUL-a za Crnu Goru: "JULima ålanova koliko biraåa broji pola

Crne Gore, a biraåa viãe nego CrnaGora stanovnika!"

Jugoslovenska levica osvojila je 445ili 0,1 odsto glasova – izveãtaj Re-publiåke izborne komisije o rezultati-ma izbora u Crnoj Gori, nakon preb-

rojanih 99,7 odsto glasova.

7/29/2019 Vreme, 1998. június 6.


56. JUN 1998.s VREME

3 9 8 3 9 8 3 9 8 3 9 8 3 9 8

UruãavanjeOvo je dræava åiji ãef za saveznog premijera postavýa åovekakoji je dvaput poraæen na izborima i koji je posle najnovijegizbornog poraza podvio rep i pobegao na Dediçe

sati smislio genijalni program za tu vladu i koji je poslenajnovijeg izbornog poraza podvio rep i pobegao naDediçe; i posle svega se ne pojavi na çegovoj inaugu-raciji, kukala mu majka (premijeru). Ovaj reæim i çegovãef pokrenuli su i izgubili tri rata ne trepnuvãi; sami, bez

iåije pomoñi. Sada vode åetvrti rat koji se dobiti ne moæe, jer je izgubýen odavno; ali ga vode ipak, da bi"neizbeænim ærtvama" opravdali iznuðeni potpis na aktu okapitulaciji i poraz joã jednom predstavili kao pobedu:"dobro te smo se i ove bede ratosiýali".

Ovo je reæim kome univerzitet ne treba, jer da mu tre-ba, ne bi donosio ovakav Zakon o univerzitetu. Kad åovekpogleda ko je taj zakon pravio i ko ga brani i opravdava,sve je jasno: veãtaåki doktori veãtaåkih nauka, loãi studen-ti koji u normalnoj dræavi ni za vodu ne bi zaradili u stru-ci i politiåki komesari koji ñe uåiniti sve da se ãefu poh-vale kako su doveli u red to leglo mundijalista i tu filhar-moniju ãerpi i piãtaýki.

Ovo je reæim koji je policiju upropastio i sablaznio

(rekli bi hriãñani), uåinivãi od çe armiju graðanskog rata,pripustivãi u çu gangsterski, plañeniåki i uopãte krimi-nalni polusvet, dopustivãi korupciju, politizaciju,parapolicijsko delovaçe i potpunu eroziju profesionalnihstandarda. Dobili smo policiju åiji je ãef ubijen u spek-takularnom mafijaãkom atentatu sa oåitim indikacijama

ka samoj Sluæbi i – nikom niãta.Ovo je reæim åiji masovni mediji – pre sve-

ga radio i televizija – laæu stalno, mnogo itako bezoåno da åovek ostaje bez reåi.

Ovo je reæim koji je sebi napravioopoziciju po sopstvenoj meri. Ta seopozicija sa reæimom takmiåi veñ osam iviãe godina u istoj disciplini – ko je boýi

i veñi Srbin i åija ñe Srbija biti veña, samokad pobedimo veñ jednom. Pa svaki put kadih reæim izradi, oni se posvaðaju oko toga ko

je boýi nastavýaå lika i dela jednog marginalnogkvislinga iz Drugog svetskog rata, bulazneñi pri tom o"sabornosti" i sliånom mrakobesju.

Sve bi to bilo lepo, fino i podnoãýivo (za ýude sa jakim æivcima i stomakom) – samo da nije tako aýkavo,musavo, jevtino i odvratno. Kad åovek samo pogleda talica i åuje zvuke koje ispuãtaju, uliåni ãibicari i umetnicisa tri karte izgledaju mu kao moralne gromade. To laæekad zine, sve u oåi gledajuñi, to ukrade i jaje ispodkvoåke, to ñe ærtvovati hiýade æivota samo da saåuvaguzicu i smesti je u "audi A-4".

I tu je suãtina stvari: u uruãavaçu. Naime, ovakvo jestaçe po svakoj elementarnoj logici neodræivo, a na kraju krajeva, kao ãto smo nauåili u Sloveniji, Hrvatskoj iBosni, elementarna logika ima posledçu reå. To seponaãa kao oni tuæni proneveraãi iz "Zlatnog teleta" Iýfa iPetrova i "Vojnika Åonkina" Vladimira Vojnoviåa: to znada su mu dani izbrojani i da je pod sumçom, ama krade idaýe sve viãe, laæe sve bestidnije i za Boga ne zna. To ãtoto radi protivno je logici, moralu i – naravno – nagonu zasamoodræaçe. Ima samo jedno objaãçeçe: reå je osamoubilaåkoj gluposti, a glupost je jedini pravi smrtnigreh, jer nikada ne proðe nekaæçena. Priåa podseña naonog muåenog predsednika kolhoza iz "Vojnika Åonkina"koji je prolumpovao sve kolhozne pare, a onda se obesio

i ostavio oproãtajno pismo u kome je pisalo "Eh!".Samo ãto nama od toga neñe biti nimalo lakãe. s

MILOÃ VASIÑ

(åuveni åekist) u gorodu Engeýsu: bez svetala iznutra ispoýa, izgreban, izudaran, izbuãen na sve strane, raskli-matan, sa dæeparoãima umesto kontrolora, sa sumçivomekipom u vozaåkoj kabini, opasan po sebe i po druge. Svese u tom reæimu veñ godinama, evo, uruãava, propada i

truli; ispituju se granice opstanka u svim disciplinama ipuna nas je Ginisova kçiga rekorda.Neke od disciplina u kojima se podaleko doguralo za-

nimýivije su od drugih; naime, skomraåeçe i pukopreæivýavaçe ubogog stanovniãtva, rastezaçe prema gu-beru, æivot od danas do sutra, filozofiraçe na temu "ima liæivota pre smrti" i u tom pravcu, teme su banalne i –prema tome – nezanimýive: o tome, hvala lepo,sve znamo. Mnogo su zanimýivija dostignuñaovog reæima u egzotiånijim disciplinama,kakve su, na primer, lagaçe, bestidnost, be-zoånost, bezobrazluk, nevaspitaçe, kuka-viåluk, pasjaluk, lopovluk, jevtini cinizami uopãte zbir dominantnih karakternih crta

tog nesoja, kako to zovu Crnogorci.Ako vam se, dragi åitaoåe, uåinilo da sugorçe kvalifikacije preoãtre, prisetite se – zna-mo koliko je to bolno! – posledçih deset godina;pogledajte u oåi svoje nove sugraðane koji govoreijekavski; proåitajte "Godine raspleta", "Noñ i dan","Izmeðu severa i juga" i ostatak opusa te grupe autora.Upitajte se kako je moguñe da toliko ministara i visokihfunkcionera svih vrsta i u svim oblastima potiåe iz strankekoja:

A. Nikada i nigde nije dobila viãe od 5 odsto glasova,a åak i u Crnoj Gori ima trocifren broj glasaåa;

B. Koja mora biti da je mnogo moñna i opasna, åim sena çu vrãi tako straãan pritisak, jer je tako moñna i opas-

na, kako se izvolela izraziti predsednica iste stranke;C. Åiji je generalni sekretar ubijen u nikad rasvetýen-om mafijaãkom atentatu, a potpredsednik liãen slobodezbog osnovane sumçe da je opýaåkao zdravstveni fond(od åega se predsednica uæasnula; od hapãeça, to jest);

D. Åiji se Univerzitetski komitet æestoko protivi poli-tiåkom organizovaçu na univerzitetu (upravo tako!);

E. Åija predsednica se popela na glavu i Bogu i ýudi-ma svojim gimnazijskim sastavima u kojima sa nevero-vatnom i zapaçujuñom olakoãñu vreða i kleveñe svakogako ne zavija u çenom åoporu, svesna da ñe te kvali-fikacije smesta biti shvañene kao "generalna linija", pro-raðivane i primeçivane "u bazi" koja se pravi da je ra-zumela kako je "svet mesto gde ñe svi ýudi æiveti", åim

pobedi "levica".Ovo je dræava åiji ãef za saveznog premijera postavýaåoveka koji je dvaput poraæen na izborima, koji je za 48

eæim Slobodana Miloãeviña i çegovih veselihsaveznika sve viãe liåi na beogradski trolejbus;znate onaj sovjetski, iz fabrike imena UrickogR

7/29/2019 Vreme, 1998. június 6.



Crna Gora

Milo za dragoTri bitna razloga Bulatoviñevog poraza: Imenovaçe za saveznogpremijera, opasnost da Crnogorci ginu na Kosovu i Miloãeviñevo

odbijaçe da se sretne sa patrijarhom

SPODGORICA

aznavãi u toku noñi izmeðu 31.maja i 1. juna da su izbori uCrnoj Gori izgubýeni, SlobodanMiloãeviñ poslao je u Podgoricusvoj falkon da u Beograd dove-

Kako se dogodilo da koalicija "Da æivi-mo boýe – Milo Ðukanoviñ" naoåigled 120posmatraåa OEBS-a, predstavnika diplo-matskog kora, viãe nezavisnih organizacijadomañih posmatraåa i nekoliko stotina nov-inara osvoji 42 (od ukupno 78) umestoprognoziranih 34-35 mesta u crnogorskomparlamentu i time, u trenutku, bitno prome-ni odnos snaga u Crnoj Gori, a u perspektivii odnos snaga u saveznoj dræavi?

UTEÅE: Prema opãtoj oceni anali-tiåara u Podgorici, najzasluæniji za spek-takularnu pobedu Mila Ðukanoviña je Slo-bodan Miloãeviñ koji je puåem u SkupãtiniSRJ i dovoðeçem Momira Bulatoviña na

mesto saveznog premijera okrenuo protivsebe i deo najlojalnijih biraåa na severuCrne Gore i svojeruåno upropastio izborne

ãanse svog pulena. Sva istraæivaça javnogmçeça koja su Ðukanoviñu davala tekneznatnu prednost u odnosu na Bulatoviñaraðena su, naime, pre smeçivaça RadojaKontiña sa mesta predsednika Vlade SRJ.Taj potez je dao neviðeno ubrzaçeizbornoj kampaçi otvorivãi u çoj sasvimnovu temu i ðukanoviñevci su to izuzetnoveãto iskoristili. Predsednik Crne Gore içegovi saradnici su na svim predizbornimskupovima govorili o "vladi u izbegliãtvu",a stranaåki aktivisti prelepili su vaýda sva-ki Bulatoviñev predizborni plakat koji sunaãli trakom sa jednom jedinom reåi:"Uteåe", koja se smatra najefektnijim slo-

ganom cele kampaçe. Biraåima su pre-doåene predstave o Bulatoviñevoj vili naDediçu sa sve sobaricama, ãto je u velikoj

TEMA Vremena

F O T O G R A F I J E : G O R A N K A

M A T I Ñ

de Momira Bulatoviña kako bi videli moæeli se ãta uåiniti. Nije se moglo niãta. MiloÐukanoviñ je, osvojivãi – mimo oåe-kivaça i najveñih optimista – apsolutnuveñinu u republiåkom parlamentu, ojaåaosvoje pozicije do te mere da se moæe reñida je od politiåke konkurencije SlobodanuMiloãeviñu prerastao u çegovu realnu al-

ternativu. U iãåekivaçu narednog potezapredsednika SRJ, moæe se oåekivati nasta-vak dræavne krize u Jugoslaviji.

7/29/2019 Vreme, 1998. június 6.


s VREME 76. JUN 1998.

meri poniãtilo imidæ skromnosti koji je onæeleo da stvori pojavýujuñi se na mitinzi-ma u jeftinim automobilima (blinidiranemerecedese je ostavýao negde na putu) ioptuæujuñi Ðukanoviña za kriminal i

raskalaãnost. Brzopotezno imenovaçeMomira Bulatoviña za saveznog premijerau Crnoj Gori "nije shvañeno kao odlazakna mesto vlasti, nego kao bekstvo iz CrneGore politiåara koji ñe verovatno izgubitiizbore i pokuãava sebi da obezbedi nekupoziciju. To je najgora moguña usluga koja je Bulatoviñu mogla biti napravýenatokom kampaçe i najgori moguñi utisakkoji je mogao biti stvoren kod biraåa",kaæe za "Vreme" politikolog Srðan Dar-manoviñ. Uz sve to, Bulatoviñev odlazak uBeograd nije se uklopio u çegovu kam-paçu, a aktivistima i biraåima, kojima su

naveliko obeñavana konkretna radna mestai poloæaji, postali su svesni da novopeåenipremijer neñe moñi sve da ih povede uBeograd – odnosno da su izigrani.

SOLDATI: Kosovski dogaðaji su tak-oðe pomogli Ðukanoviñu, jer se onneprestano zalagao za dijalog i mirnoreãeçe, dok su bulatoviñevci stalno vikalida se Kosovo ima braniti "po svaku cenu".Kad su Crnogorci shvatili da ta cena lakomoæe podrazumevati i çihove æivote,

videvãi istovremeno da nibraña Srbi nisu baã radi daidu u soldate, opredelili suse za Ðukanoviña koji jepomiçao da ñe u sluåaju

mobilizacije traæiti da se vojnici iz CrneGore ne ãaýu na Kosovo. Kaæu da je No-vak Kilibarda, veãti i iskusni voða Nar-odne stranke, na jednom skupu pokazao jedan poziv za odlazak u rezerviste, re-kavãi: "Evo, jedan moj mladi prijateý jedobio ovaj poziv i pitao me ãta da radi, a jasam mu rekao da dok Miloãeviñ ne pozivapredsednika Crne Gore na sedniceVrhovnog Saveta odbrane moæe mirnesavesti da se na to ogluãi, a oni koji su uzBulatoviña neka se jave kad Miloãeviñ uz-ima haraå u crnogorskim æivotima... "

"Da kojim sluåajem nismo ratovali na

dubrovaåkom ratiãtu, drukåije bi bilo",kaæe sociolog Veselin Paviñeviñ. "Tad je jednu veliku laæ iskusilo deset hiýadaCrnogoraca." Istovremeno, Crnogorci suvideli Miloãeviña i Ibrahima Rugovu kakose srdaåno rukuju i smeãkaju jedan drugom– dok ih je oficijelna beogradska propa-ganda za sve to vreme bombardovala

priåama o Ðu-kanoviñevoj izdaji.

Kad je reå o do preneki dan nezamislivomÐukanoviñevom uspehu

na severu Crne Gore (Koalicija je dobilaizbore u Bijelom Poýu, Beranama, Roæa- ju), gde se inaåe preferira radikalnija srps-ka varijanta u politici, proceçuje se da jeMiloãeviñ opet bio od velike pomoñi timeãto je onako bahato ignorisao poziv patrijarha Pavla da se povodom Kosova sastanesa predsednicima republika i predsednici-ma skupãtina Srbije i Crne Gore.

KRAH: Jednu od kýuånih uloga naparlamentarnim izborima u Crnoj Goriimale su nacionalne maçine. Nacionalnestranke su sasvim krahirale, prvi put otkadse izbori odræavaju u bivãoj i sadaãçoj

Jugoslaviji. Dve muslimanske nacionalnestranke nisu uãle u parlament, a dve al-banske osvojile su po jedno mesto – od uk-upno pet koliko je za Albance rezervisanou buduñoj crnogorskoj Skupãtini. "Odbija- juñi da glasaju za svoje nacionalne stranke,maçine su dale veliku podrãku Ðu-kanoviñevoj koaliciji, pa bi se posle ovihizbora åak moglo reñi da Crna Gora imamaçine koje imaju neverovatnu politiåkusvest i izrazito istanåan smisao za politiåku

Izborna noñDan izbora, koji je inaåe protekao sas-vim mirno, obeleæila su dva dogaðaja.Prva je da je milicija prekrila puteve krozCrnu Goru, zaustavýala vozila, pretresalaputnike i da su se pripadnici te sluæbe,naoruæani automatskim oruæjem, obraña-li vozaåima reåima – niãta se vanrednonije dogodilo, ali ovo åinimo da bismospreåili da se bilo ãta vanredno dogodi.

Druga je da je predsednik saveznevlade Momir Bulatoviñ pretio milicijipred zgradom u kojoj stanuje da ñe pucati

na çih ukoliko se u roku od pola sata nesklone i zatim u prostoriji u kojoj senalazi obezbeðeçe zgrade u kojoj stanujezajedno sa Milom Ðukanoviñem i Milicom Pejanoviñ-Ðuriãiñsvojeruåno poåupao telefonske kablove i radio veze i bacio ihkroz prozor, u ruæe.

Na improvizovanoj konferenciji za ãtampu kasnije togpopodneva, objasnio je motive ovog neobiånog åina. Milicijamu, rekao je, maltretira porodicu time ãto se çihova kola zalepeza branik kola çegove supruge kad ujutro s decom krene pohleb. Prate ih upadýivo, a ne diskretno i to je zastraãivaçe, a onñe svoju porodicu braniti po cenu æivota. Kad je o åupaçu kablo-va i bacaçu telefona reå, kazao je da je on, dok je bio predsed-nik, imao sistem obezbeðeça po kojem je policija mogla da pratiçegovo kretaçe kroz stan ("kad uðem u spavañu sobu, upali selampica"). Kad je 14. januara siãao sa funkcije, traæio je da se taj

ureðaj ukloni, ali ga oni nisu uklonili.

Inaåe, samo je u jednom periodutokom izbornog dana situacija delovalanapeto. Negde oko 22 sata, u dvoriãtupred izbornim ãtabom SNP-a zavladala jevelika guæva, okupilo se moæda hiýadupristalica, prilaz je bio zakråen automobil-ima. Jeli su sendviåe i objasnili da åekajurezultate. Procurela je vest da ñe ih stiñi joã, jer je navodno OEBS naredio vlasti-ma da uklone blokadu puteva. U istovreme su pripadnici obezbeðeça zgradeVlade, gde je izborni ãtab DPS-a, poka-zivali neoubiåajenu nervozu. Nisu puãtalinikog u zgradu, mada se ispred ulaza ok-

upilo malo pristalica. Kako su, meðutim,poåeli da stiæu rezultati koji su ukazivalina nesluñenu Ðukanoviñevu pobedu,

pristalice SNP-a su se, delujuñi priliåno pokislo, raziãli, a u zgra-di Vlade je zavladala opuãtenija atmosfera. Sam Ðukanoviñ utoku te noñi nije pokazivao ni najmaçu nervozu. Svrañao je umedija-pul, ãalio se, ævakao ævaku, naruåio viski novinarima.Veåe uoåi izbora veåerao je sa suprugom i prijateýima u hotelu"Crna Gora", tako da je jedan zaprepaãñeni strani novinar javioocu da sedi u baãti hotela sa kolegama, a da dva stola daýe sedipredsednik bez åarapa.

Zanimýivo je da je pobeda, mada neuporedivo ubedýivija odone na predsedniåkim izborima, relativno tiho proslavýena.Pucçava je za crnogorske pojmove bia simboliåna, æurka u hote-

lu "Crna Gora" mnogo maçe buåna. Neki to tumaåe sazre-vaçem Crne Gore.

v"ZAÃTO SAM ÅUPAO KABLOVE?":Momir Bulatoviñ

7/29/2019 Vreme, 1998. június 6.



Ðukanoviñev rast Dok se Ðukanoviñ nije ukýuåio u kampaçu, DPS je

osredçe prolazio na predizbornim skupovima, tako da je

predsednik Republike, po miãýeçu politikologa Srðana Dar-manoviña, pred ove izbore bukvalno iz dana u dan rastao uharizmatiånu figuru.

Na koji naåin je izborni rezultat ojaåao Ðukanoviñevupolitiåku poziciju?

Darmanoviñ kaæe: "Na izborima je snaæno ojaåan Ðu-kanoviñev legitimitet. Predsedniåki izbori proãle jesenizavrãeni su tesnom pobedom. Pri tom su rezultat osporavaliprotivnici i nikad ga nije priznao Beograd. Ovo jaåaçe legit-imiteta je i ustavno i politiåki bitno. Ustavno – zato ãto jesediãte vlasti u Crnoj Gori Vlada, tako da bi mu predsedniå-ki poloæaj bez Skupãtine i Vlade malo znaåio. Sad je neospornouåvrstio svoju vlast. Zatim, meðunarodna zajednica ñe to jaåaçelegitimiteta uzeti kao veoma vaænu åiçenicu, a iz toga proizilazii jaåi poloæaj u odnosu na Miloãeviña. Veñinom koju ima moæeda sastavi delegaciju kakva mu je potrebna u Veñu republikasavezne skupãtine i da bukvalno blokira savezni parlament uko-liko nema drugog izlaza. Naravno, ni posle ove pobede neñe gasvi u Crnoj Gori prihvatiti sa oboæavaçem, ali ñe ga priznavati.Nepriznavaçe Ðukanoviña bi sad bio izraz krajçeg ekstremiz-ma koji se niåim ne moæe braniti. Ojaåao je poloæaj i aritmetiå-ki, ãto je vrlo vaæno, jer je razlika izmeðu çega i najbliæihkonkurenata takva da se ne moæe ne uvaæiti. To ñe morati d=auvaæi SNP, pa åak i vladajuñe strukture u Srbiji, koliko god seone protiv Ðukanoviña borile, a o Vojsci da ne govorimo. Svakoko bi sad krenuo u obraåun sa Ðukanoviñem apsolutno u oåima

svih kreñe u obraåun sa veñinskomvoýom graðana Crne Gore.

S druge strane, apsolutna vlastuvek kvari i postoji moguñnost da seupadne u çene zamke, pogotovuãto, ako su se Ðukanoviñ i jedan

broj ýudi iz vladajuñe stranke i liånoemancipovali, oni ipak predvodeaparat koji je navikao da vlada mo-nopolski. Druge stranke koje su sçim u koaliciji nemoñne su da gakontroliãu. Meðutim, Ðukanoviñ sesvojim programom obavezao nademokratizaciju druãtva, potpisao jesporazum s opozicionim partijama izaista se oseña otvaraçe druãtva umnogim segmentima. Znaåajno je

da ga kao takvog doæivýava i meðunarodna zajednica i ukolikohoñe da raåuna na daýe uåvrãñivaçe odnosa s çima i finan-sijsku podrãku, mislim da je jedan od uslova da se zemýademokratizuje i da kao primer deluje na Miloãeviña. Rekao bihda je to brana monopolskoj vlasti.

Kad je reå o odnosima sa Srbijom, rekao bih sledeñe: kao ãtoCrna Gora ne moæe demokratizovati Srbiju, tako ni Ðukanoviñne moæe sam smeniti Miloãeviña. Moæe potkopati çegovu vlast,moæe u nekom eventualnom raspletu u Srbiji nastupiti kaosaveznik neke srbijanske opozicije, ali je jaka alternativaMiloãeviñu u Srbiji karika koja nedostaje u lancu dogaðaja kojibi uzdrmali çegovu vlast. Postoje Plavãiñ i Dodik u RepubliciSrpskoj, Ðukanoviñ u Crnoj Gori, postoji kriza na Kosovu, pos-toji stav meðunarodne zajednice – ali nema te jake alternative uSrbiji", kaæe Darmanoviñ.

PREDSEDNIKOVA HARIZ-MA: Srðan Darmanoviñ

realnost i zemýu u kojoj æive. Napustitisopstvene nacionalne stranke i glasati zagraðansku opciju, i to opciju koja je svevreme iz taktiåkih, a moæda i suãtinskih ra-zloga nastojala da pokaæe da brani Jugo-slaviju i ne izlazi iz çe, za opciju koja jekao jedan od vaænih izbornih momenata is-ticala saradçu sa Srpskom pravoslavnomcrkvom pokazuje, verovatno, da CrnaGora ima maçine kakve zasluæuje", kaæeSrðan Darmanoviñ. Izgledalo je da sumuslimanske stranke (ta maçina åini neã-to preko 14 odsto stanovniãtva Crne Gore)svesno pred izbore kanalisale voýu biraåa:

udruæeni Boãçaci i Muslimani su uoåisamih izbora od çih odustali, a SDA jepet-ãest dana pred izbore upadýivo splas-nula kampaçu. Ove ocene su, meðutim,donekle relativizovane åiçenicom da su 2. juna lideri obe muslimanske stranke –Harun Hadæiñ i Rifat Veskoviñ – izjavili dasu ovi izbori bili najneregularniji dosad i dasu Muslimani bili pod pritiskom. Bilo kakobilo, åetiri ili pet mandata je od Muslimanapreãlo Koaliciji, a OEBS je veñ saopãtio dasu izbori bili regularni, ocenivãi da su "do-bro sprovedeni" i da su predstavýali "znatan napredak u odnosu na prethodne izboreodræane u Crnoj Gori".

I Albanci su pokazali da preferiraju Ðu-

kanoviñevu koaliciju (tri mandata re-zervisana za Albance dobiñe pripadnici temaçine sa liste Koalicije), s tim ãto ne tre-ba gubiti iz vida da albanska maçina uCrnoj Gori nije homogena – oko 80 odstoåine katolici koji su boýe integrisani i sas-vim jasno bliæi onome ãto nudi crnogorskavlast. Ipak, koalicija "Da æivimo boýe"pobedila je i u Ulciçu, gde æive Albanci –muslimani.

OZVUÅENJE: Joã jedan vaæan razlogÐukanoviñevog uspeha je, takoðe neoåeki-vani, krah Liberalnog saveza Crne Gore.Dosad je Slavko Peroviñ mogao mirno da

raåuna na nekih 13 odsto biraåkog tela. Naparlamentarnim izborima 31. maja dobilisu neãto preko ãest odsto glasova, ãto nekeanalitiåare veñ navodi na zakýuåak da suliberali partija u nestajaçu. Na lokalnimizborima, odræanim istovremeno sa par-lamentarnim, Demokratska partija soci- jalista je sama pobedila na Cetiçu, tradi-cionalnom liberalskom bastionu. Biraåi su,po oceni posmatraåa, racionalnije ocenilivreme i prostor u kojem se nalaze i na os-novu kampaçe liberala procenili da ñeÐukanoviñ boýe ãtititi dræavotvornutradiciju Crne Gore nego Peroviñ. Liderliberala je osam godina ubeðivao biraåkotelo da je u pitaçu Crna Gora, a sad kad je

Crna Gora zaista u pitaçu, govorio je da jeu pitaçu samo çihova partija koju trebasaåuvati i od Ðukanoviña i od Bulatoviña, stim ãto su prevashodno napadali Ðu-kanoviña. Dva puta su bojkotovali sednicurepubliåkog parlamenta sazvanu da seodreaguje na proizvoðeçe Momira Bula-toviña u saveznog premijera, i takvo çiho-vo ukupno ponaãaçe biraåi su surovo ka-znili. Uveåe 2. juna oko 2000 ýutitih biraåapojavilo se pred Peroviñevom kuñom naCetiçu zahtevajuñi çegovu ostavku i ob- jaãçeçe izbornog sloma. Doneli su muåak i ozvuåeçe, da bi ga mogli dobro åuti.

Peroviñ im je odbrusio da nema ãta da imkaæe, a da je ostavku veñ podneo.

Pored Peroviña, ostavku je podneo iRanko Ðonoviñ iz Liberalnog saveza, Duã-ko Sekuliñ, predsednik Izvrãnog odboraSrpske radikalne stranke "Dr VojislavÃeãeý", a najavio ju je i Boæidar Bojoviñ,predsednik Sprske narodne stranke.

GUBITNICI: Jedini koji neñe podnetiostavku je Momir Bulatoviñ, predsednikSocijalistiåke narodne partije koji je izgu-bio tridesetak hiýada glasova u odnosu napredsedniåke izbore i savezni premijer zakoga se pokazalo da nema mandat veñinegraðana Crne Gore ni za kakvu funkciju, akamoli za ustavno najmoñniju funkciju

7/29/2019 Vreme, 1998. június 6.



predsednika savezne vlade. PotpredsednikSNP-a Predrag Bulatoviñ izjavio je da je"zadovoýan izbornim rezultatom". Postig-nuti rezultat je 29 mesta u republiåkomparlamentu (iako je u predveåerje izbora

Bulatoviñ u neformalnom razgovoru sanovinarima izjavio da raåunaju na sigurnih35 mesta) i ãest osvojenih opãtina (od 21)na lokalnim izborima. Potpredsednik SNP-a, kojem je inaåe bilo obeñano mesto pred-sednika Crne Gore åim çegova strankapobedi na izborima, rekao je da nema ra-zloga da Momir Bulatoviñ podnese os-

tavku i napusti mesto predsednika partije."Ako to uradi, to ne bi trebalo prihvatiti. Jañu se zalagati za to da se çegova eventual-na ostavka ne prihvati. Ostvarili smo dobarrezultat od 36 odsto glasova." Joã je ocenioda su pobedu Ðukanoviñevoj koalicijidoneli glasovi jednog broja ýudi koji suranije glasali za partiju Momira Bulatoviña."Izmeðu 15.000 i 20.000 ýudi preãlo je sanaãe na çihovu stranu. To je kýuå naãegslabijeg rezultata i çihove pobede", rekao je, dodavãi da nije oåekivao toliku promenuraspoloæeça. Prelazak biraåa s jedne nadrugu stranu Predrag Bulatoviñ objasnio je"delovaçem policije na terenu i pristras-

noãñu medija", kao i potkupýivaçem poje-dinih ýudi, mada je dodao da su neke bivãeMomirove pristalice promenile stranu i bez

pritisaka. Ocenio je i daizbori "nisu bili demokrats-ki", ali da çegova partijanema primedbe na rezul-tate izbora.

Ova posledça ocena, data joã u tokuizborne noñi, posebno je zanimýiva sobzirom na to da su bulatoviñevci nepres-tano ubeðivali biraåe i ceo svet da ñe izborisigurno biti pokradeni. Priznavaçe rezulta-ta, kao i åiçenica da je Predrag Bulatoviñtokom pomenutog ñaskaça s novinarimaoko ãest popodne na dan izbora sasvim de-

cidirano rekao da, bez obzira narezultat, nikakvih demonstracija Momirovih pristalica neñebiti (suprotno brojnim najava-ma tokom kampaçe) uglavn-om se objaãçava izgleda dosta

neprijatnim razgovorima koje je Momir Bulatoviñ neposrednopred izbore vodio sa HavieromRuperezom, predsednikom po-smatraåke misije OEBS-a inekolicinom stranih dipomata.Buduñi da nije bilo nikakvihnereda, od kojih se mnogo stra-hovalo u Crnoj Gori, SlobodanMiloãeviñ nije imao ni naj-maçeg izgovora da primenibilo kakvu silu. Vojislav Ãeãeý je joã u izbornoj noñi priznaoÐukanoviñevu pobedu, ali je

sasvim jasno da su na izborimau Crnoj Gori poraæene tripartije na vlasti u Srbiji: SPS (uliku SNP), JUL (koji je dobioneãto viãe od 300 glasova,maçe od åuvene stranke jogi-letaåa) i SRS (oko 4000 glaso-va). Pobedila je opcija prih-vatýiva Crnogorcima, maçina-ma, mlaðoj i obrazovanijoj pop-ulaciji, privatnicima i ekono-mistima koji se zalaæu za priva-

tizaciju, Zapadu, Rusiji i demokratskim sna-gama u Srbiji. Slobodan Miloãeviñ moæe tuåiçenicu ignorisati, i verovatno ñe pokuãa-vati i daýe da je ignoriãe. Ali je ne moæepromeniti.

CRNA GORA I JUGOSLAVIJA:Potpredsednik SNP-a Predrag Bulatoviñrekao je da je çihova stranka pojedinaånonajjaåa u parlamentu – ãto se i u beograd-skim reæimskim medijima stalno istiåe, teda zato oåekuju da ñe u crnogorskoj deleg-aciji u Veñu republika saveznog parlamen-ta sad imati åak osam mesta od ukupno 20.Na najave da ñe pobedniåka koalicija "Daæivimo boýe" sama formirati tu delegaciju,

Bulatoviñ je reagovao ocenom da bi to iza-zvalo novu krizu u Crnoj Gori. Ãta o tomekaæu åelnici vladajuñe partije?

"Mi smo osvojili 42mandata, a oni 29. Åak i usluåaju da smo se oprede-lili da sami izaðemo naizbore, imali bismo viãe

poslaniåkih mesta od SNP-a, rekla je pred-sednica DPS-a Milica Pejanoviñ-Ðuriãiñ.Miodrag Vukoviñ, potpredsednik VladeCrne Gore, najavio je izmenu sadaãçegZakona o izboru poslanika, po kojem sedelegacija za Veñe repubika saveznog par-lamenta sastavýa proporcionalno broju os-vojenih mesta u republiåkoj skupãtini."Dosadaãçe reãeçe moæe postojati u us-lovima kad su sve politiåke stranke pred-stavýene u crnogorskom parlamentu ko-rektne i lojalne, ako su po politiåkoj voka-ciji pre svega crnogorske, bez obzira napolitiåke razlike. Meðutim, mi u parlamen-

tu imamo podelu na partije koje åineveñinu, i parlamentarnu i izvrãnu vlast uCrnoj Gori, i opoziciju kakvu predstavýarecimo Liberalni savez koji poãtuje CrnuGoru kao dræavu, i sa druge strane imamopartiju koja dve godine izigrava ne opoziciju u Crnoj Gori, nego opoziciju CrnojGori. To veñ radikalno meça situaciju.Partija koja je stvorena da sruãi Crnu Goru,da joj oduzme pravo na dræavno ime i da joj promeni ustavni poloæaj u SRJ apsolut-no nema pravo da zastupa interes CrneGore bilo gde, a najmaçe tamo gde se bijebitka za ravnopravni dræavni status Crne

Gore, odnosno u Veñu republika. Zatomislim da postojeñi Zakon treba promenitipa da Skupãtina veñinom glasova izabere20 poslanika iz bilo kojih partija koji ñenaãe interese najboýe zastupati u federaln-om parlamentu", kaæe Vukoviñ.

Govoreñi o oåekivaçima na planu sa-vezne dræave, Milica Pejanoviñ-Ðuriãiñ jeu intervjuu za TV Crne Gore rekla i ovo:"Ono ãto bi bilo elementarno za buduñefunkcionisaçe savezne dræave je da oniýudi koji participiraju u saveznoj vladibudu predstavnici stranke koja ima najveñepovereçe graðana Crne Gore. Ako zaista

predsednik SRJ ima dobre namere u odno-su na buduñu zajedniåku dræavu, onda bibilo normalno da on bude taj koji ñe uzetimandat onome kome ga je dao neustavnote ponuditi onome ko uæiva povereçe. Nokad je u pitaçu predsednik SRJ SlobodanMiloãeviñ, bilo kakva predviðaça su veo-ma nezahvalna, jer je on u staçu da pov-uåe neoåekivan potez. U konkretnom slu-åaju, s obzirom na vrstu konfrontacije ukoju je uãao sa Crnom Gorom, sa DPS-omi veñinom graðana Crne Gore, onda ja teã-ko verujem u takvu moguñnost. Mislim dañe Miloãeviñ zadræati Bulatoviña da bi bio

predsednik çegove privatne vlade u kojojñe pokuãavati da ostvari ono ãto nijemogao proteklih meseci, da se sa nivoa

v

NOÑ POSLE IZBORA: Ðukanoviñi slave

7/29/2019 Vreme, 1998. június 6.



Intervju: Filip Vujanoviñ

Spremni na sve

premijer Filip Vujanoviñ. "Do sada smo u ovom Veñu imali iposlanike partije gospodina Bulatoviña kojima interes CrneGore nije bio prioritet. Oni su tamo zastupali interes svoje

partije. Promenom poslanika posle izbora biñemo ubuduñe upoziciji da u Veñu republika spreåimo sve one zakonske pro- jekte i odluke koje su na ãtetu Crne Gore. To ñe, po mommiãýeçu, spreåiti Miloãeviña da vlada kao do sada, apsolutistiå-ki."

"VREME": Znaåi li to daza poslanike iz SNP-a viãe neñebiti mesta u Veñu republika?

VUJANOVIÑ: Ako CrnaGora oceni da poslanici gospod-ina Bulatoviña neñe da zastupajuinterese naãe republike, veñ in-terese Slobodana Miloãeviña,onda je logiåno da poslaniciSNP-a ne budu zastupýeni uVeñu republika. Bulatoviñ u re-publiåkom parlamentu veñ imasastav koji je maçinski, tako dane moæe bitnije da utiåe na politiåki æivot u Crnoj Gori. Takoðe,çegovu saveznu vladu Crna Gora ne prihvata, jer smatramo da

je nelegalno izabrana. Bulatoviñ je obeñao da ñe u sluåaju pora-za na parlamentarnim izborima podneti ostavku. Siguran sam,naravno, da on to neñe uåiniti. Ni do sada nije odræao nijedno

javno obeñaçe. Izvesno je, meðutim, da Momir Bulatoviñ viãenema nikakvog znaåajnijeg politiåkog uticaja u Crnoj Gori.

Kakve direktne posledice moæe da proizvede åiçenica dañe ubuduñe svih 20 poslanika u Veñu republika biti moæda iz

koalicije "Da æivimo bolje"?Bez veñine u Veñu republika ne moæe se usvojiti nijedna od-luka u Saveznom parlamentu. Mi, naravno, ne moæemo da sa tihdvadeset poslanika izmenimo neãto nekom aktivnom odlukom.Ali moæemo naãim protivýeçem i pasivnim stavom da dove-demo do raspuãtaça Skupãtine. Ukoliko se, na primer, ne usvoji

savezni budæet, Skupãtina se po Ustavu raspuãta. Kada se u toku januara iduñe godine bude glasalo o saveznom budæetu, op-stanak Savezne skupãtine ñe direktno zavisiti od veñine u parla-mentu. Zato smatramo da ñe predsednik SRJ SlobodanMiloãeviñ ubuduñe morati da maksimalno respektuje interesCrne Gore.

Imate li neke nagoveãtaje da bi se reæim u Beogradumogao pomiriti sa rezultatima izbora?

Partija gospodina Bulatoviña je priznala izborni poraz, ãtosu, uostalom konaåno i morali da uåine. Izbori su odæani u kra-

jçe demokratskoj atmosferi, prihvataçem svih vidova kontrole,od kojih su mnogi bili i nepotrebni. Verujem da ñe i preliminar-ni nalaz OEBS-a, koji je krajçe pozitivan, takoðe naterati Beo-grad da prihvati rezultate izbora. Ali za nas je potpuno beznaåa-

jno hoñe li oni to uåiniti ili ne. Vlast u Crnoj Gori biraju graðaniCrne Gore a ne reæim u Beogradu, koji oåigledno radi ne samoprotiv interesa Crne Gore, veñ i Srbije.

Od sad ñemo imati, izgleda, dræavu sa tri razliåita sistema– jednim u Srbiji, drugim na Kosovu, treñim u Crnoj Gori.

Kako takva dræava uopãte moæe da funkcioniãe? Za vas, naprimer, neñe vaæiti odluke Savezne vlade?Sada se mora, prvo, krajçe strpýivo saåekati reakcija SIV-a

prema izvrãavaçu obaveza prema Crnoj Gori. Oni se mogu od-luåiti da idu na ekonomsko iscrpýivaçeCrne Gore tako ãto neñe uplañivatiobaveze iz saveznog budæeta naãoj re-publici, pre svega fondu penzijskogosiguraça i fondu zdravstva. A to jeznaåajan finansijski izdatak. Zatimmogu da nam reduciraju ili prestaju dadaju dozvole za uvoz kontigenata i robakoje su na sistemu dozvola. Mogu i na-daýe da nam dræe zatvorene graniceprema Albaniji i Hrvatskoj. Za CrnuGoru je posebno ãtetno da se dræizatvorena granica prema Hrvatskoj,zbog ove turistiåke sezone i velikog in-

teresa turista da doðu na Crnogorsko primorje. I na kraju SIVbi mogao da istraje i na sadaãçem reæimu viza koji bi za CrnuGoru mogao da znaåi veliku ekonomsku ãtetu, jer bi i nadaýeugroæavao çenu turistiåku privredu. Ukoliko se SIV odluåi danas ekonomski iscrpýuje, a ako Bulatoviñ bude i daýe pred-sednik vlade, bojim se da ñe se iscrpýivaçe i dogoditi, ondañemo morati da pronaðemo odgovarajuñe mehanizme da sezaãtitimo. Ti mehanizmi moraju da budu finansijski efikasni,ali ne smeju da ugroze postojaçe savezne dræave. Jer je naã

zajedniåki interes da se zajedniåka dræava saåuva. Izlaz izsadaãçe situacije moæe se potraæiti i u raspisivaçu novihsaveznih parlamentarnih izbora. Liåno sam ubeðen da bi tiizbori znaåili i politiåki kraj Slobodana Miloãeviña", kaæepremijer Vujanoviñ. s

NENAD LJ. STEFANOVIÑ

"Vlast u Crnoj Gori biraju graðani Crne Gorea ne reæim u Beogradu, koji oåigledno radi nesamo protiv interesa Crne Gore, veñ i Srbije"

osle izbora naãih poslanika za Veñe republika, CrnaGora ñe imati predstavnike, koji ñe tamo konaånozastupati naã interes", kaæe za "Vreme" crnogorski"P

SAVEZNI IZBORI KAOIZLAZ IZ KRIZE: FilipVujanoviñ

savezne vlade na neki naåin dodatno osve-ti graðanima Crne Gore zato ãto viãe neuæiva çihovo povereçe. Izvrãiñe i dodatnepritiske na Crnu Goru, ãto je oåekivano sobzirom na program te tzv. savezne vlade.Videlo se da imaju nameru da se bave set-om zakona koji spadaju u domen realiza-

cije plana unitarizacije Jugoslavije. Dakle,ne oåekujem od Miloãeviña bilo kakve

konstruktivne poteze, jer se pokazao kaopolitiåar koji, uz to ãto ne ume da ispravýaeventualne greãke, srýa iz jedne u drugu isamo je pitaçe, ja bih rekla dana, koliko sugraðani Srbije viãe spremni da podræe tak-vu politiku." Pejanoviñ-Ðuriãiñ je dodalada je Miloãeviñ sve pobrkao kad insistira

da se u Crnoj Gori pojavio "slovenaåki sin-drom". Slovenija je, naime, imala interes

da izaðe iz Jugoslavije, a Crna Gora nema.Naprotiv, Crna Gora hoñe da demokrati-zuje Jugoslaviju. To je predsednik MiloÐukanoviñ posle izborne pobede ovakoformulisao: "Ovo nije naãa konaåna pobe-da, veñ naãa pretposledça pobeda, akonaåna pobeda ñe biti kad u Jugoslaviji

pobedi demokratija". sROKSANDA NINÅIÑ

7/29/2019 Vreme, 1998. június 6.



reformske i nacionalne motive, tako da seuzajamno dopuçuju i pojaåavaju.

Ali, da bi Crna Gora vaskrsla posle os-amdeset godina, bilo je pre svega neophod-no da se suoåi s toliko nemoguñim, razumu

sasvim neprihvatýivim ponaãaçem Beogra-da. U tom smislu, Ðukanoviñeva zaslugamoæda nije veña od Miloãeviñeve krivice.To, meðutim, viãe nije posebno vaæno, osimza istoriju. Crna Gora je, naime, nesumçivopostala nova åiçenica, koja ñe od sada dale-ko maçe zavisiti od dræaça Beograda.

Sad je vaæno, da bi se izbegla najveña zlai gluposti, taåno oceniti prirodu i razmerenastale promene. U Crnoj Gori, ãto se dobrovidelo baã na ovim izborima, snaæno protiv-ýeçe Miloãeviñu i svemu ãto on predstav-ýa, nije bilo prañeno nikakvom velikom eg-zaltacijom ni za ni protiv zajedniåke dræave.

Sam Ðukanoviñ nije time opsednut, vero-vatno uviðajuñi da je to teren na kojem semoæe uludo utroãiti silna energija.

Åini mi se da ñe on od Beograda, baremdok u çemu sedi Miloãeviñ, samo traæiti daga malo ostavi na miru, da ne gçavi, neizmiãýa probleme i ne otima pare. On realnoproceçuje i svoje i tuðe snage, a ima name-ru da obavi neke krupne poslove po CrnojGori i verovatno ne bi hteo da ga u tomeometa bilo borba protiv Miloãeviña i za SRJugoslaviju, bilo za crnogorsku nezavisnost.

Rekao bih da je Ðukanoviñ, pre svega,preduzimýiv åovek, koji uporno odbija

mesijanske uloge koje mu se nude i iz Srbijei iz Crne Gore. To, meðutim, ne znaåi da ñeon prepustiti Miloãeviñu svu inicijativu uoblasti ureðeça meðusobnih odnosa. Veru-

jem da ñe, na primer, uporno zahtevati daMomir Bulatoviñ ode sa sadaãçe funkcije,onako kao ãto je i doãao. Ali, ako proceni daMiloãeviñ toliko poniæeçe ne moæe daproguta baã nikako, Ðukanoviñ bi mogao,recimo, da traæi povlaåeçe Kertesa ili neãtosliåno. Izvesno je samo da ne dolazi u obzirobjediçavaçe policije, dominacija televiz-ijske trovaånice iz Beograda i instaliraçeMiloãeviñeve veñine u oba veña Savezne sk-

upãtine. O svemu ostalom Crna Gora je,verovatno, spremna da se nagodi.Sve bi ovo moglo da vodi mirnom traæe-

çu neke nove formule meðusobnih odnosaSrbije i Crne Gore. Ovom izbornom pobe-dom Ðukanoviñ se uglavnom obezbedio odneprijatnih iznenaðeça i moæe da åeka, aliSrbija je u politiåkom haosu i niko joã nijesagledao granice bezumýa Miloãeviñevogreæima. Taånije, posle ovih crnogorskih iz-bora jeste postavýena granica i to baã kodBrodareva. "Haos i bezumýe" ne mogu viãeu Crnu Goru nikakvim legalnim putevima, ai ãvercerski, julsko-radikalski kanali su zat-

voreni. Sad vaýa videti hoñe li Srbija uskoroimati da ponudi iãta drugo. s

STOJAN CEROVIÑ

Duh Vremena

Poreklo i uverenjaU zaparloæenom druãtvu, promene se dogaðaju samo s

vrha. Ðukanoviñ je to shvatio bolje nego iko drugiDakle, bila su neophodna dva razloga da

bih se stvarno obradovao Ðukanoviñevojpobedi: poreklo koje nisam birao i uvereçakoja jesam. Ta pobeda, tolika kolika je i nadtakvim protivnikom, doprinela je da se in-timno malo izmirim sa zaviåajem i da povra-tim neãto od davno izgubýene nade. Pretpo-stavýam da se sliåno oseñaju mnogi Crno-gorci i u Crnoj Gori i van çe. Ðukanoviñ jeprosto vaskrsao tu zemýu, to mesto koje jeizgledalo kao da nepovratno propada, kao daposle osnovne ãkole niko viãe nema razloga

da ostaje tamo. To ãto su Crnogorci u Beo-gradu pokazivali upadýivu nezaintereso-vanost za opstanak Crne Gore, nije bilasamo stvar konformizma. Istina, srpskomnacionalizmu smetalo je svako naglaãavaçecrnogorskog identiteta, ali ni sami Crnogor-ci nisu tamo mogli videti niãta vredno pose-bne brige i åuvaça, osim prirodnih lepota.

Ne kaæem da je Ðukanoviñ otkrio i izgo-vorio neãto neåuveno. Nema sumçe da jeneki skriveni potencijal negde åamio i åekaoizraz. Zapravo, u Crnoj Gori je bilo dosta ireformskih i nacionalno emancipatorskihpriåa veñ godinama. Ali, u zaparloæenom,

nepokretnom druãtvu, promene se dogaðajusamo s vrha. A pored toga, Ðukanoviñ je sk-lopio i povezao, logiånije nego iko drugi, te

takozvanu kritiåku distancu. Nisam osetio nida mi se iznenada zategao neki nacionalnimiãiñ. U stvari, u ovoj velikoj pobedi samosam proverio na svojoj koæi ono ãto sam odu-vek verovao. Laæno je, ili bolesno, bitioduãevýen svojom zemýom ili narodom,kakvi su da su. Da Ðukanoviñ nije, do u de-

taý, taåno pogodio i izrazio ono ãto smatramispravnim, pametnim i korisnim, lako bihzadræao rezerve i ne bi me mnogo ponela çe-gova pobeda. Niãta se tu ne bi promenilo timeãto je reå o mojem zaviåaju, prema kojemionako imam protivreåna oseñaça. S drugestrane, istina je i da bih na ovu stvar gledaoznatno hladnije da se deãava negde drugde.

