za svako dete, fer šansa

Za svako dete,

Obećanje pravičnosti

fer šansa

© United Nations Children’s Fund (UNICEF)

Novembar 2015.

Neophodna je dozvola da se reprodukuje bilo koji deo ove publikacije. Dozvola se besplatno daje obrazovnim ili neprofitnim organizacijama. Od drugih lica se traži da plate malu naknadu. Molimo da se obratite:

UNICEF Division of Communication Attn: Permissions 3 United Nations Plaza, New York, NY 10017, USA Tel: +1 (212) 326-7434 Email: [email protected]

Najnoviji podaci su dostupni na adresi <data.unicef.org>.

ISBN: 978-92-806-4817-1

Fotografija na naslovnoj strani: Getty Images/Yuri Arcurs, Južna Afrika, 2014.

Poglavlja, stranice 2, 9, 24 i 36:

© UNICEF/UNI193944/El Baba, Država Palestina, 2014.© UNICEF/GHAA2015-00859/Quarmyne, Gana, 2015.© UNICEF/LAO-2015-Noorani-0015/Noorani, Laoska Narodna Demokratska Republika, 2015.© UNICEF/NYHQ2015-2638/Gilbertson VII, Grčka, 2015.

Napomena urednika: Ovaj izveštaj se bazirana detaljnijem dokumentu koji je bio glavna tema diskusije tokom Specijalnog zasedanja Izvršnog odbora UNICEF-ao jednakim šansama, koje je održano u Njujorku juna 2015. godine. Želimo da zahvalimo autorima, istraživačima i saradnicima koji su sačinili pomenuti dokument i tako omogućili objavljivanje ove publikacije.

Osim ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci navedeni u ovom izveštaju preuzeti su iz internih analiza, a na osnovu globalnih baza podataka UNICEF-a i sledećih publikacija UNICEF-a: A Fair Chance for Every Child: UNICEF Executive Board Special Session on Equity – Conference Room Paper; Progress for Children: Beyond Averages – Learning from the MDGs; and Committing to Child Survival: A Promise Renewed – Progress Report 2015.

Priče sa terena, koje čine sastavni deo ovog izvešataja su adaptirane, a integralne verzije su objavljene na UNICEF-ovom vebsajtu <www.unicef.org> u toku 2014. i 2015. godine.

Predgovor:

Pitanje pravičnostiKad god se deca okupe da se igraju – bilo da je to na dobro opremljenom igralištu ili na prašnjavoj poljani – postoje bar dve stvari koje su im zajedničke: urođeno osećanje za pravičnost i ogroman kapacitet da se naljute ako misle da su pretrpela nepravdu. Devojčice i dečaci uglavnom žele da igraju po pravilima. Kada neko bez osnova vikne da je lopta van terena ili da se gol ne računa, posmatrajte šta će da se desi. Većina dece neće oklevati i vikaće da to nije pravedno. To je uobičajena žalba koju roditelji čuju svuda u svetu: „To nije fer!” Kada odrastemo, najčešće donekle izgubimo tu oštrinu. Ali vreme je da ponovo aktiviramo naš kapacitet da s razlogom pobesnimo - bar u onim situacijama kada se deci uskraćuje mogućnost da imaju pristojnu budućnost. Naravno, u takvim situacijama ulozi uveliko prevazilaze dečju igru. Šta to u stvari nije fer? Nije fer da nejednakost između i unutar društava počinju da oblikuju šanse za uspeh u životu prevelikog broja dece čak i pre nego što ona udahnu prvi dah. Prečesto diskriminacija i predrasude na osnovu pola, socijalnog i ekonomskog statusa ili mesta rođenja određuju da li će dete preživeti i napredovati. Nije fer da deca iz najsiromašnijih domaćinstava na svetu imaju skoro dvostruko veće šanse u odnosu na svoje najbogatije vršnjake da umru pre nego što napune 5 godina. Nije fer da devojčice iz najsiromašnijih porodica imaju četvorostruko veće šanse nego njihove vršnjakinje iz najbogatijih porodica da se udaju pre nego što navrše 18 godina. Nije fer da devojčica koja je udata dok je još dete ima male šanse da završi srednju školu – što podrazumeva da će imati ograničene mogućnosti za zapošljavanje, da će biti zaglibljena u siromaštvu, kao i da će joj biti smanjene šanse da stvori bolju budućnost za sebe i svoju decu.

Takve ogromne nejednakosti sprečavaju izlazak iz začaranog međugeneracijskog kruga siromaštva i ugroženosti. Ali to ne mora da bude tako. Znamo kako da usporimo i konačno prekinemo taj krug. U našoj je moći da prevaziđemo prepreke koje sprečavaju decu da ostvare svoje potencijale. U stvari, svet je načinio izuzetno veliki napredak u smanjenju nejednakosti koje su ranije sprečavale milione dece da imaju dobar početak života, da budu sita i negovana, kao i da mogu da idu u školu. Mnoge intervencije koje se omogućile ovaj napredak bile su jednostavne. Većina ograničenja koja sprečavaju da se dopre do dece koja su zaboravljena nisu tehničke prirode – u pitanju su resursi, kolektivna volja i posvećenost međunarodne zajednice. Kada ulažemo zajedničke napore da dopremo do takve dece – da bismo olakšali njihovu patnju, da bismo im pomogli da rastu i uče – mi im ne pružamo samo fer šansu da imaju budućnost. Mi im omogućavamo da izgrade bolju budućnost za sebe, svoje porodice i svoje društvo. Nasuprot tome, ako to ne učinimo, generacije koje dolaze će osetiti loše posledice našeg nedelovanja. U trenutku kada svet počinje da napreduje ka ostvarivanju Ciljeva održivog razvoja, s većom sigurnošću nego ikada ranije može se reći da je prava stvar ulagati u decu – i to naročito u najsiromašniju i najugroženiju decu. To je pametan potez. I samo to je fer. Pitajte bilo koje dete.

Entoni Lejk | Izvršni direktor

Sadržaj

Uvod: Agenda pravičnosti

1 Argumenti u korist jednakih šansi

Nejednake šanse usporavaju napredak

UNICEF i agenda pravičnosti

Korišćenje jedinstvene prilike za reagovanje

2 Napredak i razlike u obezbeđivanju jednakih šansi za decu

ZDRAVLJE

HIV I AIDS

VODA, SANITACIJA I HIGIJENA

ISHRANA

OBRAZOVANJE

ZAŠTITA DETETA

SOCIJALNA INKLUZIJA

3 Smanjivanje razlika u obezbeđivanju jednakih šansi

Unapređenje prikupljanja i analize podataka

Programi za obezbeđivanje jednakih šansi za decu

Integrisane usluge, efikasna partnerstva

Razumevanje preostalih nejednakosti

4 Ubrzavanje obezbeđivanja jednakosti za decu

Projekcije napretka do 2030. godine

Inovacije, oprobani pristupi i ostale važne stavke

Moguće je ispuniti obećanje o pravičnosti

1

2

6

7

7

9

10

12

14

16

18

20

22

24

25

29

34

35

36

39

39

42

Za svako dete, fer šansa

Obećanje pravičnosti

1

Uvod

Uvod: Agenda pravičnosti

Agenda pravičnosti Davanjem fer šansi za život svakom detetu svuda u svetu – a naročito najugroženijoj deci – daje se najveća nada da će se prekinuti međugeneracijski krug nejednakosti i siromaštva u svakom društvu. To je centralni princip koji je u osnovi Agende pravičnosti UNICEF-a. Princip jednakosti usmerava rad UNICEF-a koji se najviše fokusira na najosetljiviju decu sveta, a to su deca iz najsiromašnijih domaćinstava, devojčice, deca sa smetnjama u razvoju, deca koja žive u udaljenim krajevima, kao i dece iz etničkih ili verskih grupa koja se suočavaju sa diskriminacijom. Na sledećim stranicama izloženi su dokazi i iskustvo stečeno tokom pomenutog rada kako bi se potkrepila dva glavna argumenta u korist eliminisanja dugotrajnih problema u obezbeđivanju jednakosti. Kao prvo, krug nejednakosti nije ni neizbežan ni neuništiv. UNICEF radi na tome da pokrene pozitivan krug tako što se bori protiv nejednakosti u obezbeđivanju šansi, jer je zbog takve nejednakosti previše dece zaboravljeno. To znači da se podržavaju intervencije čiji je cilj omogućavanje da pomenuta deca dobiju dobar početak u životu, kao i nastavak intervenisanja u ključnim trenucima tokom njihovog ranog detinjstva i adolescencije. Takvim ulaganjem se ne menja samo budućnost najugroženije dece, već se trasira i novi put za njihovu decu. Drugo, cena neaktivnosti je previsoka. Neinvestiranje u održive osnovne usluge i zaštitu za svako dete ne uskraćuje samo današnjoj deci njihova prava, već će imati i štetne posledice na buduće generacije. Ako se sada ne iskoristi prilika da se interveniše u kritičnim periodima života najugroženije dece, platiće se viša cena kasnije. Ta cena se plaća u smislu izgubljenih života, protraćenih potencijala i smanjene produktivnosti. Na

kraju, nedelovanje će doprineti društvenim i ekonomskim nejednakostima koje negativno utiču na celokupna društva i usporavaju ili unazađuju globalni razvoj. U ovom izveštaju se daje kratak prikaz mnogih ključnih postignuća ostvarenih do danas u korist siromašne i marginalizovane dece sveta, kao i mnogih preostalih problema. U ovom dokumentu se razmatra sedam sektora koji su od najveće važnosti za napredak deteta: zdravlje; HIV i AIDS; voda, sanitacija i higijena; ishrana; obrazovanje; dečja zaštita; kao i socijalna inkluzija. U svakom od ovih sektora ima oštrih kontrasta između globalnog napretka s jedne strane i hitnih neispunjenih potreba najranjivije dece sveta s druge strane. Osim činjenica i brojki, u ovom izveštaju se navode i odabrane priče o deci i porodicama koje nisu imale podjednake koristi od pomenutog napretka – kao i ono što UNICEF i njegovi partneri rade da bi uspostavili bolju ravnotežu. U tim pričama se ističe pristup koji se fokusira na jednakost, a koji se odnosi i na humanitarne krize i na dugoročni razvoj, jer će biti neophodna akcija na oba fronta kako bi se ostvarili nedavno usvojeni Ciljevi održivog razvoja. Dok kreatori politika definišu put koji je adekvatan za period nakon 2015. godine, došlo je vreme da se ulaže na održiv način u obezbeđivanje jednakih šansi za najugroženije. U publikaciji Za svako dete fer šansa izložena je vizija UNICEF-a u pogledu jednakih šansi i ukazuje se na pozitivan, konkretan uticaj programa koji se baziraju na jednakosti. Pre svega, u ovom izveštaju se naglašava zašto je pružanje jednakih šansi toliko važno: zato što svako dete ima pravo da preživi, napreduje i ostvari sve svoje potencijale, ko god da je i gde god da živi.

1 Argumenti u koristjednakih šansi

3

Argumenti u korist jednakih šansi

Godinama ulagani zajednički napori omogućili su ostvarivanje ogromnog napretka u rešavanju nekih od najvećih globalnih izazova u pogledu razvoja. Smanjenje stope smrtnosti dece od 2000. godine omogućilo je da oko 48 miliona više dece dočeka svoj peti rođendan. Najmanje 721 milion manje ljudi živi u ekstremnom siromaštvu danas nego početkom 80-ih godina prošlog veka. Oko 2,6 milijardi ljudi je steklo pristup unapređenim izvorima pijaće vode od 1990. godine. Više od 90 procenata dece osnovnoškolskog uzrasta sada je upisano u osnovnu školu.

Pomenuti napredak zaista ima istorijski značaj i pokazuje da je moguće napredovati kada se ulože globalni napori usmereni ka konkretnim ciljevima – kao što je to bio slučaj u periodu od 2000. do 2015. godine, kada su praćene smernice izložene u Milenijumskim ciljevima razvoja (MCR).

Ostvarenje MCR nije, međutim, uvek dovelo do veće jednakosti. Na primer, uzmite u obzir napredak postignut u ostvarivanju globalnog cilja da se prepolovi procenat ljudi koji nemaju pristup bezbednoj pijaćoj vodi do 2015. godine. Svet je postigao izuzetan uspeh kada je uspeo da ostvari ovaj cilj punih pet godina pre roka. Ali iako su milijarde ljudi imali koristi od kampanje bez presedana da se proširi pristup ovoj osnovnoj usluzi, globalni napredak nije nužno doveo do poboljšanja pristupa onih kojima je to najviše potrebno.

