ФРУШКА ГОРА

7/17/2019 ФРУШКА ГОРА

http://slidepdf.com/reader/full/-563db85b550346aa9a92f3d8 1/22

САВРЕМЕНИ ИЗАЗОВИ, ПЕРСПЕКТИВЕ И РАЗВОЈ ВЕРСКОГ

ТУРИЗМА НА ФРУШКОЈ ГОРИ

Резиме: На удаљености од неколико километара од Новог Сада налази се Фрушка гора,планина која је данас позната по својим бројним манастирима и националном парку.

Тренутно на овом простору постоји 17 активни манастира. !анастири су познати по

својој специ"и#ној аритектури, ризницама, библиотекама и "рескама, али и бројним

историјским и праисторијским ареолошким налазиштима.

Национални парк Фрушка гора, као планина специ"и#не лепоте нуди бројне

активности за посетиоце и посебна је не само за верске туристе. $аваљују%и изванредним

природним богатствима, лепотама пејза&а које вас вра%ају природи, Фрушка гора је

идеално место за одмор и рекреацију. 'на је, као место задивљују%е "лоре и "ауне, тако(е

постала дестинација где посетиоци могу да се одморе и у&ивају у прелепом погледу.

)рема историјским подацима, прве монашке заједнице овде су забеле&ене у првим

деценијама *+ века. )реда-а, ме(утим, сведо#е да је период оснива-а био #ак изме(у

* и *+ века. !анастири су концентрисани на простору од / км ду&ине и 1/ км ширине.

Током векова свог постоја-а, ови манастири су имали јак утицај на дуовни и полити#ки

&ивот српског народа.

Намера оваог нау#ног приступа била је у открива-у везе изме(у екотуризма и верског

туризма. 'ткрили смо да се ове две врсте туризма не морају ну&но преклапати, али да

могу имати много тога заједни#ког. На примеру Фрушке горе, рецимо, оне #аккоегзистирају надопу-ују%и једна другу.

Кључне речи: манастири, национални парк, дуовне вредности, екотуризам, верски

туризам

S!!"#$: 0 23 4568292:; <3<= :8 >?5 @<A, B 9C2 :5DC9 E<BFG2 G<B4 9C2:2 5; 9C2

8<;;5?2 H:F;4< I:<, C5;9:5J<66= 4B3B G= 59; 8B<;92:52; <BA G= 59; B<95B<6 K<:4 9A<=. 09

9C2 882B9, 359C5B 9C5; <:2< 9C2:2 <:2 17 <J95?2 :9CAL 8B<;92:52;. MB<;92:52; <:2 <8F;

: 9C25: ;K2J55J <:JC592J9F:2, 9:2<;F:2;, 65G:<:52; <BA :2;J2; <BA BF82:F; <:JC26D5J<6 ;592;

:8 K:2C5;9:5J <BA C5;9:5J 9582; <; 3266.

NC2 ><95B<6 O<:4 H:F;4< I:< C<; G22B 2:5BD 8=:5<A <J95?5952; 5B < 8FB9<5B

8<;;5?2 9C2 ?2:= G2<F9= <BA 9C<9 5; <99:<J95?2 B9 B6= : K56D:58;. EF2 9 59; F9;9<BA5BD

B<9F:<6 :2;F:J2; <BA 3BA2:F6 6<BA;J<K2; 9C<9 3566 G:5BD =F J6;2: 9 B<9F:2, H:F;4< I:< 5;

5A2<6 K6<J2 : :2;9 <BA :2J:2<95B. 9 C<; G2J82 4B3B <; < K6<J2 <A85:5BD 9C2 <FB< <BA

6:< 3C2:2 ?5;59:; J<B :2;9 <BA 2BP= 9C2 G2<F95F6 ;F::FBA5BD;.



0JJ:A5BD 9 C5;9:5J<6 A<9<, 9C2 5:;9 8B<;95J J88FB5952; 32:2 C5;9:5J<66= :2J:A2A ;5BJ2

9C2 5:;9 A2J<A2; 9C2 1Q 9C J2B9F:=. R2D2BA;, C32?2:, K6<J2 9C25: FBA5BD 9 9C2 K2:5A

G29322B 9C2 1S9C <BA 19C J2B9F:52;. NC2 8B<;92:52; <:2 JBJ2B9:<92A 5B <B <:2< / 4568292:;

6BD <BA 1/ 4568292:; 35A2. B 9C2 JF:;2 J2B9F:52; 9C25: 2L5;92BJ2, 9C2;2 8B<;92:52;

;F;9<5B2A 9C2 ;K5:59F<6 <BA K6595J<6 652 9C2 @2:G5<B B<95B.

NC2 5B92B95B 9C5; ;J52B955J <KK:<JC 3<; 9 5BA 9C2 JBB2J95B G29322B 2J6D5J<6 <BA

:265D5F; 9F:5;8 <; 3266. T2 FBA 9C<9 9C2 93 9=K2; 9F:5;8 A B9 B2J2;;<:56= ?2:6<K, GF9

8<= C<?2 < 69 9C5BD; 5B J88B. UB H:F;4< D:<, : 5B;9<BJ2, 9C2= A 2?2B J2L5;9

;FKK6282B95BD 2<JC 9C2:.

%&$ '(#)*: 8B<;95:52;, ><95B<6 O<:4, ;K5:59F<6 ?<6F2;, 2J9F:5;8, K56D:58<D2 9F:5;8

Увод

)остоји #итава плејада савремени изазова и 2кономски могу%ности који

се односе на Фрушку гору као национални парк, али и перспективе за развој

туризма на овом и ширем подру#ју, а које нису до краја искориш%ене.

!е(утим, на овом подру#ју, као локацији на којој је смештен не мали број

познатији православни манастира посебно су карактеристи#не перспективе

за развој верског туризма, али и изазови које оне собом носе.