Odavno nije u modi niãta nalik ãpan-skom graðanskom ratu i internacionalnimbrigadama. Ljudi ne odlaze u druge zemýeda ginu za apstraktne ideale i univerzalnanaåela. Sloboda i pravda mogu da pokrenuneku akciju, samo ako su uskrañeni ýudima

u çihovoj neposrednoj okolini. Kosmopoli-tska nostalgija donekle se odræava i ogleda joã jedino u ekoloãkom fundamentalizmu.

Proslavio sam izbornu pobeduMila Ðukanoviña kao svoju. Nezato ãto viãe nisam mogao datrpim poraze, i ãto sam se tolikouæeleo pobede da sam napustio

7/29/2019 Vreme, 1998. június 6.


12 VREME s 6. JUN 1998.

Suðeçe za otmicu u Ãtrpcima

Senkina senkaSudnica jednostavna, grb, dve zastave. Dvadesetak policajaca ispecijalaca vrãi detaýan pretres. Prisutno tridesetak ålanovaoãteñenih porodica, predstavnici nevladinih organizacija, novinari...

Mko ñe i ostati ako odgovore ne daju oni kojisu ga "zaposlili" da "brani srpstvo". Posleñe svedoci priåati o "crncima". Barski vozstaje u stanici Ãtrpci – koju od drugih post-aja razlikuje to ãto je "graniåna geografija"stavila na teritoriju BiH, sada RepublikeSrpske – ispred prizemne tipske zgrade ka-mpaçola, dva srbijanska policajca se guã-teriãu na suncu. "Ovde su oteli one", kaæeputnik koji åesto putuje na ovoj relaciji."Odveli su ih doýe", pokazuje mi niz str-minu.

"Vodiå" je u dve reåenice objasnio onoãto se u Ãtrpcima dogodilo 27. februara1993. godine – pripadnici paravojnih for-macija bosanskih Srba iz Viãegrada zaus-tavili su voz i odveli 19 Muslimana. Od ta-da se ne zna gde je to doýe. Dræava je, kaoãto u nas biva, sa najviãeg mesta obeñalaenergiåne mere, ali se, kao ãto u ovoj dræa-vi biva, na tome i ostalo.

Odgovore na ovu tragediju, ili, ãto jevaænije, na pitaçe da li je otmica Muslima-na u Ãtrpcima incident srpskih dobrovoýa-ca ili deo dræavne strategije granice oåi-ãñene od nepouzdanih elemenata – na ãtoukazuju åiçenice da su otmici Muslimana

u Ãtrpcima prethodile sliåne akcije u Sev-erinu (Priboj) i Ravnima (Pýevýa) – mo-glo bi da dâ suðeçe Nebojãi Ranisavýe-viñu (34) iz Despotovca, kome se za krivi-åno delo ratnog zloåina protiv civilnog sta-novniãtva sudi pred Viãim sudom u Bije-lom Poýu.

RAZUMEO OPTUÆNICU: Rani-savýeviñ je uhapãen 19. oktobra 1996. nateritoriji Crne Gore, na podruåju Pýevaýa.Tako tvrdi optuæba. Odbrana kaæe da jekidnapovan u Republici Srpskoj. U op-tuænici, koju je 4.11.1997. potpisao viãi javni tuæilac Milan Radoviñ, piãe da je

okrivýenom Ranisavýeviñu boraviãte Vi-ãegrad. U optuænici se joã kaæe da je Rani-savýeviñ "kao pripadnik vojne formacije –

BIJELO POLJE

nogi misle da je optuæeni Ranisav-ýeviñ treñerazredni krivac koji ñedobiti "treñerazrednu" kaznu. Ta-

grupe od oko 25 naoruæanih lica, pod ko-mandom Milana Lukiña, iz Viãegrada,uåestvovao u donoãeçu i izvrãeçu odlukeda se, uz krãeçe pravila meðunarodnogprava za vreme oruæanog sukoba BiH, iz-

vrãi napad na putniåki voz JÆ i otmica ci-vilnog stanovniãtva – putnika iz voza, da ihopýaåkaju, i ubiju"... "åime je izvrãio kriv-iåno delo protiv civilnog stanovniãtvaKriviånog zakona SRJ". U obrazloæeçuoptuænice se navodi da je okrivýeni Rani-savýeviñ 22. oktobra 1997. "u datoj odbra-ni-izjavi priznao izvrãeçe liånog dela kojemu je optuænicom stavýenona teret".

No, poåetkom maja, naglavnom pretresu, optuæeniRanisavýeviñ je "razumeooptuæbu i izjavio da je priz-naçe dao pod batinama po-licije, da je sve saznao 'iznovina'". O Lukiñu "ni poj-ma". Izjasnio se i Ranisav-ýeviñev zemýak, bivãi ãu-rak i saborac Duãko Petro-viñ, jedini svedok sa kojim je optuæba raspolagala. In-aåe, Ranisavýeviñ je i uha-pãen nakon ãto je Petroviñu leto 1996. "samoinicija-tivno" prijavio sebe i priåucrnogorskoj policiji, a za-

tim pobegao i telegrafski seekskluzivno i senzacional-no ispovedio beogradskomdnevnom listu. SvedoåeçePetroviña donelo je novenejasnoñe. Nije bio "sigu-ran" kao u istrazi, "åuo" da je Ranisavýeviñ tamo bio,veñ je za zloåin optuæio po-tpredsednika vlade SrbijeVojislava Ãeãeýa, "koji jepre otmice boravio u Viãe-gradu i podelio novac oni-ma koji ñe uåestvovati u ot-

mici". Sve to dovelo je u pi-taçe motive i svrhu ovogsuðeça, jer su, po miãýe-

çu mnogih, pa i porodica otetih, krivci"negde drugde".

Predsednik Viãeg suda u Bijelom PoýuVukaãin Goluboviñ, koji predsedava kriv-iånim veñem od pet ålanova, u razgovoru

za "Vreme" odbija ãpekulacije da je suðe-çe imalo izbornu funkciju, te ulogu "odv-rañaça" Miloãeviña. To nema veze, kaæe,dodajuñi da se, eto, suðeçe nastavýa a iz-bori u Crnoj Gori su zavrãeni. Uverava nasda su se trudili da proces poånu ranije –pored "navlaåeça" oko nadleænosti u tomeih je omelo i to ãto su æeleli da pribavenove dokaze, da Petroviñ ne bude za svesvedok – "ali nismo uspjeli nove iskaze dapribavimo". Inaåe, saopãtava nam, obnovi-ñe zahtev da se izvrãi uviðaj, da se sasluãa- ju svedoci sa moguñeg mesta zloåina, datome bude prisutan ovdaãçi istraæni sudi-

ja. Odbija primedbe da je istraga bila "nek-oncipirana i traýava" i tvrdi da je ono ãto jesprovedeno dobro sprovedeno, ali istraganije kompletna jer nisu izvoðeni dokazikoji se nalaze na podruåju Republike Srp-ske. Kao primer navodi da Petroviñ govorio brani u Viãegradu, gde je, po çemu, lik-vidirano sedam putnika, "a mi ne znamo ni

D R A Ã K O

G A G O V I Ñ

ARGENTINSKI SINDROM:Ãtrajk glaðu rodbine "nestalih"

7/29/2019 Vreme, 1998. június 6.



kako ta brana izgleda, ni da li je bilo mo-guñe da se sve odvija kako je on prikazao".Predsednik suda Goluboviñ tvrdi da je ovo jedinstven predmet u smislu da je istragaizvela vrlo malo dokaza relevantnih za ovupravnu stvar, tako da se tokom suðeça isprovodi istraga i prikupýaju dokazi kojisu propuãteni.

IZGUBLJEN, TOTALNO: U Bije-lom Poýu je Milo Ðukanoviñ minus dvehiýade glasova sa predsedniåkih izborapretvorio u plus pet. Ima joã "aktive". Uovaj grad najbliæi Srbiji hiýade çenihgraðana dolazi da preregistruje kola. Nahiýade ovde prijave i mesto boravka. Po-sao cveta. "Sve ti zavrãim za 15 minuta",ubeðuje meãtanin muãteriju. Uze pare,popi kisjelu i obavesti partnera – "åekaã meoðe". Iako je radni dan, narod na ulici.'Oda. Dileri slobodno listaju dinare i marke,na registarskim tablicama umesto brojeva– samo "MILO". Uveåe, djevojke ãetajuglavnom ulicom, momci pod tendama kaf-iña. Svi sa mobilnim, motre i "rade", proðui oni ãtraftom – kolima. Niðe mesta za par-king, pa se umore upravýajuñi. Kod takveuposlenosti ko da pokaæe interes za suðe-çe koje se dogodilo u Bijelom Poýu!

Nastavak glavnog pretresa zakazan jeza sredu, 3. jun. Sudnica jednostavna, grb,dve zastave. Dvadesetak policajaca i speci- jalaca vrãi detaýan pretres. Prisutno tri-desetak ålanova oãteñenih porodica, pred-stavnici nevladinih organizacija, novinari...Policajci uvode optuæenog Ranisavýeviñasa lisicama. U plavom odelu, onizak, zaåe-ãýan. Predsednik kriviånog veña VukaãinGoluboviñ konstatuje da nisu pristupilisvedoci Duãko Petroviñ (koji je kao glavni

svedok trebalo da se suoåi sa optuæenim) imilicionar iz pratçe voza Zoran Udovåiñ.Pristupili svedoci, otpravnik vozova u Ãtr-

pcima Slobodan Icagiñ i putnici ÃefketAvdiñ i Iso Sijariñ.

Otpravnik stariji sed åovek, deluje iz-nureno. Taman skuv'o kafu, sluãa vesti, kadupade neka vojska. Po dve bombe, puãke ipiãtoýi, voki-toki. Zbog sliånih situacijaotpravnik od pretpostavýenih ranije traæioobezbeðeçe za stanicu, ali oni u Poæegi re-kli jok. Pita vojska kako se zove, on kaæe.Narede mu da su doãli da pretresu vozzbog ãverca oruæja i dezertera. I joã – akovoz proðe, çihov je. Sloæi se, ali hoñe da javi Poæegi – da skine brigu, svaki propustna poslu deset posto maçe od plate – iranije su izlazili u susret. Vojska kaæe jok.Bilo mu neãto sumçivo, ali je bio izgubý-en, totalno. Sve mu postalo jasno kad jemeðu izvedenim putnicima video koleguFikreta Memoviña, zaleti se da ga spase,oni ga vrate "u kuñicu", zaprete da ñe i çe-ga. Samo mislio da zapali cigaru, bio treñidan otkad je bacio. Uzd'o se u miliciju izobezbeðeça, nije ih video. Video kad od-vedoãe ýude, åu kamion kako ode dole.Bio izgubýen totalno. Javi Poæegi, kaæu,puãtaj voz. Milicija saopãtava da dolazi.Doãli, sasluãali, sutraj ga "toliko osakatio"da je traæio premeãtaj, a otiãao u penziju"na nervnoj bazi".

CRNAC KAO EGIPÑANIN: Pred-sednik veña, porotnik, tuæilac, punomoñni-ci oãteñenih, svi pitaju, Iåagiñ odgovara.Video je crnca, viãe bio kao Egipñanin,im'o sako preko ruke i torbu. Iz stanice nijeizlazio, nisu dali, inaåe praksa da pozdravivoz. Zapamtio samo jednog plavog, izbri- janog, debelog. Ostali, svi isti. OptuæenogRanisavýeviña nije video, sigurno. Kaæeda je sasluãavan i u Beogradu, u sudu, kad

je voðena istraga protiv Milana Lukiña,nisu mu ga pokazivali, ni fotografije. Kakosu govorili otmiåari? "Govorili su naã je-

zik". Da li su se oslovýavali? "Ne". Dali je mogao da zakýuåi da li je nekovoða? "Svi su bili voðe". Pozadi ko-mentariãu – laæe, sve.

Sledi pauza, svedoci iz voza Avdiñ i

Sijariñ se "propituju" na klupi. U godi-nama su, da je juåe bilo, ko da se seti, akamoli pre pet godina. Grupica ålanovaoãteñenih porodica komentariãe sve-doåeçe Iåagiña. Sve zna, a laæe. Snajaotetog Dæafera Topuzoviña veli da jojsve izgleda loãe, mnogo loãe. Ne umeda kaæe, ali skroz nepravilno. "E, na-meãtaýka", potvrðuje reåi æena do çe.

Predsednik veña Goluboviñ upuñu- je nas da ñe sutradan, u åetvrtak (kad"Vreme" bude u prodaji), pretres bitinastavýen sasluãaçem pratioca izvoza, milicionara Udovåiña, imaju in-

formacije da je "pronaðen". Potom ñeproces biti odloæen do jeseni. Predsed-nika pitamo za miãýeçe da li ñe pravdastiñi zloåince? Odgovara da je pretres ot-voren, da tuæilac usmerava postupak, op-tuæeno je jedno lice, ali ne znaåi da se sut-ra istraga neñe proãiriti na druge. Nastojeda doðu do prave istine, da utvrde sve ãto je bitno za dogaðaj. Najvaænije je, kaæe,da imaju reãeçe Saveznog suda kojim sudelegirani da sude ovaj predmet. Neñeodustati. Pokazuje pismo iz Åikaga, rod-bina "nestalog" Zvjezdana Zuliåiña gaobaveãtava o punomoñju za advokata.Pismo pisala rukom. Ljudi se nadaju, kaæeGoluboviñ, mnogi su nestali pa se niotkudpojavili. U Boæije uãi.

Advokat sedam oãteñenih porodicaVelija Muliñ kaæe da mu je ciý da se ras-vetle sve okolnosti vezane za otmicu put-nika. Kao glavnog krivca ne vidi NebojãuRanisavýeviña – on je treñerazredni åo-vek i u grupi otmiåara – veñ aktuelnu vla-st u to vreme. Otmica se nije mogla do-goditi u vozu dræave koja ne uåestvuje uratu, na pruzi koju iskýuåivo kontroliãupolicija, vojska SRJ i osobýe ÆTP. Pona-

výam da Ranisavýeviñ punomoñnicimanije u prvom planu, on je, kako kaæe,uåesnik i çemu ñe se izreñi kazna – kri-vac je mnogo daýe, u senci dogaðajastoje mnogi ýudi, u prvom redu onaj åija je senka i nad tim senkama. Iz senke je,za sada, zahvaýujuñi crnogorskom pra-vosuðu, izaãao samo Nebojãa Ranisav-ýeviñ. Srbin, kako u optuænici stoji, os-novna ãkola, bez posla i zanimaça. Napretresu je na pitaçe zaãto je bio u Bos-ni odgovorio: "da branim srpstva". Moæ-da bi neke odgovore mogli da daju onikoji su u to vreme bili i sa zanimaçem i

sa zaposleçem, i koji su tako "zaposlili"Ranisavýeviña. s

DRAGAN TODOROVIÑ

Z O R

A N

S I N K O

MESTO ZLOÅINA :Æelezniåka stanica u Ãtrpcima

7/29/2019 Vreme, 1998. június 6.


14 VREME s 6. JUN 1998.

toro dece. Albanci govore o desetinama ra-zorenih i zapaýenih kuña.

Iako se u Deåanima i okolini veñ godi-nama puca (prva tromblonska mina je po-godila izbegliåko naseýe Babaloñ joã 8.avgusta 1996, kada gradça nije bila niokonåana), a od polovine marta se tamovodi pravi rat; za poåetak "Deåanske ope-racije" moæe se uzeti 23. maj ove godine,kada je, posle napada na dva vozila zasnabdevaçe VJ kod sela Prilep, nekolikokilometara od Deåana prema Ðakovici, putDeåane-Ðakovica potpuno zatvoren zasaobrañaj. Dva dana kasnije, 25. maja,poåela je pucçava na automobile koji suiãli putem Deåane-Peñ, i to kod sela Istniñ,predgraða Deåana i izmeðu sela DoçeStreoce i Ljubeniñ, ãest kilometara od De-

åana prema Peñi. Tako je Deåane odseåenood sveta. Dovedeno je u pitaçe snabdeva-çe hranom stanovnika Deåana koji su sezatekli u gradu i Srba i Crnogoraca izbeg-lih iz okolnih sela, kao i jedinica VJ u baziHuýaj, zapadno od grada, i na karauli Mo-rina - do kojih jedini suvozemni put vodipreko Deåana.

DVA BABALOÑA: U prethodna dvameseca svakodnevnih sukoba, borbe su sevodile sa obe strane puta Deåani-Ðakovica.Pograniåne jedinice su, pogotovo od sredi-ne aprila, imale pune ruke posla da spreåeilegalne prelaske granice i ãverc oruæja. S

druge strane puta, pored jezera Radoçiñ,nalazi se selo Gloðani, lokalna baza naoru-æanih Albanaca, koje je policija bezuspeã-

nisu za to dobili dozvolu policije. Albanskiizvori tvrde da je oko 2. juna u 14:30 nas-tavýeno granatiraçe sela u neposrednojokolini gradiña Deåani, a predstavnici UN-

HCR-a i Crvenog krsta u Albaniji javýajuda je i u utorak nastavýen priliv albanskihizbeglica preko granice. "Deåanska opera-cija" je ovako "zavrãavana" i ranije, 29.maja na primer.

U najnovijoj akciji srpske policije, zakoju neki zapadni posmatraåi tvrde da jenajveña oruæana operacija na Balkanu pos-le hrvatske "Oluje" iz 1995, do sada su po-ginula trojica policajaca, viãe od deset jeraçeno, a dvojica su nestala. Broj ærtavameðu Albancima je nemoguñe utvrditi, alise obe strane slaæu da ih je "viãe desetina".Poimence se zna za 16 poginulih Albanaca,

meðu kojima su, tvrde albanski izvori, i jedan dvanaestogodiãçak i tri æene. Meðumnogobrojnim raçenicima, kaæu, ima ães-

Na licu mesta

Metohija u plamenuCiý "Deåanske operacije" i nije bio da se situacija u zapadnoj Metohijitrajno reãi. Pre ñe biti da je trebalo da ona obezbedi "i jare i pare": istabilne veze sa graniånim karaulama i prekid sukoba, na tri dana

va. Znaåi li to da se posle deset dana moæeslobodno proñi putem Peñ-Deåane-Ðakov-ica, da su proradile telefonske veze saovim gradovima - prekinute u petak 29.maja, da u Deåanima ima struje - koje jenestalo 31. maja, da kamioni sa hranomsada nesmetano stiæu do ovog grada, i joãdaýe, do izbegliåkog naseýa Babaloñ i jed-ninica Vojske Jugoslavije u bazi Huýaj i na jugoslovensko-albanskoj granici? Da sepreko 10.000 ýudi iz izbegliãtva vratilo ku-ñama, da se viãe ne puca? Odgovor na svaova pitaça je: "Ne!" Joã uvek se, kada ok-

renete neki telefonski broj koji poåiçe na039, iz sluãalice ne åuje niãta. Novinarikoji su 3. juna hteli da posete Peñ i Deåane

PRIÃTINA

"D

eåanska operacija je zavrãena", tvr-dili su 3. juna izvori u Priãtini blis-

ki ministarstvu unutraãçih poslo-

R E U T E R S

7/29/2019 Vreme, 1998. június 6.



no pokuãavala u viãe navrata da "oåisti"(najveña takva akcija preduzeta je 27. apri-la), a nekoliko kilometara odatle dva zakr-výena naseýa sa istim imenom - Babaloñ.U 122 kuñe na brdu su Srbi i Crnogorci

izbegli iz Albanije 1990. (u naseýe su seuselili tek po ubeðivaçu policije, a prvisukob sa lokalnim Albancima imali su u januaru 1996, dok su joã bili smeãteni ubungalovima deåjeg odmaraliãta pored De-åana. U tadaãçoj tuåi su poginula dva Al-banca iz Deåana). Tri stotine metara odatle je selo sa 160 albanskih kuña. Tamo se odaprila puca skoro svake veåeri. Izbeglicesu 20. aprila napustile naseýe i otiãle uDeåane, ali su ih vlasti Peñkog okruga is-tog dana vratile "kuñi".

Od sredine aprila je, posle jednomeseå-nih veåerçih napada na çihove kuñe, i ono

malo preostalog srpskog i crnogorskogstanovniãtva iz deåanskih sela izbeglo ugrad. Åetrdesetak porodica je smeãteno ubungalove deåjeg odmaraliãta, a stoka je os-tavýena u ãtalama manastira Visoki Deåani.Ãkole u opãtini Deåani (ãest albanskih i jed-na srpska) prestale su sa radom joã u martu,a srpske æene i deca su konaåno evakuisaniiz grada krajem aprila. Od tada su zatvorenei prodavnice, pekare i apoteke, a veåerçepucçave su otpoåele i u samom gradu. Takose u Deåanima na poåetku blokade zateklooko 200 Srba i Crnogoraca. Policija - koja joã od polovine maja(po priznaçu jednogpolicijskog oficira izDeåana) kontroliãe sa-mo krug od 50 metaraoko policijskog punktau centru grada i 500 me-tara puta prema manas-tiru (manastir åuva vojs-ka) - uspela je ipak daprvih dana blokade skoro 150 ýudi sprove-de do Peñi. Iz grada su izbegli i Albanci, os-talo ih je svega petstotinak.

STRELJANJE: Putem od Peñi do Ða-kovice se posle zalaska sunca ne saobraña joã od kraja aprila, ali je potpuna blokadapotpuno zaustavila ionako problematiånosnabdevaçe graniåara, a time je ugroæena i

sama granica. Zato je policija 25. maja,posle incidenata kod Streoca, preãla u pro-tivnapad. Albanski izvori tvrde da je togdana otvarana artiýerijska vatra na 11 selaoko Deåana (samo su u jednom satu, kaæu,izbrojali 140 detonacija), a selo Ljubeniñ jezauzeto na juriã. "Izvodili su muãkarce izkuña i streýali ih", tvrdi jedan oåevidac,Albanac. Samo u porodici Hamza je ubije-no osam muãkaraca. Jedan policajac je kodStreoca pogoðen snajperskim metkom ugrudi i iste veåeri je izdahnuo. Borbe su sevodile i u samim Deåanima, gde je, opetprema tvrdçama albanskih izvora, slede-ñeg dana radila i artiýerija, pogotovo u sta-rom delu grada, oko dæamije. Albanci tvr-de da su na viãim zgradama tada bili post-avýeni policijski snajperisti, ali ne navode

da je neko stradao od çih.Sledeña dva dana su borci za kontrolunad magistralnim putem dospeli u pat pozi-

ciju, a teæiãte sukoba se

prenelo u Babaloñ, gdese joã uvek nalaze srp-ske izbeglice. Tamo su joã 25. maja nestala dvapolicajca, a 27. maja jepoginuo jedan albanskimladiñ. "U odbrani se-la", kaæu albanski iz-vori.

Novi ozbiýni okrãaji zbili su se u petak29. maja, kada su u zoru napadnute policij-ska stanica u Åelopeku i konvoj za snabde-vaçe Deåana, opet izmeðu Ljubeniña i Str-eoca. Policija je ponovo napadnuta i kodPrilepa i susednog sela Rastavica. Policija je preduzela kontranapad i trenutno raster-ala napadaåe, koji su se povlaåili u dvasmera, na zapad prema albanskoj granici ina istok prema Gloðanima i Jablanici, seluu koje policija nije uãla godinama. Poteraza napadaåima trajala je celu noñ, a policija tvrdi da je u svim selima iz kojih je tog jutra otvarana vatra naãla zemunice sa hra-nom i oruæjem. U Ljubeniñu i Åelopeku su,tvrde, naðene prave podzemne bolnice,snabdevene delimiåno i opremom nesta-lom iz priãtinske bolnice. Zbog toga su u

Priãtini uhapãena dva lekara, Srbina.GRANATIRANJE: Poãto je konvojza snabdevaçe grada u petak proãao pu-

v

IzvinjenjeU prethodnom broju Vremena ob-

javili smo (na str. 14) fotografiju gene-rala Ljubiãe Veliåkoviña, a potpisalismo je kao portret generala AleksandraDimitrijeviña. Izvinjavamo se zbog

greãke g.g. Veliåkoviñu i Dimitrijeviñui åitaocima Vremena. UR.

"To moæe da se zavrãi samo ako spale sve u pojasu odpet kilometara s obe strane puta", kaæe jedan albanskinovinar iz Priãtine. Njegovu procenu situacije deli i

jedan ovdaãçi policajac. "Moæemo ili da sve pobijemo,ili da odemo odavde. Ovo viãe nema smisla"

7/29/2019 Vreme, 1998. június 6.


16 VREME s 6. JUN 1998.

tem, a u subotu je tuda proãlo åak inekoliko autobusa, policija je na ta-lambase udarila kako je akcijazavrãena, i da je magistralni put odPeñi do Ðakovice potpuno pod

çenom kontrolom. Incidenti su se,meðutim, reðali bez prestanka. Usubotu su raçena dva policajca, advojica Albanaca iz Streoca su pog-inula. U Istniñu, selu spojenom saDeåanima raçeno je, tvrde albanskiizvori, ãestoro dece i dvoje odraslih.U nedeýu je bilo joã gore. Policija jesaopãtila da je na çu pucano iz Ist-niña i Crnobrega, juænog predgraðaDeåana, kao i iz obliæçih sela Be-leg i Vranoñ. Jedan policajac jeumro od posledica raçavaça. U is-tom policijskom saopãteçu se kaæe

da je u odgovoru na vatru likvidirano "viãedesetina terorista". Albanski izvori tvrde da je policija te veåeri granatirala Deåane i da je mnogo kuña u plamenu. Granatirana su ipomenuta sela, a po poýima oko Deåanasu leæali leãevi. Jedna naoruæana grupa izsela Istniñ je razbijena i potisnuta dubýe uunutraãçost Metohije. Druga se naãla uokruæeçu izmeðu sela Prilep i Rastavica, içen okrãaj sa policijom je trajao celu noñ.U ponedeýak ujutro su se u borbu ukýuåi-la i albanska pojaåaça, pristigla iz okolnih

sela, pa se sukob joã rasplamsao. Policija jeipak uspela da ih natera na povlaåeçe udva veñ pomenuta pravca. Granatirani su iGloðane i Babaloñ, kao i okolna sela.Borbe su se vodile i u najveñem albanskomselu, pograniånom Juniku.

U utorak je ponovo, oko åetiri ujutro,napadnuta kolona za snabdevaçe, ovogaputa naseýa Babaloñ. Kolona je napadnutakada je proãla Deåane, iz Crnobrega,Prilepa, Drenovca. Kod Crnobrega je pog-inuo jedan policajac. Policija je ponovo

rasterala napadaåe,posle åega je prog-

laãen joã jedan zav-rãetak akcije. U De-åane je stigla ekipaTV Priãtina i snimi-la takoreñi radostanprilog o "povratkuæivota" u taj grad.Snimýen je sam ce-ntar grada, i na çe-mu se zaista ne videtragovi razaraça.

ZBEG: "To mo-æe da se zavrãi sa-mo ako spale sve upojasu od pet kilo-metara s obe straneputa", kaæe jedanalbanski novinar izPriãtine. Njegovuprocenu situacijedeli i jedan ovdaãçipolicajac. "Moæe-mo ili da sve pobijemo, ili da odemoodavde. Ovo viãenema smisla", kaæeon. Moæda nije sve

spaýeno, ali se sanaoruæanim albans-kim grupama pred

policijom povlaåi i civilno stanovniãtvo. UAlbaniju ovih dana, peãke preko Juniåkihplanina, bez prekida stiæu izbeglice. I dosada su se ýudi pomerali iz sela u selo, ãtodaýe od sukoba, ali se sada u centralnojMetohiji, koja je potpuno van policijskekontrole, nalazi poveñi zbeg, u kome ima inaoruæanih ýudi. Oni su se u ponedeýakkod Maliãeva sukobili sa policijom, koja ih je odbacila prema Orahovcu, na planinuMilanovac. U pokuãaju da razdvoji naoru-æane od nenaoruæanih Albanaca, VojskaJugoslavije je u utorak pozvala stanovnikepograniånih sela da se vrate kuñama. Taj

poziv se svakog sata åita na ðakoviåkomradiju, ali teãko da ñe se Albanci odazvati.Pre ñe biti da ñe talas izbeglica podiñi tem-peraturu u centralnoj Metohiji. Veñ je usredu 3. juna zabeleæen napad na jedinicuVJ stacioniranu na prevoju Duýe, izmeðuÃtimýa i Suve Reke. Joã jedna moguñataåka zaoãtravaça je grad Peñ, pun izbe-glica, sa sukobom na samo dva kilometraod grada, u selu Raoãiñ, prema Deåani-ma. Na koju god stranu iz grada kreneteneñete daleko stiñi. Ali ciý "Deåanskeoperacije" i nije bio da se situacija u za-padnoj Metohiji trajno reãi. Pre ñe biti da je trebalo da ona obezbedi "i jare i pare":i stabilne veze sa graniånim karaulama iprekid sukoba, na tri dana. Toliko je,naime, preostalo do 5. juna, kada trebada se odræi druga runda srpsko-albanskihpregovora. Albanska strana preti da se napregovorima neñe pojaviti ukoliko rep-resija reæima ne prestane, a SjediçeneDræave nemaju nameru da to dozvole.Zato ñe se opet pribeñi "kompromisu":Miloãeviñ ñe posle æestoke ofanzive po-nuditi kratku pauzu, a Rugova ñe se pra-viti da je represija zaista prestala. Uosta-

lom, moæe se braniti da je tako javýenona RTS-u. s

ZORAN B. NIKOLIÑ

SPECIJALISTIÅKA ORDINACIJA"BEOHELP" Strahiçiña Bana 31/

1 tel. 011-621-602

Pregled i leåeçe bolesti pluña ibronhija, srca i krvnih sudova,bolesti æeluca i creva. Dopler iultrazvuåna dijagnostika,ehokardiografija i holter srca.

* Beohelp - De Vilbiss HealthCare - Bulevar JNA 121tel. 011-460-928,

tel./fax 011-397-08-92

- koncentratori kiseonika- pulsna oksimetrija- inhalatori

ALBANSKE IZBEGLICE:Æene iz sela Junik

R E U T E R S

7/29/2019 Vreme, 1998. június 6.



Ko bi æalio za vazda rastresenim, pospanim ili nerasaçenimKontiñem, pogotovu sada kad znamo da smo umesto çega dobiliæivu vatru – åoveka spremnog da nasrne na desetoricu, kadrog daæivot stavi na kocku a da ne povisi glas.

Kraj svih poslova koji ga u Beogradu åekaju kao saveznogpremijera, g. Bulatoviñ je naãao vremena da skokne do Podgoricei potpomogne svoju partiju uoåi izbora. U nedeýno jutro (åiju bilepotu mogla da opiãe jedino Mira Markoviñ), g. Momo je, doter-an i nasmejan, otiãao na biraåko mesto, obavio graðansku duænosti krenuo ka ogçiãtu na kojem se kråkao nedeýni ruåak. Kad, predzgradom, ima ãta i da vidi. Buýuk voajera, gorila, radnika

obezbeðeça, domañih i stranih plañenika razbaãkarenih u unifor-mama policije, ali i u civilnim odelima savremenog kroja – motrena zgradu, motre u zgradu, motre kroz zgradu... Isti ti sluæbenicinadzora i zaãtite smucali su se tu i ranije, to je istina, ali je togadana çihova upravo razdraæujuña leæernost uverila saveznogpremijera da su joã jedni izbori nameãteni, i to tako nameãteni daih çegova partija izgubi... Priãao je, goloruk, gomili danguba iglasom iz kojeg je za ovu priliku volãebno iãåezla veåita upre-podobýenost naloæio: "Karte na pregled! Odnosno legitimacije...Ko ste vi?!" Oåito obuåeni da ýude izbacuju iz takta, janiåari susmerno odgovarali da su "iz obezbeðeça". Dokumenta, pak, nisuhteli da daju premijeru u ruke: pokazivali su mu ih izdaleka,zaåikivali ga da sa distance proveri verodostojnost peåata i pot-pisa komandira, kao da ih je kopkalo ima li premijer soåiva ispod

morskih pijavica...Shvativãi da savezna vlast u oåima milicije ne znaåi niãta,

premijer je pripretio da ñe, ako za pet minuta ne odu sa lica mes-ta, liåno pripucati na çih, i to baã kroz prozor vazda nadziranesobe, a zna se da premijer ne promaãuje kad ãtiti nejaå. Æandari nitime nisu bili impresionirani, pa je predsednik savezne vladepoåeo da kida kablove, kako telefonske, tako i one u ureðaju zanadziraçe. Karate udarcem uñutkao je interfon; na zaprepaãñeçepublike uzverao se na banderu i mrmýajuñi "nula, faza, nula,faza" desnicom otkinuo dve æice visokog napona; istrgao je pok-lopac od ãahta, bacio ga pedeset metara niz ulicu, za tili åas seobreo na dnu ãahta, gde je nogama demolirao vodovodnu cev os-umçiåenu za pruæaçe gostoprimstva nezakonitom kablu; zgrada

samo ãto je ostala bez vode, premijer je veñ bio na krovu odakle je satelitskom antenom (podeãenom da snima çegovu intimu)gaðao laæne bodyguards; u nekoliko poteza sa åitavog zdaçasýuãtio je oluk traæeñi u çemu skrivene kablove za pris-luãkivaçe, nadzor i seksualnu ãpijunaæu...

Æiri "Veåerçih novosti" sastao se kasno proãle noñi i navanrednoj sednici dodelio saveznom premijeru priznaçe "Na-

jplemenitiji Jugosloven 1998." (za triåavih pola godine nemoæe ga niko nadmaãiti: to je kao kad neki klub osvoji prvomesto ãest kola pre kraja sezone). U obrazloæeçu æirija stojida su dosadaãçe nagrade stimulisale skokove u nabujale rekeradi spasavaça tuðe dece – prvi put je nagraðeno herojstvokoje je bilo okrenuto odbrani i zaãtiti vlastitog poroda i ogçiã-ta. Ali je ono i mnogo viãe od toga. Simboliåkim gestom

kidaça kablova premijer je najavio novu eru ýudskih sloboda.Domañoj i svetskoj javnosti, ali i policiji, stavio je do znaça

da pod çegovimpremijerstvom viãeneñe biti prislu-ãkivaça, niti nad-zora koji bi zadirao

u funkcionerskusvakodnevicu.Iako je prvi ko-

rak naåinio u zavi-åaju, premijer ñepohod na telohranit-eýe zasigurno nas-taviti i u Beogradu.Danas veñ nije teãkozamisliti prizor ukojem Tuænoliki za-vrñe ruku na leða g.Senti Milenkoviñu,

primorava potoçeg da se sagne ne bi li ga kolenom ãto æeãñe izu-darao po generalskim zubima, nosu i jagodiånoj kosti.

Vaça Buliñ se veñ obratio kabinetu saveznog premijera ibezecovao ga za emisiju "Crni biseri". Gost ñe potanko ispriåati ikako je bio zlostavýan od sluæbe obezvreðeça, i gde je nauåioborilaåke veãtine; gledaoci ñe saznati je li premijer nameravao dapuca iz starog porodiånog dæeferdara ili iz savremenog vatrenogoruæja, je li gorile hteo doista da potamani, ili, ãto je neuporedivohumanije, samo da im puca u kolena, da bi ovi tako kýasti sluæilikao tuga i opomena drugim plañenicima koji zadiru u intimuduænosnika federacije. s

LJUBOMIR ÆIVKOV

Zona sumraka

Crni biser

Izbori '98: Trijumf koalicije"Da æivimo boýe":CRNOGORSKO "NE" DEDINJU

Izbori i stranke maçinskih naroda:

ODSTUPANJE OD BALKANSKIHPRAVILA - GRAÐANSKO ISPREDNACIONALNOG

Vanredni izbori i podjela lokalne vlasti:PREVRAT IZ GLASAÅKE KUTIJE - KAKO JEBULATOVIÑ IZGUBIO OPÃTINE

Crna Gora poslije izbora:VRIJEME ISKUÃENJA - ZA MONITOR GOVORE:FILIP VUJANOVIÑ, NOVAK KILIBARDA, ÆARKORAKÅEVIÑ, DRAGAN ÐUROVIÑ, MILANPOPOVIÑ...

NEDJELJNIK

MONITORU NOVOM

BROJU DONOSI:

MONITOR

Z O R A N

R A Ã

7/29/2019 Vreme, 1998. június 6.


filmovanje

skeniranje

priprema zaãtampu

design

ilustacije

postavljanje iorganizacija DTP,office i internetsistema

arhiviranjeelektronskih

dokumenatabaze podataka

Gra†åki

CentarVreme

i v a n s a ã a v e s n a v la

[email protected]

7/29/2019 Vreme, 1998. június 6.



v

korak u tretmanu kosovske krize. Od idejeskromnog ojaåavaça zaãtite albanske imakedonske granice sa SRJ doãlo se doodluke o planiraçu sveobuhvatne vojne in-tervencije NATO-a na Kosovu. Pri tom sena Kosovu nije promenilo niãta od decem-bra do danas: rat niskog intenziteta niæesvoje neizbeæne ært-ve svakoga dana, uzrelativno malu es-kalaciju. Miloãeviñ içegovi operativci

na terenu, ojaåaniprisustvom JoviceStaniãiña i çegovihliånih specijalnihsnaga, dræe se pra-vila igre poznatogiz ranijih "malih pr-ýavih ratova": zoneslobodnog dejstva( free-fire zones), spr-æena zemýa (scor-ched land ), potraæi iuniãti (search and destroy); fale joã sa-

mo "strateãka sela",strategijsko bombardovaçe i hemijska de-folijacija ãuma... Zaãto se NATO iznenadauznemirio? Ni ambasadori, ni ministri, nigenerali NATO-a nisu ponudili objaãçeçeza toliku zabrinutost.

TEORIJA I PRAKSA: Takve orga-nizacije, kao ãto smo videli do sada i naprimeru bivãe Jugoslavije, podloæne su un-utraãçim trveçima, intrigama, konkuren-ciji velikih i bivãih velikih sila, zapaçujuñesitnim liånim hirovima i ambicijama iuopãte ýudskim manama i porocima uveli-åanim samim znaåajem i snagom takvihorganizacija. Sve to proizvodi ãum u siste-mu i u naåelu usporava çegove reakcije.

Ukratko reåeno: dok se oni sporazumeju,shvate o åemu je reå, dogovore se i neãtouåine – ode sve u boæju mater, kao onomad

oko Srebrenice. Jedan bivãi generalni sek-retar Zapadnoevropske unije rekao jevaãem novinaru da su se balkanski ratovi1990-1995. mogli spreåiti odmah, u leto1991, kratkom, æestokom i jevtinom (uodnosu na kasnije troãkove) intervencijomoko Dubrovnika, ali da ta ideja nije naiãlana razumevaçe kad je trebalo.

Trebalo je sedam godina da velike sile,

opisane nesreñnim terminom "meðunarod-na zajednica", shvate s kim na Balkanuimaju posla. Viãe nije ni trebalo oåekivatiod ýudi koji su ozbiýno shvatili pretçe dañe Ratko Mladiñ bombardovati Rim,Firencu i London i od ýudi koji su se ozbi-ýno raspitivali ima li zaista taj Arkan tajnooruæje zvano "elipton". Niko osim odab-ranih ne zna da li su i kako åuvene velikeobaveãtajne sluæbe radile posao na terenu,ãta su izveãtavale i ãta je od toga prihvañe-no i pretvoreno u politiåke odluke. Velikesu sile Miloãeviña i sve çegove blefovegodinama uzimale ozbiýno jer – u diplo-matiji se, kaæe dogma, razgovara sa jaki-

ma, a ne sa slabima. Onda su slabi postali jaki, Miloãeviñ je izgubio tri rata, potpisaosve ãto je trebalo i saopãtio stanovniãtvu da

u Srbiji nije bilo rata i dobro smo i proãli –kako smo mogli – i da se sagiçati neñemo.Tada je negde ðavo i odneo ãalu: od Dejto-na nadaýe Miloãeviñ mora da pokazujekarte; nismo viãe dæentlmeni.

Kakve to veze ima sa Kosovom? I tekakve, kao ãto vidimo iz najnovijih potezaNATO-a. Ljudi su videli kako je i zaãtoMiloãeviñ pokretao ratove u Sloveniji, Hr-

vatskoj i Bosni, ãta je iz tih ratova ispa-lo i po koju cenu ikako su se zavrãili.Kosovo je – kao i

pomenuti sluåajevi– stvar specifiånana svoj neponovýivnaåin. Na Kosovu je reå o procesu na-cionalnog samoop-redeýeça i ujedi-çeça svih Albana-ca, procesu koji jena duæi rok neizbe-æan, poãto su ga ta-kvim uåinili Milo-ãeviñ i te iste velikesile koje su nasele

na Miloãeviñevurehabilitaciju etniåkog principa umestoprincipa dræavýanstva. Sada se NATO, kaoaktivna oruæana ruka velikih sila, suoåavana Kosovu sa staçem datim i neprome-nýivim: sa albanskom veñinom od barem90 odsto; sa barem 60 odsto albanskogstanovniãtva mlaðeg od 30 godina, bezikakve perspektive u æivotu – osim obeña-ça sopstvene dræave; sa medveðom vlaãñusrbijanske policije koja na Kosovu kon-troliãe samo ono ãto vidi preko niãanapuãke; sa poåetnim dejstvima Oslobodi-laåke vojske Kosova (UÅK) koja ima sveãanse da preraste u ozbiýni gerilski narod-nooslobodilaåki pokret – iz prethodno

a tri nedeýe – od 11. maja dodanas – Savet NATO-a, minis-tri inostranih poslova i Vrhov-

na komanda Saveza napravilisu neuobiåajeno brz i krupan

Z

MEKO PRIZEMLJENJE: Avion NATO-asleñe na skopski aerodrom

Kako bi izgledala intervencija na Kosovu

NATO na GazimestanuNa osnovu dosadaãçeg ponaãaça Severnoatlantskog saveza naBalkanu – a i inaåe – moæe se prognozirati ãta ñe se desiti ako se

aktiviraju planovi najavýeni proãle nedeýe u Briselu

F O T O G R A F I J E :

Å E D A

N E N K O V I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1998. június 6.



nabrojanih razloga. Politiåkog reãeça navidiku nema, ãta god optimisti mislili: nitiMiloãeviñ moæe Srbiji da objasni da Alban-ci nisu neprijateýi i niæa biña, niti Rugovamoæe da suzbije UÅK, sve i da mu

Miloãeviñ pomogne povlaåeçem policije sKosova i uspostavýaçem autonomije iz1974. sa sve albanskom policijom i sud-stvom.

"PLACDARM":Ako je tome tako – aizgleda da jeste – kompletno dosadaãçeiskustvo sa Miloãeviñem definiãe buduñutaktiku tog Saveza. Znajuñi da je Miloãeviñspreman da situaciju na Kosovu uåinineizdræivom za sebe i za druge, pa onda dasedne da se ceçka, NATO ñe morati dapostavi preciznu granicu – prag osetýivos-ti: granicu preko koje neñe trpeti daýi rastnasiýa. Naime, NATO u neposrednoj bliz-

ini (Bosna i Hercegovina, Makedonija,Italija, Gråka i – uskoro – Albanija) ima, iliñe uskoro imati, krajçe znaåajne vojne po-tencijale. To je – iz razloga krajçe prak-tiånih – joã jedan razlog za verovatnoñuvojne intervencije: povlaåiti trupe sa tihlokaliteta, pa ih onda vrañati natrag suviãe je skupo åak i za velike sile. U sluåaju dado odluke o vojnoj intervenciji na Kosovudoðe, glavni problem biñe transport: teãko je, naime, zamislivo da Srbija i Crna Goradopuste prolaz jedinicama NATO-a do Ko-sova; sa albanske strane linije komuni-kacije su teãke, nepropusne i oskudne; os-taje jedino Makedonija kao "placdarm", tj.razvojno podruåje i glavna baza operacija.Kako kaæu makedonski izvori "Vremena",prilikom razvijaça snaga UN (UNPRE-DEP) u Makedoniji, u podruåje Krivolaka i joã nekih bivãih baza JNA dopremýene sudaleko veñe koliåine naoruæaça i vojneopreme nego ãto je to potrebno sim-boliånim snagama Ujediçenih nacija na jugoslovensko-makedonskoj granici. Ponekim procenama reå je o standardnojopremi za celu jednu diviziju NATO-a; ako je to istina, onda treba samo avionima

dopremiti ýudstvo, ãto u velikoj meriolakãava i ubrzava stvar. Ako se operacijabude odvijala u povoýnim vremenskim us-lovima – od Ðurðeva do Mitrova dne – izRepublike Albanije biñe moguñ prodor irazvijaçe znaåajnih snaga iz pravacaTropoje, Zogaja, Morine i joã nekih dolinai prevoja. Koncentracija i priprema zaproboj snaga NATO-a sa albanske teritor-ije predstavýali bi povelike izazove za naj- jaåi vojni savez na svetu, iz razloga logis-tiåkih i geografskih, ãto bi mogao biti i iza-zov: osim Bosne i Hercegovine, gde jenastupao bez ozbiýnog otpora, NATO ni-

kada nije preduzimao realne operacije nakontinentalnom brdsko-planinskom terenubez dobrih linija komunikacija i infrastruk-

NATO ili rat SPECIJALNO ZA VREME IZ TIRANE

Poznati advokat iz Tirane, poslanik Spartak Ngjela uz kafu pred hotelom "Daðiti" ucentru grada, mirno kaæe: "Albanija dræi kýuå sukoba na Balkanu, ali ne zna kako da gaupotrebi."

Dok nameãta naoåare dodaje: "Postoje samo dva naåina za suoåavaçe sa situacijom– diplomatski i politiåki za reãeçe problema, ili se spremiti za rat." "Albanija nije dræa-va spremna da ratuje, posebno sad posle propasti svoje armije tokom proãlogodiãçihnereda", kaæe on. "Zato je najboýe da trupe NATO-a doðu na granicu."

"NATO na granici znaåi da ñe zemýa biti pod kontrolom i da Albanija neñe bitiuvuåena u moguñi rat. "To je i taåka za koju je zvaniåna Tirana najviãe zainteresovana –meðunarodna kontrola granice sa Jugoslavijom i garancija domañe stabilnosti razlog jeãto vlada poziva NATO na granicu.

Zahtev da se trupe NATO rasporede duæ albansko-jugoslovenske granice prvi je up-utio premijer Fatos Nano. U proãli petak Nano je izloæio detaýan plan, traæeñi osnivaçeneke vrste UNPREDEP u Albaniji. Zvaniåna Tirana navodi da je glavni razlog za pozivu tome ãto Albanija smatra da je "od najveñe vaænosti da se konflikt ne proãiri juænimBalkanom". Istovremeno, albanski premijer traæi rasporeðivaçe jedinica sliånih UN-PREDEP-u u Makedoniji – ãto znaåi da Tirana, sa taåke glediãta opasnosti ãireça suko-ba – stavýa znak jednakosti izmeðu dveju dræava.

"Mora biti stvorena zona sigurnosti koju ñe ãtititi meðunarodna zajednica i koja ñeSrbima staviti na znaçe da je albanska granica meðunarodna granica", kaæe Nano. Tira-na, kaæe on, najviãe strahuje od "radikalizacije politike Beograda", koja moæe da vodipotiskivaçu mirnog reãeça i tako uåini da sami Albanci postanu radikalniji u odgovoruna takvu politiku.

Meðutim, ovu opciju ne podræava albanski predsednik Redæep Meidani, a æestoko jenapada i albanska opozicija. Albanski predsednik smatra da stranog vojnog prisustva morabiti, "naroåito na Kosovu, ãto je neophodno da bi se zaustavila eskalacija srpskog nasiýa".

"Premijer je pozvao NATO da bude pograniåni policajac", saopãtila je opozicionapolitiåka grupacija "Savez za demokatiju", uz zahtev da Albanija ponudi NATO-u svojeluke i aerodrome "kako bi bila ojaåana stabilnost regiona".

"Albanski predsednik traæi da NATO raspopredi trupe na Kosovu, ali on nije ponu-dio luke i aerodrome u Albaniji", kaæe opozicija koja se inaåe slaæe da je jedini naåin dase spreåi krvoproliñe na Kosovu ulazak meðunarodnih trupa u pokrajinu. Za premijero-vu ideju vojnog manevrisaça NATO-a po Albaniji, opozicija kaæe da znaåi "gubitak vre-mena i nastavak prolivaça krvi na Kosovu".

