DM,

FRAN

CUS

KA

12,00

ff,

SAD

3 US

$,

SVA

JCA

RSKA

BROJ CENA40 DINAAARRRAAAI

Nina i duHovi

Derek Finegan

NINA I DUHOVI

SERIJA

Borilake vetine

NINA

Naslov romana:

NINA I DUHOVI

Autor:

Derek Finegan

Recenzent:

S lobodan Luki

Lektor:

M irjana Sterijevski

Korektura:

Fotoslog N IRO Deje novine

DEN PRESS

PONY W EST - B O R ILA K E VETINE - N INA 9 - VAN REDN O IZDA

NJE - FEBRUAR 1984. godine. Cena 40 dinara. Izdaje N IRO Deje novi

ne, 32300 Gornji M ilanovae, T ihom ira Matijevia 4. G lavni i odgovorni

urednik M irjana Sterijevski. Izdavaki savet: M ilica Bogojevi (predsed-

nik), M ile la Obradovic, Vera Sm reki, Dragan S im i, M ilisav Ili, Miod-

rag Vuievic, M iljana Tomi, Nada Mijatovi, N ikola Maslovara, Ljilja

na M ilovanovic, Ljiljana Spajako\ i, Petar Jerkovi, Go jko Stulovi. Te-

leloni: (032) 711-549 urednitvo i 714-250 prodaja. Teleks: 13731. tampa

Glas, B eog rad.

Derek Finegan

NINA I DUHOVILoni Osmond nije bio tip koji bi

lako pao u tmurno raspoloenje. Obino nije. Uostalom, da je bio sklon me-

lanholiji, Loni Osmond ne bi proveo svojih etrdeset i neto godina po ulicama Los Anelesa, najee ne znajui gde e zanoiti i ta pojesti. I naro

ito popiti. Jer, Loni Osmond je bio ono to pristojni graani s notom prezira obino nazivaju skitnica. Dakle, da je skitnica Loni Osmond dozvolja

vao sebi luksuz da oajava kad god neto ne bi ilo po njegovim eljama,

ve davno bi zavrio u nekoj od onih ustanova za mirne pacijcte sa plitkim depom, koje je drava ne ba obilato

linansirala.Mnogo puta provcrcni stoicizam

Lonija Osmona ovoga puta se meutim. naao na odista tekom ispitu. Ma sm stanov niei kaiilornijc o tome govo

rili, novembar nije najprijatniji mesec u njihovoj dravi, naroito kada ove-

ka po licu iba gusta i sitna kia noena vetrom sa okeana. Najgore od svega bilo je to to se Loni Osmond nije

nalazio u gradu koji je poznavao mnogo bolje o svog depa i gde se uvek mogao nai neki miran i topao kutak

da ovek preivi jo jednu no u nadi da e toplo kalilornijsko prolee ko

nano stii.Povijen u pasu, s rukama duboko

zavuenim u dep prekratkog kaputa, Loni je uporno ljapkao u pravcu os- vetljenog horizonta. Uprkos magli i

oblacima, svetlosti grada privlaile su ga kao nonog leptira i on je po stoti

put proklinjao svoju glupost to je zbog piljivih deset dolara napustio dobro poznate ulice. I poznata lica. Samoa je neto na sta se skitnica pre ili

4 l o n i Wesi - B o rila k e ve line 9

kasnije navikne, ali je Lt)ni imao svoje drutvo koje mu je, eto, upravo u ovom asu najvie nedostajalo.

Istina, teko bi se moglo rei da je Loni Osmond bio sam . . . U poslednjih

pola asa pored njega je prolo najmanje pet hiljada ljudi, ali l judi zavaljenih u udobna sedita luksuznih kola ili vitkih autobusa koji su svakih nekoliko minuta donosili nove putnike u grad

anela. Ve davno je odustao od poku

aja da zaustavi neko od vozila, njego

vu mokru pojavu u otrcanoj odei s

prezirom su gledali ak i vozai tekih kamiona, obino eljni drutva i razgovora posle mnogo hiljada preenih

milja.No grad je bio blizu i svima se urilo

da se to pre uklone sa kolovza ibanog kiom . . .

Iskusno Lonijevo uho uoi u ht ja- nju saobraaja dobro poznati zvuk i, ak i ne osvrnuvi se, slra niz niski nasip u mrak pored puta. Policijska kola su projurila zavijajui sirenom i

bleskajui jezivim plavim svetlima. Teko da bi policajci izali na ovaj pljusak zbog jedne skitnice, ali s njima se

nikad ne zna . ..Besno pljunuvi na zemlju koja je,

prepuna vode, cvilala pod njegovim nogama, Loni se pribi uz stablo jednog

drveta koje je prualo kakvu-takvu zatitu od kie. Vlanim prstima pipao je

ispod kaputajeei se od dodira sopst- venc ruke. Potkoulja mu je, hvala bogu, jo uvek bila suva . . . to znai da e biti suve i cigarete koje je pred-

ostrono gurnuo u dep na grudima.Nav ukavi nie na elo obod klorn-

pavog eira, Loni oprezno izv ue jednu cigaretu i zguvanog omota, he- he, smejuljio se u sebi secajuci se kako je doao do ovih cigareta. Onaj elav i debeljko nije smeo onako bezb

rino da ih baci na stoi u holu kada je na trenutak izaao da potrai deset

dolara za Lonija . . .Budala, gnevno je mislio Loni o

elav ku. ovek koji nema deset dolara u depu. Ne nosi gotovinu, kae, samo ekovnu knjiicu. Kakav mi je to ovek, kao da neka bezvredna arena

harlija moe da zameni divno utanje novanice od deset ili dvadeset dolara ili sitno, toplo zveckanje sitnia u depu!

Prokletstvo!U kartonskom omotu sa ibicama

koji je digao iz jednog ne ba otmenog

restorana na obali bila su svega jo dva zrna, a jedno od njih je samo be- umno zasvetlelo i ugasilo se uz neugodni miris parafina.

Drhtei od iznenadne elje za cigaretom, Loni navue kaput preko lica, naginjui se da to bolje zakloni bledi plamiak poslednje ibice. Gotovo da je uspeo u tome; ali, kada se nagnuo nad plamen sa cigaretom u ustima, kap v ode, krupnija od ostalih, perv erz

no je skliznula sa eira pravo na vrh cigarete!