Географски положај и природне погодности за развој туризма

Фрушка гора се налази у ју&ном делу простране )анонске низије што је

#ини јединственом острвском планином у војво(анској равници.1 'стрвском

је називамо, јер је VусамљенаW планина у овом делу Xојводине, односно

Србије, а најбли&е планине су јојY на југу Zер и [вала удаљени око / 48, на

истоку Xрша#ке планине \око 1// 48], на северу !атра п. у !а(арској \око

^// 48] и на западу _иљ гора у `рватској \око 1// 48].S )рема југу и северу

ова планина је разу(ена планинским и ре#ним токовима.^

$бог своје изузетне природне лепоте Фрушка гора је проглашена

националним парком 1aQ/. године, у циљу обезбе(е-а трајне заштите овог

подру#ја. )одру#је активне заштите у правцу истокbзапад простире се

1 333.BK:F;4<D:<.J.:;S cур#и%, С. _обривојеви%, '..и Стојакови%, d. Фрушка гора, )рометејbНови Сад, Xојноиздава#ки

завод, eеоград, S//S. стр. ^.^ 333.24.?P?A5B<.D?.:;

http://en.wikipedia.org/wiki/Serbs

http://en.wikipedia.org/wiki/Serbs



ду&ином од 7f км, а у правцу северbјуг максимално 1 км. $аузима површину

од око SSgQ/ C<.g Национални парк Фрушка гора је #лан Федерације

национални паркова hвропе b ijkUO0kl H 2A2:<95B.

m највише врове на Фрушкој гори спадају Zрвени #от, ^a 8 \сателевизијским тор-ем], 'рловац \1S 8], nришки венац \g^aм], dрадац \g7S

м] и Стра&илово \^S1 м] изнад Сремски oарловаца, са гробом познатог

српског песника eранко pади#еви%а.Q

Најве%и врови планине налазе се у централном делу Фрушке горе, док су

исто#на и западна пери"ерија ни&е и имају "орму таласастог платоа.

Тај простор је нешто изнад ^// метара надморске висине и покривен је

густим листопадним шумама.

eогатству природни ресурса доприносе предивни паш-аци, плодно

земљиште, непрегледни виногради, разни во%-аци и о#аравају%и пејза&и које

украшавају благе падине, средиш-е, ни&е и најни&е пределе Фрушке горе

све до обала _унава.

Сама локација и геогра"ски поло&ај ове планине говори колико је она

специ"и#на и са посебним микроклиматским условима, што је V#ини веома

интересантном за разли#ите нау#не области.W7 Флора и "ауна обилују

великим бројем зашти%ени биљни и &ивоти-ски врста.

!е(утим, Фрушка гора је бројна са разли#итим ареолошким

локалитетима из праисторијског и старијег историјског периода, а посебну

вредност #ине Vбисери Фрушке гореWb седамнаест православни манастира,

који су познати по специ"и#ној аритектури, "рескама и библиотекама.Wf

$аваљују%и свом овом богатству, и природном, и историјском, и

културном, и верском, Фрушка гора је идеално место за одмор и рекреацију

која бројне посетиоце и љубитеље прибли&ава природи,a а посебно привла#и

g 333.BK:F;4<D:<.J.:; 333.BK:F;4<D:<.J.:;Q M<л< iнцикоппедија )p'СXhТ[, )росвета eеоград, 1afQ, Том стр.77S.7 333.;<BF.<J.:;f 333.BK:F;4<D:<.J.:;a 333.2B?5:B?5;<A.:D.:;



Vверске туристе, односно верске поклонике и одо#аснике због своји

манастира и ради задовољава-а -иови дуовни потреба.W1/

'во национално подру#је је изузетно богато биљним и &ивоти-ским

врстама.

11

Фрушка гора обилује прелепим шумама раста, букве, граба,тополе, врбе, а изузетну вредност #ине липове шуме, док се од дивљи

&ивоти-а могу срестиY лисица, куна, дивља ма#ка, шакал, зец, срне, дивље

сви-е, јелени, зец, "азан, дивље патке, орао крсташ, патуљсти орао.

Дунав

_унав је ме(ународна река, друга по вели#ини у hвропи \после Xолге].1S

mкупна ду&ина _унава је S f7 км, а пловна је скоро #итавом својим током,скоро S f/ км, од mлма за ма-е, а од pегенсбурга за ве%е ре#не бродове.

nзвире у qварцалду у Сp Нема#кој, а улива се у Zрно море делтом

површине g/// км са три рукавцаY oилија, Сулина и Св. rор(е.1^

)роти#е кроз девет земаљаY Сp Нема#ку, [устрију, sеослова#ку,

!а(арску, Србију, eугарску, pумунију, !олдавију и mкрајину. 'ва велика река

проти#е и кроз три велике равнице, тј. три басенаY eе#ки, )анонски и

Xлашкоbпонтијски, што је #ини неисцрпним природним потенцијалом.1g

Током свог воденог пута има велики број река које се увиру у _унав, од који

су јој ве%е притоке у СрбијиY Сава, _рава, Тиса, !орава, Тамиш, Тимок и

друге.1

'ва пловна река има и своје луке. Xа&нија пристаништа суY pегенсбург,

tинц, eе#, eратислава, eудимпешта, Нови Сад, eеоград, Смедерево, )раово,

pусе, eраила, dалац и nзмаил.1Q nзград-ом канала _унавb!ајна _унав је

повезан са pајном и Северним морем, а тај пловни систем \завршен 1aaS.

10 333.;:28;4<2K<:C5P<.:;11 M<л< iнциклопедија )p'СXhТ[, )росвета, eеоград, 1afQ. Том стр. 77S.1S M<л< iнциклопедија )p'СXhТ[, )росвета, eеоград, 1afQ. Том стр. QSa.1^ M<л< iнциклопедија )p'СXhТ[, )росвета, eеоград, 1afQ. Том стр. QSa.1g 333.;?295AFB<?.:;1 333.;?295AFB<?.:;1Q M<л< iнцикоппедија )p'СXhТ[, )росвета eеоград, 1afQ. Том стр. Q7/.



год.] постао је најве%и европски ре#ни пловидбеноbсаобра%ајни систем, који

спаја Северно море са Zрним морем.17

'вај пловни систем pајнаb!ајнаb_унав саставни је део трансевропског

пловидбеног система, који укупном ду&ином од ^./ к8

1f

пловног путаспаја [тлантик и !едитеран, тј. повезује $ападну и nсто#ну hвропу. )оред

свог природног блага, бројне су културноbисторијске вредности које се ни&у

ду& -егови обала. $ато, је _унав због своје гегра"ске вели#ине, због свог

економскоbтуристи#ког зна#ај за више европски земаља и зато је уписан у

ме(ународни Календар светск их данаu и 29. јун је _ан _унава1a.

На свом дугом воденом току _унав кроз Србију проти#е у ду&ини од ff

48, и то од троме(е Србије, !а(арске и `рватске до уш%а Тимока, на

троме(и Србије, pумуније и eугарске.S/

)ролази кроз &ивописну и богатувојво(анску равницу и националне паркове Фрушка гора и rердап. Треба

нагласити да _унав проти#е самом северном и исто#ном пери"еријом

Националног парка Фрушка гора, дносно од саме десне обале реке по#и-е

да се узди&е ова планина. )оред јединствен2 природн2 лепоте и богатства

Фрушке горе, бројне су и културноbисторијске вредности, од који, пре сви,

треба иста%и седамнаест "рушкогорски православни манастира.