Dubinska analiza napretka ostvarenog u periodu od 1990-2015. godine pokazuje da je samo pet od devet regiona u razvoju ispunilo MCR cilj koji se odnosi na obezbeđivanje bezbedne pijaće vode. Veliki jaz i dalje postoji između ljudi iz ruralnih i ljudi iz gradskih sredina – 8 od 10 ljudi koji nemaju pristup poboljšanim izvorima pijaće vode sada živi u ruralnim oblastima. U nekim zemljama, rast stanovništva je čak i poništio postignute rezultate u pokrivenosti uslugama, što je dovelo do pada stope pristupa u gradskim sredinama.

U podsaharskoj Africi i južnoj Aziji, gde živi više od 1 milijarde dece, uprkos napretku u smislu ostvarivanja MCR, ostaju nerešeni najveći problemi – a to su problemi koji nesrazmerno utiču na najsiromašniju i najugroženiju decu

Beba spava na rukama zdravstvenog radnika u Odeljenju za specijalnu negu novorođenčadi pri Univertizetetskoj bolnici u Tangailu (Bangladeš), koje radi na smanjenju komplikacija kao što su perinatalna asfiksija, sepsa i prevremeno rođenje – glavnih uzroka smrti u neonatalnom periodu.

© UNICEF/BANA2015-00083/Mawa

UNICEF | Za svako dete, fer šansa

4

SIJERA LEONE: PRAVIČNOST U DEČJOJ ZAŠTITI

© UNICEF Sierra Leone/2015/Davies

Rešavanje problema uticaja ebole na registraciju rođenjaAbas Mansaraj, farmer iz istočnog Sijera Leonea je prosto sijao od sreće dok je pokazivao mali žuti papir koji je njegova jednoipogodišnja kćerka, Izata, upravo dobila od lokalnih zdravstvenih službenika. Izata je bila jedno od 200.000 dece iz Sijera Leonea do kojih je doprla kampanja za registraciju rođenja, koju je organizovalo Ministarstvo zdravlja, a koju su podržali UNICEF, Svetska zdravstvena organizacija i organizacija Plan International.

Prema anketi sprovedenoj 2013. godine, rođenje blizu jedno od četvoro dece mlađe od 5 godina u Sijera Leoneu nije bilo registrovano. Početni podaci sugerišu da je epidemija ebole koja je pogodila zemlju 2014. godine dovela do rasta tih brojki, jer je veliki broj porodica – naročito u seoskim zajednicama – izbegavao domove zdravlja zbog straha od dobijanja virusa.

Kao reakcija na to, u okviru kampanje za registraciju rođenja, više od 10.500 zdravstvenih radnika, socijalnih radnika-mobilizatora i volontera poslato je na terenski

rad širom zemlje. Tokom pet dana, išli su od kuće do kuće, registrujući decu mlađu od 5 godina i vakcinišući ih protiv poliomijelitisa. Posebno obučeni nadzornici starali su se da deca koja žive u domovima i selima pogođenim ebolom, uključujući decu u karantinu, budu registrovana i vakcinisana.

To je bio prvi put da je jedna zdravstvena kampanja kombinovana s inicijativom za civilnu registraciju u toj državi. Izvod iz matične knjige rođenih omogućava detetu da ostvari svoje pravo na osnovne socijalne usluge, kao što su obrazovanje i zdravstvene usluge.

Pored ostalih izazova, mobilni timovi su morali da prevaziđu i sumnje koje je izazvala kriza zbog ebole. „Neki roditelji su krili svoju decu od nas, jer su mislili da je registracija bila strategija da se njihova deca inficiraju ebola virusom,” rekao je zdravstveni radnik Ahmed Sesej. „Na sreću, svaki put kad smo naišli na otpor, uspeli smo da ubedimo porodice u koristi za zdravlje.”

Abas Mansaraj ponosno pokazuje kćerkin izvod iz matične knjige rođenih u gradu Blama, okrug Kenema, Sijera Leone.

5

i zajednice. To obuhvata neonatalno zdravlje i opstanak, pothranjenost i zaostajanje u rastu, obrazovanje, pražnjenje creva na otvorenom i dečji brak. Iako se takvi problemi teško rešavaju u svakom regionu, demografske promene koje se već dešavaju u podsaharskoj Africi prete da pogoršaju situaciju ugrožene dece koja tamo žive.

U državama pogođenim humanitarnom krizom i ratom deca iz osetljivih grupa su dvostruko ugrožena. Iako sva deca pate tokom ratnih sukoba i prirodnih katastrofa, deca koja su tradicionalno isključena osećaju najveće posledice. Humanitarne krize često imaju nesrazmerno veliki uticaj na one koji žive u najzabačenijim mestima u kojima postoji najmanji pristup uslugama i gde ima manje rezervi koje se mogu iskoristiti. Pomenute krize povećavaju razlike u pogledu nejednakosti, čime se narušava i trenutna dobrobit dece i njihov dugoročni razvoj.

Izazovi u pogledu nejednakosti su prisutni u svakoj zemlji i regionu; određene grupe dece su zaboravljene dok je svet napredovao. Neki znaci isključenosti – kao što su smetnje u razvoju i nivo prihoda – zajednički su za mnoge zemlje i u skladu su sa pokazateljima ugroženosti. Istorijski i politički kontekst pojedinačnih država i regiona takođe oblikuju kategorije isključenosti. Isto je svuda – u zemljama s niskim, srednjim i visokim prihodom – usled dugoročne marginalizacije zaboravljena su deca iz nekih domorodačkih populacija i manjinskih verskih ili etničkih grupa. Čak i u blagostanju, diskriminacija, isključenost i međugeneracijska ugroženost nastavljaju da uvlače tu decu u začarani krug nejednakosti.

Deca se igraju u vodi u okrugu Maban, država Gornji Nil, Južni Sudan. Poplavne vode povećavaju rizik od bolesti koje se prenose vodom, naročito u prepunim izbegličkim kampovima.

© UNICEF/NYHQ2012-1429/Sokol



6

Nejednake šanse usporavaju napredak Poslednjih godina, nejednaki ishodi razvoja između društava i unutar jednog te istog društva s pravom su zaokupili svetsku pažnju i pokrenuli su akciju kako bi se ti problemi rešili. Ova globalna dinamika se odigrava u zemljama s niskim, srednjim i visokim prihodima i sve je prisutnija u agendama donosioca odluka i pokretima civilnog društva.

Ali fokusiranjem na krajnje rezultate gubi se iz vida krucijalna uloga koju imaju nejednake inicijalne šanse za razvoj u ranom detinjstvu. Direktnim i ranim otklanjanjem ovih nedostataka u detinjstvu – fokusirajući se pre svega na decu koja su najviše uskraćena, i to najviše na decu koja imaju najveće potrebe – društva mogu da prekinu destruktivni krug osiromašenja i marginalizacije.

Dokazi koji potkrepljuju ovu tvrdnju nisu novijeg datuma. Uzmite u obzir, na primer, obrazovanje devojčica. Svaka godina školovanja devojčice može povećati njen prihod i smanjiti smrtnost odojčadi. Generalno gledano, društveni povraćaj ulaganja u obrazovanje je visok. U proseku, svaka dodatna godina obrazovanja se povezuje sa BDP po glavi stanovnika koji je viši za 18 procenata, a prema studiji koju su sproveli Hesus Krespo Kuaresma, Volfgang Luc i Voren Sanderson.

Iako su ti dokazi dobro poznati, sve veća nejednakost imperativno nalaže da se preduzme akcija. Kada najugroženija deca nemaju fer šansu da ostvare svoja prava, ona sve više zaostaju i jaz nejednakosti se proširuje. Kako deca rastu, te početne nejednakosti se manifestuju u vidu lošeg zdravlja, ishrane i ishoda učenja, visokog fertiliteta kod adolescentkinja i niskih stopa zapošljavanja i zarađivanja tokom zrelog doba.

Deca iz polunomadskog naroda Badžau Laut pohađaju nastavu u centru za učenje, kojim upravlja lokalna nevladina organizacija u državi Sabah, Malezija. Za pripadnike naroda Badžau Laut, koji žive na vodenim površinama u Koralnom trouglu između Indonezije, Malezije i Filipina, često se smatra da nemaju svoju državu. Pošto nepostoje dokazi o nacionalnosti, njihovoj deci se može uskratiti pristup obrazovnim i zdravstvenim uslugama.

© UNICEF/NYHQ2014-3595/Pirozzi

7


Ulaganje u decu, i to naročito u najugroženiju decu, predstavlja ulaganje u rešavanje problema nejednakosti i siromaštva. Nasuprot tome, ignorisanje jaza nejednakosti omogućava održanje začaranog kruga koji se sve teže prekida. Posvećenost obezbeđivanju jednakosti za decu omogućava da se kreira pozitivan krug u kojem današnje investicije generišu i trenutni i dugoročni povraćaj.

UNICEF i agenda pravičnostiU skladu sa Konvencijom o pravima deteta, u misiji UNICEF-a jasno se navodi da u svakom slučaju: „najosetljivija deca i najugroženije države imaju prioritet.” Sama suština rada UNICEF-a je prioritetno i najpažljivije fokusiranje na decu koja su zapostavljena – bilo da su iz najsiromašnijih domaćinstava ili iz najviše marginalizovanih etničkih grupa. U okviru svoje mreže koja obuhvata više od 190 država, ova organizacija stavlja decu na vrh političkih, ekonomskih i socijalnih agendi.

Korišćenje jedinstvene prilike za reagovanje Reagovanje u pravo vreme je od ključne važnosti da bi se radikalno smanjio jaz u obezbeđivanju jednakih šansi, a iskustvo ukazuje na dva kritična trenutka kada treba ulagati u decu: rano detinjstvo i adolescencija.

Mozak se brže razvija u ranom detinjstvu nego u bilo kojem drugom periodu, što utiče na kapacitet deteta da uči kasnije u životu. Da bi se mozak razvijao na optimalan način, maloj deci je potrebna odgovarajuća ishrana, brižna interakcija sa odraslima, kao i podsticajna i bezbedna sredina. Baš u ranom detinjstvu deca su najosetljivija kada su u pitanju posledice loše ishrane. Potencijal za rast koji izgube ako ne dobiju odgovarajuću ishranu u tim godinama ne može se nadoknaditi. A nasilje i stres pretrpljen u ranim godinama ostavljaju ožiljke za ceo život i oblikuju ličnost deteta u adolescentskom i odraslom dobu. Svi ovi uticaji ukazuju na to da je od suštinske važnosti da se deca zaštite i da se u njih ulaže u ovoj kritičnoj fazi života.

Adolescencija je period kada je moguće nadograditi ono u šta je ulagano u ranom detinjstvu. Temelji postavljeni tokom ovog perioda – u smislu emocionalne sigurnosti, fizičkog dobrostanja, obrazovanja i veština – mogu imati dalekosežne implikacije za uspešan prelaz u zrelo doba. Adolescencija je vreme kada se konsoliduju rodne uloge i kada je pojačana ranjivost. Ako se ne usmerava na adekvatan način, život devojčice može biti ozbiljno ograničen dečjim brakom, prevremenim napuštanjem školovanja, ranom trudnoćom i rodnim nasiljem. Adolescenti se suočavaju i s pritiscima kao što su prevremeno nametnute obaveze, rad zbog potrebe za zaradom, izloženost nasilju kod kuće i posledice politike krivičnog pravosuđa. Ovi loši uticaji mogu promeniti ceo život.

Bez adekvatne podrške razvoju u ranom detinjstvu i periodu adolescencije, potencijalne demografske dividende u smislu veće jednakosti – uključujući unapređenje socijalne zaštite, ekonomski rast i politička stabilnost – neće biti ostvarene.


8

Posvećenost UNICEF-a realizaciji programa koji se baziraju na jednakosti zasniva se ne samo na uverenju da je to ispravno u principu, već i na dokazima da je to ispravno i u praksi. Pomenuti dokazi su, 2010. godine, izloženi u inovativnoj publikaciji Narrowing the Gaps to Meet the Goals (Smanjivanje jaza u cilju dostizanja ciljeva), čiju su recenziju uradili eksperti. U ovom izveštaju detaljno se navode rezultati simulacije tokom koje su testirana dva scenarija za ostvarivanje ciljeva u pogledu zdravlja majke i deteta. Jedan scenario je bio pristup koji je naglašavao veće napore da se dopre do dece koja su u najtežoj situaciji. Drugi scenario je bio da se nastavi s primenom dosadašnje metode koja nije stavljala poseban akcenat na ugrožene.