Bujica psovki koja je doprla iz tog mranog ugla kraj autoputa bila je,

moda, ravna samo bujici koja se ve satima slivala sa neba. Umoran i bez daha, Loni konano odustade od pokuaja da ue u Riplijevu knjigu i ne znajui da je veoma blizu rekorda u neprekidnom psovanju postavljenog

svega nekoliko meseci ranije.Klizajui se, on se nekako ponovo

uzvera uz nasip, mrko gledajui za kolima koja su jezdila pored njega. Kao pas, pomisli. Pas koga vozai pogledaju samo ako postoji opasnost da izleti pred kola i oteti njihovu uglaanu limariju!

I onaj prokleti celavko, danas, na

Piti ti Wcst - Borilake ve.tine 9

ulici. I on mu je zviznuo kao psu.

- Mene zovete, mister? - Loni je uglaeno prineo prst obodu eira.

- Tebe, do avola! - dahtao je debeljko, crven u licu, briui ogromnom ljubiastom maramicom oznoje

nu elu. Loni se seti kako se zaudio lome; istina, kia jo ni je bila poela da pada, ali je vazduh bio prilino hladan

za ovo doba godine.- Hajde - nastavio je - pomozi mi da

ubacim ovaj sanduk u kola!- Teak, a? - rekao je Loni iskusnim

okom odmeravajui sanduk od glatkih dasaka, paljivo premazanih crnom bojom. - Mislite da smo nas dvojica dovoljni?

- Nije toliko teak . . . samo moramo paziti, unutra su lomljive stvari, staklo- objasnio je debeljko. - Nego, sluaj . . . kad si ve tu . . . mogoa bi mi pomoi da ga istovarim kod kue, a?

Loni se zamiljeno ekao ispod eira.

- Ne znam . . .- Dobie pet dolara, do avola!Loni odmahnu glavom. Istina, pet.

dolara nisu bili za bacanje, a l i . . . ta su pet dolara za momka u ovako finom odelu koji vozi najnoviji mercedes.

- Dobro - osmehnu se debeljko, ali se Loniju njegov osmeh nije dopao.

Valjda zbog ledenih oiju koje su ga

fiksirale sve vreme. - Deset dolara?- Deset dolara - sloi se Loni. - Nije

daleko?

- Neeee, tu blizu - neodreeno mahnu debeljko rukom. - Lako e se vratiti. Uostalom, sa deset dolara moe i taksi da plati, zar ne?

Sanduk zaista nije bio teak, ali su Lonija ljutila neprestana debeljkova

upozorenja da bude paljiv. Gotovo je odustao od toga da poe sa njim u kola, odluivi ve da se odrekne tih prokletih deset dolara, ali je sudbina

htela drukije .. .Samo da Debela Mod nije ba u tom

trenutku prola, ulicom i mahnula

mu . ..- Hej, Loni! - zakikotala se. - Bie

veeras kod Pablita?Loni je obliznuo usne. Sastanci kod

Pablita bili su jedino uivanje za ljude sline njemu. Pablito, gluvonemi Meksikanac, ponaao se prema njima kao prema najboljim gostima i mogli su ra

diti to god su hteli, sve dok ne utroe onih nekoliko dolara na jeftini viski i odline tortilje koje je Pablito spremao svojim rukama. Debela Mod bila je stalni gost i mnogi su dolazili upra

vo zbog nje. naime, Debela Mod u stvari i nije bila naroito debela; u to se

Loni sopstvenim oima uverio kada je poslednji put, za dva dolara, pristala da im pokae svoje ogromne grudi. Bilo je, naravno, i drugih ponuda, ali

se Mod zaklinjala da se nijednom mukarcu nikada nee dati za manje od deset dolara.

Deset dolara koje te veeri niko nije imao u depu . ..

- Idemo, mister! - iznenada se uurbano Loni dok ga je debeljko iznena

eno gledao. - Biu sigurno veeras kod Pablita, Mod - povikao je za e

nom koja je ve produila ulicom. - ekaj me!

I eto, zbog ogromnih grudi Debele

Mod i tih deset dolara koji su znaili i nekoliko minuta u njenom krevetu,

Loni Osmond uinio je ono to nikada pre toga nije uinio: pristao je da napusti svoj grad.

Nije to, istina, bio veliki put. Mer

cedes se zaustav io nekoliko milja van

6 Poni West - Borilake vest ine 9

grada, na mostu gde se uski sporedni put zavravao pred velikom gvozdenom kapijom. Loni se trgao na prostranom zadnjem seditu u kojem je zapao u ugodan dreme.

- Stigli smo?-M hm - odgovorio je eelavko ne

okreui se. Debelim prstima neto je akao oko instrumenata pred sobom. Loni bi mogao da se zaklune da postavlja kombinaciju za otvaranje seta, kad to ne bi bila oigledna glupost. Bilo kako bilo, kapija se beum-

no otvorila i mercedes je kliznuo dalje asfaltno trakom koja se provlaila izmeu zavijutaka ivice sa obe njene strane. Bilo je ve mrano, a i kia je ve poela da pada, pa Loni nije obratio mnogo panje na zgradu ispred koje je debel jko zaustavio kola. Stekao je jedino utisak da je to ogromna,

mrana graevina koja se u mraku pretei nadnosi nad njega.

Tako je to bilo, umorno je klimao glavom u hodu. Uneli su taj uveni sanduk i s mnogo panje ga spustili na sto u holu. Debeli je zbacio mantil, preturio depove i nekud nestao kada je otkrio da kod sebe nema deset do

lara. Vratio se brzo, tako da Lonijeva uroena radoznalost nije jmala vre

mena da se iskae. U svakom sluaju, uspeo je bar da mu digne ono paklo ci

gareta . ..I sada je ovde, na ko zna koliko milja

van grada, umoran, promrzao i mo

kar, sa deset dolara u depu koje bi ovog trenutka zamenio za suv kutak i

kutiju ibica. Neka Debela Mod ide do avola!

