kosovo foundation for open society evropski...

evropski magazinevropski magazinŽ I V O T N A S R E D I N AŽ I V O T N A S R E D I N A

| | Juli 2011 .4 Br |

Fondacioni i Kosovës për Shoqëri të HapurKosovo Foundation for Open Society

Kosovo Foundation for Open SocietyEuropean Integration Programme

evropski magazin 2

Nije slučajno da smo odlučili da ovo iz-danje Evropskog magazina posvetimopitanjima životne sredine. Za to po-stoji puno razloga. Među njima su: (1)retko se dešava da problemi životnesredine preokupiraju pažnju našihgrađana i nadležne administracije, (2)tokom proteklih godina, kada su rea-lizovani veliki razvojni projekti, kvali-tet životne sredine je bio ugrožen kaonikada pre, i (3) evropska perspektivanaše zemlje obavezuje nas da prome-nimo pristup prema životnoj sredinikoja nas okružuje i prema razvojnimprojektima naše zemlje. Želimo da ovo izdanje magazina pružiobilje informacija o mnogim pitanjimasektora životne sredine iz različitih iz-vora – pojedinci, lokalni i međunaro-dni eksperti, kao i članci iz prestižnihmagazina EU koji se bave životnomsredinom. Ono što želimo da posti-gnemo u ovom izdanju je da obave-stimo čitaoca o trendovima na planuživotne sredine na Kosovu i van njega,orijentacijama EU i politikama koje sebave vrućim temama iz oblasti životnesredine. Pored pružanja informacija,nadamo se da će ovo izdanje pokre-nuti više debata u građanskom dru-štvu o kvalitetu životne sredine unašoj zemlji, njegovoj povezanosti sanajvećim razvojnim projektima na Ko-sovu i potencijalu sadašnje vlade i ad-ministracije da uspostavi mehanizmepotrebne za sprečavanja daljeg zaga-đenja. Na sreću, životna sredina na Kosovuima i delove koji su manje pogođenizagađenjem i uništavanjem, uprkostome što su konstantno ugroženi. Nasreću, tu su građanske inicijative, gra-đani i inicijative nevladinih organiza-cija koji imaju ono što drugima običnonedostaje – strast za očuvanjem vred-nosti naše životne sredine i prirode sacelom svoju bio raznolikošću.

Drago nam je što u ovom izdanju mo-žemo da predstavimo rad ekološkihentuzijasta kao što je Fatos Lajqin izorganizacije ERA i Shpetim Vokshin,istraživač prirode i pasionirani istraži-vač. Naši saradnici su nam takođe po-slali ne samo izvanredne fotografijelokacija kao što je Bjeshket e Nemuna,već i naučne informacije o flori i faunikoji su nam tako blizu, a ipak tako da-leko od nas – veoma blizu da se donjih dođe i da se istražuju, ali ipakveoma daleko od toga da postanu deoredovnih programa zaštite.Raznolikost informacija koje su vampredstavljene u ovom izdanju poka-zuej da je životna sredina veoma slo-žena i sveobuhvatna oblast. Prvomoramo da shvatimo da želimo od-govarajuću zaštitu, a zatim moramoda učimo sve više i više. Zaista se nadamo da će bar jedan čla-nak iz ovog izdanja probuditi vaš inte-res u ovoj beskonačnoj priči oproblemima i izazovima životne sre-dine, kao i da će jednoga dana Kosovopostati ono što želimo da bude – onošto Kosovo s pravom zaslužuje.

Luan ShllakuEkzekutivni DirektorKosovska Fondacija za Otvoreno Društvo

UVOD

sr

ed

in

a

Revista është iniciuar dhe realizuar nga Fondacioni i Kosovës për Shoqëri të Hapur. Opinionet e autorëve të artikujve të publikuar nuk përfaqësojnë qëndrimet e Fondacionit. • Bordi Editorial: Luan Shllaku,

Agron Bajrami, Venera Hajrullahu, Iliriana Kaçaniku, Fatmir Curri, Ilir Deda e Alban Zogaj. Design & Layout: Sami Kçiku. • Fondacioni i Kosovës për Shoqëri të Hapur � Adresa: Ulpiana,

Imzot Nikëprelaj, Villa Nr. 13, 10000, Prishtinë; tel.: 038 542 157; e�mail: [email protected]

evropski magazin3

sr

ed

in

a

Savetodavni odbor za zaštituživotne sredineŽIVOTNA SREDINA NAKOSOVU(Trenutna situacija, problemi,ograničenja i izazovi)

Strana 4

DESET ISPITA ZA MAĐARSKOPREDSEDAVANJE

Strana 9

TEK DOLAZI GLAVOBOLJA ODNEREŠENIH PROBLEMA U VEZISA ŽIVOTNOM SREDINOM Sabit Restelica

Strana 12

TRANSPOZICIJA DIREKTIVE O PIJAĆOJ VODI NA KOSOVULuca Lucentini

Strana 15

VAZDUH I NJEGOVO ZAGAĐENJEBarbara O’Leary

Strana 17

IMA LI VODE U OVIMIZVORIMA?Prof. dr. Zeqir Veselaj

Strana 19

EKSPLOATACIJA LIGNITA IŽIVO TNA SREDINA NAKOSOVU (Decalogue of actions)Luan Shllaku

Strana 21

EKONOMSKI RAST KAODEGRADACIJA ŽIVOTNE SREDINE(Podprimeri iz građevinarstvai ambalaže)Ardian Klosi

Strana 23

ZAŠTITA GRADA – ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE?Arh. Elvida Pallaska

Strana 26

VALUE-BASED ENVIRONMEN-TAL PROTECTIONBurim Leci

Strana 28

BIO RAZNOLIKOST – GLJIVENA KOSOVU Shpëtim Vokshi

Strana 31

NA OVOM BROJUŽIVOTNA SREDINA

evropski magazin 4 Životna sredina Environmental Strategy � reflections

Ovaj dokument iznosi mišljenja Od-bora o postojećoj situaciji na planu ži-votne sredine na Kosovu i oizazovima poboljšanju njenog kvali-teta.

Mart 2011, Priština

UvodU ovom dokumentu, Odbor za živo-tnu sredinu predstavlja mišljenja opostojećoj situaciji na planu životnesredine na Kosovu, naglašavajućiodlučujuće tačke njenog kvaliteta.Dokument je napravljen tako da in-formiše čitaoca, bez obzira o kome seradi (tj. u Parlamentu, Vladi, politi-čkoj partiji, ili u medijima i civilnomdruštvu), u cilju razumevanja pro-blema, ograničenja i izazova sa ko-jima se suočavaju institucije koje sebave pitanjima životne sredine naKosovu. Konačno, ove informacijetreba da unaprede svoj plan rada kaadekvatnim rešenjima. Perspektiva životne sredine na Ko-sovu biće bolje shvaćena kada se naj-pre shvati kako kosovska ekonomijadeluje na sredinu koja je okružuje. Iako ne možemo lako da budemouvereni da imamo snažan uticaj na ži-votnu sredinu i da imamo „mišiće“da je uništimo, nećemo biti u stanjuda napravimo razvojnu perspektivukoja neće ugroziti pravo svakog gra-đanina da živi u čistoj i zdravoj život-noj sredini. Perspektiva životnesredine na Kosovu je izgrađena kadadelujemo odmah na osnovu onogašto znamo. Većina nas misli da rizi-kujemo da dođemo do tačke sa kojenema povratka, gubeći poslednju

šansu da rešimo probleme životnesredine na Kosovu pre nego što seoni otmu kontroli.

Razvoj zemlje određuje njen stepen zagađenos�Tokom poslednje decenije na Kosovusu započeti mnogi razvojni projekti.Period posleratne rekonstrukcije i in-tervencija u lošu infrastrukturu bilesu najozbiljnije razvojne inicijative.Privatni sektor je kroz mala i srednjapreduzeća značajno razvijen, iako ne-dovoljno i na neorganizovan način. Uproteklim godinama uočena je ten-dencija ka organizovanijim postup-cima u više ekonomskih sektora, iakobez puno konkretnih rezultata. Ko-sovo je i dalje jedna od malog brojazemalja u svetu koje nemaju usvo-jenu razvojnu strategiju, što ostavljamesto za ad hok ekonomske inter-vencije koje za posledicu imaju šte-tne postupke prema prirodnimresursima i kvalitetu životne sredine.Pored dobro zamišljenih razvojnihprojekata, proces privatizacije nijedoneo mnogo optimizma u oživljava-nju ekonomskog potencijala na Ko-sovu, a mladi privatni operatori su uvelikoj meri zloupotrebili osnovnevrednosti životne sredine. Dakle, imajući u vidu trendove opa-danja kvaliteta životne sredinetokom ove decenije, Kosovo je izgra-dilo zakonsku i administrativnu infra-strukturu u cilju poboljšanja kvalitetaživotne sredine. Usvojeni su mnogizakoni i propisi, uspostavljena je ad-ministrativna struktura, počevši odsamog vrha, od Ministarstva za živo-

tnu sredinu i prostorno planiranje(MŽSPP), nastavljajući preko Agen-cije za životnu sredinu, pa do lokal-nog nivoa (na primer, opštine kojeimaju odgovarajuće direktorate iplan rada u pogledu ove perspek-tive).1 Ova vertikalna linija upravlja-nja sa životnom sredinom zahtevaveće kontrolne ili prateće strukturekoje direktno nadgledaju aktivnostina planu životne sredine. Isto važi iza mnoge druge institucije koje indi-rektno određuju kvalitet životne sre-dine, jer odlučuju o prirodnimresursima i o upravljanju njima naKosovu. To su komiteti, saveti i agen-cije koje deluju nezavisno ili su po-dređene različitim ministarstvimaVlade Kosova. 2

Da bi se povezali ovi razvojni tren-dovi na Kosovu sa njegovom posto-jećom infrastrukturom, moraju dabudu popunjene praznine drugimvažnim segmentima, kao što su me-đunarodne institucije i sporazumi ozaštiti životne sredine koji određujuponašanje zemalja koje su ili njihovepotpisnice ili nameravaju da to po-stanu u budućnosti.3 Svi razvojni pro-jekti, kao i potreba za poboljšanjemkvaliteta životne sredine su zasno-vani na regionalnim dokumentima ilipolitikama koji imaju veću težinukada se Kosovo pridržava standardaEvropske unije. Najčešći i najdirektniji uticaji na živo-tnu sredinu proizilaze od (1) velikih

Savetodavni odbor zazaštitu životne sredine

ŽIVOTNA SREDINA NA

KOSOVU(Trenutna situacija,

problemi, ograničenja i izazovi)

1 Trenutno samo 2 opštine imaju direktorate za zaštituživotne sredine: Mitrovica i Kastriot/Obilić.

2 ZREM, KPMM, KUP Novo Kosovo, ZRUKM3 Atinski sporazum o regionalnoj saradnji o oblasti

energije, Politika EU 20-20-20, Sporazum iz Kjota, itd.

Foto: Fatos Lajçi

evropski magazin5Environmental Strategy � reflections Životna sredina

projekata ekonomskih operatora,bilo da se radi o javnim4 ili privatnim,(2) vrućih tačaka nastalih nerazum-nim aktivnostima i institucionalnimnemarom,5 (3) deregulacije urbanogživota, (4) industrijskog i urbanog (to-ksičnog) otpada i (5) korišćenja fosil-nih goriva u industriji,doma ćin stvima i saobraćaju. Indirektan, ali značajan uticaj na kva-litet životne sredine, pored neefika-sne i neiskorišćene zakonske iadministrativne infrastrukture na Ko-sovu, ima makroekonomski sukobizazvan velikim razvojem u eksploa-taciji minerala.6 Ovaj konflikt ima zarezultat značajan nedostatak vode uzonama bogatim mineralima, napadna poljoprivredno zemljište od stranezagađenja iz elektrana i nepovoljnademogragska kretanja jer je gustinastanovništva u industrijskim zonamanajveća7 i pogoršava već ozbiljnuekološku situaciju. Sva ova pitanja suod kritične važnosti, pošto znamo daKosovo još uvek ne rešava strateškiove probleme preko prostornih pla-nova, master plana za vode ili pla-nova za razvoj poljoprivrede. Svi oviplanovi treba široko da budu elabo-rirani u okviru perspektive životnesredine uz aktivno učestvovanjeeksperata za životnu sredinu. Efikasnost upravljanja životnom sre-dinom na svim nivoima ima vidljivuticaj na njen kvalitet. Postojeći za-koni i propisi se retko sprovode zbognedovoljne birokratije, i po veličini ipo stručnosti, a strateški razvojni do-kumenti su takođe nepotpuni, poštosu pravljeni isključivo iz sektorskeperspektive, bez učešća eksperata zapitanja životne sredine. Intervencijaeksperata bi obezbedila ne samo pra-ćenje, već bi i sugerisala nove kon-kretne mere za usmeravanjezabrinutosti u vezi životne sredine usvim ekonomskim razvojnim plano-vima. Da bi se to obezbedilo, kosov-ska administracija mora da buderestruktuirana i da obezbedi važanprostor za ekološku ekspertizu nameđuministarskom nivou razvoja ina nivou ekonomskih i infrastruktur-nih projekata.

Konačno, Odbor želi da naglasi ogra-ničenja koja su posledica veličine, lo-kacije, mineralne i geološkestrukture, kao i demokratskih kreta-nja u našem socijalnom i ekonom-skom razvoju. Ograničenja u razvojukoja proizilaze iz ovih segmenata uvelikoj meri određuju kvalittet živo-tne sredine u zemlji.

Eksploatacija prirodnih resursa –ozbiljan izazovU poslednjoj deceniji usled brzog in-dustrijskog razvoja zasnovanog naeksploataciji minerala, Kosovo je do-stiglo limit, a ostalo je malo prostoraza dalji industrijski razvoj bez daljegpogoršavanja kvaliteta životne sre-dine. Bilo koje buduće investicije ueksploataciji i prerađivačkoj industrijitreba da imaju na umu dve činjenice:(1) kritičnu situaciju korišćenih re-sursa i (2) moguću primenu tehnolo-gija za kontrolu zagađenja i minimi-ziranje efekata zagađenja. Postojeće politike ekonomskog raz-voja na Kosovu treba da postanu „ze-lene“ da bi se izbegla dalja degra-dacija zemljišta i da se ne bi prešlakritična granica koja omogućava nje-govo obnavljanje. Ova promena biminimizirala proizvodnju zagađenja iotpada i sprečila barijere raciona-lnom i održivom razvoju prirodnih re-sursa. Razvoj ekonomije zasnovane naeksploataciji minerala je veoma iza-zovan i problematičan jer može dastvori mnoge probleme i razvojne su-kobe koje je teško prevazići. Neki odnajčešćih takvih problema su nave-deni u donjem tekstu i trebalo bi daskrenu pažnju ekonomskih planerada takav razvoj treba da bude pro-jektovan sa više osećanja za pobolj-šanje postojećeg stanja koje jeionako već teško: Kosovo ne može da postane regiona-lna energetska sila kao što mnogi lo-kalni i međunarodni eksperti tvrde,na osnovu velikih rezervi lignita naKosovu. Nisu sve te rezerve eskploa-tabilne, pošto se veliki delovi tih re-zervi nalaze ispod obradivog zem-

ljišta i ispod velikih ili malih naselje-nih oblasti, posebno u centralnomdelu Kosova. Dalje, direktive EU8 imnogi drugi globalni sporazumi ogra-ničavaju naš „apetit“ u tom smislu.Sumporna ruda olova i cinka koja seprerađuje u severnoj i južnoj Mitro-vici u Trepčinim postrojenjima, pred-stavlja najopasniji izvor zagađenjavazduha i vode na Kosovu. Pored ve-likih količina sumpor dioksida, ovapostrojenja kada rade emituju velikekoličine teških metala. Velike kon-centracije olova i kadmijuma pred-stavljaju emisije koje su najopasnijeza ljudsko zdravlje, a često prema-šuju granice međunarodnih stan-darda kada se radi o njihovojkoncentraciji u vazduhu. Prisustvoolova u Mitrovici je dovelo do „eko-loškog genocida“, odnosno do zatro-vanja beba tokom trudnoće njihovihmajki (olovo se konstantno pronalaziu krvi beba sa ozbiljnim posledicamapo zdravlje). Tehničko i tehnološko sofisticiranjeopreme u najvećim indstrijjskim po-strojenjima na Kosovu je veomanisko. Ova činjenica je povezana saniskim nivoom BDB na Kosovu posle-dnjih decenija. Kosovo je veoma bo-gato ekonomskim potencijalom,posebno kada se radi o teškoj indu-striji, ali je još uvek previše siroma-šno da kupuje „čistu tehnologiju“ idrugu opremu za kontrolu zagađenjagde god se ono pojavi: u proizvodnoji prerađivčakoj industriji, urbanoj in-frastrukturi, saobraćaju itd. Iz tograzloga nijedan dimnjak nije oprem-ljen efikasnim sredstvima za preči-šćavanje ili uklanjanje zagađenja,nijedan industrijski objekat ne prera-đuje svoj otpad pre nego što ga ispu-sti u reku, nijedan grad nemapostrojenje za preradu otpadnih

4 KEK, Ferronikel, Sharcem, Llamkos, centralno grejanje,Trepča

5 Stare gradske deponije, mineralni otpad, pepeo iz KEK-a, nemilosrdno zagađenje voda, eksploatacija šljunka ikamena na svakom mestu, seča šuma itd.

6 TC “Kosova A, B, C (u perspektivi)”, “Ferronikel”,“Trepča”,

7 U zonama uticaja TC, gustina stanovništva je oko 900stanovnika/km2

8 Energetske politike EU ograničavaju korišćenje fosilnihgoriva na iznose koji su mnogi niži nego što je to trenutnislučaju u eksploataciji na Kosovu. Prema ovim politikama,Kosovo treba da smanji korišćenje lignita za 20%.


voda, a saobraćaj je prenatrpan sta-rim vozilima bez katalizatora za ispu-štanje gasova. Trenutni BDP naKosovu ne omogućava ništa višenego što je to bio slučaj u proteklimdecenijama, pošto je na Kosovu malostranih investicija.