Albanska parlamentarna spoýnopolitiåka komisija takoðe je protiv rasporeðivaçaNATO-a u Albaniji. Komisija je "doãla do zajedniåkog zakýuåka da NATO mora bitirasporeðen na Kosovu, a ne na granici. Raporeðivaçe duæ granice je opasno, jer Koso-vu donosi izolaciju". Predsednik komisije Sabri Godo kaæe da "svako ko traæi raspore-ðivaçe NATO-a duæ granice, zauzima antialbanski stav".

Zapravo, granica je krajçe osetýiva. Ono ãto se zove albansko-jugoslovenska gran-ica u Morinui, kod Tropoýa na severu Albanije, su samo dve trake – tragovi vojnih vozilasa jedne i sa druge strane. Na pojedinim mestima razmak izmeðu tragova je jedva 20santimetara, pa samo jedan korak moæe da znaåi pograniåni incident.

Na najbliæoj vojnoj pograniånoj postaji u Kamenici, kod Tropoýa, posadu åine samodvojica vojnika i jedan policajac, pa je teãko verovati da oni mogu da je zaãtite. Drugidelikatni problem je ãto veñina meãtana ima roðake sa druge strane, i ãto neki kaæu daåesto prelaze u posetu roðacima. Albanska armija, posle provale nasiýa i anarhije koja

je proãle godine pogodila zemýu, ne oseña se sposobnom da zaãtiti granice sopstvenedræave. Armija ponavýa da je çena logistika gotovo uniãtena tokom nereda. To je real-na situacija koja nagoni albanske zvaniånike da traæe meðunarodno vojno prisustvo nasvojim granicama. Izvori ministarstva odbrane kaæu da postoji politiåka saglasnost orasporeðivaçu trupa NATO-a duæ granica. Ministar odbrane Luan Hadzagara ñe upravoo tome voditi razgovore tokom posete Brislu od 11. do 13. juna.

Ãef albanske diplomatije Paskal Milo ide korak daýe i traæi da se jugoslovenska vojs-ka povuåe sa zajedniåke granice. Milo kaæe da je "neophodno da pregovori izmeðu Priã-tine i Beograda budu prañeni povlaåeçem vojnih, paravojnih i policijskih jedinica i saKosova i sa albansko-jugoslovenske granice". s

LINDITA KARADAKU, dopisnik Bete iz Tirane

7/29/2019 Vreme, 1998. június 6.



ture – osim na manevrima. U tom smislu bivojna intervencija na Kosovu bila i krajçeznaåajno iskustvo za moguña buduña dejst-va na oåekivanim terenima sliånog tipa.

U operaciji tog tipa same po sebi podra-

zumevaju se potpuna nadmoñ u vazduhu imaterijalno-tehniåka nadmoñ. Taktiåki ipolitiåki gledano, Kosovo je sa taåkeglediãta NATO-a, ratiãte gde nema mestakompromisu – ako se takva odluka donese.Kosovo, naime, nije Bosna i Hercegovina;broj lokalnih Srba je zanemarýiv, a nepri- jateýski nastrojene oruæane formacije naterenu pripadaju SR Jugoslaviji i brojåanoi tehniåki bile bi inferiorne snagamaNATO-a. Osim toga – a na veliku radostteoretiåara i pobornika specijalnih operacija unutar NATO-a – na terenu veñ postojeoruæane formacije prijateýski nastrojenih

stanovnika, spremne da preuzmu lokalnuvlast na svim nivoima na Kosovu – odstanica milicije do kontrole granice. Odtoga do uspostavýaça dræave sa svimçenim funkcijama samo je korak – na koji

Bañuãka na VardaruSKOPLJE

Odluke luksemburãkog zasedaça ministara zemaýa ålanicaNATO-a donele su novi optimizam u vezi sa strateãkim spoýnopo-litiåkim ciýem Makedonije, a to je, bez ikakve sumçe, ãto veñepribliæavaçe zapadnoj vojnoj alijansi. Åiçenica da bi, ukolikozatreba, NATO uputio svoje trupe da zaãtiti Albaniju i Makedonijuod eventualnog proãireça ratnog sukoba na Kosovu, zvaniånoSkopýe i dobar deo ovdaãçih medija doåekali su sa neskrivenimzadovoýstvom. Ãef diplomatije Blagoj Handæijski izjavio je kakoMakedonija pozdravýa opciju po kojoj bi "trupe NATO-a bilerasporeðene u Makedoniji na relevantnoj legalnoj osnovi".

Makedonska javnost, meðutim, nije previãe informisana kakvabi bila uloga Rusije u stvaraçu eventualnog bezbednosnog pojasakojim bi se Kosovo izolovalo. Ovde, naime, nije pokloçena prev-elika paæça izjavi prvog NATO-vog civila Havijera Solane o mo-guñnosti NATO-ruskog partnerstva na tom planu, niti se previãepiãe o sliånim inicijativama. Generalno gledano, Makedonija dosadnije pokazivala preveliko oduãevýeçe meãaçem Rusa u regionu,kao uostalom ni drugih evropskih zemaýa ili institucija. Jed-nostavno se tvrdi kako nije u interesu dræave da postane poligonomna kome ñe se takmiåiti razliåiti politiåki ciýevi evropskih zemaýa,raåunajuñi naravno i Rusiju, i kako one upravo zbog toga pokazujuzaåuðujuñu neefikasnost u reãavaçu regionalnih problema.

U ovom trenutku vredno je pomena i veliko zadovoýstvozvaniånika i çima lojalnih medija odlukom iz Luksemburga, a pokojoj ñe NATO preuzeti preventivnu misiju na makedonskimgranicama, ukoliko u Savetu bezbednosti doðe do komplikacija uvezi sa mandatom UNPREDEP-a. Ãto se, pak, samih komplikacijatiåe, one se pre svega odnose na rezerve ãto ih u odnosu na sadaãçisastav ima upravo Rusija. Zvaniåna Moskva je, doduãe, promenilastavove o potrebi za meðunarodnim vojnim prisustvom u Make-doniji, ali sad pokazuje nameru da ovamo poãaýe i vlastite vojnikeili eksperte. Sadaãçi mandat "mirovçaka", smatra se u Moskvi,

definisan je u drugim okolnostima, u vreme kad je Makedoniji pre-tila opasnost od eventualnog ãireça "bosanskog rata". Sad su pril-ike posve drugaåije, buduñi da je Makedonija na samoj liniji suko-ba. Iz ruskih krugova je u nekoliko navrata upozoravano kako semakedonska teritorija koristi za transfer oruæja kosovskim Albanci-ma, pa su sad oni voýni da uåestvuju u "kontroli provoðeça em-barga na uvoz oruæja u SRJ", kako je izjavio ministar Primakov.

Ovde nema procena oko toga do koje su mere Rusi spremni da"pritisnu" svoje partnere u Savetu bezbednosti, a u vezi sa vlastitimuåeãñem u preventivnoj misiji u Makedoniji, ali se pretpostavýakako, ipak, ne bi upotrebili veto. Moguñnost da "bañuãka" doðe uSkopýe najboýe ilustruje nedavni tekst u nedjeýniku "Puls", koji jeobiåno boýe od drugih informisan kad su zvaniåni stavovi u pi-taçu, a u kome se sugeriãe kako bi, u tom sluåaju, Skopýe mogloreci odluåno "ne" toliko æeýenoj misiji UNPREDEP-a.

Kako god da bude, "NATO dolazi", ali se ne bi moglo reñi da ovaåiçenica oduãevýava i sve graðane Makedonije. Lideri ovdaãçihalbanskih partija imaju potpuno opreåne stavove od svojih "make-donskih" kolega. Rami Tuda, voða poslaniåkog kluba opozicioneDemokratske partije Albanaca, izjavio je kako ñe rasporeðivaçeNATO trupa na granice izmeðu Kosova, s jedne strane, i Albanije i

Makedonije, s druge, znaåiti stavýaçe Kosova u svojevrsni karantini tako "Srbiji otvoriti vrata da izvrãi masakr nad Albancima". Veomasliåan stav u vezi sa "izolacijom" Kosova imaju i predstavnici Partijedemokratskog prosperiteta, koji inaåe uåestvuju u makedonskoj vla-di. Njihovo je stanoviãte kako ovakav raspored snaga moæe samolokalizirati konflikt na Kosovu, ali ga nikako ne moæe smiriti. Pravoreãeçe problema bilo bi kad bi NATO rasporedio svoje snage unutarKosova, spreåio teror i nasiýe i tako omoguñio politiåko reãeçe.

Vaýa reñi da ni deo javnosti iz takozvanog makedonskog blokanije baã potpuno bez rezervi u vezi sa ulogom koja je ovoj zemýizapala u globalnoj raspodeli. Zbog razliåitih politiåkih interesa kojeza ovaj region pokazuju neke zemýe, moglo bi joj se, naime, desitida samo bude iskoriãñena kao poligon preko kojeg se vrãe politiå-ki i vojni pritisci na SR Jugoslaviju, ãto bi ubuduñe moglo imati

negativne posledice po çenu ukupnu poziciju. s

BUDO VUKOBRAT

su kosovski Al-banci spremni veñgodinama. Politiå-ki gledano, odlukao vojnoj interven-

ciji NATO-a naKosovu – ako bu-de aktivirana –poåivañe na stavuda je reå o masov-nom krãeçu ýud-skih prava, siste-matskim krãeçi-ma pravila rata izloåinima protivåoveånosti. U tom pravcu ukazuje i po- jaåano zanimaçe Haãkog tribunala za ul-ogu odreðenih funkcionera srbijanske poli-cije u najnovijim dogaðajima na Kosovu.

Sve ovo do sada sve viãe liåi na neki noviDejton: Rugovu i Miloãeviña veñ tretirajukao ravnopravne sagovornike; sve se viãegovori o brizi da se kosovska kriza ne pre-lije preko granica SRJ u Albaniju i Make-

doniju; kao i 1991. traju nagovaraça Milo-ãeviña da sa kosovskim Albancima nastavida æivi u "asimetriånoj federaciji", kao da je to ikada bilo moguñe.

Ako se primene dosadaãça iskustva izHrvatske i Bosne, do pojave vojnikaNATO-a na Gazimestanu ostalo je joãnekoliko mecesi. s

MILOÃ VASIÑ

UVEK SPREMNI: Vojnici NATO-a u Makedoniji opsluæuju mino-bacaå

7/29/2019 Vreme, 1998. június 6.



Usaglaãavaçe ustava

Srpski paketg. BulatoviñaInicijativa za usaglaãavaçe republiåkih ustava sa saveznim, pokre-nuta tokom sukoba crnogorske i srbijansko-federalne vladajuñe

garniture, najviãe vlasti treba da prenese iz Srbije u federacijuzaãtitnih mehanizama koji su omoguñavalida Srbija iz SFRJ eventualno izaðe kaonezavisna dræava. Tehniåki gledano, poãto jesrpski ustav tvrd i teãko promenýiv, odlukaUstavnog suda je praktiåno jedini put za çe-govo usaglaãavaçe...

Do sada su inicijative i poslaniåki ple-doajei za usaglaãavaçe srpskog ustava sasaveznim padale u vodu i tonule u zaborav.Do sada je ova tematika bila vezivana zamoñ Slobodana Miloãeviña, a posebno paæ-

ýivo se gleda na ovlaãñeça predsednika Re-publike da odluåuje o ratu i miru, kao i naranije pokrenutu pa zamrznutu inicijativu zauvoðeçe neposrednog izbora za funkcijusaveznog predsednika, ali to (vidi antrfile) i

ne mora biti tako kýuåno.EKONOMSKO DVOVLAÃÑE: Na- jveñi haos, kako proizilazi iz inicijative, vla-da u oblasti træiãta i finansija, ekonomskogæivota uopãte. Predlaæe se preispitivaçe sa-glasnosti ålana 72. stava 1. srpskog ustava,kojim Srbija ureðuje i obezbeðuje obliga-cione odnose, pravni poloæaj preduzeña idrugih organizacija i çihovih udruæeça ikomora, finansijski sistem, sistem u oblasti-ma ekonomskih odnosa sa inostranstvom,træiãta, planiraça i druge ekonomske odnoseod opãteg interesa. Ta materija je po ålanu77. saveznog ustava u nadleænosti fed-

eracije, koja preko saveznih organa vodipolitiku i donosi zakone u oblastima jedin-stvenog træiãta, pravnog poloæaja preduzeñai drugih privrednih subjekata, monetarnog,bankarskog, deviznog, spoýnotrgovinskog icarinskog sistema, sistema kreditnih odnosasa inostranstvom, razvoja SR Jugoslavije iobligacionih odnosa.

U ålanu 107. srpskog ustava kaæe se daRepublika Srbija ima Narodnu banku, a uålanu 114. Ustava SRJ konstatuje se da jeNarodna banka Jugoslavije jedinstvena emi-siona ustanova.

Savezna vlada pokrenula je proãle ned-eýe postupak za ocenu saglasnosti re-publiåkih ustava sa Ustavom SRJ.

Inicijativa obnarodovana u finiãu crnogor-ske predizborne kampaçe, neposredno poã-to je osporavani Momir Bulatoviñ preuzeoduænost saveznog premijera i poãto se na-

jveñi broj spornih pitaça odnosi na nesag-lasnost srpskog i saveznog ustava, moæda jebila i u funkciji pribavýaça kredibiliteta no-vom saveznom funkcioneru. Politiåke okol-nosti za promenu ustava nisu najpovoýnije,

s obzirom na to da je tokom crnogorskihizbora zapravo trajao politiåki rat srbijans-ko-federalne vlasti s crnogorskom vlaãñukoju vodi Milo Ðukanoviñ, i koja sada tri-

jumfuje ãto je, kako se kaæe, uspeãno pruæi-la otpor onima koji su pokuãali da pokoreCrnu Goru. Povoýna je okolnost ãto se veñi-na pitaça tiåe srpskog ustava, a u Srbiji pos-toji saglasnost za nekakvo jaåaçe fed-eracije. Povoýno je i to ãto u svojoj inicija-tivi za novi poåetak konsolidaciju saveznedræave traæi i crnogorski predsednik MiloÐukanoviñ.

U crnogorskom sluåaju, a to moæda

moæe biti izvor tenzija, pomiçe se zapravopitaçe da li je SR Jugoslavija bazirana nafilozofiji federalne ili konfederalne dræave.(SRJ sada ima nekoliko konfederalnih ele-menata vezanih za Veñe republika, izborkýuånih funkcionera itd.) U ålanu 2.crnogorskog ustava kaæe se da je Crna Gorasuverena u svim pitaçima koja nije prenelau nadleænost savezne dræave, a u ålanu 6.Ustava SRJ kaæe se da je republika ålanicasuverena u pitaçima koja nisu utvrðena kaonadleænost SR Jugoslavije.

Dok je crnogorski paket maçi i vezan zasimboliåki status federalne jedinice, srpski

paket je veñi i sadræajno suãtinski vaæniji zabuduñe funkcionisaçe sadaãçe federacije,poãto je u srpski ustav 1990. uãlo mnogo

Rat i mirPo ålanu 73. srpskog ustava Narodna skupãtina Sr-

bije odluåuje o ratu i miru, a po ålanu 78. saveznogustava to treba da åini Skupãtina SR Jugoslavije. S timu vezi, predsednik Republike Srbije rukovodi, poålanu 83, oruæanim snagama u miru i ratu, nareðujeopãtu ili delimiånu mobilizaciju i organizuje pripremeza odbranu, a u ålanu 135. Ustava SR Jugoslavijevojskom u ratu komanduje predsednik Republike (SRJugoslavije).

To je onaj ålan na osnovu koga su izvoðenizakýuåci o velikoj ustavnoj moñi srpskog predsednika.Moæe se oåekivati da ñe ta nadleænost srpskog pred-sednika biti preneta na saveznog predsednika, da ñecrnogorski predsednik insistirati na tome da konaånobude ukýuåen u lanac odluåivaça u okviru federalnogSaveta za odbranu i da ñe se stalno mnoæiti ãpeku-lacije, najåeãñe potpuno proizvoýne, o vojnoj intervenciji u pripremi. Ovde treba samo za-beleæiti da, kako piãe profesor dr Pavle Nikoliñ u kçizi "Od raspada do beznaða i nade"(Filip Viãçiñ 1997), kako predsednik Srbije Slobodan Miloãeviñ kao predsednik Srbijenije bio u prilici da koristi svoja glavna ovlaãñeça – da proglasi ratno staçe, da u takvimokolnostima donosi akte o pitaçima iz nadleænosti Skupãtine, da donosi akte åak i sasnagom ustava, da svojim aktima ograniåava slobode i prava graðana itd. Memoarskebeleãke Borisava Joviña iz 1990. svedoåe åak i o tome da je on odbijao da bude taj ko ñeproglasiti opãtu mobilizaciju (dræeñi se teze da Srbija nije u ratu), a i 9. marta 1990. BoraJoviñ je bio taj koji je telefonom pribavio saglasnost ålanova tadaãçeg PredsedniãtvaSFRJ o proglaãeçu vanrednog staça u Beogradu. Niko ne kapira da tu vladavinu karak-teriãe neka vrsta neobjavýenog vanrednog staça.

7/29/2019 Vreme, 1998. június 6.



Vladimir Goati u radu "Vladavina pravai træiãte" objavýenom u zborniku "Ekonom-ija i pravo", pripremýenom za istoimeninauåni skup u Institutu druãtvenih nauka,konstatuje da je oseñaçe pravne nesigurnos-

ti generalno, a ne parcijalno, da se to os-eñaçe formira kako na osnovu ocena iiskustava ekonomskih aktera, tako i na osno-vu uåesnika politiåkih procesa, da su takveslabosti u sferi prava obezbedile ãirok pros-tor dræavnim organima da od sluåaja dosluåaja primeçuju neki od vaæeñih propisa,da ekonomski subjekt u takvim okolnostimane moæe unapred da proceni efekte svogaangaæovaça jer ne zna koji ñe akt bitiprimeçen u çegovom sluåaju i da u takvimsluåajevima pribegava osobenom vidu ko-rupcije.

Kao klasiåan primer arbitrarnosti Goati

pomiçe Zakon o posebnim uslovima pro-meta nepokretnosti iz 1989. godine (donetda bi se spreåilo iseýavaçe Srba s Kosova),koji ovlaãñuje srpsko Ministarstvo finansijada odobrava prenos svojine, ali i da uskratiodobreçe kad proceni da se tim prenosomutiåe na promenu nacionalne strukturestanovniãtva, kad taj promet izazivanespokojstvo, nesigurnost ili neravno-pravnost... Sadræaj ovog zakona doveo jegraðane u staçe potpune pravne neizves-nosti, konstatuje Goati.

Dragana M. Ðuriñ, saradnik Institutaekonomskih nauka, u radu "Dræava, svet i

ekonomija" ("Ekonomija i pravo", IDN)konstatuje da je politiåki sistem Jugoslavijekoncipiran po modelu bivãe SFRJ, na feder-alizmu koji nije ni federalizam ni konfeder-alizam. Ne opredeýujuñi se unapred ni zakoji model politiåkog sistema, DraganaÐuriñ konstatuje da je nesumçivo da uustavnim reãeçima SRJ, ali i republikaålanica, ova kolizija predstavýa jednu odkýuånih prepreka za ostvarivaçe ciýevakoje dræava treba da ima u savremenojprivredi – a to je vladavina prava.

Kada se raspravýa o zemýama u razvoju, a posebno o zemýama sa privredama u

tranziciji, uglavnom se apostrofira da uçima postoji "sindrom odsustva prava", po- jam koji podrazumeva postojaçe korupcije,zloåina i nepredvidivog sudstva, konstatujeona.

Jedno od vaænih pitaça tiåe se pra-vosudne funkcije. U ålanovima 95-106. i122-124. srpskog ustava poloæaj sudova,kao i prava graðana pred sudovima regulisa-na su kao republiåka nadleænost, meðutim uålanu 77. Ustava SR Jugoslavije saveznadræava donosi i izvrãava zakone o pitaçimapostupka pred sudovima i drugim dræavnimorganima.

REGIONALNA POLITIKA: Protiv-reånost propisa je åesto formalni uzrok nep-ostojaça politike u mnogim osetýivim

oblastima. Na primer, 72. ålan srpskog usta-va daje republici pravo da ureðuje region-alni razvoj i da izvrãava savezne propise orazvoju nedovoýno razvijenih podruåja, aålan 77. saveznog ustava regionalni razvoj

stavýa u nadleænost saveznih organa.Mr Veýko Radovanoviñ, saradnik Insti-tuta druãtvenih nauka, u ålanku "Institucio-nalni aspekti politike regionalnog razvoja"objavýenom u pomenutom zborniku "Eko-nomija i pravo", konstatuje da se nadleænos-ti u domenu utvrðivaça politike ekonom-skog razvoja na nivou Republike Srbije ifederacije prepliñu, da se ne precizira kojefunkcije pripadaju republici, a koje fed-eraciji, da se u Ustavu Crne Gore nepomiçe eksplicitno bilo koje ekonomskopitaçe, pa ni oblast regionalnog razvoja; dana nivou federacije ne postoji zakon koji

reguliãe politiku regionalnog razvoja, a dasu zakoni koji su regulisali ovu oblast nasaveznom nivou prestali da vaæe joã 1990.godine. U Crnoj Gori je na snazi Zakon ofondu za razvoj republike i Zakon o opãtina-ma koje se smatraju nerazvijenim. U Srbijiovu oblast reguliãe Zakon o nedovoýno raz-vijenim podruåjima Republike Srbije do2005. godine i Zakon o fondu za razvoj Re-publike Srbije. Uz konstataciju da je sudeñipo zakonskim tekstovima pristup politici re-gionalnog razvoja u dve republike dijame-tralno suprotan, Ve-ýko Radovanoviñ

zakýuåuje da Jugo-slavija nema ni jasnodefinisanu koncepci-

ju ni strategiju svogukupnog razvoja.

K A K I S T O -KRATIJA: Moguñe

je da ñe ovo usag-laãavaçe eliminisati"srpski secesionistiå-ki" paket iz pravnogtkiva, moguñe jepretpostaviti da ñe toustavno usaglaãava-

çe biti prañeno ipolitiåkim napetosti-ma i potresima, aliãta ñe biti ako se tajposao ne obavi?

Imajuñi u viduuporedno vaæeçedva u mnogo åemunepodudarna ustava,Goati u pomenutomradu konstatuje kako

je pitaçe da li se uSRJ uopãte moæe go-voriti o pravnom si-

stemu u smislu, kakokaæe profesor Lukiñ,"logiåki sreðene, ne-

protivreåne celine mnogobrojnih normi kojese sve dræe meðusobno i zavise jedna oddruge".

Da li bi politiåki makijavelizam mogaoda bude ograniåen "homologizacijom usta-

va"? Teãko.Dr Marko Sekuliñ, profesor Ekonom-skog fakulteta u Niãu, citira De Gola kadkaæe kako su politiåari ýudi koji misle nasledeñe izbore, a dræavnici ýudi koji mislena sledeñe generacije. On kaæe kako ovadræava socijalno ugroæenih, nezaposlenih,penzionera, zaposlenih za koje nema posla,omoguñuje da se na demokratskim izborimaobjediçuje kontinuitet kakistokratije (kakis-tos – najgori). Profesor Sekuliñ podseña da

je Karl Poper s pravom upozoravao na sle-deña tri paradoksa: "paradoks slobode"(neograniåena sloboda vodi u ropstvo),"paradoks tolerancije" (neograniåena toler-ancija vodi nestanku tolerancije) i "paradoksdemokratije" (veñina moæe da odluåi da vla-da tiranin). Kao i u Rusiji, tako je i kod nasnastala nova oligarhija, koja ima ne maçumoñ od bivãe nomenklature. A od takvenomenklature se, pesimistiåki konstatujeprofesor Sekuliñ, ne moæe oåekivati da budekreator pravne dræave i institucijasavremene træiãne privrede. s

MILAN MILOÃEVIÑ

7/29/2019 Vreme, 1998. június 6.


24 VREME s 6. JUN 1998.

Intervju: Vojislav Ãeãeý

Neñete nas posvaðatiÅovek koji se nakon naizmeniånih koketiraça i sukobýavaça saSlobodanom Miloãeviñem konaåno vratio pod çegovo okriýe, ovoga puta

kao jedna od najbitnijih poluga vlasti u Srbiji , govori za Vreme

vaditi lansiraçem raznoraz-nih intriga, ili podseñajuñi

nas ãta smo jedni o drugimaranije govorili kada smo sesukobýavali, kada nismoimali mere, kada smo iãli dokrajçih granica uvreda", tvr-di Vojislav Ãeãeý, potpred-sednik Vlade Srbije, u inter-vjuu za naã list.

"VREME": Interesa-ntno je s kolikom dozomupornosti vi svakog danaponavýate kako vas, u–ta–ta, niko neñe posvaðati svaãim novim politiåkim pr-

ijateýima. Stiåe se utisakda socijalistima i julovci-ma nije do te mere stalo daveliåaju svoju novu sarad-çu sa vama?

VOJISLAV ÃEÃELJ:Ja ne kaæem unapred da seova vlada nikada neñe pos-vaðati. Ne kaæem unapredda se ovi koalicioni partnerinikada neñe posvaðati. Moæ-da ñe. Ne znam kako ñe vla-da daýe funkcionisati. Ovo

kako do sada funkcioniãeprevaziãlo je moja najopti-mistiånija oåekivaça, jer jedo sada sve bilo izuzetno

dobro. Kako ñe biti ubuduñe, ja ne znam.A da li je sve ono ãto ste ranije govor-

ili o Slobodanu Miloãeviñu, Miri Mark-oviñ i drugima bila istina?

Njima moæete postaviti isto pitaçe da li je sve ono ãto su o meni ranije govorili bilaistina?

To ñu çih pitati.Njih prvo pitajte. Ja samo mogu reñi da

sam gaðao Miloãeviña i druge åelnike reæi-

ma najteæom artiýerijom dok nisam proiz-veo jedno politiåko staçe koje je u naãojstranci te stvari do kraja odredilo i uskladilo.

Istina, za razliku od mnogih poli-tiåara, vanstranaåkih liånosti, raznih in-

stitucija tipa SANU, Udruæeça kçiæev-nika Srbije, koji su se prema Miloãeviñuodnosili kao Pola Dæons prema Klintonu,tako ãto su najpre radili neke stvari aonda se vajkali da ih je Miloãeviñ "za-veo", vi se nikada niste naknadno æalilina Miloãeviña?

Da, ali ja mu nikad nisam ni radio testvari.

Ja i ne kaæem da ste mu radili, samokaæem da ste principijelni u odnosu pre-ma Miloãeviñu.

I kada smo bili u najæeãñim sukobima, janisam mogao da napadam Miloãeviña zaono ãto je radio u korist srpskog naroda. Ni-kada nisam negirao çegove kýuånezasluge.

Koje su to zasluge?Recimo od buðeça srpskog nacional-

nog ponosa, srpske nacionalne svesti. S dru-ge strane, polazim od pretpostavke da nije-dan åovek nije apsolutno dobar i nijedan nije apsolutno loã.

Zanimýivo je da ste najviãe revidiralisvoj stav o Mirku Marjanoviñu.

Mirka Marjanoviña sam napadao kao jednog od kýuånih ýudi reæima. Moram

priznati da sam tu imao izvesne predrasude.Imao sam krajçe negativan stav i po pitaçuçegovih struånih sposobnosti, sve dok ganisam upoznao. Mislim da je on kao eko-nomista veoma kompetentan åovek. Mnogipolitiåari nemaju pojma o ekonomiji, a kodMirka Marjanoviña sam prepoznao taj nerv,smisao za bavýeçe ekonomijom.

Da li ste moæda otkrili smisao zabavýeçe Univerzitetom kod dr MireMarkoviñ?

Ona je profesor Univerziteta, ãto ne biimala smisla da se bavi Univerzitetom? Jasam, kao åovek koji je za neãto viãe od dve

i po godine zavrãio Pravni fakultet i koji jesa 25 godina postao doktor nauka, kompe-tentan da sudim o tome.

" V misle, pa i vaãe novine i sliåna ãtampa uBeogradu. Ova vlada neñe zavisiti od togakakav ñe stav prema çoj imati opozicionepolitiåke partije. Ova vlada ñe opstati ili ne-ñe opstati samo na osnovu toga da li ñe biti

uspeãna u poslovima koje obavýa ili neñebiti. Sudbina ove vlade je u rukama ova trikoaliciona partnera. Nit nas neko moæe za-

lada narodnog jedinstva neñezavisiti od toga kako smo seranije meðusobno napadali,sukobýavali. Ova vlada neñezavisiti od toga ãta drugi o çoj

F o t o g r a f i j e

: D R A Ã K O

G A G O V I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1998. június 6.



Dobro, da li ste vi u toj meri revidiralisvoje stavove o Miri Markoviñ da bistepozitivno odgovorili i u sluåaju da su ãpe-kulacije o tome da je Zakon o univerz-itetu smiãýen izmeðu ostalog i kao

priprema mesta rektora za dr Markoviñtaåne?To nije taåno. Niko æiv nije ni reå progo-

vorio o tome i ja liåno ne verujem da ona imapretenzija u tom pravcu. Drugo, Miru Mar-koviñ sam tek nedavno upoznao. U vremekad sam je najæeãñe napadao, zapravo, nika-da nismo bili u nekoj neposrednoj blizini.Liåno je nisam poznavao. Napadao sam jekao politiåkog lidera, kao ãto je i ona mene nataj naåin napadala. Ali otkad se poznajemo, ato je od pre izvesnog vremena, i otkad sa-raðujemo u vladi Narodnog jedinstva, imamoveoma korektne odnose.

Otkad ste je videli izbliza?Da.Da li vam se sada viãe dopada çen iz-

gled koji je ranije najviãe bio na udaruvaãe kritike. Setite se samo brojnihkarikatura u "Velikoj Srbiji", "crveneveãtice sa Dediça" itd.?

Ãto se tiåe tih napada, çih sam objasnio.Uzajamni napadi, hapãeça, provociraça itd.Ali ãto se tiåe liånosti Mire Markoviñ, cenim je kao veoma obrazovanu æenu i cenim je kaopolitiåara koji zna ãta hoñe, koji pred sobomima izvesne ciýeve, rukovodi se izvesnomideologijom. Ja se s tom ideologijom ne sla-æem, ali mislim da imamo jedan veoma ko-rektan odnos kao predsednici stranaka kojesu uãle u vladu Narodnog jedinstva.

Da li je bilo meðusobnog izviçavaça?Ne. To bi bilo besmisleno. Pokazalo se da

niko od nas ne ferma to ãto smo ranije govor-ili. Ali sam siguran da vi spoýa niste nekiozbiýan faktor koji moæe izazvati razdor uvladi.

Uprkos tome ãto su veñina relevantniihprofesora Beogradskog univerziteta, stu-denti, intelektualna javnost rekli svoj stavda je novi Zakon o univerzitetu zapravo

ukidaçe samog univerziteta, vi tvrdite danovi zakon predstavýa afirmaciju au-tonomije univerziteta.

Prvo, nije taåno da veñina tvrdi. Ogrom-na veñina studenata podræava ovaj zakon iogromna veñina profesora. I sama åiçenicada studentima ne pada napamet da ãtrajkuju ida demonstriraju i sama åiçenica da profe-sorima ne pada na pamet da ãtrajkuju govorida ovaj zakon nije izazvao nikakav problemna Univerzitetu. Afirmisana je autonomijanastavnog i obrazovnog rada i autonomijanauånog rada. To je suãtina autonomijeuniverziteta. A univerzitetom treba da upra-

výa dræava.A dræava to ste vi, odnosno vlada?Dræava je vlasnik dræavnog univerziteta,

a privatnik je vlasnik privatnog univerziteta.Na isti naåin dræava treba da se ophodi premadræavnom univerzitetu, kao ãto se BogoýubKariñ ophodi prema Univerzitetu Braña Ka-riñ, kao vlasnik.

I vlada ñe birati rektora? I kako da tone naruãava autonomiju univerziteta, kadto podrazumeva lojalni i moralno politiåkipodoban kadar?

Ne, neñe to biti politiåki podobni, negosposobni ýudi, koji su afirmisani kao nauåni-ci. Rektor se bira iz redova redovnih profeso-ra, zatim ýudi koji neñe manipulisati studen-tima u politiåke svrhe, kojineñe univerzitet pretvarati upolitiåku partiju, nego ñe sebaviti nastavom. Pa neñemovaýda tolerisati da Pravni fa-kultet i daýe ostane pod oku-

pacijom Graðanskog savezaSrbije. Jedini put kada je Ves-na Peãiñ izaãla sama na izbo-re, 1992, imala je maçe glas-ova od Mirka Joviña, ispod15.000. Stranke koje na izbo-rima niãta ne postiæu misle dase infiltriraju kroz institucijepa da te institucije pretvarajuu politiåke partije.

I vi ste svoju politiåku karijeru otpoåe-li upravo na Univerzitetu?

Ali ne kao politiåka stranka. Ja sam bioantikomunistiåki disident i kad sam doãaopod udar reæima, studenti su bili spremni dame brane, da se sukobýavaju, ali sam ja ondapozvao najistaknutije meðu çima i rekao imda su oni tu da bi zavrãili fakultet, a da jemoja borba moja liåna stvar.

Ãta ñe prema novom zakonu biti s ve-likim brojem profesora univerziteta kojiodbiju da se povinuju ovom zakonu?

To nije veliki broj profesora. Niãta s çi-ma neñe biti. Samo oni profesori koji zloupo-trebýavaju studente u politiåke svrhe neñemoñi da ostanu na univerzitetu. Oni koji nafakultetima dræe politiåke mitinge. I oni koji

budu ãtrajkovali iz politiåkih razloga, ti ñemorati da odu. To ñe zavesti red na univer-zitetu.

Kako komentariãete nasiýe koje jeprethodnih dana policija primenila nadstudentima koji su demonstrirali?

Tu nije bilo nikakvog policijskog nasiýa.Postoje brojne fotografije i snimci koji

svedoåe da je nasiýa bilo.Nije taåno. Studenti su krãili zakon. Sva-

ko ko zakazuje javni miting mora da ga pri- javi u odreðenom roku. Ove demonstracijenisu bile prijavýene. Åak je policija bila veo-ma blaga. Ona je trebalo da strpa u Padinsku

skelu ili CZ one koji su krãili zakon.Da li vam je zbog saradçe sa JUL-omkineski recept za neposluãne studente

postao prihvatýiviji, ili se varam? Kakavbiste stav vi kao profesor univerziteta zau-zeli, ukoliko bi doãlo do masovnih stu-dentskih demonstracija?

Nikad niko u Srbiji nije hteo da primeçu-

je tjenanmenske recepte, a Kina mi je inaåeveoma bliska dræava. Mnogo volim i poãtu- jem Kinu, ne meãajuñi se u oblik reæima ka-kav Kina ima. Ãto se studenata tiåe, svi moraju da poãtuju zakon. Studenti, radnici, poli-tiåari, svi. I niko ne moæe biti izuzetak. Stu-denti bi morali da razmisle da li je s çihovestrane korektno da zadræavaju izvesne odrede

policije ovde u Beogradu ina taj naåin slabe policij-sku snagu na Kosovu.

Ne mislite li da imabitne razlike u vaãimpreðaãçim nastupima

po pitaçu Kosova odovih sada, otkad ste uvladajuñoj koaliciji?

Naã stav je u suãtinibio isti, kao i danas. Jasam liåno, kao i SRS, zaukidaçe autonomnih po-krajina. Drugo, ja sam zato da svi Albanci koji nisu

naãi dræavýani a koji separatistiåki delujubudu proterani iz naãe zemýe. Nema niåegãto danas zastupam a ãto nisam zastupao ra-nije. Setite se da sam joã 1992. u Skupãtinigovorio da ñemo ovih 10.000 Albanaca kojisu se popisali åuvati kao malo vode na dlanu.Onaj ko je lojalan Srbiji nema zbog åega dabrine. Tako se i danas ponaãam prema svimnacionalnim maçinama. U samoj SRS ima-mo mnogo pripadnika nacionalnih maçina.Imali smo nedavno incident u Poæarevcu, iz-bacili smo neke ýude iz stranke jer su ãovin-istiåki nastupali, jer su dovodili u pitaçe op-stanak u stranci nekih naãih ålanova koji sualbanske ili romske nacionalnosti. Imali smodobrovoýaca Albanaca.

Nije li i sama åiçenica da vi bacatesada akcenat na tu patetiånu priåu o na-

cionalnim maçinama, kao da ste ålanJUL-a a ne SRS-a, veñ neka promena kodvas.

Nije taåno, oduvek sam govorio isto. Veñod 1990. napisao sam pismo koje poåiçe sa"Braño Muslimani"...

Znaåi, Srbi vam nisu viãe na prvommestu?

Uvek su mi Srbi na prvom mestu.Kako? Sada mirno pregovarate sa

Rugovom, od koga ste do juåe okretali gla-vu, istovremeno na Kosovu svakodnevnoginu desetine policajaca, vojnika, ginunaravno i civili, albanski i srpski...

Mi svojom neprekidnom spremnoãñu nadijalog dokazujemo da smo pristalice demo-kratskog reãeça, mi smo pod neprestanim

v

7/29/2019 Vreme, 1998. június 6.


26 VREME s 6. JUN 1998.

pritiskom spoýnih sila koje pokuãavaju danam stegnu omåu oko vrata. Mi traæimo naåi-na da se iskobeýamo iz çihovih kandæi.

Ulazeñi u vladu Srbije govorili ste da ñeSRS napustiti vladu ako çena delovaça

budu "kaýala vaã obraz". Vlada Srbijesedi u Priãtini, pregovori ne odmiåu daýeod poåetka, dok se na Kosovu deãavajustraãne stvari. Tamo viãe niko nije siguran.

Prvo, Srbi imaju potpunu zaãtitu. Imajuveliku i moñnu zaãtitu naãe vojske na grani-cama i naãe policije na teritoriji Kosova iMetohije...

U toj vojsci ginu mladiñi od dvadesetgodina...

Polako, polako. Vojska mora da zaãtitigranicu. I dok ãtiti granicu, neko i pogine.Nema te vojske koja deluje a da niko ne pog-ine. Svaki gubitak je tragiåan. Terorizma na

Kosovu ne bi bilo da ga ne pomaæu zapadnesile. Ãiptarski teroristi su potpuno instrumen-talizovani od strane zapadnih sila. Kako mida prihvatimo onoga koji nas ne brani dabude posrednik.

Imajuñi u vidu prethodno iskustvo saratom na prostorima bivãe Jugoslavije,mislite li da je moguñe da za nekolikomeseci Miloãeviñ shvati da nije u staçu dareãi problem Kosova i pozove strane pos-matraåe, åak strane trupe da se staveizmeðu zavaðenih strana?

Ne postoji ta moguñnost. Na naãoj teritor-iji ne mogu da se postavýaju niåije trupe. Ovavlada Narodnog jedinstva postoji dok je ustaçu da åuva sadaãçu terotoriju RepublikeSrbije. Nemoguñe je da doðu strane trupe nanaãu teritoriju a da ostane ova vlada.

Kako ñete to spreåiti?Ona strana dræava koja izvrãi agresiju na

naãu zemýu biñe suoåena sa totalnim odgo-vorom. Odgovoriñemo svim sredstvima ivoditi rat bez milosti.

Kako ñemo voditi taj rat ako i samikaæete da Amerika vojno pomaæe tzv.OVK, koja samim tim moæe postati moñ-na vojna sila.

Kakva vojna sila? Kako jedna teroristiåkaorganizacija moæe postati vojna sila. Oni nisuvojska.

Neñemo voditi terminoloãke raspra-ve...

Moramo, jer vi nazivate teroristiåku orga-nizaciju vojnom silom...

Dobro, nazovimo ih baletskom tru-pom. Ali kako mislite da dobijete rat satom baletskom trupom ako çu, kako tvr-dite, vojno pomaæe Amerika? Koliko ñeýudskih æivota ponovo biti ærtvovano?

Znate vi dobro zaãto ja ne dopuãtam dateroriste nazivate vojskom. Tu se krije podv-

ala. Ako su vojska, znaåi vodi se rat. Ako sevodi rat, ima uslova za strano meãaçe. I popoveýi UN. A sve dok se vodi bitka protiv

terorizma, nema nikakvog uslova za stranomeãaçe. Za terorizam nema milosti i sa ter-oristima nema pregovora.

Kako su Holbruk i Gelbard nakon ref-erenduma posredovali, a ipak nisu bili

posrednici razgovorima Miloãeviñ – Rugo-va?Ovde su Holbruk i Gelbard doãli da ispi-

paju reæim u Beogradu, da ispipaju çegovudobru voýu i da utiåu na svoje ãtiñenike. Tosu albanske politiåke partije, pre svega Rugo-va, i da im sugeriãu odreðeno politiåko pona-ãaçe. To su i uradili. Ãto se nas tiåe,mi nismo odstupili ni od jednog poli-tiåkog stava, posredovaça nema, aprihvatili smo dijalog. Ameriåki am-basador iz Skopýa doãao je u zgradugde se taj dijalog uspostavio i hteo dauðe u salu. Ålanovi naãe delegacije su

se suprotstavili. On je ostao u susednojprostoriji...Nije li åudan taj argument da

neko nije posrednik zato ãto sedi ususednoj sobi a ne za pregovara-åkim stolom?

– Ne, nema tu niåeg åudnog. Åi-çenica je da time ãto nije sedeo zapregovaraåkim stolom on nije ni uåe-stvovao u razgovoru. Drugo bi bilo dase pojavio za istim stolom gde smo mivodili pregovore sa predstavnicima al-banskih partija. Onda bi bio uåesnik utim razgovorima, a uåesnik ima pravona stav. Imao bi pravo da arbitrira. Paako mu se neãto ne dopadne, da uvodisankcije i tako redom. To se nije desilo niti ñese desiti. Potpuno je jasno ãta po meðunarod-nom pravu znaåi posredovaçe.

Ãta oåekujete od nastavka dijalogaizmeðu predstavnika vlade Srbije i al-banskih lidera na Kosovu?

Ovo je tek poåetak dijaloga. Dobro je ãto je do dijaloga napokon doãlo. Dijalog trebada donese neko reãeçe koje ñe se zasnivatina Ustavu Srbije, koje ñe biti u skladu sa svimmeðunarodnim pravnim aktima koja se tiåu

poloæaja nacionalnih maçina. Znaåi, ne mo-æe to reãeçe da bude odvajaçe Kosova odSrbije, ne moæe da bude nezavisno Kosovo,ne moæe da bude posebna federalna jedinicau Srbiji. To apsolutno ne dolazi u obzir. Ãtamoæe? Moæe da se ide na konstituisaçe odre-ðenog oblika kulturne autonomije pripadnikaalbanske nacionalne maçine. Dakle, da Al-banci sami, ako æele, organizuju i ureðujupenzijsko osiguraçe, zdravstveno osigura-çe, ãkolovaçe, informisaçe, kulturne ak-tivnosti itd. To bi bilo u skladu sa naãim Usta-vom i zakonom.

Mnogi smatraju da je upravo dugo-

godiãçe nereãavaçe kosovskog problemadovelo do toga da situacija danas budeovakva kakva je...

Ja za postupke reæima mogu da odgova-ram od 24. marta naovamo...

Ne pitam vas da odgovarate nego daodgovorite konkretno, da li mislite da pos-toji odgovornost Miloãeviñevog reæima za

ovo ãto se danas deãava na Kosovu?Ja liåno mislim da je bilo moguñnosti dase pitaçe Kosmeta drugaåije razreãi 1991,1992. itd, i da mi sada budemo u daleko jaåojpoziciji. Ali mi kao politiåari sada se suoåava-mo sa zateåenim staçem i moramo da reãa-vamo problem ovakav kakav je.

Pre neki dan izjavili ste da je jedini le-gitimni predstavnik Crne Gore Srpskaradikalna stranka. Koliko ste bili ozbiýnikad ste to rekli?

-Ja sam rekao ko moæe istinski da pred-stavýa Crnu Goru svojim programom, komoæe da predstavýa duãu Crne Gore – samoSRS Crne Gore kao tradicionalno srpskedræave...

Da li je to zato ãto ste vi i Hajduk Veý-ko, kako ste nedavno izjavili, iz istog ple-mena?

Ne samo zbog toga. To moæe biti jedanod sporednih razloga. Glavni razlog je u tomeãto onaj koga podræavaju Amerikanci sigurnonema dobru politiku. Sigurno mu politikanije usklaðena sa interesima srpskog naroda.Jer ameriåki ciý nije dobrobit Srbije i srpskognaroda nego rasturaçe srpske dræave. Zbogtoga Amerikanci podupiru sve srpske nepri- jateýe – Slovence, Hrvate, bosanske Musli-mane i kosovske Albance, a na srpskoj poli-tiåkoj sceni podupiru samo one politiåkestranke koje su spremne da razbiju dræavu zaýubav Amerike i zapadnih sila.

Ipak, nije li ta reåenica da SRS jedina

predstavýa prave interese Crne Gore prstu oko crnogorskom narodu, i to u trenut-ku kada su odnosi izmeðu dve federalne

PROMENIOMIÃLJENJE OMIRJANI MARKOVIÑ:Vojislav Ãeãelj

PROMENIOMIÃLJENJE OMIRJANI MARKOVIÑ:Vojislav Ãeãelj

7/29/2019 Vreme, 1998. június 6.



jedinice u velikoj meri zaoãtreni? Nije li tootvorena provokacija?

Kome?Crnoj Gori, to jest çihovom legitimno

izabranom reæimu.

E sad, ãto se tiåe legitimnosti tog reæima otome treba posebno raspravýati. Vama je ve-rovatno poznato da je oko 10.000 imena iz-brisano sa biraåkih spiskova u prvoj fazi, udrugoj fazi viãe od 30.000 imena. Nestanak40.000 imena sa biraåkih spiskova dovodi upitaçe proãlogodiãçe izbore u Crnoj Gori iizbore iz 1996. To je najboýi dokaz da jereæim manipulisao tim izborima. A nema le-gitimiteta gde ima manipulacije i falsifikata.

To ste isto tvrdili i o kandidatu SPS-a, iåak naveli podatak da je 800.000 ukrad-enih glasova bilo samo na Kosovu i Meto-hiji, a sa SPS-om ste danas u koaliciji. Ima

li onda smisla ta primedba koju stavýatena raåun Mila Ðukanoviña?Bilo je velikih nepravilnosti i ovde na iz-

borima, bilo je opravdanih primedbi od stra-ne SRS-a, ali ukupnom svojom snagom trivladajuñe politiåke partije pokazuju da ima-mo mnogo viãe glasova u odnosu na onajbroj koji je bio osporavan posle proãlogodiã-çih izbora. Prema tome, ne moæe da se go-vori o nelegitimnosti reæima, moæe da se go-vori o izbornim nepravilnostima, o izbornimnedostacima. Jer taj procenat glasova kojismo osporavali nebitan je u odnosu na onoãto sve tri stranke Vlade Narodnog jedinstvaimaju. Znaåi da se oduzme sad sve to ãto jeosporavano, svi ti glasovi, opet bi ove tri stra-nke zajedniåki imale veñinu i ne moæe se ti-me osporavati legitimnost sadaãçeg reæimakome i mi pripadamo u kome uåestvujemo.

Milo Ðukanoviñ je neko koga podræa-va Amerika, koja po vaãem miãýeçuzagovara secesiju Crne Gore od Jugo-slavije. Znaåi li to da je i Milo Ðukanoviñ,po vaãem miãýeçu secesionista...

Ne. Nisam ga oznaåio kao secesionistu.Tu je kod mene podeýeno miãýeçe. Jer imaelemenata koji ukazuju da on ne ide u pravcu

secesionizma. Åiçenica da je palio badçakpred cetiçskim manastirom u organizacijiSPC-a. Da je poseñivao patrijarha SPC-a, dapokazuje u izvesnoj meri, ne onoliko kolikobih ja æeleo, ali ipak pokazuje da pripada srp-skom narodu zbog åega je mnogo naýutio li-berale i Slavka Peroviña. Dakle, s jedne stra-ne on pokazuje da nije za otcepýeçe CrneGore i verbalno se uvek zalaæe za Jugoslavi- ju. Ono, meðutim, ãto je posledçih mesecinajveñi problem u çegovom ponaãaçu jesteda je prihvatio i viãe puta javno zastupao in-ternacionalizaciju kosmetskog pitaça da pri-hvata sve stavove zapadnih sila po pitaçu

Kosmeta, da je oãtro napadao i suprotstavýaose referendumu u Srbiji i, ãto se tiåe ponaãa-ça unutar Crne Gore, da hapsi, zatvara ne-

istomiãýenike, da je zaveo veliku kontrolunad medijima. U Crnoj Gori medijska sfera je mnogo loãija nego u Srbiji, ima mnogomaçe sloboda. Svi privatni mediji çega po-dræavaju, dakle samo su formalno privatni, ili

podupiru crnogorske liberale.U jednom od vaãih TV nastupa uCrnoj Gori rekli ste da je medijska situ-acija u toj Republici daleko liberalnijanego ranije?