Фрукогорски манастири

Назив манастир поти#е од гр#ке ре#и vwxyz{|}~•x \VмонастирионW] #ија

је основа VмоносWb што зна#и један, самu дакле, монах усам!еник који се

посветио eогу.S1 !онаси или усамљеници проводили су цео свој монашки

&ивот у посту и молитви. )рва монашка братства настају ве% у првим

вековима нове ере, односно у првим вековима риш%анства. Наро#ито се број

монаа убрзано пове%ава после !иланског едикта, коју је издао Св. цар

oонстатин ^1^. године, када је прокламована слобода риш%анства.SS

17 hнциклопедија eританика, Том S, )олитика, eеоград, S// год., стр. 1aa.18

333.5BAP5P<b9F:5;8.J819 www.mntr.sr.gov.yu20

333.5BAP5P<b9F:5;8.J8S1 !илеусни%, Слободан, Xоди# кроз манастире у Србији, !СТ dаји%, eеоград, S//7. стр. .SS !илеусни%, Слободан, Xоди# кроз манастире у Србији, !СТ dаји%, eеоград, S//7. стр. .

http://www.svrljig.net/forum/index.php?topic=1319.msg45042#msg45042

http://www.svrljig.net/forum/index.php?topic=1319.msg45042#msg45042



)рве ве%е монашке заједнице најпре се јављају на nстоку, и то у hгипту и

)алестини, а касније су се шириле по #итавој васељени. !онашке заједнице

су #исте дуовне колоније,S^ које следе канонско у#е-е Zркве, односно

дуовно дело неког од свети отаца. m првим вековима риш%анства

станишта ови подви&ника била су далеко од људи и насељени места. Темонашке осаме биле су у пе%инама и неприступа#ним пределима, погодне за

монашко тиова-е и богоугодни &ивот.Sg Срби се поми-у у Срему још

по#етком ` века \н. е.], а риш%анство су примили од Xизантије.S

Xели#анствени и јединствени фрукогорски православни манастири, од

свог настанка, од по#етка *+ века надовезују се на послед-и дуовни узлет

српске сред-овековне др&аве.SQ nстине ради, треба нагласити да су се

манастири кроз историју увек налазили на граници изме(у исто#не и западне

цивилизације.S7 Xекови које су карактерисали бројни ратови, разара-а,

пља#ке и паље-а у#инили су да се многа писана документа о -иовом

настанку замене народним преда-има. Највише изворни писани

докумената о манастирима са#увано је за време владавине rур(а

eранкови%а.Sf Неколико година пре кона#ног пада српске _еспотије \1ga.г.],

деспот rура( eранкови% добио је одобре-еb повељу од папе Николе + да у

mгарској мо&е поди%и девет православни манастира.Sa 'вај дуовни центар,

у коме је за#ет аутенти#ан барокни стил у српској уметности решио је да у

свом аритектонском склопу преслика и #увену рашкоbморавску школугра(евинства из времена златног доба уметности Нема-и%ке епое.

Наредни период је био период пла%а-а високи пореза Турцима. _а би

избегли затвара-е манастира који су тада страдали од најезде Турака и

надира-а у mгарску, "рушкогорски монаси су ишли за помо% у православну

pусију.^/ Након сеобе Срба са простора oосова и !етоије у Срем под

патријаром [рсенијем \1Qa/. г.] и патријаром [рсенијем + \17^7. г.]^1

pадови%, [м"илоије, Нема љепше вјере од риш%анске, nnm СXhТnd'p[, Zети-е, S/1/. стр. f1.S^ 333.859:K65P<.JD.=FSg

333.;KJ.:D25 333.FK:<?<.?P?A5B<.D?.:;SQ !едакови%, _ејан, Фрушкогорски манастири, )рометеј, Нови Сад, S/1/. стр.7.S7 cур#и%, Слободан, Фрушка dора, Xојноиздава#ки завод eеоград, )рометеј, Нови Сад, S//S. стр. SQ.Sf pаки%, tазар, Фрушкогорски манастири, )латонеум, Нови Сад, S//. стр.S.Sa pаки%, tазар, Фрушкогорски манастири, )латонеум, Нови Сад, S//. стр.S.^/ cур#и%, Слободан, Фрушка dора, Xојноиздава#ки завод eеоград, )рометеј, Нови Сад, S//S. стр. SQ.^1 pаки%, tазар, Фрушкогорски манастири, )латонеум, Нови Сад, S//. стр.^.



настаје боље време за манастире и долази до дуовне обнове код Срба на

овим просторима. _о други велики страда-а манастира дошло је током

прошлог века, у току _ругог светског рата, за време тзв. Н_`, када су `рвати

\усташе] опустошили и опља#кали манастире, а последице уништава-а су и

данас приметне на појединим манастирским гра(евинама.^S nсторијскиизвори и ареолошка налазишта сведо#е о постоја-у двадесетдевет \неки

извори поми-у #ак и ^] манастира.^^ _анас на Фрушкој гори има укупно 17

обновљени и активни православни манастира^g \код неки је обнавља-е у

току], тако да је с правом називамо света Фрука гора35 , највише из разлога

што увек изнова откривамо да је Vова створена и натало&ена дуовна

баштина била кадра да издр&и сва икуше-а наше немиле историје.W^Q m овом

нау#ном приступу укратко %емо описати, азбу#ним редоследом, сви 17

манастира.

На "ветој Фрукој гори, налази се прави бисери српске дуовностиY

#ео$ин, #ееново, %елика &емета, %рдник'&авани(а, Гргетаг, Дива'

)ипа, *азак, Круедол, Кувеждин, +ала &емета, ово -апово,

еткови(а, ривина Глава, &акова(, "таро -апово, Фенек и /иатова(.^7

m историјским изворима се наводи да су манастири настали у првој половини

шеснаестог века, али суде%и по легендама верује се да су настали у периоду

изме(у дванаестог и петнаестог века.^f

^S !едакови%, _ејан, Фрушкогорски манастири, )рометеј, Нови Сад, S/1/. стр.7.^^ cур#и%, Слободан, Фрушка dора, Xојноиздава#ки завод eеоград, )рометеј, Нови Сад, S//S. стр. 1^.^g !едакови%, _ејан, Фрушкогорски манастири,)рометеј, Нови Сад, S/1/. стр. Q.^ 333.;KJ.:D^Q !едакови%, _ејан, Фрушкогорски манастири, )рометеј, Нови Сад, S/1/. стр. 1/.^7 !едакови%, _ејан, Фрушкогорски манастири, )рометеј, Нови Сад, S/1/. стр..^f 333.BK:F;4<D:<.J.:;



)осебно привла#на за све посетиоце Фруке горе, особито за верске

туристе јесте #и-еница да су сви манастири лоцирани на подру#ју од /

километара ду&ине и 1/ километара ширине. Током зад-и пет векова

постоја-а манастири су били ки#ма дуовног и полити#ког &ивота Срба.