Postojeće razvojne poli�ke naKosovu

U ovom trenutku sve razvojne poli-tike i strategije prave vladine institu-cije – ministarstva na nivou svojihdepartmana. Nema informacija da sujavna i druga velika društvena predu-zeća uradila svoje razvojne planove.Većina politika koje su donete u po-slednje 2-3 godine bile su rezultat sa-radnje sa međunarodnimorganizacijama i fragmentisane su uoblastima prema agendi multilate-ralnih i bilateralnih donatora. Savovaj rad u tom pravcu ne samo danije dovoljan, već nije relevantan zaizradu jasnog razvojnog plana koji jekompatibilan sa zahtevima Evropskekomisije.

Ministarstvo za životnu sredinu iprostorno planiranje je napravilostrategiju o zaštiti životne sredine2011 – 2020. Slično mnogim drugimrazvojnim dokumentima, ova strate-gija je predviđena da poploča putrazvoju ekološke infrastrukture i dapoboljša kvalitet životne sredine naKosovu. Postoje dva glavna političkamehanizma koja mogu da budu isko-rišćena za povećanje kvaliteta živo-tne sredine: (1) ekonomskimehanizmi i (2) mehanizmi koji radena principu „komanduj i kontroliši“(KK), koji utvrđuju ciljeve (šta želimoda postignemo) i primenjuju mehan-izme (kako želimo to da uradimo), dabi smo postigli te ciljeve. Uprkos činjenici da je Parlament2009. godine usvojio Zakon o zaštitiživotne sredine, što je popločalo putka uspostavljanju takvih ekonomskihmehanizama, Strategija razvoja živo-tne sredine nije učinila mnogo daobezbedi koristi od ove pravne oba-

veze, čime je ostavljen utisak da niiMinistarstvo, niti ostale javne insti-tucije na Kosovu nemaju ideju kakoda sprovedu taj mehanizam – meha-nizam koji je uspešno iskorišćen umnogim drugim zemljama u razvoju.Na primer, sprovođenje principa (iliekološke filozofije) prema kojem „za-gađivač plaća“, bi predstavljalo kom-binaciju ekonomskih mehanizamakomanduj i kontroliši. U trenutnoj si-tuaciji na Kosovu, sa ogromnim zaga-đenjem koje je rezultat radaindustrijskih, urbanih i komercijalnihpostrojenja, krajnji je trenutak da sedonesu relevantni propisi i sprovedepostojeće zakonodavstvo da bi seodmah delovalo u tom pravcu.

Drugo, „(Strateška) procena uticajana životnu sredinu (SPUŽS i PUŽS)predstavlja efikasnu akciju koja uklju-čuje ekonomske i KK mehanizme. Upojednostavljenoj šemi, to se možeprotumačiti kao „zeleni pasoš“ zabilo kog aktera koji učestvuje u eko-nomiji, pošto se obezbedi da gorepomenuta organizacija ispunjava svekriterijume nezagađivanja životnesredine u kojoj radi. Kada se radi oStrateškoj procenu uticaja na životnusredinu (SPUŽS), to je efikasan me-hanizam za procenu obrazloženja zarealizaciju velikih razvojnih projekatau odnosu na važeće propise u vezi saživotnom sredinom. Obe procenezahtevaju postojanje potpunog ad-ministrativnog i profesionalnog si-

stema unutar zakonskog sistema kojije definisan tako da bude uspešan.Postojeća Strategija za životnu sre-dinu na Kosovu pominje, ali ne pred-viđa, nikakve konkretne mere nitivremenske rokove kada bi ovaj prin-cip trebalo da postane operativan. Princip intervenisanja finansijskimsredstvima preko Fonda za životnusredinu zahteva jasnu ideju o tomekoji mehanizmi i izvori moraju dabudu aktivirani u kratkom vremen-skom periodu. Uspostavljanje prav-nog okvira, kao što je sistem porezana usluge i druge ekonomske aktiv-nosti i postupke, za sprovođenje gorepomenutih mera je proces koji moradobro da bude isplaniran u okviruStretegija razvoja životne sredine. Aliova Strategija, kao i u drugim sluača-jevima, nema ideju kako treba delo-vati u tom pravcu.

Neki nedostaci kojima trebaposve�� pažnju u budućnos�

a) Za sada nije osnovano nijedno me-đuministarsko telo na nivou cen-tralne Vlade koje bi usklađivaloplanove ekonomskog razvoja sa eko-loškim ograničenjima i konfliktima. b) Kada se radi o ekonomskim gra-nama kao što su energija, metalurgijai hemijska industrija, ekološke impli-kacije i konflikti nisu uneti u nijedandokument, niti postoje održiva reše-

Foto: Fatos Lajçi


nja za minimiziranje negativnog uti-caja takvog razvoja. c) Nije uspostavljen efikasan admini-strativni i zakonski mehanizam zakontrolu zagađenja, ili za popločava-nje puta ekonomskim i administra-tivnim principima u Zakonu oživotnoj sredini (kao što je kontrolaemisije i Procena uticaja na životnusredinu). d) Nisu urađeni ili doneti svi potrebnizakoni o zaštiti životne sredine.Zakon o vazduhu, vodi i otpadu je pri-lično slab kada se radi o njegovomsprovođenju. Neki od ovih zakona suizmenjeni, ali u suštini imaju istu sud-binu – neće biti u potpunosti sprove-deni. e) Na lokalnom nivou (tj. u opšti-nama), ovaj sektor je nedovoljno raz-vijen. Nedostaju zakonski okviri zadelovanje, kao što su efikasne admi-nistracije i druge organizacije kojepružaju usluge u vezi sa životnom sre-dinom. U budućnosti opštine trebada predvode takve ekološke akcije. f) Ne postoji snažna mreža institucijaza životnu sredinu koja bi imala pri-marnu ulogu u proceni, planiranju ikontroli kvaliteta životne sredine.

Koji su izazovi u vezi sa životnomsredinom u ovom trenutku?

Na Kosovu se trenutno završava pri-vatizacija dela njegove ekonomije.Ono će uskoro investirati u energiju;postoje snažni politički i ekonomskimotivi za aktiviranje Trepče. Takođeće se suočiti sa snažnim demograf-skim pritiskom da se pobolljša lošaurbana infrastruktura u gusto nase-ljenim oblastima. Ako su u obziruzmu gore pomenuta prirodna i fizi-čka ograničenja i konflikti, biće izuze-tno teško da se projektuje zdravabudućnost za građane Kosova – osimako Vlada i svaki građanin ne shvatitešku situaciju u kojoj se nalazimo.Mandat Vlade i vladinih organizacijakoje se bave životnom sredinom, ne-posredno ili posredno, je da bude ustanju da prevaziđe ove izazove.Pored toga, ovi akteri moraju da

znaju kako da naprave i sproveduostvarljive i efikasne planove za spre-čavanje zagađenja i poboljšanje kva-liteta životne sredinne u ovomkritičnom trenutku kosovskog raz-voja.Odbor za životnu sredinu veruje da bise doneo održivi plan razvoja, najpremoraju da budu pronađeni adekva-tni politički mehanizmi. Ovi mehan-izmi treba da se bore protiv razlogadegradacije životne sredine, a ne saposledicama. Oni moraju da buduefikasni, što znači da postignu rezul-tate po prihvatljivoj ceni koju kosov-ska privreda može da plati, pošto onau ovom trenutku nije u stanju dastvori dovoljno sredstava za uvođe-nje skupih političkih mehanizama.Stoga, odnos „cena-korist“ je od kri-tične važnosti pri izradi razvojnih pla-nova. Mišljenje građana oproblemima životne sredine je ta-kođe od ključne važnosti i mora dabude uzeto u obzir. Građanima su oviproblemi bliski i opipljivi, a građaniimaju pravo da kažu gde njihovnovac, kao poreskih obveznika, morada ide. Ovi planovi za životnu sredinutreba da imaju pravednu raspodelusredstava i da budu prošireni što jemoguće bliže lokalnom nivou.

Promena paradigmi životne sre-dine – osnov očekivanog razvoja Tokom protekle četiri dekade u raz-vijenom svetu, percepcija odnosa iz-među ekonomskih aktivnosti iživotne sredine pretrpela je suštinskepromene. Politički, ekonomski i teh-nološki koncepti životne sredine suse kontinuirano menjali i evoluirali unove paradigme, čime je postavljenosnov za mišljenja o odnosu „čovek– priroda“ i „ekonomski razvoj – kva-litet životne sredine“. Ove paradigmeživotne sredine su se menjale i na-predovale svakih 10 godina da bi po-stale „zelenije“.Sadašnji kvalitet životne sredine naKosovu, kao i način na koji razmišljajuoni koji prave razvojne planove,određuju položaj Kosova u okviru pa-radigme „zaštite životne sredine“

koja je razvijena tokom ranih 70-tihgodina. Ono što karakteriše ovu pa-radigmu je to da se zaštitna akcijauvek dešava na „kraju cevi“, kada ječesto previše kasno da se zaistaispravi ili spreči šteta po životnu sre-dinu. Primeri ovog standarda su pla-novi za smanjenje količine prašine igasova koje emituju fabrički dimnjaciprostim povećanjem njihove visine,ili da se očisti reka pošto su štetnematerije već dospele u vodu. Ovajpristup može da bude rezimiran kao:„Radi kao i uvek; samo dodaj postro-jenje za prečišćavanje!“ Ovo je načinsavremenog razvoja i kako ekspertiza životnu sredinu prilaze zaštiti ži-votne sredine: oni traže načine za po-većanje efikasnosti elektro filtera nadimnjacima KEK-a, ili kako da izgradepostrojenje za prečišćavanje otpad-nih voda. Svakako da sve te akcijemoraju da budu preduzete, ali mo-ramo da sprečimo zagađenje na nje-govom izvoru – u fazi planiranjavelikih razvojnih projekata. Budućnost zaštite životne sredine naKosovu će se kretati ka drugoj, na-prednijoj paradigmi životne sredineu upravljanju resursima. Metodolo-gija aktivnosti u okviru ove para-digme se pre svega odnosi na„ekonomizaciju ekologije“ (suprotnotome je „ekologizacija ekonomije“,napredan koncept usvojen samo u vi-soko razvijenim državama). Konkre-tni instrumenti za implementacijuovog koncepta su „zagađivač plaća“,„procena uticaja na životnu sredinu“,„upravljanje rizikom“ i Fond za živo-tnu sredinu i porez za životnu sre-dinu. Glavna ideja „upravljanjaresursima“ je da se inkorporišu svi ti-povi kapitala i resursa – biofizički,ljudski, infrastrukturni i monetarni –u razvojne planove zemlje.

Dekalog životne sredine

Uzimajući u obzir trenutni status kvou pogledu životne sredine, pro-storna/prirodna ograničenja i bu-duće evropske integracije, desetdonjih tačaka treba da budu imple-


mentirane da bi se postavio zdravosnov za projekciju održivog i „či-stog“ razvoja na Kosovu.

1. Prelazak sa koncepta „Vlada životnesredine“ na koncept „Upravljanje ži-votnom sredinom“. Ovo će usposta-viti efikasna međuministarska tela samandatom za „ekologizaciju razvoj-nih projekata“, sa posebnom paž-njom na energetske projekte,nacionalni auto put itd.

2. Sprovođenje Zakona o zaštiti životnesredine razvojem zakonske i institu-cionalne infrastrukture koa što jepredviđeno zakonom. Zatim ubrza-nje usvajanja Zakona o PUŽS i iz-mena Zakona o vazduhu i vodi i svihdrugih podzakonskih akata koji proi-zilaze iz ovih zakona.

3. Stvaranje uslova za trenutnu pri-menu strateških mehanizama za ži-votnu sredinu, kao što su „zagađivačplaća“ i „procena uticaja na životnusredinu“, uz Stratešku i socijalnuprocenu životne sredine. Za to je po-trebno sprovođenje adekvatnih pro-pisa, zajedno sa odgovarajućominfrastrukturom za realizaciju (izvr-šne agencije, inspekcije i akcioni po-stupci). Moguće rešenje bilo bi daAgencija za životnu sredinu ima izvr-šna ovlašćenja za uređivanje tih pi-tanja.

4. Izmena Strategije Kosova za životnusredinu, koja pored tehničko – teh-nološkog razvoja treba da razvija iekonomske, zakonske i administra-tivne mehanizme koji uzimaju u obzirrealistčne i ostvarljive mere, u okvirukonkretnog dugoročnog plana. Velikideo strategije treba da poboljša i efi-kasnost sprovođenja propisa, kao ipostepeno usvajanje međunarodnihkonvencija – posebno konvencija EUi politika poznatih kao 20-20-20.

5. Lokalne uprave treba da postavesvoje konkretne prioritete i planoveu vezi životne sredine. One trebahitno da uspostave efikasan sistemza pružanje usluga iz oblasti životnesredine stvaranjem ili osposobljava-

njem organizacija za kontrolu kvali-teta životne sredine (vazduha, vode,tla, hrane itd.).

6. Osnivanje Fonda za životnu sredinu ielaboracija ekonomskih (porezi za ži-votnu sredinu) i administrativnihmehanizama (inspekcije, zagađivačplaća i PUŽS) za popunjavanje togFonda – pri čemu to punjenje trebada bude održivo, sa relevantnim kri-terijumima i korišćenim postupcima.

7. Definisanje strateškog položaja Ko-sova u odnosu na regionalne spora-zume (na primer: u oblastienergetike, međugranične saradnjei odlaganja otpada), kao i ratifikacijarelevantnih dokumenata koji se od-nose na životnu sredinu regionalne,evropske i globalne važnosti. VladaKosova treba da obezbedi ne samopolitički konsenzus, već i građanskikonsenzus koji uzima u obzir priro-dne i razvojne specifičnosti Kosovapre potpisivnaja sporazuma o regio-nalnoj ekonomskoj saradnji. Pre pot-pisivanja bilo kog sporazuma,posebna pažnja treba da bude po-svećena proizvodnji i distribuciji ene-rgije u regionu.

8. Stimulisanje stvaranja „ekološkog tr-žišta“ na kojem će se predstaviti irazvijati profesionalne ekološke in-stitucije (privatne), koje su razdvo-jene od vladinih/ budžetskih aktera.Ovo će biti ostvareno sprovođenjem

principa PUŽS, koji treba da dovedena tržište profesionalne institucijesposobne da ponude svoje uslugeorganizacijama koje koje su obave-zane pravnim sistemom PUŽS. Oveprofesionalne institucije će sprove-sti istraživanje o potencijalnim utica-jima na životnu sredinu i meramakoje je potrebno preduzeti da sebude ekološki čist, čime će se zaslu-žiti ekološka licenca. Svi veliki raz-vojni projekti treba da prođu krozstratešku ekološku i socijalnu pro-cenu pre nego što se donese bilokakva odluka o njihovom otpočinja-nju.

9. Hitna izrada propisa o životnoj sre-dini koji će ograničiti emisiju zaga-đenja u životnu sredinu (vazduh,voda, zemljište itd.). Ovaj propistreba da bude zasnovan na standar-dima EU (sa minimalnim dozvolje-nim koncentracijama). Bez takvogpropisa, sprovođenje principa „pro-cene uticaja na životnu sredinu“ i„zagađivač plaća“, bilo bi nemoguće.

10. Trenutno reagovanje kratkoročnimadministrativnim merama da se (1)iskoreni nelegalna seča šuma, (2)reguliše emisija zagađivača u sao-braćaju, (3) kontrolišu i regulišurečna korita od nekontrolisaneeksploatacije, (4) rekultivišu pasi-vne deponije pepela KEK-a i (5) pre-meste ugrožena sela koja se nalazeu blizini dimnjaka KEK-a.


1. Strategija 2020 za ozelenja-vanje Evrope

Da bi se postigao sporazum u vezi saplanom 2050 o niskim nivoima uglje-nika koji na ubedljiv način pokazujekako EU može da smanji, na ekološkizdrav način, emisuju gasova staklenebašte za 90% do 2050. godine, kon-krentim – i gde je to moguće zakonskiobavezujućim – merama koje suodmah uvedene u cilju kretanja u tompravcu. Treba usvojiti nacionalne pro-grame reformi u dogovoru sa organi-zacijama civilnog društva kojikonkretno doprinose održivom raz-voju fokusiranjem na štednju energije,suštinsko povećanje efikasnosti re-sursa i zaštiti bio raznolikosti.

2. Finansijske perspek�ve2014-2020Organizacija formalnih i neformalnihinputa od Saveta za životnu sredinu oorijentaciji i uslovima finansiranja ži-votne sredine od strane EU, uključu-jući načine za argumentovanje isplataiz budžeta EU za klimu i bioraznolikost,sprečavajući bilo kakve subvencijekoje su štetne za životnu sredinu. Pro-movisanje pozitivnog angažovanja saučesnicima i Evropskim parlamentomo načinima orijentacije budućeg više-godišnjeg finansijskog okvira (uključu-jući strukturno i koheziono finansi-ranje) za postizanje ciljeva EU o održi-vom razvoju, uključujući borbu protivklimatskih promena, promovisanje efi-kasnosti resursa, zaštitu i unapređiva-nje bioraznolikosti i čistu i bezbednuživotnu sredinu.