Ja vam sad poredim medijsku situacijuizmeðu Srbije i Crne Gore. Ãto se tiåe CrneGore, ja sam zaista rekao da je ove godinemnogo boýe nego ãto je bilo ranije. Ranijenikada predstavnik SRS-a nije mogao da sepojavi ni u jednoj emisiji od 1992–1997...

Sve dok Ðukanoviñ nije preuzeovlast...?

Da. Kaæem, apsolutno ni u jednoj emisijiniko od nas nije mogao da se pojavi. Svojimodlaskom na Cetiçe ja sam liåno probiomedijsku blokadu. Meni su mediji bili otvo-reni i to je srpskim radikalima mnogo znaåi-lo. Ja sam u januaru imao nekih pet emisija, umartu sam imao devet emisija ãto na radijuãto na televizijskim stanicama. To je ono ãto je naãoj stranci mnogo znaåilo. Kad se pore-

di medijska scena u Srbiji i Crnoj Gori, onda je u Crnoj Gori mnogo loãije. U Srbiji imabar nekoliko stotina privatnih radio i TVstanica...

Ima i u Crnoj Gori privatnih elektron-skih medija koji se, za razliku od naãih, nebave iskýuåivo muziåko-zabavnim sad-ræajima...

Nije taåno. U Srbiji se veliki broj elek-tronskih medija bavi i informativnim sad-ræajima, e sad na koji naåin se oni bave poli-tikom to je drugo pitaçe. Recimo, kada je reåo Pink televiziji, iza çe stoji jedan mafijaãkiklan. To je åiçenica i naã je ciý je da raz-

bijemo ãto pre taj mafijaãki klan. Taj klan slu-æi za praçe novca, za razne mafijaãke radçe.Ili TV Palma, koja je nelegalna ali postoji, a

nastala je od ukradenog novca Jugoskandikbanke. Vi znate da je na Pinku zabraçenaemisija u kojoj je trebalo da uåestvujem. Upodne sam saopãtio da sam traæio od MirkaMarjanoviña da se, izmeðu ostalog, uhapsi

Æeýko Mitroviñ zbog kriminalnih afera, anaveåe mi je zabraçeno uåeãñe u toj emisiji.Zar niste svojevremeno tvrdili da iza

Pink televizije i çenog direktora stojiJUL, s kojom ste vi sada u koaliciji?

Ne, ne, ne. Iza te tele-vizije ne stoji JUL. ÆeýkoMitroviñ je savezni poslan-ik JUL-a, to je åiçenica.Ali postoji i onaj mafijaãkiklan koji stoji iza çega,koji nema direktne veze saJUL-om. Ja znam koji su toýudi. Jedan od çih je tu

glavni – spiritus movens.On stoji iza Dnevnog Tele-grafa, on je åovek iz vrhapolitiåkog establiãmenta,stoji joã iza nekih mutnihafera, stajao je i iza nekihmalverzacija i u produkcijivideo kaseta, gramofonskihploåa i tih stvari na dræav-noj TV. Naravno, nisam u

prilici da sada saopãtim çegovo ime, jer poã-to ja sada nisam opozicionar svaku svojutvrdçu moram da potkrepim opipýivim do-kazima, odnosno pisanim dokumentima. Ia-ko sve znam, joã uvek nisam u staçu da iza-ðem sa tim, ali intenzivno na tome radim.

Dobro, zaãto ne kaæete çegovo ime?Ne mogu.Hoñete da se igramo detekcije? Da li je

ta osoba pod a) Milorad Vuåeliñ, b) Milo-rad Mandiñ Manda, c) Milorad Komrak-ov?

Hajde da igramo ovako. Da li je to, pod a)Vuåeliñ, b) Vuåeliñ, c) Vuåeliñ?

Vratimo se Crnoj Gori. Po saveznomustavu naãa zemýa je federalna, a vi seneprestano zalaæete za unitarizam i central-

izam i javno naglaãavate da ste protiv togada Jugoslavija bude federalna dræava.– A kome to smeta? Od kada postoji SRS

naã program je unitaristiåki.Ali do åega je vama stalo? Da li do toga

da se smaçuju tenzije u druãtvu, ili da seprodubýuju?

Meni je kao politiåaru naravno stalo dotoga da se smaçuju tenzije. I sve ãto sam uvezi sa Crnom Gorom åinio od januara panaovamo bilo je usmereno u tom pravcu. Mise za vlast borimo iskýuåivo demokratskimputem, a to ãto moja egzistencija nekomepredstavýa problem ja ne mogu da promen-

im. Nisam spreman da sebe meçam da bihnekome bio po voýi. s

NATAÃA B. ODALOVIÑ

Spolja i iznutraKo smo to "mi spoýa"?Vi svi spoýa. Pre svega mediji...Zar mi nismo narod?Ne, ne. Vi niste narod. To su gluposti. Vi niste narod.

Vi ste mediji. U zapadnoj politiåkoj teoriji mediji sedefiniãu kao åetvrta grana vlasti. A vi kao medij koji jeizrazito opoziciono nastrojen prema ovoj vladi znate vrlodobro na ãta ja mislim.

Ne znam...Dakle, vi mediji opozicione orijentacije, opozicione

stranke ili spoýne sile – vi nas ne moæete posvaðati niti ovuvladu moæete sruãiti. Da li ñe vlada imati unutraãçe slabostida zbog çih poklekne ili ne, to je veñ drugo pitaçe.

7/29/2019 Vreme, 1998. június 6.



Lipanjska gibanja: 1968 – 1998.

Konaåni obraåunIzraz ãe'setosmaã nastao je na temeýu starijeg i uspeãno proverenog:åetr'esosmaã. Smisao pomenutog izraza danas se vratio u obliku Zakona

o univerzitetu, koji promoviãe åovek sa nadimkom “Toma Grobar”

tud nije neverovatna teza da setekuñi reæim, baã na tridesetugodiãçicu studentske pobuneiz juna 1968, konaåno obraåu-nava sa onim ãto je ta pobuna u

ono vreme znaåila i, ako nije preterano reñi,ãto danas joã moæe znaåiti. Ne u dnevnopo-litiåkom smislu onovremenih tumaåeça i

komentara, veñ kao – makar i nehotiåni,sluåajni ali ne i “niåim izazvani” – pokret zaslobodu pojedinca i çegovo (graðansko i

Opojedinaåno) pravo na izraæavaçe sop-stvenih uvereça. Uostalom, ovdaãçalipaçska gibaça su u noñi izmeðu 2. i 3. juna 1968. godine, i poåela kao – masovnatuåa oboæavalaca novokomponovane nar-odne muzike koji nisu mogli da stanu u bio-skopsku dvoranu Radniåkog univerziteta“Novi Beograd”.

Vodeñi tumaåi danaãçeg ubijaçauniverziteta u Srbiji kaæu da je çegovatransformacija u dræavnu ustanovu logiåni

nastavak “niza transformacija druãtvenihinstitucija u dræavne... /ãto se dogaða i/ uoblasti privrede, finansija, zdravstva, nauke,obrazovaça... Nekako je univerzitet na- jduæe ostao druãtveni, odnosno samouprav-ni. Liåio je na samoupravno ostrvo usred jednog sasvim drugaåijeg svojinskog,druãtvenog, politiåkog i psihosocijalnog

ambijenta”. Citiran je dnevnik dr MirjaneMarkoviñ, profesora sociologije, suprugepredsednika SR Jugoslavije Slobodana

DRUÃTVO

D R A Ã K O

G A G O V I Ñ

T A N J U G

MITSKO MESTO SUKOBA: Podvoænjak 1968. i njegovi ostaci 1990.

7/29/2019 Vreme, 1998. június 6.



na kola. Oni se, sa zapleçenim kolima,upuñuju ka menzi, koja je u srediãtu Stu-dentskog grada, a milicioneri se koncen-triãu oko Radniåkog univerziteta. Jednagrupa studenata otiãla je u brigadirsko na-

seýe i polupala prozore na barakama.Oko ponoñi, na skveru pred Stu-dentskim gradom nalazi se oko tri hiýadestudenata. Na zapleçena vatrogasna kolapeçu se govornici. Oni govore, izmeðuostalog, o tome da, zbog brutalnog nasiýanad çima, i zbog drugih loãih pojava udruãtvu, treba formulisati studentskezahteve i poñi, odmah, pred Saveznu sk-upãtinu, u Beograd, da bi ih predali po-slanicima.

Samo ãto je prevaýena ponoñ, kolonastudenata, gurajuñi pred sobom zapleçe-na vatrogasna kola, kreñe ka Beogradu.U koloni ima i graðana.

Na putu ka Podvoæçaku, ispod kojegvodi put prema Beogradu, kolona sekreñe neometano. Ona zastaje pred ula-zom u Podvoæçak, koji åuva kordon mi-licionera, a grupe milicionera nalaze se iu neposrednoj blizini, kraj zgrade Skupã-tine opãtine Novi Beograd. Dve deleg-acije studenata pokuãavaju da stupe upregovore. Tada odjeknuãe pucçi,pogoðen je i jedan pregovaraå. Kameçeleti na obe strane. Studenti potpaýuju va-trogasna kola i puãtaju ih niz nagib ka

Podvoæçaku. Milicija kreñe u napad, ipotiskuje studente prema Studentskomgradu. Dolazi velika grupa milicionerapreseca put studentima, i oni u neredubeæe. Veñi broj studenata je povreðen, aviãe desetina je privedeno na sasluãaçe.Puãteni su u toku noñi. Ubrzo potom,grupa milicionera upada u Studentskigrad i, uz pucçavu, rasteruje okupýenestudente.

U rano jutro, oko 04 h, razglasna stan-ica Studentskog grada emituje vanrednosaopãteçe u kojem se, izmeðu ostalog,kaæe da je u Studentskom gradu formiranAkcioni odbor demonstracija, koji ñe or-ganizovati miting oko 8 sati.

(Nebojãa Popov, Druãtveni sukobi,izazov sociologiji)

Kako je poåeloZaplet iz kojeg su proistekle demon-

stracije izgleda, na prvi pogled, dosta be-

zazleno. Pokroviteý zabavne priredbe“Karavan prijateýstva” – “Veåerçe no-vosti” i Dom omladine iz Beograda –zakazao je, pred polazak na turneju pozemýi, predstavu – generalnu probu zadrugi jun uveåe. Ona je bila predviðenaza brigadiste radne akcije “Novi Beograd68”(...)

Pred poåetak priredbe, oko 20 h, pril-ikom ulaska brigadista u salu, pokuãao jeda uðe i izvestan broj studenata. Tadanastaje nered. Redari letvama spreåavajuulaz u salu. Preostale brigadiste uvodeunutra kroz sporedan ulaz. Kad je prired-ba veñ poåela, pred ulazom u salu dolazido tuåe izmeðu redara i deæurnih briga-dista, s jedne, i okupýenih studenata igraðana, s druge strane. Pozvana je mi-licija, te ubrzo stiæu patrolna kola s tri mi-licionera. Oni ne uspevaju da uspostavered. Oko 21 h tuåa dostiæe vrhunac. Re-dari i grupa brigadista letvama rasterujuokupýene graðane, a ovi bacaju kameçena prozore. Prekida se priredba, rukovo-dioci radne akcije izvode brigadiste izsale u hol Radniåkog univerziteta. Oko 22h stiæe oko 40 milicionera, u ãlemovima.

Dok oni palicama rasteruju okupýenumasu, brigadisti su autobusimaevakuisani u Beograd. Ubrzo dolazi dotuåe izmeðu milicionera, s jedne, i stude-nata i graðana, s druge strane. Palicama iãmrkovima, milicioneri ih potiskuju pre-ma Studentskom gradu. Razglasna stani-ca Studentskog grada emituje, u viãenavrata, obaveãteçe o sukobu milicije istudenata, tumaåeñi ga kao posledicu loãeorganizacije priredbe, i poziva studenteda se povuku u svoje sobe. Ali, masa predStudentskim gradom postaje sve veña.Milicija ih, ãmrkovima i palicama, og-raniåava na taj prostor. Iznenada, proneose glas, kasnije nepotvrðen, da je jedanstudent ubijen. Studenti, revoltirani, po-tiskuju milicionere i zaposedaju vatrogas-

Miloãeviña, ålanice bivãeg Univerzitetskogkomiteta Saveza komunista Srbije i lideraposlovno-politiåke organizacije, koja se jav-nosti predstavýa kao Jugoslovenska levicana åelu sa Ljubiãom Ristiñem,

ãe´setosmaãem.MOHIKANCI I IROKEZI: Pokuãajodbrane univerziteta je “pesma” “pos-ledçih Mohikanaca”, samo se sada “ta pes-ma ne zove samoupravýaçe, veñ autonom-ija univerziteta”, uverava nas MirjanaMarkoviñ, koja je titulu doktora nauka stek-la disertacijom pod naslovom “Socioloãkiaspekt obrazovaça za samoupravýaçe”.Njene kolege i saborci diåe se sliånom is-traæivaåkom podlogom: “Prilogprouåavaçu integracije sa posebnim osvr-tom na znaåaj integracionih procesa unaãem samoupravnom druãtvu” (Jovo

Todoroviñ, ministar obrazovaça), “Sistemkvalifikacija u uslovima tehniåkog progresai sistema samoupravýaça” (Miloã Aleksiñ,profesor marksizma na farmaciji), “Savezkomunista u samoupravýaçu” (RadoãSmiýkoviñ, prvoborac Osmog plenuma CKSKS i ambasador), “Socijalistiåko samou-pravýaçe i savremeno druãtvo, za IIIrazred usmerenog obrazovaça” (MirjanaMarkoviñ i dr.), “Samoupravýaçe naraskrãñu” (Danilo Æ. Markoviñ, mentor, pr-voborac i ambasador), “Ustavi i ustavna do-kumenta socijalistiåke Jugoslavije 1942-1988” (dr Ratko Markoviñ, ustavotvorac i

profesor Policijske akademije), “Buduñnostvoñarstva u Jugoslaviji” (Dragutin Veliåk-oviñ, bivãi rektor Beogradskog univerzite-ta), “Klasno i nacionalno u razvoju sistemasocijalistiåkog samoupravýaça u Jugo-slaviji” (opet Radoã S.), “Odnos inteligen-cije i saveza komunista” (opet Miloã Ale-ksiñ, farmaceut), “Druãtveno politiåkezajednice u druãtveno-politiåkom sistemuSFRJ” (Ratko Markoviñ, itd.)...

Uz gorçi spisak “radova” zaista se vaýaupitati iz kog to “psihosocijalnog ambijen-ta” dr Mirjana Markoviñ uspeva da “meãa”Mohikance i samoupravýaçe, dræavu i

druãtvo, tj. stvari za koju bi se i gomilaovdaãçih “ãe´setosmaãa” (da ostatak svetane pomiçemo) zaklela kako je metodoloãkireãena pre jedva stotinak godina.

OKOLNOSTI: No, nema veze. Grlomu jagode, ãe´setosma je u istoriju skoåilakao jedna u nizu godina rastuñihoåekivaça. Globalnog optimizma, gotovoda bi se moglo reñi: bruto nacionalnidohodak se razmnoæavao na Zapadu; osno-va borbe za ýudska (ili: maçinska – rasna,polna, æenska, pederska, puãaåka – da li du-van ili trava? – umetniåka, modna... i svaostala, do najnezamislivijih) prava ãirila se,

izgledalo je, neverovatnom brzinom. Istok je izgubio blokovski armiranu nevinost

(“Praãko proleñe”), a Zapad priåu o tapiji napredestinirano reãeçe svih problema(krvave pobune Crnaca u ameriåkim gra-dovima, 1963-1967). Na obe stranegvozdene zavese policajci su postali“sviçe”, uprkos dræavno-politiåkim reko-rdima u kosmiåkoj, nauånoj, demoktaskoj i/ ili komunistiåkoj, svakako total(itar)noj trci.

Uprkos – ili baã zahvaýujuñi tome – ãto se uVijetnamu te godine obrelo 500 hiýadaameriåkih vojnika i ãto su, tajno, poåeli

mirovni pregovori SAD i Severnog Vijet-nama u Parizu, svet je osvajala pop umet-nost, halucinogene droge i muzika – ne ratBitlsa protiv Stounsa, nego jedan mjuzikl,“Kosa”. Jednostavno pitaçe (“A zaãto?”)kao da je moglo pokrenuti svet, na bilo kojustranu. Svejedno ko je i zaãto ubio Åe Gev-aru ili Roberta Kenedija, ubistvo je postalo

straãno. Bez obzira na razumna objaãçeçakojih, kao ni danas, nije falilo. Maja 1968.deset miliona Francuza stupilo je u gener-

v

7/29/2019 Vreme, 1998. június 6.



podnoãeçem drugoga, spremnoãñu da se pristanena razlike. Danas ne samo da su netrpeýivost izlonamernost prema tuðima postali mera odanostisvojima nego se smatra da je pokazivaçe bilokakvog razumevaça za tuðe – veliko zlo, te da imeðu svojima treba goniti i kuditi sve åija javna

mræça nije dovoýno jaka i slepa. Pre trideset godina upravo takvu mræçu prema

nama iskazivali su mnogi pripadnici ustanova sistema. Pored ne-govane paranoje i neposrednog nasiýa, izraz te mræçe bio je jed-noglasni vrisak svih dræavnih aparata u svetu da mi smeramo dasruãimo dræavu i zavedemo nered. Ispravno ste proåitali: da gazavedemo, ne da ga izazovemo. Naime, ogluveli od sopstvene vikeu svim medijima nisu bili spremni da åuju dobro obrazloæeneopomene da dræava nije ãto tvrdi da jeste, da je skupa, da ratovetreba izbeñi po svaku cenu, da aparat nasiýa moæe da se smaçi icivilizuje, da ima naåina da se zastareli postupci utvrðivaça i ad-ministriraça voýe veñine zamene jednostavnijim i pouzdanijim,da zaãtita maçina daje pravu, a vladaçe u ime veñine laænu slikudemokratije, da zla sredstva nisu dopuãtena bez obzira na vred-nost ciýa. Traæili smo da se prava iz ustava puste na slobodu, u æivot. Señam se brojnih poziva na protest protiv te i takve dræave,za zaãtitu neke slobode ili prava. Nikad nisam åuo da je iko ozbiý-an traæio ukidaçe dræave i zavoðeçe nereda.

Iako su mediji bili delotvorniji od danaãçih, zato ãto ih je vlast potpunije kontrolisala, porast netrpeýivosti javnosti prema zago-vornicima graðanskih prava i sloboda usledio je znatno kasnije. Mrãteça i pokude pojaåali su se i rasprostranili tek kada je mræçauãla u modu. Pojavila se nova vrsta opozicije, po meri i potrebinove vlasti. Naãa prava poåela su da vrede viãe od tuðih, çihovasloboda postala je cena naãe.

Tada su poåeli da nas zovu mundijalistima, åime se hoñe reñida opãti ýudski interes nadreðujemo nacionalnom, a to je za os-

udu. Ko tako misli, mora da je u dosluhu sa inostranstvom, oduvek

Lazar Stojanoviñ

Tridesetogodiãçi pomenLoãem buntovniku i ãezdeset osma smeta

Jedan pokojni beogradski pisac, lepãe upamñen kao pisacnego kao åovek, ukazivao je po Ljubýani, gde je prebivao leta1968, da je opako ãto se mlad svet pobunio. Kaæe, oni hoñe dos-ledni i poãteni socijalizam, a ovo malo æivota ãto imamo vaýa dazahvalimo samo nedoslednosti i nepoãteçu socijalizma. Nije po-drazumevao kulturnu revoluciju u Kini nego nas, studente iz svihveñih gradova ondaãçe Jugoslavije, koji smo zatraæili slobodu, ane viãak dræave. Vaýda se niko nije naãao da mu ispriåa ãta miradimo i hoñemo, a u novinama koje je on åitao to nije pisalo.

Inaåe, drugi deo tvrdçe mu je sjajan. Duhovito i sasvim taånoopisuje okvir mentalnog opstanka do juna 1968. u onoj crnoj rupi realnog socijalizma na naåin treñeg sveta, gde se i ñutaçetumaåilo kao napad na dræavu. Naãa pobuna je otvorila mo-guñnost da se umesto “da” kaæe “ne”, a i da se ñuti ko voli. Nijesmeo da se traæi neki drugi poredak ili voða, ali moglo se prigo-voriti i poretku i voði. Tako je nastala strategija “ne znamo ãtahoñemo, znamo ãta neñemo”. Uspeli smo da uspostavimoopoziciju. Malo se ofucala za ovih 30 godina, ali preæivela je on-olike progone i ovolike ratove. Stavili smo nogu u vrata reæimu iobezbedili da u rupu stalno prodire pomalo svetla, koliko god sevlast upiçala da ponovo zatvori vrata. Bolela je noga, ali jeizdræala, a vrata vremenom popustila.

Tada smo voleli ili barem poãtovali sve ýude. Samo zato ãtosu ýudska biña. Bila je to temeýna vrednost, jedina koja og-raniåava slobodu. Sada preovlaðuje drugi propis: volimo naãe,

mrzimo vaãe. Nekad se uýuðenost merila uvaæavaçem ili barem

Kako se zavrãiloZa sam ishod sukoba naroåito su

znaåajna åetiri stava sadræana u ovoj izjavi /Josipa Broza, 9. juna uveåe/ . To je,najpre, stav da je “revolt... kod studenatadoãao spontano”, koji upuñuje na domañekorene sukoba i odvraña od traæeçaglavnih izvora na strani, u uticajima izinostranstva ili u delovaçu bilo kakve or-ganizacije. Zatim, podræan je zahtev da sepodrobno ispitaju “nemili dogaðaji” uNovom Beogradu. (“Ako je ijedan åovjekna bilo kojoj strani prekrãio zakone, ili

nije ispunio svoje duænosti, ili je zloupo-trebio svoju duænost – to ñe rasvetliti istra-

ga – on mora biti pozvan na odgovornost,

bez obzira ko to bio”). Ko ñe koga pozvatina odgovornost, i na osnovu kojih zakona,to nije jasno reåeno. Treñe, studenti su poz-vani da pomognu u reãavaçu problema okojima je bilo govora. (“Ovoga puta jaobeñavan studentima da ñu se stvarnozaloæiti za rjeãavaçe, i u tome oni treba dami pomognu”). Ovo obeñaçe pojaåano je joã jednim, kakvo nikada do tada nije javnodato i koje ima dalekoseæan smisao:“Ãtaviãe, ako nisam sposoban da rijeãim tapitaça, onda ja ne treba viãe da budem natom mjestu.” Åetvrto, poãto “rukovodeñiýudi” preuzimaju na sebe svu inicijativu zareãeçe problema o kojima je reå (najavý-ene su politiåke smernice), studenti mogu

da obustave ãtrajk. Na tako neãto ned-

vosmisleno ih upuñuje posledça porukaiz ove izjave: “I najzad, ja se joã jedanputobrañam studentima: vrijeme je da se pri-hvate uåeça, sada je vrijeme polagaçaispita, i u tome vam æelim mnogo uspjeha.Jer, bilo bi zaista ãteta da izgubite joã viãevremena.” Nakon ovog govora ãtrajk jeokonåan. Studenti su to protumaåili kaoznak podrãke vlastitim idejama, stavovi-ma i akcijama. (...) Do duboko u noñ, namnogim mestima na Univerzitetu je vlad-alo pravo slavýe – pesma i igra, ponegde ikozaraåko kolo, razvejale su mnogestrepçe od ishoda i posledica sukoba.

(Nebojãa Popov, Druãtveni sukobi,izazov sociologiji)

alni ãtrajk, i izazvalo erupciju.CRVENO I CRNO: Trideset godina

kasnije, u dræavi Srbiji, veselom druãtvan-cetu uvaæenih narodnih poslanica i kolegaposlanika bilo je dovoýno pola dana daobave istorijski posao transupstancijaliza-cije srpskih univerziteta u javno preduzeñemeãovitog tipa: proizvod nalik neåemuizmeðu policijske stanice i zemýoradniåkezadruge. Mnogo svedoka ondaãçih zbiva-ça – kao i joã veñe mnoãtvo onih koji se, iz

savrãeno nejasnih razloga, danas legitimiãukao “uåesnici ãe´setosme” – posprdno ñereñi da je ulaznica u dræavni kurvarluk jefti-na i, kao “Bingo”, isplativa. Njima, da. Sud-ski progon lidera studentskog pokreta 1968,meðu kojima je Vladimir Mijanoviñ, naz-van “Vlada Revolucija”, svakako na- jpoznatiji – koordiniran sa zabranama igaãeçem omladinskih i studentskih listova(“Susret”, “Student”, “Indeks”...), teguãeçem fakultetskih odbora ondaãçeg

Saveza studenata i raspuãtaçem nep-osluãnih ili nedovoýno posluãnihfakultetskih organizacija Saveza komunista,ponudio je dobru priliku mnoãtvu åankoli-za. Slobodan Miloãeviñ se kao partijskifunkcioner u to doba veñ gurao u prvi plansnimateýima prigodnih istorijskih snimaka.Na zadacima odbrane “naãeg puta” kalili suse, godinama, politiåki poletarci i buduñepartijske uzdanice, ukýuåujuñi i Milana Mi-lutinoviña, danaãçeg predsednika Srbije.

7/29/2019 Vreme, 1998. június 6.



ãto je dræava nastojala da prikrije, umnoæavali smo i ãirili. Rizik se isplañivao. Danas nije teãko doñi do podataka, ali niko neñeda ih sluãa kad se ne slaæu s “naãom istinom”, a retko se slaæu.Tu “istinu”, pak, joã uvek najboýe ãtiti voða na vlasti. Dok seveñina slaæe sa voðinom politikom pojaåavaça nasiýa na Koso-vu, na primer, neñe mnogo vredeti neslagaça oko autonomije

univerziteta, slobode medija i statusa Crne Gore u federaciji.Voða to zna.

Svet je danas viãe predvidiv, jasnije usmeren i maçe iracio-nalan nego pre 30 godina. Put povezivaça, evropskogujediçeça, globalnog nadzora staça ýudskih prava i graðan-skih sloboda, jaåaça komunikacija i otvaraça svih druãtava – nema alternativu. Stupaçe na taj put nije moguñe sa vlaãñu kojaradi upravo suprotno. Kad preovlada shvataçe da smo i mi saove planete i da nam je mesto meðu ostalim ýudima, a ne protivçih, neñe biti teãko da se promeni reæim. Meðutim, zasad carujestav da joã nismo izgubili dovoýno ratova, da nije ãteta pogibija jednog svog, ako moæemo pobiti trojicu çihovih.

Ako opozicija åeka da postane veñinska da bi neãto preduze-la, onda nezadovoýni deo stanovniãtva mora da uradi neãto sam. Mora da se poveæe sa drugim nezadovoýnicima, bez obzira nanaciju, veru, pol, generaciju i imovno staçe. Mora da se buni.

Za æivot u mraku vaæe åetiri pravila:- protiv mraka æmureçe ne pomaæe- vaýa zvati i odazivati se, jer je u mraku glas jedini znak

æivota- u mraku ni vaã protivnik ne vidi- ako hoñeã svetlo, moraã da ga upaliã sam.Ostalo je lako. Dobijate kad god ne gubite. Dræava gubi kad

god ne pobeðuje. Najvaænije je opstati i trajati. Na tu sitnicu se,kanda, zaboravilo.

Kad seåete drvo, vi birate kad i na koju stranu ñe pasti. Akoåekate da istruli i padne samo, paãñe neznano kad i kuda, moæda

i na vas.

predmetom sluæbene paranoje. Takvi sluåajevi monstruozne vele-izdaje vaæna su vest za ozbiýne medije koji ãire istinu o nama. Svikoji su nacionalno progledali shvataju pogreãnost i ãtetnost mundijalizma. Mi koji nismo joã ne moæemo da shvatimo zaãtoteæça da se æivi slobodnije i boýe treba da se podredi nasilnim,skupim i uzaludnim sukobima sa svima koji nisu “naãi”.

“Snage haosa i bezumýa” od pre godinu ipo dana umnogomesu obnovile ideje i energiju protesta iz 1968. Ista potreba da seograniåi samovoýa dræave, masovno uåeãñe mladih ýudi, upadýivizostanak mræçe i paranoje, slagaçe u odbijaçu i uvaæavaçe ra-zlika u hteçima, zahtev za zaãtitom graðanskih prava i sloboda... Meðutim, organizovaçe za odbranu od nasiýa, stvaraçe mo-guñnosti da se demonstranti neposredno izraze i unutraãça komu-nikacija u pokretu bili su mnogo boýi kod studenata nego kod graðana, a u svakom sluåaju ispod standarda iz 1968. Iskýuåivokrivicom voðstva pokret se sveo na sluãaçe priåa sa govornice. Lex specialis odigrao je ulogu Kozaraåkog kola iz ’68. Samo, u tokolo nismo se baã svi bili uhvatili i nismo se raspustili nakon ig-ranke. Voðstvo demonstracija 1996/97. raspustilo je graðane pro-glasivãi ciýeve ostvarenim. Neoprostivo je ãto nije uspostavýenanikakva organizacija koja bi nastavila da deluje sa pozicije ideja protesta. Voðstvo je taj potencijal jednostavno uguãilo.

Biñe da postoji razlika u shvataçu voðstva. U pokretu voðeimaju prvenstveno operativnu funkciju posredovaça voýe demon-stranata, koja mora da se proverava i artikuliãe. Mandat im je og-raniåen na akciju u duhu te voýe. Kod nas se, vaýda zbog duge,krivudave i oåigledno neuspele borbe parlamentarne opozicije daosvoji vlast, voðstvo u pokretu poåelo doæivýavati kao poæeýansurogat vlasti. Moñ da se sazove i raspusti miting opila je, åini se,mnoge maçe i veñe voðe opozicije, te su zaboravili ãta im je os-novni posao.

Mi smo znali da nam niko neñe pokloniti nikakvu slobodu, dase niko vlasti ne odriåe dobrovoýno i da opozicija ne postoji ako

se ne buni i ne brani. Vlast nismo podræavali niåim i ni u åemu. Sve

zakoni – stavýeni su “na raspolagaçe”, ãto je eufemizam za zabranu profesure i javnogdelovaça. Nisu duæe preæivele ni glavnetekovine studentskog bunta, slobodan upisna fakultete i slobodni ispitni rokovi.

“Ãe´setosmaãi” su se u meðuvremenuraziãli onako kako su se i okupili, na raznestrane. Danas, Vladimir Mijanoviñ je moleru Kaliforniji i aktivista pokreta za ýudskaprava; çegov nekadaãçi saborac i sjajangovornik sa Knez Mihajlove ulice, LjubiãaRistiñ, batalio je svoju KPGT borbu za

jugoslovenski kulturni prostor, u koristfunkcije u Jugoslovenskoj levici, mnogoviãe nalik sicilijanskom “poslovnom trus-tu”, no politiåkoj organizaciji. On je jedinipoãao na “marã kroz institucije”, nekadaãçiprojekat ãezdesetosamaãa sveta koji je, ukrajçoj liniji, od Bila Klintona naåiniopredsednika Sjediçenih Dræava. U Srbiji,meðutim, pet dana pre tridesete godiãçicelipaçskih gibaça, nekadaãçi partijski ju-riãnik “zaduæen za Univerzitet”, sada pred-sednik Srbije, potpisao je zakon po komerektore, dekane i profesore postavýa i ot-puãta vlada kao svoje åinovnike i po istom

tom, åinovniåkom kriterijumu. Moæe mu se,vaýda. s

ALEKSANDAR ÑIRIÑ

KORDON, KORDON: Kompletnaoperacija, pokazuje se danas, nije obavýenakako treba. Sudski progon – kojim je obuh-vañeno nekoliko desetina studenata, sapojedinim osudama na kazne zatvora od

nekoliko godina – umirio je deo beograd-skog Univerziteta, ali ne sve. Filozofskifakultet najduæe je pruæao otpor represiji,

bivajuñi sve do 1974/75. praktiåno svakegodine bar mesec-dva u ãtrajku, koji bi sepovremeno ãirio i na druge fakultete. Na- jduæe je trajala operacija udaýavaça osamprofesora sa Filozofskog fakulteta, okvali-

fikovanih da su “ideolozi” studentskog bun-ta. Tek sedam godina posle lipaçskihgibaça – i poãto su doneti neki specijalni

ÃTA SE PROMENILO: Studenstke demonstracije, Beograd 1998.

7/29/2019 Vreme, 1998. június 6.


32 VREME s 6. JUN 1998.

Izjava nedelje

LJUDI I VREME

"Pobedismo!"ZORAN ÐINÐIÑ,lider DS-a, politiåar koga je æivot uåi-nio kadrim da se poraduje i tuðoj sreñi;Podgorica, ponedeljak 1. jun; rano jut-ro u izbornom ãtabu koalicije "Da æivi-mo bolje - Milo Ðukanoviñ"

RATKO KRSMANOVIÑ,visoki duænosnik JUL-a na privremen-om koordinatorskm radu u Crnoj Gori, jedan od likova koji imaju privilegijuda se dva i viãe puta uzastopno pojav-ýuju u ovoj rubrici, åovek koji je nanekoliko minuta bio nestao zabrinuvãisve dobronamerne ýude uålaçene uleviåarske partije, pronaðen je, æiv izdrav, ali i u kakvom gnezdu: "Mediji ipolicija koji su u Crnoj Gori pod kon-trolom Vlade, deluju kao gnezdo strã-ýenova." ("Naãa Borba")

MIRA MARKOVIÑ,generalna direktorka JUL-a, i åesta goã-ña ove rubrike, na izbornoj konferencijiza zlatiborski okrug ovako je varirala be-smrtnu misao svog supruga: "Levica inema drugi izbor – ili ñe biti nova ili jeneñe biti uopãte."

DRAGAN TOMIÑ,

predsednik Skupãtine Srbije, i osvedoåe-ni borac protiv monopola (direktor je"Jugopetrola"), ogoråeno govori o "mal-oj grupi profesora koja je uzurpiralaUniverzitet". Izgleda da profesori svojekçige naturaju studentima kao udæbeni-ke, a to predsednik Skupãtine ne odobra-va: "To pokazuje jednu totalnu grupaciju[?] i jedan apsolutni pritisak, monopol nastvari u kojima ti profesori moæda i nisubili najboýi." ("Demokratija")

ÆIVORAD IGIÑ,ålan CK SPS-a, jedan od najuspeãnijih,danas nepravedno zanemarenih imitatorapredsednikovog naåina govora, varira åuv-enu Åkrebiñevu dosetku o umoru Srbije,obeshrabruje iredentu a nas podseña, da,barem dok je on u vrhuãki SPS-a, nemapovratka na staro: "Srbija je isuviãe umor-na od 'dræava u dræavi' u svojim granicama iima isuviãe gorko iskustvo s viãedræavýemi viãezakoçem na svojoj teritoriji da bimogla i da pomisli na vrañaçe na Ustav iz1974. godine, a kamoli da razmiãýa o'specijalnoj autonomiji', 'protektoratu' ili bilo

kakvom drugom specijalnom statusu poæeýi albanskih separatista." ("Borba")

VESNA PEÃIÑ,sociolog, lider Graðanskog save-za: "Mira Markoviñ se zafiksiralada bude akademik. Neka bude, jerSANU nije boýe ni zasluæila."("Demokratija")

DOBRIVOJE BUDIMIROVIÑ BIDÆA,republiåki poslanik, iroditeý godine: "Mojañerka je proglaãena zastudenta godine na Ve-terinarskom fakultetuproãle godine. To jepostigla zato ãto nije

demonstrirala za vremestudentskih protesta."("Glas")

ZORA DOBRIÅANIN-NIKODINOVIÑ,advokat, æalila se na presudu kojom je çen klijent Miliñ Miloãeviñ Profa osuðenna godinu i po dana zatvora (Sud dræi da je "Profa" silovao spremaåicu u hotelu"Jugoslavija"): "Miloãeviñ je stoprocentni invalid, jer je tokom rata u prethodnoj

Jugoslaviji raçen 'dum-dum' mecima. Tokom istrage je kategoriåki negirao da jesilovao spremaåicu, tvrdeñi da je reå o nekoj vrsti nameãtaýke koja je plod çe-gove proãlosti, posebno uåeãña u ratnim operacijama." ("Ekspres")

IVAN MARKOVIÑ,portparol JUL-a, na novinarsko pitaçezaãto na izbornu konvenciju Gradskogodbora JUL-a niko nije bio pozvan iznereæimskih medija: "Pozvali smo 'Poli-tiku'. Ona je akcionarsko druãtvo"

ALEKSANDAR ÐAJA,ålan Saveza kolumnista Jugoslavije, uåesniknebrojenih tuåa lokalnog karaktera i mezimåeove rubrike: "Imao sam u ãkoli jednog druga.Trenirao je karate, mada, moram da priznam,neki karatista i nije bio. Mislim da je doguraodo 'belog pojasa' – onog ãto dræi gañe da nespadnu. No, svejedno. On je trenirao i tre-nirao... ali kad god bismo uleteli u neku tuåulokalnog karaktera, naã drug karatista biobavezno dobio batine. Kad mu je to preãlo unaviku i konaåno dozlogrdilo, kako çemutako i nama, reãio je da se posveti samoj jed-

noj disciplini: KATI – ili borbi sa zamiãýenimprotivnikom.I tu bi problem bio reãen, da se na iznenaðeçesvih nas, nije desio sasvim neoåekivan obrt:naã drugar poåeo je da dobija batine i odzamiãýenog protivnika. I to crçe i gore negood onog pravog...Krajem minulog meseca, ostaci nekih opozi-cionih stranaka u Srbiji (pod laænim imenima'nezavisni studenti' ili 'slobodni intelektualci')opet su se latili iz naftalina izvaðenh specijalnih muziåkih instrumenata za gluve i na-gluve – piãtaýki. Ovog puta, çihova KATA,çihov zamiãýeni protivnik, bila je Vlada Sr-bije i çen Predlog zakona o univerzitetu [de-monstranti su, kao i u Ðajinoj paraboli, dobililepe batine od zamiãýenog protivnika – predSkupãtinom Srbije; up. ur.] ("Borba")

D R A Ã K O

G A G O V I Ñ

D R A Ã K O

G A G O V I Ñ

G O R A N K A M A

T I Ñ

A .

A N Ð I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1998. június 6.


6. JUN 1998. s VREME 33

DRAGANA BUKUMIROVIÑ,novinarka "Politike", kivna je na nadle-æne ãto su dopustili, boýe je reñi organi-zovali skrnavýeçe pozoriãnog hrama uPodgorici (dveri ovog svetiliãta otvorenesu Ðorðu Balaãeviñu, estradnom umetni-ku koji je javno podræao Ðukanoviña).Gnevna zbog podgoriåkog svetogrða,poslenica kulturne rubrike nije imala mi-losti ni prema ravnici, Balaãeviñevomzaviåaju i tradicionalnom leglu tzv. au-tonomaãa: "Usred kulturnog mrtvila koje je zavladalo Crnom Gorom i nemoguñ-nosti da svom lepom nacionalnom teatruudahnu æivot i osmisle program dostojanlepote enterijera novopodignutog pozo-riãnog hrama, vrata su otvorena zabav-ýaåu zvanom 'panonski mornar . Tako je

baã Ðorðu Balaãeviñu dopalo da na svomspecijalnom zadatku u Podgorici zameniÃekspira, Molijera i Njegoãa, razgrnemrak i zakukuriåe, pribliæavajuñi krãnimmomcima u publici atmosferu svojeustajale ravnice.Sada je jasno da u kulturnom æivotu Cr-ne Gore niãta neñe biti kao pre. U pozo-riãtu ñe se pevati, na stadionima recito-vati, na ulicama slikati.Prava kulturna revolucija." [Zaãto se neugledaju na Srbiju, gde filharmonijskimuziåari nastupaju u provincijskoj dis-koteci? up. ur.]

BORISLAV MIKELIÑ,bivãi predsednik vlade RSK Krajine, veñ neko vreme po-lemiãe sa Sredojem Simiñem, novinarom "Svedoka": "Za ra-

zliku od drugih, g. Simiñu, koji su od 1990. pa sve do padaKrajine 1995. godine, zahvaýujuñi tom narodu æivjeli veomadobro i preko çihovih glasova bili na vlasti u Krajini, a sadase skrivaju i ne smiju glavu da pomole, ja imam hrabrosti daidem meðu naãe ýude, iako dobro znam da na tim skupovimanema viãe aplauza."G. Mikeliñ u svojoj duãi uvek ima mesta za Jugoslaviju,suæavala se ona koliko joj drago: "Pita me novinar Simiñ dali sam åitao kçigu 'Åemu viãe Jugoslavija', koju je, kako onkaæe, napisao çegov uvaæeni kolega Borivoj Raãuo. Odmahmu kaæem da ja nisam åitao tu kçigu, da me ona ne isnteresuje, kao ni sam Borivoj

Raãuo. Prvo, kako vidite, ta Jugoslavija,iako je suæena, joã postoji i prisutna je umnogim duãama naãeg naroda, pa i umojoj, bez obzira da li se sa tim slagaoBorivoj Raãuo."

KLUB MLADIH SOCIJALDEMOKRATA u pismu upuñenom JUL-u: "Poãtovane kolege, åestitamo vam osvojenih preko300 glasova na parlamentarnim izborima u Crnoj Gori."

FAHRETA JAHIÑ,legenda domañe estrade imajka dvoje veoma mladihameriåkih dræavýana:"Spretnim i veñ uveæbanim

pokretom, presekao je pup-åanu vrpcu. Tako je Boba[Æivojinoviñ, muæ, otac,bivãi teniser] i drugom sinuomoguñio da poåne da di-ãe." ("TV Novosti")

MOMÅILO KRAJIÃNIK,ålan Predsedniãtva BiH iz RepublikeSrpske: "U ovom trenutku pred RS jeizbor: ili hoñemo suverenu RS, kako je dozvoýeno Dejtonskim sporazu-

mom, ili hoñemo novac. Obe stvari nemogu se dobiti.To ãto branim suverenitet RS, a suko-býavam se sa interesima pojedinaca urukovodstvu RS nije moja krivica."("Dnevni telegraf")

GORANPASKALJEVIÑ,filmski rediteý: "Po momnekom oseñaju Kusturicamisli da mu nema ravna, pa

samim tim ne misli kakoima bilo gde nekakvog kon-kurenta... Mada sam bitnooãteñen ukoliko ne uspem dastignem za Veneciju. Ne tvr-dim da bi moj film uzeli, aliznam da su vrlo zaintereso-vani da ga pogledaju. Ali,ono ãto je u svemu tome be-dno, jeste da me Kusturicanazove treñerazrednim ume-tnikom... Nije çegovo daceni ko je kakav umetnik.Umetnost se ne vrednuje ni

'Palmama', ni 'Oskarima', ninagradama, ni medaýama...Nije ovo sport. Umetnost postoji samaza sebe. Postoje dela koja su dobiladaleko maçi deo slave, postoje autoripoput Bergmana koji nikada nisu dobili"Zlatnu palmu", pa su ipak mnogo veñiautori od Kusturice. To je moje miãýe-çe. Moæda on misli drugaåije." ("TVNovosti")

ZORAN ÑIRIÑ,pisac: "S obzirom na svetaåki, spome-narsko-spomeniåki odnos ýudi premaçemu [Danilu Kiãu], gde se ýudi pred-stavýaju kao 'nosioci Kiãove spomenice77-87', Kiã ñe izgubiti mlaðu publiku."("Glas")

Æ E L

J K O

J O V A N O V I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1998. június 6.


Kompletno “papirnato” izdanje sa originalnim prelomom,

kvalitetnim fotografijama, svim tekstovima i

originalnom naslovnom stranicom u koloru

Izdanje na engleskom jeziku saåinjeno

od najboljih tekstova najnovijeg broja “Vremena”

U kom obliku se isporuåuju elektronska izdanja “Vremena”? U Adobe Acrobat PDF-formatu, na disketama, ili CD-u.

Pretplatnici ñe najnovije brojeve moñi da skinu i sa WWW-a.

Kakav mi kompjuter treba?Najobiåniji PC sa MS Windows operativnim sistemom. Imate Mac? Odliåno!

A softver za åitanje tog... PDF formata?Dobiñete ga od nas, potpuno besplatno i sasvim legalno.

Kako ñe izgledati elektronsko “Vreme” na ekranu mog kompjutera?100% verno izdanju koje se moæe nañi na kioscima, sa dodatkom hiper-

tekstualnih veza koje ñe vam åitanje pretvoriti u joã veñe zadovoljstvo.

Mogu li da odãtampam odabrane stranice?Naravno, na ãtamapaåu koji veñ imate, i to vrlo kvalitetno.

Mogu li tekstove i slike da koristim u Word-u?Piece of cake: copy & paste.

Koje su prednosti elektronskih izdanja?Sve informacije su u vaãem kompjuteru. Nema viãe prekucavanja i ponovnog

skeniranja slika. Tekstovi se lako pretraæuju. Da biste okrenuli æeljenu

stranicu dovoljan je klik miãem. Na jedan CD staje viãe od 100 brojeva.

Hartija propada a PDF je veåan. Joã argumenata?

Kako da se pretplatim i koliko koãta to zadovoljstvo? Javite se u “Vreme” da vidimo ãta vam najviãe odgovara, telefone i e-mail

redakcije nañi ñete u impresu. Cena? Sitnica...

N o v o!Pretplatite se na naãa elektronska izdanja

7/29/2019 Vreme, 1998. június 6.


Prelamate svoju novinu, knjigu na raåunaru?Da, naravno...

Pravite postscript - fajlove koje posle ãaljete na osvetljivaå filma ili paus...Tako nekako...

Åuvate li prelom starih brojeva, odãtampanih knjiga?Prvo smo pokuãavali da åuvamo print fajlove, posle smo shvatili da oni

zauzimaju straãno mnogo mesta na serveru pa smo sa tim prestali...

Dakle, ako nekom zatrebaju stari brojevi vaãe novine - savetujetefotokopiranje papirnatog izdanja

Eh, kad bi fotokopir bio ispravan...

Kako radi vaã dokumentacioni centar, valjda ga imate?Da... imamo jednog momka koji slaæe nove brojeve jedan na drugi i po

potrebi ih pretura list po list ne bi li naãao ono ãto nam treba. Deåko

ima straãno pamñenje, samo je åesto odsutan...

Prekinite sa ovakvom praksom! Reãenje se zove

Portable Document Format

Nudimo vam najnoviju tehnologiju spasavanja starog, prelomljenog

grafiåkog materijala od zaborava. Sve ãto treba da uåinite je da nam

predate vaãe osvetljene PostScrip fajlove. Vratiñemo Vam knjigu ili

novinu u PDF-formatu koji se moæe komforno åitati, ãtampati i pre-

traæivati na bilo kom PC-ju ili Mac-u. PDF je internacionalan i hard-

verski potpuno nezavisan kompaktan grafiåki format, veoma popula-

ran na Internetu, koji u sebi åuva sve informacije originalnog

grafiåkog dizajna: tekst, fotografije, prelom i tipografiju. Na jedan

obiåan CD stañe viãe od 150 kompletno prelomljenih nedeljnih novina

ili proseånih knjiga, a da pri tome joã uvek budete u stanju da

zadavanjem kljuånih reåi i koriãñenjem hipertekstualnih veza za tren

oka pronaðete traæenu infomraciju. Ovakve kolekcije starih izdanja

imaju veliku vrednost za vas, vaãe kolege i potencijalne kupce. Zato,

pre nego ãto otkucate: del *.ps, poãaljite nam e-mail na adresu:

[email protected]@eunet.yu

N o v o!Saåuvajte svoje dokumente u elektronskoj formi

7/29/2019 Vreme, 1998. június 6.



KULTURA

Film i stvarnost: Rane

Brýa, krv, utoka, kokainSva ona deca s "kajlama" åije slike viðamo po ogromnim åituýamasamo su nespretni šaneri "srpskog sna", oni koji obavýaju prýaveposlove za mafiokratsku Srbiju koja nam se luciferovski smeška sa

ekrana svake veåeri u pola osam, zaýubýeno ñuñoreñi "narode moj!"

nse – ali Planeta Srbija se, definitivno, os-laça na veliku svemirsku korçaåu! To barako je verovati najavnoj špici Dnevnika sr-pske dræavne televizije, onakvoj kakva jeprikazana u novom filmu Srðana Dragoje-viña. A kome ñemo verovati ako ne svojojroðenoj televiziji? Uostalom, zašto da ne?To svakako ne bi bila najveña glupost ukoju su milioni Srba poverovali konzumi-rajuñi štetna, letalna zraåeça iz Takovske.