Dva ključna nalaza su dobijena na osnovu ove studije. Prvo, rešavanjem različitih koncentrisanih oblika nejednakosti u najugroženijim populacijama, pristup obezbeđivanja jednakih šansi ubrzao je napredak ka ostvarivanju zdravstvenih ciljeva brže od nastavka primene dosadašnje metode. Drugo, sprečavajući više smrtnih ishoda na osnovu istih finansijskih ulaganja, pristup obezbeđivanja jednakosti je bio i znatno isplatljiviji i održiviji od pomenute alternativne metode. Pristup koji se bazira na jednakosti pokazao se posebno isplativim u četiri države s niskim prihodom i visokom stopom mortaliteta – Mali, Niger, Ruanda i Uganda – čime se izbegava do 60 procenata više smrtnih slučajeva kod dece na svaki dodatni uloženi milion dolara.

U studiji se dalje navodi nekoliko politika koje treba razmotriti u cilju podrške obezbeđivanju jednakosti, i to:

• Investiranje u podatke kako bi se identifikovala najugroženija deca i zajednice

• Obezbeđivanje dokazanih intervencija za te zajednice • Preduzimanje prioritetne akcije u cilju otklanjanja zastoja• Uspostavljanje partnerstava s ugroženim zajednicama• Bolje korišćenje finansijskih sredstava, uključujući uklanjanje finansijskih

barijera za najsiromašnija domaćinstva.

Od objavljivanja publikacije Smanjivanje jaza u cilju dostizanja ciljeva UNICEF radi na tome da produbi i proširi svoje programe koji se fokusiraju na obezbeđivanje pravičnosti. U saradnji sa partnerima, prikupio je značajne dokaze o tome šta funkcioniše. Do danas, iskustvo je potvrdilo zaključak da programi koji se fokusiraju na pravičnost mogu dovesti do trajnog i dramatičnog poboljšanja u životu ugrožene dece.

Posvećenost UNICEF-a realizaciji programa koji se baziraju na jednakostizasniva se na uverenju da je to ispravno u principu, kao i na dokazima da je to ispravnoi u praksi.

Napredak i razlike u obezbeđivanju jednakih šansi za decuPut ka jednakosti dece počinje razumevanjem trenutne situacije, dosad načinjenog napretka u zatvaranju jaza u obezbeđivanju jednakih šansi, kao i opsega preostalog posla. U ovom odeljku se analiziraju sva tri aspekta u glavnim oblastima koje određuju dobrobit deteta.

2


10

Trenutna situacija: Tokom proteklih 25 godina, svet je dramatično smanjio stope mortaliteta dece i majki. U periodu između 1990. i 2015. godine, stope smrtnosti dece mlađe od 5 godina pale su za 53 procenta. Između 1990. i 2013. godine, globalna stopa mortaliteta majki pala je za 45 procenata. Postepeno poboljšanje preživljavanja majki i dece mlađe od pet godina objašnjava se kombinacijom unapređenja – uključujući poboljšano ponašanje u smislu traženja medicinske pomoći, kao i pokrivenost efikasnim intervencijama. Smanjivanje razlika: Napredak u smanjenju smrtnosti dece je učinjen u svakom regionu na svetu. Jaz u obezbeđivanju jednakih šansi u smislu smanjenja mortaliteta dece između najsiromašnijih i najbogatijih domaćinstava je smanjen u svim regionima izuzimajući podsaharsku Afriku. Ipak, značajni jaz i dalje postoji u smislu pristupa intervencijama kojima se spasava život – kao što je dijagnoza sumnje na pneumoniju i lečenje dijareje solima za oralnu rehidrataciju – između najbogatijih i najsiromašnijih porodica. Intervencije kojima se sprečava malarija, uključujući korišćenje mreža za krevete tretiranih insekticidima, postale su pravičnije, ali stopa opšte pokrivenosti populacije i dalje ostaje niska. Razlike u stopama mortaliteta majki između zemalja s niskim i visokim prihodom su prepolovljene u periodu između 1990. i 2013. godine. Zapažen je značajan pad u svakom regionu i zahvaljujući bržem napretku u drugim regionima omogućen je dalji koncentrisani fokus na podsaharsku Afriku, koja 2013. obuhvata 62 procenta u okviru globalne stope mortaliteta majki. Nije načinjen značajan napredak u zatvaranju jaza koji se bazira na bogatstvu, a tiče se pristupa uslugama koje pružaju obučene babice.

zdrav

lje

Stopa smrtnosti decemlađe od 5 godina

1990. do 2015.

Stopa smrtnostinovorođenčadi

1990. do 2015.

Stopasmrtnosti majki

1990. do 2013.

53%47%45%

smanjenaza

smanjenaza

smanjenaza

Svet je uspeo da ostvari ogromno smanjenje stope mortaliteta majke i deteta od 1990. godine.

Napredak i razlike u obezbeđivanju jednakih šansi za decu

11

Ključni izazovi: Tokom 2015. godine, oko 5,9 miliona dece će verovatno umreti pre navršene 5. godine. Deca iz najsiromašnijih porodica imaju, u proseku, skoro dvostruko veću šansu da umru pre svog petog rođendana nego njihovi vršnjaci iz najbogatijih porodica. Deca rođena u seoskim oblastima i deca koju rode majke koje nisu obrazovane imaju više šanse da umru pre svoje 5. godine nego njihovi vršnjaci rođeni u gradskim oblastima ili koje su rodile obrazovane majke.

Tokom 2013. godine, 289.000 žena širom sveta je umrlo zbog komplikacija tokom trudnoće i porođaja. Osamdesetšest procenata tih smrtnih slučajeva desilo se u južnoj Aziji i podsaharskoj Africi.

1 od 12 dece koja žive u podsaharskoj Africi još uvek umire pre svog petog rođendana, što je skoro 15 puta veća stopa nego u zemljama s visokim prihodom.

Stopa mortaliteta dece mlađe od 5 godina se u velikoj meri razlikuje u većini zemalja s niskim i srednjim prihodom, a prema lokaciji domaćinstva, bogatstvu i nivou obrazovanja majke.

1.5x više

2x više

2.8x više

Grad

Selo

Najbogatiji

Najsiromašniji

Obrazovane majke

Neobrazovane majke


12

Trenutna situacija: Kod svih starosnih grupa širom sveta, nove HIV infekcije su opale za 35 procenta između 2000. i 2014. godine. Od vrhunca koji je dostignut 2004. godine, godišnji broj smrtnih slučajeva izazvanih AIDS-om je opao za skoro 42 procenta na globalnom nivou u 2014. godini. Uprkos tom napretku, samo tokom 2014. godine, HIV je odneo živote 180.000 dece i adolescenata mlađih od 20 godina.

Zatvaranje jaza: Između 2001. i 2014. godine, broj infekcija je opao u svakoj starosnoj grupi, ali se to najbrže desilo kod dece mlađe od 5 godina. Taj pad je posledica uspeha u sprečavanju prenošenja HIV-a s majke na dete, kao i širenja pružanja antiretroviralne terapije (ART). Međutim, uprkos opštem napretku u povećanju pristupa ART terapiji, deca zaostaju za odraslima u primanju terapije. U zemljama s niskim i srednjim prihodom, samo 31 procenat dece mlađe od 15 godina koja su živela s HIV-om primilo je ART terapiju tokom 2014. godine, u odnosu na 40 procenata odraslih i adolescenata koji imaju 15 i više godina.

HIV i AIDS su još uvek u velikoj meri geografski koncentrisani u podsaharskoj Africi. Adolescentkinje uzrasta od 15 do 19 godina u tom regionu i dalje su nesrazmerno pogođene ovim virusom i predstavljaju više od 70 procenata adolescentskih infekcija tokom 2001. i 2014. godine. Iako je ovaj jaz u obezbeđivanju jednakih šansi neznatno smanjen – za 3 procenta od 2001. godine – moraju se ubrzati napori usmereni ka njegovom eliminisanju.

Pored adolescentkinja, grupe stanovništva koje su u nesrazmerno velikom riziku od inficiranja HIV virusom obuhvataju mladiće koji imaju seksualne odnose s muškarcima, dečake i devojčice koji su žrtve seksualne eksploatacije, kao i one koji ubrizgavaju droge. Mnogima od njih se nikad ne postavi prava dijagnoza je se boje zakonskih i društvenih reperkusija ako zatraže informacije, uđu u program prevencije ili se testiraju.

HIV

I A

IDS

2/3

2014. godine devojčice su činile skoro dve trećine inficiranih HIV virusom među adolescentima u celom svetu. Ova stopa se nije menjala od 2001.


13

Ključni izazovi: Oko 2,6 miliona dece mlađe od 15 godina, kao i 3,9 miliona mladih starosti od 15-24 godine, živeli su sa HIV-om od 2014. godine. Iako su infekcije kod dece mlađe od 15 godina bile u padu, ipak je bilo 220.000 novih infekcija te godine. U najsiromašnijim domaćinstvima u podsaharskoj Africi, 82 procenta devojčica u starosnoj grupi od 15–24 godine još uvek nema sveobuhvatne i tačne informacije o HIV-u. U svim zemljama s niskim i srednjim prihodom, većina dece ispod 15 godina koja žive s HIV-om još uvek ne prima ART terapiju.

2004. do 2014.2000. do 2014.2000. do 2014.

42%35%58%

Novi slučajevi HIV infekcijekod dece mlađe od 15 godina

Ukupan broj novih slučajeva HIV infekcije

Smrtni slučajeviuzrokovani AIDS-om

smanjenaza

smanjenaza

smanjenaza

Na globalnom nivou, broj novih HIV infekcija je opao za više od 20 procenata brže kod dece mlađe od 15 godina nego u ukupnoj populaciji.

9 od10 dece koja žive s HIV-om žive u pod saharskoj Africi.


14

Trenutna situacija: Od 1990. godine, opšti napredak u pristupu vodi, sanitaciji i higijeni je neverovatan. Koristi od poboljšanog pristupa sanitarnim prostorijama i poboljšanim izvorima pijaće vode imalo je 2,1 milijarde, odnosno 2,6 milijardi ljudi. Delimičan razlog za ovo unapređenje je jaka potražnja za izvorima vode koji se nalaze blizu mesta stanovanja. Poboljšanje sanitacije je odraz sve veće svesti o značaju sanitarnih uslova za zdravlje, dobrobit i produktivnost.

Zatvaranje jaza: Globalni napredak u pristupu vodi maskira ogromne razlike između regiona. Napredak u pristupu vodi iz vodovoda, na primer, nije ravnomerno raspoređen; voda iz vodovoda čini 63 procenta poboljšanih izvora vode na globalnom nivou, ali samo 17 procenata u najmanje razvijenim zemljama.

Podsaharska Afrika je jedini region koji nije ispunio globalni MCR target o pristupu bezbednoj pijaćoj vodi. A razlike između gradskih i seoskih sredina i dalje postoje u svim regionima, pri čemu stanovnici gradova imaju više nego dvostruko veće šanse od stanovnika sela da imaju vodu iz vodovoda u svojoj kući/stanu.

U svim regionima je uvećan pristup poboljšanim sanitarnim uslovima – ali i ovde obuhvat ostaje znatno veći u gradskim oblastima, a postoje i ogromne regionalne razlike. U regionu Bliskog istoka i severne Afrike došlo je do smanjenja od 92 procenta kada su u pitanju stope pražnjenja creva na otvorenom tokom perioda od 25 godina, na primer, dok je ta stopa u podsaharskoj Africi smanjena za samo 35 procenata.

voda

, san

itaci

ja i

higi

jena

2.6 milijardi2.1 milijarda

2,1 milijarda ljudi ima pristup poboljšanim sanitarnim uslovima od1990. godine

2,6 milijardi ljudi ima pristup poboljšanim izvorima pijaće vode od 1990. godine


15

Ključni izazovi: Više od 660 miliona ljudi još uvek nema pristup poboljšanim izvorima pijaće vode. Skoro polovina njih žive u podsaharskoj Africi, a 1 od 10 ljudi koji žive u istom regionu i dalje za piće koristi površinsku vodu.

Na globalnom nivou, 2,4 milijarde ljudi, od čega 40 procenata u južnoj Aziji, još uvek nema pristup poboljšanim sanitarnim prostorijama. I dalje ima 946 miliona ljudi u svetu koji prazne creva na otvorenom, a 9 od njih 10 živi u seoskim oblastima. Najviše treba raditi na unapređenju sanitarnih uslova u južnoj Aziji i podsaharskoj Africi – gde oko jedna trećina, tj. jedna četvrtina, populacije i dalje prazni creva na otvorenom.