Наравно, сви ови манастири су кроз историју представљали симболе

националног отпора Срба Турској империји, али и заштитнике великог

националног блага, оли#еног у сакралној уметности и аритектури, о#ува-у

дуа и колективног пам%е-а народа.^a

Настали у периоду велики сеоба, они су постали центри обнавља-а, и

световног и дуовног, као и пру&а-а отпора непријатељима, а све у циљу

опстанка Срба у Срему и шире у Xојводини. !онаси, а и верују%и народ

неговали су култ послед-е српске деспотске породице eранкови%а по

историјском узору на стару светородну Нема-и%ку династију.g/

Фрушкогорски манастири се налазе под заштитом mНhСo'bа због своје

велике културне и историјске вредности .

eратство "рушкогорски манастира било је бројно током први година

настанка и тај се број временом ме-ао. Тако, на пример, 17^. године у свим

^a 333.;<BF.<J.:;g/ 333.BK:F;4<D:<.J.:;



манастирима \ра#унају%и и Фенек] било је 1fQ монаа, 17fQ. године било и

је 1^Qu 1f1. b aQu 1fSg. b f^u 1fgQ. b a/u 1f7f. b gau 1ffg. b 7u 1faS.b Q, а 1a/.

b /.g1

Сви ови претодни подаци нам сведо#е да се током претодни бурнивекова свештени#ки &ивот одвијао на јаком дуовном нивоу у

"рушкогорским манастирима.

#ео$ин

!анастир eео#ин је настао по#етком *+ века, јер се први пут поми-е

1QQbQ7 године.gS Zрква је посве%ена празнику Xазенесе-а `ристовог. Xише

пута је разаран, а обновио га је патријар [рсеније sарнојеви%. 'н је вишепута био обнављан и тоY 17/f, 17^S, 17Q/, 1fa^, 1a/ и послед-и пут 1a/7. g^

[ритектура овог манастира комбинација је више стилски "орми. !анастир

је осликао #увени "рескописац dеоргије $огра".gg Током _ругог светског рата

манастир је опља#кан, да би му касније биле вра%ене поједине реликвије.

_анас манастирски комплекс #ине црква, ју&но и западно крило конака и

оградни зидови на североисто#ној страни. eео#ин је &енски манастир, а слава

манастира је Xазнесе-е `ристовоb Спасовданb #етрдесети дан по

Xаскрсе-у.g

#ееново

!анастир eешеново је подигнут крајем * и *+ века. 'снива#

манастира је, према усменом преда-у, српски краљ _рагутин. )осветио га је

Светим [ран(елима, крсној слави Нема-и%а. Zрква је посве%ена

аран(елима !иаилу и dаврилу.gQ !анастир је у _ругом светском рату

g1 333.FK:<?<.?P?A5B<.D?.:;gS !илеусни%, Слободан, Xоди# кроз манастире у Србији, !СТ dаји%, eеоград, S//7. стр. ^1.g^ !едакови%, _ејан, Фрушкогорски манастири, )рометеј, Нови Сад, S/1/. стр.1Q.gg !едакови%, _ејан, Фрушкогорски манастири, )рометеј, Нови Сад, S/1/. стр. 1Q.g !илеусни%, Слободан, Xоди# кроз манастире у Србији, !СТ dаји%, eеоград, S//7. стр. ^1.gQ ZpoX[ oалендар Сроске )раославне )атријаршије, Свети [ријерејски Синод, eеоград, S//Q. г. стр. gS^.



порушен до темељаb остали су само остаци рушевина и у току су припреме за

обновље-е.g7 m овом манастиру су #уване мошти св. oирика и €улите.gf

%елика &емета

'вај манастир је настао крајем * или по#етком *+ века. 'снива#

манастира је српски краљ _рагутин.ga Zрква је посве%ена св. _имитрију.

171Q. године. Турци су га, приликом повла#е-а из Срема, спалили, а касније,

у _ругом светском рату спаљен је иконостас, срушен део цркве и оште%ени су

конаци. dодине обновља-а су трајале вековима, а најве%е су биле 17SSb1afS. /

[ритектура овог манастира је у стилу рашке школе, али су радови, изво(ени

у периоду 17^^b17^. године, у#инили цркву барокном гра(евином. pизница

овог манастира је уништена у _ругом светском рату. _анас манастирски

комплекс #ине црква и спратни конаци који затварају манастирску порту са

све #етири стране. Слава манастира је nва-дан када се овде одр&ава и

велики сабор.1 !анастир се налази ју&ним обронцима Фрушке dоре.

%рдник' &авани(а

'снован је пре 1S1. године од стране Сера"има, сремског митрополита изпредтурског периода. Zрква је посве%ена празнику Xазнесе-а `ристовог.S

!анастир је страдао 1fa .̂ године, али и у _ругом светском рату. dодине

обнавља-а манастира су трајале од 1Q//b1aa/. године.^ m манастиру су се у

периоду од 1Qa7b1agS. налазиле мошти светог српског кнеза tазара, које су

одатле пренете у моравску pаваницу. _анас је манастирски комплекс са#и-ен

од цркве, три крила конака и зида на исто#ној страни који затвара

манастирску порту. Слава манастира је Спасовдан, а на Xидовдан се одр&ава

g7 ZpoX[ oалендар Српске )равославне )атријаршије, Свети [ријерејски Синод, eеоград, S//Q. г. стр.

gS^.gf 333.;KJ.:Dga !едакови%, _ејан, Фрушкогорски манастири, )рометеј, Нови Сад, S/1/. стр. 1fS./ ZpoX[ oалендар Српске )равославне )атријаршије, Свети [ријерејски Синод, eеоград, S//Q. г. стр.

gSg.1 !едакови%, _ејан, Фрушкогорски манастири, )рометеј, Нови Сад, S/1/. стр. 1fS.S pаки%, tазар, Фрушкогорски манастири, )латонеум, Нови Сад, S//. стр. a.^ !едакови%, _ејан, Фрушкогорски манастири, )рометеј, Нови Сад, S/1/. стр. 1S/.



велики народни сабор.g !анастир је сагра(ен на ју&ним падинама Фрушке

dоре, у самом насељу Xрднику.