Sve je u Ranama, novom celoveåer-çem ostvareçu autora Anðela i Lepihsela, nahereno i išåašeno po uzoru na ovajdetaý; jedna kritiåarka nazvala je stil kojiDragojeviñ demonstrira "poetika preteri-vaça". Ali, ova stvar je priliåno kompliko-vana: što se više trudio da film "izmesti" iz"veristiåkog" slikaça sumorne stvarnosti,Dragojeviñ joj je bio sve bliæi. Stvar je utome da je rediteýu ostalo veoma malomanevarskog prostora: nema te idiotskeideje, imbecilnog projekta i umobolneprakse koja bi ovde mogla da posluæi zagrotesku. Sve je to, naime, veñ prešlo pre-ko nas, izvan filmskog platna. Utoliko je i

preterivaçe ovde sasvim uslovno, odnos-no Dragojeviñ nije mogao mnogo da pre-tera, sve i da je hteo.

Priåa o dvojici klinaca koji odrastaju umoronskom i amoralnom okruæeçu posr-nule Miloševiñeve Srbije, u kloaki smuñ-kanoj od brýe, krvi i pijanog slovenskogsentimenta ukrštenog kod Srba s orijen-talnim dertom (što je, doslovno, eksploziv-na kombinacija), i koji ulaze u svet onakokako je u takvom okruæeçu jedino i mo-guñe – pucaýkama, priåa je o zemýi koja jesebi dopustila da bude gora åak i od onogašto çen komšiluk misli o çoj. A daýe idubýe od toga se ne moæe pasti. Zato ti

e znam na åemu se dræi os-tatak sveta – nauånici nikakoda se dogovore, a popovi suuvreðeno zañutali još posleinvazije humanizma i renesa-N

7/29/2019 Vreme, 1998. június 6.



klinci, kada na kraju reše da "pobiju govnai gotova stvar", jesu romantiåni junaci,moralno daleko iznad kukavnog prosekaOkruæeça, kao svojevrsni – nuto ðavla –"vitezovi asfalta".

E, tu dolazimo do jedne od zaåkoýicakoje Dragojeviñ precizno locira – do"genocidnog" jezika proizvoðaåa srpskog javnog mçeça. "Vitezovi asfalta", bednafraza skovana u neobdarenim glavamaonih koji su, zbog para ili iz gluposti, ope-vali uliåni šýam, upravo su ona kategorijakojoj se Dragojeviñ podsmeva – prazno-glave i bandoglave siledæije i secikese koje je dno srpskog novinarstva, ali i "šira druš-tvena klima", avanzovala u heroje, uzor-rodoýube, biznismene, dobre muæeve ioåeve, Naše Ugledne Sugraðane. Pinki iÃvaba nikako se ne uklapaju u taj šablon,

iako su krenuli na svoje kratko putovaçe u Noñ upravo oåarani tim kiå-svetom: oni suroðeni gubitnici, pripadnici generacije kojoj je zapalo da parazitira na kretenskimvrednostima çenih prethodnika, i da stra-da zato što nije ni imala pravu šansu da up-ozna nešto boýe. Kada, na kraju filma,Pinki pogiba i obraña nam se s one stranegroba, on kaæe da mu je jedino, eto, æao što"nije video to inostranstvo" i "karao crnki-çu", a za onu Ajfelovu kulu o kojoj mu jepriåao Kure, krimos starog kova, baš gabriga. I to je to. "Vitezovi asfalta" u Srbijidevedesetih pre svega su – najmaçe svojom krivicom – provincijalci, a onda sveostalo. Jer su odrasli u zemýi åiji zvaniåni jezik poznaje strašni, mraåni, preteñi entitetInostranstvo, taj negativni fantazam Dru-gog, odnosno Svih Drugih.

Dakako, Dragojeviñ "preteruje" kadavirtuozno slika bedu slaviteýa kriminala(TV show Puls asfalta, na šta vas to pod-seña?), zastrašujuñu duhovnu i moralnu pus-toš koju emituje ratnohuškaåka i šovinistiå-ka dræavna propaganda – sa sve spotomusred Dnevnika na prvi dan sankcija: "Nemoæe nam niko ništa, jaåi smo od sud-bine"... – ali, to je "preterivaçe" od onesorte kakvu su upraæçavali i Sterija, i Nušiñ,i Domanoviñ, i Dušan Kovaåeviñ. Bojim seda neñemo tako skoro dobiti "realistiåniji"film na temu Srbije devedesetih od Rana.Jer, sve što nije morbidna i ciniåna groteska,kao izlaz za nuædu iz posvemašçeg oåaja,zapravo je ulepšavaçe i krivotvoreçe pra-vog izgleda jedne zemýe zagubýene u kos-mosu, polulude od opsednutosti laænim pro-rocima, pravim lupeæima i zloåinaåkim idejama. Dragojeviñ na razne naåine vešto do-åarava niskost u kojoj se današça Srbijaguši – od najbanalnijeg "folklornog" nivoa

kafanske tuåe s pevaýkom u epicentru, dosvih drugih prizora moralne, duhovne i ma-terijalne oskudice, s razlogom verujuñi da je

upravo povlaðivaçe Niskosti ono na åemuse ovaj poredak zasniva, na åemu opstaje, izbog åega ñe propasti povukavši sa sobom uambis i milione svojih nesreñnih sauåesnikai ærtava istovremeno, milione tih "obiånih

ýudi" koji su se dali uveriti da je najboýebiti takav kakav jesi, iako si nikakav. Takosu uåeni, tome su uåili svoje potomstvo, i to je sve što su u æivotu upoznali. Ono što sezove "aktuelni reæim" samo je iskoristilo ido vrhunca dovelo çihovu sklonost da neuåine ništa za svoje æivote, uspavýujuñi ihpriåom kako je najboýe ovako kako je, jerda moæe drugaåije, bilo bi drugaåije... Klin-ci koji uzmu utoke u ruke i krenu da –izmeðu dve kokainske seanse – pucaju u svešto se kreñe samo su beslovesni, neart-ikulisani Osvetnici kojima ništa nije jasno,osim toga da mora da bude nekako

Drugaåije, inaåe ne treba æiveti. Ali, lakog i jeftinog izlaza iz ove kloake nema, i zato je-dino što im na kraju polazi za rukom jeste dase meðusobno pobiju unakrst, kao oni tipoviiz Tarantinovih Reservoir Dogs. Naravno, smalom razlikom: Tarantino je, fascinirankoreografisanim nasiýem i krajnostimasvake vrste, pripovedao o "tamnoj straniAmerike", dok Dragojeviñ priåa o GotovoObiånoj Deci, beogradskim klincima koji suuzeli pucaýke u ruke ne zato da bi se razlik-ovali od malograðanske sredine, nego da bi(preåicom) ostvarili çen Ideal. Jer, šta je,ako ne Pýaåka, ono åemu se divi i na åemuveštijima zavidi srpski malograðanindevedesetih? Sva ona silna deca s "kajlama"åije slike viðamo po ogromnim åituýamasamo su nespretni šaneri "srpskog sna", onikoji obavýaju prýave poslove za praveGazde, za onu mafiokratsku Srbiju kojanam se luciferovski smeška sa ekrana svakeveåeri u pola osam, zaýubýeno ñuñoreñi"narode moj!". Dok i çoj neko iz "kon-kurencije" ne namesti "saåekušu". A ondaim na grob doðu razni Dræavnici i Poboåni-ci, da se pošteno isplaåu. O, da, "Kum" jebio malo dete!

Prepun vizuelno šokantnih sliåica, Dra-gojeviñev "spotovski", eklektiåki, citato-manski, "postmodernistiåki" film poseduje

jak "pamfletski" naboj, netipiåan za esteto-manske egzibicije rasnih vendersovskih"vidiota". I hvala dragom Bogu da je tako.Jer, rediteý je hteo da "udari" i šokiradremýivog srpskog (pauperizovanog) ma-

log buræuja koji je došao u bioskop pomalo jeftine zabave nad tuðom mukom, ane da ga tetoši tako što ñe neprestano da gazasmejava glupostima koje uvek, dakako,åini Neko Drugi. Zato ovde nema spek-takularnih prizora srušenih dæamija nadkojima ñe kolektivni Niko i Ništa da senaslaðuje i da aplaudira, detiçasto sreñanšto je najlepše smrdeti zajedno, sa Svojima.Umesto toga, Dragojeviñ podseña – zna- juñi da niåim nismo zasluæili privilegijuslatkog zaborava – na onu kukavnu jesen1991. kada su tenkovi rovali beogradskiasfalt odlazeñi na Vukovar (a po moguñst-

vu i Karlobag – Karlovac etc.) prañeni hip-notisanom gomilom razdraganih televiz-ijskih Vidiota koja im je bacala cveñe podgusenice. A posle, posle u filmu ima i stili-zovanih prizora sa burnih uliånih dešav-aça one Zime Propuštenih Ãansi 1996\97.I naravno, nemojte sumçati da su neka licaiz tenkovskog špalira bila u prvim redovi-ma i tamo, te zime. To su, vaýda, oni što nemogu da se dosete da policiji skandirajunešto pametnije od "Idite na Kosovo!".Zato je sve i svako koga takva gomilaponese na rukama osuðen(o) na propast. Aona dva klinca sede u kolima, prezrivogledaju te naprasno emancipovane "miš-eve", a zatim odu na poýanåe da se meðu-sobno poubijaju. I posle više nema ništa.Zatamçeçe. Samo nam Pinki, s drugestrane Kapije, poruåuje: "Sve mi se åini,roðaci, da sam prošao boýe od vas".

A hipnotisana gomila ñe i veåeras da senacrta pred Telekranom, i da u slast pokusasvoju porciju informativnih pomija, zado-voýno grokñuñi što smo Mi baš Mi, i štosmo baš Takvi. I da oduševýeno aplaudiraZloåinu. I da ode u bioskop, i posle dakaæe: "Pa i nije mu baš neki film. Nego,

jesi vid'o ono sa dæamijom u Spasiteýu?Sine, koja fora!"... s

TEOFIL PANÅIÑ

"PROÃAO SAM BOLJE OD VAS":Duãan Pekiñ (Pinki) u filmu Rane

7/29/2019 Vreme, 1998. június 6.


38 VREME s 6. JUN 1998.

Intervju: Srðan Dragojeviñ

Cinizam kao odbrana"Ipak me nekako perverzno teši åiçenica da ñe kreatori ovog, skoro dijaboliånogtrenutka u kome se nalazimo kad-tad skonåati baã od ruke onih koje su sami

kreirali, znaåi ovih novih generacija"

"VREME": Tvoj filmski opus je veñiza jedno delo, ali, s druge strane, on višenije samo prosti niz, veñ dobija obrise ce-

line; da li si zadovoýan razvojem tih di-namiåkih momenata?SRÐAN DRAGOJEVIÑ: Svaki svoj

film vagam prema unutrašçem oseñaçu “da lisam makar malo napredovao u odnosu na pre-thodni”. Åini mi se da su Rane korak napred umojoj rediteýskoj veštini. Uvek sam tvdio,kako bi mi komunikacija sa medijima a i sasamim sobom bila lakša, da sebe, pre svega,posmatram kao zanatliju, filmskog profesion-alca, a ne filmskog umetnika. Ukoliko je to štonapravim umetnost odliåno, sreñan sam, ali ni-kad nisam imao ultimativnu æeýu da sebedoæivýavam kao umetnika ili stvaraoca.

Svakako da ovaj novi film moæe da sedovede u vezu sa Lepim selima,a uz malo višementalne gimnastike mogao bi da se dovede iu vezu sa filmom Mi nismo anðeli, jer sam in-sistirao posvetama tom filmu. U suštini one suautoironiåne i znaåe mnogo više meni negodrugima. Hteo da istaknem neku vrstu vre-menskog paralelizma: komentar voditeýaDnevnika koji Lazu iz Lepih sela isprovocirada krene na front, åuje se u toaletu dok Pinkionaniše, takoðe glavni junak posmatra zadivý-eno Batu Æivojinoviña kako na tenku ide kasvom tragiånom kraju u Lepim selima.

Da li je sa ovim filmom dovršena ta

priåa ili misliš da postoji još elemenata kojiñe zaokruæiti celinu, koju otvaraju bezbriæ-ni Anðelia zatvaraju turobne Rane?

Mislim da ñu zatvoriti taj put ako budemdobio priliku i ako za to budem imao snage, teksa još dva projekta. Jedan nas vraña duboko uprošlost i objašçava uzrok svega što se do-godilo – to je tekst Sveti Georgije ubivaaædahu. Drugi projekat zove se Prvi iz Haga idogaða se 2020. godine. To je priåa o prvomSrbinu koji je u Hagu odsluæio svoju kaznu ivraña se u Srbiju okruæenu sanitarnim zidom ukojoj je zvaniåni jezik srpsko-albanski. Dopa-da mi se ta priåa o postkataklizmiånoj civiliza-

ciji koja podseña, najblaæe reåeno, na nekiprýav, bizarni, balkanski blejdraner. Te dvekarike nedostaju da, priåajuñi o prošlosti i o

buduñnosti, “zatvorim” priåu o Srbiji danas.Obe teme su mi jako zanimýive, pošto je

moja intuicija u Ranama i Lepim selima

dovedena do ivice pucaça. U prvom filmusam pokušavao da intuitivno, koristeñi em-patijske mehanizme, proniknem u dušu i pona-šaçe ratnika sa fronta što nije lako, dok sam seu Ranama bavio generacijom od koje me delipolovina æivota.

To bi moæda bila tetralogija mada, kada seovako priåa, sve zvuåi tragiåno pretenciozno.

Inaåe meni je jako zanimýiv odnos mlaðekritike prema Lepim selima i Ranama. Bojimse da je u pitaçu jedan tragiåni nesporazum.Ljudi oceçuju posledça dva filma u odnosuprema prvencu Mi nismo anðeli, a taj film jeproizvod sasvim drugaåijeg rada na materiji.

Mi nismo anðeli su proizvod bioskopskogiskustva koje saåiçava pedeset procenata mogæivota, a ova dva filma su nastala na osnovusasvim drugaåijeg iskustva, na osnovu gneva ifrustracija koje su se nakupile u svima namatokom ovih sedam godina.

Lepa selaa posebno Rane mnogo su liånijii intimniji filmovi od Anðela, koje sam radioviše iz srca i testisa nego iz glave. Anðeli su,ma kako to zvuåalo, za moj sadašçi ukus, ipak

jedan pomalo šminkerski film.S druge strane, ti si sam postavio jednu

malu zasedu kritiåarima mlaðe generacijerekavši, pre nego što je film i poåeo da se

prikazuje, da ñe oni verovatno pýunuti na Rane, åime su se oni našli u sloæenijoj situ-aciji da opovrgnu ili potvrde tvojaoåekivaça.

Ja se inaåe ne osvrñem mnogo na kritiku, jer bi åovek koji pravi film morao da bude pre-više sujetan da bi ga bolele ruæne reåi kritike.Jedno je naævrýati kritiku, a drugo dati pet go-dina svog biološkog æivota da bi se napravio

jedan film.Osim toga, bojim se da nesporazum broj 2

leæi u tome što starija kritika koristi instrumen-tarij filmova šezdesetih i sedamdesetih, dokmoderna kritika koristi vrlo rigidni model koji

poåiva na ameriåkom æanr-filmu, protiv koga ja inaåe nemam ništa; naprotiv, volim ga.Izmeðu ta dva pola ja se oseñam kao u

nekoj vrsti Prokrustove posteýe: jedni me raz-vlaåe a drugi steæu.

Misliš da kritiåari nemaju sluha za fil-

move koji se poigravaju æanrovima, što isam åiniš u Ranama?Mislim da ne, mada komentari u medijima

variraju i od çihove pripadnosti. Mediji bliæivlastima zameraju da kod mene ima previšednevne politike. Priliåno sam zbuçen tom te-zom i, moram da priznam, da sam zateåen tomvrstom licemerja. Kada se u vrlo šarmantomfilmu Tri palme... moj prijateý Raša Andriñpoigrava sa temom inflacije, to se tretira kaonešto vrlo simpatiåno. Kada ja priåam o timgodinama, to se naziva dnevnom politikom.

Vrlo je moguñe da smo mi takve æivotiçe,koje vrlo uspešno kompenzuju i racionalizuju

stvari, i da se veñ sada tih godina priseñamo sanostalgijom, nalazeñi neke simpatiåne i vick-aste momente u haosu u kome smo æiveli. Me-ðutim, ja nisam takav åovek i nisam spremanda pristanem na tu vrstu racionalizacije i ko-mpenzacije.

Verovatno je ta vrsta vickastog humorapotrebna da ublaæi oštricu stvari; åini se, dai Rane na neki naåin amortizuju stvari jerupravo naåin opisivaça æivota pod sankci-

jama u filmu izaziva kod publike smeh. Tomeðutim nije bilo smešno veñ bolno.

Apsolutno je tako; meðutim, sliåno kao u Lepim selima, ja pokušavam da variram æan-

rove, ne da bi se samo poigravao sa çima veñda bi se postavio u jednu vrstu psihoterapeu-tskog odnosa prema publici.

U poåetku je ovaj film jako smešan i liåi naitalijansko-åešku komediju, da bi postajao svetmurniji, meçajuñi æanr ka film noaru ilikvazi-dokumentarnom filmu. Kada poåneš dase smeješ i uæivaš u neåemu, onda je šok udrugom delu filma mnogo jaåi, nego da je filmod poåetka ozbiýan. Za razliku od Lepih sela,nisam æeleo da gledaoce dovedem do bilokakve katarze. Naprotiv.

Da li ti se åini da su tim postupkomublaæene neke stvari koje nisu smele biti

ublaæene? Na primer, odlazak tenkovskekolone iz Beograda prema Vukovaru, koji je krajçe ozbiýna stvar u istoriji ovog nar-

7/29/2019 Vreme, 1998. június 6.



oda, tim naåinom prikazivaçapretvara se u grotesku. Publikakao da gubi oseñaj da se to zais-ta desilo i da je ovaj narod ura-dio to što je uradio.

Taj odlazak tenkova delujepomalo karikirano i veselo, kao iopozicione demonstracije, ali sutakvi zato što su dati iz vizureglavnog junaka. Ja sam sam i u

Lepim selima bio napadnut zbogtoboæçeg karikiraça antiratnogprotesta, no taj protest mom

junaku moæe da izgleda samo tako– kao bizarni skup šaåice baba ubundama koje protestuju protivneåega, a ni one same ne znajuzbog åega.

Dakle, mislim da se tu radi o

jednoj vrsti nesporazuma. Ipak,moram da priznam da se u vizuri jednog od junaka Rana (Pinkija)prelama donekle i moja vizura. Ja sam još utoku demonstracija skupio hrabrosti i rekao da

je pedeset odsto ýudi koji su tada demonstrira-li za nešto zaista vredno, 1991. godine isto takobilo na ulicama i histeriåno pozdravýalo tenk-ove koji su išli u Vukovar. I kao što se pokaza-lo, te su demonstracije jalovo završene i nisuuspele da posluæe tim ýudima kao iskupýeçe.Ne moæe se dvomeseånim lupaçem u šerpe iduvaçem u pištaýke iskupiti za ketmanstvo ikukaviåluk u kojem su æiveli pet, šest godina i

kojim su na kraju krajeva upropastili klince okojima film govori, znaåi sopstvenu decu.Kaæeš da su te scene opisane iz vizure

tog junaka. Gde je onda tvoj stav u åitavojpriåi? Zašto nisu opisane iz vizure nekog

junaka koji razmišýa drugaåije?Moj stav se moæe åitati u nekoj vrsti stilizo-

vane groteske kojom sam radio tu scenu kojaizgleda kao neka vrsta noñne more. U suštininisam åovek koji voli da morališe i da dajeneke definitivne sudove. Pitaça “ãta si hteo dakaæeš ovim filmom” ili “da li ñe nakon toga fil-ma klinci zamrzeti kriminal ili ne” za menenisu previše relevantna. Istini za voýu, ja

pravim film o junacima sa kojima oseñam iz-vesnu duhovnu bliskost, naravno, kao što je uliku Nikole iz Anðelamnogo toga autobiograf-skog, iz predbraånog perioda, dakako.

Rane su locirane u jedan precizno odre-ðen miýe. Misliš li da je taj kriminalistiåkimiýe dovoýno jasna eksplikacija staça ukome se nalazi ovo društvo?

Moram da priznam da bavýeçe podze-mýem i kriminalom meni nije prevashodniciý, posebno što me taj miýe ne impresionira,niti me provocira da pravim film o tome.Krimiñ je samo laæni trag za priåu o moraln-om propadaçu naroda, åitavih generacija,

roditeýa i dece.Praveñi izbor za tri deåaka koji glume u fil-mu imao sam priliku da prouåim popreåni pre-

sek novih pokoýeça, roðenih nakon osam-desete. Pomalo su zastrašujuñi uniformnost ikonformizam koji postoji u tim generacijama.Njihove moralne norme i ciýevi potpuno susuprotni moralnim normama i ciýevima kojisu postojali pre desetak godina. Na osnovu tihpet hiýada ýudi koji su se našli na audicijimogu reñi da ovo društvo nema perspektive,bez obzira na neke sasvim drugaåije vizure, naprimer one kroz prozor zamagýen kiãnimkapima, ãto gleda u vrt.

Ipak me nekako perverzno teši åiçenica dañe kreatori ovog, skoro dijaboliånog trenutka ukome se nalazimo kad-tad skonåati baã od rukeonih koje su sami kreirali, znaåi ovih novihgeneracija.

Iz naslova filma mogu se povlaåitiparalele ka biblijskim temama; u jednojsceni to se nagoveštava i oreolom koji se po-

javýuje iznad glave jednog od junaka. Da li je to simboliåno predstavýaçe jedne gen-eracije koja je razapeta na krst?

Baveñi se fiziåkim i duševnim ranama ýudisa fronta u prethodnom filmu, shvatio sam dasu rane koje su utisnute na duši ove generacije

mnogo ozbiýnije, jer na tim ýudima poåivabuduñnost svih nas. Upravo zato sam koristiotu metaforu, nadam se ne preterano pretenci-ozno. Ti mladi ýudi zaista su razapeti na krstovog vremena.

Meðutim, oni su i oruæije u rukama neåegvišeg, da ne kaæem Boæijim rukama, potpunonesvesni svoje misije da metkom naplate oni-ma koji su ih pretvorili u bezoseñajne mon-strume.

Da li je u toj i takvoj generaciji defini-tivno utihnuo duh urbanog, ili se on moædasamo artikuliše na neki drugaåiji naåin?

Åak su i u najboýe vreme, tokom osam-

desetih, postojale tendencije poseýaåeça Beo-grada. Moja generacija i naš pankerski buntupravo je bio usmeren protiv toga i uvek je bilo

nuæno boriti se za oåuvaçe urbanog jezgragrada. Mislim da više nema nade za oåuvaçeurbanog, jer u Beogradu postoji jedan uæasnotanak sloj graðanstva koji se sve više i više osi-pa. Svaki put kad vidim nekog prijateýa koganisam sreo par godina, vidim ga u smešnom,prugastom, glupom odelu, sa izboåinom odmobilnog telefona ili pištoýa, tako da seozbiýno zamislim: šta ja ovde uopšte radim ida li ñu i ja morati da za koju godinu navuåemna sebe to smešno pidæama-odelo. Ili, joã gore,

da li ñu doæiveti da svog sina jednog dana vi-dim u takvom izdaçu.Junaci u Ranama, s druge strane,

otkrivaju moralni kodeks u kome je, naprimer, dozvoýeno da otmu ili ubiju.

Anketirajuñi stotine klinaca tokom potrageza glavnim junacima Rana, åuo sam zastraãu-

juñe uniformne odgovore – gotovo svi priåajuo tome kako bi hteli da imaju puno novca, do-bra kola, da æive brzo i bezbriæno, bez i naj-maçe ideje åime bi u æivotu hteli da se bave.

Ta uæasna vrsta morala koju su nametnuliovo vreme i mediji jezivom primitivizacijom irelativiziraçem svih normi na kojima poåiva

normalno ureðeno društvo, stvorilo je gen-eraciju koja se ponaša po tim normama.Ja liåno podræavam klince koji upadnu kod

nekog novog bogataša u kuñu u nameri daotmu, naravno metaforiåno, sve ono što çiho-va mladost i detiçstvo nije moglo da im pruæi– normalna letovaça, odeñu ili izlaske sa de-vojkama. Bez obzira koliko to zvuåalo bizarnoi neprihvatýivo, za mene to jeste neka vrstapravde. Uostalom, novi biznismeni su to – štosu stekli i oteli od roditeýa tih klinaca.

Misliš da su stvari, na taj naåin,dovedene do kraja, i da je zaista boýa, kaošto kaæe jedan od junaka, dobra stara “uto-

ka” nego pištaýka, odnosno da se nekestvari jednostavno ne mogu razrešiti lu-paçem u šerpe?

"Ne moæe se dvomeseånimlupaçem u šerpe iduvaçem u pištaýke iskupitiza ketmanstvo i kukaviåluku kojem su æiveli pet, šestgodina i kojim su na krajukrajeva upropastili klince okojima film govori, znaåisopstvenu decu"

v

7/29/2019 Vreme, 1998. június 6.


40 VREME s 6. JUN 1998.

Emotivno se slaæem sa glavnim junakom,ali mi nije ni na kraj pameti da priæeýkujemtakvu situaciju, jer nam je krvi, nasiýa i rataveñ preko glave.

Da li ti je bilo stalo da ovakvim stavovi-

ma junaka isprovociraš gledaoce?Nisam beæao od ideje da kroz provokacijukoja poåiva na reæiji, montaæi i vrlo jakom iagresivnom pankerskom miksu uåinim vrloneprijatnim gledaçe ovog filma. Mislim da jetakav pristup jedini moguñ u ozbiýnombavýeçu ovom temom koje sam se poduhva-tio verovatno zbog sopstvenog ludila, mazo-hizma, nagomilanog besa, srdæbe i frustracijezbog svih stvari za koje sam uskrañen pos-ledçih godina. Stojim iza svakog kvadrataovog filma, jer sam u çemu morao da izlijemsve što sam oseñao tokom ovih godina.

Da li te plaši to što se se, verovatno, na-

kon ovog filma, kao i mnogih drugih stvarikoje su izreåene, ništa neñe promeniti?Nemam precizan odgovor na to zašto mi

moæemo da snimamo slobodne filmove, a Hr-vati, na primer, ne mogu. Nisam sklon da to

objašçavam stepenom demokratskih slobodau ovom društvu.

Ta vrsta paradoksa moæe da me zabavýa iliuliva neku nadu ma koliko tanada bila laæna. Ipak je, na neki

naåin, lepa stvar kada u filmu ukome pokaæeš da si neistomišý-enik dobiješ novac od Ministarst-va za kulturu ili Radio televizijeSrbije. Kada sam optimistiåki ra-spoloæen gledam to u svetlu neketolerancije koja nam je preko po-trebna. Kada nisam optimistiåki raspoloæengledam to na jedan sasvim drugaåiji naåin.

Na primer taj, da dokazuju kako moæe sva-ko da govori šta hoñe, ali da se zna ko dræikonce u svojim rukama, odnosno, da ñe oni ra-diti i daýe to što rade; dañe ti novac da snimišfilm, ali ñe se ponašati kao da to ne postoji.

Ja se principijelno ne slaæem sa ko-rišñeçem umetnosti u funkciji politiåke borbe.Mislim da je to ñorsokak. Smatram da jeevropski film jednim delom zabrazdio, zato štosu se bivši šezdesetosmaši etablirali i stali na

åelo evropskih festivala i fondova.Upravo u toj åiçenici i leæi impotencija

evropskog filma. Ako bih uopšte priåao o de-lovaçu umetnosti, konkretnomojih filmova, pre bih mogao

da kaæem da çima pokuãa-vam da utiåem na duše krozneku vrstu “grupne psihoter-apije”. S druge strane, ova trifilma su i na mene delovalablagotvorno, terapeutski. Åinimi se da sam upravo pomoñu

çih uspeo da oåuvam svoje duševno zdravýe.Izjašçavaçe o Ranama postalo je stvar

prestiæa. Niko, ko sebe uzima iole ozbiýno,neñe propustiti da kaæe šta on misli o filmu, što

je åesto referenca za autore tekstova nego zatebe kao autora filma.

Uvek je uspešan film bio neka vrsta

društvenog fenomena i uvek je postojao neki feed back . Ta situacija nekom ciniku kao što sam ja moæe da bude, najblaæe reåeno, vrlo zabavna.

Ne plaši te moguñnost prerastaça cini-ka u instituciju?

Dok su protagonisti i akteri filma izlazili uzpomoñ jedinog premijernog tehniåkog åudavelike dvorane Centra "Sava", scenskim lift-om, pred sud publike, i u polutami se videlaçihova nervoza i iãåekivaçe, dok su im nalicima titrali posledçi fragmenti odjavneãpice. Aplauz koji je sledio bio je daleki ehoonoga ãto su na istom mestu doæivýavali sa

prethodnim filmovima "Mi nismo anðeli" i "Lepa sela lepo gore".Na koktelu nakon projekcije autorima su uglavnom prilazili familijai prijateýi, i poneki kolega. Snaæno sam oseñao prisustvo déja vu,kada sam video kako predstavnici medija galopirajuñim korakomidu po "miãýeçe", iako se radilo o filmu koji je prekrãio uredniåki-ideoloãki kodeks kojem je istekao rok trajaça, pred sami ex-YU rat,a koji je glasio "ne zajebavaj se sa JNA, bratstvom i jedinstvom i Ti-tom". Ãta se u stvari desilo? Srðan Dragojeviñ, surfer ruæiåastog ta-lasa i miýenik gledalaåkih masa, snimio je svoj najkompleksniji i na-

jboýi film. Novinar lista "Student" u danima posle Osme sednice idobitnik "Brankove nagrade" za poeziju Srðan Dragojeviñ defini-tivno je najmarkantnija figura SRJ kinematografije. Iako "ãta bi bilokad bi bilo" nije ozbiýan metodoloãki pristup za analizu karijere, åinise da je sreñna okolnost bila da Dragojeviñ nakon "Anðela" nije uãao

u realizaciju "Devedesetih", praktiåno iznuðenog nastavka, ne udoslovnom, ali svakako u estetiåkom smislu. Galgen humor "Lepihsela..." joã uvek je publici nudio tunelåiñe za bekstvo od stvarnosti,dok su "Rane" nemilosrdno ponudile ekran kao pomalo iskrivýeno,ali ubedýivo ogledalo stvarnosti. Kombinujuñi dobitniåke formuleprethodnih filmova, Dragojeviñ je dramaturãke karte pomeãao naneoåekivan naåin, pa zovite to i postmodernizmom ako hoñete, aliima u tome i poneãto od (mazohistiåkog?) åeprkaça po sopstvenimranama.

Priåa o srpskoj generaciji X koju baã zabole i za Pinkija, i za Tita,a i za Ãvabe, Drugi plenum, Osmu sednicu, koja odrasta u geto Diz-nilendu isparavaça sintetiåkih gadro uz kakofoniju uzija i kalaãçik-ova, oterañe iz tame bioskopa one koji su se na prethodnim autor-ovim filmovima dræali za ruåice. Na plakatu, a i u filmu, ispred ime-

na Dragana Bjelogrliña, Branke Katiñ i Nikole Koja nalaze se apso-lutno anonimna Milana Mariña i Duãana Pekiña, koji likom i delom

nose dah autentiånosti. U çihovom druãtvuproducent/glumac Bjelogrliñ naprosto "zaku-cava" svoju najboýu ulogu do sada, Katiñevadokazuje da samo prelom nekog od udovamoæe da je spreåi da odigra glavnu æenskuulogu u bilo kojem domañem filmu, dok Kojogubi mnogo ostajuñi veñ treñi film zaredomiza privatne maske beogradskog "ãmekera".

Da je Dragojeviñ u fazi montaæe imao dramaturga savetodavca, ne bibilo na odmet, jer svemoguñi off komentar ponekad ne uspeva dazakrpi sve rupe. Psihdeliåno/apokaliptiåni dizajn dueta Deniñ (sce-nografija) i Joksimoviñ (fotografija), uz kvalitetnu zvuånu slikuBranka Neãkova, uveliko, po tehniåkim standardima, vizira pasoã zasvet ovom filmu, koji ñe u finalnoj recepciji imati problema sa "Ran-ama" kao i sa "Lepim selima...", preferirajuñi krokije u odnosu naiznijansirane i detaýima bogate slike.

Medijska manipulacija je jedan od Bogom danih talenata SrðanaDragojeviña, sposobnog da sopstvene sponzore ubedi kako je i çi-hova karikatura odliåna reklama. Junaci, koji u sluåaju naãeg graðan-skog rata nisu otputovali avionima JAT-a, vezani za ekrane televizijekoja neodoýivo podseña na naãu jedinu i nacionalnu, ponekad se izagube u lavirintima Dragojeviñevih ideoloãkih viceva, koji su i u

prethodnom filåmu iãli na ãtetu globalne slike. Kusta ili najdraæi drugsa slike koja je zakucana samo dodatno optereñuju sloæeno narativnotkivo, i spuãtaju tenziju krucijalnog pitaça na nivo dnevne politike.Srpska kinematografija je sa "Ranama" dobila onaj tako dugo oåeki-vani rez sa boýom filmskom proãloãñu, i zakoraåila u izazovebuduñih vremena. Dragojeviñ, Skerliñ, Zeåeviñ, Stojanoviñ i Andriñ,kao najmarkantniji predstavnoci filmske X generacije, svojim fil-movima i estetikom koju inauguriãu veñ zasluæuju åasno ime "beo-gradske ãkole", koja bi za ovu kinematografiju trebalo da uåini onoãto je muziåki "novi talas" uåinio za preporod muziåke scene.

Zato Dragojeviñu, ako mu je savet uopãte neophodan, nije po-trebno u ovom trenutku basaroloãko natezaçe po pisanim i drugimmedijima, nego koncentracija na novi projekat, jer upravo snimýenifilmovi åine distinkciju izmeðu pravih autora i onih koji bi to æeleli

da budu. sDINKO TUCAKOVIÑ

Simboliåne i

druge rane

7/29/2019 Vreme, 1998. június 6.



Kako to misliš?Pa, na primer, åoveka koji je radio fil-

move sa jednim pankerskim, radikalnimstavom prema svetu, koji neguje cinizam usvojim filmovima, ruga se raznim stvarima

i na kraju postaje društveni fenomen, neštošto nije na margini, veñ u centru zbivaça –postaje neka vrsta establišmenta.

Pa da, ukoliko iskonstruišeš åiçenicu dakod nas postoji neka vrsta andergraund es-tablišmenta. Teško da bi se ja mogao ikadetablirati, jer ovaj posao ne pruæa, na sreñuili na æalost, nikakve uslove za tako nešto.Sve dok me vidiš da vozim kola stara desetgodina i da nisam navukao pidæama odelona sebe, verujem da nisam ušao u establiš-ment. Imam tu privilegiju i za çu sam senoktima borio, da mi niko ništa dæabe nijedao i da ni od koga ne zavisim. Mogu sva-

kom da kaæem ãta mislim, bez bilo kakvogstraha da ñe mi bilo ãta biti oduzeto. Mnogemoje kolege i prijateýi to više ne mogu, i jamoram da priznam da ih pomalo æalim,mada, u trenucima kad se mašim za dæep,ponekad, saæaýevam i sam sebe.

To je ipak cena slobode?Cena slobode je ovde jako, jako visoka. A

što se cinizma tiåe, voleo bi ja da se moj æivot-ni tj. umetniåki razvoj tekao drugaåije.Ponekad uhvatim sebe da æalim što nisam sni-mao drugaåije filmove u nekom drugaåijemdruštvu, ali mislim da je jako teško zaobiñitoåak istorije koja je samlela sve nas. Ipak,

kada vidim kako su mnogi drugi prošli, mislimda je neukusno da se æalim na svoju sudbinu.Znaåi da su Rane “åedo ovog vreme-

na”, kao što su i Mi nismo anðeli bili åedoduha bezbriænosti osamdesetih?

Film mora da bude åedo svog vremena izato pobesnim kada Rane porede saTrejnspot-ingom ili Mræçom. Nisam Ãkot, veñ Srbin, imoram da pravim filmove ograniåen svojimnacionalnim poreklom i vremenom u komeæivimo. To vreme, na æalost, ne dopušta fine isladuçave priåe.

Filmovi poput Anðeli su definitivnostvar prošlosti?

Moæda bih mogao da to snimim negde iz-van ove zemýe, ali dok sam ovde, dok sam ugråu u kome su svi oko mene, teško da moguda se prepustim ýupkim emocijama. Zato jecinizam na kome mi mnogi zameraju jednavrsta odbrambenog mehanizma, i mislim dacinik u ovom vremenu ima mnogo više šanseda saåuva mentalno zdravýe od romantiånogoptimiste.

Ne moæeš sebi da dopustiš da praviš ar-tistiåke filmove u stilu l’ art pour l’ art, dokse dešava oko tebe sve ovo što se dešava, štobi opet bila neka vrsta cinizma?

Verovatno bi to bio jedan ultra cinizam, a

ja sam još uvek u dubini duše, cinik amater, zaåije izleåeçe još ima nade. s

SLOBODAN KOSTIÑ

Intervju: Dragan Bjelogrliñ, glumac i producent

Zaceýujuñe rane"Sve to ãto mi radimo jeste teãko, ali ako izdræimo, mislimda ñe ostati zabeleæeno da smo spasli srpsku kinematografiju"

klincima roðenim posle Tita. Bio sam sklon dakaæem kako smo mi nadrýali s çima, pa samna proãlogodiãçim ãetçama promeniomiãýeçe, pokazali su odluånost. Ja sam gen-eracija Terazijske åesme, znam da mi ni blizunismo bili takvi, bunili smo se uopãteno, a ovi

su bili konkretni, zna-li su ãta traæe. Na au-diciji za momke kojibi igrali Pinkija, Ãva-bu i Dijabolu videosam da çihova gen-eracija ima logikudrugaåiju od moje. Ito je bilo drugo mojeiznenaðeçe o çima. Srðan ih je u intervjuu pi-tao da li znaju ãta je Dubrovnik, pa je to poslestavio u film. To je scena kad Vesna Trivaliñkaæe "Boýe od Dubrovnika", a klinci pitaju"Od åega?". Pitao ih je i ko je Tito, a oni su

odgovarali "aha, onaj Hrvat". To je bilo mojesuoåavaçe sa generacijom o kojoj pojmanemam. Ni ko su ni ãta su. Kodeks koji kodçih vlada graðen je na drugim osnovama.

Da li su RTS i Ministarstvo kulture Sr-bije znali u kakav film ulaæu novac, da li suznali da ih niste baã najlepãe slikali?

To je egzotika Srbije, ne znam ãta drugo dakaæem. Dok god u Srbiji mogu da se snimajuovakvi filmovi i da iza çih stane Ministarstvokulture i RTS, znaåi da ima nade. Ne verujemda bi åak i u razvijenim demokratskim zemýa-ma neko tako lako dao pare za film koji priåa o

jednoj temi i na naåin koji mu ne prija. A ýudi-

ma sa vlasti sigurno da ne prija kad se suoåe saovakvom stvarnoãñu, ali eto, novac su dali.Dale su i neke dræavne firme. Ja mogu samoafirmativno o tome da govorim. Znaåi, ipakpostoji svest da o svemu ãto se desilo umetnicimoraju da daju glas. Prosto moraju, pre ili kas-nije, pa onda boýe odmah. Sa tim ranama kojenisu zarasle boýe da se suoåimo dok joã moguda se zacele.

Podaci iz bioskopa govore da je vaãstrah o kome ste priåali na poåetku ovograzgovora moæda ipak neopravdan.

Da, publika gleda "Rane"... Dragojeviñ bivam sad rekao "ako ovaj film bude gledan, ima

nade za Srbiju". Ja ne volim takve teãke izjave.Ja bih rekao: ima nade za sve nas, pa sad,videñemo. SOÇA ÑIRIÑ

"VREME": Premijeru u svakom gra-du najavýujete i konferencijom za ãtampu,ãto nije uobiåajeno u ovim krajevima.

DRAGAN BJELOGRLIÑ: Procenilismo da je ovo film koji ima euforiju prethod-nog Dragojeviñevog filma, ali da treba uåiniti

napor i razbiti eventualni strah ýudi da se suoåesa ovim filmom. Moæda je ta naãa procenabezrazloæna, ali posle premijere u Centru "Sa-va" imali smo utisak da narod nije spreman zatakav film, da je doãao prerano. Isto smo osetilii posle "Lepih sela". Ljudi s pravom oåekujuod bioskopa odmak od stvarnosti, oåekuju za-bavu, i to im se ne moæe zameriti kad æive ucrnilu. S producentskog stanoviãta, ovo jevreme za komedije. Mi to nismo hteli. Ne æe-lim "Kobru" da uzdiæem, ali ako bismo i mipravili komedije, ko bi onda pravio ovakve fil-move?

Aplauz u Centru "Sava" bio je

uzdræan, toliko da je postao gradska tema.Uostalom, isto kao i "Rane"...A u Åaåku i u Novom Sadu su åini mi se

viãe aplaudirali nego na premijeri "Lepih sela".Moæda zato ãto smatraju da se priåa iz filmadeãava u Beogradu, ne i kod çih. Reakcija uCentru "Sava" me je podsetila na premijeru"Lepih sela" u Republici Srpskoj. Tamo je nas-tao tajac. Tamo smo uãli ýudima u meso ipriåali ãta im se tad tamo deãava. Mislim da seisto desilo i u Beogradu. Grunuli smo im u lice.Publici, toj strukturi, sigurno je bilo ãokantno.To su ýudi koji su koncipirali svoj æivot namiãýeçu da æivot nije straãan. Jer, eto, postoje

premijere, kokteli, pa zabave. I sad im miodjednom prikazujemo nekakav drugi æivot.Da li ste imali uzor iz æivota za lik Lu-

dog Kureta?Mnogo takvih poznajem. Odrastao sam na

Åuburi i na Voædovcu uz takve neke tipove,oni su ãarm ovog grada. Ludi Kure kakvogsam ga pravio malo je nagaæen, stilizovan, dane bi bio samo preslikan neki gamen beograd-skog asfalta. Nisam æeleo ãablon, on se pred-stvi u prvoj sceni, i onda se daýe nisam bavioikonografijom takvih ýudi nego sam æeleo danapravim nekog svog ludog Kureta.

Momci Pinki i Ãvaba, vaãi filmski part-

neri, ne znaju za Dubrovnik, ali se åini da nimi ne znamo niãta o çihovoj generaciji.Ideja filma i jeste da mi nemamo pojma o

7/29/2019 Vreme, 1998. június 6.



obrate u potencijalnu pozoriãnu publiku. Bio je to, dakle, susret meðusobno nedodirýivih.Nervozno obezbeðeçe kao i instrukcija dase nekoliko sati pre ceremonije otvaraçanajznaåajnije domañe teatarske manifest-acije ima isprazniti pres centar, ukazivali suna moguñnost dolaska najviãih liånosti ovestranke, pa i same predsednice koja se, me-ðutim, nije pojavila, pa su aktivisti i simpa-tizeri JUL-a morali da se raziðu razoåarani.

PRIÅE O KERBERIMA: Pa ipak,prvi dan 43. Pozorja, koje je sveåanom bese-dom otvorio dramski umetnik Miãa Jan-ketiñ, obeleæila je Pokondirena tikva , i toona autentiåna Sterijina Fema, pokazalo seizvedena na poåetku ne samo zato ãto je çentvorac podario ime Festivalu, veñ i zbogtoga ãto predstava beogradskog Narodnogpozoriãta u reæiji Egona Savina najboýedefiniãe suãtinu selekcije Darinke Nikoliñ,kritiåara iz Novog Sada. Ovo "veselo pozor-

je" s Jelisavetom Sabliñ, Predragom Ejdu-som, Bogdanom Dikliñem, Borisom Ko-mneniñem, rediteý je, zajedno s Gero-slavom Zariñem, scenografom, Bojanom

Nikitoviñ, kostimografom, i Ksenijom Ze-åeviñ, kompozitorom, poniãtio kao komedi-

ju otkrivajuñi paradigmu ovdaãçe pala-naåke stvarnosti, surovu i taånu sliku æivotas ove strane visoke tarabe koju nam ne dajuda preskoåimo upravo briæni åuvari poretka,kerberi kojima konvenira staçe izolovanos-ti u odnosu na svet jer drugaåije ne umeju davladaju. Metafora zida koji nas odvaja odcivilizacije ovde je razvijena na atraktivanumetniåki naåin koji je, meðutim, pomalozbunio publiku ponajpre transponovaçemkomedije u tragikomiånu grotesku.

O politiåkim kerberima koji omoguñava- ju funkcionisaçe mehanizama totalitar nevlasti svedoåi i Afera neduæne Anabele Ve-limira Lukiña u postavci Kokana Mladen-oviña u izvoðeçu glumaca somborskogNarodnog pozoriãta meðu kojima su seposebno izdvajali Saãa Torlakoviñ, BogomirÐorðeviñ, Tatjana Ãanta-Torlakoviñ, Ale-ksandar Ðurica, Biýana Keskenoviñ.

Veñ prve dve predstave 43. pozorja ot-krile su da se kriterijumi Darinke Nikoliñzasnivaju na svesti o tome da pozoriãte moraglasno i provokativno da govori o vlastitomvremenu. S druge strane, Savinov promiãý-en rediteýski prosede i Mladenoviñevascenska stilizacija, upotpuçena atraktivnomscenografijom Miodraga Tabaåkog i ko-stimima Angeline Atlagiñ, ukazali su naselektorkino uvereçe da govor teatra morada zadovoýi uistinu visoke umetniåke stan-darde.

RELATIVIZACIJA PROVINCIJE:Somborska Anabela, zajedno s Hasanagini-com Kruãevaåkog pozoriãta u reæiji Ljubo-slava Majere i Kamenom za pod glavuMilice Novkoviñ u postavci Miroslava Ben-

Umesto plakata s likom oca srpske drame, na prilazima SNP-u i naulazu u teatar dominirale su slike s natpisom "Lepo, lepãe, levo"

a dan otvaraça 43. Sterijinog pozo-rja, 26. maja, u Srpskom narodnompozoriãtu, tradicionalnom domañinuN

festivala predstava nastalih po domañimdramskim tekstovima, odræana je konvenci-

ja lokalne podruænice Jugoslovenske levice.Umesto plakata s likom oca srpske drame,na prilazima SNP-u i na ulazu u teatar do-minirale su ãarene slike s natpisom "Lepo,lepãe, levo", a u zgradi na novosadskom Po-zoriãnom trgu gosti Sterijade su se sudarali stipiånim primercima novokomponovanedruãtvene elite koje nije bilo teãko pre-poznati po obavezno razdrýenoj kravati ipartijskom belegu u vidu bedæa koji je sobzirom na celokupnu pojavu aktivista biosuviãan. Åinilo se da je sva ta guæva, kaoneveãta kopija modela inostranih partijskihkampaça, upriliåena zato da bi bila isko-riãñena medijska paæça usmerena ka Steri-

jadi, zapravo rezultat savrãeno pogreãneprocene. Jer, niti su pozoriãtnici, inaåe uveli-ko navikli na to da u æivotu prepoznaju tea-tarske modele, bili impresionirani julovci-ma, niti pak aktivisti JUL-a mogu da se pre-

43. Sterijino pozorje

Jul u maju

AUTENTIÅNI STERIJA:"Pokondirena tikva"

7/29/2019 Vreme, 1998. június 6.



ke, potvrðuje istinu da je provincija staçesvesti na koje se ne mora pristati. Pametnovoðena repertoarska i kadrovska politika,potreba da se neprestano odgovara izazovi-ma bez ikakvog kompleksa inferiornosti

uåinili su da pomenuta pozoriãta budu boýaod nekih prestoniåkih teatara. I dok su seKikinðani, pojaåani Mirjanom Gardinovaå-ki i Novakom Bilbijom, glumcima SNP-a,bavili opskurnim crtama mentaliteta kaofaktorom koji presudno odreðuje naãu zlusudbinu, Majera je u Kruãevcu, s KsenijomJovanoviñ, Miodragom Krivokapiñem,Soçom Damjanoviñ, Milijom Vukoviñem,Saãom Petronijeviñem,na temeýu Simoviñevepoetski intonirane dramerazvijao specifiånu scen-sku poeziju u kojoj je sve

postalo moguñe, pa i toda se intimna priåa o od-nosu izmeðu dvoje ýuditransponuje u analizustvarnosti u kojoj se poli-tika nametnula kao silakoja manipuliãe ýudima içihovim oseñaçima.