0%

2x brže

Tekuća stopa

Ciljna stopa

Grad SeloOd sanitarnih poboljšanja

najviše koristi imali najsiromašnijiOd sanitarnih poboljšanja

najviše koristi imali najbogatiji

1 osoba od 3 u najmanje razvijenim zemljama još uvek nema pristup poboljšanim izvorima pijaće vode.

Svet treba da udvostruči tekuću stopu smanjenja prakse pražnjenja creva na otvorenom kako bi se dostigla stopa od 0 procenta kada je u pitanju pražnjenje creva na otvorenom do 2030. godine.

U većini proučavanih zemalja: Od sanitarnih poboljšanja u gradovima od 1990. godine više su koristi imali siromašni nego bogati. Od sanitarnih poboljšanja na selu više su koristi imali bogati nego siromašni.


16

Trenutna situacija: Dramatični pad stope zaostajanja u rastu, ključnog znaka neuhranjenosti, signalizuje da je došlo do stvarnog napretka za decu sveta. Između 1990. i 2014. godine, globalna stopa zaostajanja u rastu kod dece mlađe od 5 godina pala je za 40 procenata. Ovo poboljšanje se povezuje sa nekoliko faktora, uključujući bolje nacionalne politike i programe ishrane, napredak u suplementaciji i obogaćivanju hrane mikronutrijentima, poboljšanu bezbednost hrane i ekonomski rast. Međutim, na globalnom nivou oko jedna četvrtina dece mlađe od 5 godina zaostaje u rastu. Istovremeno, u svetu je došlo do sve većeg trenda rasta gojaznosti kod dece – još jednog oblika pothranjenosti. Od 2000. do 2014. godine, broj gojazne dece mlađe od 5 godina je porastao sa 31 milion na 41 milion.

Smanjivanje razlika: Regionalni napredak u smanjenju stope zaostajanja u rastu znatno varira. Deca iz seoskih oblasti imaju više šanse da zaostaju u rastu od dece iz gradskih sredina. Tri od pet podregiona u Africi ima sve veći broj dece mlađe od 5 godina koja zaostaju u rastu.

Na globalnom nivou, deca iz najsiromašnijih porodica imaju više nego dvostruke šanse da zaostaju u rastu od njihovih vršnjaka iz najbogatijih porodica. Napredak u smanjenju razlika u pogledu zaostajanja u rastu na osnovu bogatstva je sporadičan.

Od 2000. godine, u skoro svakom regionu je došlo do rasta stope gojazne dece. Posebno zabrinjava istovremeni porast broja dece koja zaostaju u rastu, kao i broja gojazne dece mlađe od 5 godina u zapadnoj i centralnoj Africi, gde zdravstveni sistem nema kapaciteta da se bori s ovim dvostrukim – i sve većim – teretom posledica pothranjenosti.

ishra

na

1/3

1/4

2000

2014

Jedna trećina dece mlađe od 5 godina zaostajala je u rastu 2000. godine, u odnosu na jednu čevrtinu koliko ih je bilo 2014. godine.


17

Ključni izazovi: Od 159 miliona dece mlađe od 5 godina koja zaostaju u rastu na globalnom nivou, oko jedne polovine njih živi u Aziji, a jedna trećina u Africi. Tokom 2014. godine, 50 miliona dece mlađe od 5 godina je zaostajalo u razvoju, uključujući 16 miliona dece koja ozbiljno zaostaju u razvoju. Više od dve trećine pomenute dece živela je u Aziji, a skoro jedna trećina u Africi.

Globalno gledano, manje od dvoje od petoro dece mlađe od 6 meseci se isključivo doje, a dojenje je od ključne važnosti za opstanak i dobrobit deteta. Odojčad u zapadnoj i centralnoj Africi su najviše ugrožena, jer samo oko jedne četvrtine dece mlađe od 6 meseci koristi prednosti isključivog dojenja. Oko jedne polovine njihovih vršnjaka u južnoj Aziji i istočnoj i južnoj Africi se isključivo doji.

2x veće šanse

Najbogatiji

Najsiromašniji

1.5x higher

U rb an

R ural

Deca iz najsiromašnijih domaćinstava imaju više nego dvostruko veće šanse da zaostaju u rastu od dece iz najbogatijih domaćinstava.

Deca koja zaostaju u rastu

1990

2014

Neuhranjena deca Gojazna deca

Broj opao za 2/5

1990

2015

Broj opao za 2/5

1990

2014

Broj porastaoza 1/3

Broj dece koja zaostaju u rastu i broj dece sa niskom telesnom težinom opao je od1990. godine, dok je broj gojazne dece povećan.


18

Trenutna situacija: Više dece nego ikad se upisuje u osnovnu školu u odgovarajućem uzrastu, čime se doprinosi da neto stopa upisa u osnovnu školu iznosi više od 90 procenata na globalnom nivou. Međunarodna inicijativa „Obrazovanje za sve“ je najznačajniji faktor za poboljšanje upisa. Ali iako upis u osnovnu školu postepeno raste, ne dolazi do smanjenja broja i stope dece koja ne idu u školu od 2007. godine, u velikoj meri zbog rasta stanovništva u podsaharskoj Africi. Takođe, preko jedne trećine dece osnovnoškolskog uzrasta koja ne idu u školu žive u zemljama u kojima se odvijaju ratni sukobi. Sve veći broj ratnih i političkih sukoba na Bliskom istoku i u severnoj Africi, na primer, sprečio je više od 13 miliona deca da idu u školu.

Smanjivanje razlika: Između 1999. i 2012. godine, jednakost polova pri upisu u osnovnu školu je poboljšana u svakom regionu, a najbolji rezultati su postignuti u južnoj Aziji. Trendovi u pogledu jednakosti polova u srednjim školama su slični, ali se sporije realizuju. Devojčice su sada statistički previše zastupljene u tercijarnom obrazovanju na globalnom nivou, iako ima razlika između regiona i država.

U većini od 94 države za koje postoje podaci, porast stope pohađanja nastave prati smanjenje jaza između pohađanja nastave od strane dece iz najbogatijih i dece iz najsiromašnijih domaćinstava. Međutim, i dalje postoji veliki jaz između ishoda učenja, kako na osnovu bogatstva domaćinstva tako i na osnovu pola. U većini zemalja za koje postoje podaci, devojčice postižu bolje rezultate od dečaka u čitanju, ali nivo naučenog je nizak kod oba pola u mnogim zemljama. U skoro svim zemljama za koje postoje podaci, deca iz najbogatijih domaćinstava imaju mnogo više šanse da dostignu minimum standarda u čitanju nego deca iz najsiromašnijih domaćinstava.ob

razo

vanj

e

Jednakost polova u osnovnoškolskomobrazovanju porasla je u svim regionimasveta u periodu 1999-2012.


19

Preostali izazovi: Na osnovu procena za 2013. godinu, oko 59 miliona dečaka i devojčica još uvek ne ostvaruju svoje pravo na osnovnoškolsko obrazovanje. Na globalnom nivou, dve trećine dece srednjoškolskog uzrasta je upisano u školu; u najmanje razvijenim državama, to je slučaj samo kod jedne trećine. Kako bi se napredovalo ne samo u porastu stope upisa već i u postignućima, neophodno je fokusirati se mnogo više na ishode učenja, kao i na smanjenje velikog jaza u postignućima na osnovu bogatstva koji još uvek postoji.

Na globalnom nivou, 93 procenta dece osnovnoškolskog uzrasta upisano je u školu. Ali preostalih 7 procenata je čak 59 miliona dece tog uzrasta koja ne dobijaju osnovno obrazovanje (2013).

Deca iz najsiromašnijih domaćinstava imaju pet puta veće šanse da ne idu u školu nego deca iz najbogatijih domaćinstava. U skoro svim zemljama za koje postoje podaci, bogatija deca su postizala bolje rezultate u učenju nego siromašnija deca.

7%

59 miliona

Najbogatiji

Najsiromašniji 5x veće šanse


20

Trenutna situacija: Prema mnogim pokazateljima, deca su bolje zaštićena danas nego što su bila na početku perioda ostvarivanja Milenijumskih ciljeva razvoja. Za decu mlađu od 5 godina, globalna stopa registrovanja rođenja – koje pomaže da se osigura pristup deteta osnovnim uslugama, kao što su obrazovanje i zdravstvene usluge – porasla je sa 58 procenata na 65 procenata u periodu između 2000. i 2010. godine. A stopa devojčica koje se udaju pre svog osamnaestog rođendana se popravila sa jedne od tri devojčice, što je bio slučaj 1990. godine, na jednu od četiri devojčice danas. Ipak, deca i dalje osećaju razorne posledice kršenja prava u pogledu zaštite, uključujući nasilje. UNICEF je 2014. godine objavio najveću ikada prikupljenu količinu podataka o nasilju nad decom, čime je pripremljen teren za praćenje trendova u budućnosti. U tom izveštaju je otkriveno da deca i adolescenti mlađi od 20 godina predstavljaju skoro jednu od pet žrtava ubistva na svetu – 95.000 samo tokom 2012. godine. Podaci koji se odnose na veliki „poprečni presek“ zemalja pokazuju da je, u proseku, oko četvoro od petoro dece uzrasta od 2-14 godina kod kuće izloženo nasilnim metodama disciplinovanja. Ovaj oblik nasilja je prisutan u svim regionima.

Smanjivanje razlika: Napredak u rastu stope registracije rođenja je neujednačen, ali je u najmanje razvijenim zemljama, u celini gledano, zabeležen najveći rast u poslednjih nekoliko godina. Veliki rast populacije u podsaharskoj Africi, međutim, predstavlja poseban izazov. Ako se zadrži trenutni nivo stope registracije, a nastavi se porast stope rađanja, broj neregistrovane dece u istočnoj i južnoj Africi – trenutno ih ima 44 miliona – će porasti na 68 miliona do 2050. godine, a biće skoro udvostručen u zapadnoj i centralnoj Africi. U okviru država, prosečne nacionalne cifre maskiraju mnogo veći jaz između manjih geografskih oblasti. Širom sveta, kod dece iz određenih verskih i etničkih grupa koja žive u seoskim ili perifernim oblastima, a rođena su u siromašnim porodicama ili su ih rodile neobrazovane majke, još uvek postoje manje šanse da njihovo rođenje bude registrovano. Postoji visok stepen varijacija od regiona do regiona kada su u pitanju stope dečjeg stupanja u brak, s najvišom prevalencom u južnoj Aziji i podsaharskoj Africi. Žene starosti od 20-24 godina iz najsiromašnijih porodica imaju 4 puta veće šanse da su se udale u detinjstvu nego njihove vršnjakinje iz najbogatijih domaćinstava. Podaci iz niza zemalja ukazuju na to da su rasprostranjene nasilne metode disciplinovanja u domaćinstvu, ali ne mogu se sistematski povezati sa socio-ekonomskim statusom. Ali broj ubijene dece je veoma koncentrisan: u samo 10 država počinjeno je više od polovine svih ubistava dece i adolescenata tokom

zašt

ita d

etet

a


21

2012. godine, a Latinska Amerika ima najveći udeo u takvim ubistvima u svetu. Stope seksualnog nasilja nad decom variraju u velikoj meri od zemlje do zemlje. Niz studija potvrđuje da su deca u zemljama gde se vode ratni sukobi posebno podložna ovom obliku nasilja.

Preostali izazovi: Na globalnom nivou, nisu registrovana rođenja oko 230 miliona dece mlađe od 5 godina. Od pomenute dece, više od polovine žive u Aziji i 81 milion njih žive u najmanje razvijenim zemljama. Ako se zadrže trenutne stope dečjeg stupanja u brak, broj devojčica mlađih od 18 godina koje se svake godine udaju će porasti sa 15 miliona (koliko ih je trenutno) na 16,5 miliona 2030. godine. Ukupan broj žena koje su se udale dok su bile deca će porasti sa više od 700 miliona na 950 miliona u istom vremenskom periodu. Na globalnom nivou, samo 8 procenata dece živi u državama koje ih zakonski štite od telesnog kažnjavanja u svakom okruženju; a 92 procenata dece živi bez pune zakonske zaštite.

Na globalnom nivou, stopa registracije novorođenčadi u seoskim oblastima znatno zaostaje za istom stopom koja se odnosi na gradske sredine.

Bliski istoki region severne Afrike su skoro prepolovili stopu dečjeg stupanja u brak tokom protekle dve decenije (najbrže realizovano smanjenje na svetu).

4 od 5 dece uzrasta od 2-14 godina kod kuće je izloženo nasilnim metodama disciplinovanja.