Гргетег

'вај манастир сагра(ен је, по преда-у, 1g71. године. Q $а оснива#а се,

према једној историјској верзији, сматра $мај 'г-ен Xук, а према другојb

dргур eранкови%. Zрква је посве%ена празнику преноса моштију св. оца

Николаја. _о разара-а је дошло у периоду од 17QQb1a/1. године.7

[ритектура је у барокном стилу. nконостас је осликао познати "рескописац

€аков 'р"елин.f m манастиру се налазе мошти свети великому#еника

`аралампија и )антелјемона. _анас комплекс #ине црква, конаци са све

#етири стране и економске зграде. 'во је &енски манастир у ком данас &иви

^ монаи-а.a Слава dргетега је )ренос моштију Св. оца Николаја.

!анастир се налази на ју&ном обронку Фрушке dоре, у непосредној близини

насеља dргетег.Q/

Дива' )ипа

!анастир је основан крајем *+ или по#етком *+ века од стране деспота€ована eранкови%а. )рво писано поми-а-е је са#увано у катастарским

де"терима 1QQbQ7.Q1 Zрква је посве%ена )реносу моштију св. оца Николаја.

!анастир је више пута био разаран и напуштан, због #ега је и много пута

ме-ао изглед. )ослед-и пут је обновљен 1aaS. године у дуу српске

аритектуре. oомплекс манастира #ине црква и конаци западно од цркве.

Слава манастира је посве%ена истом празнику, преносу моштију Св.оца

g 333.;KJ.:D 333.FK:<?<.?P?A5B<.D?.:;Q !едакови%, _ејан, Фрушкогорски манастири, )рометеј, Нови Сад, S/1/. стр. 17Q.7 333.;KJ.:Df !едакови%, _ејан, Фрушкогорски манастири, )рометеј, Нови Сад, S/1/. стр.17Qa ZpoX[ oалендар Српске )равославне )атријаршије, Свети [ријерејски Синод, eеоград, S//Q.г. стр. gS^.Q/ 333.FK:<?<.?P?A5B<.D?.:;Q1 !едакови%, _ејан, Фрушкогорски манастири, )рометеј, Нови Сад, S/1/. стр. SSf.



Николаја.QS !анастир се налази на западном огранку ју&ног обронка Фрушке

dоре, у близини села Xизи%.Q^

*азак

)рема преда-у, манастир је гра(ен крајем *+ и по#етком *+ века.Qg

'сновао га је деспот €ован eранкови%, мла(и син деспотице [нгелине и

деспота Сте"ана. !анастир је посве%ен празнику Силаска Св. _уа на

апостоле \/ дана после Xаскрсаb )едесетница].Q dодине обнавља-а су у

периоду од 17^Qb 1a^/. Zрква је гра(ена у барокном стилу са,

карактеристи#ним за тај период град-е цркава, високим звоником. m

манастиру се од 17/. године налазе мошти светог цара mроша, послед-ег из

династије Нема-и%а.QQ _анас манастирски комплекс #ине црква са звоником,

тространи конаци и високи оградни зид који затвара манастирску порту.

_анас је €азак &енски манастир. Слава манастира су Тројице. Q7 !анастир се

налази на ју&ним падинама Фрушке dоре.

Круедол

dодине град-е овог манастира су биле, оквирно, од 1/ab 11Q. 'снива#манастира је владика !аксим \деспот rор(е eранкови%].Qf $аду&бина је

сремски eранкови%а. Zрква је посве%ена празнику eлаговеште-а

eогородице.Qa !анастир је после био и разаран и напуштан, све до 1Qa7.

године када се монаси вра%ају \за време [рсенија ].7/ Zрква је у стилу

моравске аритектуре, али се види и о#игледан утицај барока. m манастиру се

налазе #естице моштију свети eранкови%а, које су запаљене 171Q. године.

!анастир је окру&ен парком, а унутар #етворострани конака се налази

QS !едакови%, _ејан, Фрушкогорски манастири, )рометеј, Нови Сад, S/1/. стр. SSf.Q^ 333.FK:<?<.?P?A5B<.D?.:;Qg ZpoX[ oалендар Српске )равославне )атријаршије, Свети [ријерејски Синод, eеоград, S//Q.г. стр. gSgQ ZpoX[ oалендар Српске )равославне )атријаршије, Свети [ријерејски Синод, eеоград, S//Q.г. стр. gSgQQ !едакови%, _ејан, Фрушкогорски манастири, )рометеј, Нови Сад, S/1/. стр.SQS.Q7 !илеусни%, Слободан, Xоди# кроз манастире у Србији, !СТ dаји%, eеоград, S//7. Стр. 17.Qf !едакови%, _ејан, Фрушкогорски манастири, )рометеј, Нови Сад, S/1/. стр. Saa.Qa ZpoX[ oалендар Српске )равославне )атријаршије, Свети [ријерејски Синод, eеоград, S//Q.г. стр. SgS.7/ !едакови%, _ејан, Фрушкогорски манастири, )рометеј, Нови Сад, S/1/. стр. Saa.



црква. Слава манастира је )реподобна мајка [нгелина.71 !анастир oрушедол

се налази на југоисто#ном делу Фрушке dоре, у долини северно од села

oрушедол.7S

Кувеждин

)о преда-у, манастир је сагра(ен 1S/. године, а оснива# је српски

деспот Сте"ан qтиљанови%.7^ )рви пут се поми-е у катастарском де"теру

под називом манастир Светог Саве. !анастир је разорен 1Qff. [ритектура

манастира је у барокном стилу.7g 1771. године oуве&дин је имао од свети

моштију један прст руке митрополита св. )етра oијевског.7 _о _ругог

светског рата манастир је имао цркву са звоником, три крила конака, коридор

са западне стране и економске зграде, а 1agg. године је све то срушено и до

данас трају радови у овом манастиру. Слава манастира је Свети Сава.7Q

+ала &емета

Нема та#ни података када је запо#ета град-а овог манастира. $а оснива#а

манастира се сматра, по преда-у, српски краљ _рагутин.77 )рви писани

документ о !алој pемети односи се на 1g1. годину.7f

Zрква је посве%ена)окрову )ресвете eогородице. !анастир није разаран, #ак ни у _ругом

светском рату, осим конака који је спаљен. [ритектура је настала по узору

на стару српску сред-овековну аритектуру. _анас се у манастиру налазе

моштиY дели% моштију св. rор(а oратовца. !анастирски комплекс #ине

црква и ју&но крило конака. !ала pемета је &енски манастир, а слава

манастира је )окров )ресвете eогородице.7a !анастир се налази на ју&ном

средиш-ем делу Фрушке dоре, уз манастирски пр-авор село !ала pемета.f/

71 pаки%, tазар, Фрушкогорски манастири, )латонеум, Нови Сад, S//. стр. 1a.7S 333.FK:<?<.?P?A5B<.D?.:;7^ ZpoX[ oалендар Српске )равославне )атријаршије, Свети [ријерејски Синод, eеоград, S//Q.г. стр. SgS.7g !едакови%, _ејан, Фрушкогорски манастири,)рометеј, Нови Сад, S/1/. стр.^fg.7 333.;KJ.:D7Q ZpoX[ oалендар Српске )равославне )атријаршије, Свети [ријерејски Синод, eеоград, S//Q.г. стр. SgS.77 !едакови%, _ејан, Фрушкогорски манастири, )рометеј, Нови Сад, S/1/. стр. ^f.7f !едакови%, _ејан, Фрушкогорски манастири, )рометеј, Нови Сад, S/1/.стр. ^fQ.7a ZpoX[ oалендар Српске )равославне )атријаршије, Свети [ријерејски Синод, eеоград, S//Q.г. стр. SgSf/ 333.FK:<?<.?P?A5B<.D?.:;