3. Sprovođenje stvarne agendeza štednju energije Obezbeđivanje da novi Akcioni plan zaenergetsku efikasnost bude na stoluEvropskog samita o energiji, 4. fe-bruara. Uvođenje zakonski obavezu-juće regulative za postizanje cilja da sedo 2020. godine smanji za 20% kori-šćenje energije, sa odgovarajućimutvrđenim ciljevima. Obezbeđivanjepotpunu reviziju Uredbe o porezu naenergiju sa značajno povećanim mini-malnim nivoima iznad 39 evra potoni/ekvivalentu nafte. Davanje odgo-vornosti i podsticaja distributivnimelektro kompanijama da promovišu isprovode mere energetske efikasnostiu domaćinstvima, malim i srednjimpreduzećima i industriji. Pokretanjevelike inicijative za štednju energijekoja je orijentisana na veliko renovira-nje postojećeg stambenih zgradaširom EU. Uvođenje novih inovativnihi pouzdanih finansijskih mehanizama,uključujući preko banaka za zelene in-vesticije u mere za štednju energije.

4. Borba pro�v klimatskih promenaSprovođenje hitne procene rezultataKankuna i Strategije EU u razgovorimao klimi 2010. godine. Traženje efika-snog, odlučunog i trenutnog sprovo-đenja postignutih sporazuma.Poštovanje procene Komisije i usvaja-nje cilja za smanjivanje emisije za 30%na osnovu sopstvenih aktivnosti, sanamerom da taj procenat bude pove-ćan na 40% na nivou zemlje. Izdvaja-nje punog iznosa od 2.4 milijarde evra,novog, dodatnog i transparentnog do-prinosa EU za ’finansiranje brzog po-

četka’, i njegovo trenutno stavljanje naraspolaganje. Određivanje jasnog iz-nosa doprinosa EU (najmanje 35 mili-jardi evra/ godišnje do 2020. godine)koje će direktno ići zemljama u razvojuza podršku i usvajanje ublažavajućihmera. Ova podrška mora da budenova, dopuna nacionalnim obave-zama, predvidiva i obavezujuća. Vrše-nje pritiska na Komisiju da napravizakonski predlog u vezi tretiranja uti-caja indirektne promene korišćenjazemljišta (IPKZ) na proizvodnju bio go-riva i zahtevanje brzog sporazuma.

5. Sprovođenje strategije bioraznolikos� Čvrsta obaveza u pogledu ispunjava-nja ciljeva očuvanja utvrđenih Direkti-vom o staništima i pticama, kao iokvirnim strateškim direktivama ovodi i marinama i obezbeđivanje od-govarajućeg finansiranja. Snažno an-gažovanje na razvoju niza novihpolitičkih instrumenata, uključujući Di-rektivu o invazivnim vrstama i zelenupolitiku i poziv Komisiji da napravi po-trebne predloge. Centralna uloga zabioraznolikost u skladu sa sporazu-mom iz Nagoje, u skladu sa ulogom izStrategije EU 2020 i glavnim relevant-nim inicijativama, posebno onom oefikasnosti resursa. Rad na usvajanjuDirektive o zemljištu.

6. Reforma zajedničkepoljoprivredne poli�ke (ZPP)Fokus na nagrađivanju farmera kojiobezbeđuju javna dobra. Jačanje 2.stuba i ozelenjavanja 1. stuba. Intenzi-vno uključivanje Saveta za životnu sre-dinu, uključujući kroz zajedničke

DESET ISPITA ZA MAĐARSKO

PREDSEDA-VANJE


sastanke sa ministrima za poljopri-vredu, o utvrđivanju prioriteta ZPP zazaštitu životne sredine. U svakom slu-čaju, nema vraćanja unazad u odnosuna predlog Komisije u vezi sa pobolj-šanjima na planu životne sredine.Obezbeđivanje da zakonski predlogpominje poljoprivredne sisteme Vi-soke prirodne vrednosti zbog njihoveekološke i socijalne važnosti, da isplateza ZPP podžavaju Mrežu 2000 i daagrarno – ekološke šeme budu oja-čane.

7. Gajenje genetski modifiko-vanih organizamaObezbeđivanje novog moratorijumana gajenje genetski modifikovanih or-ganizama sve dok postojeći sistemodobravanja ne bude značajno ojačan,i ne budu doneta pravila budu u skladusa zaključcima Saveta 2008, koja ga-rantuju državama članicama pravo daodluče da li će ili neće gajiti genetskimodifikovane useve na svojoj terito-riji. Rad na uvođenju rigoroznog, sveo-buhvatnog, koherentnog i obaveznog

režima za procenu rizika od genetskimodifikovanih organizama.

8. Poboljšanje zaš�te javnogzdravlja U vezi sa propisima o novim prehram-benim proizvodima: obezbeđivanje dabudu preduzeta fundamentalna istra-živanja o rizicima i izloženosti pre da-ljeg reklamiranja primenenanotehnologije i razvoja sistema zadobro upravljanje, koji je već u faziistraživanja i razvoja; obezbeđivanjeuvođenja zahteva za etiketiranje svihprimena nano materijala. Insistiranjeda Komisija izvrši reviziju direktiva obuci i nacionalnim plafonima emisija u2011. godini.

EVROPSKA ŽIVOTNA SREDINA:STANJE I PERSPEKTIVA 2010Rastući zahtevi u Evropi za prirodnimresursima i osiromašivanje ekosistemaće podriti njenu ekonomiju ako nebudu kontrolisani u skladu sa proce-nom stanja i perspektive 2010 Evrop-ske agencije za životnu sredinu koja je

objavljena u novembru 2010. godine.Veliki deo ovoga leži u navikama po-trošnje, pri čemu Evropa trenutnotroši više resursa nego što ih ima, sarastom potrošnje od 34% u EU - 12 uperiodu od 2000. do 2007. godine.Na godišnjoj konferenciji EEB (Evrop-ska agencija za životnu sredinu) u ok-tobru 2010. godine, Žaklin Mekglejd,izvršna direktorica EEB, je obeloda-nila delove procene i rekla delega-tima da mnogo više mora da budeurađeno da bi se razdvojilo korišćenjeresursa od ekonomske proizvodnje ida su klimatske promene jedan od in-dikatora ekološkog opadanja našeplanete, uz druge buduće rizike poekosisteme. Prema izveštaju, ona jenaglasila potrebu za povećanjem za-štite bioraznolikosti, sugerišući da ćenaredna revizija Zajedničke poljopri-vredne politike (ZPP) biti dobar načinda se sa tim započne. Pad korišćenjafosilnih goriva postaviće veće zahtevepred alternativne izvore energije uzrastuće zahteva na korišćenje biomase.Bilo je napretka kada se radi o bio raz-


nolikosti sa proširenjem mreže Natura2000 i smanjivanja pritiska na staništaod emisija u vazduh i vodu, ali EU nijeispunila ciljeve zacrtane do 2010. go-dine. Ali izveštaj izražava zabrinutostzbog velikog uticaja koje ljudske aktiv-nosti kao što su poljoprivreda, ribar-stvo i šumarstvo imaju na prirodnisvet. Oko polovine zemljišta u Evropise trenutno obrađuje dok prirodneoblasti postaju sve više fragmentisaneurbanim oblastima i razvojem infra-strukture.To takođe ima ogromne globalne im-plikacije, kaže izveštaj, što može da seotrgne kontroli evropskih kreatora po-litike. Dok se broj stanovnika u svetukreće ka cifri od 9 milijardi do 2050.

godine, sve više ljudi želi da ima boljikvalitet života, što ima ogromne impli-kacije na globalnu potražnju za resur-sima. Na primer, više ljudi će sepreseliti u gradove što će zauzvrat po-većati potrošnju, pošto ljudi generalnoočekuju ekonomski rast. Ukratko, sa-dašnji model je neodrživ.Izveštaj upozorava da „trka u nepoz-nato pruža mogućnosti, ali takođe nosii nove rizike“ i da će svi prirodni re-sursi, kao što je bio raznolikost, moratiu potpunosti da budu uzeti u obzirkada se donose odluke o proizvodnji,potrošnji i trgovini.Javno mnenje - ili ’javno mišljenje’ –mora takođe da bude fokusirano naono što se čini da je pad zabrinutosti

javnosti kada se radi o pitanjima živo-tne sredine, posebno od razgovorimao klimi u Kopenhagenu. To je delimi-čno i zbog toga što se sve veći broj ev-ropljana preseljava u gradove i gubi’iskustvo o prirodnom svetu’, kaže seu izveštaju za više zemalja.Izveštaj primećuje da je bilo suštinskihpoboljšanja životne sredine u Evropi,ali da još mnogo više mora da budeurađeno. Malta i Holandija su koristilenajmanje resursa po glavi stanovnikau 2007. godini, dok je Irska koristilanajviše. Prosečano evropljanin koristi16 tona materijala, od čega je polo-vina otpad – od čega većina dolazi izrudarstva i izgradnje (8% od domaćin-stava).

evropski magazin 12 Životna sredina Pollution

Vokabular dokumenta Vlade Kosovapoznatog kao Strategija ekonomskograzvoja i Akcioni plan za 2011-2014ne sadrži reč OKRUŽENJE. Reč okru-ženje se koristi jedino u kontekstubiznisa, kao u terminu poslovno okru-ženje, koji ne odgovara zabrinuto-stima za dobrobit stanovništva iprirodne ekosisteme Kosova. Posve-ćivanje pažnje ovim dvema koncep-tima – dobrobit stanovništva iprirodni ekosistemi – je kriterijum ipredkriterijum za održiv ekonomskirazvoj. U modernom žargonu, održivekonomski razvoj se izražava krozekonomski rast (gore pomenuta Stra-tegija predviđa ekonomski rast od 7-8% u narednim godinama) i procespribližavanja integracijama EU. Ipak,verbalna percepcija spremnosti za in-tegracione procese je štetna i u stvariometa proces. A to važi ne samo zaživotnu sredinu, već i za sve integra-cione procese za koje se zahtevajudobro planirane akcije, kao što je fi-nansiranje tih akcija, kratkoročno,srednjoročno i dugoročno.

Iden�fikacija problema životnesredineSvi ekološki problemi nasleđeni i na-stali posle rata imaju adresu i imenai prezimena onih koji su ih prouzro-kovali. A to nije zbog toga što je vo-đena profesionalna istraga(uključujući popis, studije ili istraži-vanje), već zbog toga što su tako vi-dljivi i nemo posmatrani. Stiče seutisak da neko iz kosmosa može dadođe i reši ove probleme! Naravno,

takav apsurd se nikada nije desio, asigurno se neće desiti ni u državi Ko-sovo. U izveštajim lokalnih i međunarodnihinstitucija su identifikovana ozbiljnaekološka pitanja, uključujući nepre-rađeni otpad, stare gradske depo-nije, mineralni otpad, pepeo iz KEK-a,hemikalije, kopače kamenja u sva-kom delu zemlje, zagađenje vazduha,degradaciju, gubitak bio raznolikosti,loše upravljanje zaštićenim zonama,nestajanje šuma, buku, nekontroli-sanu radioaktivnost, nepostojanje si-stema za praćenje životne sredine ieksploataciju obradivog zemljišta zapotrebe građevinarstva.

Ins�tucije životne sreidne. MŽSPP, kao naslednik Odeljenja za ži-votnu sredinu (prvo odeljenje koje jeosnovao UNMIK 2000. godine), osno-valo je mnoga odeljenja, institute,odseke i sektore od 2002. godine. Uove institucije spada i Agencija za ži-votnu sredinu, koja zapošljava velikibroj službenika. Ipak, institucije islužbenici MŽSPP slabo sprovodesvoju osnovnu misiju zaštite životnesredine. Stoga, pitanje je: Zašto sepostavljaju ciljevi koje ove institucijei armija službenika MŽSPP ne ostva-ruju?Krhkost institucija i nedostatak na-dležnosti njihovih službenika se po-većavaju svake godine, dok i daljeostaju promene u političkim struktu-rama i nedostatak veština za pro-menu situacije u vezi sa životnomsredinom. Stoga, može se zaključiti

da broj institucija i njihovi brojni služ-benici ne podrazumevaju konkretnerezultate i da se situacija u vezi živo-tne sredine na Kosovu vrti u začara-nom krugu, što je često neprih-vatljivo za eksperte za životnu sre-dinu. Vreme je da se doprinese argumen-tima i razjašnjavanjem ciljeva zabolju životnu sredinu. Trenutak je zakonkretne akcije i finansijsku podr-šku, inače ćemo nastaviti da se suo-čavamo sa istim problemima jošpuno godina!

Slabos� ins�tucija koje se baveživotnom sredinomMandat Ministarstva za životnu sre-dinu i prostorno planiranje je odre-đen uredbama UNMIK-a br. 2002/5 i2005/15, a konačno i vladinom ured-bom br. 02/2011. Ove uredbe utvr-đuju odgovornosti za uspostavljanje isprovođenje adekvatnih propisa zageneralno postupanje u oblastima ži-votne sredine, voda, prostornog pla-niranja i stambene izgradnje. Preklapanja ovlašćenja između razli-čitih departmana, institucija i Agen-cije za životnu sredinu postoje umnogim aktivnostima. Često je teškorazlikovati regulatorne i izvršneuloge.

Neuspesi u angažovanju:• Stambeni socijalni objekti u opšti-

nama;•Projekat sela Ada; • Podizanje memorijalnih spome-

nika;

TEK DOLAZIGLAVOBOLJA

OD NEREŠENIHPROBLEMA U

VEZI SA ŽIVOT-NOM SREDINOM

Sabit RestelicaFoto: Fatos Lajçi

evropski magazin13Pollution Životna sredina

• Skandalozna akcija MŽSPP: zatva-ranje Instituta za zaštitu prirode2006. godine. Celokupno osobljeInstituta, koje je pokazalo odličnerezultate, je prebačeno u Kosovskuagenciju za zaštitu životne sredine.MŽSPP nije trebalo da premeštaosoblje, a ova promena predstav-ljala je najgoru akciju tokom desetgodina rada koje su obeležili sim-bolični uspesi i brojni neuspesi.

Saglasnosti o uticaju na životnu sre-dinu koje je procesuirao Departmanza zaštitu životne sredine, a potpisaostalni sekretar MŽSPP, su ključni raz-lozi za kontinuiranu degradaciju ži-votne sredine u svim razvojnimaktivnostima. Stotine saglasnosti outicaju na životnu sredinu koje jeodobrilo MŽSPP su direktno dopri-nele narušavanju ekološke situacijestavljajući opštine u pasivnu situa-ciju, sa malo prostora za reagovanje.(Primeri ovog fenomena uključujuaktivnosti koje se odnose na Preva-lac, Grmiju, Rugovsku klisuru, Mi-rušu, kopanje šljunka i benzinskepumpe.) Institucionalna nesposobnost In-spektorata MŽSPP da efikasno delujeu sektorima (kao što su sektor zavodu, izgradnju i industrijsko zaga-đenje) je najveća slabost MŽSPP. Uči-nak Inspektorata je neefikasan nasvakom nivou!

Propisi u vezi sa životnom sredinomKada je reč o samim propisima u vezisa životnom sredinom, situacija je za-dovoljavajuća. Administrativna uput-stva za sprovođenje većine zakona sudoneta i potpisana od strane dosa-dašnjih ministara MŽSPP. Osnovnopitanje odnosi se na nesprovođenjeovih zakona i podzakonskih akata.Zakoni se često donose ili prolazekroz strateške izmene, ali to ne do-prinosi njihovoj efikasnijoj primeni, ilidostizanju nivoa zaštite životne sre-dine koji se zahtevaju od zemalja čla-nica EU, ili bar nivoa koji se zahtevaod zemalja kandidata za EU.

Dokumen� u vezi sa životnomsredinomIpak, mnogi zakoni i planovi još nisudoneti, a čak je i ovaj nedostatak pro-blematičan. Na primer, izgradnja bezprostornih planova je dovela do zlou-potrebe životne sredine i pravoghaosa, što je nepovratan proces u smi-slu korišćenja površine zemljišta. A toje poseban apsurd jer i posle 12 godinafunkcionalizacije institucija imamo sle-deće:• Strategija za zaštitu životne sredine,

2003 – nije usvojena• Akcioni plan za životnu sredinu, 2005

– nije usvojen• Strategija za zaštitu vazduha od za-

gađenja – urađena 2010. godine• Strategija upravljanja otpadom –

urađena 2010. godine• Strategija i akcioni plan za zaštićene

zone i bioraznolikost – u postupku• Prostorni plan Kosova (2010 –

2020+) – ponovo se pravi od 2004.godine

• Prostorni plan za FMR – urađen2010. godine

• Prostorni plan za nacionalni parkŠarplanina – urađen 2009. godine

Učešće istraživača i naučnih ins�tucijaZamislite da je armija analitičara i istra-živača životne sredine – bilo da su po-litički zavisni ili nezavisni – bilauključena u najmanje 50% prostornogi stambenog planiranja i izgradnje?!Zašto se kosovske naučne institucijenisu bavile analizama ili istraživanjemu tom pogledu, i zašto su međunaro-dne institucije (UNDP, USAID, BB, GtZ,KfW, itd.) radile u vakuumu i propu-stile da se bave stvarnom situacijomna planu životne sredine? RepublikaKosovo pati od nedostatka naučnogpristupa pronalaženju rešenja za razli-čite uznemiravajuće ekološke pro-bleme. Sadašnji profesori, studenti iđaci će se uhvatiti za glavu kada sesuoče sa nagomilanim nerešenim pro-blemima u vezi sa vodom, vazduhom,zemljištem, bukom, radioaktivnošću iotpadom. Čekanje na bolje dane ne betrebalo pokazivati ćutanjem!

Nedovoljan budžetAko je godišnji budžet MŽSPP izdvojeni namenjen za sprovođenje gore po-menutih projekata (u vezi sa izgra-dnjom ili relokacijom kulturnihspomenika itd.), nije teško zaključiti daje MŽSPP ostavio životnu sredinu namargini svog ozbiljnog angažovanjakoje je potrebno ovom sektoru.