GradProcenat registrovanihrođenja

SeloProcenat registrovanihrođenja

79% 50%

Dečji brakovi na Bliskom istoku i u severnoj Africi

Procenat prepolovljen

x5


22

Trenutna situacija: UNICEF radi u korist najsiromašnije i najviše marginalizovane dece kako bi državama pomogao da razumeju obrasce i pokretače dečjeg siromaštva i isključenosti, kao i da osmisle efikasno reagovanje. Iako UNICEF nastoji da dopre do dece iz najsiromašnijih domaćinstava i da se bori protiv diskriminacije u svim sektorima svog rada, neophodne su komplementarne intervencije – jer poreklo siromaštva i društvene marginalizacije ima više aspekata.

Ključni indikatori napretka u socijalnoj inkluziji već su navedeni u okviru mnogih statističkih podataka u ovom izveštaju i pokazuju da se smanjuje jaz u pristupu uslugama, kao i da su poboljšani ishodi za decu iz tradicionalno marginalizovanih grupa. U meri u kojoj cifre iz različitih sektora pokazuju da se smanjuje jaz u obezbeđivanju jednakih šansi, neki aspekti socijalne inkluzije se poboljšavaju, ali je ostalo još posla koji treba odraditi.

Smanjivanje razlika: Nedostatak novca ima ogromnu ulogu u javljanju i pojačavanju nejednakosti. Bez osnovnog nivoa prihoda, porodice ne mogu značajno da podrže decu u ostvarivanju njihovih prava. Deca su previše zastupljena kod stope siromašnih u zemljama u razvoju, gde čine 47 procenata onih koji žive sa manje od 1,25 dolara dnevno. Broj male dece iz najsiromašnijih domaćinstava je posebno izražen u zemljama s najnižim prihodom, gde više od polovine dece mlađe od 12 godina živi u ekstremnom siromaštvu.

Siromaštvo kod dece sve više zabrinjava i u zemljama s visokim prihodom. Iako su nejednakosti skrivene iza visokih dohodaka u proseku, deca u bogatim zemljama su dosta loše prošla tokom nedavne globalne ekonomske recesije. Do 2012. godine je bilo 2,6 miliona više dece koja žive u siromašnim domaćinstvima u bogatim zemljama nego što ih je bilo pre nego što je nastupila finansijska kriza 2008. godine.

soci

jaln

a in

kluz

ija

Manje ljudi živeu siromaštvu danasnego pre 30 godina

721 milion alionih koji živeu siromaštvu

su deca

47%


23

Ključni izazovi: Pouzdani podaci još nisu dostupni da bi se mogli analizirati trendovi u pogledu globalnih stopa ili intenziteta dečjeg siromaštva tokom određenog perioda. Konačno, kako bi se izmerila jednakost u poboljšanju otklanjanja dečjeg siromaštva biće neophodno ne samo brojanje koliko se dece pomerilo iznad određene linije siromaštva, već i analiziranje toga koja deca uspevaju da naprave tu tranziciju – uzimajući u obzir njihov početni nivo siromaštva, porodičnu istoriju i druge uobičajene pokazatelje ugroženosti.

Iako je nedostatak novca jedan od najznačajnijih faktora i često se najlakše meri, to nije jedini faktor koji intenzivira nejednakosti kod dece. Konvencija o pravima deteta skreće pažnju na potrebu da se borimo protiv diskriminacije „bez obzira na rasu, boju kože, rodna pripadnost, jezik, religiju, političke ili druge stavove, nacionalno, etničko ilidruštveno poreklo, imovinu, smetnje u razvoju, rođenje ili drugi status deteta ili njegovog ili njenog roditelja ili staratelja.” Države obično nemaju podatke o prevalenci ili trajanju takve diskriminacije. Ipak, kvalitativno istraživanje, izveštaji nacionalnim ustanovama koje se bave ljudskim pravima i statistika na nivou države odražavaju rasprostranjenost diskriminacije, kao i to na koji način se njene posledice intenziviraju kod najsiromašnijih od siromašnih.

1 od 2 dece mlađe od 12 godina u zemljama s niskim prihodom živi u ekstremnom siromaštvu.

Na globalnom nivou, 78 procenata ljudi koji su ekstremno siromašni žive u seoskim oblastima.78%

3 Smanjivanje razlika u obezbeđivanju jednakih šansi

25

P ostignuti su značajni rezultati u smanjenju razlika u obezbeđivanju jednakih šansi kod dece shodno Milenijumskim ciljevima razvoja, ali je opšti napredak sporadičan. Razlike koje i dalje postoje mogu da posluže

kao krucijalne smernice za razvoj u narednom periodu i ukazuju na probleme koje treba uvrstiti u politike i programe koji se fokusiraju na obezbeđivanje jednakosti, a u cilju bržeg postizanja rezultata za decu.

Za UNICEF, pravičnost znači da sva deca imaju šansu da prežive, razviju se i ostvare svoje pune potencijale bez diskriminacije, predrasuda ili pristrasnosti. Cilj politika koje se fokusiraju na obezbeđivanje pravičnosti je eliminisanje okolnosti koje nisu fer, mogu se izbeći, a uskraćuju deci mogućnost da ostvare svoja prava. U okviru pristupa programima i politikama UNICEF-a koji se zasniva na pravičnosti nastojimo da razumemo i pokušamo da otklonimo uzroke nejednakosti kako bi sva deca – a naročito ona koja su najviše ugrožena – mogla da imaju zdravstvene usluge, odgovarajuću ishranu, sanitarne uslove, bezbednu vodu, obrazovanje, zaštitu, informacije i druge usluge koje su neophodne za njihov opstanak, rast i razvoj.

Unapređenje prikupljanja i analize podataka Podaci razloženi na potkategorije, umesto na cele populacije, od najvećeg su značaja za napore usmerene ka ostvarivanju stavki u okviru agende pravičnosti.Pružanje podrške vladama prilikom prikupljanja i analize pomenutih podataka je izuzetno važno da bi se identifikovala najugroženija deca: ko su ta deca, gde žive, iz kakvih su porodica, zašto su zaboravljena i kako se do njih može dopreti.

UNICEF je već decenijama u središtu aktivnosti vezanih za unapređenje korišćenja podataka o deci. Od početka sprovođenja Istraživanja višestrukih pokazatelja (Multiple Indicator Cluster Surveys – MICS) tokom 90-ih godina 20. veka, UNICEF je radio s vladama na popunjavanju propusta u prikupljanju podataka i praćenju napretka ka ispunjenju razvojnih obaveza, uključujući MCR. MICS podatke prikupljaju obučeni timovi za rad na terenu koji lično intervjuišu članove domaćinstva u vezi sa nizom tema. Oni su sada ključni za identifikovanje i praćenje obezbeđivanja jednakih šansi tako što se podaci razlažu prema finansijskom statusu, geografskoj oblasti, rodnoj pripadnosti, etničkoj pripadnosti, jeziku, religiji, starosti, kao i prema drugim faktorima koji mogu ukazati na parametre ugroženosti.

Na osnovu pouzdanih podataka, pojavili su se novi dokazi o potrebama osetljivih i marginalizovanih populacija, kao i na koji način se pomenute potrebe mogu ispuniti. U nizu MICS istraživanja, preuzorkovanja i odvojenih istraživanja o osetljivim populacijama kao što su Romi, ljudi afričkog porekla i domorodačke grupe, naglašen je njihov poseban položaj. Podaci razloženi prema polu doveli su do unapređenja programa o mortalitetu i zdravlju majki, kao i problemima kao što je sakaćenje/odsecanje ženskih genitalija. Pored toga, MICS istraživanja su unapredila znanje o životu adolescenata kroz popunjavanje modula o zadovoljstvu životom, koji omogućavaju bolji uvid u izazove s kojima se mladi susreću.

Podaci razloženi na potkategorije, a ne podaci koji se tiču celih populacija, od ključnog su značaja za aktivnosti usmerene ka ostvarivanju stavki iz agende pravičnosti.

Smanjivanje razlika u obezbeđiivanja jednakih šansi


26

UNICEF takođe podržava vladino rutinsko prikupljanje administrativnih podataka u vezi sa zdravstvenim i obrazovnim sistemima, kao i sistemom socijalne zaštite. Bolje razlaganje i analiza rutinskih podataka omogućava redovno ažuriranje položaja najugroženijih grupa, dok se čvrsti, dugoročni indikatori i dalje prikupljaju tokom periodičnih istraživanja kao što su MICS, demografska i zdravstvena istraživanja.

Korišćenje podataka je unapređeno generisanjem analitičkih alata za razumevanje dimenzija nejednakosti. Jedan od takvih alata koji je razvio UNICEF – Multiple Overlapping Deprivation Analysis, MODA (Analiza višestrukih preklapajućih lišenosti), koristi se za usmeravanje intervencija u zemljama s niskim, srednjim i visokim prihodom. MODA alat definiše dobrostanje deteta na sveobuhvatan način, koncentrišući se na pristup raznim robama i uslugama koje su krucijalne za opstanak i razvoj deteta. Ovaj alat prepoznaje da je detetov doživljaj uskraćenosti kompleksan i da se ovi višestruki, preklapajući nedostaci češće mogu javiti – s većim negativnim posledicama – u grupama koje su više ugrožene u smislu socio-ekonomskog statusa.

Kako bi se vizija iz agende o jednakosti pretočila u konkretnu akciju, 2011. godine UNICEF je kreirao još jedan inovativan alat - Monitoring Results for Equity System (Praćenje rezultata radi uspostavljanja pravičnog sistema). Ovaj alat se koristi za dijagnostikovanje faktora ili „zagušenja“ koji ograničavaju ostvarivanje rezultata za decu u riziku, pronalaženje i implementaciju rešenja, kao i redovno praćenje njihovog napretka.

A u skladu sa svojim univerzalnim mandatom za decu, UNICEF proizvodi izveštaje o dobrostanju dece u zemljama s visokim prihodom. Najnoviji takav izveštaj se fokusira na uticaj globalne recesije na decu u zemljama-članicama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Izveštaj je potvrdio da su deca koja žive u posebno osetljivim situacijama (uključujući decu iz domaćinstava čiji članovi nemaju posao ili su migranti ili je roditelj samohran ili je domaćinstvo brojno) bila previše zastupljena u najozbiljnijim grupama siromaštva.

Devojčica maše dok se pridružuje drugovima i drugaricama u dečjem parku koji je prilagođen deci sa smetnjama u razvoju u Džordžtaunu, Gvajana.

© UNICEF/UKLA2014-1214/Milton

27


BANGLADEŠ: PRAVIČNOST U ISHRANI

Praćenje trendova u prevenciji pothranjenostiZnaci ozbiljne pothranjenosti bili su očigledni kod 14-mesečne Omi: ekstremno koščat izgled, mala telesna težina, infekcije i odbijanje hrane. Ali njena majka, Laki Akter, je mislila da će sve biti u redu. Iako su simptomi koje je devojčica imala zabrinuli Akter, komšije su joj rekle da će se problemi rešiti sami od sebe. Dvadesetdvogodišnja majka dvoje dece u severnom okrugu Netrakona, u Bangladešu, pokušala je da kupi bolju hranu – onoliko koliko su ona i njen muž, radnik-migrant, mogli sebi da priušte. Kako se zdravstveno stanje njene kćerke pogoršavalo, Akter je osećala da nema kome da se obrati. „Ponekad sam razmišljala da odvedem Omi kod lekara,” rekla je, “ali niko u mom okruženju nije umeo da me posavetuje.”

Onda je posebno obučena anketna grupa posetila njenu kuću tokom procene stanja uhranjenosti u Netrakoni. Lider grupe, M. Aktaruzaman, je upozorio da je Omi ozbiljno pothranjena. „Rekli smo roditeljima da je odmah odvedu kod doktora i uverili smo ih da odgovarajuća terapija može da joj pomogne da raste kao druga deca,” rekao je.

Aktaruzaman je profesor na Institutu za ishranu i nauku o hrani pri Univerzitetu u Daki, kao i član Tima za brzu procenu uhranjenosti, koji je deo programa koji podržava UNICEF, a koji radi u 10 oblasti u kojima se često događaju prirodne katastrofe u Bangladešu. Finansiran od strane Direktorata Evropske komisije za humanitarnu pomoć i civilnu zaštitu (ECHO), pomenuti program jača nacionalne i lokalne kapacitete za sprečavanje pothranjenosti, naročito u vanrednim situacijama.