- Hoe li da ue ili nee? - glas koji je Lonija Osmonda trgao iz preoz-

biljnih misli bio je dubok i snaan i u njemu se oseao osmeh. Loni zastade kao ukopan i gotovo protrlja oi.

Na ivici auto-puta, pored njega, zaustavila su se jedna niska sportska kola sa podignutim krovom. Kroz

sputeni prozor jedva je nasluivao lice vozaa koji se preko praznog se- dita naginjao prema njemu.

Prokletstvo, kako su mu se ta kola priunjala da ih on ne uje?

- Dakle? - u glasu se ve osealo

nestrpljenje.- Hou, hou, hvala! - uurba se

Loni, nespretno pipajui oko vrata.

Nepoznati mu pomoe da ih otvori i Loni s tekim uzdahom klonu u prenisko sedite.

Kola su krenula gotovo u istom trenutku, tako da ga je ubrzanje zalepilo za naslon. Loni zatvori oi pred svet- lim sa suprotne trake koje su mu sve bre proletala pred oima.

- Uh! - promumla. - Brza ova kola,a?

- Brza - klimnu nepoznati glavom i Loni posveti malo vie panje tom neoekivano dobroinitelju. Kfupan, gotovo preveliki za ova niska kola, sa kratko kosom iznad otvorenog lica sa

oima koje su ozbiljno gledale u put pred sobom. Obuen ne ba prikladno

za ovakvo vreme, zakljui Loni, po- smatrajui farmerke, i tanku majicu ispod lake jakne raskopane na grudi

ma.- Idete u Los Aneles? - osmeli se

Loni.-Aha - ponovi i Loni tiho. Veina

vozaa stopere prima zato to su eljni razgovora. Postoji, meutim, i ona druga grupa koja ne voli brbljanje u kolima. A u tu grupu oigledno je spadao i mladi pored njega. Loni je voleo da brblja, ali ne toliko da bi ostatak

Puni West - Borilake veline 9 7

pula do grada preao pcice po ovoj

kii.Oi mu iznenada zasvetlee. Do a

vola, ako ovaj momak nastavi ovako

da vozi, jo e stii na vreme do Pab- lita. Sa deset dolara u depu!

- O v a j...- zausti - nemale nita protiv da zapalim cigaretu?

-Ne.Lonijev instinkt grebaroa ni ovoga

puta nije otkazao. - Uh - uzdahnu on tiho pipajui po depovima svog vla

nog kaputa.- Cigarete su tu, sa strane - osmeh-

nu se mladi. - I upalja . . .- Hvala. Izgleda da sam . . . mis

lim ...- Nema na emu.ovek po mom ukusu, mislio je

Loni, uvlaei poudno dim izvrsne ci

garete. Udobnije je ispruio noge. Ovaj momak zna da iv i. . . i ne davi svoje blinje traei protivusluge za koji dolar ili besplatnu cigaretu.

U kolima je bilo toplo i Loni se prepusti matarijama. Kada bi imao jo samo dva do lara . . . ne, bolje pet . .. naruio bi najpre viski za drutvo, a onda bi zamolio Mod da im jo jednom pokae g rud i. . . Strpeo bi se malo, tek koliko da im oi pobele od

elje, naroito onom aavom Edu Zavrnutu koji tvrdi da moe imati svaku ensku koju poeli, a onda . . . onda bi

polako razvio onu deseticu i pokazao je Mod Ne zakopavaj se, l'uo, nemarno bi dobacio. Ionako emo odmah gore, to da se zamara bez potrebe ...

Uh!

- Dibra enska, a?- Sta? - zinu Loni. - Prokletstvo,

ja . . . otkud zna?

- To se odmah vidi - nasmeja sc mladi. Oci su li uagrile kao koti

maora i poeo si da se v rpolji na se- ditu. Odmah sam znao da misli na neku dobru ensku!

- Tako, znai - odahnu Loni. - asna re, ve sam pomislio da si tele . . . tele . . . zna oni to itaju misli.

- Telepata? Ne, naalost, nisam tele- pata. Ti si iz LA?

-Od roenja. I tu u i umreti - ponosno izjavi Loni.

- Ba lepo . . . preporui mi neki ho

tel. Ne znam gde bih mogao da prenoim.

- Hmmm - Loni je procenjivao kola i mladievu odeu. Njena jednostav

nost odudarala je od blistavih kola i skupe koe u njihovoj unutranjosti. - Za ovakva kola treba i dobra hotelska garaa, a?

- Nije bitno. Hou dobar hotel. I jef

tin.- Ima svakojakih hotela po LA - op

rezno odgovori Loni. Mozak mu je, meutim, brzo radio. - Ali, ako hoe ba jeftin i dobar hotel, onda ti preporuujem Pablita. To je na samoj obali, zna, malo vetrovito, ali ugodno.

- isto?

- Kao u bolnici! - sveano podie ruku Loni.

- Hm. Video sam ve i prljave bolnice . . .

-asna re, Pablito je strano ist. Videe, uostalom.

- U redu - slee mladi ramenima. - Uvek mogu da odem ako mi se ne sv id i . . .

-- Ide iz daleka? - upita Loni nekoliko m inula kasnije. Sleei njegova uputslva mladi je siao sa auto-puta i sada su niz jednu petlju skrciala u pravcu okeana.

Aha.Posao?

Tako neto.

8 Poni Wesi - Borilake veline 9

U gradu kao da je i kia druga ije padala, ili se to Loniju samo tako inilo, [pak, bilo je neke istine u tome: ovde,

usred raznobojnih svetlosli du dugih bulevara sve je izgledalo toplije i pri- vlanije nego tamo, na mranom putu izmeu mokrog drvea.

- Jesi li siguran da se ovuda ide?

upita mladi neto kasnije dok su se njegova kola probijala kroz zamreni splet uskih ulica u blizini okeana.koji su odavali sve jai zamasi vetra i krupne kapi baene na vetrobran. Up.fkos,

svetlosti, ulice su bile gotovo . puste; ak se i noni ivot povukao pod niske krovove okolnih zgrada pred pre- tnjom ledene kie.