Praćenje situacije u vezi sa životnom sredinomIzveštaji o životnoj sredini koje praviKAZŽS pokazuju ozbiljne nivoe zloupo-trebe životne sredine, iako postoji ne-dostatak praćenja u oblastima voda,vazduha, zemljišta, radioaktivnosti ibio raznolikosti. Realne procene situa-cije u pogledu životne sredine nemogu da budu podržane bez nekih po-dataka. Delimično i periodično praće-nje voda vrši se kada se radi o našimrekama (HMIK) i zalihama pijaće vode(IJZK), ali ne i na primer kada se radi oakumulacijama i podzemnim vodama.IJZK sprovodi periodično praćenje reč-nih voda 12 puta mesečno, što značida se kosovske reke prate samo 12 mi-nuta godišnje!Praćenje vazduha je poboljšano prvimmrežom stanica u Prištini (3 stanice) iGlogovcu (1 stanica), iako se pratisamo 5 od 13 zahtevanih standardnihparametara!Na Kosovu se ne prati kvalitet zemlji-šta, buke i radioaktivnosti, a veomamalo se prate vrednosti prirodnog na-sleđa na koje je Kosovo ponosno.

Akcioni plan za priori�zaciju poli-�ka za životnu sredinuU ovom trenutku se postavlja pitanje:Šta MŽSPP i Vlada Kosova treba da po-stave kao kratkoročne, srednjoročne idugoročne prioritete?Spisak ekoloških problema je širok izbog toga je potrebna detaljna eksper-tiza da bi se identifikovali i uspostaviliovi prioriteti.1. Zakonodavstvo: obezbediti pri-marno zakonodavstvo i njegovu uskla-đenost sa acquis communautairedonošenjem podzakonskih akata (ad-


ministrativnih uputstava, odluka),normi i standarda (voda, vazduh,buka, radioaktivnost itd.), kao i doku-menata o životnoj sredini, akcionihplanova i strategija zasnovanih na za-konodavstvu o životnoj sredini (nekiod njih su u fazi izrade, ali veoma spo-rim tempom).2. Institucionalno jačanje. Potrebni suprogrami za jačanje kapaciteta, zaje-dno sa angažovanjem specijalizovanihtimova, funkcionalnim odnosima iz-među Vlade i MŽSPP, usvajanjem pro-pisa o unutrašnjoj organizaciji i jasnimdefinicijama struktura i njihovih ovla-šćenja (departmani, instituti, admini-stracija, KAZŽS, regionalne kancelarijeitd.), hitnim usvajanjem organizacionešeme KAZŽS, sprovođenjem na lokal-nom nivou, tesnom saradnjom sa veli-kim ekonomskim operacijama kojeutiču na životnu sredinu i jačanjem op-štinskih nivoa i inspektorata na svimnivoima. 3. Integracija u EU: Usklađenost sameđunarodnim strukturama: Evrop-ska agencija za životnu sredinu (EEA) –započeta 2010/2011 preko KAZŽS,IONET, Eurostat, UNFCC, EK (izvešta-vanje), regionalna saradnja i ratifika-cija konvencija i međunarodnihprotokola.VODA: Naglašeni problem koji zahtevaviše projektnih inicijativa:Obezbeđivanje pijaće vode kroz zavr-šetak regionalne, opštinske i urbanemreže i završetak urbane, industrijske

i seoske kanalizacione mreže.Otpadne vode: ponovna procena„Studije o strategiji za preradu otpad-nih voda“ (Ministarstvo spoljnih po-slova Finske i MŽSPP, 2004), izbornajoptimalnijih opcija za izgradnju po-strojenja za preradu otpadnih ovda,počevši od velikih, pa do malih cen-tara. Vlada i MŽSPP treba da prime-njuju politiku nulte tolerancije premasvakome ko ispušta neprerađene ot-padne vode!Sistemi za navodnjavanje: održavanjesistema Ibar – Lepenac i drugih posto-jećih sistema – njihovo punjenje, re-habilitacija i revitalizacija. Takođe,iniciranje novih akumulacionih si-stema i akumulacija za navodnjavanje. Zaštita od poplava. Posebne profesio-nalne studije o rečnim tokovima i po-stojećim akumulacijama koje ukazujuna potencijalne rizike.Vazduh: Osnivanje Nacionalnog cen-tra za za kvalitet vazduha – CKV, uspo-stavljanje sistema za praćenje na celojteritoriji Kosova, zajedno sa prezenta-cijom preko interneta podataka o kva-litetu vazduha i obavezamaekonomskih operatora (kao što suKEK, Feronikel, Sharrcem-Titan i ostali)da instaliraju sisteme za praćenje emi-sija i zakonski predviđenim izveštava-njem. Otpad: Upravljanje opštinskim otpa-dom zasnovano na evropskim kriteri-jumima: povećanje efikasnostiupravljanja regionalnim deponijama u

cilju uklanjanja nedostataka. Zatvara-nje nelegalnih deponija, upravljanjehemikalijama i drugim opasnim mate-riijalima i industrijskim otpadom funk-cionalnih i nefunkcionalnih preduzeća.Planiranje recikliranja: Izgradnja po-strojenja za: papir, plastiku (sve vrstePVC, PE, PPE itd.), staklo, metal (čelik idrugi obojeni metali), akumulatore,biomasu (uključujući kompostiranje),ulje, medicinski otpad iz bolnica i le-kove itd. Zaštićene zone i bioraznolikost: Proši-renje površina zaštićenih zona (do 10%teritorije Kosova), proglašavanjem pla-nine Bjeshket e Nemuna za nacionalnipark, procesuiranje novih zona za op-štine, povećanje efikasnosti upravlja-nja zaštićenim zonama kao što jenacionalni park Šarplanina, vodopadiMiruše, prirodni park Grmija, lovačkirezervati kao što je Blinaje/Lipovica,pećine u Gadimlju itd.

Očigledno je da mi kao društvo ne mo-žemo da izbegnemo glavobolju zbognerešenih ekoloških problema. Naj-veću glavobolju treba da imaju odgo-vorni zvaničnici u Vladi i MŽSPP inosioci ključnih pozicija koji su odgo-vorni za pitanja životne sredine.

(Autor je diplomirani tehnolog, službe-nik Kosovske agencije za zaštitu živo-tne sredine, MŽSPP)

Primeri degradacije reke Beli Drim. Bez komentara!


Uvod Kvalitet pijaće vode je jedan od naj-određujućijih ekoloških elemenataljudskog zdravlja. Zaista, upravljanjekvalitetom vode se vrši propisima istandardima na međunarodnom, na-cionalnom i podnacionalnom nivouveć dugo vremena.U okviru koherentnog evropskog za-konodavstva koje reguliše upravlja-nje vodama i zaštitu životne sredine,doneta je Direktiva 98/83/EC (Direk-tiva o pijaćoj vodi, DPV) o zaštitizdravlja potrošača u Evropskoj uniji(EU) obezbeđivanjem da je voda zaljudsku potrošnju neškodljiva, čista ida ima prihvatljive organoleptičkekarakteristike. Ovaj cilj se ostvarujedonošenjem standarda za najčešćesupstance – takozvane parametreprikazane u Aneksu 1 DPV – koje semogu naći u pijaćoj vodi i koji su zna-čajni za ljudsko zdravlje ili prihvatlji-vost vode. Zemlje članice morajuredovno da prate i proveravajuukupno 48 mikrobioloških i hemijskihparametara. Smernice za kvalitet pi-jaće vode koje je donela Svetskazdravstvena organizacija (SZO) seobično koriste kao osnov za određi-vanje standarda u DPV.Dok zemlje članice usvajaju naciona-lne zakone, uredbe i administrativneodredbe koji su potrebni za transpo-novanje zahteva DPV, one mogu daunesu dodatne parametre (tj. para-metre koji nisu predviđeni AneksomI DPV) kada je to potrebno da bi sezaštitilo ljudsko zdravlje na njihovojteritoriji. Zemlje članice takođe moguda donose standarde koji su strožiji

od onih koje propisuje DPV. Usvaja-nje nižih standarda nije prihvatljivopošto nivo zaštite ljudskog zdravljatreba da bude isti u celoj EU. PremaDPV, od zemlje članice se takođezahteva da svake tri godine podnosiizveštaj EK o kvalitetu vode za ljud-sku potrošnju, sa ciljem informisanjapotrošača.

Transpozicija Direk�ve o pijaćojvodi na Kosovu i radna grupaSprovođenje DPV je jedan od priori-tetnih zadataka da bi se obezbedilaintegracija Kosova u EU. Transpozi-cija u nacionalne zakone i kontek-stualno sprovođenje DPV na Kosovusu izazovi koji nameću potrebu iz-mena i zamena postojećih propisa istandarda uglavnom AI 2/1999) iimaju implikacije po više zaintereso-vanih strana. Zaista, osnovana je “Radna grupa zatranspoziciju i sprovođenje Direktiveo pijaćoj vodi na Kosovu (RG-DPV)”kao multiučesnička platforma sa-stavljena od predstavnika iz mini-starstava, opština, regionalnihvodovodnih kompanija, organizacijaiz sektora vodosnabdevanja i drugihzainteresovanih strana, na kojoj seraspravlja o pitanjima u vezi sa vodo-snabdevanjem koja imaju uticaj nasprovođenje DPV. Cilj radne grupe je da doprinese po-boljšanju kvaliteta pijaće vode uskla-đivanjem postojećeg nacionalnogzakonodavstva sa zahtevima DPV.Aktivnosti će biti fokusirane na izraduAdministrativnog uputstva za spro-vođenje Direktive 98/83/EC o kvali-

tetu vode namenjene ljudskoj potro-šnji za celu teritoriju Kosova (AU-DPV). Naredni niz akcija će uključiti valida-ciju smernica i preporuka korisnih zasprovođenje novog AU-DPV, da bi sepomoglo vlastima i učesnicima u sek-toru vodosnabdevanja da shvate iprimene neke kritične zahtev DPV.Gornja pitanja su takođe ključni deosrednjoročnog projekta Tehničke po-moći i razmene informacija (TAIEX)„Pomoć Departmanu za kvalitet pi-jaće vode pri Nacionalnom institutuza javno zdravlje Kosova“. Ovapomoć uključuje razmenu znanja saNacionalnim institutom za javnozdravlje Kosova o transpoziciji DPV ipratećih propisa koji formiraju za-konski paket o vodosnabdevanju uItaliji. Ostale aktivnosti takođe uklju-čuju obaveštavanje o najnovijim me-đunarodnim i EU indikatorima upropisima o pijaćoj vodi (npr. kriteri-jumi za procenu/upravljanje rizikomna osnovu Planova o bezbednostivode), što je deo učestvovanja TAIEXeksperata u okviru zvaničnog člana12 Komiteta za DPV Evropske komi-sije (EK), SZO, Ekonomske komisijeUjedinjenih nacija za Evropu (UNECE)i radnih grupa EK.RG-DPV na Kosovu koordinira Cen-tralna kancelarija NIJZK i čine je pred-stavnici Ministarstva zdravlja,Ministarstva za životnu sredinu i pro-

TRANSPOZICIJADIREKTIVE O

PIJAĆOJ VODINA KOSOVU

Luca Lucentini*

* Departman za životnu sredinu i primarnu prevenciju, Sek-tor za čistoću vode. Italijanski Nacionalni institut zazdravlje, Viale Regina Elena, 299. 00161 Rim, Italija. EKTAIEX ekspert u okviru projekta “Pomoć Departmanu zakvalitet pijaće vode pri Nacionalnom institutu za javnozdravlje Kosova u okviru RSBUN 1244/99 (Zadatak br.15100)”

Foto: Fatos Lajçi

storno planiranje, Departmana zavodu, Regulatorne kancelarije zavodu i otpad, Nacionalnog instituta zajavno zdravlje (regionalna kancela-rija), Agencije za veterinu i hranu, op-ština, Kosovskog udruženja zavodosnabdevanje i kanalizaciju i re-gionalnih kompanija za vodo sn -abdevanje. Ekspert TAIEX-a podržavasveukupnu aktivnost grupe kroz for-mulisanje osnovne dokumentacije iobezbeđivanje doslednosti odlukakoje donose kosovski organi u vezi sapolitikom voda EK. Predstavnici osta-lih minitarstava mogu da daju svojdoprinos kada se radi o većem brojutematskih pitanja u okviru ovog zada-tka. Oni su dodatni članovi radnegrupe, od kojih se traži da učestvuju urazličito vreme u pripremama i spro-vođenju pomoćnih propisa za tran-spoziciju DPV u oblastimarelevantnim za njihove konkretnefunkcije. Dodatni članovi mogu dabudu predstavnici Ministarstva za po-ljoprivredu, šumarstvo i seoski razvoj,za pitanja koja se tiču zaštite vodenihzona, Ministarstva za trgovinu i indu-striju za pitanja u vezi sa proizvodimai materijalima koji dolaze u dodir sapijaćom vodom, Ministarstva pravdeza pitanja koja se tiču sankcija.

Sadašnja situacija na Kosovu iplan primene DPV Kako sada stvari stoje, RG-DPV koristiAU-DPV kao formalni akt za transpo-ziciju DPV, usklađivanjem nacionalnihpropisa koji se tiču kvaliteta vode na-menjene ljudskoj potrošnji, posebnodonošenjem odgovarajućih kriteri-juma, nacionalnih uloga, zadataka,odgovornosti i resursa javnih organa,učesnika i vodosnabdevača na Ko-sovu. Sprovođenje AU-DPV je predviđeno uokviru odgovornosti Ministarstvazdravlja zajedno sa NIJZK u skladu sazahtevima članova 4 i 7 Kosovskog za-kona o javnom zdravlju 2007/02 L78.Prema DPV, novi zakon biće prime-njen na svu vodu namenjenu za piće,kuvanje, pripremu hrane ili za drugenamene u domaćinstvu, bez obzirana njeno poreklo i to da li se dobija iz

distributivne mreže, iz cisterni ili je ubocama. AU-DPV teži da ostvari ciljzaštite ljudskog zdravlja od štetnihefekata bilo kog zagađenja vode na-menjene ljudskoj potrošnji. U tomokviru, AU-DPV uspostavlja kontrolusnabdevanja pijaćom vodom odstrane vodosnabdevača („interna“kontrola) i od strane zdravstvenih or-gana („spoljna“ kontrola), odnosnood strane NIJZK, donošenjem odgo-varajućih standarda za kvalitet vode izahteva u pogledu učestalosti uzima-nja uzoraka, stepena usaglašenosti,metoda analize i drugih pratećihstvari.Predviđene su administrativne sank-cije za bilo koje kršenje propisa poisteku prelaznog perioda u toku kojegse sankcije neće primenjivati.U administrativnom uputstvu koje ćebiti napisano, od NIJZK se takođe zah-teva da podnosi Evropskoj komisiji iz-veštaje o praćenju prema zahtevimaDPV, da bi se obezbedilo odgovara-juće informisanje potrošača.Trenutno je završena detaljna pro-cena postojećeg zakona i njegoveusklađenosti sa direktivom EU i rele-vantnim propisima. Slično, izvršena jeprocena postojećeg organizacionogokvira za nadziranje kvaliteta pijaćevode na Kosovu, uspostavljanje krite-rijuma za uzimanje uzoraka i praćenjepijaće vode i izveštavanje o rezulta-tima, identifikovanje odgovarajućihakcija i odgovornosti ukoliko dođe doneusaglašenosti, na osnovu kriteri-juma procene/upravljanja rizikom.Završeni tehnički predlog AU-DPVtreba da bude gotov u julu 2011. go-dine. Posle toga može da počne radvlade na proceni i usvajanju novog za-konodavstva.

Moguće dopunske pomoćne ak�vnos� Suštinska i horizontalna akcija u vezisa celim procesom usklađivanja ko-sovskog zakonodavstva sa propisimaEU u oblasti pijaće vode i intenzivnarazmena znanja i ekspertize su u tokuizmeđu eksperata EK TAIEX-a i kosov-skih partnera koji imaju ključne funk-cije u oblasti ekološkog zdravlja koje

se odnosi na pijaću vodu. Održaće seviše nacionalnih radionica, pri čemuje prva organizovana u maju, dok jedruga zakazana za novembar 2011.godine. Takođe je pri kraju pripremapredloga za planiranje studijske po-sete od strane kosovskih zdravstve-nih organa različitim zemljamačlanicama da bi se praktično upoznalisa funkcionisanjem nacionalnih pro-pisa tih zemalja na osnovu DPV. Buduće akcije mogu da uključe stav-ljanje u funkciju celokupnog novog si-stema koji je uveden novimzakonodavstvom. To može da obuh-vati pomoć NIJZK i regionalnim kom-panijama za vodosnabdevanjekorišćenjem „tvining“ šema EK, podr-šku ključnim kosovskim strukturamausklađivanjem sa odgovarajućim ad-ministracijama u zemljama članicamau cilju prenošenja naučno-tehničkogi administrativnog znanja, razvoj du-goročnih planova za zapošljavanje iobuku osoblja u kosovskim struktu-rama u cilju efikasnog hvatanja u ko-štac sa novim zadacima.Na kraju, kao zaključak, treba učinitivelike napore da sprovođenje inte-gracionih politika EU u oblasti kvali-teta vode za ljudsku potrošnju naKosovu. Potrebno je poboljšanje in-stitucionalnih resursa koje je fokusi-rano na praćenje vode, procenu iupravljanje rizikom. Takođe, možemose suočiti sa time da voda ne ispu-njava nove zahteve posle stupanja nasnagu novih propisa i sistema za pra-ćenje, zbog strukturnih problema si-stema vodosnabdevanja,kontaminacije neprerađene vode,loše infrastrukture, neadekvante pre-rade vode i distributivnih sistema,kao i zbog oskudnih ekonomskih re-sursa.S druge strane, očekuju se direktne isuštinske vrednosti. Novi propisi i or-ganizacioni oblik mogu da dovedu doznačajnog poboljšanja nivoa zaštiteljudskog zdravlja i, na kraju ali ne inajmanje bitno, mogu da promovišu ipoboljšaju održivo korišćenje i ubedekosovske potrošače u to koliko je pi-jaća voda suštinski i dragoceni ele-ment.