Kada je o pozoriãti-ma iz unutraãçosti reå,gostovaçe niãkog Nar-odnog pozoriãta s Viru-som ponajpre vaýa razu-meti kao izraz selektork-

ine æeýe da na festivaludomañeg dramskog teksta bude izvedenonovo delo Siniãe Kovaåeviña, viãestrukoglaureata Sterijine nagrade, ali i da bude na-

javýen dolazak talentovanog rediteýa Mi-loãa Jagodiña u naã teatarski æivot u kojemñe svakako biti mesta i za neke od glumacaiz ove predstave, recimo za AleksandraMarinkoviña ili Aleksandru Pavloviñ.

O Govornoj mani Gorana Markoviña,laçskog laureata Sterijine nagrade za tekst(Turneja), koju je u beogradskom Narodn-om pozoriãtu reæirao Milan Karadæiñ, Po-rodiånim priåama Biýane Srbýanoviñ, koje

je u Ateýeu 212 postavio Jagoã Markoviñ, iNjegoãevom Gorskom vijencu, predstavomBranislava Miñunoviña kojom je pre godinudana otvorena obnovýena zgrada Crnogor-skog narodnog pozoriãta u Podgorici, veñ jebilo reåi na stranicama "Vremena", a ovdesamo treba reñi da su festivalska izvoðeçaovih predstava samo potvrdila visoke oceneprojekata koji su u potpunosti korespondira-li sa svim aspektima koncepta Darinke Ni-koliñ. Prva je to postigla atraktivnim liter-arnim i glumaåkim (Predrag Ejdus, NebojãaDugaliñ i Isidora Miniñ) poigravaçem os-etýivim aspektima naãe stvarnosti i kon-

frontiraçem glumaca, s jedne, i kentaurskekombinacije politiåara, biznismena i krimi-nalca, s druge strane. Druga je bila utemeý-

ena na izvanrednoj rediteýskoj imaginaciji iatraktivnoj glumaåkoj igri Sergeja Tri-funoviña, Isidore Miniñ, Branke Ãeliñ iGorana Ãuãýika, koja je na scenu SNP-aipak, makar i indirektno, uvela najslavnijeg

autora dnevniåke proze kod nas.Treña od pomentih predstava je fas-cinirala smelim i provokativnim naåinom nakoji je scenski "åitan" slavni Vladikin spev uantiratnom "kýuåu".

DIJAGNOZE: Sve dok scenske rein-terpretacije klasiåne dramske literature(Sterijina Pokondirena tikva ili Gorski vijen-ac Njegoãa), kao i "proveravaçe" statusa

novijih klasika,veñ nagraðivanihna Sterijinom fes-tivalu (Simoviñe-va Hasanaginica,

Lukiñeva Aferaneduæne Anabeleili Kamen za pod glavu Milice Nov-koviñ) izazivajuæeãñe polemike iburnije komentarenego nova delasavremenika ( Po-rodiåne priåe Bi-ýane Srbýanoviñ,Virus Siniãe Ko-vaåeviña i Govor-na mana Gorana

Markoviña), biñe jasno da s naãom pozoriãnom situacijomneãto nije u redu. Naime, sve dok se pozo-riãne uprave ovdaãçih teatara viãe zanimajuza inscenacije dela Nuãiña ili Sterije, naprimer, u åija Sumçiva lica, Oæaloãñene po-rodice, Gospoðe ministarke ili Kir Jaçe,

Rodoýupce, odnosno Pokondirene tikverediteýi i dramaturzi "uåitavaju" aktuelnudruãtvenu situaciju, prepoznajuñi mentalitetovog naroda ili ãiri kontekst politiåkih okol-nosti kao presudne konstante koje se nemeçaju kada je u pitaçu ovo podnebýe,selektori Sterijinog pozorja morañe da se

pravdaju pred razgnevýenom javnoãñu zbogtoga ãto na festivalskim repertoarima nemaviãe savremenih komada. A gde ih pronañi?Kako izmisliti domañeg pisca, tj. kako nate-rati upravnike relevantnih teatara da novadela tih autora stave na repertoare svojih po-zoriãnih kuña? Zato je na prste jedne rukemoguñe nabrojati praizvoðeça novih koma-da tokom sezone koja je na izmaku, a nije seteãko ni prisetiti one jedine promotivnepremijere pisca åije nijedno delo do sadanije izvedeno. Reå je o komadu M 70 MirkaStojkoviña, izvedenom u zreçaninskomNarodnom pozoriãtu "Toãa Jovanoviñ" u

reæiji Miroslava Benke, no tek poãto jeistekao rok predviðen za selektorovogledaçe predstava.

S druge strane, paradoks je u tome ãtokriza produkcije nastale po savremenimdomañim dramama nije rezultirala dovoðe-çem rðavih predstava na ovogodiãçe Ster-ijino pozorje. U tom smislu se pokazalo da

je izbor Darinke Nikoliñ i taåan (reprezen-tuje presek one veñ pomenute tri kategorijepredstava – klasika, nova klasika i novi ko-madi), ali je ujedno i jedino moguñ sastanoviãta selektorske namere da sterijanskupubliku ne suoåi s projektima koji bi prob-lematizovali priåu o trenutnom staçu naãegteatra.

Gledajuñi ponuðeni festivalski repertoarmogli smo, skupa s inostranim gostima (Isi-dre Bravo – Ãpanija, Ileana Berloða – Ru-munija, Artur Skelton i Åarli Julten – VelikaBritanija...), da se divimo jugoslovenskompozoriãtu, da zaboravimo na materijalnu

bedu, permanentnu krizu menadæmenta, sveveñe beznaðe uslovýeno nepostojaçem za-konskih mehanizama koji se tiåu pozoriãnogæivota, prava i obaveza zaposlenih, sistemafinansiraça, poreske politike itd. Mogli smosebi da dozvolimo luksuz i smetnemo s umazabriçavajuñu åiçenicu da se upravo raðanova teatarska publika koja zahteva speci-fiånu komercijalizaciju pozoriãne umetnosti,ali i estetsku i idejnu simplifikaciju... Su-oåavaçe s ovim istinama svi smo zduãnoostavili za neku drugu priliku. Moæda za sle-deñe Sterijino pozorje.

Pa ipak, interesovaçe ãire javnosti za

ovaj festival nesumçivo se poveñalo, atmo-sfera oko Pozorja je æivnula, åemu je, osimdobrih predstava, doprineo i povratak inos-tranih gostiju u Novi Sad, pa samim tim imoguñnost obnavýaça niza meðunarodnihaktivnosti i prateñih manifestacija. No, ovogputa toj atmosferi buðeça nisu doprinelisasvim mladi "kritiåari" Pozorja, oãtri i ne-milosrdni oponenti preovladavajuñe struje unaãem aktuelnom teatarskom æivotu, "pado-branci" koji bi se neustraãivo beskompro-misnim analizama, moæda ne odveñ teorijskiutemeýenim, ponajmaçe mudrim i proraåu-natim, ali zato nimalo politikantski orijenti-

sanim, te baã stoga poãtenim i iskrenim,uzdrmali duh pomirenosti sa sudbinom koji je zavladao naãim pozoriãnim univerzu-mom. I da nije bilo obespokojavajuñihnovinskih izveãtaja o bahatom usvajaçu Za-kona o univerzitetu, zastraãujuñih opisasurovih policijskih prebijaça studenata nabeogradskim ulicama, kao i napetogiãåekivaça izbornih rezultata u Crnoj Gori,te poneke polemiåke varnice na okruglimstolovima kritike, ovogodiãçe Sterijino po-zorje bi ostalo upamñeno kao primersavrãene idile u kojoj æivimo. A moæda jesamo reå o æestokoj dekadenciji. Ako je

tako, zna se ãta mora da usledi.Revolucija? Pozoriãna, dakako. s

ALEKSANDAR MILOSAVLJEVIÑ

"U zgradi na novosadskomPozoriãnom trgu gosti Steri-

jade su se sudarali s tipiånimprimercima novokomponov-ane druãtvene elite koje nije

bilo teãko prepoznati poobavezno razdrýenoj kravatii partijskom belegu u vidubedæa koji je s obzirom nacelokupnu pojavu aktivista

bio suviãan"

7/29/2019 Vreme, 1998. június 6.



otupe, a emocije do dna isprazne. Oni neñeprestati dok nas dotle ne dovedu. Radi se ogrupi koja je – bez izdaça (a teãko bi gabilo i zamisliti kao vernu predstavu çi-hove muzike) – velika i bitna nova grupa

veñ i po tome ãto je izmislila svoj zvuk isvoju estetiku, dovodeñi do kraja jednupodstruju koja je tekla ispod povrãine svihovih godina otkad je Disciplina kiåme bilaodsutna. To je podstruja improvizovanesvirke, koju su formulisali Klajberi poået-kom ove decenije kao umetniåki/muziåars-ki naåin da se doæivi vrhunsko zadovoýst-vo, trans nedoæivýenog (jedan od dvojicegitarista i jeste Vlada, nekada prva gitara Klajbera), a preteåe – kod nas – moæemonañi duboko u señaçu na sedamdesete go-dine, kod Igre staklenih perli, kultnih beo-gradskih psychedelic eksperimentatora.

Podiæuñi improvizaciju na nivo umet-niåkog postupka i dræeñi se otvorenostistrukture pesme (koja i tako postoji samo unaznakama i bukvalno se odvija, tu predpublikom), "Sila" je postala prva domañagrupa koja je instiktivno napipala digitali-zovanu estetiku modernih vremena isprovela je kod nas – estetiku posebnostisvakog pojedinaånog ukýuåeça u muziku,u kojoj je svaka pesma uvek kad je sluãatedrugaåija, uvek je svoja verzija. Kao ãto jeçeno ime jedno od objaãçeça pojmadeus ex machina, tako je çena repetativnaimprovizacija pokuãaj definisaça novogmuziåkog iskustva, zasnovanog na totalnojotvorenosti – oseñaj nalik na onaj kojidoæivýavate sedeñi pred kompjuterom, bi-rajuñi moguñe pravce kretaça Internetom.Uvek je sve moguñe – nikad niãta nije isto.

SUTONI SA SILOM: Paradoksalno,upravo je na ovaj naåin rok muzika, preo-braæena kroz dance kulturu, psychedeliu i jazz, doãla do svoje krajçe, osloboðeneforme, u kojoj je dogaðaj uvek i iznova –nov. Niko nikad nije bio na dva ista kon-certa "Sile", jer je çima zaista nemoguñeda ih ponove. Ako bi to uradili, postali biistog åasa najdosadnija grupa otkako jesveta i veka.

Naravno, treba dodati da su oni svesnointervenisali, gajeñi svoju nepredvidýivosti meçajuñi stalno naåin sviraça, proãiru- juñi i suæavajuñi osnovnu postavu – jedn-om ñe sa çima svirati Veýa Mijanoviñ naRolandu 909, drugi put ñe imati sa sobomåelistkiçu, treñi put trubaåicu, åetvrti putñe DJ Yu-Niça puniti sluãni prostorizmeðu "pesama" raznim muziåkim citati-ma. Osim toga, veñ mesecima traje çihovpohod po svim mestima gde se u gradumoæe i ne moæe svirati – "Sila" ñe vam svi-

rati u kafiñima kao ãto su "Taboo" ili MG",u regularnim prostorima kao ãto su Rex(velika scena proãle nedeýe na Ring Ring

Muzika: Neoåekivana sila...

Jutro sa stilom Domaña muziåka scena je ispoãñena nedogaðaçem. Ne bi se mo-glo reñi da nema novih grupa, niti da nema novih izdaça, to nipoã-to. Nije da nema deãavaça, ali ono ãto svi oseñaju je da se skoroniãta ne dogaða. Deãavaçe samo po sebi ne podrazumeva da seneãto odistinski zbiva. Skoro da i ne mislimo o odlasku u kakavmali klub gde ñemo rizikovati ovo malo zdravýa ãto nam je ostalou dimu, guævi i piñu, a da povod nije nekakav strani DJ, a to jeneka druga priåa.

nov senzibilitet. Nova oseñajnost proistek-la iz dance muzike zasnivala se na primar-nosti uæivaça nad bilo åim drugim – svakigroove, svaki trance, svaki minimalni ri-tam davao je viãe nego bilo koja eksplicit-no izreåena poruka, u svetu u kome suporuke bilo kakve vrste i znaça bilo kakvevrste joã malo pa sasvim obesmiãýene gi-gantskim prilivom suviãnih informacija.

Novi naraãtaji rok muziåara zato i nenalaze za shodno da odgovore na osnovnediscipline rok pesme koje su vaæile nekad.Niãta refren, niãta tekst – tek formirani"postrock" zvuk, kao nova avangarda u ro-kenrolu (postmoderna?), zasniva se na im-provizaciji koja traje, i koja daje gitarskipandan dance trajaçu. Bez katarze.

U tom smislu, "Sila..." je grupa kakvupo svojoj ultramodernosti Beograd moædai ne zasluæuje. Ali – hej, pa to i jeste beo-gradski – imati u gradu svetski dobrestvari, ne znati za çih, i to podnositi sanesvakidaãçom lakoñom.

DIGITALIZOVANO DÆEZIRAN-JE: "Neoåekivana sila..." je saåuvala odrokenrola çegovu suãtinsku dimenziju

nepredvidive "dogaðajnosti", da bi mutira- juñi psihodeliåna rok iskustva svih gen-eracija, kroz jezik breakbeata i trip-hopa,doãla do svojih viãeåasovnih space-rock improvizacija koje – naizgled – nemajupoåetak i nemaju kraj. Zajahavãi vreme,"Sila" je nauåila da je "svirka" sama posebi uæivaçe, vrañajuñi rok and roll krozdance sam sebi, kao neãto energetski åisto,nadmoñno nevino i ponovo potencijalnonajmoñnije na svetu.

Kad sa neviðenom straãñu i zagrejan-oãñu za nove i nepredviðene doæivýaje"Sila" poåne da srýa kroz stilove noseñi

nas ka kraju, ona nas nosi ka jedinom pra-vom zavrãetku bilo kog koncerta – kojinastupa onda kad se sva åula zamore i

Nova su vremena u pop muzici odavnozavladala sa dolaskom dance kulture, koja je izmenila sam naåin na koji se muzikadoæivýava. Ona je sve viãe "protoåna", traje, i u çu se kao u radio/TV programukýuåujete po potrebi, iskýuåujete istotako. Nema neophodnog prisustva, nema

zamornog stajaça dok ne doðe na redomiýena pesma/hit.

Priroda publike je takoðe drugaåija –dok je rock'n'roll nudio snaæan doæivýaj aliograniåenog trajaça, dance muzika daje jedan niåim omeðen oseñaj zabave kojatraje i trajañe do kraja vremena. To novo

jako iskustvo, åini se, najveñe je globalnootkriñe pop kulture devedesetih, i izmenilo je iznutra çenu sliku, neosetno, stvarajuñi

"Dogaðajnost" viãe ne postoji.

Ne postoji zaista i vrlo realno –viãe nije ni potrebna, reklo bi se.

GRUPA O KOJOJ SE PRIÅA:"Neoåekivana sila koja se iznenada

pojavljuje i reãava stvar

7/29/2019 Vreme, 1998. június 6.



festivalu, ali i mala soba), ili Dancing salaDoma omladine, potom jedno vreme re-dovno u "Undegroundu", te u baãtenskimuslovima, na otvorenom, u Barutani naKalemegdanu. I poãto venåaça i sliåne

prilike nikako ne odbijaju, moæda baã sadnameãtaju ozvuåeçe u vaãem dvoriãtu.To je strast sviraça na delu, strast muz-

iåara åiji se æivoti joã uvek poklapaju saonim ãto su u staçu da proizvedu krozsvoje instrumente. Strast koja se joã viãerazgorela, poãto je nastala iz bede koja seviãe ne moæe ni opisati, jer popuçava svepore naãeg svakodnevnog æivota. Tu se na-

selila da ostane do daýeg, åineñi stvarnumuziku ovog trenutka tim beskompromis-nijom, izmuåeno frenetiånom i gladnom.

Upravo to je osnovni oseñaj posle kon-certa "Sile" – muzika koja preti da ñe ujes-

ti, ne zna se kako i kad, muzika duhovnogladnih, koja i traæi i pruæa. Bez obzira nasve moguñe primedbe, "Sila" je grupa kak-vu nikad nismo imali i kakva je mogla danastane samo sad, i to je suãtina. U potraziza katarzom koja neñe doñi, prisustvujeteovom pravýeçu dogaðaja dok to joã nekoradi – ili umrite leæeñi. s

DRAGAN AMBROZIÑ

Partibrejkersi u SKC-u

Noñna psihoterapija Partibrejkersi su se joã jednom potvrdili kao åuvari rokenrolvatre, u vreme terora hi-tech zvuka rodnog kraja

autonomije Univerziteta – konaåno je stig-la i jedna dobra: u baãti Studentskog kul-

turnog centra Partibrejkersi su proãlog vik-enda odræali dva koncerta. Planirano je biloda sviraju samo u petak, 29. maja, ali suzbog rasprodatih karata, nastup ponovili i usubotu. Posle zimske pauze (posledçi beo-gradski koncert odræali su letos na Kale-megdanu) i Brejkersi i çihova publika oåi-gledno su se uæeleli druæeça.

Partibrejkersi su u SKC-u debitovalikrajem 1982. godine, u velikoj sali, kaopredgrupa Delåinom U ãkripcu. Tek osno-vani bend predvoðen harizmatiånim Zora-nom Kostiñem Canetom, bivãim pevaåempank bendova Urbana gerila i Radniåkakontrola, i Nebojãom Antonijeviñem An-tunom (ex BG 5, Butik , Ãine), veñ tada na-

jboýim gitaristom u gradu, potpuno jeporemetio ondaãçe kriterijume – kad suodsvirali svojih pet-ãest pesama i siãli sbine, i publika je poåela da izlazi, pa su"zvezde veåeri" nastupile pred poluprazn-om salom! Godinu dana kasnije, pomenutasala se zapalila, veliki kristalni luster koji jepamtio oficirske balove skrãio se u param-paråad, a beogradski novi talas je ispustiosvoju plemenitu duãu. Posle je i sve ostalootiãlo u... propast. Opstali su, ipak, Parti-

brejkersi koji su se proãlog vikenda, posleãesnaest godina, sedam albuma i bezbrojsvirki, joã jednom potvrdili kao najboýi

domañi koncertni sastav i åuvari rokenrolvatre, u vremenima terora hi-tech zvukarodnog kraja.

Prvog danakao predgrupa

su nastupili Resnullius iz Vele-ça sa kojima su Brejkersi ranijesvirali u Slov-eniji (u subotusu Res nulliusimali koncert uKST-u, pa su ihzamenili Dæam-basovi). Sim-patiåni Sloven-ci, moæda i ne-hotice, pokazalisu razmere mu-ziåkog uticaja Partibrejkersa ubivãoj Jugoslaviji. Sasvim pristojan i en-ergiåan rok-sastav bio je preopãiran zauvertiru, ali ih je ipak "objektivna beograd-ska publika pozdravila aplauzom naotvorenoj sceni".

Posle kopije, na scenu je izaãao originalpoåevãi materijalom sa posledçeg albuma"Ledeno doba", objavýenog septembraproãle godine. Kako je koncert odmicaotenzija je polako rasla, da bi kulminacija

nastupila serijom najveñih hitova. Razumese da ih posle "Uliånog hodaåa" na kraju,publika nije pustila da se tek tako izvuku,

Posle niza loãih vesti koje su pos-ledçih nedeýa izazivale depresiju –od leãeva na Kosovu do ukidaça

pa su usledila joã dva seta pesama na "bis".Kada je definitivno doãao kraj, mnogi su sezaåudili pogledavãi na sat i shvativãi da jeponoñ, a moglo bi se joã.

Partibrejkersi su ponovo rekonstruisa-

li postavu (samo je kreativni tandem An-tun – Cane od poåetka tu), pa sad nastupaju kao kvartet, bez ritam-gitariste. Nikak-va ãupýina u zvuku, naravno, nije se ose-tila – pored Nebojãe Antonijeviña, drugagitara zaista nije potrebna. Izbegavãizamku "drvýeça" do besvesti, u koju re-dovno upadaju domañi i strani "gitarskiheroji", Antun je osim virtuoznosti poka-zao i hvale vrednu samokontrolu. Ople-meçujuñi standardnu ritam i bluz tutça-vu efektnim i raznovrsnim solo-deonica-ma, malim remek-delima koja je prekidaou trenutku kada je najslaðe, on je gradio

raskoãnu zvuånu sliku izazivajuñi poslesvake pesme zadivýene reakcije u stilu:"Ãta ovo bi?"

Brejkersi su se vratili na "mesto zloåi-na" zreliji i kvalitetniji, ali niãta maçeæestoki nego na poåetku. I publika u prvimredovima izgledala je kao onomad, s timãto su se ovi klinci tada, uglavnom, baviliunereðivaçem pelena. Stariji su stajalipozadi i uæivali u svirci, pivu, proleñu iBeograðankama na kojima je sve posk-

akivalo baã kako treba. Ako niãta drugo,posle onih ãetçi iz vremena kada je Beo-grad nakratko "bio svet", koncert Partibre- jkersa bio je retka prilika da se na jednommestu okupi toliko lepog mladog sveta bis-trih oåiju i civilizovanih fizionomija. Ovamala rokenrol sveåanost tako je prerasla useansu kolektivne psihoterapije, neophod-ne za preæivýavaçe u moru nasiýa,gluposti i prostakluka. Ili, kako je Cane

jezgrovito konstatovao na kraju: "E, ýudi...i daýe... ýubav i to..." s

UROÃ KOMLENOVIÑ

D R A Ã K O

G A G O V I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1998. június 6.


46 VREME s 6. JUN 1998.

ZOpet ñe UDBA izmiãljati stare narodneobiåaje a vraåevi-guslari ñe u laænomtransu prebrojavati duhove devet Jugo-viña. Istina je da bi kosovski problembio ozbiljan problem i da je na åelu ze-

mlje neko racionalniji i dobronamernijiod sadaãnjeg rukovodstva. Sta je reãen- je? Ja nemam sposobnosti Mitra Tara-biña i moj ãamanski bubanj ostaje nemna ovo pitanje. Kljuå reãenja nije samo urukama Srba nego i Albanaca. PodelaKosova (uz garantovanje bezbednostimanastira) ili autonomija ukazuje se kaolaæna dilema u svetlosti åinjenice da al-banski politiåari smatraju i najãiru au-tonomiju prelaznim reãenjem. Onimakoji ovakva razmiãljanja smatraju defe-tistiåkim savetujem da ih demantuju ta-ko ãto ñe se prvi javiti u dobrovoljce.

Presecanje kosovskog gordijevog åvoramoglo bi se vezati za povratak Srbije usvet kad ne bi bilo åvrstog uverenja Tar-kvinija Oholog da su razumna reãenja zaSeka Perse. Verovatno ñe se, po hrvats-kom receptu, nastojati da se Kosovo iz-gubi "silom" i "pod pritiskom". TomasMan je verovao da se ne moæe oåekivatida vam neko okrene svoju bolju stranuako smatrate da se njegova loãa stranapodrazumeva. Bojim se da je i Albance iSrbe uzaludno podseñati na ovu misao.

U Jugoslaviji, ukljuåujuñi i Kosovo,u toku poslednje decenije niko ne uåiljude pozitivnim vrednostima. Niko ihne podseña (a ljudska priroda je takva da

je stalno treba podseñati) da ne treba åiniti drugome ono ãto nebiste æeleli vama da bude uåinjeno, da ne treba lagati, krasti, davalja nastojati da se stvari rade najbolje ãto moæete. Najgoriscenariji proglaãeni su za pravilo. Kriterijumi su toliko pore-meñeni da Tarkvinija Oholog, posle dva izgubljena rata, moæe-te mesecima javno nazivati Bengalskim Tigrom a da se to nesmatra paroksizmom pomamnog ulizivanja.

Ima jedna reåenica iz filma "Plavi somot" koju bi svaki bal-kanski politiåar, privezan za detektor laæi, morao izgovoriti napoåetku mandata. Ta reåenica glasi: "Ja nisam lud i znam raz-liku izmeðu dobra i zla!" U situaciji u kojoj se tako neãto ne

podrazumeva smeãno bi zazvuåala izjava da se zloåin ne is-plati. Zato se niko ne usuðuje da tako neãto izjavi. Ni ãkola, niakademija ni crkva (koja bi zloåincima, recimo, mogla reñi dañe ih ðavoli u paklu terati da piju krv koju su prolili u balkan-skim ratovima iz devedesetih). Delimiåno edukatorsko-moral-istiåku ulogu obavljaju nezavisni mediji. Njima treba zahvalitiãto ljude podseñaju da moral nije tek neãto za usedelice. Ljud-sko biñe oseña potrebu za etikom, bez koje duãa postaje upatu-ljåena.

Priroda etike je racionalna. Ostaje nam da se åudimo odak-le toliki otpor ne samo prema moralu, nego i prema racional-nosti na Balkanu na kraju dvadesetog veka? Druãtveni, liåni iposlovni moral predstavljaju kiåmu druãtva. Moral je izvorstvarnosti na åiji se nedostatak æale mnogi srpski intelektualci.

Stvarnost, koja je sada razorena laæima, ne dobija se na taåninego u nju treba ulagati. Kad meðu nama bude viãe morala,biñe viãe i stvarnosti. s

Osvajanje

stvarnosti

PIÃE: VLADIMIR PIÃTALO

amislite mladiña koji bi hteo da sepribliæi devojci. On veruje da imaãta da joj kaæe, da bi joj mogao

biti interesantan i da njegova nadanja ni-su neosnovana. Lepo. Mladiñ poãalje de-

vojci, kao svog predstavnika, åoveka koji podriguje, åije je odelo uprljano ost-acima hrane i åak krvi, i åija liåna istori- ja obuhvata kleptomaniju, suicidne i ubi-laåke sklonosti i patoloãku laæljivost.Mladiñ je veoma iznenaðen kad sazna dadevojka ne æeli da åuje za njega. Njemune ide u glavu da nije vaæno samo da lisu neåija nadanja legitimna ili nisu, negoi koga je neko izabrao za svog pred-stavnika.

Srpski glasaå je izabrao za svojepredstavnike u odnosu sa svetom crve-no-crnu koaliciju. Srpski glasaå, u stan-

ju poricanja i pasivnosti, oåito ne dovodiu vezu to kako glasa i kako æivi. Izabra-vãi komuniste i faãiste za svoje predsta-vnike on je oko sebe izgradio jedan vrlospecifiåan ram. Pod tim ramom na zlat-noj ploåici piãe "Patoloãki laæljivac".Potpuno je svejedno ãta se iz takvog ra-ma govori, jer se sve reåi nuæno podvo-de pod znaåenje ispisano na ploåici. Ra-movi su åesto mnogo vaæniji od slika. Ai slici bi se, poãteno govoreñi, imalo ãtazameriti.

Ono ãto obiånom åoveku u Beogradune ide u glavu je kako to da "njegovi ar-gumenti nemaju nikakvu vrednost, a ar-gumenti svakoga drugog imaju". O tomebi se moglo reñi nekoliko stvari. Prvo, hladni rat je proãao i nepostoji balans sila na koje su dosta neelastiåni umovi naãihpolitiåara navikli. Drugo "svi drugi" su od poåetka pruæili rukeka zapadu (åak i ako ih srce tamo nije mnogo vuklo) i sa entuz-ijazmom uzviknuli: hoñemo s vama. Jedino je Tarkvinije Oho-li zapoåeo epopeju raspada Jugoslavije tako ãto je ambasadora jedine preostale velesile ãest meseci dræao na ledu pre nego ãtoñe mu dati privilegiju da ga pogleda u oåi. Treñe "kriminalnipostupci" i "idiotska objaãnjenja" nisu olakãali situaciju. Åetvr-to, stvarni interesi srpskog naroda i njegovih predstavnikanemaju niãta zajedniåko. Ti interesi su upravo suprotni jedni

drugima.Señam se anegdote iz ranih osamdesetih: jedan ãef poljo-privredne zadruge shvatio je da ñe ako kupi hladnjaåe moñi daprodaje svinjsko meso za 24 sata direktno u Francuskoj. Zadru-ga je kupila hladnjaåe i posao je krenuo da bolje ne moæe biti.Samopouzdanje preduzimljivog ãefa zadruge i visoke plate nje-govih radnika nervirali su vladajuñe komuniste i oni su ga sme-nili. Zaãto? Zato ãto svoj uspeh i samopouzdanje nije primio nanjihovom kazanu. I dvadeset godina kasnije uspeh se smatraizdajom. Onaj ko misli svojom glavom je poturica i moæe seprepoznati u staljinistiåkom lirizmu izvesnih dnevnika. U tompogledu niãta se nije promenilo. Korozija åitavog druãtva jesituacija koja odgovara onima koji to druãtvo vode. Riba odglave smrdi i jedino ovakva situacija vlastodrãcima donosi no-

vac. Prestanak strahovanja od rata i stvarno prisustvo sveta u"ostatku Jugoslavije" ograniåilo bi svemoñ novih oligarhija.U perspektivi, po svoj prilici treba izdræati joã jedan rat.

G O R A N K A

M A T I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1998. június 6.



"Biblioteka XX vek" i "Åigoja ãtampa" ob- javili su nedavno kçigu "Stranci: prijateýi ilineprijateýi" Ulriha Bilefelda u prevodu DrinkeGojkoviñ.

Tekstovi, koji se sada pojavýuju u prevoduna srpski jezik, nastajali su razliåitim povodima– kao predavaça, prilozi raspravama i ålanci.Objavýivani su na razliåitim mestima, veñinomu åasopisu Hamburãkog instituta za socijalna is-traæivaça.

Ulrih Bilefeld (Ulrich Bielefeld), roðen 1951,studirao je sociologiju i socijalnu psihologiju uMinhenu. Najpre je prouåavao problematiku in-tegracije inostrane omladine u Saveznoj Republi-ci Nemaåkoj, a potom je radio kao nauåni sarad-nik u Institutu za socijalna istraæivaça u Ham-burgu, kao rukovodilac projekta "Nacija, etniciteti neprijateýstvo prema strancima". Objavio jebrojne kçige i nauåne radove.

Institut za socijalna istraæivaça iz Hambur-ga pomogao je objavýivaçe ove kçige nasrpskom jeziku.

PH2Pre nekoliko dana objavýen je novi broj godiãçaka za poetiåka

i hermeneutiåka istraæivaça PH2. Ova jedinstvena, te vrste pub-likacija u nas, koja se bavi teorijom kçiæevnosti samostalno je au-torsko izdaçe saradnika na istraæivaåkom projektu "Kçiæevnoteor-ijska misao dvadesetog veka i problemi prouåavaça srpske kçiæevnosti", pri Centru zanauåni rad Filoloãkog fakulteta u Beogradu.

U odeýku posveñenom poetiåkim problemima izdaçe Godiãçaka za 1998. donositekst Aleksandra Jerkova "Roman i tekst", u kom se na tragu radova Bahtina, Barta i Fukoaanalizira enciklopedijski model u kçiæevnosti, zatim tekst Kornelija Kvasa, koji se bavipreispitivaçem problema relativizma u teoriji tumaåeça, a naroåito relativistiåkim sh-vataçem interpretacija Rolana Barta, rad Miodraga Lome "Kçiæevno istorijski postupakPavla Popoviña u primeni na srpsku sredçovekovnu kçiæevnost" i Zorana Milutinoviña"Teorija drame åeãkih strukturalista". Odeýci posveñeni hermeneutiåkom åitaçukçiæevnog teksta otvaraju se tekstom Zorice Beåanoviñ-Nikoliñ "Refiguracija vremenaposredstvom priåe", analizom pojma vremena u teoriji francuskog filozofa Pola Rikera.Fenomenom vremena, temporalnosti i dogaðaja bavi se i Petar Jevremoviñ, dovodeñi uvezu kçiæevni postupak Momåila Nastasijeviña u "Hronici moje varoãi", sa poznim filoz-ofskim diskursom Martina Hajdegera. Srðan Bogosavýeviñ bavi se nemaåkim pesnikomGinterom Herburgerom, a Jovan Popov prirodom iluzija u Kornejevoj komediji "L'Illusioncomique", koja je kod nas prevedena kao "Pozoriãne iluzije". Milo Lompar analizira smis-aoni uåinak nekih motiva u Njegoãevoj "Luåi mikrokozmi", dok se Ivom Andriñem i çe-govim pripovetkama bave dva autora: Tihomir Brajoviñ ("Mladi Andriñ i retorika fokaliza-cije") i Dragan Sto-

janoviñ, inaåe ured-nik Godiãçaka, usvom åitaçu priåe"Bajrona u Sintri",naslovýenom "Smer-nost i izazov".

N. G.

Stranci Ulriha Bilefelda

Izloæba u "Zuzoriñu"U Umetniåkom paviýonu "Cvijeta Zuzoriñ" na Malom Kalemegdanu, otvorena je u åetvrtak samostalna

izloæba "Crna sam, ali lijepa" Rade Selakoviñ, koja je presek çenog dvadesetogodiãçeg stvaralaãtva. RadaSelakoviñ sada je realizovala 25 samostalnih izloæbi i izlagala na svim znaåajnijim likovnim manifestacijama kod nas.Uåestvovala na oko 300 grupnih izloæbi u zemýi i inostranstvu. Za svoj rad dobila je 11 domañih i inostranih nagrada.Studijski boravila u Parizu, Atini i Njujorku. Dela joj se nalaze u brojnim privatnim i javnim kolekcijama i muzejima.

RCC

oglas

SCENA

7/29/2019 Vreme, 1998. június 6.



Azijski gambit

Atomski karnevalZa razliku od ostatka sveta koji se sa uæasom ovih dana priseñaHiroãime, Indijci i Pakistanci su u viãe nego festivalskoj atmosferi

propratili svoj ulazak u krug nuklearnih moñnika

voren je, åinilo se, krajem pe-desetih i poåetkom ãezdesetih go-dina. U meðuvremenu, nuklear-na tehnologija postala je najprof-itabilnija izvozna roba, pa kada jebilo oåigledno da se opasnooruæje sve viãe ãiri, ta ista petorka je ponudila svetu Sporazum onuklearnom razoruæaçu i obust-avi nuklearnih proba. U znakpobune protiv svojevrsnog nu-

klearnog aparthejda, kako je toformulisala vlada u Nju Delhiju,Indija je sredinom maja ove god-ine izvela pet podzemnih testova.Za sve, moæda, neoåekivanoosim za Pakistan, koji je dve ned-eýe kasnije – ãto se oåekivalo –zbog nacionalnog prestiæa i de-cenijskog rivalstva sa susedom,"morao" da uzvrati Indiji i to – jednimpodzemnim testom viãe.

Verovaçe da je sa okonåaçem hlad-nog rata u istoriju otiãla i trka u naoruæaçu– pokazalo se neprimerenim ili, kako je to

ocenio jedan ameriåki analitiåar, trka nijeprestala, samo se preselila pod zemýu. I totamo gde je najmaçe oåekivana, ili bar na- jmaçe logiåna po dosadaãçim merilimavojne moñi – u jedan od najsiromaãnijihdelova sveta, na indijski potkontinent nakome veliki broj stanovnika (skoro milijar-du Indijaca i 135 miliona Pakistanaca)gladuje, nema pijañe vode, elementarnumedicisnku pomoñ... Ispostavilo se, me-ðutim, da je nadmetaçe u konvencionaln-om naoruæaçu ipak mnogo skupýe za na-cionalnu privredu, a dræaçe neprijateýa nadistanci mnogo efikasnije uz pomoñnukelarnog oruæja. I za razliku od ostatkasveta koji se sa uæasom ovih dana priseña

Hiroãime, Indijci i Pakistanci su u viãenego karnevalskoj atmosferi propratili svojulazak u krug nuklearnih moñnika.

NUKLEARNO DOSTOJANSTVO:Odluka Indije da obavi probe naiãla je na

odobravaçe åak 90 odsto stanovniãtva ze-mýe, åiji je zaãtitni znak nekada bilo Gan-dijevo uåeçe. Tome je umnogomedoprinela i ofanzivna propaganda odne-davno vladajuñe Nacionalistiåke hinduis-tiåke partije (BJP) i premijera Vadæpaia,koji poruåuju da ñe se Indija na ovaj naåindomoñi onoga ãto æeli – poãtovaça sveta,ekonomske dobrobiti, a, moæda, i stalnestolice u Savetu bezbednosti. Neãto viãe oddve nedeýe kasnije, Pakistan je uzvratio dabi bio "egal" sa svojim rivalom, udovoýionacionalnom dostojanstvu i da bi vratioponos islamskom svetu. Koliko sunuklearne probe kao odgovor Indiji bilebitne, potvrdila je i bivãi dvostruki prem-

ijer Benazir Buto, inaåe kñerka takoðenekadaãçeg premijera i rodonaåelnika pa-kistanskog nuklearnog programa ZulfikaraAli Buta (koji je joã krajem sedamdesetihobeñao "islamsku bombu"). Rekla je da bi

i kao graðanka i kao kñerka bila razoåaranada je Indija ostala ekskluzivna na nuklearn-om putu.

Od 1974, i prve nuklearne probe koju je izvela – i ãokirala svet, Indija se, naiz-gled, ponaãala u skladu sa tadaãçimobeñaçem da je çen nuklearni programosmiãýen samo u mirovne svrhe i da neñerazvijati opasno oruæje. Sumçe u tokonkretizovalo je çeno odbijaçe pos-ledçih godina da potpiãe Sporazum onukelarnom razoruæaçu, jer bi se potpi-som obavezala da dopusti inspekcijunuklearnih lokacija. Pakistan, na åiju poli-tiku Indija umnogome utiåe, bio jeokuraæen prvom indijskom probom da

Elitni klub velike nu-klearne petorke, is-

tovremeno i jedinihstalnih ålanica Savetabezbednosti UN, zat-

VESELJE SE ÃIRI NA SVE STRANE:Pakistanci proslavljaju nuklearnu probu

SVET

7/29/2019 Vreme, 1998. június 6.



poåne ilegalni razvoj nuklearne teh-nologije. Do pre pola veka, obe zemýe,kolonije Velike Britanije, kasnije sukrenule na razliåite strane: Indija se prib-liæavala Sovjetskom Savezu, a Pakistan

Americi i Kini. Kada je Islamabad krenuou nuklearnu avanturu proizvodçomobogañenog uranijuma, SAD nisu reagov-ale – rat u Avganistanu je tada bio navrhuncu, a Americi potrebna pomoñ Paki-stana u slamaçu sovjetske armije u sused-noj zemýi. Kasnije je tadaãçi predsendikBuã ipak obustavio ameriåku pomoñ Is-lamabadu. Tada je uskoåila Kina, i madaobe zemýe to negiraju, mnogi analitiåarikaæu da od pakistanskog nuklearnog pro-grama ne bi ostalo niãta ukoliko bi iz çegabile eliminisane kineske komponente.Poput svog suseda, i Pakistan je 1989. na-

javio da ñe obustaviti svoj program, i tak-oðe odbio da potpiãe Sporazum o ra-zoruæaçu, dok to ne uåini Indija.

AMERIKA I KINA: Kada je Indija umaju izvela pet testova, çeni zvaniånicinisu krili da je to i svojevrsna lekcija Am-erici, koja je u Aziji za strateãkog partneraizabrala Kinu. Bes na Vaãignton bio je i jedno od obrazloæeça Islamabada zanukelarni odgovor, jer ne samo da SAD"nisu poverovale" upozoreçu Pakistana, unovembru proãle godine – da Indija spre-ma podzemne testove, nego je nisu niprimereno kaznile kada je to uåinila.Åiçenica je da su SAD nespremnodoåekale prvo dubinsko potresaçe in-dijskog potkontinenta, verujuñi da jedræavni sekretar Madlen Olbrajt, koja jebila u poseti dvema zemýama pre pola go-dine, dobila åvrste garancije da ñe se, u za-menu za privredne investicije MMF-a iSvetske banke, dva rivala uzdæati odnuklearnih proba, i da je to oznaåilopoåetak nove, otvorenije politike Belekuñe prema juænoj Aziji.

U pokuãaju da se iskupe za neuspeh,SAD, detaýno upoznate sa pripremamaPakistana da uzvrati, uåinile su sve ãto jebilo u çihovoj moñi da odvrate od namerepremijera Ãarifa – upozoreçima, pretça-ma, pa i molbama. Nije pomogla ni danimapregrejana telefonska linija izmeðu Klinto-na i Ãarifa. Jedina moguñnost koja je poslesvega ostala Klintonu bila je da, kako ga nato i zakon obavezuje, uvede sankcije Paki-stanu, kao ãto je uåinio i sa Indijom, ãtopodrazumeva rezaçe svake pomoñi,ukýuåujuñi vojnu opremu i kredite.

Nema sumçe da ñe sankcije teæe po-goditi Pakistan, koji je mnogo zavisniji odmeðunarodne pomoñi nego Indija, i meðu

najsiromaãnijim je zemýama sveta, sadnevnim prihodom od 1,25 dolara po glavistanovnika i spoýnim dugom od 30 mili-

jardi dolara. Spas od efekata sankcija, vla-da u Islamabadu potraæila je u zavoðeçuvanrednog staça i posebnih ekonomskihmera. Po oceni nekih analitiåara, SAD veñpokuãavaju da olakãaju neminovni embar-

go Pakistanu (za kojim je odmah posegla iAustralija, a tu je i Japan), lobiraçem kodEvropýana, koji se, po svoj prilici, neñeodluåiti na takav korak.

Kinu su, takoðe, obe strane prozvaleposle obavýenog posla – Paksitan joj sezvaniåno zahvalio ne ulazeñi u dodatna ob- jaãçeça, a Indija i çoj odræala lekciju.Peking se oglasio sa "velikom zabrinu-toãñu za mir u regionu", apelujuñi da seodmah obustave razvojni programinuklearnog naoruæaça i novim deman-tijem da pomaæe Islamabadu u ostvareçunuklearnog programa. Zbog toga je Indija

vrlo neprijateýski raspoloæena prema Kini joã od 1962, kada joj je ova preotela neketeritorije na Himalajima, usredsreðena napokuãaj da oduzme Pekingu svetski primatu regionu, koji inaåe karakteriãe vojna ne-stabilnost. Sve je dodatno komplikovanouplitaçem SAD, koji uprkos vidnompoboýãaçu odnosa sa Kinom i uvedenomotvorenom telefonskom linijom sa Pekin-gom, pokuãava da spreåi daýe jaåaçeçenog vojnog uticaja u Aziji. Pred-stojeña poseta Klintona Kini, krajem juna, sigurno ñe dobrim de-lom biti obeleæena i na-

jnovijim razvojem situacijeu ovom delu sveta.

NOVO RUHO HLA-DNOG RATA: I premajskog nuklearnognadigravaça, indijsko-pakistanska granicabila je jedna od na- jproblematiånijih usvetu. Dva rata voðe-na oko Kaãmira(1948. i 1965) i treñizbog ustanka u is-toånom Pakistanu1971, posle koga jenastao nezavisni Bang-ladeã, nisu stiãala strasti.Sada je svet dobio joã dve nuklearne sile,poåetak novog hladnog rata i trke unaoruæaçu meðu siromaãnim zemýama, isaznaçe da gromoglasno najavýeni Spora-zum o razoruæaçu i zabrani nuklearnihtestova, koji je do sada potpisalo 149 zem-aýa (mada ne i sve kýuåne), vrlo lakomoæe postati mrtvo slovo na papiru.

Sa jedne strane, na primeru Indije i Pa-kistana, nove tendencije pokazuju da su

prepreke razoruæaçu sada mnogo veñe,kao i realne opasnosti nego u doba hladnograta. Suprotstavýene strane geografski su

mnogo bliæe, pa nema prostora za ispra-výaçe greãke, kao ãto je recimo bilo usluåaju SAD i SSSR, kada je bilo potrebnobar 40 minuta da lansirana raketa dosegneneprijateýsku teritoriju. Vaãington i Mosk-

va su svojevremeno imale, i joã uvek imaju "vruñu liniju", Islamabad i Nju Delhikomuniciraju jedino sporadiånim sukobi-ma oko Kaãmira. Sada moæe doñi lakãe doneautorizovane upotrebe, a ne bez znaåaja je i uplitaçe jaåih nuklearnih sila...

U meðuvremenu, obe zemýe su poz-vale jedna drugu na pregovore, obust-avýaçe nuklearnog poæara u regionu,reãavaçe problema Kaãmira i potpisivaçeantinukelarnog sporazuma. Doduãe, sve touz samohvale åime joã raspolaæu odnuklearnog arsenala. Sve relevantnesvetske institucije najavile su u narednim

danima sastanke na kojima bi trebalo koor-dinirati napore da se vinovnici s indijskogpotkontinenta primereno kazne i nuklearnaopasnost ne proãiri na azijski kontinent,koji sada ima nuklearne sile. Posebna dug-oroåna strahovaça izaziva moguñnost dase nuklearna trka proãiri i na Bliski istok,

osokoýen "prvom islamskom bombom".Iran je veñ pohvalio potez Pakistana, uzobrazloæeçe da muslimanski svet sada ima"viãe samopouzdaça, jer je Izrael jedina ze-mýa na Bliskom istoku koja ima nuklearnumoñ". Uz sva realna strahovaça da ovajmaj moæe ostati upamñen kao periodazijskog gambita, vojni struåçaci proceçu- ju da je indijsko-pakistansko nuklearno nad-mudrivaçe ipak bilo "lokalnog i trenutnog

karaktera", i da, iako je jedan Rubikon pre-ðen, nuklearnog rata ipak neñe biti. s

ALEKSANDRA AJDANIÑ

Lokacijenuklearnih

proba

Atomska postrojenja

7/29/2019 Vreme, 1998. június 6.



Velika-mala Rusija

Ni konkurentni saveznikU tekuñoj fazi odnosa, Moskva i Vaãington uspevaju da nekako

uzajamno usklaðuju privrednu saradçu i diplomatskopotpomagaçe sa ne baã neprimetnim politiåkim nadmetaçem

piknik dobrih drugara nego zvaniåna kon-ferencija osam dræava na najviãem nivoupogotovo dovodi u sumçu ravnopravnostRusije sa ålanicama bivãe (da li bivãe?) G-7.

U samom Birmingemu, pre zvaniånogsusreta osmorice, sastala se "velika sed-morka". Bez Jeýcina. Iakostidýivo, i moskovska javnaglasila, koja se raåunaju neza-visnima, tj. pripadaju gru-pacijama koje imaju druga-åije raåunice od Kremýa,priznaju naknadno da faktiåkipostoje i G-7 i G-8. U prvomsluåaju, kao i do sada, G zna-åi veliki (great, na engles-kom), a u drugom znaåi samo– grupa (group) osmorice!

Åak i da nije te jeziåkezavrzlame, neki ekonomskifaktori, koje Moskva ne moæeda nema u vidu kad insistirana ravnopravnom tretmanu uG-8, govore ne samo da je

Rusija na posledçem mestu,bilo da je reå o ukupnomdruãtvenom bruto proizvoduili samo BTP-u po stanovni-ku, nego je çeno uåeãñe usvetskoj proizvodçi ilisvetskom izvozu zanemarýi-vo u poreðeçu ne samo sa"privrednim Everestom" danaãçice Sjedi-çenim Ameriåkim Dræavama, veñ i sa jed-nom Francuskom (tri i po, odnosno gotovoåetiri puta maçe), ili Italijom (oko dva ipo, odnosno tri i po puta maçe).

U svakom sluåaju, Jeýcin moæe da

veruje da je samim tim ãto se uålanio usvetsku elitu lidera obezbedio sebi odgo-varajuñe mesto u istoriji. Za 2000. godinu,

kada ñe se reãavati ko ñe biti novi liderRusije, za sluåaj da poæeli da se ukýuåi utrku – to ñe mu dobro doñi.