- ta ti je? Ovde sam roen - uvre- eno odvrati Loni. - Cuj, mogu li da uzmem jo jednu cigaretu?

-Aha. Koliko jo ima?- Desetak minuta, najvie. O va j. ..

ne ree mi kako se zove?Lice mladia za volanom ostalo je

ozbiljno.- To ti je toliko vano?- Pa, ne naroito - slee Loni rame

nima. - Ali, kad te ve vodim kod Pab- lita, red je da mu kaem kako mi se zove prijatelj, zar ne?

- Tano.Ako je Loni oekivao da uje mladi

evo ime, onda se prevario. Ovaj je smireno posmatrao semafor koji je crvenom bojom osvetljavao mokri asfalt

prazne ulice.- Ja se zovem Loni Osmond - poku

a Loni jo jednom.-Zgodno ime.- Aha...- Aha.Loni ponovo slee ramenima. Ako

ve nee da mu kae ime, neka mu bude. Uostalom, Pablilo je bio blizu, i,;

Poni Wesl - Borilake veline 9 9

verande. Loni, pognut, istra iz kola i zastade pred vratima iako ga je ledeni vetar podsetio da mu je odea jo

mokra.- Hajde - dobaci nestrpljivo. - Ne

vredi li da zakljuava ko la ... ako neko bude hteo da ih otvori, tvoja bra

va nee pomoi!Mladi se osmehnu, ali ipak paljivo

zakljua kola. Na rame je zabacio duguljastu torbu neobinog oblika, nalik torbi za golf. Hitrim i elastinim korakom bez napora je ustrao uz stepenice. Paljivim- pogledom zaokruio je po prostranom holu u koji ga je Loni

uveo.Ova zgrada nekada je verovatno slu-

.iula kao pansion, ali mnogo boljem drutvu, o emu su svedoili potamne- li ukrasi po tavanici i zidovima, propisno nagrieni zubom vremena, stepenite koje je vodilo na sprat i pult recepcije pored njega bili su izraeni od finog drveta, sa rezbarijom koja se jo ponegde nasluivala ispod debelog sloja praine i prljavtine.

- Ustaj, vetice! - lupi Loni rukom po pultu odakle se podie oblak praine. Mladi se malo odmae, iznenaen podbulom bledom pojavom koja se

pomolila iza pulta. Jedna krezuba starica, neto mrmljajui, gurnu prema njemu debelu pranjavu knjiurinu i hemijsku olovku predostrono vezanu ne ba tankim lancem za alku na pultu.

Dohvatajui olovku, mladi sa os- mehom proita nekoliko imena upisanih u knjigu. Ako se gostima pansiona

smelo verovati, a on je imao sve jai utisak da nije, onda je ovo bilo zaista

ekskluzivno mesto. Uostalom, koji bi se hotel na svetu mogao pohvaliti da je

istovremeno primio Julija Cezara, marala Montgomerija i . . . Adolfa

Hitlera?Vrtei glavom, mladi urno neto

naara u knjigu, skrivajui tih nekoliko redova od radoznalog Lonijevog pogleda.

- Dva dolara - vrlo razgovetno progovori starica pruajui prljavu ruku.

Lonijeve oi se izbuljie. Oho! Poodavno nije video ovako debeo svitak novanica kao ovaj koji je mladi nemarno izvukao iz depa jakne.

Jedan ogromni klju iji je mesing bio prekriven zelenom presvlakom pree preko pulta i starica ponovo neto nerazgovetno promrmlja.

- Koji broj? - upita on, okreui klju u rukama.

- Sto dva, znam ja - osmehnu se Loni.-Nego . . . misli da e moi sam da se smesti?

- Aha, naravno.- Dobro - Loni je oklevao. - Ako ti

neto zatreba, ja u biti u baru. Kroz ova vrata ovamo ...

- O kej. Hvala, Loni.Loni je, trljajui ruke, ve prolazio

kroz pokazana vrata, osmehnuvi se,

mladi zabaci na rame svoju neobinu torbu i poe navie stepenicama koje su kripale previe ak i za svoje godine

Lesli Eldrid s panjom osmotri so

bicu i ja je vrata tek s mnogo muke uspeo da otvori onim zaralim mesinga- nim kljuem. Istina, svetio je bilo slabo, ali ga prvi utisak nije prevario;

sobe u pansionu bile su mnogo istije i urednije nego to se to moglo pretpostaviti na osnovu izgleda zgrade i

stepenita.Konano jedan vlasnik hotela koji

vie daje na ono to je stvarno neop

10 Poni IVe.si - Borilake vetine 9

hodno nego na spoljni izgled, pomisli Lesli sa zadovoljstvom, proteui udove zamorene dugom vonjom. I mini- jaturno kupatilo blistalo je od istoe, to se retko nalazilo i u hotelima viih

kategorija.Lesli se dugo i sa uivan jem tuirao,

ibajui svoje miiavo telo naizme- ninim mlazevima hladne i tople vode. Presvukao se hitrim pokretima, a zatim zamil jeno zastao, s pogledom uprtim u onu duguljastu torbu iz koje je izvukao isto rublje. Najzad je sa njenog dna izvukao nekoliko sitnih metalnih predmeta koje je vetim pokretima rasporedio po svojim depovima i ispod odee. Torbu je potom nemarno gurnuo u uski plakar, ali je zato mnogo vie panje posvetio njegovom zakljuavanju. Na kraju, preko brave plakara razvukao je tanku, gotovo nevidljivu nit koju je na vrata zalepio sa malo svoje pljuvake.

Zadovoljno klimnuvi glavom, on izae iz sobice u mrani hodnik, ne trudei se da za sobom zakljua vrata. Oprezno je siao niz rasklimatane stepenice i kucnuo po pultu recepcije.

- Molim?-staricagaje nepoverljivo gledala.

-Odakle mogu da telefoniram?- Iz bara - ona pokaza glavom u

pravcu vrata.- Hvala.Klimnuvi glavom, Lesli odgurnu

vrata i zastade na ulazu u bar, dugu i nisku dvoranu, jedva donekle osvetlje- nu nizom svetiljki poredanih pod tava

nicom. Svetlela je tek moda svaka trea, tako da se potpuno gubio nekada svakako privlaan efekt raznobojnih sijalica, ali je zato taavetinjska svetlost davala veoma udan izraz, licima malobrojnih gostiju koji, verovatno, ni na dnevnoj svetlosti ne bi izgledali mno

go bolje.