Zagađenje vazduha ima značajan uti-caj na zdravlje i životnu sredinu u Ev-ropi. Evropska komisija procenjuje daloš kvalitet vazduha izazove 300,000preranih smrti u EU svake godine.Ovako veliki problem zahteva kombi-novane napore za borbu protiv njegaiz svih sektora društva, uključujućivladu, industriju i pojedince. Postojičitav niz važećih propisa u EU koji sebave izvorima i zahtevima za praće-nje i poboljšanje kvaliteta vazduha.

1. Priroda zagađenja vazduhaPrekogranična priroda zagađenjavazduha znači da polutanti koji suemitovani u jednoj zemlji prouzro-kuju loš kvalitet vazduha u drugimzemljama. Udaljene seoske oblastimogu da imaju malo lokalno zagađe-nje, ali ipak mogu da imaju loš kvali-tet vazduha koji utiče na zdravljestanovnika tih oblasti. Emisije azot-nih oksida i sumpor dioksida u vaz-duh dovode do kiselih kiša kojioštećuju floru i faunu u oblastimakoje su daleko od emitera. Potrebnisu napori na nacionalnom, regiona-lnom i globalnom nivou da se po-boljša kvalitet vazduha. Meteorologija, topografija i geogra-fija imaju veliki uticaj na kvalitet vaz-duha u nekoj oblasti. Zagađenjevazduha se širi pomoću vetra, a ispi-raju ga kiše, pa stoga oblasti u kojimapreovlađuje hladno i suvo vremeimaju lošiji kvalitet vazduha od obla-sti koje su pod čestim uticajem kli-matskih sistema. Sunčeva svetlost itoplo vreme uzrokuju hemijske reak-cije u atmosferi čiji su rezultat novi

polutanti, na primer ozon. Nastajanjeinverzionog sloja, gde je hladan vaz-duh smešten ispod toplog vazduha,dovodi do povećanja zagađenja uvremenu trajanja inverzionog sloja.Ovo je najčešći slučaj u dolinama iposebno je zabrinjavajuće kada seveliki gradovi ili industrije nalaze udolinama. Kada vetar koji običnoduva u nekoj oblasti dolazi iz regionasa velikom emisijom polutanata, topovećava zagađenje vazduha u tojoblasti. Na slici 1 prikazano je zagađenjeozona širom Evrope u 2008. godini sarezultatima upoređenim sa ciljnim

vrednostima za zaštitu vegetacije.Oblasti sa najnižim zagađenjem suuglavnom na severozapadu Evrope,gde vetar koji obično duva nosi čistvazduh sa Atlantika. Zemlje kao štosu Irska i Norveška imaju niže tem-perature i manje sunčeve svetlosti odostalih delova Evrope, što sprečavanastajanje ozona. Oblasti sa visokimnivoima ozona u centralnoj i južnojEvropi, gde kombinacija preovlađu-jućeg zagađenja vazduha iz gusto na-seljenih i/ili industrijskih zemalja ukombinaciji sa obiljem sunčeve svet-losti i visokim temperaturama dovodido formiranja ozona tokom letnjih

VAZDUH

I NJEGOVO

ZAGAĐENJE

Barbara O’Leary

Slika 1. Ozon 2008. Usklađenost sa ciljnom vrednošću za zaštitu vegetacije prema Direktivi 2008/50/EC. (Dobijeno ljubaznošću EEA).


meseci. Imajući u vidu položaj Ko-sova kao zemlje bez izlaza na more,veća je verovatnoća da su nivoiozona u zemlji iznad dugoročnog ciljai verovatno iznad ciljne vrednosti.

2. Uloga industrijeNekada najveći doprinositelj zagađe-nju vazduha u Evropi, industrijski sek-tor, je značajno smanjio svoje emisijeu vazduh. Poboljšane tehnologije iefikasnost u kombinaciji sa poveća-nom ekološkom svešću u sektoruznači da je emitovano manje zagađe-nja, a uvedene su i mere za spreča-vanje da zagađenje dospe u vazduh.Kao rezultat toga, problem kiselihkiša je značajno smanjen u prethod-nih 20 godina. Važeće zakonodavstvo u EU u ovojoblasti je izazovno i postavlja zahtevei pred industriju i vlade. Direktiva ointegrisanom sprečavanju i kontrolizagađenja zahteva od zemalja da li-cenciraju one industrijske grane kojese smatraju velikim u smislu zagađe-nja koje emituju. Industrije ne smejuda premaše dobijene dozvole o emi-sijama, a to često može da zahtevaizmene u industrijskim procesima.Direktiva o nacionalnim plafonimaemisija postavlja izazovne ciljevezemljama u pogledu ukupne količineemisija za četiri polutanta – sumpordioksid, azotni oksidi, nestabilna or-ganska jedinjenja i amonijak. Kada se radi o industriji, energetskisektor je posebno značajan, i nanjega otpada oko 70% ukupnih emi-sija oksida sumpora. Slično kao i umnogim drugim zemljama, Kosovoima stare termoelektrane koje sago-revaju ugalj pa se suočava sa izazo-vom da smanji zagađenje vazduha izovih postrojenja.

3. Uloga transportnog sektoraTeška transportna vozila i automobilisu značajan izvor mnogih polutanatavazduha koji predstavljaju najvećirazlog za brigu po zdravlje i okolinu.Tu spadaju oksidi azota, čestice, ne-stabilna organska jedinjenja i teškimetali. Sve je veći broj automobila,

pa je izazov sa kojim se suočava Ko-sovo i sve evropske zemlje da sespreči da to dovede do povećanogkorišćenja automobila, a time i dopovećane emisije polutanata.Smanjivanje upotrebe automobilazahteva kombinaciju politika, uklju-čujući obezbeđivanje javnog tran-sporta visokog kvaliteta i edukacijujavnosti da izabere da ne koristi au-tomobile kada je to moguće. Novistambeni, maloprodajni i industrijskirazvoj mora da bude dizajniran takoda omogući alternative privatnim au-tomobilima za one koji ih koriste. Donošenje i sprovođenje evropskihstandarda o emisijama za teška tran-sportna vozila i privatne automobileje važno za sprečavanje povećanjazagađenja vazduha povećanjembroja automobila. Javna svest o važ-nosti pravilnog održavanja vozila,ukoliko je moguće u kombinaciji savladinim propisima koji nameću vi-soke standarde, je takođe važna.

4. Uloga građanaKvalitet vazduha u oblasti je određenkombinacijom prekograničnog zaga-đenja i lokalnih emisija. Smanjivanjedirektnih emisija u oblasti je od su-štinske važnosti za poboljšanje kvali-teta vazduha u toj oblasti. Građaniimaju ulogu u smanjivanju emisijadva polutanta koja su najveći razlogza brigu po zdravlje – čestice i oksidiazota.

Čestice dolaze iz brojnih izvora, uklju-čujući bilo koji proces koji proizvodidim ili pepeo. To uključuje sagoreva-nje bilo koje vrste goriva ili otpadaka,građevinske radove i eroziju tla. Ko-rišćenje vozila emituje čestice i iz iz-duvnog sistema i trošenjem guma iputeva. Dva glavna izvora u urbanimoblastima su lokalno grejanje i tran-sport. Zajedno sa vladinom politikom, gra-đani mogu da poboljšaju kvalitet vaz-duha ako izaberu alternativu čvrstomgorivu za grejanje svojih kuća, uklju-čujući struju i gas. Ova politika ječesto nepopularna pošto se ugalj idrvo smatraju jeftinijom opcijom umnogim zemljama. Pojedinci moguda smanje lokalne emisije iz tran-sporta tako što izbegavaju da putujuautomobilima kad god je to moguće.

5. Zaključak – Uloga vladeZagađenje vazduha je problem kojiutiče na zdravlje i životnu sredinu uvećem delu Evrope, uključujući i bal-kanske države. Smanjivanje zagađe-nja vazduha zahteva napore mnogihsektora, uključujući industriju, tran-sport i građane. Da bi se ovo desilopotrebna je snažna podrška vladerazvoju odgovarajućih rešenja za Ko-sovo i obezbeđivanje da se ona spro-vode.

Voda, čudesna supstanca“Ako postoji čudo na ovom svetu,onda je to voda“. Kada govorimo ovodi, govorimo o čudesnoj supstanci.A mnoge činjenice podržavaju ovu iz-javu. Voda je prisutna u svim fizičkimstanjima: gasovitom, tečnom i čvr-stom. U velikim količinama je nala-zimo i kao slanu i slatku vodu.Takođe je nalazimo u vidu podzem-nih i površinskih voda i lokalizovanu uatmosferi. Voda je skoro univerzalanrastvarač. Ona ne gori već gasi vatruuprkos tome što je sastavljena odelemenata koji u stvari katalizuju go-renje, odnosno od vodonika i kiseo-nika.

Voda i životVoda daje život jer je životni procespočeo u vodi. Život počinje u tečnojsredini, i bez nje ne može da se na-stavi. Stoga, voda je preduslov zaživot svih živih organizama. Ipak, voda i uzima živote, kao što jeslučaj kada je nema. Podaci SZO po-kazuju da oko 5 miliona ljudi umregodišnje od bolesti koje su povezanesa nedostatkom vode. Malarija naprimer izaziva godišnje smrt milionljudi – pri čemu većina smrtnih slu-čajeva otpada na decu mlađu od petgodina. Voda takođe uzima životekada premaši normalne iznose, pričemu je najnoviji primer razarazujućicunami koji je pogodio Japan 11.marta 2011. godine. Zastrašujućitalas visine 23 metra koji je usledioposle zemljotresa jačine 8.9 stepenipo Rihteru, smatra se sekundarnimfaktorom u najvećoj prirodnoj kata-

strofi u Japanu. TV programi su punislika različitih poplava širom sveta,na primer u Brazilu i Australiji. Po-plave i degradacija rečnih korita u re-gionu Metohije na Kosovu koštala ježivota dvoje dece prošlog septembra. Državni sekretar SAD, Hilari Klinton,je na Svetski dan vode 2011. godinesaopštila zastrašujuću činjenicu: naosnovu studija, oko 2/3 zemalja usvetu će se suočiti sa problemima savodom do 2025. godine. Veoma alar-mantno, zar ne? Imajući u vidu sveove podatke i potrebu za preduzima-njem koraka da se ovo promeni,OUN su proglasile deceniju 2005 –2015 „Decenijom vode.”

Kosovo i vodaKosovo se suočava sa mnogim i razli-čitim problemima sa vodom. Najpre,vode na Kosovu teku van njegove te-ritorije, ugrožavajući raspoloživostvode kao prirodnog resursa. Sve ko-sovske reke izviru na teritoriji Ko-sova, ali nastavljaju da teku vanKosova. Situacija na Kosovu je jedin-stvena u tome da uprkos maloj teri-toriji, njegove vode otiču u trirazličita mora: Crno more, Jadranskomore i Egejsko more. Ovaj fenomentakođe čini da se na Kosovu nalazidruga najveća rečna bifurkacija nasvetu (bifurkacija je slučaj kada dvepritoke jedne iste reke otiču u dvarazličita mora), bifurkacija reke Ne-rodimke. Zajedno sa ovim tokovima, samo15% od oko 36 milijardi m3 vode kojaprotiče kroz Kosovo se veštački aku-mulira (u Gazivodama, Batlavi, Ba-

dovcu i Radonjiću, na primer). Odovih akumuliranih zaliha vode, oko70% stanovništva ima pristup vodo-snabdevanju (iako su podaci u vezi satim različiti). A većina od tih 70% po-trošača se svakodnevno suočava savišesatnim isključenjima u snabdeva-nju vodom. Preostalih 30% stanovni-štva dobija vodu iz nebezbednih inezaštićenih bunara. Kvalitet vodosnabdevanja na Kosovuje sledeći problem. Trenutni zvaničnipodaci pokazuju da 48% stanovništvaima pristup kanalizaciji (ali opet, ovistatistički podaci su diskutabilni). Ve-liki deo kanalizacije se ne prerađuje.To znači da otpadne vode koje stva-raju građani Kosova i otpadne vodeiz industrijskih postrojenja odlaze upodzemne i površinske vodene za-lihe. Nijedno postrojenje ne prera-đuje otpadne vode na Kosovu (jednoje izgrađeno u Srbici ali nije u funk-ciji). Iz tog razloga, kvalitet reka sedrastično menja pošto prođu nase-ljene oblasti. To bi mogao da buderazlog zašto je analiza pijaće vode unekoliko regiona na Kosovu, koju jeizvršio Nacionalni institut za javnozdravlje, pokazala da je oko 75% pri-kupljenih uzoraka bilo hemijski i bio-loški neispravno. S druge strane, Kosovo karakterišeizuzetno veliki broj institucija koje sebave vodom. Ova odgovornost poči-nje na centralnom nivou, gde suuključeni akteri različiti i veoma slo-ženi. Ministarstvo za životnu sredinui prostorno planiranje je institucijakoja je prvenstveno zadužena za poli-tiku voda na Kosovu, i ona nadgleda


IMA LI VODE

U OVIMIZVORIMA?

Prof. dr. Zeqir Veselaj

podinstitucije kao što su Departmanza vodu, Hidrometeorološki institut iinstitucije koje prate rečne basene.Njen „saveznik“ je Ministarstvozdravlja, sa svojim Institutom za javnozdravlje koji prati kvalitet pijaće vode.Treća linija odgovornih aktera sastav-ljena je od sektorskih potrošača vo-denih resursa, kao što su Ministarstvoekonomije, koje upravlja javnim kom-panijama koje vodom snabdevajugrađane. Pored toga, Ministarstvo zapoljoprivredu koristi vodu za navo-dnjavanje, Ministarstvo energije kori-sti vodu za energetske potrebe(posebno za KEK), a Ministarstvo in-dustrije i trgovine koristi vodu u ma-njim količinama, pošto na Kosovu jošuvek nema intenzivne industrijskeproizvodnje. Dalje, premijer Kosova je osnovaoradnu grupu za vodu u cilju koordina-cije donatorskih aktivnosti, ali kon-kretni rezultati tek treba da se vide.Regulatorna kancelarija za vodu iotpad određuje naknade za usluge. Ako posmatramo nivo pruženihusluga, susrećemo se sa još jednimslojem i složenim prisustvom različi-tih aktera. Regionalne javne kompa-nije su odgovorne za održavanje

vodosnabdevanja na Kosovu. Tekompanije, pored toga što se bave saproblemima u vezi sa obezbeđiva-njem i distribucijom vode i slabomnaplatom računa, takođe moraju daodržavaju i kanalizacione sisteme.Hidro sistem Ibar – Lepenac je pro-jektovan da reguliše vodeni sistem, alinikada nije bio funkcionalan, a kao re-zultat toga nastalo je više malih si-stema za navodnjavanje. Opštine injihova ovlašćenja takođe imajuulogu, kao i donatorska zajednica(koja je pružila ogromnu investicionupomoć na Kosovu) i potrošači. Ove brojne institucije i akteri, nanašem skromnom Kosvu, bave sevodom – ključnim prirodnim resur-som. Ipak, svi su omanuli jer nisu selizajedno i napravili sveobuhvatni po-litički dokument o upravljanju vo-dama na Kosovu. Ako do toga dođe,kako će se taj dokument zvati uopštenije bitno (bilo da se zove Masterplan, plan ili strategija itd.), niti ko ćebiti zaslužan za to (ozbiljna spornatačka sporenja u kosovskom društvu).Sve što je važno je da li će taj doku-ment i njegovo sprovođenje omogu-ćiti građanima Kosova da imajudovoljno, 24-satno snabdevanje

vodom, i u pogledu kvaliteta i kvanti-teta. Izveštaj Evropske komisije o napre-tku 2009 za Kosovo identifikuje „malinapredak“ u oblasti upravljanja vo-denim resursima. Ipak, u izveštaju segovori o ozbiljnim problemima ko-jima je potrebno hitno rešavanje, kaošto su vlasništvo i odgovornosti op-ština koje mora da uredi novi zakon ovodi, nedostatak lokalnih investicijau ovaj sektor i hroničan i težak pro-blem degradacije rečnih korita zbogvađenja šljunka i drugih čvrstih ma-terijala.U tom cilju, verujem da treba da po-držimo kratkoročne i srednjoročneaktivnosti relevantnih odgovornih in-stitucija. Zaključiću ovaj članak poznatom izre-kom poznatog naučnika: „Ako mo-žete da garantujete vodu i kanalizaciju građanima, tada im garantu-jete polovinu njihovog zdravlja“.Ova izjava obuhvata sve ono zbogčega Kosovo mora da obrati veću i za-služenu pažnju upravljanju vodama.

(Autor je predavač na Univerzitetu uPrištini, Direktor Regionalnog centraza životnu sredinu na Kosovu)


Sadašnja životna sredina i dalja de-gradacija njenog kvaliteta su i daljenepoznati, posebno posle izgradnjenovih energetskih kapaciteta. Razlogje jednostavan: nije urađeno nijednoadekvatno istraživanje postojeće ži-votne sredine, niti kakva će situacijau pogledu životne sredine biti posleizgradnje novih elektrana. Negativan uticaj elektrana sastoji seod emisije gasova i drugih toksičnihčestica iz dimnjaka u vazduh, zaga-đenja vazduha i tla, zauzeća zemljištai drugih društvenih i ekonomskihaspekata koji su rezultat izgradnje ieksploatacije elektrana i drugih teh-ničkih i tehnoloških postrojenja i in-frastrukture. Ceo ciklus zagađenjasastoji se od mnoogih operacija, kaošto su: iskopavanje lignita, separacijai čišćenje, transport do termoelek-trana, sagorevanje i emisija gasova izdimnjaka, transport pepela i odnoše-nje do odlagališta. Pri eksploataciji miliona tona lignitagodišnje, dolazi do mnogih problemai sukoba, a najvažniji se odnose na a)regionalni razvoj zona pod uticajemTE u kojima dolazi do razvojnih pro-blema između razvijenih i nerazvije-nih delova, b) različite proizvodnesektore, kao što su energetski, poljo-privredni, hidro-ekonomski itd. c) de-gradacija životne sredine i drugihvažnih sektora.