ово -опово

!анастир је изгра(ен 17Q. године, а оснива# је деспот rор(е, каснији

владика !аксим eранкови%.f1 Zрква је посве%ена Св.оцу Николају. dодине

обновље-а суY 171fb17f, затим је забеле&ено неколико обнова у

деветнаестом веку и од 1a^. до 1aQ/. године. Zрква је гра(ена у моравском

стилу, који је први пут употребљен у `опову са декоративним стубовима, а

касније је слу&ио као узор за гра(е-е нови цркава у Срему.fS Ново `опово

нема своју ризницуb део блага који је поседовао вра%ен је после _ругог

светског рата !узеју С)Z у eеограду. m -ему се налазе !ошти светог

Теодора Тирона.f^ Слава манастира је Св.отац Николај \ Q1a децембар].

еткови(а

)рема преда-у, овај манастир је сагра(ен у првој #етвртини *+ века.

oтитор манастира је €елена qтиљанови%, удовица деспота Сте"ана

qтиљанови%а.fg )рви пут се поми-е у катастарским де"терима 1QQbQ7.

Zрква је посве%ена Светој )етки.f m _ругом светском рату страдала је црква

и уништен је иконостас. 'бнова је запо#ета 1ffg. године, а од 1af1. године

запо#ета је континуирана обнова. $а -у је карактеристи#на моравска

аритектура. _анас комплекс манастира #ини црква и нови конак. fQ Слава

манастира је Света )араскева.f7 !анастир се налази на југозападном делу

Фрушке dоре, изме(у села _ивоша и qишатовца.ff

ривина Глава

f1 !едакови%, _ејан, Фрушкогорски манастири, )рометеј, Нови Сад, S/1/. стр. g^Q.fS !едакови%, _ејан, Фрушкогорски манастири, )рометеј, Нови Сад, S/1/. стр. g^Q.f^ !едакови%, _ејан, Фрушкогорски манастири, )рометеј, Нови Сад, S/1/. стр. g^Q.fg !едакови%, _ејан, Фрушкогорски манастири, )рометеј, Нови Сад, S/1/. стр. gfS.f !илеусни%, Слободан, Xоди# кроз манастире у Србији, !СТ dаји%, eеоград, S//7. стр. Sa/.fQ !едакови%, _ејан, Фрушкогорски манастири, )рометеј, Нови Сад, S/1/. стр. gfS.f7 !илеусни%, Слободан, Xоди# кроз манастире у Србији, !СТ dаји%, eеоград, S//7. стр. Sa/.ff 333.FK:<?<.?P?A5B<.D?.:;



!анастир је сагра(ен у * веку,fa а основао га је властелин )рива. 'бнова

манастира је била 1gaQ. године од стране !аксима и €ована eранкови%а.a/

)оми-е се у катастарским де"терима 1QQbQ7. године. Zрква је посве%ена

Сабору св. [ристратига.a1 `рам Св. арангела dаврила је страдао 1Qff.

године, када монаси напуштају манастир и вра%ају се тек 1QaQ. aS $а време_ругог светског рата монаси су протерани, али објекти нису страдали.

На црквеној гра(евини је уо#љив утицај барока. Zрква манастира )ривина

dлава подигнута је скоро иденти#но као и манастир Ново `апово. _анас

комплекс манастира #ине црква, два крила конака и економска зграда. Слава

манастира је Сабор св. [ристратига \1^SQ јул].a^ !анастир се налази на

најзападнијем делу Фрушке горе, седам километара од qида.ag

&акова(

!анастир pаковац је подигнут 1gaf. године од стране оснива#а и ктитора

€ована eранкови%а.a Zрква је много страдала од Турака, као и касније, у оба

светска рата. )рва послератна реконструкција обављена је 1a^. године, док

је 1afa. извршена конзервација цркве.aQ [ритектура цркве подсе%а на

моравску аритектонску групу. pизница манастира је опља#кана у _ругом

светском рату. 'д S//7. године у овом манастиру се налази #удотворна иконаeогородице 'дигитрије.a7 m -ему се налазе мошти светог Xи%ентија

€ованови%а.af _анас манастирски комплекс #ине црква и делими#но обновљен

северни конак. Слава манастира су свети бесребреници oозма и _амјан.aa

nсто#но од манастира eо#ина на северној страни Фрушке горе, налази се

манастир pаковац.

fa ZpoX[ oалендар Српске )равославне )атријаршије, Свети [ријерејски Синод, eеоград, S//Q.г. стр. SgSa/ !едакови%, _ејан, Фрушкогорски манастири, )рометеј, Нови Сад, S/1/. стр. /.

a1 !едакови%, _ејан, Фрушкогорски манастири, )рометеј, Нови Сад, S/1/.стр. /.aS !едакови%, _ејан, Фрушкогорски манастири,)рометеј, Нови Сад, S/1/. стр. /.a^ ZpoX[ oалендар Српске )равославне )атријаршије, Свети [ријерејски Синод, eеоград, S//Q. г. стр.SgS.ag 333.FK:<?<.?P?A5B<.D?.:;a !едакови%, _ејан, Фрушкогорски манастири, )рометеј, Нови Сад, S/1/. стр. ^g.aQ !едакови%, _ејан, Фрушкогорски манастири, )рометеј, Нови Сад, S/1/. стр. ^ga7 !едакови%, _ејан, Фрушкогорски манастири, )рометеј, Нови Сад, S/1/. стр. ^gaf !илеусни%, Слободан, Xоди# кроз манастире у Србији, !СТ dаји%, eеоград, S//7. стр. ^^S.aa ZpoX[ oалендар Српске )равославне )атријаршије, Свети [ријерејски Синод, eеоград, S//Q.г. стр. SgS



"таро -опово

Настао је у изме(у 1gaQ. и 1/S. године. oтитор манастира је !аксим

eранкови%.1// Zрква је посве%ена Светом )антелејмону. 171. године црква је

страдала у земљотресу, а делими#но је после оште%ена и у _ругом светском

рату.1/1 _анас манастирски комплекс #ине обновљена црква, једно крило

конака и економска зграда. m Старом `опову по#ивају мошти Св.