SAVEZNIK ILI PROTIVNIK: Pred-sednik Jeýcin je i proãle sedmice, obraña-

juñi se uåesnicima kongresa Meðunarod-nog instituta za ãtampu, koji je liåno otvor-io u Kremýu – ponovio svoju omiýenu fra-zu o multipolarnom svetu, kao kontratezuameriåkoj teoriji po kojoj SAD ne æele dapostanu "nova Rimska imperija", tj. da us-postave svetsku hegemoniju, ali da se"neñe odreñi svetskog liderstva". Iza teçegove fraze krije se prosta istina: akodanas u svetu postoje mnogi "polovi" –pored Amerike, joã i Rusija, Kina, Indija,Japan, Evropska unija, Brazil itd., onda nemoæe biti govora ni o kakvom "svetskomlideru", a kamoli o svetskoj hegemoniji!

Iz mnogo razloga, meðutim, kao ãtooceçuju ovdaãçi politikolozi, Rusija joãnije u staçu da u doglednoj buduñnostipostane, ne toliko konkurent, koliko nisaveznik SAD. Isuviãe se, naime, razilazeinteresi dveju velesila, jedne sadaãçe,druge bivãe, u mnogim delovima sveta,kao i çihovi nacionalni prioriteti. ToMoskvi, ipak, ne smeta, da æeli, i teæi da

ostvari, ekonomsko zbliæavaçe sa Ameri-kom, pre svega sa çenim ekonomskim itehnoloãkim potencijalom.

U tekuñoj fazi odnosa, Moskva iVaãington uspevaju da nekako uzajamnousklaðuju privrednu saradçu i diplomats-

ko potpomagaçe sa ne baã neprimetnimpolitiåkim nadmetaçem. To je, nesumçi-vo, formula koja polazi za rukom Klintonu

SPECIJALNO ZA VREME IZ MOSKVE

Predsednik Boris Jeýcin se slavo-dobitno vratio iz Birmingema, poãto je – kako su i on i sva çegova pra-

tça stalno podvlaåili – Rusija najzad post-ala ravnopravni ålan svetskih giganata:"Velika sedmorka" postala je G-8! Kodkuñe ga je, meðutim, doåekala pobuna skakvom se ruski lider nije suoåio otkako jepre osam godina, u treñem glasaçu, doãaona åelo tada joã uvek sovjetske Rusije.Ãtrajk rudara u tri glavna basena bio jeodsekao prestonicu od evropskog severa,kavkaskog juga i sibirskog istoka.

Na jednoj strani, Jeýcinu je poraslacena, jer je kao jedan od "velikih" stupio nastazu za koju veruje da ñe Rusiju stvarnopodiñi iz bede, a na drugoj – beda se nadvi-la nad çega, ponovo otkrivãi da åak i vla-da mora da prosjaåi da bi zemýa preæivela,a i ona s çom.

Rudari-ugýari, koji su kod Rostova,sedeñi danima na ãinama, blokirali sever-

nokavkasku æelezniåku magistralu, imalisu svog ýubimca, prase kome su na slabi-nama zelenom farbom ispisali ime "Borja",ãto je ime od miýa predsednika Rusije – naãta su sami ãtrajkaåi obavezno skretalipaæçu novinarima i ostalim posetiocima. Ipri tom dodavali da je "Jeýcin kriv za sve".Svima se najviãe sviðalo, kada bi se prase,umorno od tråkaraça izmeðu rudarskihgrupa, izvalilo na ãine i zaspalo.

MESTO ZA ISTORIJU: Praktiåno,pogotovo u svetlu posledçeg "rata na pru-gama", koji se moæe obnoviti ako vlada neispuni sva obeñaça, Rusija nema niãta od

toga ãto je, kao osmi ålan druãtva, primýe-na meðu "veliku sedmoricu". Åiçenica da je samit u Birmigemu nekako viãe bio

USAGLAÃAVANJE:Bil Klinton i Boris Jeljcin

7/29/2019 Vreme, 1998. június 6.



presuãila." Prema çegovom miãýeçu,Jeýcin je preæiveo samog sebe, odnosnopreæivelo ga je vreme. Ni iz jednog svogporaza, pre svega liberalnih reformi, nije

izvukao nikakvu pouku i ostao je isti "rev-olucionar" kakav je bio krajem 80-ih ipoåetkom 90-ih, kada je osvajao vlast iobraåunavao se sa protivnicima u Vrhovn-om sovjetu.

Optimizmu, dakle, nema mesta, oce-çuje Cipko, uve-ren, meðutim, daRusiji ne preti "no-vi bunt, krvav i be-spoãtedan", kao1917, jer nema ãan-si da nezadovoýst-vo preraste u sna-æan pokret koji ñe"iznedriti ruskogGaribaldija". Odsadaãçe raskrsnice jedan put vodi ka"uåvrãñeçu svev-lasti porodice Jeý-cin", potpomognute"prijateýima, oli-garsima koji je fin-ansijski obezbeðu- ju, i regionalnimbaronima (guber-

natorima i drugimmoñnicima)". Dru-gim reåima, u sa-modræavýe i jaåa-çe onog dela poli-tiåke i ekonomskeelite kojoj ta kon-cepcija odgovara.Drugi put bi pred-stavýao "povrataksamog Jeýcina iz-vornoj ideji ruskedemokratije" – ob-novi, preporodu

svih grana vlasti, ukome bi Kremýdeo uticaja i au-

DanasDanasDanasDanasDanas

SAD 7.580 28.541 25,3 12,8 Japan 4.607 36.728 15,4 7,2Nemacka 2.354 28.779 7,9 9,3Francuska 1.544 26.820 5,2 5,7Italija 1.213 21.541 4,1 5,2Britanija 1.154 19.762 3,9 5,1Kanada 585 19.703 2,0 3,5Rusija 446 3.004 1,5 1,5

BDP /mlrd. $/

BDP postanovniku

/u $/

Udeo u %u svetskojproizvodçi

Udeo u % usvetskom

izvozu

Ekonomska (ne)moñ toriteta vratio parlamentu i vladi. Cipko neveruje da Jeýcin moæe da postane "onajstari", ako je uopãte i bio istinski sklondemokratiji, odnosno ako je spreman daosigura miran prelazak vlasti putem slo-

bodnih demokratskih izbora!Meðutim, prema oceni ovog analitiåara,najstraãnije nije to ãto ñe se Rusija moædanañi u zagrýaju (Jeýcinovog) apsolutizma,veñ u tome ãto çegova garnitura nije u staçuda istinski vlada, da upravýa na dobrobit ze-mýe! To åini vrlo verovatnom reprizu avgus-ta 1991, kada se pojavila grupa zaverenikaprotiv Gorbaåova: niti su puåisti uspeli da os-voje vlast, niti je Gorbaåov uspeo da se odræi,mehanizmi su bili neefikasni i vlast je osvojioJeýcin. To opet znaåi da je Rusija veñ stupilana "put ka svojoj Golgoti".

To je samo jedan od mnogih slika koju

nude politikoloãki prognozeri buduñnostiRusije. Ona je u ovom sluåaju samo ilus-tracija zaãto Rusija, iako istinski velika, os-taje mala da bi postala ravnopravni ålan fa-mozne "velike sedmorke". s

BRANKO STOÃIÑ

i Jeýcinu, a da li ima ãanse da preæivi çi-hove mandate u Beloj kuñi, odnosno Kre-mýu, veliko je pitaçe.

U svakom sluåaju, ma kako da se razvi-

jaju çeni unutraãçi tokovi, politiåki,ekonomski, socijalni, i ma ko da u pos-ledçoj godini ovog milenijuma pobedi napredsedniåkim izborima u Rusiji i SAD,Rusija mora da naðe treñi put za unapre-ðivaçe svojih odnosa u prvom redu sa"svetskim liderom", kao i sa Zapadom ucelini. Jer, nijedna od sadaãçih varijanti, sobzirom na specifiånost çenog mesta u G-8, ne predstavýa izlaz. To jest, ona se nemoæe potåiçavati, niti se sme konfrontira-ti! Dok SAD nastavýaju da uåvrãñujupoziciju dominantne politiåko-ekonomskesile, Rusiji preostaje da manevriãe izmeðutih dveju krajnosti. A kako ñe se daýeodnosi razvijati, zavisi od toga koliko ñeameriåko svetsko liderstvo nagiçatisvetskoj hegemoniji, odnosno, koliko ñeruski politiåari uspeãno tome odolevati.

KRIZA BEZ PRESEDANA: Uglednipolitikolog Aleksandar Cipko izuzetno pe-simistiåki oceçuje da je ruska situacijabeznadeæna. Jeýcinovu pobedu nad Dræav-nom dumom, koju je naterao da prihvati0çegovog jedinog kandidata za premijeraSergeja Kirijenka, on vidi kao gest kojim jeãef dræave svesno i namerno ponizio parla-

ment i time potvrdio svoju sklonost ka au-toritarizmu, na jednoj, odnosno nipo-daãtavaçe narodnih izabranika, na drugojstrani. Cipko sadaãçe staçe Rusije naziva"moralnom krizom bez presedana" iz kojese ne vidi izlaz.

On sigurno ne pripada opoziciji koja idanas za svoj simbol uzima Staýina. Nijeni u novoj finansijskoj oligarhiji koja je je-dino zainteresovana da crpi novac, nesamo iz znoja, veñ i iz duãa svojih sunarod-nika. A najmaçe je u postojeñoj vlasti, jer je ona i dovela do te krize, tvrdi Cipko,navodeñi da je posebno straãno to ãto je

sadaãçi, postkomunistiåki åovek u Rusijipostao apatiåan. "Revolucionarna, borbenavitalnost velikog ruskog etnosa je prosto

7/29/2019 Vreme, 1998. június 6.



iz Dejtonskog sporazuma (Aneks 1B, ål.IV); i treñe, poznata misija Felipe Gonzale-sa 1997. godine povodom izborne kraðe gla-sova u Srbiji.

U posledçe vreme je u odreðenom vidu

priliåno aktuelizovano pitaçe ukidaça sus-penzije Jugoslavije u OEBS-u. S tim u vezinameñe se nekoliko pitaça.

Prvo je pitaçe preduslova za ukidaçesuspenzije. Shodno pomenutoj odluci Ko-miteta visokih funkcionera kojom je uvede-na suspenzija, Jugoslavija bi morala da sepotvrdi kao zemýa koja poãtuje principe,obaveze i odredbe KEBS-a, kao i da prihvatipomenutu Dugoroånu misiju za Kosovo,Vojvodinu i Sandæak i sa çom ostvari sa-radçu. Pitaçe ispuçeça prvog uslova jestvar politiåke ocene i konsenzusa dræavaålanica, a ãto se drugog uslova tiåe, oåigled-

no je da on za sada nije ispuçen. Pored toga,Jugoslaviji je nedavno stavýeno do znaçada u uslove za ukidaçe suspenzije spada i

uspeãno otpoåiçaçe pregovora o Kosovu,

kao i prihvataçe nove misije Felipe Gonza-lesa. Izgledi za ispuçeçe ova dva uslova nemogu se sa izvesnoãñu proceniti.

Drugo je pitaçe modaliteta ukidaçasuspenzije. S tim u vezi treba skrenuti paæ-çu da suspendovaçe aktivnog uåeãña u ra-du OEBS-a znaåi zapravo da se radi o dræaviålanici, ãto implicira kontinuitet meðunarod-nopravnog subjektiviteta SR Jugoslavije uodnosu na SFRJ, za razliku od situacije uUjediçenim nacijama, gde je, rezolucijamaSaveta bezbednosti i Generalne skupãtine od19. odnosno 22. septembra 1992. godine,odbaåen zahtev Jugoslavije da automatski

nastavi ålanstvo SFRJ u Ujediçenim nacija-ma, i ona je upuñena da, kao nova dræava,podnese molbu za prijem u ålanstvo. Kako

Jugoslavija i OEBS

(Ne)ozbiýan nastuppoloæaj totalne meðunarodne izolacije.

SUSPENZIJA: To se dogodilo i naplanu KEBS-a, koji je, posle viãe bezus-peãnih pokuãaja ovog foruma da doprineseprevazilaæeçu krize i spreåi, odnosnozaustavi rat na jugoslovenskim prostorima,na kraju pribegao suspenziji Jugoslavije.

Ova mera je doneta tek u leto 1992. godine(skoro godinu dana nakon poåetka sukoba uHrvatskoj i tri meseca po izbijaçu rata uBosni i Hercegovini) poãto su svi apeli,upozoreça i zahtevi KEBS-a upuñeniBeogradu da prestane sa vojnom inter-vencijom u Bosni i Hercegovini ostalibez rezultata.

Odluku o suspenziji doneo je Ko-mitet visokih funkcionera 8. jula 1992.godine, uoåi samog poåetka samitaKEBS-a u Helsinkiju, koja se odnosilapre svega na uåeãñe jugoslovenskihpredstavnika na ovom skupu, kao i na

sledeñim sastancima KEBS-a, sve do 13.oktobra iste godine, kada je isto telo tre-balo da preispita ovu odluku u svetludaýeg razvoja situacije i ponaãaça Jugo-slavije.

Prema tome, odluka o suspenziji don-eta je kao krajçi pokuãaj KEBS-a dautiåe na zaustavýaçe rata u Bosni i Her-cegovini, i to kao mera orijentisana nakrañi (tromeseåni) rok, u nadi da ñepostiñi æeýeni efekat. Naæalost, poãto se,umesto da se smiri, situacija i daýe po-gorãavala, Komitet visokih funkcionera

je i nakon 13. oktobra 1992. obnavýao sus-

penziju, da bi na kraju pitaçe çenogukidaça ostalo otvoreno do daýçega – svedo danas.

U meðuvremenu, SR Jugoslavija je ima-la tri kooperativna kontakta sa KEBS/ OEBS: prvo, to je bila Dugoroåna misija zaKosovo, Vojvodinu i Sandæak, prihvañenaod Jugoslavije septembra 1992. godine, tj. uvreme suspenzije, da bi joj, uprkos obostra-no pozitivno oceçene saradçe, jugosloven-ska vlada otkazala gostoprimstvo poåetkomleta 1993. godine, naknadnim uslovýava-çem çenog rada ukidaçem suspenzije;drugo, pregovori pod okriýem OEBS-a o

kontroli, odnosno uravnoteæeçu naoruæaçaizmeðu Jugoslavije, Hrvatske i Bosne i Her-cegovine 1996. godine, shodno obavezama

razlika izmeðu bivãe i sadaãçe Jugoslavije iizmeðu KEBS-a i OEBS-a (funkcija KEBS– Konferencija o bezbednosti i saradçi uEvropi – je u suãtini prestala sa Pariskim

samitom 1990, kada je de facto konstituisanOEBS – Organizacija za bezbednost i sa-radçu u Evropi), u ambijentu temeýitoizmeçene Evrope, veñ i zbog svega onogaãto se zbilo u odnosima izmeðu ove nove,SR Jugoslavije i meðunarodne zajednice,ukýuåujuñi KEBS/OEBS.

Kao i sve evropske zemýe, izuzev svoje-voýno odsutne Albanije, bivãa Jugoslavija(SFRJ) bila je jedna od dræava sazivaåa iuåesnica Konferencije o bezbednosti i sa-radçi u Evropi, odræane, u zavrãnom åinu, uHelsinkiju 1975. godine, ukýuåujuñi i çennastavak, tzv. proces KEBS. Za tadaãçu

jugoslovensku spoýnu politiku KEBS je biovelika ãansa, koju je ona maksimalno isko-ristila. Naime, KEBS je u blokovski podeý-enoj Evropi otvorio prostor i vanblokovskimzemýama za aktivno angaæovaçe u evrop-skim poslovima, pa je tako Jugoslavijipruæena moguñnost da svoje, u to vreme ve-oma aktivno i uspeãno spoýnopolitiåko de-lovaçe na globalnom planu, pre svega krozPokret nesvrstanosti (åiji je ona bila jedan odosnivaåa i vodeñih aktera), dopuni neophod-nom evropskom komponentom, ãto je biloizuzetno znaåajno, jer se radilo o çenomvlastitom geopolitiåkom prostoru. U tom

razdobýu, tokom sedamdesetih i osam-desetih godina, ostvareni su najveñi dometi jugoslovenske spoýne politike, bez prese-dana u proãlosti i objektivno neponovýivi ubuduñnosti.

Sa raspadom bivãe Jugoslavije nakonruãeça Berlinskog zida i fundamentalnihpromena u Evropi koje ono simbolizuje,propao je sav taj spoýnopolitiåki kapital,koji je, da je kojim sluåajem jugoslovenskirazlaz bio ostvaren razumno, mogao biti bardelimiåno valorizovan od novonastalih dræa-va na tlu bivãe Jugoslavije. Najgore je proã-la nova, smaçena Jugoslavija, koja je,

umesto da krene putem meðunarodne afir-macije, spoýnopolitiåki debi pretvorila ukonfrontaciju sa svetom i dovela sebe u

Jugoslavija i OEBS danas i Jugoslavija iKEBS nekad – to su dve potpuno ra-zliåite stvari. I to ne samo zbog bitnih

Pitaçe je kakav i koliki bi znaåaj za Jugoslaviju imalo ukidaçesuspenzije ålanstva u ovoj organizaciji

OSMEH BEZPOKRIÑA:Æivadin Jovanoviñ

B R A N K O

P A N T E L I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1998. június 6.



ñe se prevaziñi ova razlika u pogledu meðu-narodnog statusa Jugoslavije ostaje da se vi-di. Pri tom treba imati u vidu da odluka osuspenziji Jugoslavije u KEBS-u sadræi i od-redbu da se çome ne prejudicira reãeçe pi-

taça statusa Jugoslavije (Srbija i Crna Go-ra) i da ñe se u tom pogledu uzeti u obzir tre-tiraçe ovog pitaça u Ujediçenim nacijama.

OÅEKIVANJA: Treñe je pitaçe kakavi koliki bi znaåaj za Jugoslaviju imalo uki-daçe suspenzije. Odmah vaýa reñi da jeznaåaj çenog reaktiviraça nesumçiv, aliprevashodno na politiåkom planu (ãto ñeovaj reæim svakako maksimalno iskoristiti,naroåito za unutraãçe potrebe, interpretira-

juñi ovaj åin kao potvrdu svoje doslednoispravne politike i çene konaåne meðunar-odne afirmacije), dok goruña ekonomska isocijalna, pa i bezbednosna pitaça zavise

pre svega od regulisaça odnosa Jugoslavijesa drugim regionalnim i univerzalnim orga-nizacijama i institucijama. Osim toga, za ra-zliku od KEBS-a, koji je u suãtini bio au-tonoman, delujuñi samosvojno, OEBS je in-tegralni deo jednog kompleksnog regional-nog sistema (kao i deo globalnog sistema,preko Ujediçenih nacija, gde je on us-postavio status regionalnog aranæmana usmislu Glave VIII Poveýe UN). Stoga sepravi efekat ukýuåivaça Jugoslavije umeðunarodnu zajednicu moæe postiñi samoçenim paralelnim ukýuåivaçem i u drugerelevantne meðunarodne institucije, odnos-

no regulisaçem saradçe s çima (Evropskaunija, Savet Evrope, Savet za evroatlantskusaradçu i Partnerstvo za mir NATO, kao iUjediçene nacije i çihove specijalizovaneustanove).

Åetvrto pitaçe je ãta Jugoslaviju oåekujenakon reaktiviraça u OEBS-u. Treba presvega imati u vidu da je OEBS u odnosu naKEBS, kao ãto je veñ istaknuto, bitnodrugaåija regionalna formacija. Stoga Jugo-slaviji predstoji da svoj prilaz i delovaçe uOEBS-u prilagodi novim uslovima, pre sve-ga novim zadacima i mehanizmima ove or-ganizacije; zatim, da izgradi svoj akcioni

koncept sa prioritetima i teæiãnim taåkama;da odgovarajuñom aktivnoãñu naðe pravomesto u OEBS-u; i da, posle svega ãto jebilo, ostvari de facto svoju rehabilitaciju iafirmaciju kao konstruktivan akter ipouzdan partner u evropskoj saradçi. Me-ðutim, frazama i parolama, poput onih uSavetu Evrope i drugde – o SR Jugoslavijikao nezaobilaznom faktoru mira i bezbed-nosti na Balkanu, o çenom doslednommirotvornom delovaçu, o najviãim svet-skim standardima ýudskih prava i demo-kratije koji su u çoj ostvareni – neñe se niã-ta postiñi. Ako se æeli ozbiýan rezultat morase ozbiýno nastupiti. s

LJUBIVOJE AÑIMOVIÑ(Autor je savetnik u Institutu za

meðunarodnu politiku i privredu)

O çima se govori:Danijel Ortega

Revolucionar – razvratnik V

iãe od dve decenije bio je svojevrsna ikona leviåara – lider sandinistiåkog pokretakoji je, posle 46 godina, sruãio vladavinu porodice diktatora Somoze, postao je ipredsednik Nikaragve, i daýe je, iako u opoziciji, bio neprikosnoveni ãef Sandinis-

tiåkog nacionalnog oslobodilaåkog fronta (FSLN). Sada je bio suoåen sa optuæbama svojepoñerke da ju je godinama seksualno zlostavýao!

"Ceo sluåaj izaziva u meni bol i tugu, istovremeno indignaciju zbog nesumçive manip-ulacije." I to je bilo sve ãto je Danijel Ortega rekao na konferenciji za novinare. Reå je za-tim dao uplakanoj supruzi Rozariji Muriýo, koja je u veoma kratkoj izjavi samo potvrdilasvoju veru u Boga i neizmernu ýubav prema ñerci Zoilameriki koju je, kao ãto se dobro zna,

Ortega usvojio. Dotiånoj odsutnoj ñerci, za razliku od sedmoro dece ovog braånog para kojisu se zajedno sa roditeýima predstavili novinarima, majka Rozarija uputila je i pitaça kojasu ovom prilikom ostala bez odgovora:

"Kakve je motive mogao da ima neko ko je bio tako voýen da razori ugled åoveka kojise bez ostatka posvetio svom narodu? Koji su to motivi da se uniãti åovek koji je postao po-

jam vrlina i posveñenosti?"Ñerka Zoilamerika Narvez Muriýo izazvala je veliki skandal objavivãi u novinama pis-

mo u kojem oåuha Danijela Ortegu optuæuje da ju je punih 19 godina, to jest od çene 11.godine, seksualno zlostavýao. Trajalo je to od 1979. do 1990, kada se, u 22. godini, udala zaBendanija. Ali i tada, kaæe u svom pismu Narvez, dakle kao udatoj æeni, kada je napustiladom svoje majke i oåuha, Ortega je nastavio da je uznemirava noñnim razvratniåkim tele-fonskim pozivima. Ima u tom pismu puno detaýa koji i nisu za novine.

Moæda bi åak i u jednoj Nikaragvi, zemýi u kojoj se muãkarcima ãtoãta toleriãe, gde nidugogodiãça revolucionarna retorika nije umaçila znaåaj "maåizma", afera proãla bez

veñeg odjeka da teãke optuæbe nisu upuñene poznatom lideru. Ortega je od osnivaça FSLN1970. godine smatran duãom i telom ovog leviåarskog pokreta. Afera je dobila dodatni pub-licitet jer su sandinisti bili pred kongresom na kojem je, izmeðu ostalog, trebalo izabrati ãefastranke – starog ili novog. Meðutim, pitaçe koje su odmah svi postavili bilo je – zaãto jeNarvez sve to trpela toliko godina. "Iz politiåkih razloga", odgovara ona. Zato ãto nije htelada naãkodi Orteginoj karijeri i "sandinistiåkoj stvari".

Narvez je i sama aktivna u sandinistiåkom pokretu, ali je to joã viãe çen suprug Alehan-dro Bendana, s kojim ima i dvoje dece. Bendana, nekadaãçi predavaå na Harvardu, ambas-ador u Ujediçenim nacijama i poznati autor, dugo godina bio je jedan od najbliæih Orteginihsaradnika. U pismu svojoj supruzi, javno objavýenom ovih dana, on je moli za oproãtaj zatoãto "nije dovoýno uåinio da je zaãtiti od Orteginog napastvovaça" i zato ãto je i sam"uåestvovao u stvaraçu moñnog idola" sposobnog da se izvuåe iz svega. "Sada mi je jasnoda sam svoju savest podredio sandinistiåkoj stvari", izjavio je ovih dana ameriåkom"Tajmu".

Mnogi su verovali da ñe skandal definitivno uniãtiti imidæ revolucionara i borca za nar-odna prava. Na kongresu FSLN-a, meðutim, Ortega je opet, bez veñih teãkoña, izabran zageneralnog sekretara sandinistiåke partije. Niãta mu nije smetalo, åak ni to ãto se pozivao nazastarelost optuæbi, ãto nije prihvatio sugestije mnogih da se odrekne poslaniåkog mandatakako bi i na sudu mogao da se brani od optuæbi svoje poñerke.

Da li je to zato ãto se sve to deãava u zemýi u kojoj je åak svako åetvrto dete seksualnozloupotrebýeno, najåeãñe od roðaka, u druãtvu gde nije neobiåno da devojåice od 12 godinaæive sa starijim, oæeçenim ýudima, i to uz saglasnost roditeýa? Ili je to zato ãto se ceo san-dinistiåki pokret identifikovao sa Ortegom, pa bi sada çegov odlazak znaåio daýe gubýeçeugleda i – biraåa?

Sandinisti i Ortega su, posle pobede revolucije 1979, veñ dva puta izgubili na izborima– 1990. i 1996. Mnogi veruju da bi bez ovog 52-godiãçeg latinoameriåkog idola, åovekakoji je posle 46 godina sruãio najcrçu diktaturu, zatim pobedio u krvavom graðanskom ratuu kojem su protivnike, "kontraãe", obilato pomagali Amerikanci, i posle svega jednoj od na-

jsiromaãnijih zemaýa potkontinenta ipak udahnuo dah slobode i doneo tako oåigledan boý-

itak zemýi, da bi bez Danijela Ortege sandinistiåki pokret teãko opstao. Jer, kaæu, sandi-nizam je odavno veñ postao – ortegizam. s

HARI ÃTAJNER

7/29/2019 Vreme, 1998. június 6.


Proteklihgodinu dananedeljnika

Svi brojevi i

dodaci od

marta 1997

do danas, svi

tekstovi i svefotografije,

ukljuåujuñi i

naslovne

stranice u

boji, uz

moguñnost

pretraæivanjapo kljuånim

reåima, na

PC ili

Macintosh

raåunaru

informacije i

narudæbine svakim

radnim danom u

prostorijama

Vremena, ili na

telefone redakcije

VREMENA CD-U

m i s m o

s v e z a p a m t i l i !

7/29/2019 Vreme, 1998. június 6.



Slovaåka

Kad zapad neñePoseta slovaåkog predsednika vlade Moskvi ponovo otvarapitaça politiåke orijentacije Slovaåke Republike

miliona tona godiãçe. Sprema se i mo-guñnost izgradçe gasovoda koji bi vodio izPoýske do Italije i to preko Slovaåke. Sveovo samo pokazuje koliko Slovaåka ali iRuska Federacija ulaæu u zajedniåki dil ve-

zan za isporuku i prevoz energenata.Predsednik Boris Jeýcin je gostu jasnodao na znaçe da ñe za vreme parlamen-tarnih izbora (koji su u Slovaåkoj zakazaniza 25. i 26. septembar ove godine) imatipotpunu podrãku Rusije. "Sreñni smo ãtoåvrsto vodite u Evropi liniju orijentisanuna svoju bezbednost, na prijateýstvo i kon-takte sa Rusijom", rekao je Jeýcin. "Veo-ma, veoma æelimo da pobedite na izbori-ma", ponovio je ruski predsednik Vladimi-ru Meåijaru i, okrenuvãi se novinarima usali, rekao da to tako i objave.

U Slovaåkoj je ova izjava i bezrezervna

podrãka Rusije slovaåkom premijeru i çe-govom Pokretu za demokratsku Slovaåku(HZDS) uoåi parlamentarnih izbora pri-mýena kao "bomba". Analitiåari smatrajuda je time Boris Jeýcin ne samo javno objavio na koju kartu Rusija u Slovaåkoj igra,veñ je Bratislavi time uåinio "medveðuuslugu". Slovaåkog premijera su veñ iona-ko mnogi optuæili da vodi raåuna pre svegao ruskim interesima i da ima evidentnuprorusku orijentaciju.

TROJANSKI KONJ: Za jedinogsredçoevropskog politiåara koji nije uspeoda svoju zemýu dovede u evropske struk-ture (bar ne u prvom krugu) kao ãto suNATO i Evropska Unija, eto, i ruski medijiimaju reåi hvale. "Rosijskije vesti", koje sesmatraju zvaniånim organom administra-tive predsednika Ruske Federacije, napis-ale su da slovaåki premijer Meåijar "imasklonosti da realizuje samostalan neza-visan kurs inostrane i unutraãçe politike(zemýe) tako da Slovaåka dobije neutralanstatus" – bez obzira na åiçenicu da slovaå-ka vlada kao svoj prioritetan ciý ima ul-azak Slovaåke u sve evropske i transat-lantske strukture. Nedeýnik "Itogi" je åak

napisao da je Vladimir Meåijar "trojanskikoç Kremýa u sredçoevropskom re-gionu..."

Ovakvoj, reklo bi se åak i preteranonegativnoj slici o spoýnoj politici i orijent-aciji Slovaåke, meðutim, doprineo je mno-go puta i sam slovaåki premijer. Njemu sepripisuje i veñ legendarna izjava da "akonas ne bude hteo Zapad, mi ñemo se okre-nuti na Istok" koju nikad nije uspeo adek-vatno da demantuje. Ostaje da se vidi nakoji naåin ñe parlamentarni izbori u Slo-vaåkoj i vlada koja se bude formiralapromeniti ustaýenu sliku o Bratislavi kao

"interesnoj zoni" Rusije i u tom smislu "an-fant teriblu" Sredçe Evrope. s

UROÃ MITROVIÑ

da je Slovaåka, ãto se tiåe uvoza strate-gijskih sirovina, pre svega energenata, pot-puno zavisna od Moskve. "Ruska isporukanafte, gasa i nuklearnog goriva potpunopokriva slovaåku potroãçu", rekao je za-menik ruskog ministra inostranih poslova

Aleksandar Avdojev tri dana pre nego ãto je Vladimir Meåijar doãao u Moskvu.Drugim reåima, kad je o energetskimsirovinama reå, ova mala sredçoevropskazemýa potpuno je vezana i prepuãtenaruskim slavinama. I ne samo to, jer sezavisnost Slovaåke joã viãe produbýuje.Kada je slovaåkog premijera srdaåno pri-

mio u Kremýu i ruski predsednik BorisJeýcin, obe strane su potvrdile spremnostda se proãiri saradça u oblasti nuklearneenergije. Dvojica dræavnika su se takoðe

dogovorila da se poåne sa pripremamameðudræavnog ugovora o isporuci ruskoggasa Slovaåkoj do 2015. godine od oko 6

zantnom pratçom. Osim çega na dvod-

nevne razgovore sa najviãim politiåkim icrkvenim predstavnicima Ruske Federa-cije doãli su i potpredsednik vlade SergejKozlik, pa ministri privrede, finansija,poýoprivrede, kulture i prosvete, kao i za-menici slovaåkih ministara inostranihposlova i odbrane. Program posete slovaå-kog premijera bio je vezan za potpisivaçemnogih ugovora izmeðu ministar-stava dve zemýe, kao i sporazumao turizmu izmeðu vlada Slovaåkei Rusije.

Svakako je, meðutim, najveñumedijsku paæçu privukao ugovorizmeðu Ministarstva odbraneSlovaåke i Ruske kosmiåke agen-cije (RKA) o letu prvog slovaå-kog kosmonauta na orbitalnu sta-nicu "Mir". Baã ovaj sporazum o"slovaåkom kosmonautu" izazvao je mnoge podsmeãýive reakcije uslovaåkoj javnosti jer se smatra da je to samo propagandni potez vla-dajuñe garniture. "Kosmiåki"sporazum, odnosno troãkovi pri-preme i leta slovaåkog pilota uvrednosti od oko 20 miliona dola-ra biñe finansirani iz ruskog dugaSlovaåkoj Republici.

RUSKO-SLOVAÅKO PRI-JATELJSTVO: Prve razgovoreu Moskvi slovaåki premijer imao je sa gradonaåelnikom glavnoggrada Jurijom Luækovim, zajednosu obiãli metro stanicu "Bratisla-vskaja" i otvorili "Bratislavskipark". Dvojica politiåara posetilasu i ãkolu gde se veñ duæe vreme osimsvetskih jezika uåi i slovaåki, a koja je pos-le çihove posete zvaniåno dobila ime"Ãkola rusko-slovaåkog prijateýstva". Da

"prijateýstvo" izmeðu dve zemýe nijesamo retoriåka figura veñ se u çoj odræavai bitan stepen zavisnosti govori i åiçenica

SPECIJALNO ZA VREME IZBRATISLAVE

svoju treñu zvaniånu posetu Mosk-vi slovaåki premijer VladimirMeåijar doãao je sa zaista impo-U

ISTOÅNO KOKETIRANJE: Vladimir Meåijar

7/29/2019 Vreme, 1998. június 6.



Ãta posle diktatora

Demontiraçe idolaKraj tirana ne oznaåava uvek povratak demokratije

srpska politiåkamisao

paænjaoglas ide umargo

nedavno prinudnom ostavkom, beãe jednaod najsvirepijih (krvava odmazda iz 1995.godine, prikýuåeçe Timora...) i najkorum-

piranijih. Ona pripada dugom nizu posler-atnih diktatora sa izrazito autokratskimreæimima, sa osloncem i okosnicom na ne-potizmu, nasuprot onima kojima su to kultliånosti i autoritarizma, od Markosa sa Fil-ipina, do Mobutua u Zairu, ili Somoze uNikaragvi. Veoma je duga lista ovih despo-ta koji su dugo vladali, imali slavu, moñ inovac, ali doæiveli i uæasan pad. Meðutim,u posledçoj åetvrtini veka znatno je maçediktatora koji su do smrti åvrsto dræali

vlast, poput Franka u Ãpaniji ili Kim IlSunga u Severnoj Koreji, od onih koje jesa trona oterala ulica (Markos na Filipini-ma, Åauãesku u Rumuniji, Ãah u Iranu...),vojska (Somoza, Kaetano u Portugaliji,Mobutu...), ili strana intervencija (Bokasa

u Centralnoj Afriåkoj Republici, Idi Amin-Dada u Ugandi, Norijega u Panami, Pol Potu Kambodæi...). Pad Berlinskog zida, izdis-aj veñine komunistiåkih reæima i kraj hlad-nog rata sigurno su ubrzali ovakav tok: ciý je postao lokalni, a na pokuãaj destabiliza-cije neke diktature ne gleda se viãe kao namanipulaciju "druge" strane.

Malo po malo, åitavi delovi planeteoslobaðali su se svojih diktatora, dugo vre-mena zemýa kaudiýosa i generala lakih na

obaraåu, postepeno je vrañala vojsku ukasarne, mada ni

parlamentarne de-mokratije koje sudoãle na çeno me-sto nisu savrãene.Dovoýno je reñi daPinoåe sedi nekaæ-çeno u åileanskomSenatu, dok drugivojnici pokuãavajuda se vrate prekoglasaåkih kutija. IAfrika je poåela daodustaje od bede-ma paternalistiåke

tiranije (Amin, Bo-kasa) da bi uãla ueru postepene evo-lucije, razliåite od jednog do drugogregiona. Evolucijaomoguñena presta-nkom aparthejda uJuænoj Africi, koji je zameçen auten-tiånim demokrats-kim iskustvom.Ako se zaista mo-æemo radovati pa-du, jednom po jed-nom, ovih politiå-

eoma je teãko, izuzetno teãko, bitidiktator u ovo vreme, na kraju XXveka. Vladavina Suharta, okonåana V

kih dinosaurusa koji su vladali suviãe

dugo, uglavnom uz podrãku moñnog"Kuma", çihov odlazak nije obaveznoznak velikog demokratskog napretka. Ilimraåçaãtvo doðe posle diktature (danas uKabulu, juåe u Teheranu), ili despot doðeposle despota (kao u Kongu/Zairu), ili naruãevinama tiranije nastane haos (Somali- ja).

Sigurno je jedno. Pad diktature jenuæan uslov, ali nedovoýan, za dolazakdemokratije, koja ostaje apanaæa maçinestanovnika na ovoj planeti. Nije to razlogda se ne radujemo kad neki narod demon-tira svoga idola.

("LIBÉRATION", 22. 5. 1998)Pripremila: NEDELJKA BEGOVIÑ

VARLJIVA SUDBINA: Markos, Kim Il Sung(gore), Idi Amin i Mobutu (dole)

R E U T E R S

7/29/2019 Vreme, 1998. június 6.



MERIDIJANI

PRIPREMA AGENCIJA BETA

TOKIO

LeæernostIstraæivaçe o ponaãaçu japanskog

muãkarca pokazalo je u sredu da jedan oddvojice priznaje da je platio prostituki zauslugu, bar jednom u æivotu. Anketu jesproveo Azijsko-japanski æenski istaæivaå-ki centar i, kao sve japanske ankete, is-traæivaçe ne ostavýa moguñnost zagreãku. "Rezulat pokazuje da je japanskimuãkarac krajçe leæeran kada je u pitaçuplañaçe za seks", kaæe Jukiko Cunoda, ad-vokat centra, grupe koja se bavi poloæajemæene. Gotovo dve treñine upitanih muãka-raca, koji su priznali da su platili, takoðemisle kako je poæeýno imati druãtvo oslo-boðeno od prostitucije. Prostitucija je

zvaniåno zabraçena u Japanu 1956, ali jeindustrija seksa ostala moñna i probitaåna,radeñi pod tankim velom "sapunskih" bor-dela. Japan je pod sve veñim meðunarod-nim pritiskom, kako raste broj æena iz jugoistoåne Azije koje pune bordele Tokijai ostalih gradova. Æene se æale da su bilenamamýene obeñaçem posla u Japanu, dabi ih, zatim, gangsterske organizacije"jakuza" primorale na prostituciju.

VARÃAVA

GlasVodeña poýska verska radio stanica

"Radio-Marija" nudi utehu milionimarimokatolika, ali çen krajçe desni pogledna æivot i svet izaziva stalne bure kako ucrkvi tako i politici. Uz svakodnevnemolitve i veronauku, "Katoliåki glas upoýskom domu" opomiçe sluãaoce da senalaze pod ofanzivom liberala i komunista,a da izgledi za ukýuåeçe Poýske u EUprete razaraçem vrednosti koje su svetiçapravog patriote. Stanica, koju redovnosluãa åetiri od 38 miliona Poýaka, pois-toveñuje se sa korenima pokreta Sol-

idanost, koji je sruãio komunizam 1989,posle duge borbe koju je podræavala crkva.Meðutim, crkva kaæe da oni koji danasvode "Radio-Mariju" moraju da se dræedaýe od politike i da je ostave svetovnimýudima. "Neka psihoza tamo se gaji i raz-vija – kao da postoji nekakav tajanstvenispoýni neprijateý, koji æeli da uniãti ka-toliåanstvo u Poýskoj", kaæe u Varãavibiskup Tadeuã Pjeronek. "Neprijateý sepronalazi u masonima, komunistima ili lib-eralima." Uspeh "Radio-Marije" je vredanza crkvu, ali je glavoboýa kako biskupimatako i bloku Solidarnost (AWS), koji deli

vlast sa bivãim komunistima otkako ih jepodræao na izborima 1997. Radio je u vlas-niãtvu konzervativnog Reda iskupýeça,

koji biskupi teãko mogu da kontroliãu –tim pre ãto mnogi priznaju da se dive "ocudirektoru" Tadeuãu Ridæiku. "To je teæakproblem za crkvu jer radio ima mnogotoga ãto je dobro. Ali, meãaçe tog dobra sabilo kakvom politikom nanosi ãtetu crkvi",kaæe Pjeronek. Åak je papa Jovan Pavle javno opomenuo "Radio-Mariju" da morada "saraðuje sa biskupima i govori istimglasom". Poýski kardinal Joæef Glempoãtro je ukorio stanicu posle çenog pozivaposlanicima da obriju glavu, zato ãto suglasali za liberalni zakon o abortusu.Glemp piãe o "neozbiýnim" metodimaborbe, i dodaje: "Uprkos velikoj popular-nosti oca Ridæika, on ne moæe da traæi priv-ilegije niti da bude iznad zakona." Voðebloka Solidarnost gajile su "Radio-Mariju"imajuñi na umu potencijalnu armiju biraåa,ali su na muci otkako radio napada koali-

cionu vladu i sam AWC. Majstorskim prik-upýaçem fondova i lobiraçem zafrekvencije, otac Ridæik je stvorio naciona-lnu radio stanicu, åetvrtu po sluãanosti ibez premca meðu ostalim katoliåkim stani-cama. "Radio-Marija" nudi oseñaj pripad-nosti, posebno za stare i usamýene. Mnogise ukýuåuju u program da zahvale staniciãto im je dala smisao æivota. Teme se kreñuod uloge æene, vaspitaça dece, oporavkaod alkoholizma, do borbe protiv por-nografije. Ostatak programa posveñen jepogubnom uåinku liberalnog slobodnogtræiãta, gnusnoj rasprodaji nacionalnih

dobara, zlu koje preti od materijalistiåkihvrednosti Zapada, i tuænoj sudbini onihPoýaka osiromaãenih pod novim kapitaliz-

mom. Neki vodeñi desni politiåari privatnoizraæavaju stah da ñe se auditorijum "Ra-dio-Marije" razviti u snagu sliånu fran-cuskom Nacionalnom frontu Æan-Mari LePena, pa ñe u borbi za glasove oterati drugekonzervativne partije u radikalizam.

PEKING

NaporiBroj "sianganga" ili otpuãtenih radnika

u Kini premaãio je 10 miliona u martu, objavio je u sredu pekinãki dnevnik Hainan.Od toga je 6,6 miliona otpuãteno izdræavnih preduzeña i åine 9,2 odsto ukupneradne snage koju zapoãýava dræavni sek-tor. Drugi zvaniåni podaci navode da dræa-va i daýe zapoãýava 110 miliona Kineza."Siangang" je radnik koga su, sa deliñemplate, poslali kuñi iz umrtvýene fabrike.

Peking je objavio da ñe milioni dræavnihradnika izgubiti posao u planskim napori-ma KP i dræave da se çen sektor uåinikonkurentnim. Zvaniånici u ministarstvurada danas, privatno, kaæu da ñe ove god-ine biti otpuãteno bar tri miliona ýudi.Dræavne firme u severoistoånim provinci- jama Liaoning, Heiloguðijang i Ðilin ot-pustile su "veñinu radnika" – ukupno 1,5milion ýudi, piãe dnevnik. Daleko najveñibroj otkaza podeýen je u tekstilnoj industr-iji, rudnicima, vojnom i maãinskom sekto-ru. Samo su tekstilne fabrike zatvorilekapije za 770.000 radnika, navodi pekinãki

dnevnik, bez daýih pojedinosti.

7/29/2019 Vreme, 1998. június 6.



Vreme fudbala

Åekajuñi MundijalIduñe srede poåiçe 16. svetsko prvenstvo, posledçe u ovomveku, koje ñe na licu mesta pratiti 2.650.000 gledalaca, a nateleviziji 37 (akumuliranih) milijardi ýudi

su malo drugaåije "naoruæani". Reå je omuziåarima koji ñe na 10 stadiona izvoditihimne zemaýa koje igraju.

ODSUTNI: Åini se da ni na jednom odproteklih mundijala nije nedostajalo toliko

poznatih igraåa, åak zvezda svetskog fud-bala. Pogledajmo jedan imaginarni timodsutnih: Peruci (Italija), Marsio Santos(Brazil), Matias Samer (Nemaåka), Ferara(Italia), Mark Foe (Kamerun), Gvardiola(Ãpanija), Æuniço (Brazil), Flavio Kon-seiãao (Brazil), Boksiñ (Hrvatska), Romar-io (Brazil), Amunike (Nigerija).

Svi su odsutni zbog povreda, neki suimali probleme cele sezone, neki su, poputRomarija, pali u posledçi åas.

Ako se lista proãiri onima koji su ispaliiz svojih reprezentacija iz drugih razloga(odluka selektora, nedisciplina), dobijamo

superrezerve: golman Ãkotske Goram,Gaskoin (Engleska), Zola (Italia), Redon-

do (Argentina), Anelka (Francuska), Le-onard (Belgija), Cvitanoviñ (Hrvatska)...

Najveñe iznenaðeçe je izostanak PolaGaskoina koga je selektor Glen Hodl po-slao kuñi posledçeg dana maja. Kaæu da je

"Gaza" joã jednom preterao sa pivom, iakoon tvrdi da se radilo o "dve flaãe". Hrvats-ki "izbornik" Ñiro Blaæeviñ ãiýio je au-toritet na Igoru Cvitanoviñu poslavãi gakuñi zbog nediscipline i kritike çegovihtreninga, a deo francuske javnosti ãokiran je izostankom Anelke, jednog od najboýihigraåa Arsenala, osvajaåa duple krune uEngleskoj. Selektori, meðutim, imaju svojekriterijume, a i vrlo dobro znaju da ñe uzavisnosti od rezultata biti "pukovnici ilipokojnici".

Uzgred, 7 od 32 reprezentacije za sele-ktore ima strance. Najbrojniji su Francuzi,

uz Eme Æakea, koji vodi "trikolore", tu su joã Filip Trusier (Juæna Afrika), Klod LeRoj (Kamerun) i Anri Miãel (Maroko).

BEZBEDNOST: Nije uobiåajeno, ali je oåito moguñe da ãef obezbeðeça na jed-nom ovako velikom dogaðaju bude æena,pa su Francuzi i na tom planu dokazali svoju avangardu. Ãefica se zove Dominik Spi-

nosi, na duænosti je od oktobra 1995. Javnopriznaje da svake noñi kada poðe na

spavaça ima isti san: "Veñ je 12. juli, fi-nalni meå je zavrãen, stadion Sen-Deni seprazni, sve je proãlo bez problema i ja sampobedila. Sedim na vrhu tribina, sama, iplaåem." Iskreno, nema ãta. Da bi se san

gospoðe Spinosi ispunio trebalo je uraditimnogo toga a trebañe, bogami, joã i viãe jeronaj glavni krkýanac tek poåiçe. Zvaniånipodaci kazuju da ñe o bezbednosti svih kojise po raznim osnovama ali sa istim mo-tivom vrzmaju po Mundijalu brinuti 8500ýudi, od toga 3000 policajaca i 5500 vojni-ka. Viãe destina policajaca na koçima, pri-padnika takozvane Republikanske garde,pomagañe kolegama, a 2060 vojnika, dak-le gotovo polovina angaæovanih, radiñe uokviru plana "Vigipirate" åiji je ciý spreåa-vaçe eventualnih teroristiåkih akcija. Gru-pa islamskih fundamentalista uhapãena je

pre desetak dana pod sumçom da je spre-mala atentate za vreme Mundijala. U sk-lopu kontingenta vojnika je i 60 ýudi koji

biti sveåano otvaraçe 16. prvenstva sveta

u fudbalu. Utakmica Brazil-Ãkotska otvor-iñe najveñu fudbalsku smotru sveta i unaredna 33 dana potisnuti udrugi plan gotovo sve ostaledogaðaje. Poåiçe veliki sports-ki, medijski i finansijski doga-ðaj koji ñe u Francusku dovestistotine hiýada turista iz celogsveta, iako veñina dolazi bez ul-aznica, u nadi da ñe "na kartuviãe" videti neku od utakmica.Francuska je 2. jula 1992. nasastanku Izvrãnog komitetaFIFA pobedila Maroko sa 12-7u glasovima, i po drugi put u is-toriji postala organizator svets-kog ãampionata. Prvi put je tobilo joã predratnih godina,-1938.

Takmiåeçe koje poåiçeiduñe srede donosi mnogo no-viteta. Prvi put uåestvuju 32tima, turnir traje 33 dana, prijavýena su704 igraåa, na 10 stadiona utakmice ñe uæi-vo videti 2.650.000 gledalaca i joã 37 milijardi preko televizije, naravno, raåunajuñisvakog gledaoca svaki put kad sedne

ispred ekrana. Gledanost ñe, prema pred-viðaçima, biti dvostruko veña nego zavreme Olimpijade u Atlanti, a samo finalnuutakmicu u direktnom prenosu pratiñe 1,7milijarda ýudi. Fudbal je fudbal, ãto bi re-kao Vujadin Boãkov. O zbivaçima na Mu-ndijalu izveãtavañe oko 12.000 novinara.Buduñi bivãi predsednik FIFA (o tomemalo niæe u ovom tekstu) Æoao Avelanæotvorio je 2. juna u u Versaju supermoder-ni pres-centar sa 34.000 kvadratnih metara.Osim odliånih uslova za rad, centar nudinovinarima sve vrste pomoñi, od medicin-skih usluga preko bankarskih i poãtanskih,

karata za sve vrste transporta do barova,restorana, kioska za ãtampu i åak jednogmalog fudbalskog terena!