Potrebno je pre svega razmotriti raz-vojne sukobe i njihov karakter, važ-nost, uzričnike, uticaje, način i mestonjihove manifestacije, intenzitet su-koba i šanse za njihovu neutraliza-

ciju. U vezi sa tim postavljaju se ne-koliko ključnih pitanja: a) Da li svi ovisukobi mogu da budu rešeni unutarpostojećeg zakonskog okvira i strate-gija delovanja respektivnih institu-cija? b) Da li imamo dovoljnoinformacija o adekvatnim planovimaza eliminaciju ovih sukoba? c) Kakonapraviti ravnotežu između tehnolo-ških i ekoloških komponenti?Eksploatacija lignita i njegovo sago-revanje za proizvodnju električneenergije izaziva nekoliko sukoba. Sa-dašnji planovi za njegovo korišćenjeu zonama su delimično sprovedeni,nisu kompletni niti dosledni u pruža-nju bolje platforme za elaboracijukratkoročnih, srednjoročnih i dugo-ročnih programa efikasne i održiveeksploatacije ovog resursa. Ako bližeposmatramo potencijalne sukobekoje generiše ovaj poduhvat, mora-ćemo takođe da uzmemo u obzir sle-deće kriterijume, uslove, izazove,ograničenja i mogućnosti:

1. Pošto je današnje Kosovo nezavi-sna zemlja koja se pridržava evro-at-lantskih integracija, sa ciljem dapostane deo međunarodnih spora-zuma koji između ostalih stvari regu-lišu i teme koje se razmatraju u ovomčlanku, moraju da postoje ograniče-nja i mogućnosti u razvojnim plano-vima i projektima za energiju, životnusredinu, ekonomiju vode, poljopri-vredu i za socijalni projekat. Posebnupažnju treba posvetiti sprovođenjuKjoto sporazuma, Arhuskog spora-zuma i Evropske energetske politike2020.

2. Planovi za eksploataciju lignita i iz-gradnju termo energetskih postroje-nja treba da budu urađeni tek poštose iscrpe svi potencijali alternativnihizvora energije. Sagorevanje lignitatreba da dođe na kraju, da bude prih-vaćeno veoma oprezno i samo za po-trebe sopstvenog snabdevanja.

3. U toku planiranja izgradnje termoenergetskih postrojenja moraju da seurade složene detaljne studije o po-zitivnim i negativnim faktorima uti-caja, da se razmotre alternativnetehnologije, zagađenje okoline, spe-cifični socijalni momenti i očuvanjeoptimalne poljoprivredne proizvo-dnje, zapošljavanja i profitabilnostiinvesticija u kosovsku ekonomiju.

4. Ekonomija investicija u termo ene-rgiju treba da sadrži ne samo direk-tne troškove, već i indirektne,poznate kao eksternalije, kao što su:troškovi gubitkaa poljoprivredneproizvodnje, troškovi relokacije sta-novnika i gubici njihovog potencijalaza porodičnu ekonomiju, troškovikompenzacije ekoloških gubitaka,troškovi zbog izgubljene proizvodnjekao rezultat odustva vode za ostaleindustrijske grane, domaćinstva idrugi indirektni socijalni troškovi.

5. Sve norme za određivanje nivoazagađenja, poored primene evropskeDirektive o emisiji polutanata u živo-tnu sredinu (voda, vazduh, zemljište)treba da budu zasnovane na nivoimaemisije (okolina) zbog akumulativnogdelovanja polutanata koji dolaze iz


EKSPLOATACIJALIGNITA I ŽIVO -

TNA SREDINANA KOSOVU

(Dekalog aktivnosti)

Luan Shllaku

nekoliko izvora: Kosova A, Kosovo B ikasnije Kosovo C, iskopavanje odla-gališta pepela. To znači da sistemi zaalarmiranje u slučaju zagađenja i si-stemi za trenutno delovanje i pre-venciju treba da reaguju nakoncentraciju pepela, sumpor dio-ksida, azotnih oksida itd. koji se mereu svim oblastima merenja u svimpravcima i na svim rastojanjima oddimnjaka (Obilić, Kosovo Polje, Pri-ština itd).

6. Pre svega, moramo da obezbe-dimo da ne dođe do gubitka vodekoja dolazi iz Gazivoda. Pod hitnotreba obezbediti alternativne izvorevode (rezervoare) pre nego što bilokoje novo termo postrojenje počnesa radom. Prioritet vode mora dabude permanentan i ne bi trebalo dabude konfuzije u pogledu prioriteta(treba da budu regulisani zakonom).Na osnovu ovog plana prioriteta,prioritet vode treba da bude sledeći:

(1) stanovništvo, (2) poljoprivreda,(3) industrija i energija, (4) ostali ko-risnici. Bilo kakvo odstupanje odovog spiska prioriteta bilo bi protivmeđunarodnih pravila.

7. Voda koja se izliva treba efikasnoda bude očišćena izgradnjom moder-nih postrojenja za prečišćavanjevode. Rečni sistem Ibar – Sitnica jepogođen ispuštanjem vode iz urba-nih naselja i industrijskih postrojenjakoja se uliva iz reka (sistem pritoka)Lab i Drenica, pa bi trebalo izgraditiefikasna postrojenja za prečišćavanjeu urbanim centrima kroz koje overeke teku. Dosledno praćenje kvali-teta vode treba da bude obaveznopre ispuštanja tih voda u rečna ko-rita.

8. Vode iz rudnika i mokrih deponijana koje se odlaže hidraulički pepeo,treba da budu zaštićene da bi se iz-beglo prodiranje polutanata u po-

dzemne vode. Takođe treba postavitisistem za praćenje podzemnih vodai njihovog kvaliteta.

9. Degradirano zemljište treba dabude revitalizovano i rekultivisano naosnovu striktnih programa. Uklo-njeno zemljište treba selektivno dabude tretirano. Ovi programi trebada budu kompleksni i višedimenzio-nalni u pogledu međusobne interak-cije: mreža voda, naselja, saobraćajitd.

10. Intenzivno praćenje zdravlja sta-novništva koje živi u zonama koje suugrožene od zagađenja putem po-sebnih programa za praćenje zdrav-lja u centru za medicinu rada uObiliću. Rezultati istraživanja trebada se koriste u programima za pre-meštanje stanovnika i izgradnjunovih stambenih oblasti. Takođetreba sprovesti posebne programe zalečenje obolelih.


Razgovori o ekonomskom rastu meuopšte ne čine srećnim. Čovek seoseća mnogo bolje kada čuje o po-boljšanjima u zdravstvenoj zaštiti,povećanim obrazovnim kapcitetima,poboljšanom kvalitetu života, pove-ćanim površinama pod šumama, pra-vednoj distribuciji resursa,smanjenom siromaštvu, padu potro-šnje, smanjenim zloupotrebama ilismanjenom rastu stanovništva.Ekonomski rast, posebno u Albaniji,se retko računa zajedno sa cenomkoju plaća životna sredina. Jednosta-vno, ako se napravi nova fabrika ce-menta, računa se samo investicionavrednost, zajedno sa vrednošću robekoja će biti prodata kada ona proradi.Niko ne procenjuje vrednost šumakoje će biti posečene da bi fabrikamogla da proizvede sirovinu iz kre-čnjaka, ili cenu za eliminaciju uzrokazagađenja okolnog zemljišta, vode ivazduha. Što je još gore, to što ti in-vestitori koji su strane kompanije iz-voze svoju dobit van Albanije, nikone vodi računa. Kada albanski premi-jer kaže da će „Albanija postati ene-rgetska super sila na Balkanu“, on nekaže da će sastavni delovi ove supersile biti strane kompanije koje su do-bile koncesije na albanske hidro cen-trale, reke, poluostrva i obalu, neostavljajući ovoj zemlji nikakav porez,osim zagađenja.Stoga, građevinski biznis, među ma-lobrojnim koji je zabeležio ekonom-ski rast u Albaniji u prethodnimgodinama, nije doneo Albaniji znača-jan pozitivan razvoj. Sektor je moždazaposlio hiljade ljudi i možda je rešio

stambene probleme hiljada poro-dica, ali zbog toga što je građeno bezbilo kakvog prethodnog masterplana, naši glavni gradovi se neće raz-vijati u skladu sa životnom sredinom.Umesto toga, naše zemljište je oku-pirano i ispunjeno betonom. To jedovelo do toga da naši glavni gradovipostanu ružni (pogledajte soliterepodignute u srcu istorijskog gradaKruja, na planinskom lancu), pričemu uglavnom najviše trpe njihovapredgrađa. Takođe, seoske kuće ili„vile“, koje tako često zovu migrantikoji ih grade, izgrađene u sred obra-divog zemljišta, vinograda i livada.Dalje, nema potrebe da se pominjebetoniranje nekih od naših najlepšihplaža i zaliva, kao što su Golem i Sa-randa.Stoga, ova vrsta ekonomskog rasta jelažna. On može privremeno da obez-bedi plate za građevinske radnike, alina duži rok uništava i deformiše ži-votnu sredinu, ubija reproduktivnekapacitete zemljišta i odbacuje gakao izvor buduće dobrobiti, kroz pri-hod od poljoprivrede ili turizma.Termin „ekonomski rast“ me pose-bno brine zbog njegovog odnosa sapovećanom potrošnjom, što podra-zumeva povećanu upotrebu amba-laže. Da, ambalaža! Ambalaža zajednokratnu upotrebu, zajedno sapotrošnjom fosilnih goriva, je međunajozbiljnijim uzrocima degradaciježivotne sredine u svetu. I čini se daona guši našu zemlju na nekim odnjenih najosetljivijih mesta, gde spa-daju rečna korita i tokovi, obala morai vazduh (uvek kada se ti krivci spale

na otvorenom vazduhu). Do pre 20 godina, činilo se da je Al-banija najekološkija zemlja u Evropi.Nismo znali ništa o plastičnim ke-sama i flašama. Naše majke su išle ukupovinu sa platnenim torbama,flaše za mleko i jogurt su se praleposle upotrebe i vraćale, a sve drugeflaše su prodavane u centrima za nji-hovo prikupljanje. Deca su prodavalaflaše zajedno sa lekovitim biljem, štoje bio njihov glavni izvor „profita“(znači novac za filmove). Prikupljalismo i prodavali i papir. Nisam nostal-gičan za bivšim sistemom koji jenaneo štetu Albaniji u drugim aspek-tima – posebno u umovima ljudi – aliosećam snažnu nostalgiju za divnomi ekološkom Albanijom u kojoj smoodrasli, iako je bila puna bunkera ivojnih zabranjenih zona. Danas nemožemo da dođemo do naših plažaod ambalaže. Plaže se koriste bez ika-kvih ograničenja, čak i u zimskom pe-riodu.Gde god postoji delić čiste plaže zaodmaranje, naša jadranska obala(jonska obala je strma i stenovita) jeokupirana od strane plastičnogsmeća: plastične kese, flaše, kutije iambalaža svih vrsta, sa ispranom ve-štačkom bojom između bele i plave.Jasno je da ovo smeće nije donelomore, već je prvo bačeno na zemlju(a u većini slučajeva rečni tokovi do-nose smeće u more, koje ga ponovoizbaci na zemlju). U Albaniji rečna korita generalno ko-riste gradovi i sela kao zone za baca-nje smeća. Ne zna se kada je ovatradicija započela. Možda od trenu-

evropski magazin23Urban Development Životna sredina

EKONOMSKIRAST KAO

DEGRADACIJAŽIVOTNE SREDINE

(Podprimeri iz građev-inarstva i ambalaže)

Ardian Klosi

tka kada se otpad biološki razgrađi-vao, a voda je sve to nosila sa sobom.Danas je ova tradicija postala nepri-jateljska aktivnost jer se nerazgradivaambalaža (uglavnom plastika, stakloi baterije) baca u potoke i reke (obi-čno sa mosta na izlazu iz sela). Kadanadođu, reke i potoci odnose sasobom to smeće, ostavljajući ga nasvom putu po rečnom koritu ili ga od-nose u more. A more ga vraća po-novo nazad na kopno. Prošle godineje more odnelo smeće u Crnu Goru iHrvatsku, a obe ove zemlje su zbogtoga uputile protest Albaniji. Kada reke presuše tokom leta, po-gled je apsolutno zastrašujući: iz-među niskog drveća i žbunja nalazese plastične kese kao melanholičnezastave Miđenija1. Ovu ambalažu uklanjaju samo nekeopštine na pragu letnje sezone, prenego što turisti dođu. Ipak, ovimputem se ta ambalaža samo sklanja

sa posećenih plaža. Ostali deloviostaju ispunjeni ambalažom. Šetaosam nekoliko kilometara od Shengji-nija (Sveti Jovan) do laguna Lježa ilirta Rodon: izgled je svuda bio isti, saispranom ambalažom pod tankimslojem peska.Mi smo u Albaniji u nekoj vrsti am-balažne euforije. Sve i svuda se sme-šta u plastičnu ambalažu. Često seplastična ambalaža u koju se pakujealuminijum ili staklo stavlja u druguplastičnu ambalažu, odnosno u plast-čnu kesu. Čak se i kese za smeće pro-daju u plastičnoj ambalaži. Niko višene koristi pamučne vreće. Ako odbi-jete da uzmete plastičnu kesu odprodavca onda ste neučtivi jer je onili ona uvređen zbog ljubaznosti kojusu želeli da vam iskažu – što njih nekošta ništa, ali puno košta životnusredinu.U nekim zemljama (kao što suUganda i Bangladeš), korišćenje pla-

stičnih kesa je zabranjeno. U Kinimora da se plati za korišćenje pla-stičnih kesa. Irska je uvela porez nanjih, čime je njihovo korišćenje sma-njeno za 90%.U Albaniji ne postoji politika za sma-njivanje ambalaže. Sve se baca u pri-rodu. Vraćaju se samo pivske flaše“Tirana” i “Korça”. Osim toga, nemasmanjivanja u korišćenju stakla i alu-minijuma, a da ne govorimo o pla-stici. Biznis sa pijaćom vodom rasteiz godine u godinu, zajedno sa novimnazivima voda na tržištima (postojebrojne planine u Albaniji: Bureto,Trebešina, Shën Mëria, itd.). Ovim jejoš više povećan broj plastičnih flaša.Sada ne samo da moramo da se no-simo sa pritiskom onih koji donoseplaninsku vodu do gradskih tržišta,već i sa pritiskom od proizvođača pla-stičnih flaša da prodaju svoje proiz-vode i ekonomski rastu, dok se

evropski magazin 24 Životna sredina Urban Development

Foto:Xhemal Mato

1 Poznati albanski pesnik iz Skadra

degradacija životne sredine podrazu-meva. Sve češće čujemo magičnu reč – re-ciklaža. Niko ne govori o smanjivanju,već samo o reciklaži. Reč je izgovo-rena, ali nema akcije koja bi je pra-tila. Postoji nekoliko postrojenja zareciklažu plastike. Vlada ih je nazvala„reciklažna industrija“, sa argumen-tom da ovoj industriji nedostaju siro-vine. U novembru 2010. godine,Vlada je donela odluku „o usvajanjuspiska otpada koji može da se uvezeza potrebe korišćenja, reciklaže i pre-rade, čime je utaban put za uvoz 55različitih vrsta otpada koji će se kori-stiti kao sirovina za reciklažu. Pred-stavnici civilnog društva su se snažnousprotivili ovome jer je u zemlji pre-krivenoj plastičnim flašama, gde sene vrši prikupljanje niti reciklaža, ne-prihvatljivo da se uvozi otpad iz dru-gih zemalja u cilju podsticanjareciklažne industrije! Šta više, nije-dno telo za prećenje ne može da kon-troliše da li se među 55 vrsta otpadanalazi i otrovan otpad, ili medicinskiili radioaktivan otpad. Motiv za ovuodluku znaju samo oni koji su je pot-

pisali. Ostali samo mogu da pokušajuda ga zamisle.Recikliranje ambalaže nije rešenjeproblema. Reciklaža plastike sasobom nosi velike troškove. DžaredBlumenfeld, viši zvaničnik u Depart-manu za životnu sredinu u San Fran-cisku, kaže da bi se reciklirala jednatona plastičnih kesa potrebno je4,000 američkih dolara – čime se kaorezultat reciklaže dobija proizvod kojise prodaje na tržištu za samo 32američka dolara! Čini se da je reci-klaža profitabilna samo u zemljama ukojma su ekološki standardi slabi iline postoje. Pravo rešenje zagađenja životne sre-dine ambalažom je da se smanjinjeno korišćenje i/ili da se to kori-šćenje zabrani. Pravo rešenje bilo bikorišćenje višenamenske ambalaže,kao što su staklene ili plastične flaše,npr. kontejneri za vodu. Sledećepravo rešenje je da se nerazgradivaambalaža zameni samorazgradivom,kao što je papirna ambalaža.Pre svega, rešenje leži u promenimentaliteta. Nijedan građanin ne bitrebalo da se oseća komotno kada

uzima od životne sredine i ostavlja jeu gorem stanju nego što je našao, nedajući ništa osim otpada. I naša decaće živeti u lošijem svetu od onog kogsmo mi nasledili, da ne govorimo odeci naše dece. Promena mentalitetagrađana bi promenila njihove načineživota. Počeli bi da vrše pritisak naadministratore i vladine zvaničnikeda uvedu striktno zakonodavstvo oživotnoj sredini, pri čemu se prioritetdaje obnovljim izvorima života. Ter-min koji se koristi za ovo rešenje jeonaj koji zvuči prazno: održivo reše-nje.