великому#еника Теодора Тирона. Слава манастира је Свети )антелејмон.1/S

'ва црква је имала један од најлепши иконостаса на нашим просторима. m

_ругом светском рату велики део иконостаса је уништен, али је SQ икона

спасено. nсто#но од манастира Новог `опова налази се манастир Старо

`опово.1/^

Фенек

Фенек је сагра(ен у другој половини *+ века. 'снива# манастира су

Сте"ан и [нгелина eранкови%.1/g )рво писано поми-а-е поти#е из 1Q^.

године. Zрква је посве%ена светој му#еници )араскеви. )ретрпео је неколико

крупни разаре-а, наро#ито за време светски ратова. Стара "ене#ка црква

обновљена је 1771. године, а кона#но је довршена 17a7. године, када је

освештао митрополит Сте"ан Стратимирови%.1/ Zрква је подигнута у дуу

традиције српске сред-овековне аритектуре. oомплекс манастира #ини

црква са звоником, конаци са три стране и мала капела подигнута изван

конака, ју&но од цркве. Слава манастира је Св.мати )араскева \ Св. )етка].1/Q

!анастир Фенек је једини манастир у Срему који се не налази на падинама

Фрушке горе, ве% ле&и у _о-ем Срему изме(у села €акова и eољеваца.1/7

1// ZpoX[ oалендар Српске )равославне )атријаршије, Свети [ријерејски Синод, eеоград, S//Q.г. стр. SgS1/1 !едакови%, _ејан, Фрушкогорски манастири, )рометеј, Нови Сад, S/1/. стр. Qf.1/S ZpoX[ oалендар Српске )равославне )атријаршије, Свети [ријерејски Синод, eеоград, S//Q.г. стр. SgS1/^ 333.FK:<?<.?P?A5B<.D?.:;1/g !едакови%, _ејан, Фрушкогорски манастири, )рометеј, Нови Сад, S/1/. стр. ff.1/ !едакови%, _ејан, Фрушкогорски манастири, )рометеј, Нови Сад, S/1/. стр. ff.1/Q ZpoX[ oалендар Српске )равославне )атријаршије, Свети [ријерејски Синод, eеоград, S//Q.г. стр. SgS1/7 333.FK:<?<.?P?A5B<.D?.:;

http://www.sluzba.vojvodina.gov.rs/SEKRETARIJATI-V/web-APV-cinjenice/web-manastiri/ilustracije/SHOPOVO-ikonostas.htm

http://www.sluzba.vojvodina.gov.rs/SEKRETARIJATI-V/web-APV-cinjenice/web-manastiri/ilustracije/SHOPOVO-litografija.htm


http://www.sluzba.vojvodina.gov.rs/SEKRETARIJATI-V/web-APV-cinjenice/web-manastiri/ilustracije/SHOPOVO-ikonostas.htm





/иатова(

'вај манастир је настао 1S/. год.1/f oтитор манастира је игуман

манастира ‚и#а Тео"ил и монаси nларион и Xисарион.1/a Zрква је посве%ена

ро(е-у )ресвете eогодорице. [ритектура је сли#на оној која је приметнакод ве%ине други манастира на Фрушкој гориb традиционалној српској

аритектури, са призиданим барокним звоником.11/ qишатова#ка библиотека

некада је била #увена и надалеко позната по својим старим рукописним и

штампаним к-игама. m 1f. веку у манастирској порти подигнута је капела

Св. )етра и )авла.111 'вај манастир је у току _ругог светског рата потпуно

срушен. _анас манастирски комплекс #ине обновљена црква и једна зграда

недавно изгра(еног конака, југоисто#но од цркве. Слава манастира је !ала

dоспојина \fS1 септембар].11S !анастир qишатовац се налази на ју&ним

падинама западног дела Фрушке dоре, у близини истоименог насеља и извора

пото#и%а pемете.11^

%еза верског и еколоког туризма на Фрукој гори

)овезност екотуризма и верског туризма на Фрушкој гори у савременим

условима са свим изазовима, утицајима, перспективама и развојем које носи

овај вид туризма, пре свега треба да нам открије нове економскоbтуристи#ке

погледе управља-а овим двема областима које %е се базирати на следе%им

заједни#ким увезаним принципимаY

b наглашена препорука и те&-а за посебном заштитом природних и

културних вредности приликом отвара-а туристи#ки посета од стране

еропски, тј. светски туристи#ки организацијаu

1/f !едакови%, _ејан, Фрушкогорски манастири, )рометеј, Нови Сад, S/1/. стр. ff.1/a !едакови%, _ејан, Фрушкогорски манастири, )рометеј, Нови Сад, S/1/. стр. ff.11/ 333.;KJ.:D111 ZpoX[ oалендар Српске )равославне )атријаршије, Свети [ријерејски Синод, eеоград, S//Q.г. стр.

SgS.11S ZpoX[ oалендар Српске )равославне )атријаршије, Свети [ријерејски Синод, eеоград, S//Q.г. стр.

SgS.11^ 333.FK:<?<.?P?A5B<.D?.:;



b посебно истакнуте потребе за заштитом природни и културни

вредности приликом сви видова туристи#ки посетаu

b ва&ност упознава-а сви посетилаца са поменутим јединственим

дуовним вредностима, а све у смислу да је једнако битно понаша-е иверника и верски туриста, као и Vоби#ни туристаW на светим местимаu

b ва&ност правилног понаша-а планинара, излетника и организовани

(а#ки ескурзија на еколошки зашти%еним подру#јима, конкретно, у овом

слу#ајуb у националном парку Фрушка гораu

b сваки посетилац мора да поштујеY велике религијске свети-е и историју

једног народа посе%еног подру#ја, као и VсветостW еколошки зашти%ене и

недирнуте природеb ре#ју, не сме нарушавати или скрнавити природни

амбијент. То је основна претпоставка и на#ело сваке туристи#ке организације

приликом организова-а туристи#ки путова-а, било да се ради о верском

или екотуризмуu

b економска корист је једнако ва&ан мотив код туристи#ки организација

приликом организова-а наведени облика путова-аu

b једнако изра&ена потреба за ствара-ем регионални туристи#ки

планова зона, као и планова управља-а посетама светим местима и

регионима и областима природе који су истовремено еколошки зашти%ена

подру#јаu

b обе врсте туристи#ки посета доносе директну материјалну добит земљи

дома%ину и свакако да подсти#у те&-у за ствара-ем услова за унапре(е-е

овакви видова туризмаu

b те&-а да се обезбеди да поменути развој туризма не превазилази

друштвене, еколошке и верске границе приватљиви променаu

b и свети-е и нетакнута природа једнако представљају необновљиве

ресурсе, те као такви не могу трпети никакве промене које одговарају дуу

новонастали, тренутни трендова, што даље указује на најма-у могу%у

поторш-у необновљиви ресурсаu

b представља економску, али и културну добробит локалног становништваu



b подразумева економско и друго укљу#ива-е локалног становништва у

неке карике ланца екотуризма, односно верског туризма.