Covek niskog rasta, jako zalizane crne kose i tamne puti motrio ga je iza

anka ogromnim crnim oima.- Mogu li da se posluim telefonom?

- upita Lesli.ovek mahnu rukom prema kabini

na kraju anka. Staklena vrata klatila

su se okaena o samo jednu arku i Lesli ih oprezno povue za sobom.

Ubacio je novi i saekao nekoliko trenutaka, a zatim sigurnim pokretima okrenuo broj koji je u poslednja dva dana pozvao najmanje pedeset puta.

Telefon na drugoj strani zvonio je dugo i piskavo pre nego to je neko podigao slualicu.

Leslijevo telo se nape. Posle svih onih poziva, ovo je bilo prvi put da mu se neko jav i. . . Meutim, ovek na drugoj strani je utao i Lesli je razabirao samo njegovo pritajeno disanje.

- Halo? - ree Lesli zvonkim glasom, glasom koji je malo liio na njegov prirodni glas.

Tiina.- Ko je tamo? - pokua Lesli sreu,

ponovo onim istim, viim glasom. Oi su mu se suzile, jer je shvatio da ovek sa druge strane nije toliko naivan da mu kae svoje ime.

- Perkinse, prokletinjo! - poe da grdi Lesli. - Zato se ne javi, do avola?

- Ovde nema nikakvog Perkinsa - javi se glas. - Pogreili ste b ro j. . .

um sputanja slualice bio je jasan, ali se Leslijeve usne razvukoe u os- meh. Drugi trik, iako ne manje naivan od prvog, imao je vie uspeha. Sada je bar poznavao glas oveka koji se nalazio u stanu njegovog drugara.

Ako bi pourio, moda . ..Lesli hitrim korakom izae izgovor-

Ioni Ucsi Borilake vciine 9 11

nicc i iz navike zaokrui pogledom po polumraenoj dvorani, iako mu se uri

lo. Njegov poznanik sa auto-puta, ona skitnica, sada je neto uurbano govo

rio na uvo krupnoj dami koja se glasno kikotala, oslanjajui se o njega itavim lolom.

Ako je to bila ena o kojoj je razmi

ljao u kolima, onda e mu se elje, izgleda. ostvariti. ..

Meutim, nije imao vremena za razmiljanje o simpatinom kloaru. Sta- vio, ni dovoljno v remena da uzme jo neto i/ torbe na spralu. Lesli trcani/,

stepenice na ulazu i pobila svojim kolima.

Snani motor porca zahuktao se gotovo u deliu sekunde. Gume su za-

kripalo kada je izleteo iz sporedne uliice, ispred nosa jednom taksiju koji je naglo zakoio. Lesli se osmeh-

nurTaj taksista nema loe rellekse ...Iako nikada nije bio u Los Anelesu,

plan grada bio mu je urezan u pamenje. Tano je znao kojim ulicama e najbre slii do kue koju je iznajmio

njegov prijatelj, Tabasko Pil.Samo, ubrzo se pokazalo da plan

nije uvek najbolji vodi za vonju kroz' nepoznati grad, to je Lesli prvi put shvatio kada je otkrio da ne moe da

skrene u ulicu koja bi ga povela najkraim putem u eljenom pravcu. Iz jednostavnog razloga; ulica je bila u

redu, ali njen smer ne.Skrenuo je u narednu ulicu i gotovo

se izgubio u lavirinlu uskih sokaia

koji su se uvijali i preplitali kao klupko zmija. Minuti su prolazili i on besno

opsova. Na ovakav nain ne moe stii da iznenadi oveka koji se nalazio u Pi-

lovom stanu.Njegov uroeni oseaj za orijentaci

ju, meutim, izotren stalnim i upor

nim vebanjem, ipak ga nije izdao. Ne

koliko trenutaka docnije izbio je na iroku aveniju kojom je nameravao da proe bar pol minuta ranije. Stisnuvi zube, dodao je gas, ne obraajui pa

nju na zapanjene poglede kojima su ga ispratili retki pcsaci pod kiobranima.

Mozak mu je sve vreme grozniavo radio. Pit, Tabasko Pit, nerazdvojni

drug i/ mnogih avantura, samo etiri dana ranije oprostio se s njim u San Franeisku. U Los Anelos krenuo je

poslom kojim su se njih dvojica ve due vremena bav ili, u nameri da dozna neto vie o bandi velikih krijumara oruja koji su svoj posao toliko razvili da su im se kao kupci javljale

ve i v lade pojedinih junoamerikih i afrikih zemalja. Oigledno da krijumare u Americi niko nije ni pokuao da ometa; da li zbog velikih para koje su

otile u prave ruke ili zbog toga to je i sama vlada bila zainteresovana da se otarasi vikova zastarelog oruja, Lesli

nije znao.A nije ga mnogo ni zanimalo. Po ko

zna koji put Lesli Fldrid krenuo je na

krstaki pohod protiv organizovanog zloina, emu je posvetio itav svoj ivot.

Ovoga puta, meutim, stvar se izne

nada iskomplikovala; Pil se prva dva dana javljao sa izvetajima koji nisu govorili mnogo, ali je ipak bio ubeen da se nalazi na pravom tragu.

A onda je jednostavno prestao da se javlja i Loslijevi telefonski poziv i bili

su uzaludni. ..

Lesli bi najradije parkirao porea nekoiiko blokova dalje i dugo razgle

dao kuu u kojoj je Pit proveo prva dva dana, a tek potom odabrao najbolji nain da neprimeen upadne u nju

12 Puni West - Borilake vetine 9

i iznenadi tipa koji mu se javio telefonom. Ovoga puta, meutim, nije bilo vremena za to i Lesli se odluio da krene najkraim putem, naravno, i najopasnijim. No opasnost je za njega bila obina stvar...