(Dr. Ardian Klosi je rođen u Tirani1957. godine. Studirao je jezik i knji-ževnost u Tirani gde je diplomirao1981. godine, a zvanje doktora jedobio na Univerzitetu u Insbruku, uAustriji 1990. godine. Autor je višeknjiga iz filologije, istorije i beletri-stike, a preveo je i dela više autora sanemačkog, engleskog i francuskog je-zika. Radi kao aktivista za životnusredinu već 10 godina i objavio jemnoge članke – uglavnom u dnev-nom listu “Shekulli.”)


Foto:Xhemal Mato

Ovo je ključno pitanje koje zahtevatrenutni odgovor i širok pristup u ško-lama, medijima i vladi...i na Kosovu!Do 2050. godine svet će biti 80% ur-banizovan. Sa povećanjem broja grad-skih ulica, prirodno okruženje ćeizgubiti poljoprivredne oblasti i doći ćedo povećanja broja stanovnika u gra-dovima. Sa ovim promenama dolazi ipovećanje socijalnih problema, pro-blema stanovanja, nezaposlenosti, si-romaštva i kriminala.Društva koja su dugo patila od nedo-voljnog razvoja nisu na kraju uspela dareše probleme prošlosti, sadašnjosti ibudućnosti. I zbog svega toga, postojinedostatak senzibilnosti i svesti za bu-dućnost zbog neracionalnog korišće-nja prostora u ovom trenutku. Utakvim okolnostim, mišljenja se zasni-vaju na nepredviđenoj konkurenciji inekontrolisanim transakcijama nepo-kretnosti sa samo jednim ciljem – većipotencijalni profit. Ova konkurencijane obraća pažnju na javni interes, ilina zaštitu prirodnih ili kulturnih do-bara.Indikatori razvoja u državi su razvojinjenih gradova i zbog toga je rečenoda novi razvoji u kosovskim grado-vima i opštinama dovode do destruk-cije životne sredine. Na posleratnomKosovu postojao je trend novih raz-voja i izgradnje u gradovima, a to ječesto loše planirano i sprovođenohaotično i nekoordinisano. Ovaj trendpostoji i danas pošto naši gradovi nisuinicirali i/ili završili svoje opštinske i ur-banističke planove razvoja čak ni 12godina posle rata1.

Dubaizam

Investicije privatnog kapitala poslerata su se uglavnom fokusirale na gra-đevinarstvo. Trendovi građevinske in-dustrije ka izgradnji gusto naseljenihstambenih oblasti, povećanju visinepostojećih zgrada i izgradnji novih vi-sokih zgrada na ograničenom pro-storu sada imaju ime: “DUBAIZAM”.Ovo je stvarnost na Kosovu: visokegrađevine uglavnom u centralnojgradskoj zoni, bez adekvatne javne in-frastrukture, parkinga i drugih otvore-nih javnih prostora. A nikoga nije brigaza javne prostore i za kolektivnu do-brobit!Koji je rezultat toga? Zagušenost gra-dova, zgrade koje su udaljene samo 2-3 metra jedna od druge i bezadekvatnog dnevnog svetla, sa teško-ćama u pristupu zgradama, sa peša-cima koji su prinuđeni da siđu na ulicujer su trotoari zauzeti parkiranim vo-zilima, sa nemogućnošću proširenjaulica i sa nemogućnošću da se pro-nađu alternative javnom transportu,kao što su tramvaji ili bicikli.

Gradska jezgra – istorijske zone Gradska jezgra, centralne istorijskezone kosovskih gradova se tretiraju uaspektu planiranja prema istim para-metrima kao i prigradske zone. U imenovog, staro se uništava samo zboginvesticionih interesa. Ovaj fenomenmože s pravom da se nazove urbanigenocid!

Na radionici koja je održanapre samo nekoliko dana o planiranjucentralne gradske zone u Prištini,eksperti su preporučili da gradonačel-nik donese odluku da zamrzne sve ak-tivnosti u gradskoj centralnoj zoni

koje se odnose na istorijske delovegrada, da bi oni dobili poseban tret-man. Zakon o lokalnoj samoupraviomogućava gradonačelnicima da pre-duzmu korake da bi podržali planskeaktivnosti svojih gradova. To je zbogtoga što Zakon o prostornom planira-nju, za razliku od zakona u mnogimrazvijenim zemljama, ne predviđakonzervatorske planove. Ovakvi pri-stupi pomažu gradovima da sačuvajusvoje istorijske korene, kulturnu ba-štinu i svoju privlačnost. Ali, takav pri-stup se ne primenjuje na Kosovu!Koliko dugo moramo da čekamo nadrugačije političke uši koje će čutizvono koje zvoni? Dotle, dok se ne po-zovu na odgovornost oni koji su kriviza to!

Lokalni razvojni planovi Pošto se nivo planiranja u zemlji merisprovođenjem plana u manjim admi-nistrativnim jedinicama, činjenica dakosovske opštine nisu završile svojeopštinske, regionalne i urbanističkeregulatorne razvojne planove jeveoma uznemiravajuća. Kosovske op-štine nisu uradile svoje prostorne pla-nove zbog nedovoljnog brojaeksperata ili službenika, nedostatkaznanja o procesu planiranja, nedosta-tka profesionalnog planerskog osobljai tehničkog osoblja za GIS, nedostatkatehničke opreme i što je najvažnije,zbog nedostatka svesti među opštin-skim službenicima i političkim ruko-vodstvom o važnosti planiranjalokalnog razvoja. Kao posledica toga, osim jedne ili dve

evropski magazin 26 Životna sredina Urban Development

ZAŠTITA GRADA

– ZAŠTITA ŽIVOTNE

SREDINE?Arh. Elvida Pallaska

1 Zakon o prostornom planiranju nije predvideo kaznenemere za neispunjavanje ove obaveze.

opštine, sve druge opštine na Kosovuangažovale su različite kompanije zaplaniranje sa malo ili čak i bez iskustvau prostornom planiranju. U toku celogplanskog procesa, opštine nisu deosamog procesa, osim u toku organiza-cije javnih rasprava koje se vode pre-više formalno i samo u ciljuispunjavanja zakonske obaveze. Poštosu privatni planeri ili kompanije ura-dili opštinske razvojne planove, ti pla-novi ostaju na milost opštinskihslužbenika koji slabo znaju kako da ihažuriraju.

Trend getoizranih naselja Novi investicioni trendovi u izgradnjise odnose na nove stambene zonevan urbane zone Prištine. Ove zone sui dalje getoizirane, finansijski nepodr-žane, neuspešne i često opisivane stu-detnima planiranja kao ružni i opasniplanski primeri, prepuni urbanih i so-cijalnih problema. Što je još gore,ostala pitanja uključuju neracionalnokorišćenje prostora, degradaciju po-ljoprivrednog zemljišta, mono funk-cionalnu namenu, nepostojanjeinfrastrukture za javni transport, za-visnost od vozila i teškoće u učestvo-vanju u dešavanjima u centru grada,kao i negativne psihološke uticaje napsihologiju usamljene dece. Pored gore pomenutih pitanja, postojii ograničen pristup ovim naseljima jerona pripadaju uglavnom novoj politi-čkoj klasi, estradi i poslovnim ljudimazbog njihove visoke cene po kvadrat-nom metru. I kupovina imovine uovim naseljima (na primer u “Ameri-čkom selu”, “Naselju Marigona” i “Na-selju Nic”) je direktan pokazatelj„kvazi“ superiornog društvenog sta-tusa na Kosovu.

Legi�mnost/principi planiranja Najrelevantniji dokument EU za pro-storni razvoj je dokument EPPR (Ev-ropske perspektive prostornograzvoja), u kojem su navedeni nekiprincipi prostornog planiranja i raz-voja koje je obezbedio Savet ministaraodgovornih za prostorno planiranje uPotsdamu, u maju 1999. godine. Svrha ovog dokumenta je da vodi po-litiku prostornog razvoja ka uravnote-

ženom i održivom razvoju na teritorijiEU i u bilo kojoj drugoj zemlji koja težiodrživom razvoju. Postoje tri funda-mentalne svrhe politike EU za sve re-gione EU: 1) ekonomska i društvenakohezija; 2) upravljanje i konzervacijaprirodnih resursa i kulturnog nasleđa;i 3) uravnoteženija konkurencija naevropskoj teritoriji.

Šta se dešava na Kosovu?Najrelevantniji dokument na Kosovu,posle Ustava, je Prostorni i razvojniplan države, koji odražava državnurazvojnu strategiju. „Vladin program“i „Program Vlade Kosova 2011-2014“,nabraja te prioritete bez novina, a jase pitam da li je bilo koji od njegovihautora ikada zaista razmišljao o nje-govom realnom sprovođenju. Loka-cije nisu specificirane, a mali prostorKosova je preopterećen sa tolikopuno budućih zadataka!Paradoksalno je govoriti o različitimdostignućima u različitim oblastima,bilo da se radi o poljoprivredi, seo-skom razvoju, transportu, energiji idrugim sektorskim oblastima kojimaje potrebna prostorna referenca kaozajednički imenitelj, ovde na Kosovu,ili na planeti Marsu!Dobro je poznato da državni doku-menti o prostornim/razvojnim plano-vima inkorporiraju sve vladineprioritete i prevode ih u ostvarive ci-ljeve i konkretne projekte sa obavez-nim prostornim referencama kojedaju odgovor na veliko pitanje:“GDE?”

Prostorni plan Kosova, 12 godinaposle rata, još uvek čeka da budeusvojen. Kosovski Ustav nema nijednuodredbu o planiranju, razvoju i koor-dinaciji između različitih razvojnih sek-tora, niti o kontroli prostornograzvoja, posebnom mestu koje zauzi-maju planski aspekti i upravljanje pro-stornim planiranjem. Ovo zapažanjepotvrđuje zaključak da smo još dalekood ostvarivanja ciljeva EPPR-a.Na sreću, Kosovo je donelo Zakon oprostornom planiranju, zajedno sadrugim administrativnim uputstvimaza njegovo sprovođenje. Ipak, zakonse ne sprovodi. Što je čak i gore, samzakon ne propisuje nikakve sankcijezbog nepostojanja planova u urbanimoblastima ili zbog lošeg planiranja kojeje urađeno suprotno potrebnim stan-dardima.

Šta još treba da očekujemo?Dakle, logično pitanje je: „Kako zašti-titi gradove?“ Jedan od prvih odgo-vora bio bi: samo putem odgovornog,realističnog i inkluzivnog planiranja!Naša omladina nam neće oprostitinaše greške, zbog fizičkih i razvojnihograničenja koja smo im nametnuli.Hajde da svi radimo na adekvatnom,otvorenom pristupu putem škola, me-dija i u Vladi!

(Autorka je viši planer, Institut za prostorno planiranjeMinistarstvo za životnu sredinu i prostorno planiranjeRepublika Kosovo)


Zajednica i ekološke vrednos�:Uspešna priča ekološke organi-zacije – Environmentally Re-sponsible Ac�on Group (Grupaza Ekološki odgovornu akciju(ERA Group))

U prošlosti je Kosovo imalo bogatutradiciju neformalnog organizovanjaurbanih i seoskih zajednica za opštedobro. Nažalost, ovi organizacionioblici su trenutno u opadanju. Posleposlednjeg rata na Kosovu, mnogemeđunarodne agencijje i organizacijesu podržavale osnivanje organizacijacivilnog društva na Kosovu. Uprkospostojanju hiljada registrovanih or-ganizacija, one su uglavnom orijenti-sane ka donatorima u pogleduprograma i sredstava. Iz tog razloga,mnoge od njih su prestale da radekada su donatorska sredstva ili pro-grami iscrpljeni. Na sreću, većina organizacija civilnogdruštva koje su osnovane da pobolj-šaju uslove zajednica ili im je cilj bioda se bave opštim pitanjima kao štosu životna sredina, ljudska prava,održivi razvoj, obrazovanje i omla-dina, je preživela. One su trenutnooperativne i uživaju reputaciju uposlu koji obavljaju. Ekološka organi-zacija „ERA Group“ iz Peći je dobarprimer iskrene i pasionirane organi-zacije koja je specijalizovana za za-štitu životne sredine i iskazivanjevelike volje za opšte dobro. ERAgroup je sa svojim veoma oskudnimsredstvima uspela da realizujemnoge projekte u zajednici putem

posvećenih volontera. Ona je uspelada privuče brojne pasionirane ljudeza životnu sredinu i održivi razvoj za-jednice. Ako se uspeh organizacijemeri popularnošću njenog imena uzajednici kojoj služi, tada je ERAgroup veoma uspešna. ERA group jeposebno poznata po svojim aktivno-stima u zajednici rugovskog regiona.Ono što razlikuje ERA od drugih or-ganizacija je ono što je upravo činiposebnom – a to je da promovišeekološke vrednosti umesto da se jed-nostavno bavi ekološkim proble-mima. Promovisanjem ekološkihvrednosti ona neizbežno posvećujepažnju problemima koji podrivajuekološke vrednosti. ERA takođe oku-plja sve učesnike tokom svojih kon-sultacija i aktivnosti. Pored toga, ERAima dobru saradnju sa opštinskim icentralnim organima zajednica ko-jima služi. Organizacije civilnog društva kojerade na sličan način kao tradicionalnilokalni i centralni administrativni or-gani su prilično nove na Kosovu, aposebno kada se uporede sa onimaiz zapadnih zemalja. Stoga, njihov radčini tek prve korake ka odgovaraju-ćem funkcionisanju. Zbog toga sumnogi ekološki izazovi ili neregistro-vani ili nepoznati organima, zbogčega se ne preduzimaju koraci u ciljunjihovog rešavanja. U tom pogledu,ERA dosledno pruža informacije ikonsultacije o ekološkim pitanjima ucilju olakšavanja komunikacije iz-među organa i zajednice u kojoj de-luju. ERA je zahvalna i ceni svojepartnere koji su angažovani na zaštiti

vrednosti životne sredine. ERA je fokusirana na planinski regionProkletija, koji je veoma bogat biosvetom, i radi sa organima i zajedni-com na promovisanju prirodnih vred-nosti:Prokletije su najveća, najinteresant-nija i najvažnija grupa planina na Bal-kanskom poluostrvu. Prokletijepokrivaju oblast od 3500 km2 izmeđuSkadarskog jezera, Metohijske dolinei doline Plava i Gusinja. Sistem Pro-kletija čine 24 planinske grupe saukupno 152 vrha viših od 2000 me-tara. Najveći broj vrhova je na terito-riji Kosova, koji zajedno sa padinama,kanjonima i dolinama obuhvataju po-vršinu od oko 1000 km2 ili 100.000ha. Prema naučnim istraživanjima obav-ljenim na Prokletijama, postoji oko1611 biljnih vrsta i podvrsta, 453 ro-dova, 105 porodica, 50 redova i 6klasa. Na osnovu podataka iz višihoblasti Prokletija – kao što su Đera-vica, Belodrimske planine, Žutastena, Koprivnik i Lićenat – postojioko 255 balkanskih endemskih ti-pova i podtipova. Nažalost, najveći i najvažniji deo bio-loškog sveta na Kosovu nije pod in-stitucionalnom zaštitom. Najveća eksploatacija bioloških re-sursa na Prokletijama se odvija krozšumske aktivnosti i lov. Primarnadužnost u smislu zaštite je zaštitabioloških resursa: da se pažljivoočuva i unapredi bio raznolikost, dase razumno koriste prirodni resursiovih planina u skladu a principimaodrživosti i da se očuva ovo zajedni-

evropski magazin 28 Životna sredinat Biodiversity

VALUE-BASED

ENVIRONMENTAL

PROTECTIONBurim Leci

Foto: Fatos Lajçi

čko dobro za sadašnju i buduće ge-neracije. Korišćenje vrednosti ekosistema jeključno za naše zdravlje i bezbednosthrane, kao i za prosperitet. Eksploa-tacija bio sveta treba da se vrši pa-žljivo: ekološki zasnovano, planiranoi kontrolisano. Normalno je da ljudi žele zdrav i sre-ćan život, koji žive u skladu sa do-brima koje dobijaju iz sredine u kojojžive. Nažalost, kao i u mnogim zem-ljama u svetu, ljudi na Kosovu sadapokušavaju da stvore sebi komforbezobzirnim i egoističnim eksploati-sanjem prirode. Za nas i naše naslednike, stvoreno jeteško ekološko breme. Moramo daprestanemo sa sadašnjim interakci-jama sa životnom sredinom i poč-nemo da popravljamo akumuliranuekološku štetu koja je nastala našimneodrživim aktivnostima. U ekonomskom pogledu, ako sadadelujemo, to će biti jeftinije nego dase bavimo posledicama ovih pro-

blema u budućnosti. To je isti principkoji postoji u medicini: lakše je spre-čiti nego lečiti. Ključ za rešavanje ekoloških izazovaje da se pametno deluje u okvirumalih zajednica, što može imati pozi-tivan efekat na životnu sredinu za-jednica. Ova aktivnost treba daobuhvati promociju balansa izmeđuekonomskog razvoja, socijalnog raz-voja i ekoloških regenaritivnih kapa-citeta. Kao mlada zemlja, Kosovo kasni usprovođenju međunarodnih obavezai konvencija u vezi životne sredine.Kao posledica toga, ne postoje čak niopšti minimalni standardi ili ograni-čenja za zaštitu životne sredine. Ipak,pošto se Republika Kosovo trenutnonalazi u procesu evropskih integra-cija, ona mora pod hitno da napravi isprovede zakone i podzakonska aktakoji su u skladu sa evropskim zako-nodavstvom. Potreba da se Kosovouskladi sa standardima za pristupa-nje EU treba da ima ključnu ulogu u

budućem procesu zelene agende. U nastavku je dat pregled ERA groupi njenog rada:

Profil ERAEkološki odgovorna akciona grupadeluje u cilju podrške i jačanja seo-skih zajednica i podizanja svestimeđu urbanim zajednicama o ekolo-škim pitanjima. ERA sarađuje sa lo-kalnim, nacionalnim iprekograničnim organizacijama, za-stupajući interese zajednica i pove-ćavajući njihove kapacitete. ERApruža mogućnosti zajednicama istvara i obezbeđuje modele za posti-zanje zajedničke odgovornosti za ži-votnu sredinu, prirodne resurse ikulturnu baštinu.