Čak i kad nema krize, prevalencija dečje pothranjenosti u Bangladešu je velika. Vanredne situacije kao što su poplave i cikloni dodatno povećavaju verovatnoću da će biti pothranjenosti u najsiromašnijim domaćinstvima. Kako bi se izvršila priprema za vanredne situacije, tim za procenu sprovodi istraživanja i tako prati stanje uhranjenosti dece. Za Omi, poseta anketne grupe je bukvalno produžila njen život.

Tim za brzu procenu uhranjenosti meri telesnu visinu deteta tokom kućne posete u okrugu Čoliša Nagar, Bangladeš.

© UNICEF/BANA2014-01445/Haque


28

BRAZIL: PRAVIČNOST U PODIZANJU SVESTI O HIV-U

I AIDS-U

© UNICEF Brazil/2014/Page

Borba protiv HIV-a kod adolescenata u rizikKad je napunio 18 godina Rodrigo Žavijer, već je bio zagovornik-veteran zdravstvenih usluga koji radi na tome da pomogne da se spreči HIV infekcija kod adolescenata u riziku u Fortalezi u Brazilu.

„Zainteresovao sam se za zdravstvo od malih nogu,” objašnjava Rodrigo. Sa 11 godina počeo je da radi u školskom radio programu gde je mogao da govori o zdravlju. Kada je imao 12 godina pridružio se programu Zdravlje i sprečavanje bolesti u školama, koji podržava UNICEF u Brazilu. Sa 15 godina postao je Zdravstveni saradnik-adolescent u okviru još jednog programa koji podržava UNICEF.

„Do tad sam već stekao veliko samopouzdanje u pogledu zdravstvenih informacija koje sam delio,” seća se Rodrigo. Naoružan tim samopouzdanjem, pridružio se pilot projektu Svest mladih koji je inicirao UNICEF u Brazilu kako bi širio informacije o sprečavanju HIV-a i seksualno prenosivih infekcija u Fortalezi.

„Imamo kombi za pružanje mobilnih zdravstvenih usluga u kojem se na dobrovoljnoj bazi može testirati na HIV i dobiti saveti na različitim lokacijama u gradu,” rekao je Rodrigo. Pored toga, neki volonteri projekta Svest mladih posećuju obrazovne centre za adolescente u sukobu sa zakonom da bi im delili informacije o zdravlju.

„Dobro je što su došli da razgovaraju s nama, jer mnogi od nas ćemo biti ovde duže vreme, a nije nam prijatno da razgovaramo s odraslima o temama kao što je HIV,” rekla je jedna devojka u jednom od centara. Takvi odgovori jačaju Rodrigovu odlučnost da nastavi da pomaže svojim vršnjacima na putu ka boljem zdravlju, uz pristup informacijama i uslugama koje su im potrebne.

Volonter - zdravstveni saradnik Rodrigo Žavijer stoji ispred zastave pilot projekta Svest mladih u Fortalezi, Brazil.

29

Programi za obezbeđivanje jednakih šansi za decu Razloženi podaci otkrivaju dimenzije nejednakosti i stavljaju akcenat na oblasti gde je neophodno preduzeti akciju. Takve informacije pomažu UNICEF-u da bliže usmeri intervencije na porodice i decu kojima je pomoć najpotrebnija. To takođe unapređuje, gde je to potrebno, proces pravljenja korekcija u cilju ostvarivanja maksimalnog efekta programa UNICEF-a – bilo da to podrazumeva humanitarnu akciju u slučaju ratnog sukoba ili prirodne katastrofe ili programe koji se fokusiraju na jednakost u razvojnom kontekstu. U daljem tekstu je dat kratak prikaz pristupa UNICEF-a programima za obezbeđivanje pravičnosti za decu.

ZdravljeJedan od ključnih elemenata pristupa obezbeđivanju pravičnosti je ulaganje u dopiranje jeftinih intervencija i njihovo proširenje kako bi se unapredilo zdravlje majke i deteta. UNICEF primenjuje ovaj pristup u svom radu s vladama i partnerima kako bi ubrzao napredak usluga za žene i decu, kao i da bi se smanjile razlike unutar i između nacija. Sa posebnim fokusom na decu iz najsiromašnijih i najviše ugroženih zajednica, zdravstveni programi kombinuju mere koje su:

• Preventivne – uključuju imunizaciju protiv poliomijelitisa i drugih dečjih bolesti koje se mogu sprečiti vakcinisanjem

• Preskriptivne – uključuju napore usmerene ka promovisanju isključivog dojenja tokom najmanje prvih šest meseci života, spavanje pod mrežom za krevet tretiranom insekticidima radi prevencije malarije, kao i pranje ruku

• Kurativne – uključuju lečenje najrasprostranjenijih bolesti kao što su pneumonija, dijareja i malarija.

HIV i AIDSNove HIV infekcije kod dece mlađe od 15 godina smanjene su za skoro 60 procenata od 2000. godine. Po prvi put u istoriji HIV epidemije, svet poseduje znanje, iskustvo i alate koji su neophodni da bi se omogućilo da jedna generacija živi bez AIDS-a. UNICEF radi s vladama kako bi ubrzao napredak ka eliminisanju prenošenja HIV-a s majke na dete, obezbeđivanje lečenja za decu kojoj je to potrebno i zaustavljanje prenošenja HIV virusa među adolescentima. UNICEF daje podršku državama u proširenju inovativnih strategija za eliminisanje razlika u obezbeđivanju jednakih šansi za pristup usluzi testiranja na HIV, kao i uslugama prevencije i lečenja za decu i njihove porodice. Prioriteti obuhvataju:

• Obezbeđivanje informacija o prevenciji i lečenju populacijama do kojih je teško dopreti

• Uklanjanje prepreka i „zagušenja“ u prevenciji prenošenja virusa s majke na dete

• Davanje anti-retroviralne terapije u roku od prvih 12 nedelja života, koja može poboljšati stopu preživljavanja odojčeta koje živi s HIV-om za 75 procenata.

Jedan od ključnih elemenata pravičnog pristupa je ulaganje u jeftine intervencije za poboljšanje zdravlja majke i deteta, kao i širenje obuhvata tih intervencija.



30

Voda, sanitacija i higijena (WASH)WASH program UNICEF-a je aktivan u više od 100 nacija i fokusira svoje aktivnosti na najviše ugrožene populacije, i to naročito u najmanje razvijenim zemljama. Pored toga što reaguje na hitne potrebe u humanitarnim krizama, WASH program podržava transformativne promene. Pristup totalne sanitacije koji predvodi zajednica značajno je doprineo smanjenju razlika u sanitarnim uslovima i higijeni u mnogim ugroženim zajednicama. Druge strategije, kao što je revizija održivosti usluga, su pomogle da se obezbede podaci koji su neophodni za pokretanje pitanja javne odgovornosti prema siromašnim zajednicama. Aktivnosti se fokusiraju na:

• Kreiranje okruženja u kojem se primenjuje sveobuhvatni podsticajni pristup, a kako bi se ubrzao napredak ka univerzalnom pristupu bezbednoj vodi, sanitarnim prostorijama i proizvodima za održavanje higijene

• Unapređenje isporuke usluga• Rad na tome da se ostvari pozitivna promena ponašanja (npr. pranje ruku),

a shodno raspoloživim sredstvima.

IshranaUNICEF blisko sarađuje s vladama i drugim partnerima u borbi protiv zaostajanja u rastu i drugih oblika neuhranjenosti. Rešavanje problema neuhranjenosti u ranom detinjstvu je od suštinske važnosti. To može sprečiti kratkoročne posledice neadekvatnog rasta, bolesti i smrti u ranom detinjstvu, kao i dugoročne efekte ograničenog razvoja, slabijeg uspeha u školi i smanjene produktivnosti i potencijala za zarađivanje u zrelom dobu. Pomoć u ranom detinjstvu takođe može zaustaviti međugeneracijski krug loše ishrane, jer mnoge pothranjene devojčice odrastu i postanu pothranjene majke koje rađaju decu s malom telesnom težinom po rođenju, i tako se nastavlja krug lišenosti. Period od trudnoće do drugog rođendana deteta – 1.000 dana – predstavlja jedinstvenu priliku za reagovanje. Tokom ovog perioda, intervencije u ishrani majke i deteta mogu uticati na ceo život. Ključne intervencije obuhvataju:

• Podrška ishrani majke• Promovisanje optimalne ishrane odojčeta i malog deteta• Borba protiv nedostatka mikronutrijenata (npr. kroz suplementaciju

vitamina A)• Lečenje ozbiljne akutne pothranjenosti.

Osim što zadovoljava hitne potrebe tokom humanitarnih kriza, WASH program podržava i transformativne promene.

Na putu do punkta s vodom u izbegličkom kampu u regionu Kigoma (Ujedinjena Republika Tanzanija), devojčica iz Burundija nosi svoju mlađu sestru u marami za nošenje dece, kao i kišobran da bi zaštitila sebe i sestru od sunca.

© UNICEF/NYHQ2015-1727/Beechey

31

JUŽNI SUDAN: PRAVIČNOST U OBRAZOVANJU

Natabo Gabriel displays

her vocational training

certificate

© UNICEF South

Sudan/2014/Ligoo

Rušenje barijera za obrazovanje devojčicaNatabo Gabrijel (13 godina) s nestrpljenjem je čekala da se prozove njeno ime u Centru za strukovno obrazovanje mladih u gradu Kapoeta u državi Istočna Ekvatorija u Južnom Sudanu. To je bio dan kada su ona i njeni drugovi i drugarice iz razreda dobijali diplome Centra za obrazovanje i ona je čekala da dobije svedočanstvo o završenom krojačkom kursu.

Natabo nije samo bila najmlađa u svom razredu, već i jedna od malobrojnih devojčica koje su pohađale kurseve. Većina zajednica u oblasti u okolini Kapoeta centra sastoji se od pastira čija zarada zavisi od gajenja stoke. Mnoge devojčice u tim zajednicama se rano udaju, često za mnogo starije muškarce. Ova praksa utiče na razvoj devojčica i ima dodatne negativne posledice na njihovo obrazovanje, zdravlje i fizičku bezbednost.

Uprkos ovim preprekama, Natabo je uspela za završi kurs koji joj može pomoći da ima karijeru. Zahvaljujući lokalnom partnerstvu između UNICEF-a i organizacije PLAN International, ona je bila jedan od 102 studenata

i studentkinja tehnike i strukovnih studija koji su tog dana diplomirali u okviru omladinskog programa koji je UNICEF podržao u Istočnoj Ekvatoriji. Od 2012. godine, stotine drugih devojčica i dečaka koji nisu išli u školu imalo je koristi od ovog programa, u okviru kojeg se uči čitanje, pisanje i računanje, pored strukovnih veština.

„Obrazovanje devojčica je od suštinske važnosti ukoliko Južni Sudan želi da se njegova mlada populacija razvija i napreduje,” rekao je Džonatan Vaič, direktor UNICEF-a u Južnom Sudanu.

Nakon velikog broja govora koje su održali prisutni lideri lokalnih zajednica i tačaka koje su izveli njeni drugovi i drugarice iz razreda, konačno su prozvali Natabino ime. Začuli su se radosni povici i glasni zvižduci dok se ona žurno kretala ka podijumu. „Uspela sam!” uskliknula je i dodala da se nada da će se prestati s praksom dečjeg braka u njenoj zajednici „kako bi druge devojčice mogle da imaju sličnu mogućnost da se razviju.”

ObrazovanjeU okviru rada UNICEF-a na temu obrazovanja, obezbeđivanje pravičnosti je prioritet. Devojčicama i dečacima se pomaže da steknu osnovne veštine pismenosti i računanja, kao i širi opseg socijalnih, emocionalnih i kognitivnih veština. Pravičnost u obrazovanju postavlja temelj za inkluzivni ekonomski rast, smanjenje siromaštva i društveni razvoj. Strategije UNICEF-a za smanjenje razlika u obrazovanju obuhvataju:

• Zagovaranje u korist pojačanog finansiranja osnovnog obrazovanja • Promovisanje osnaživanja zajednice i poboljšanih podataka i dokaza o

obrazovanju • Obezbeđivanje materijala i mogućnosti za učenje deci s smetnjama u

razvoju ili deci iz tradicionalno isključenih grupa• Proširenje mogućnosti za učenje u ranom detinjstvu• Kreiranje školskog okruženja koje je bezbedno i ima odvojene sanitarne

prostorije kako bi devojčice mogle da pohađaju nastavu i borave u školi.



32

Podrška alternativama smeštaju u rezidencijalne ustanoveIlija, dečak iz Srbije s Daunovim sindromom, živeo je u državnoj ustanovi veći deo prvih 12 godina svog života. Uprkos svim naporima, nije bilo moguće vratiti ga njegovim biološkim roditeljima. Ali sada raste u brižnoj hraniteljskoj porodici.