SPECIJALNO ZA VREME

Iduñeg åetvrtka, kad kolporteri sanarednim brojem "Vremena" budu nabeogradskim ulicama, za nama ñe veñ

REPREZENTACIJA SR JUGOSLAVIJE:Odnos na kladionicama 1:40 da ñe biti prvaci sveta

MOZAIK

7/29/2019 Vreme, 1998. június 6.



Stranci su joã Poýak Henri Kasperåak(Tunis), Brazilci Karlos Alberto Pareira(Saudijska Arabija) i Rene Simoes (Jamaj-ka) i naã Bora Milutinoviñ (Nigerija). Hr-vat Tomislav Iviñ smeçen je krajem maja

posle poraza Irana od Rome 1-7.FAVORITI: Gledano iskýuåivo safudbalskog aspekta, sve prognoze u prviplan stavýaju Brazil. Aktuelni prvak sveta,sa najboýim igraåem danaãçice u svojimredovima (Ronaldo), mora biti poãtovan,ali ne treba smetnuti s uma åiçenicu da jeBrazil od åetiri svoje titule samo jednu,onu prvu 1958, osvojio u Evropi. Mnogine bi bili previãe iznenaðeni ako Brazil nebude prvak sveta. Ako je Brazil sam naåelu kolone favorita, u drugoj grupi jenekoliko reprezentacija poput Italije, Nem-aåke, Ãpanije, Argentine i domañina Fran-

cuske. Sve imaju vrlo jake selekcije, sa ni-zom vanserijskih igraåa.U treñu grupu potencijalnih favorita

svrstali bismo Englesku, Holandiju, Jugo-slaviju , Hrvatsku i Nigeriju (bez obzira na0-3 u Beogradu), u åetvrtoj bi mogli bitiBelgija, Norveãka, Danska, Kamerun,Bugarska, Rumunija, Ãkotska i Kolumbija,u petoj Austrija,Åile, Paragvaj, Juæna Afri-ka, Meksiko, i u ãestoj, posledçoj, Maro-ko, Saudijska Arabija, Juæna Koreja, SAD,Iran, Tunis, Japan i Jamajka.

JUGOSLAVIJA: Na dan finala Ligeãampiona izmeðu Reala i Juventusa,madridski "As" je na naslovnoj straniogromnim slovima objavio svoju porukuigraåima Reala: "Budimo realni – traæimotitulu". Neki ñe, kada je Jugoslavija u pi-taçu, rado primeniti istu formulu koja,naravno, nije realna, ali nije ni tako utopijs-ka kao ãto bi se u prvi mah moglo pomisli-ti. Uostalom, naãe ãanse kod kladioniåarastoje priliåno realno, 1-40 (za jednu ul-oæenu funtu dobili biste 40 ako Jugoslavijapostane prvak sveta).

Ãta, objektivno, mogu naãi "plavi"?Ono ãto je obavezno jeste prolaz u drugi

krug, bez potceçivaça ikoga; ne bitimakar drugi u grupi u kojoj su Iran i SADbio bi debakl bez presedana.

Sve daýe je mnogo neizvesnije – rivalu osmini finala zavisiñe da li su naãi prvi ilidrugi u grupi. Neka realna prognoza up-uñuje nas na Holandiju (ako smo drugi) iliBelgiju (ako smo prvi), u drugoj varijantiåetvrtfinale ne bi bilo daleko, a to bi veñbio lep uspeh. U åemu smo mi to u prvihosam, ili prvih ãesnaest u svetu, neraåunajuñi oblast sporta?

Imamo dobar, iskusan tim, koji je krozteãke kvalifikacije uspeo da uhvati ritam

izgubýen tokom trogodiãçe apstinencijezbog sankcija. Imamo i jednog Peðu Mija-toviña, zvezdu svetskog kalibra, koji bi

Milanoviñ, Milanoviñ...U dugoj i izuzetno uspeãnoj karijeri sportskog komentatora (ãto je inaåe retka vrs-

ta na ovim prostorima, pogotovo kada je o uspeãnosti reå), Milorad Ðurkoviñ s vreme-na na vreme naleñe na prezime Milanoviñ. Pre desetak godina, kada je vaterpoloreprezentacija Jugoslavije, posle nekoliko produæetaka, pobedila Italijane u finalnojutakmici svetskog prvenstva, Igor Milanoviñ je postigao gol odluke, a Milorad Ðurk-oviñ koji je prenosio ovaj meå pokazao je da zna svoj posao i da se u trenucima velikogslavýa gledaocima moæe ponuditi mnogo viãe od truñaça patriotskih fraza. Pre åetirigodine upravo çemu je pripala åast da prenosi finale Svetskog prvenstva u fudbalu.Tada se igralo u SAD, Jugoslavija je bila pod sankcijama, i Ðurkoviñ je prenosio fina-le iz beogradskog TV studija. Kao komentator, svetska prvenstva u fudbalu pratio jedo sada 6 puta, poåev od onog u Nemaåkoj 1974. godine.

Ove godine, uoåi svog sedmog svetskog prvenstva u fudbalu, za koje je akredito-van kao ålan jugoslovenskog pula, Milorad Ðurkoviñ naleñe na jednog drugog Mil-anoviña, Dragoýuba. Onog, koji u ime SPS-a i JUL-a, kao direktor RTS-a, odreðujeãta je podobno a ãta ne, na TV ekranima. Ovaj Milanoviñ izgleda smatra da ýudi iz TV

Crne Gore nisu viãe podobni za prenose velikih sportskih dogaðaja, zbog åega izgle-da trojica akreditovanih novinara iz ove kuñe neñe biti u prilici da u Francuskoj radesvoj posao. Meðu çima, naravno, i Milorad Ðurkoviñ, koji je svoju nepodobnost do-datno uveñao åiçenicom da je privremeno obavýao posao direktora i glavnog uredni-ka TV Crne Gore. Upravo za vreme Ðurkoviñevog mandata Podgorica je prestala dapreuzima beogradski TV dnevnik i takav "greh" se oåito ne zaboravýa.

"Idem u Francusku, ali ne verujem da ñu biti u prilici da radim ono ãto sam do sadaradio toliko puta – da prenosim utakmice sa svetskog prvenstva u fudbalu", kaæe za"Vreme" Ðurkoviñ. "Najverovatnije ñu se samo povremeno javýati za TV Crne Gore.Znam da odluku, da se mi iz RTV Crna Gora prosto izguramo sa ovog dogaðaja, nisudonele moje beogradske kolege koje rade isti posao. Nekima od çih je åak i neprijat-no zbog svega toga. Kaæu – to je uåinio Milanoviñ."

Ðurkoviñ inaåe demantuje kako su neke neizmirene obaveze iz TV Crne Gorepravi razlog za odstraçivaçe novinara ove kuñe iz jugoslovenskog TV pula u Fran-

cuskoj. Izmeðu dve TV kuñe gotovo je prekinuta svaka saradça, i preostali su joãsamo zajedniåki prenosi nekih sportskih dogaðaja. Uskoro izgleda ni toga viãe neñebiti. Ranku Jovoviñu, koji je trebalo da iz Italije prati zavrãnicu Evropskog prvenstvau rukometu, javýeno je da ne dolazi. Tako je, kaæu, odluåio Milanoviñ. Krajem jula ipoåetkom avgusta u Atini ñe se odræati Svetsko prvenstvu u koãarci. Ovo takmiåeçena kome ñe Divac, Ðorðeviñ i Daniloviñ pokuãati da naðu mesto u istoriji eventualn-om pobedom nad ameriåkim "drim timom", moglo bi da uðe u istoriju i po neåemdrugom. TV Crne Gore ñe, kaæu u ovoj kuñi, biti izgleda primorana da za svog novi-nara traæi posebno komentatorsko mesto. Tako ñe ovaj dogaðaj istovremeno prenositidve TV kuñe iz SR Jugoslavije. Kao pred kraj one prethodne.

U Podgorici inaåe ovih dana strahuju da bi Milanoviñ mogao da zabrani svom puluda pomiçe imena Peðe Mijatoviña i Deje Saviñeviña tokom Svetskog prvenstva u fud-balu. Obojica su se opredelili za "boýi æivot", slikali se sa Ðukanoviñem, åestitali muizbornu pobedu. Moæda ñe Zvonko Mihajlovski, tokom prenosa, morati da kaæe: "Golza naãu reprezentaciju postigao je igraå broj 9, iz Real Madrida." s

NENAD LJ. STEFANOVIÑ

mogao biti jedna od zvezda Mundijala ugodini koja je çemu liåno veñ donelamnogo onim golom u finalu Lige ãampio-na; imamo jednog superlucidnog kapitenaDragana Stojkoviña, koji ñe u Francuskoj

sigurno blistati; imamo igraåe poputJugoviña, Mihajloviña, Saviñeviña (akouspe da se spremi, pa makar i za drugufazu), Jokanoviña, Brnoviña, Ðukiña iliÐoroviña, koji mogu da igraju u svakomevropskom timu; imamo Mirkoviña, koga je kupio Juventus; imamo dobrog golmanakakav je Ivica Kraý; imamo napadaåe kojiznaju da daju golove (Miloãeviñ, Ko-

vaåeviñ); imamo i buduñnost (Stankoviñ,Ogçenoviñ); imamo solidne rezerve uvekspremne da uskoåe (Petroviñ, Govedarica,Steviñ, Druloviñ, Komýenoviñ, Lekoviñ,Saveýic, Lekoviñ)... Imamo, na kraju kra-

jeva, i selektora Slobodana Santraåa, koji je bio osporavan i sumçiåen za mnogoãtoãta, ali koji je ipak pregrmeo sve, stekaoautoritet, sazrevao zajedno sa svojim ti-mom i u Francusku stiæe sa jasnim idejamai praktiåno oformýenom ekipom.

I zato, budimo realni – traæimo (bar)åetvrtfinale. A za daýe ñemo videti. s

VLADIMIR STANKOVIÑ

7/29/2019 Vreme, 1998. június 6.



Nuspojave

O jednojosetýivostiDomovina greha u ovom ratu

je ovde, pa je ovde i domovinatraæeça oprosta. Taånije,

ovde se traga za zaboravom...

(bez dileme najboýeg lista u BiH, raåu-najuñi oba entiteta), posveñen gostovaçu

Indexa u srpskoj prestonici. Peñanin kaæe(v. Dane od 11. maja o. g.) da je DavorinPopoviñ zvan Pimpek, åovek koji u Saraje-vu uæiva status autentiåne legende – i kojistatus daleko nadrasta omiýenost çegovemuzike – neopevani naivac. Otkud sad to,ipak je postariji åovek u pitaçu?!

Popoviñ je ovu neæeýenu titulu zaradiotako ãto je, sa svojom grupom, doãao uBeograd, odræao dva rasprodata koncerta uCentru Sava, i tamo se druæio, viðao, abogami i pevao s kojekakvima...

Svojim, hja, "tipiåno umetniåkim" sen-zibilitetom åoveka potpuno

operisanog od smisla za ra-

su Pimpeku, iskreno ganuti, aplaudirali ioni koji su sedeli na brdu i "rokali" poçemu i çegovim sugraðanima nekolikogodina, ãto pravim, ãto medijskim granata-ma. Njihova Nevinost i slovenska Åistota

Duãe su neopevani: ta, nisu oni ãovinisti!Ako su i ubijali, åinili su to za Jugoslaviju,zato da svi ponovo budemo zajedno... Celata priåa, jakako, nije åak ni za ozbiýnu kri-tiku, ona je samo za povrañaçe. NekaPeñanin ne misli da mi je taj prizor maçemuåan nego çemu, naprotiv (jer çemu jeto "samo" odvratno, a ja joã moram i da sestidim!). U åemu je onda problem?

Verovatno ni u åemu ãto Peñanin i ja, ilibilo koji Peñanin i bilo koji Panåiñ sa fa-moznih "ovih prostora" mogu da rasprave,dokonaju, raspredu i jednom zauvek raspl-

etu. To ne biva. Malo je kasno

za pametovaçe, ãta god mimogli misliti o sebi. Ono ãto ja vidim kao problem jeste iz-vesna podozrivost , veåito sta- jaçe na straæi nekoga i neåe-ga, makar ta straæa i ne bilaodbrana Reæima, nacionalis-tiåkih fantazama ili bilo kojedruge proskribovane reåimeðu nama StranimPlañenicima sa Ove i Onestrane. Ovde se, dakako, radi(nemam nijednog razloga dasumçam) o åistim motivima,

bistroj pameti i trezvenompromiãýaçu. Upravo zato,

teãko je videti i shvatiti kuda vodi ta "ãkola miãýeça" koja je le-gitimisala, ozvaniåila i gotovo beatifikovala jednu osetýivost . O,dakako, ne znam nikoga na kugli zemaýskoj ko za çu ima boýerazloge od Sarajlija i drugih koji su stradali od "ujediniteýskih"napora "vaskolikog srpskog naroda". Ali, ãta ñemo mi sad sçom? Ãta bilo ko moæe da uradi s çom, osim da se kupa u morute Opãte Odobrene Osetýivosti dok ne dosadi i samome sebi?

Popoviñ i Peñanin su sugraðani, i zajedno su preæiveli stra-hote ratnog Sarajeva. Oseñam se pomalo nedostojno ãto se up-liñem u çihovu priåu. Ali, dolaskom Indexa u Beograd ta priåa je postala i naãa, odnosno bogami i moja. Peñanin, kao pamet-an åovek, jako dobro zna da su ýudi kao Pimpek, upravo zahv-aýujuñi svojoj bezobalnoj "naivnosti", u pravu, i mudriji od svihnas. Ako budemo åekali one ãto sve znaju i sve pamte, nikadaneñemo izañi iz limba poluratnog staça. A Pimpek i sliånistvarno "ne znaju niãta" o "politici", åak ni onoliko koliko mislida zna svaki ovlaãni åitalac Osloboðeça ili Politike ispredlokalne samoposluge. Zato se takvi "blamiraju" u svakoj prilici– åim mrdnu, recimo, u Beograd, priãýamåi im se kojekakavãýam. A Peñanin i ja smo, u svakoj prilici, mnogo pametni. Kritiåki duhovi, Bog te! A Pimpek nema pojma, on je prostodoãao ovde da vidi svoju publiku, i baã ga briga za nekog Mat-koviña i ostale miãeve iz sarajevskog slenga. On ih, jed-nostavno, ne vidi. Dok Peñanin i ja moramo da ih gledamo, i daih analiziramo. Takav nam zanat. Pimpek to ne mora. On,

åovek, peva. Ko plati kartu, moæe to, bogami, i da sluãa. I tonije niãta maçe u redu nego ovo ãto mi radimo. s

TEOFIL PANÅIÑ

itao sam tekst mog dragog poznan-ika Senada Peñanina, glavnog ure-dnika sarajevskog magazina DaniÅ

D R A Ã

K O

G A G O V I Ñ

zumevaçe "politiåkih konot-acija" svega postojeñeg "naovim prostorima" Pimpek je,eto, izgleda opet neãto za-brýao... Nije teãko razumetiotkud ovakva reakcija. SenadPeñanin moæda ni sam nijesvestan koliko je dobro itaåno pogodio odvratan ukuskoji su ovom, u osnovi ne-duænom skupu dali neki çe-govi posetioci, a bogami iuåesnici. Pojava na bini

Duãana Preleviña Preleta –lokalnog klona Joe Cockera, iglobalno unikatnog fenomena: muziåara sa tridesetogodiãçimiskustvom za kojeg baã svi znaju, ama niko ne moæe da se setimakar jedne-dve çegove pesme! – u svojstvu "konferansijea",zaista je bila preko jego. Lik je, naime, koliko do juåe paradirao umaskirnoj uniformi i patriotskim brundaçem rastezao Srbiju odTokija do Zadra i obrnuto. Dobro je poznato i da su se u prvomredu koncertne dvorane ugçezdili obýubýeni likovi MiloradaVuåeliña, Gorice Gajeviñ, Duãana Matkoviña etc. Jasno je i ãta sutraæili tamo: u skladu s opãtevaæeñom dediçskom direktivom zab-orava, doãli su da budu viðeni tamo gde se – misle oni, a misli iPeñanin da oni misle – simboliåno dele "oproãtajnice" i "zabo-ravnice" za sve ãto se desilo, a u åemu su i oni i te kako uåestvov-ali.

Tu, meðutim, nastaje problem: kako Peñanin zamiãýa da setakva stvar moæe izbeñi ili kontrolisati? Treba li svako ko pristaneda svira Tamo Daleko (gde god to bilo) organizatorima da poturipod nos spisak liånosti koje na koncertu nisu poæeýne? I ãta ako seneko od proskribovanih ipak drzne da kupi ulaznicu – recimo,poãaýe dete po kartu da se Vlasi ne dosete? Da li ga prepustitiobezbeðeçu sale, ili ãta?! Ãta bi, recimo, uradio neki muziåarodavde da ga kojim sluåajem pripuste da svira u Zagrebu, a ondamu se u prvom redu nacrtaju najveñi srpski prijateýi poput Tomis-lava Meråepa ili Ãime Ðodana?

Naravno, takvo se neãto nikada neñe dogoditi. Domovina gre-ha u ovom ratu je ovde, pa je ovde i domovina traæeça oprosta.

Taånije, ovde se traga za zaboravom: oprostiti moæete samo on-ome ko svoj greh priznaje, a onaj ko ga nije svestan ili ne æeli daga prizna radije poseæe za podmuklim brisaçem memorije. Otud

7/29/2019 Vreme, 1998. június 6.



Telehouse je jedinstveno åvoriãte uEvropi, u kome najveñe evropske iameriåke telekomunikacione kompanijepostavýaju snaæne linkove. Prisustvo EU-neta u çemu omoguñiñe jugoslovenskimfirmama da çihove prezentacije budupristupaånije potencijalnim poslovnimpartnerima iz celog sveta. Pored toga, naserverima EUneta u Londonu omoguñen

je i E-commerce ser-vis – trgovina prekoInterneta, ãto pred-stavýa dodatnu mo-guñnost za plasman

jugoslovenskih proiz-voda na zapadno tr-æiãte, i obrnuto. U ok-viru ovog projektaEUnet Yugoslaviaomoguñiñe svojimklijentima i dobijaçesigurnosnih sertifikata– reå je o moguñnostida korisnici prenosevaæne podatke prekoInterneta u ãifrovan-om (kriptovanom) ob-liku, åime ñe bitizaãtiñeni od eventu-alnih zloupotreba. Be-zbedan transfer infor-macija je osnov za ko-mercijalnu upotrebumreæe, tako da odsada korisnici Interne-ta u Jugoslaviji mogu

da vrãe bankarsketransakcije, kupovinui slaçe vaænih doku-

menata preko Interneta, bez straha odeventualnih zloupotreba.

Sve informacije o ovom servisu moguse dobiti u sediãtu EUnet-a na Obiliñevomvencu broj 4 u Beogradu ili na telefon 011– 3282 608.

Idea CompanySaachi & Saachi, jedna od najpoz-natijih reklamnih agencija u svetu, uskladu sa svetskim trendovima i tokovi-ma, proãiruje svoju delatnost. Pod slogan-om Idea Company agencija ñe se bavitisvim oblastima ýudskog duha. U skladusa tim, raspisana je i nagrada od 100.000dolara za ideje i inovacije u svim oblasti-ma stvaralaãtva.

U okviru nove kompanije postavýeno je novo rukovodstvo agencije sa novimkreativnim Odborom.

U Evropskom odboru kreativnihdirektora je Predsednik agencije na Bal-kanu Dragan Sakan, koji zajedno sa en-gleskim, italijanskim, nemaåkim i holan-dskim predstavnikom ima zadatak daodræi reputaciju agencije Saachi, kao na-

jkreativnije na svetu i razvije je u agencijukoja ñe se baviti svim oblastima ýudskogduha.

Jedna od prvih odluka svetskog Odbo-ra direktora je da finansijski i distribucijs-ki podræi åasopis "Neç Moment" koji tre-ba da se bavi novim idejama sa podruåja

Evrope. Dragan Sakan, osnivaå "NeçMomenta", u tom ciýu upravo formiraevropsku redakciju. s

Svi åitaoci "Vremena" koji priruånik naruåe uponedeljak, 8. juna, na telefon 011/785-861

dobiñe 25% popusta!

Dejo majstore!Dvadesetdevetog maja u beogradskom

hotelu Hajat Ridæensi, Dejan Matiñ i RadeMarkoviñ, predstavnici pozoriãne trupeKuguar, koja izvodi predstavu "Smeãnastrana muzike", kao i koproducent pred-stave Nenad Ãarenac, ispred Uni teatrapoklonili su naãem fudbalskom reprezen-tativcu Dejanu Saviñeviñu, CD sa muz-ikom iz predstave, kao i TV spot çenognajveñeg hita, pesme spevane Deji u åast.Pesma preti da postane nova himna fud-balskih navijaåa u Jugoslaviji, a DejoSaviñeviñ je potvrdio da ñe svojim igramana predstojeñem svetskom fudbalskomprvenstvu u Francuskoj pomoñi çenu

daýu promociju.

YU Internet

u LondonuNajveñi domañi Internet provajder,

EUnet Yugoslavia, postavio je proãle ned-eýe svoje servere u samo srce komuni-kacija u Evropi, Telehouse centar uLondonu.

Poslovne vesti

Dejan Saviñeviñsa "Kuguarima"

7/29/2019 Vreme, 1998. június 6.



Kraj jednog mita

Ludo i brzo

aprila proãle godine, kada su ga presreli nasavskom nasipu kod bloka 45 na NovomBeogradu i nakon toga, uz pojaåaçe kakvose viða joã samo na studentskim demon-stracijama, dva i po sata bezuspeãno jurili

po trænom centru Piramida. Nakon togaÐole je i definitivno postao glavna medijs-ka zvezda beogradskog podzemýa.

Slava se pokazala kao vrlo neprijatnapojava u çegovom sluåaju. Reputacija “pitbula”, koji napada sve i svakoga, ne pravisaveze i ne preza ni od åega, ograniåila ga je i primorala da se krije umesto da uæiva u“steåenom”. Pretçe su stizale sa svih stra-na, kako od onih kojima se zamerio tako iod onih koji nisu nameravali da mu za topruæe priliku. U trenucima beznaða, çe-gov najboýi “ortak” Bogdan Arsenijeviñzvao je redakciju Dnevnog Telegrafa da

objavi kako bi se oni rado predali policiji,ali su u strahu da ñe ih policajci poubijati.Nakon dva meseca divýaça, Ðole i çe-govi kompaçoni iãåezli su iz Beograda i sanovinskih stranica. Upuñeni kaæu da supobegli u Gråku, odakle su prelazili i uItaliju sve pokuãavajuñi da naprave neãtoznaåajnije na meðunarodnom planu. Oda-tle se o Ðoletu åulo samo jedanput, navod-no je bio akter neke pucçave u Atini, ali nigråka policija sa çim nije imala viãe sreñe.Ludi Ðole se jednostavno nije dao uhvatiti.

Sve do utorka 2. juna uveåe, kada su ganepoznata lica iz crvenog sportskog auto-mobila upucala na semaforu u Poæeãkoj,dok je motorom marke “jamaha” neomet-ano jurcao s kraja na kraj jedne od promet-nijih gradskih ulica. Prema tvrdçama sve-doka, nekoliko trenutaka ranije, sa motora je siãla devojka koju je vozio, åime jeikonografija za kraj jednog urbanog mitaupotpuçena. Neustraãivi momak, çegovadevojka, motor i neprijateý u crvenomsportskom automobilu – ãta joã da poæelimomak koji kao da je siãao sa platna nekogod beogradskih bioskopa, u kojima seprikazuje novi domañi filmski hit “Rane”.Za razliku od likova sa filma, Ludi Ðolenije stigao da ispriåa svoju priåu u “Biseri-ma” i otkrije kako mu je uspevalo, da kao jedan od najtraæenijih kriminalaca, bezveñih problema viãe puta preðe dræavnugranicu – i to u vreme pojaåane graniånekontrole zbog sukoba na Kosovu, dok çe-govi vrãçaci u Beogradu ne uspevaju damrdnu daýe od platoa ispred Filozofskogfakulteta.

A da je poæiveo joã neku godinu, moæ-da bi generacijama koje tek dolaze sa ekra-na setno pripovedao o romantiånim vre-menima kada se znao red, i kada su krimi-

nalci svoje nesuglasice reãavali na viteãkinaåin – utokama i bombama. s

ZORAN STANOJEVIÑ Ð .

P O P O V I Ñ - T

A N J U G

Da li je, roðaci, Ludi Ðole proãao boýe od nas

verujuñi vaýda u nekakav kodeks podze-mýa u kome se zna ko je stariji. S drugestrane, Ðole je ocenio da je doãlo vreme zapromenu uloga, i u pravcu nogu svog dot-adaãçeg idola ispucao ceo ãaræer “tetejca”.Kaæemo u pravcu, a ne u noge, jer je samo jedan metak tek okrznuo metu, Ðoletu sutoliko drhtale ruke. Od tog trenutka nijed-

no mesto za Ðoleta i çegove drugare nijeviãe bilo bezbedno.U narednih nekoliko nedeýa Ludi Ðole

je uåinio sve ãto je bilo u negovoj moñi, dapostane prvi pik drafta, na kome se beograd-ska policija i podzemýe utrkuju ko ñe pre dastigne do kandidata. Najpre je çegova ban-da bacila bombu u dvoriãte kuñe nesreñnogbakalina, a potom su danima po Kumodraæui okolini vijali “duãmane”, a duãmani su imbili svi redom. Kada je tu postalo vruñe,otiãli su daýe i krenuli sa pýaåkama ipucçavama po svim delovima grada.

Ono ãto je Ðoleta izdvajalo od çemusliånih gradskih desperadosa bila su çego-va bekstva od policijskih potera. S obziromda su oni koji ga poznaju bili vrlosumçiåavi u pogledu çegovih sposobnos-ti, izgleda da je bio taliåan. Policija nijedn-om nije uspela da ga uhvati, mada mu jeviãe puta bila za petama. Posledçi put, 10.

Da je nastavio da otima klincima pa-tike i jakne i iznuðuje pare odlokalnih privatnika u Kumodraæu,

Ðorða Blagojeviña, devetnaestogodiãçegmomka iz tog beogradskog predgraða, çe-gov mali krug poznanika verovatno bi joãuvek zvao Mali Ðole. Ponesen novinskimfeýtonima o “anðelima garavog lica”, tele-

vizijskim emisijama u kojima se naiz-meniåno ispovedaju ýudi sa obe strane za-kona, i filmovima u kojima se æivot krimi-nalaca prikazuje na romantiåan naåin, Ðole je poæeleo da uåini neãto viãe za sebe. Dapostane legenda beogradskog asfalta.

Ne moæe se reñi da mu to nije iãlo odruke. Aprila proãle godine, dnevne novinesu se utrkivale u opisivaçu akcija çega içegove druæine, sastavýene od jednakobesprizornih vrãçaka, ãto mu je donelo zabeogradske prilike respektabilni nadimakLudi.

Sve je poåelo kada je, joã uvek MaliÐole, poæeleo da reketira lokalnog bakali-na, previðajuñi da je vreme reketiraça uBeogradu proãlo. Bakalin je pozvao jed-nog lokalnog “jakog momka”, inaåe Ðole-tovog uliånog mentora, da urazumi zab-ludelog ãtiñenika. Ovaj je na susret sa Ðo-letom otiãao samouvereno i bez oruæja,

SMRTONOSNE RANE: Ðorðe Blagojeviñ

7/29/2019 Vreme, 1998. június 6.


filmovanje

skeniranje

priprema zaãtampu

design

ilustacije

postavljanje iorganizacija DTP,office i internetsistema

arhiviranjeelektronskih

dokumenatabaze podataka

Gra†åki

CentarVreme

i v a n s a ã a v e s n a v la

[email protected]

7/29/2019 Vreme, 1998. június 6.


64 VREME s 6. JUN 1998.

Zloåesti urednikOtvoreno pismo redakciji nedeýnika

“Vreme” i nezavisnim medijima

Krajçe je vreme da se postavi pitaçeodnosa prema æenama i upotrebe æena unezavisnim medijima. Nezavisni mediji, sretkim izuzecima (Radio B-92, ponekad“Naãa Borba”), nisu maçe seksistiåkinastrojeni od reæimskih. Nezavisnost odreæima i nenacionalistiåka orijentacija nisudovoýne garancije demokratiånosti medija. Poznato je da je odnos prema æenamalakmus demokratije. Upravo bi razume-vaçe åiçenice da je svet koliko muãki to-liko i æenski trebalo da bude deo praksedemokratski orijentisanih medija.

Da je artikulisano politiåko miãýeçeæenskog pokreta u posledçih osam godinabilo prisutnije u medijima, ne bismo bilina zaåeýu sveta, prognani, izolovani, kuæ-ni. Razmislite ãta su bile udarne vesti, in-formacije vredne vaãe paæçe, i ãta stestavýali na prve stranice novina i nedeýni-ka. Zaãto su plemenske poglavice, suludigenerali, ratni zloåinci, probisveti, varal-ice dobijali prve stranice, ispuçavalistupce, a mirovne akcije, apeli pacifist-kiça, pozivi na solidarnost, toleranciju irazumevaçe drugih i razliåitih, pozitivni

primeri prijateýstva, sestrinstva i bratstvabili marginalizovani i zanemarivani. Koli-ko puta su jezivi primerci balkanaca, kaoãto su Ãeãeý, Karadæiñ, Mladiñ, Arkan,Miteviñ bili na naslovnoj strani “Vreme-na”? Kada je tema “Vremena” bila kritikaPoslanice Patrijarha Pavla i Sinoda Srpskepravoslavne crkve, o Boæiñu 1995. godine,na naslovnoj strani nisu bile feministkiçekoje su branile jedno od elementarnih æen-skih ýudskih prava – pravo na izbor, negogo trbuh jedne trudnice. Muãkim seksis-tiåkim fantazijama nikad kraja. Taj go tr-

buh nabrekao na prvoj strani je meramuãke osionosti na ovom prostoru.Zaãto niste pisali o zajedniåkim ak-

tivnostima autonomnih æenskih grupa spodruåja eks-Jugoslavije. Od Konferen-cije u Pekingu do svetskog skupa pred-stavnica æenskih grupa koje se suprot-stavýaju nasiýu protiv æena u Brajtonu,æene odaju priznaçe i navode kao svetlutaåku feministkiçe iz bivãe Jugoslavije, jer su æensku solidarnost stavile ispred na-cionalistiåkih politika i nastavile da radezajedno. To zna åitav svet. Samo ovde se otome ñuti.

Dok prenosite poruke mræçe naziva- juñi Albance imenima kojima ne æele da ih

zovete, feministkiçe grade mreæe sestrin-stva i solidarnosti izmeðu æenskih grupana Kosovu, u Srbiji i Crnoj Gori. Svakafeministkiça u Beogradu ima drugaricuna Kosovu. Ta prijateýstva su zaloga

boýeg sutra na Balkanu. Zaãto o tome ñu-tite? Zaãto ste preñutali obaveãteçe za javnost autonomnih æenskih grupa (Æena ucrnom, Beogradskog æenskog lobija, Au-tonomnog æenskog centra protiv seksual-nog nasiýa, Feministiåke izdavaåke grupe94, Centra za æenske studije) “Rat na Kos-ovu – logika patrijarhata” – krãeçe ýud-skih prava je meðunarodno pitaçe. Nijetolika guæva u suprotstavýaçu ratu koji sena Kosovu vodi.

Ovde novinari i politiåari smatraju dasu dobili poene u javnosti ako su oma-

lovaæili neku æenu ili joã boýe ceo æenskirod.

Da podsetimo!Srpski parlament se smejao kad je po-

slanik Æarko Korañ podneo amandman au-tonomnih æenskih grupa i Graðanskogsaveza Srbije da se inkriminiãe delikt si-lovaça u braku. Ãta je bilo smeãno? Pre-ma statistikama SOS telefona kod nas i usvetu silovaçe od strane braånog partnera je najuåestaliji oblik seksualnog nasiýanad æenama. Svo razvijeno svetsko zakon-odavstvo je inkriminisalo i sankcionisalo

ovaj zloåin. Ali, nije nama svet uzor. Naãiuzori su u sredçem veku.Ovde politiåari odlaze na sudske pro-

cese optuæenom za silovaçe, zajedno sacelim koãarkaãkim timom, da dræe deåkustranu i objasne sudu ãta mu je åiniti, a no-vine to preko åitavih stranica serviraju åi-taliãtu.

Ovde od politiåara svakodnevno sluãa-mo seksistiåke æaoke upuñene malo-brojnim politiåarkama (“teãko stadu kogaovca vodi”, “pa nismo vaýda æene”,“neñemo vaýda baba Viãçinu ulicu naz-

vati ulicom Vesne Peãiñ”, “daju penzije, aizgleda je i Milica poåela da daje”, “Vi stetako lepi, tako lepi...”). Ovim izjavama onidemonstriraju muãku moñ i daju na znaçedrugim æenama kako ñe proñi ukoliko sedrznu da uðu u politiku. Poniæavajuñiæene, svodeñi ih na seksualne objekte onioslobaðaju politiåki prostor za sebe idruge muãkarce. U civilizovanim zemýa-ma ovakvo ponaãaçe se zakonski kvali-fikuje kao seksualno uznemiravaçe, “ha-rassment”, diskriminacija po osnovu pola ikaæçava se.

Ovde umesto nastojaça da se afirmiãuæenska ýudska prava, svakodnevno smosvedokiçe obezvreðivaça naãih napora i

rezultata. Odgovorite da li i nezavisnimediji smatraju, kao gospodin Ãeãeý, daæena treba da ñuti i trpi.

Iz broja u broj glavni urednik “Vreme-na” Teofil Panåiñ neguje mizoginiju u

ovom nedeýniku. Po logici, kad nemaã ne-prijateýa pri ruci, udri æenu, gospodinPanåiñ je krenuo na Svetlanu Slapãak. Oni ne krije da mu kod Slapãakove najviãesmeta ãto je feministkiça. A feministkiçesu æene koje ne pristaju na uloge koje impatrijarhalci (tipa glavnog urednikanedeýnika “Vreme”) nameçuju, a nisupristale ni na politike oåeva nacija, ni oveu Beogradu, ni one u Zagrebu. Stoga segospodinu Panåiñu omakao onaj “arondis-man” koji je zagrebaåki “Globus” spoåit-nuo Radi Ivekoviñ imenujuñi je kao jednu

od vjeãtica i izdajnica, pored DubravkeUgreãiñ, Vesne Kesiñ i Slavenke Drakuliñ.Jasno je da gospodin Panåiñ sa stavovimakoje zastupa neñe stiñi do “arondismana”,niti ñe dobiti sudsku zadovoýãtinu koju suzagrebaåke vjeãtice dobile (doduãe podpritiskom svetskog æenskog javnogmçeça), ali ni nedeýnik “Vreme” uz tak-vu politiku i napise glavnog urednika neñepostati demokratsko javno glasilo.

Za Beogradski æenski lobiNadeæda Ñetkoviñ i

Jelka Kýajiñ Imãiroviñ

POÃTA

Muva"Svoji meðu lalama", "Vreme" br. 395

Bez neke namere da dajem ocenu o ko-mpletnom tekstu Slobodana Kostiña o çe-govom boravku u Holandiji (mada se na-kon prvog åitaça ne moæe izbeñi utisakpriliåne konfuzije u odabiru tema), ipakmoram da se osvrnem na dva detaýa. Priåao muvi nacrtanoj na unutraãçoj strani pi-soara ima jedan sasvim drugaåiji istorijat.

Naime, jedan dovitýivi proizvoðaå ovogsanitarnog elementa nameçenog iskýuåivomuãkarcima nacrtao je pomenuti insekt izåistog ãtosa, i gle åuda, ustanovio da je touticalo i na higijenu, pozitivno naravno.Jednostavno zato ãto su muãkarci, prilikomobavýaça svojih potreba, pokuãavali mla-zom da "pogode" muvu. A poãto je poznatoda je za dobar rezultat, pored talenta i tren-inga, veoma vaæan i voýni element, poka-zalo se da muva nacrtana na pravom mestumoæe viãe da postigne za higijenu na jav-nim mestima od raznih propisa, upozoreça

i molbi. Daýe, u priåici pod naslovom "oslobodi" autor lamentira o devojkama kojese u Amsterdamu bave stanovitim zanatom.

7/29/2019 Vreme, 1998. június 6.


656. JUN 1998. s VREME

Mi teæimo da vas informiãemo onako kako svog åitaoca informiãu çujorãki "Tajm"(time,vreme), hamburãki "Cajt" (die zeit,vreme), moskovsko "Novoje vremja"... Onaãoj reputaciji govori i podatak da smo proãle godine bili citirani u oko 400 svetskihlistova. Ime naãeg lista je dobro prihvañeno u svetskoj novinarskoj, politiåkoj iprivrednoj eliti. Cilj nam je da odræimo i unapredimo profesionalni standard i da vampruæimo informacije koje ñe vam pomoñi da se orijentiãete, da se upoznate sa uzro-cima zbivaça i da se, usput, i zabavite.

Privatnicima, vlasnicima preduzeña i radçi nudimo da uzpunu cenu polugodiãçe ili godiãçe pretplate dobiju sledeñe:

- Besplatan oglas na åetvrtini crno-bele strane (polugodiãçapretplata), ili polovini strane (godiãça pretplata);

- Popust od 15 odsto za svaki naredni oglas;

- Neograniåen broj potpuno besplatnog oglaãavaça potrebaza novim radnim mestima

Ãta je potrebno da uradite? Da ispunite opãte uslove pret-plate koji se nalaze na dnu ove strane i da popunite ovajkupon i poãaýete nam ga poãtom ili faksom na adresu

"Vreme", Miãarska 12, Beograd, p.fah 257

Ime i prezime (molimo da popunite ãtampanim slovima)

Naziv vaãeg preduzeña

Adresa telefon

Grad dræava

Pretplañujem se nao pola godine (26 brojeva)o godinu dana (52 broja)

Privatnici, ålanovi marketing kluba "Vremena" ¡

PRETPLATA... PRETPLATA... PRETPLATA... PRETPLATA... PRETPLATABeograd Jugoslavija Evropske zemlje Vanevropske zemýe(kurirom) (poãta) (povrãinska poãta) (avionska poãta)

6 meseci 300 din 280 din 110 DEM 190 DEM12 meseci 600 din 560 din 220 DEM 380 DEMUplata pretplate u dinarima, za Jugoslaviju, u korist N.P. "Vreme" - Beograd, æiro raåun: 40804-603-2-2031530 ili40804-603-8-4031530. Potvrdu o uplati poslati na adresu N.P. "VREME", Miãarska 12-14, p.fah 257, 11000 Beograd . Up-lata u zemýi za inostranstvo, po odobreçu NBJ, naplañuje se u redakciji u efektivnom stranom novcu. Pretplatu u inostranstvuizvrãiti na raåun broj: 611 378 704 Bank-Austria Wien, BLZ 20151. Cena pretplate za inostranstvo u drugim valutama pre-raåunava se po dnevnom kursu.Ãestomeseåna pretplata podrazumeva 26 brojeva, a godiãça 52 broja. Ukoliko je uplañen veñiili maçi iznos od navedenog, obraåunañe se duæina trajaça pretplate shodno uplati. Pretplata za evropske zemýe avionom jed-

naka je pretplati za vanevropske zemýe. Cenovnik vaæi od 2.5.1998. U sluåaju poskupýeça lista u toku pretplatnog perioda,pretplatniku se priznaje stara cena do isteka pretplate. Informacije u vezi sa pretplatom radnim danom od 10 do 16h:Beograd 3234-774 / Beå 43 1 408 96 52.

PRIVATNICI, PRIVATNICI, PRIVATNICI, PRIVATNICI...

Pretplatite se

da biste zaradili

Kada nam stigne ovaj kupon naãa marketing sluæba ñe vaskontaktirati i dogovoriti se oko saradnje. Dobrodoãli u klub!

Pa smatra da mladiñi pomenutih devojakanemaju niãta protiv zanimaça kojima seone bave, i ne meãaju privatan saposlovnim æivotom. Da li je u pitaçu sluåa- jna greãka, nepoznavaçe problema veza-

nih za ovu oblast æivota, pogled autora koji je ipak bio previãe uprt u asfalt, ili ja jed-nostavno nisam primetio finu ironiju, tek,predloæio bih gospodinu Kostiñu da senekako informiãe o relacijama makro-prostitutka-muãterija... O Holandiji, inaåe,sve najlepãe.

Boris Gajiñ, Keln

Filharmonija"Mutanti u noñi", "Vreme" br. 397

Povodom vaãeg posledçeg ålanka odogaðajima u "Madoni", proveravajte in-formacije pre ãtampaça. Beogradska fil-harmonija nema nikakve veze sa onimmuziåarima koji su tamo svirali. To su bilitzv. tezgaroãi.

Nismo bili tamo i ne moæete "iznajmitiB.F., pa ni na sat vremena. Gore nas nistemogli uvrediti.

Igor Rankoviñ, ålan Beogradske filharmonije

ObjaãçeçeObradovan sam demantijem g. Rankovi-

ña da Beogradska filharmonija (kao institu-cija) nije uåestvovala u "hepeningu" u "Ma-doni"; tamo su, eto, bili samo neki muziåari-pojedinci, "tezgaroãi" kako g. Rankoviñ ka-æe. Teæe je, meðutim, razumeti åemu tolikaýutça i uvreðenost na "Vreme"? Potpisniknareåenog teksta (T. P.) raspolagao je nede-mantovanom informacijom iz "Dnevnog Te-legrafa" od 25. 5. 1998. DT je, naime, togdana objavio tekst pod naslovom "SviralaFilharmonija, igralo 20.000", a u ålanku, iz-meðu ostalog, piãe: "Nastupila je Beograds-ka filharmonija, pod upravom Vojkana

Borisavýeviña...". Niko, pa ni g. Rankoviñ,nije se javio DT-u da demantuje taj podatak.Otuda nisam imao ozbiýnih razloga dasumçam u çegovu verodostojnost.

S poãtovaçem,Teofil Panåiñ

BeåBeåBeåBeåBeå+431 - 15 - 10

Naãi u inostranstvu

rado sluãaju

infotelefoninfotelefoninfotelefoninfotelefoninfotelefon

7/29/2019 Vreme, 1998. június 6.



uæivanjaVREME

Pizza

Stara je istina da su veliki simboli jedinstveni,u svakoj prilici pre-

poznatýivi, univerzalni i kosmo- politski. Åesto ih zato shvatamo

"rastegýivo", na svoj naåin i uz pomoñ liåne maãte. Ima li boýeg

primjera od pizze ?Da govorimo o vaænoj stvari pokazuju

podaci: godiãçi rast ovog sektora samo uItaliji – oko 30.000 pizzeria sa 170.000zaposlenih – iznosi oko 10 posto. U svi-

jetu rast je joã veñi. Jedno istraæivaçesprovedeno u Americi pokazalo je dazaprepaãñujuñe veliki broj tzv. prosjeånihAmerikanaca misli da je pizza tipiåno

ameriåko jelo. Zato je dobar majstor zana-ta svugdje dobrodoãao: moæe birati bilokoju zemýu na bilo kojem kontinentu,Americi, Evropi ili Aziji. Svjetska po-traæça radne snage mjeri se u hiýadamaradnih mjesta.

Za pizzu se zanimaju i nauånici. U Am-erici rasprava na temu da li je talijanskakuhiça, a to znaåi u prvom redu pizza,zdravija od ostalih, ne prestaje. Tako, au-toriteti – åas jedni, åas drugi – iznose neri-

jetko suprotne tvdçe. Ipak, slobodnomoæemo ustvrditi da je pizza, sa nutricion-

istiåkog aspekta, kompletan obrok: ugý-ikohidrati se nalaze u braãnu, biýne mas-noñe u maslinovom uýu, proteini i æivot-

da od kada je vodovod moderniziran, tevoda viãe nije "ona od prije", niãta nemoæe biti "pravo".

A sada o receptu. Sastojci su propisanii poznati po kvalitetu: braãno, maslinovo

uýe, svijeæ paradajz (nikako ne keåap!),mozzarella ( mladi sir bivolice), origano.Za dobru pizzu fundamentalno je tijes-

to, åiji je recept tajna. Pitat ñete ãto imatako tajnovitog u mijeãaçu braãna, vode,kvasca, soli i maslinovog uýa? Odgovor je

jednostavan. Onaj tko je imao prilike da,bar jedanput, proba originalnu napuýsku

Margheritu, k tome, u nekoj tamoãçoj piz-zeriji, vrlo dobro zna o åemu govorimo.Tijesto se mijesi ruåno od svijeæeg braãnatipa 00, sve dok ne postane elastiåno. Pravi

majstor zanata to radi javno i spek-takularno, uz obaveznu akrobaciju –åas vitlajuñi çime zrakom, åas baca-

juñi ga na dasku, proizvodeñi takoåuvene stvaralaåke "tras" zvuke.

Teoretski, pizza je nezamislivabez mozzarelle, i to baã one odmlijeka bivolice. Brojevi, meðutim,pokazuju da se u cijeloj Italijigodiãçe proizvede oko 300 hiýadakvintala ove delikatese, a na træiãtestigne dvostruko viãe. Znaåi, neãtone ãtima.

Pizzakoju danas jedemo postojirelativno od skoro. Mada je parada-

jz stigao u Evropu veñ u petnaes-tom vijeku, duæe je smatran otro-vnim, pa je na prvu pizzu trebaloåekati åak dva stoýeña. SredinomXVIII vijeka u Napuýu nastajuprve pizzerie, uliåne peñnice nadrva.

Prva poznata pizza je Marinara.Kako joj ime kaæe, pripremali su jeribari nakon ãto su se u zoru vratiliu luku. Bila je vrlo skromna:paradajz, åeãçak, maslinovo uýe iorigano. Sa dodatkom mozzarelle ibosiýka nastaje jedna od naj-

poznatijih pizza na svijetu – Margherita.Dogodilo se to u Napuýu 1889. godine, uåast kraýice Italije. Od tada igraçe sa sas-tojcima ne prestaje. Nastaju nove i gotovonezamislive pizze. Upravo se spremate za-gristi zalogaj jedne od takvih? Ako vam sedopada, samo hrabro. Na feãtama sýedbe-nika Umberta Bosija jede se pizza sa gýi-vama, bakalarom i palentom. A ãto tekreñi o onoj koju su, baã u Napuýu, na-pravili u åast samita najrazvijenijih zem-aýa svijeta – G7: ameriåki præeni krumpir-iñi, francuski sir, kanadski losos, britanska

slanina, çemaåki würstel, japanski raåiñi.Postoji li veña anarhija od toga? s

MARIZA KREVATIN-MAJSTOROVIÑ

içske masnoñe u siru. U paradajzu imamineralnih soli. Sto grama åuvene Margh-erite daje neãto maçe od 300 kalorija.Naravno, dodavaçem ãunke, kobasica,

jaja i kojeåega drugoga, kalorijska vrijed-nost raste.

Danas se pizza priprema industrijski ivrlo uspjeãno konkurira onoj "pravoj",zanatskoj. Ali, baã ta, koliko jednostavna ipoznata, toliko komplicirana i tajnovita.Koliko li samo pravila mora zadovoýiti !

Poånimo od dimenzija. Visina ruba ne bismijela prijeñi 1,5 centimetra. Njen di-

jametar trebao bi iznositi najviãe 28 cm.Tijesto ne bi smijelo biti teæe od 200 gra-ma. Prave "zabrane" i stroga pravila tekslijede. Peñnica mora biti na drva, obloæe-na ciglom – neke cjepidlake åak tvrdelavom sa Vezuva – temperatura reguliranana 400 stupçeva celzijusa.

E sada, moæemo birati izmeðu triãkole: napuýske (meka sa hrskavimrubom), rimske (niska i hrskava) iboloçske (visoka i elastiåna). O ukusima

ne vrijedi raspravýati, ali, åini se, uNapuýu se jede najboýa pizza. Poãtovaçetradicije je zagarantirano, mada neki tvrde

JASMINA KALIÑ JASMINA KALIÑ

7/29/2019 Vreme, 1998. június 6.


vreme, 1998. június 6

Documents