Oniskoj kuci zaklon jenoj retkom ivicom u jednoj tihoj ulici, Lesli je priao normalnom brzinom i parkirao porea po svim propisima uz trotoar. Kao da nita n f sumnja, mirno je izaao, lagodno se protegao i zakljuao v rata kola, a onda se okrenuo uskom prolazu kroz ivicu. Betonska staza pod njegovim nogama bila je proarana travom koja je izbijala kroz. pukotine, ali je opti utisak o kuici bio povoljan. Bila je u mirnom kraju, kao stvorena za poslovnog oveka koji udi samo za odmorom.

Osmehnuvi se. Lesli pritisnu zvono na vratima. Svetla u kui bila su poga- ena, ali njegovom otrom pogledu nije promaklo jedva primetno- njihanje zavese na spratu. Ve su ga oekivali.

Ako lako ve hoete, gospodo, po

misli, onda emo igrati po vaim pravilima. Samo, nemojte da vas iznenadi ako se ova mala igra okrene protiv vas!

- Ko je?Tih, prijatan enski glas i Lesli izne

naeno podie obrve. Oho! Momci nisu oklevali i ve su mu poturili neku ensku, drei se teori je da ona od ne

kog mukarca moe mnogo lake da izvue sve to eli da dozna.

- Da li je Pit tu? - upita Lesli glasno. Da vidimo, mislio je. Ako se budu drali uobiajenog gambita, onda e mi otvoriti rasna plavua sa na brzinu obuenom kunom haljinom i providnom spavaicom ispod nje . . .

- Pit? Mister Pilerson?

- Da, njega traim - osmehnu se Lesli. Piterson je, dakle, bilo ime pod kojim je Tabasko iznajmio ovu kuu.

- Samo trenutak . ..ulo se zveckanje lanca na vratima

i ona se naglo otvorie, proputajui mlaz svetlosti na stepenice. Lesli sa odobravanjem klimnu glavom.

Rasna plavua u tankoj kunoj haljini koju nikako nije uspevala da pritegne na bujnim grudima. Lesli se, ipak, varao u svojim oekivanjima: ena na sebi nije imala nikakvu spavaicu . ..

-Vi ste prijatelj iz San Franciska koga oekuje? - upita ena sa osme- hom, oigledno se nimalo ne uzbuu

jui zbog Leslijevog zadivljenog pogleda.

- Ovaj. . . da . .. mislim . . . - Lesli je izigravao zbunjenost.

- Oh! - ona se tre i jo jednom bc- zuspeno pokua da sastavi kunu haljinu na grudima. - Oprostite ... taman sam se spremala u kupatilo kada ste zv onili i . . .

- ao mi je to sam vas uznemirio - galantno se nakloni Lesli. - Ali, znate . .. Pit mi je hitno potreban i ...

- Da, da, pominjao vas je - potvrdi ena glavom. - Ah, kakva sam ja glupaa . . . stojimo oboje na ovom vetru! Uite samo, uite!

Postavila se na prag tako da je morao u prolazu okrznuli njene grudi, to

mu nije naroito teko padalo. Toboe zbunjeno, okrenuo se po uskom holu.

- Aaa . . . gde je Pit?- Neete valjda ostati u holu? - na-

smeja se ena. - Izvolite u salon.Opro/rio ispitujui pogledom sve

oko sebe, Lesli poe za enom. I protiv svoje volje moray se diviti blagom nji

hanju kukova ispod tanke haljine. Plavua je bila majstor svog zanata i Lesli se osmehnu. Mosilo bi to biti i nekoli

Puni West - Borilake vetine 9 13

ko zabavnih trenutaka, naroito kada je zakljuio da mu u kui, bar trenutno, ne preti nikakva opasnost.

- Izvolite! - ena je pokazivala udob

nu klub-garnituru u uglu nevelikog salona kraj koje je stajao stoi sa prilino velikim izborom pia razliitih marki.

- Nee vam biti teko da se posluite sami? ae i led su tu, kraj vas. Od

mah se vraam, samo da neto obuem ...

Lesli klimnu glavom, bacajui ispod oka pogled na pune grudi pod njenom

haljinom, i to tako da plavua to pri- meti. Bilo je neophodno da pomisli kako je ve opinjen njenim neospor

nim arima i postane samouverena. U toj maloj igri koja se pripremala Lesli

je bio pravi majstor; i to ne samo zato to je na raspolaganju imao i svoju ve

liku vetinu hipnotizera.Sa uivanjem bi popio au dobrog

konjaka koji je zapazio na stoiu, ali se to nije slagalo sa ulogom kakvu je

trenutno igrao; jo uvek je morao izigravati nespretnog i zbunjenog provin

cijalca koji ne zna kuda e s rukama pred nekom zgodnom enom. Plavua je oigledno ve stekla takav utisak o

njemu, jer je izostao uobiajeni trik sa

odkrinutim vratima kroz koja bi mo

gao da vidi kako se presvlai.Ovako, ena se vratila nekoliko mi

nuta kasnije, zakopavajui na grudi

ma tanku bluzu ivih boja, nemarno prebaenu preko uske crne suknje.

Njoj se uri, pomisli Lesli. Zna da

e uskoro morati da se svue, pa se i

ne trudi da uredi odecu ...-Oh, pa vi se jo niste posluili? -

uskliknu ena. - Viski? Din? Samo recite!

- Konjak . . . - nervozno odgovori

Lesli prelazei rukom preko ela. -

Oprostile, gospoo . . . stvar je prilino

hitna . . . moete li mi rei gde mogu da

naem Pita?- Pit, Pit, Pit! - toboe gnevno lupi

ena nogom o pod, izvijajui usta u jo- gunast osmeh. - Kako ste uli ovamo,

elite samo Pita, kao da ja ovde ne postojim!

Leslijeva ruka je drhtala dok je od nje prihvatao au sa konjakom, izbe- gavajui da pogleda u izrez enine blu

ze.- U h ... ovaj. . . a \ ste, m is lim ...

veoma privlani, ali P it. . .Plavua sa uivanjem srui aicu

v iskija niz grlo i iroko se osmehnu.- Eto, ve esti put pitate za Pita . ..

a moje vas ime uopte ne zanima?

-Oprostite! - Lesli skoi na noge. - Potpuno sam smetnuo sa uma. -- Lesli Eldrid . ..