Rad u zajednici ERA je stalno u vezi sa zajednicama.Putem prekograničnih inicijativa,ERA je izgradila suštinsko partnerstvosa organizacijama i građanima uokviru prekograničnih zona na Ko-

evropski magazin29Biodiversity Životna sredina

Foto: Fatos Lajçi

sovu sa Crnom Gorom i Albanijom.Iskustvo ERA pokazuje da su rezultatii rešenja održiviji i efikasniji kada suuključeni građani i učestvuju u reali-zaciji projekata.

Dugoročni planoviProgrami ERA i dalje posvećuju pose-bnu pažnju praktičnoj ekološkoj edu-kaciji, integrisanom pristupuprirodnom i kulturnom nasleđu, oču-vanju bio raznolikosti i dugoročnomangažovanju u cilju razvoja odgovor-nog i sposobnog lokalnog rukovođe-nja za upravljanje resursima životnesredine. Ove suštinske komponentesu sve više deo filozofije ERA, kojasmatra da su članovi zajednice odključne važnosti za rešavanje ekolo-ških problema. Nastavljanjem zasni-vanja svog rada na praktičnimpotrebama zajednice i dobrobit nje-nih budućih generacija, ERA je zapo-čela suštinski i strateški razvoj.Strategija ERA uključuje ekološkuedukaciju koja informiše decu, omla-dinu, pojedince i njihove zajednice onjihovom okruženju i kako da odgo-vorno upravljaju njime.

Oblast ak�vnos� ERAERA se nalazi u gradu Peći i deluje useoskim i urbanim oblastima kao i uplaninskom masivu Prokletija na za-padu Kosova. Naši saradnici u sused-nim zemljama se nalaze ujugoistočnoj Crnoj Gori i severnoj Al-baniji i suočavaju se sa sličnim ekolo-škim i političkim izazovima i izazo -vima sa apsorpcionim kapacitetimanjihovih zajednica. ERA sarađuje savelikim brojem nevladinih organiza-cija, pojedinaca, predsednika op-ština, instituta i domaćinstava i prekogranica da bi uspostavila viziju sara-dnje za zajednice u regionu.

Prekogranična saradnja ERA je glavni akter u povećanju pre-kogranične saradnje između nevladi-nih organizacija, vladinih agencija ifokusnih grupa zajednica sa Kosova,iz Crne Gore i Albanije. Ova mrežasprovodi nekoliko projekata, kao što

su osnivanje prekograničnog parkapoznatog kao „Balkanski park mira“.Svi projekti koje sprovodi ova mrežapromovišu regionalnu saradnju i po-dršku zajedničkim interesima i odgo-vornostima u okviru ove zone.

Poslednji projek�Centar za održivu planinsku eduka-ciju – ERA je, zahvaljujući podršci odOpštine Peć i sredstvima dobijenimod švedske Agencije za međunarodnirazvoj (SIDA – SNV), otvorila Centarza održivu planinsku edukaciju. Ovajcentar će služiti održivom razvojuekoloških zona visoke vrednosti i po-magaće zajednici da živi u dobromzdravlju uz održivu ekonomiju kojavodi računa o bio raznolikosti, pri-rodnim vrednostima, spomenicimaprirode i kulturnoj baštini. Zahvalju-jući Opštini Peć, Centar se nalazi uMlinu Hadži Zeke, zgradi velike isto-rijske vrednosti i kulturne baštine.EKOsova – Razvoj kroz bio raznoli-kost je projekat koji je realizovan saaustrijskim partnerom Interkulturel-les Zentrum (IZ). Ovaj projekat fina-nsiraju Evropska komisija i Austrijskaagencija za razvoj (ADA). Projekat

EKOsova ima za cilj promovisanjeekološke edukacije i podršku kosov-skog civilnog društva izgradnjom ka-paciteta NVO koje se bave životnomsredinom i povećanje ekološke sve-sti. Projekat je fokusiran na zaštitubio raznolikosti na Prokletijama imeđu graničnim regionima izmeđuKosova, Crne Gore i Albanije.Tragom vodopada - 2007. godineERA je napravila istraživačku stazukoja vodi do prvog vodopada u bliziniŠehu i Keć, u Reke te Alages (Ru-gova). Ove godine, uz podršku Op-štine Peć i zajednica u zoni, ERA ćeuraditi drugu fazu ove staze kojavodi do drugog vodopada i napravitiput koji vodi do dva pitoreksna selau Rugovi, Malaj i Pepaj. Projekat ćeolakšati istraživanje ove zone i njenihinteresantnih vodopada, što će omo-gućiti razvoj eko turizma u ova dvasela.ERA se zahvaljuje svojim volonterimai zajednicama koji zastupaju ekološkevrednosti i pomažu u sprovođenjuinicijativa ERA.

(Autor je član Borda direktoraEnvironmentally Responsible ActionGroup)

evropski magazin 30 Životna sredina Biodiversity

Foto: Fatos Lajçi

Iako postoji značajno poznavanjeflore i faune na Kosovu, mi znamomalo ili čak nimalo o gljivama (pe-čurkama) na Kosovu. Poznati hrvat-ski mikolog Ivan Foht je pravilnoprimetio da ako ljudi imaju ograni-čeno znanje o flori, onda verovatnonemaju pojma o pečurkama. Ovo za-pažanje je čak tačnije u slučaju Ko-sova, i generalno drugih albanskihteritorija.

Kratko upoznavanje sa gljivama(Fungi)

Gljive čine grupu najizuzetnijih bićakoje žive na našoj planeti. Mikologijaje nauka koja proučava pečurke.Istraživanja ovih posebnih bića, kojasu orijentisana ka molekularnim mi-kološkim studijama, pružaju nam sveviše i više iznenađujućih informacijao njihovim hranljivim karakteristi-kama i njihovoj ulozi u sprečavanju ilečenju mnogih bolesti današnjice.DNK analiza će dati poslednju reč ovrstama gljiva (takson fungal) i o nji-hovim karakteristikama.Svet pečuraka je sastavljen od ta-ksona sa različitim ekologijama, ži-votnim vekom, strategijama imorfologijama, uključujući jednoće-lijske vodene pečurke, pa sve do ve-likih pečuraka. Takođe veoma maloje poznato da bio raznolikost peču-raka uključuje 1,5 miliona pečuraka,od kojih je samo 5% formalno klasifi-

kovano, odnosno samo 35000, pričemu je 3500 do 4500 pečuraka de-taljno opisano.

Zemlja gljiva na plane� Zemlji

Carstvo eukariota čine skoro sva bićakoja imaju jezgro i membranu, pode-ljena u tri kraljevstva: - biljke- životinje- Fungi (gljive)Deo ovog carstva pripada kraljevstvugljiva (fungi). To su bića različitih ti-pova, veličina i boja sa brilijantno cr-venim kupama, žute želatinoznemase boje pomorandže, u obliku lop-tice za golf i fudbal, brilijantnog ko-rala, zvezda, ježeva, turbana,krovova, plafona, u obliku uva, kupe,divlje kokoške, aristokratski elegan-tne arome i/ili ružnog oblika i lošegmirisa; postoje veoma hranljive pe-čurke, medicinske pečurke i otrovnepečurke sa fatalnim posledicama. Sviovi tipovi pečuraka nalaze se na Ko-sovu.Pečurke se razlikuju od drugih živihorganizama na mnogo načina, uklju-čujući strukturu, reproduktivne si-steme i način na koji se hrane. Onesu eukariote: bića koja ne mogu davrše fotosintezu pošto nemaju hloro-fil. Gljive vare hranu van svojih organi-zama pomoću enzima koji razlažu or-ganske materije. Posle toga gljiveapsorbuju hranu kroz svoje ćelijskemembrane. Kao i životinje, one skla-

dište energiju u vidu glikogena. Glji-vice igraju kritičnu ulogu u razlaganjuorganskih materijala i predstavljajuneophodan faktor u ciklusu ishrane irazmene materije. Već dugo vre-mena gljivice se koriste u ishrani, zapravljenje hleba i za fermentacijumnogih proizvoda kao što su vino,pivo, vodka, rakija, šampanjac, soja,sir i jogurt. Od 1940. godine one sekoriste u proizvodnji antibiotika (pe-nicilin). Tek od nedavno enzimi glji-vica se koriste industrijski, tj. zazaštitu životne sredine, prečišćavanjeotpadnih voda i kao biološki elementu tretiranju štetnih hemikalija kaošto su herbicidi i insekticidi. Neki odovih organizama takođe imaju halu-cinogene karakteristike i koriste se zarekreacione svrhe i spiritualne cere-monije.Gljivice takođe uništavaju industrij-ske proizvode i šume i ugrožavajuljudsko i životinjsko zdravlje svojimpatogenim faktorima (mukus i toksi-čni palež, na primer): - kod nekih ljudi gljivice mogu da do-vedu do teških alergija sa simpto-mima kijanja i otežanog disanja; - gljivice (fungi) takođe izazivaju in-fekcije kože, kose, noktiju i drugih te-lesnih tkiva; - gljivice takođe mogu da izazovu ta-kozvano „atletsko stopalo“ (iritacijakože stopala u vidu krugova); - gljivice (fungi) takođe mogu da iza-zovu infekciju usta, crevnog i vagina-log trakta kod žena; - teške gljivične bolesti mogu dabudu uzrokovane udisanjem dimorf-nih gljivičnih spora koje napadaju di-


BIO RAZNOLIKOST –

GLJIVE NAKOSOVU

Shpëtim VokshiFoto: Shpëtim Vokshi

sajni sistem sa rizikom da se proširena mnoge druge organe; - neke gljive kao Amanita phalloides,A. virosa, i A. Verna, su veoma otro-vne za ljude i mogu da izazovu smrt,dok i neke druge nisu ništa manjeopasne.

Koja su iznenađenja koja gljivepredstavljaju po naše zdravlje?

Iznenađujuće, gljive nisu biljke. Onena nešto drugačiji način obezbeđujuhranu od voća i povrća: Aromatični elementi gljiva su kon-centrisani u njihovim gornjim delo-vima i u unutrašnjosti i poboljšavajuukus hrane bez potrebe za solju i dru-gim začinima;Obrok sa gljivama zadovoljava oko20% dnevnih nutritivnih potreba, aosim vitamina B sadrže: riboflavin,niacin, pantotensku kiselinu, biotin,selen, minerale i bakar;Gljive sadrže mnoge druge vitamine,uključujući vitamin B12 i vitamin D;

Gljive imaju malo kalorija, a ipak činehranu veoma ukusnom, povećavajućiapetit;Istraživanja sugerišu da žene trebada konzumiraju 10g ili više gljiva dne-vno da bi smanjile rizik od raka dojkeza 60%. Gljive sadrže jedinstvene ma-terije koje štite od raka dojke i pro-state;Gljive imaju izuzetnu hranljivu vred-nost: one su aromatične, sa malo ka-lorija, bogate aktivnim kompo -nentama i u stanju da smanje rizik odraka, a ipak su jeftine i veoma do-stupne;Tipična porcija od 100g gljiva (tri dočetiri Agaricus bisporus ili šampi-njoni), ili pečuraka sa šeširom, pred-stavlja pravo bogatstvo. Sve što trebada uradite je da jedete pečurke 3-5puta nedeljno i uživate, i ponovo,platićete manje nego što bi vas ko-štao makijato!Želim da naglasim da narod koji sezove pueblo, koji živi u Južnoj Ame-rici, razlikuje oko 6000 recepata zajela od pečuraka, što se čini nevero-

vatnim. Takođe neverovatno, ali isti-nito: 80% Čeha skuplja pečurke! Kakostvari stoje kod nas?!

Vitamini, proteini i drugi sastojcipečuraka

Pečurke imaju više proteina od većinepovrća, dok je nivo karbohidrataskoro isti kao i kod paradajza. One nesadrže holesterol i imaju veoma malomasti i mnogo vitamina. Skoro jednatrećina dnevnih potreba za vitami-nom B12 dobija se iz obroka sa pe-čurkama. Bogate su vitaminom B6koji igra važnu ulogu u energiji kojustvaraju karbohidrati, masti i proteini.Dugo je poznato da se vitamin B12nalazio samo u hrani životinjskog po-rekla. Ipak, 1987. godine, australijskinaučnici su otkrili sa pečurke sadržeznačajnu količinu ovog vitamina. U ovom veku vitamin D je izazvao in-teres kao neophodan vitamin koji jeveoma koristan, ne samo za zdravekosti i prevenciju osteoporoze, već i

evropski magazin 32 Životna sredina Biodiversity

Foto: Shpëtim Vokshi

za smanjivanje rizika od srčanih bole-sti, dijabetesa tipa 2, visokog krvnogpritiska i raka. Pečurke su dobar izvor vitamina D,posebno vitamina D2. Kada se gaje,pečurkama ne treba svetlo, a sadrženizak nivo vitamina D. Kada se gaje,pečurke se izlažu ultra ljubičastomsvetlu (koje pečurke lako apsorbuju)u kratkom vremenskom periodu, štoim je dovoljno za njihove dnevne po-trebe. Ovaj vitamin gubi oko 15%svoje vrednosti ako se pečurke prže10 minuta. Važno je pomenuti da sevitamin D2 skoro gubi ako se pečurkedrže u frižideru u periodu od 8 danado 3 meseca. To je veoma važna či-njenica pošto pečurke, bilo da susveže ili pržene, dovoljan izvor vita-mina D – posebno vitamina D2, kojegmogu da sintetišu organski samo pe-čurke i neki drugi mikroorganizmi. Pečurke su bogate i mineralima kaošto je bakar, koji je ključan za stvara-nje crvenih krvnih zrnaca i jedini jeantioksidantnti enzim koji se prirodnoproizvodi u ljudskom telu. One su ta-kođe bogate mineralom koji uče-

stvuje u proizvodnji energije i u pro-cesu neurotransmisije – fosforom.Primarna uloga fosfora je ta da on za-jedno sa kalcijumom formira struk-turu kostiju i zuba. Fosfor takođeučestvuje u metabolizmu energije, iposebno je potreban za kontrakcijedugih mišića. Kalijum je još jedan mi-neral koji se nalazi u pečurkama (sa-drže fluide, reguliše elektrolitskibalans i igra važnu ulogu u prevencijimoždanog udara), a zajedno sa sele-nom je tesno povezan sa srčanim bo-lestima i nekim oblicima raka.Konačno, vlakna pečuraka sastoje seod kitina, supstance koja održava od-govarajući nivo holesterola u krvi.

Pečurke i an�oksidan�

Pečurke poseduju snažne antioksi-dantske sposobnosti. U istraživanjusprovedenom na 30 vrsta povrća, pe-čurke su među prvih pet u ovoj obla-sti. Istraživanja pokazuju dašampinjoni imaju tu karakteristiku.Dokazano je da su pečurke bogate er-

gotioneinom, međućelijskim antio-ksidantom koji između ostalih karak-teristika, štiti hemoglobin crvenihkrvnih zrnaca i monocite iz oksida-cije.Ergotionein se ne stvara u ljudskomtelu, pa stoga mora da bude unet sahranom. Iz tog razloga, ishrana pe-čurkama je prioritet. Kada se pripre-maju, nivo ergotioneina u pečurkamane opada. Spisak koristi od pečuraka po ljudskozdravlje se ovde ne završava. Njih imau prirodi, a traženje pečuraka po do-linama, poljima, planinama i šumamatakođe donosi druge koristi. Kosovoje bogato pečurkama svih vrsta, kojesu nažalost generalno nepoznate.Vrste kao što su vrganj, šampinjoni iliAgaricus, Cantharellus cibarius, Morc-hella i mnoge druge nalaze se na Ko-sovu, ali se ne koriste u ishrani (sanekim izuzecima). Sa druge strane,one se skupljaju bez ikakvih kriteri-juma, posebno od strane dece. Inte-resantno je da se vrganj prodajejeftino u nekim centrima za prikuplja-nje za „dalju“ preradu?!? Da bi se ilu-strovala njegova vrednost, pogledajtesliku sa pijace u Ljubljani (Slovenija) –vrganj i lisičarka.Uništavanje staništa pečuraka (krozseču šuma, uništavanje livada, zaga-đenje vazduha i tla itd.) dovodi dotoga da se pečurke povlače u dubljezone ili potpuno nestaju iz celog plod-nog kompleksa.Na osnovu dugogodišnjeg iskustva,autor ovog članka je pokušao da pod-gine svest stanovništva o važnosti pe-čuraka za ljudsko zdravlje. On jepokušao da to uradi putem izdavanjaknjiga (PEČURKE KOSOVA – JESTIVE IOTROVNE; 100+ PEČURAKA – 100 RE-CEPATA ZA PRIPREMU JELA itd.) i raz-nih članaka i pisanih i datih intervjuaelektronskim medijima. Autor je pri-metio da interes za ovaj čaroban svettakođe raste, pa uzimajući u obzir ko-risti od pečuraka, potrebno je da in-stitucije i druga udruženja promovišuova čudesna bića.

(Autor je diplomirani inženjer hemij-ske tehnologije)


Foto: Shpëtim Vokshi

Fondacioni i Kosovës për Shoqëri të HapurKosovo Foundation for Open Society

kosovo foundation for open society evropski...

Documents