„Ilija je nekad bio dete koje sa mnom uopšte nije komuniciralo,” rekla je Slobodanka Marčeta, njegova hraniteljka. „Skoro je neverovatno” koliko je porastao i napredovao nakon što je napustio ustanovu, dodala je. „Kompletan njegov izgled i interakcija su se promenili.”

Od 2011. godine, najmanje 1,4 miliona dece kao što je Ilija raslo je bez roditelja, često u ustanovama, u 26 država centralne i istočne Evrope i centralne Azije. Reagujući na takvo stanje, UNICEF je radio s vladama u tom regionu kako bi obezbedio posebnu podršku porodicama u riziku od razdvajanja, čime se smanjila potreba za rezidencijalnim smeštajem i promovisalo se pravo sve dece da odrastu u stimulativnom porodičnom okruženju.

Dokazi potvrđuju da je porodična nega najbolja opcija za decu, dok rezidencijalni smeštaj može usporiti njihov fizički, intelektualni i emocionalni razvoj. Usluge koje se pružaju u porodici, kao i u okviru zajednice, su i jeftinije na duge staze.

Ova promena ka nezi u okviru porodice u centralnoj i istočnoj Evropi i centralnoj Aziji je bila pozitivna. Danas je manje dece mlađe od 3 godine u ovom regionu smešteno u ustanove, procenat dece u dečjim domovima je opao i više dece dobija negu tipa alternativne porodice ili hraniteljsku negu. Što se tiče Ilije, prema poslednjem izveštaju, njegovi hranitelji su i dalje ohrabreni i oduševljeni njegovim stalnim napretkom.

SRBIJA:PRAVIČNOST U

SOCIJALNOJ INKLUZIJI

© UNICEF Serbia/2014Ilija se igra sa svojim hraniteljima, nakon više godina provedenih u rezidencijalnoj ustanovi u Srbiji.

33


Zaštita detetaSva deca imaju pravo da budu zaštićena od nasilja, eksploatacije i zlostavljanja. Ipak, milioni dece širom sveta – iz svih socio-ekonomskih i starosnih grupa, religija i kultura – trpe nasilje, eksploataciju i zlostavljanje. Međutim, iako apsolutno sva deca mogu biti izložena nasilju, neka od njih su posebno osetljiva zbog pola, rase, etničkog porekla, socio-ekonomskog statusa ili smetnjama u razvoju ili mesta gde žive. Od trenutka kada je pojačao fokus na obezbeđivanju jednakosti, UNICEF je ubrzao rad na obezbeđivanju zaštite deteta na nekoliko frontova, uključujući registraciju rođenja kako bi se za svako dete osigurao zakonski identitet, sprečavanje nasilja, ukidanje dečjeg stupanja u brak i sakaćenja/odsecanja ženskih genitalija, pravde za decu, kao i zaštita deteta u vanrednim situacijama. Programi u ovoj oblasti obuhvataju:

• Razvoj i unapređenje relevantnih zakona i politika• Unapređenje sistema koji mogu zaštititi decu od negativnih uticaja i

adekvatno reagovati kada su deca žrtve• Rad sa zajednicama kako bi se prekinulo škodljivo ponašanje i praksa.

Socijalna inkluzijaProgrami UNICEF-a za socijalnu inkluziju direktno se bave uzrocima nejednakosti. Fokusiraju se na socijalnu zaštitu dece koja žive u siromaštvu, na pravičnu podelu javnog budžeta, kao i na lokalnu upravu koja treba da radi u korist dece. Ovaj rad se dramatično ubrzao u proteklih pet godina i sada se sprovodi u više od 100 zemalja. A nedavno sprovedene aktivnosti su proširile socijalnu zaštitu u kontekstu humanitarne akcije, sa ciljem da se poveže reagovanje u vanrednim situacijama sa dugoročnom podrškom razvoju. Sve veći korpus dokaza pokazuje da socijalna zaštita pomaže da se ostvare pravičniji ishodi u svim sektorima. Može imati direktan uticaj na uklanjanje društvenih i ekonomskih prepreka pristupu osnovnim uslugama – kao i na jačanje kapaciteta domaćinstava da se brinu o svojoj deci. U tom smislu, UNICEF podržava vlade da:

• Postupno intenziviraju glavne programe dečje zaštite • Ojačaju vladine kapacitete za razvoj i implementaciju integrisanih sistema

socijalne zaštite • Efikasno reaguju na višestruke, preklapajuće probleme sa kojima se

susreću deca, adolescenti i porodice.

Sve veći korpus dokaza pokazuje da socijalna zaštita pomaže da se ostvare pravičniji ishodi u svim sektorima.


34

Integrisane usluge, efikasna partnerstvaDok UNICEF i njegovi partneri planiraju svoj rad u okviru konkretnih gore navedenih sektora, većina ugrožene dece nisu uskraćena samo u jednoj oblasti života. Ona se suočavaju s višestrukim i kompleksnim problemima. Kada porodice moraju da traže usluge od različitih pružalaca usluga i da se bore s više komplikovanih procedura, velike su šanse da će propustiti neke prilike. Oni takođe moraju da potroše mnogo vremena i finansijskih sredstava da bi se snašli u različitim sistemima. Za porodice koje su već ugrožene, takav teret može biti pretežak.

Svaki od tih faktora je razlog više da se integrišu podrška i usluge za najosetljiviju decu i porodice. Integrisani pristupi pomažu da se postave prioriteti za reagovanje u svakom sektoru. Štaviše, oni povezuju sektore tako da, na primer, zdravstveni radnici postaju „most“ i povezuju korisnike sa službama za registraciju rođenja ili službama koje obezbeđuju suplemente u vidu mikronutrijenata.

Osim integrisanja usluga, kako bi se postigli rezultati u pogledu jednakosti neophodno je uspostavljanje partnerstava na svim nivoima. Partneri mogu biti organizacije prisutne u zajednici koje pomažu da se transformiše svakodnevni život porodica, ali i globalni savezi koji mogu da privuku pažnju i resurse za najugroženiju decu.

UNICEF ima dugotrajna i dragocena partnerstva s vladama širom sveta. Ova partnerstva se uspostavljaju sa svim vladinim organima i agencijama na svim nivoima, uključujući funkcionere koji rade u zakonodavnim, izvršnim i sudskim organima vlasti, kao i ustanove na nacionalnom, podnacionalnom i lokalnom nivou. Fokusiranje na jednakosti je istaklo značaj mobilisanja zajednica – korišćenje njihovog znanja i veština i njihovo angažovanje u implementaciji i praćenju rešenja lokalnih problema. Pri donošenju odluka na ovom nivou, glas zajednice je od najveće važnosti za definisanje održivih planova i programa.

Istovremeno, partnerstva UNICEF-a s privatnim sektorom, akademicima i inovatorima donose „sveže“ ideje i rešenja za probleme pristupa, kvaliteta i troškova usluga i proizvoda. Rad s organizacijama civilnog društva, verskim organizacijama, omladinskim i ženskim grupama i drugim organizacijama doprineo je unapređenju implementacije agende obezbeđivanja pravičnosti i jednakosti. Uspon socijalnih pokreta, zahvaljujući javnim inicijativama i prevazilaženju geografskih ograničenja, ima veliki potencijal za dalje proširenje dopiranja pomenute agende do novih zajednica.

Fokusiranje na pravičnosti istaklo je značaj mobilizacije zajednica – korišćenje njihovog znanja i veština i njihovo angažovanje u sprovođenju i praćenju rešenja lokalnih problema.

35


Razumevanje preostalih nejednakostiKako bi se razumele razlike u obezbeđivanju jednakih šansi za decu koje još uvek postoje unutar i između država u periodu posle 2015. godine, važno je uočiti sve prisutne izvore ugroženosti. Ovi faktori se odnose na sve sektore.

Geografski položaj, bogatstvo i rodna pripadnost su ključni znaci nejednakosti kod dece. U poređenju s decom iz najbogatijih domaćinstava, deca iz najsiromašnijih domaćinstava imaju veće šanse za oko jednu trećinu da njihovom rođenju prisustvuje obučena babica; više nego dvostruke šanse da zaostaju u rastu; kao i skoro dvostruke šanse da umru pre svog petog rođendana. Deca iz najsiromašnijih domaćinstava imaju manje šanse da idu u školu, a čak i kad pohađaju nastavu imaju manje šanse da nauče onoliko koliko to mogu njihovi vršnjaci iz najbogatijih domaćinstava. Najsiromašnije devojčice imaju veće šanse da se udaju dok su još deca i manje šanse da dobiju sveobuhvatne, tačne informacije o HIV-u.

Ratni sukobi, prirodne katastrofe i klimatske promene takođe smanjuju šanse za obezbeđivanje pravičnosti i jednakosti za decu. Tokom 2013. godine, 148 miliona ljudi širom sveta bilo je pogođeno prirodnim katastrofama ili je raseljeno usled ratnih sukoba – i takve krize postaju sve češće i komplikovanije. Uticaj akutnih humanitarnih kriza se intenzivira usled pojave i trajanja delikatnih situacija u državama i na teritorijama u kojima danas živi 1,2 milijarde ljudi. Prirodne katastrofe i klimatske promene predstavljaju dodatne pretnje napretku koji je ostvaren u pogledu dečjih prava.

Sve veći udeo Afrike u globalnoj dečjoj populaciji čini da investiranje u decu, naročito onu koja su najsiromašnija, postaje veći imperativ nego ikada ranije. Afrika se nalazi na raskršću dva velika trenda: rast populacije i ubrzavanje urbanizacije. Ukrštanje ovih trendova može da dovede do kreiranja krugova ugroženosti koji negativno utiču jedan na drugog, u smislu da se negativan uticaj pojačava kada su oba prisutna. Međutim, ako se ovi trendovi prepoznaju i ako im se pristupi na odgovarajući način, naredna generacija dece koja će živeti u sve većim gradovima u Africi imaće koristi od činjenice da žive u urbanoj sredini.

Osim što treba razmotriti pomenute sveprisutne faktore, neophodno je protumačiti podatke u određenom kontekstu kako bi se razumele preostale razlike u obezbeđivanju jednakih šansi za decu. Na primer, veoma su važne polazne tačke. Ponekad čak i dobar napredak gubi na značaju u poređenju sa obimom početne nejednakosti. Pored toga, varijabilne stope napretka između regiona još više su zapostavile neku decu. A rast populacije može da zamaskira napredak; u nekim slučajevima, činjenica da je populacija sve veća označava da mali procenat unapređenja krije mnogo veće apsolutne koristi u obuhvatu. Na kraju, napredak je prosto previše spor kada su u pitanju određeni problemi. Ponekad je najjednostavnije objašnjenje ono koje je ispravno: u nekim oblastima, nije bilo nikakvog napretka.

4 Ubrzavanje obezbeđivanja jednakosti za decu

37


O vaj izveštaj je započet oštrim izborom između dve potencijalne budućnosti za najugroženiju decu sveta: ona se suočavaju ili sa začaranim krugom ugroženosti ili pozitivnim krugom mogućnosti.

Uz adekvatnu podršku porodice i rano ulaganje u njihovo zdravlje, ishranu, obrazovanje i pristup bezbednoj pijaćoj vodi, zaštiti i nezi, ove devojčice i dečaci imaju dobre šanse ne samo da prežive u ranom detinjstvu, već i da napreduju u srednjem detinjstvu, adolescenciji i zrelom dobu. Ova deca imaju sve šanse da ostvare svoje snove ako se isprave nejednakosti u detinjstvu.

Za ugroženu decu, pravo ulaganje u pravom trenutku može unaprediti pozitivni krug napretka tokom njihovog odrastanja. Ova generacija onda može svojoj deci dati još više mogućnosti, dati im bolje šanse za život, učenje i napredak, bez obzira na okolnosti njihovog rođenja.

Suprotno se takođe može desiti. Deca koja su rođena u isključenim socijalnim grupama, siromašnim porodicama ili drugim teškim okolnostima ne počinju život s jednakim šansama za uspeh. Kako odrastaju, drugi pokretači isključenosti, kao što su rodna pripadnost ili etnička diskriminacija, mogu da ih spreče da dostignu svoj pun potencijal. Svi ovi pokretači povećavaju rizik da dete bude upleteno u kriminal ili nasilje ili da ima neko drugo negativno ponašanje.

Deca iz domorodačke Virarika grupe pohađaju nastavu u Santa Katarini, država Halisko, Meksiko.