- Drago mi je. - Ona znaajno stisnu

ruku koju joj je pruio. - Rita . ..-Samo Rita?Plavua se smesti na trosed pored

Leslija i otpi jo jedanj gutljaj i/, svoje ae.

- P it. . . - ree zamiljeno. - Pit se izviri java to nije mogao da vas saeka, Lesli. Zamolio me je da vam pravim drutvo dok se ne vrati. Da, jo ne

to . . . rekao je, ako se vama bude toli

ko urilo da ne budete mogli da ga saekate, moete meni preneti sve to

imate da mu poruite. Zadovoljni, mis-ter Eldrid?

Lesli je lagano vrteo glavom.-'Ne znam . . . nismo se tako dogovo

rili. Istina, posao nije nikakva tajna, a l i . ..

- Mukarci! - Irknu plavua prezrivo. - Uvek neke poslov ne tajne. Mogu

vam rei da me va i Pitov posao nimalo ne zanima, mister Eldrid! to se

mene tie . . . - ona slee ramenima. -

14 Puni Wcst - Borilaka vetine 9

Pil mo je zamolio da mu uinim uslu

gu, nita vie.Lesli baci pogled na sat.- Hmmm . . . nije rekao kada e se

vratiti?- Odreeno ne, ali sam stekla utisak

da ga do jutra neu videli - osmehnu se Rita. - ujte . . . zato ne biste prenoili ovde? Ujulru moete na miru razgovarali, svei i odmorni. A?

- Ne znam - Lesli se vrpoljio. - Bojim se da ne bih mogao . .. uskoro treba da se naemo sa gospodinom Mor-

lensonom, Pit i ja. U stvari. Pit je trebalo da vodi taj razgovor, znate . . . ja ni

sam upuen u sve detalje. Ali, kad njega nem a...

-Gluposti - vrsto ree plavua. -

Pozovite tog v aeg Mortensona telelo- nom, izvinite mu se i odloite razgovore za sutra. Dan manje ili vie, kao da je to vano.

- U ovom sluaju jeste . . . Morten- son ujutru polee za Panamu . ..

Lcslijevo lice pokazivalo je toliko razoaranje da se plavua gotovo saa- lila na njega. Osmchnula mu se i blago

ga pogladila po ruci.-ao mi je . . . Kad stvari ve lako

stoje . .. stvarno nije lepo od Pita io se izgubio.

- Ne znale sluajno kuda je otiao?- Znate valjda Pita? Taj nikada nita

ne govori - slee Rila ramenima.

- Da, da - klimnu Lesli glavom. - ujte . .. ako bih vam ostavio poruku za njega .. . ali ne . ..

Zalo ne? Velike poslovne lajne? - u njenom glasu ponovo se osetio prezir.

Oprostite - Lesli kao pocrvene. - Nije da nemam poverenja u vas, ali

znate kako je . . . ima jo uesnika u ovom poslu koji su meni povcrili svoj nov ac . . .

- To me ne zanima . . .Lesli se nekoliko trenutaka kolebao,

a onda se osmehnu.- Pa dobro, vidim da drugog izlaza

nema. Napisau nekoliko rei Pitu i ostavili mu broj telefona na kojem me moe nai ako se vrati pre jutra. Vi ete mu predati poruku?

- Svakako - osmehnu se Rila, proteui se na leaju, ali se jasno videlo da nije vie naroito zainleresovana da zavede Leslija. Verovatno je raunala na lo da e u ostavljenoj poruci doznali sve to eli.

- Imate negde hartije za pisanje? I koverat?

ak i laiku bi bilo jasno da plavua

nije mnogo vremena provela u ovoj kui. Zbunjeno je preturala po lioka- ma glomaznog pisaeg stola, da bi, na svoju sreu, naila na neki stari kove- rat i nekoliko listova hartije.

S preleranom panjom Lesli poe da savija list hartije sa kratkom porukom koju je hitro navrljao. iako je Rita pomno pratila svaki njegov pokret, promaklo joj je da je ispisani list nestao u njegovom depu, a da se u ko

vertu naao drugi, potpuno prazan.- Eto - osmehnu se Lesli ostavljaju

i koverat na stolu. Dae te ga Pitu, zar ne?

- Rekla sam vam vcc - hladno odv

rati ena.- Hvala vam stidljivo je pogleda

Lesli. Zaista teta sto se ovoliko u

rim, inae . ..- Inae?

Duga pria - odmahnu Lesli glavom. Hvala vam jos jednom. Nadam

se da emo se ee v i a li. ..Laku noc ...

ena je nezainleresovanim pogle

dom ispratila njegov odlazak, ne pokazujui nimalo elje da poe za njim

Puni West - Borilake veline 9 15

bar do vrata. Lesli na trenutak zastade u holu, toboe vezujui pertlu na svo

joj cipeli.ula ga nisu varala. Na spratu, iznad

njega, nalazio se jo neko . . .

- Glupao! - siktao je oveuljak ledenih oiju u previe elegantnom ode-

lu, koga ak ni cipele sa visokim potpeticama nisu uspevale da izdignu

dal je od pet stopa i tri-etiri ina. - Zato ga nisi zadrala kada sam ti rekao?

-Ti si lud, Harvi! - otro odvrati

Rita. - Zbog ega je, do avola, trebalo da ga zadrim? Hajde, reci?

- Kako zbog ega? Da bismo doznali neto vie o onom prokletom njuka-

lu, eto zato!- Raunala sam da e stvarno osta

viti tu aavu poruku? Kome bi palo na pamet da nas je momak odmah

proitao, do avola? Meni svakako ne . . . izgledao je kao obian glupan!

- Glupaa si ti - razoarano je mrmljao oveuljak, krivei lice. - Zna ta . . . ponekad pomislim da bi trebalo prepustiti Badiju da te malo propusti

kroz ake.Drugi ovek, grmalj tupog lica koji

je sve vreme utke stajao kraj njega,

sada se pohotno isceri. Njegove sitne oice pratile su svaki pokret iene koja je nervozno etkala po salonu sa ciga

retom u ruci. Ogromne aketgrile su

mu se u iekivan jfi.- Samo ti reci, Harvi - promumla-. -

Ja sam spreman . . .-Samo pokuaj, neto - prezrivo

ree ena. - znate ta bi vam ef uin io . . .