Xерски туризам се, као што видимо, у многим ситуацијама насла-а на

екотуризам и обрнуто. !ноги национални паркови у себи скривају прадавнеоблике религиозне свести код #овека или, као што је то слу#ај у православљу,

многе скривене испоснице у којима су се подвизавали монаси минули

векова. )ову%и паралелу изме(у организације ова два типа туристи#ки

путова-а, не зна#и, ме(утим, да се ови видови туризма ну&но и преклапају у

свим својим премисама.

oада говоримо о облицима сукобљености верског туризма и екотуризма,

неколико #и-еница морамо имати на уму. Xерски туризам ни у ком слу#ају не

спада у облике експазивне туристи#ке окупације, јер по природи својизатева не окупира велике просторе, ве% само унапред одре(ене, конкретне

дестинације које су од верског зна#аја за путнике. Неки аутори сматрају да

верски туризам #есто мо&е пре%и неке агресивне облике туристи#ке

окупације, које подразумевају продор све ве%ег броја туриста у "ормално

зашти%ена подру#ја, наро#ито у строге природне резервате и нешто попут

VдивљегW кампира-а на местима која нису озна#ена за то, а која се налазе

близу верски свети-а или светилишта која се посе%ују. На простору

Фрушке горе, то на одре(ени на#ин, мо&е бити слу#ај.

!е(утим, деструктивни облици туризма и туристи#ке изград-е, као

видови потпуног окупира-а, разгра(ива-а или обезвре(ива-а природног

простора никада не могу да се преклапају са намерама верски туриста да

посете верске свети-е и поклоне им се. То посебно не мо&е бити слу#ај на

Фрушкој гори, утолико пре што се овде ради углавном о православним

свети-ама, за #ију се посету многи одо#асници и верски туристи

припремају и које су, содно православним неписаним правилима о верским

путова-има, ненаметљиве, подви&ни#ке и, што је овде најбитније,мирољубиве.

ƒима није у циљу уништава-е природе или било који други облик

девастације, који би у једном туристи нарушио душевни мир за којим и трага

на оваквим путова-има. 'сим тога, путова-а на Фрушку гору, свакако да



нису у оној мери масовна у којој су на неким другим великим светилиштима

у свету, да би изазивала посебну бригу за ста-е природе и могу%ност

постоја-а опасности -еног нарушава-а.

На Фрушкој гори, као националном парку, еколошки зашти%еној зониналази се седамнаест манастира у којима је обновљен монашки &ивот.

!анастири имају велики број посетилаца, наро#ито у периоду проле%еb летоb

јесен, када су и велики црквени празници и манастирске славе. Свакако,

током целе године мо&е се до%и до ови предивни манастира, како

аутопутем \коридор 1/], тако и возом \ме(ународни &елезни#ки саобра%ај

eеоградb Нови Садb Суботица „ eудипешта, а даље eе#, )раг и остали

европски градови], а наро#ито европском реком _унавом који обезбе(ује да

до Србије туристи могу сти%и и ре#ним бродовима, #амцима и другим

пловилима. _акле, има масовни туристи#ки крета-а и путова-а овим

сабра%ајним европским коридорима, али нема ду&и задр&ава-а, и поред

повољни природни услова које нуди овај, по много #ему јединствени

национални парк.

'вај туристи#ки локалитет један је од ретки у којима се еколошки

туризам не поништава верским туризмом, ве% се они ме(усобно допу-ују.

Туристи#ка посета Фрушкој гори стога представља комплетну и недељиву

верску и екотуристи#ку понуду, у којој посетилац мо&е да се осети и каоверник, али и као неки од -егови предака који су у&ивали у готово

нетакнутим #арима природе, изван домашаја урбане цивилизације.

)овезаност екологије и верског туризма на примеру националног парка

Фрушка гора свакако није довољно Vоткривена и изу#енаW, нити је у

туристи#ком смислу искориш%ена на на#ин којим би се побољшала и

правилно валоризовала укупна туристи#ка понуда на Фрушкој гори, а самим

тим и еко'туризам и верски туризам поједина#но.

Намера овог нау#ног рада јесте да инм"ормише, али и да додатно пове%а

зантресованост наше, и не само наше, нау#не јавности и туризмолога за

могу%ности које ова планина пру&а кроз приказ свега онога што Фрушка гора

испред туристи#ког мена…мента нуди туристи, наро#ито верском туристи и

одо#аснику.



oориш%ена литератураY

1. cур#и%, С. _обривојеви%, '. и Стојакови%, d. Фрушка гора, )рометејb

Нови Сад, Xојноиздава#ки завод, eеоград, S//S.

S. M<л< iнцикоппедија )p'СXhТ[, )росвета eеоград,1afQ, Том

^. hнциклопедија eританика, Том S, )олитика, eеоград, S// год.

g. !илеусни%, Слободан, Xоди# кроз манастире у Србији, !СТ dаји%,

eеоград, S//7.

. pадови%, [м"илоије, Нема љепше вјере од риш%анске, nnm

СXhТnd'p[, Zети-е, S/1/.

Q. !едакови%, _ејан, Фрушкогорски манастири, )рометеј, Нови Сад,

S/1/.

7. cур#и%, Слободан, Фрушка dора, Xојноиздава#ки завод eеоград,

)рометеј, Нови Сад, S//S.

f. pаки%, tазар, Фрушкогорски манастири, )латонеум, Нови Сад, S//.

a. ZpoX[ oалендар Српске )равославне )атријаршије, Свети

[ријерејски Синод, eеоград, S//Q. г.

nнтернет литератураY

1. 333.BK:F;4<D:<.J.:;

S. 333.24.?P?A5B<.D?.:;

^. 333.;<BF.<J.:;

g. 333.BK:F;4<D:<.J.:;

. 333.2B?5:B?5;<A.:D.:;

Q. 333.;:28;4<2K<:C5P<.:;



7. 333.;?295AFB<?.:;

f. 333.8B9:.;:.D?.=F

a. 333.5BAP5P<b9F:5;8.J8

1/.333.859:K65P<.JD.=F

11.333.;KJ.:D

1S.333.FK:<?<.?P?A5B<.D?.:;

ФРУШКА ГОРА

Documents