© UNICEF/MEXA2015-00027/Richter


38

NIGERIJA: PRAVIČNOST I ZDRAVLJE

© UNICEF/Nigeria/EJIOFOR

SMS poruke o zdravlju majke i detetaKada je medicinska sestra prozvala njen broj, Nike Kolavole je ustala i vezala dvogodišnjeg sina na svoja leđa. Sestra ju je registrovala za prenatalne usluge i dala joj suplemente folne kiseline, kao i vitamin A i tablete protiv glista za njenog sina, Samuela, koji je testiran i na malariju.

Mlada majka je shvatila da je trebalo da traži zdravstvene usluge ranije, ali dom zdravlja u njenoj zajednici – Epe, ribarskom gradiću u predgrađu Lagosa u Nigeriji – je loše opremljen. „Kad odemo tamo, samo nam kažu da dođemo neki drugi put, jer nemaju lekova da nam daju ili da nema sestre da nam pruži usluge,” rekla je.

Kolavole je promenila mišljenje nakon što je dobila SMS i glasovne poruke na mobilni telefon na njenom

lokalnom Joruba dijalektu u kojima je obaveštena o nedelji zdravlja majke, novorođenčeta i deteta. U poruci su dati podaci o najbližim medicinskim ustanovama i raspoloživim uslugama i lekovima.

„Ovo je za nas novina,” rekla je. „Mi živimo daleko od lokalne samouprave i retko kad čujemo ovakve vesti.”

U stvari, Epe ima loše puteve i prevoz, što sprečava terenski rad koji ima izuzetno značajnu ulogu u zdravstvenim uslugama za majku i dete. Međutim, zahvaljujući mobilnim komunikacijama, UNICEF i njegovi partneri sada mogu da dopru do majki i trudnica u Nigeriji koje godinama nisu dobijale zdravstvene usluge. Danas im samo treba poslati SMS ili glasovnu poruku.

Sina Nike Kolavole, Samuela, testiraju na malariju u predgrađu Lagosa, Nigerija.

39


Projekcije napretka do 2030. godineUkoliko se ne otklone, nejednakosti u detinjstvu i adolescenciji nastaviće da generišu nepravične ishode za porodice širom sveta. Trenutne stope napretka nisu dovoljno velike da eliminišu razlike u obezbeđivanju jednakih šansi do 2030. godine. Bez ubrzavanja napretka, na primer:

• Rast populacije u regionima koji imaju slabije performanse dovešće do toga da isti broj dece kao danas ne ide u školu ni 2030.godine

• Skoro 120 miliona dece će i dalje zaostajati u rastu do 2030. godine, čime im se uskraćuje fer šansa za rast i razvoj

• Svet će moći da iskoreni praksu pražnjenja creva na otvorenom u periodu od sledećih 15 godina samo ako udvostruči trenutnu stopu smanjenja.

Napredovanje ka jednakosti – ili nenapredovanje – će imati trajne posledice kako po pojedince tako i po nacije. Dokazi pokazuju da sve veća nejednakost u ključnim sektorima, kao što je obrazovanje, može povećati rizik od konflikta.Nasuprot tome, viši nivo jednakosti je u velikoj meri povezan sa dužim i održivijim ekonomskim rastom. Ovi nalazi jasno pokazuju da na putu ka miru i prosperitetu moramo zajedno koračati.

Inovacije, oprobani pristupi i ostale važne stavkeOstvarivanje ambicioznih Ciljeva održivog razvoja iz agende zahtevaće veće ulaganje u nove, inovativne strategije, kao i primenu dokazanih pristupa koji su s vremenom usavršeni. Inovativna rešenja u okviru programa i politika dovela su do ostvarivanja rezultata u svakoj oblasti života deteta i tako otvorila nove optimistične puteve za smanjenje razlika u obezbeđivanju jednakih šansi. Ostale važne stavke za jačanje obezbeđivanja jednakih šansi kroz ostvarivanje Ciljeva održivog razvoja obuhvataju:

Unapređenje podatakaKvalitetno prikupljanje i analiza podataka je izuzetno važno za blagovremeno reagovanje na potrebe najugroženije dece. To daje novi uvid u potrebe osetljive i marginalizovane populacije, kao i načine za ispunjavanje tih potreba. U mnogim slučajevima, širenje tih podataka omogućava da građani, organizacije civilnog društva i ostala lica smatraju vladu odgovornom za poštovanje i zaštitu dečjih prava. Međutim, ostaje još mnogo toga da se uradi kako bi se osiguralo da podaci – i revolucija u prikupljanju podataka koju su omogućile nove tehnologije – budu od koristi za decu. To podrazumeva da su podaci transparentni, dostupni i da više obuhvataju one koji još uvek nisu prebrojani; smišljanje inovacija kako bi se ubrzao protok podataka i kako bi se iskoristili novi izvori; kao i staranje da se podaci koriste pri kreiranju politika.

Napredovanje – ili nenapredovanje – ka obezbeđivanju jednakih šansi imaće trajne posledice kako na pojedince tako i na nacije.


40

Jačanje sistemaNa kraju, uspeh u održavanju niskih stopa mortaliteta majke i deteta, visok nivo učenja i održive dečje zaštite će zavisiti od mogućnosti sistema kojima upravljaju vladine agencije da dosledno obezbeđuje kvalitetne, pravične usluge. U vreme krize, eksterna podrška može pomoći školama da dopru do dece iz najsiromašnijih domaćinstava, klinikama da vrše porođaje u najudaljenijim krajevima, kao i da se obezbede „sigurnosne mreže“ koje će zaštititi najugroženije. Ali na duge staze, to moraju biti komponente širih sistema koje koordiniraju i finansiraju vlade, a podržavaju zajednice i porodice.

Osnaživanje zajednicaOd socijalne zaštite do sanitacije, pokazalo se da je angažovanje i osnaživanje zajednica od suštinske važnosti za ostvarivanje napretka za decu. Jačanje lokalnih ustanova pomaže da se podrži isporuka usluga – bilo od strane zdravstvenih radnika u zajednici, odbora za zaštitu deteta ili sanitetskih timovi iz zajednice – posebno kada nastupi kriza. Unapređenje komunikacije unutar i između zajednica pomaže da se promene društvene norme u vezi sa škodljivim praksama, kao i da se otvore mogućnosti za lokalne inovacije i osećanje vlasništva nad rešenjima. Ulaganje više sredstava u pristupe bazirane u zajednici, razumevanje prioriteta zajednice kako bi se najbolje iskoristili ograničeni resursi, kao i jačanje otpornosti pre nego što nastupi katastrofa – svi ti elementi su od suštinskog značaja za osnaživanje najviše marginalizovanih porodica i dece.

Devojčica stoji za pultom u tranzitnom kampu za porodice raseljene zbog tajfuna Haijana na Filipinima.

© UNICEF/NYHQ2014-1995/Belarmino

41


Voda donosi olakšanje raseljenima„Veoma je teška situacija,” rekla je Hadija dok je sedela ispred svog šatora u kampu za raseljene osobe i izbeglice u Baherki, koji se nalazi u kurdistanskom regionu Iraka. Pre više meseci je morala da pobegne u kamp iz Mosula s petoro dece i tri unučeta.

„Mnogo je prašnjavo i mnogo je vruće ovde,” rekla je. „Prašina ulazi u šator i svuda.” Unuci su se okupili oko nje, prepiru se i bore da privuku njenu pažnju. Odvojeni su od roditelja, koji su ostali zarobljeni u Mosulu.

Hadija se priseća kako su na početku ona i članovi njene porodice bili u tranzitnom kampu; zatim su bili u starijem delu Baherke. „Nedavno smo se preselili u novi kamp,” rekla je. Baherka je bivša fabrika cementa u predgrađu Erbila. Tokom 2013. godine, pretvorena je u kamp za izbeglice koji beže od sukoba u Sirijskoj Arapskoj Republici. Taj kamp je 2014. godine postao prva stanica za one koji su morali da napuste svoje domove zbog nasilja u Iraku.

UNICEF i njegovi partneri prave prostorije u kojima se može kuvati i sanitarne prostorije za nekoliko hiljada ljudi koji borave u ovom kampu. Zahvaljujući tome, svaka porodica ima kuhinju, tuš kabinu i toalet. Iako voda mora da se donosi iz obližnje česme, svaka osoba može da koristi 150 litara bezbedne pijaće vode dnevno.

Hadija je zahvalna što se uslovi poboljšavaju. „Pomoćne prostorije su ovde bolje,” rekla je. „Imamo dva šatora, dva tuša i dva toaleta za devetoro ljudi.” Za Hadiju i njenu porodicu, bolji pristup vodi i sanitarnim prostorijama učinio je svakodnevni život u teškim okolnostima malo lakšim.

IRAK:PRAVIČNOST I VODA,

SANITACIJA I HIGIJENA

Devojčica koristi česmu u kampu Baharka, u neposrednoj blizini Erbila u kurdistanskom regionu Iraka.

© UNICEF Iraq/2015/Anmar


42

Jačanje partnerstavaEfikasno angažovanje zajednice je samo jedan primer različitih partnerstava koja su pomogla da se nedavno ostvari korist za decu. Druga partnerstva, uključujući partnerstva s vladom, donatorima, civilnim društvom, inovatorima i privatnim sektorom, su pokazala svoju vrednost i otkrila neiskorišćeni potencijal za unapređenje ostvarivanja ciljeva iz agende UNICEF-a za obezbeđivanje jednakih šansi.

Obezbeđivanje održivog finansiranjaPotreba za održivim finansiranjem u osnovi je svih ovih strategija. Ciljane, kratkoročne finansijske „injekcije“ često mogu da otklone zastoje, ali bez pouzdanih, diversifikovanih izvora finansiranja, ova postignuća se ne mogu održati tokom dužeg vremena. Obezbeđivanje održivog i pravično raspoređenog finansiranja biće sve značajnije u kontekstu Ciljeva održivog razvoja. Kako bi se ubrzalo smanjenje razlika u obezbeđivanju jednakih šansi koje negativno utiču na decu, biće neophodno da se unapredi tok nacionalnih resursa i sredstava dobijenih od međunarodne zajednice. To je posebno važno u situacijama ozbiljne ugroženosti i kada kriza može da poništi koristi koje su ostvarene za decu.

Ali da bi se resursi na najbolji način iskoristili za dobrobit dece, neophodno je da se usmere ka pravim prioritetima i to na način koji će doneti najveće benefite. Preusmeravanje planiranja i resursa sa centralnih vlasti na lokalni nivo, na primer, može pomoći da se unapredi preuzimanje odgovornosti za pružanje osnovnih usluga. Takve lekcije treba da imaju veću ulogu u finansiranju i donošenju odluka o politikama narednih godina.

Moguće je ispuniti obećanje o jednakostiMoguće je drastično smanjiti nejednakosti u obezbeđivanju šansi za decu tokom jedne generacije. Kako bi se to ostvarilo, nacije sveta moraju obraćati veću pažnju na grupe koje su zaboravljene. Moraju se koncentrisati na države i regione koji se bore s najvećim teretom i smanjiti najveće razlike u obezbeđivanju jednakih šansi. Moraju aktivirati političku volju za eliminisanje dugoročnih izvora isključenosti. Treba da preuzmu dugoročnije obaveze kako bi održale koristi koje su već ostvarene.

To su najveći izazovi, ali se mogu i moraju savladati.

U trenutku kada svet počinje da se kreće novim putem međunarodnog razvoja, sasvim je jasno da će ubrzanje napretka ka obezbeđivanju jednakih šansi biti od suštinske važnosti za ostvarivanje ambicioznih globalnih ciljeva. Poučeni iskustvom – i uz nepokolebljivu posvećenost davanju fer šansi svakom detetu – porodice, zajednice, vlade i njihovi partneri mogu i moraju da rade zajedno kako bi pokrenuli pozitivan krug jednakosti za današnju decu, kao i za buduće generacije.

Izdavač: UNICEFDivision of Communication3 United Nations PlazaNew York, NY 10017, USA

ISBN: 978-92-806-4817-1

[email protected]

© United Nations Children’s Fund (UNICEF)Novembar 2015

Posvećenost UNICEF-a ostvarivanju jednakosti – pružanju fer šansi u životu, i to svakom detetu, svuda, a naročito najugroženijima – zasniva se na uverenju da je to ispravno u principu, kao i na dokazima da je to ispravno i u praksi. U ovom izveštaju se navode argumenti za smanjivanje dugotrajnih nejednakosti jer začarani krug nepravednosti nije ni neizbežan niti neuništiv, a cena nedelovanja je previsoka.

za svako dete, fer šansa

Documents