- Ponekad pomislim da ef ima previe poverenja u tebe - proguna malian. - Jednog dana e shvatiti koliko

je pogreio, a onda . ..

Sledio je veoma slikovit pokret rukom ispod grla od kojeg se ena strese. Drhtavom rukom nasula je sebi novu au viskija.

- Nas nee posluiti, lutkice - za- brunda Badi.- Ili je taj viski suvie fini za mene i mog ortaka, a?

- Sluite se sami - prezrivo procedi

Rita. - ta sada? Sefa u ovo doba ne moemo na i. .\

- Ne, nije u gradu - odmahnu Harvi glavom. - Uostalom ...

Plavua je iznenada dola do neke, po nju ne ba lake odluke.

-Misli li ti ono to ja mislim, Harvi? - upita tiho. Glas joj je bio promu-

kao.- Da ef ne mora ni doznati o Pito-

vom drugaru? - usta mu se iskrivie u neugodnu grimasu. - Veliku uslugu trai od mene i mog ortaka, R ita . . .

veliku. . .Ona se kao sluajno igrala dugmad i-

ma svoje bluze. Badi pohlepno obliz-

nu usne.- Nije niska ni cena koju sam sprem

na da platim . . .

- A ha ...Harvi ustrim korakom prie stoi-

u i nali sebi veliku au viskija. Glas mu je i pored toga bio nesiguran kada

je ponovo progovorio.- Odmah? Obojica?- Kako god hoete? - nemarno se

osmehnu Rita. - Dogovorite se ...

meni je svejedno . ..oveuljak olabavi vor svoje kra

vate i baci upitan pogled prema Badi

ju. Ovaj ga je glupavo posmatrao.- Sluaj, B ad i. . . - poe on. - Neto

mi pade na pamet. . . ta ako se onaj

momak vrati da nas uhodi, a? Ve je posumnjao, video si to . . . nije ostavio nikakvu poruku Pitu, iako je rekao .. .

16 Poni West - Borilake vetine 9

-Pa?

- Ne bi bilo loe da izae i malo procunja oko kue, a?

- Misli? - pogled grmalja neodlu

no je prelazio sa oveuljka na enu i natrag.

-Sigurno - klimnu Harvi glavom, oblizujui usne. - A ako nikoga nema u blizini, ostani negde u prikrajku i osmatraj ulicu, moda naie kasnije. Ja u za jedno pola sata izai da te zame- nim. Vai?

- Ako mjsli da treba. . . - posluno klimnu glavom grmalj.

- Apsolutno sam ubeen da treba - vrsto ree Harvi, a na usnama mu je igrao lak osmeh. - Kad se vrati, dobi- e dobar dupli viski. Moe?

- Uh, fino! - Badijeve debele usne ra- irie se u grimasu oduevljenja. - Rekao si dupli, pazi!

-Znam, dupli - klimnu Harvi glavom. - Idi sad, adi. I budi oprezan!

- Ne brini, nita - isceri se grmalj.

Lesli je sa osmehom posmatrao tumalu igru sa bezbednog mesta kraj jednog od velikih prozora salona^ Ovi ljudi su zaista pravi amateri, pomisli. Pravo je udo kako su uspeli,da uhvate i spetljaju Pita. Mora da je tu Rita odigrala glavnu ulogu; Pit je uvek bio slab prema enama, a kada u blizini

nije bilo nijedne riokose bio je spreman da se zadovolji i plavuom . . . pogotovo ovakvom kakva je bila ta iz

azovna Rita.Njegov otri sluh ve je razabirao

teke Badijeve korake na betonskoj slazi oko kue i on se neujno povu

kao u senku grupice drvea u malom vrtu. Badi je zastao nekoliko jardi dalje i u mraku blesnu plamen upaljaa. ulo se ,zadovoljno roktanje kada je grmalj buno povukao prvi dim.

Dobar straar, nema Ma, pomisli

Lesli. Od njegove neopreznosti vea je samo njegova glupost. . . Kako je samo lako dozvolio Tom Harviju da ga

ukloni iz kue. Hmmm ...U mraku se njegove usne rairie u

veseo osmeh. Ne bi bilo loe da se malo poigra s tom neobinom druinom ...

- Halo, Badi! - proaputa on drei se i dalje senke.

Cigareta ispade iz grmaljevih od za- prepaenja otvorenih usta.

K . . . ko je to? efe ...?- Ja sam, Badi - osmehnu se Lesli.

Njegov plan odvijao se ak i bolje nego to ga je zamislio. - ta radi ovde?

- Harvi me poslao na strau . . . Hej, gde ste, efe, ne vidim vas! - Badi se

zbunjeno osvrtao oko sebe.- Nije vano gde sam! - Leslijev a

pat bio je strog. - Sluaj dob ro . . . prii prozoru salona i pogledaj ta rade Rita i Harvi!

- Koji prozor? Ovaj?

- Ne taj, prokletstvo! Onaj drugi! - Lesli se jedva uzdravao od smeha.

- Sefe . . . - nesigurno zausti Badi. - A ako onaj momak naie?

- Nita ne brini, ja sam na strai - umiri ga Lesli. - Samo ti pogledaj ta oni rade.

Badi se oprezno nadviri na prozor i Lesli mu neujno prie s lea. Znao je da e prizor u salonu svakako privui svu grmaljevu panju, ali nije oekivao

nikakvu burnu reakciju. Za takvo neto Badi je jednostavno presporo mis

lio.Samo, ovoga puta nije raunao na

instinkt. Shvatio je da neto nije u redu tek kada je grmalj sa obe ogrom

ne pesnice tresnuo o prozorsko staklo.

- Prokleti Harvi! - /.aurlao je. - Prljav' trik!

Puni West - Borilake veline 9 17

Uprkos svojoj teini, s lakoom se prebacio preko niskog prozora, ne obraajui panju na ostatke stakla. Sa mesta na kojem je stajao, Lesli je jasno video oveuljka koji je, nag do pojasa, hitro odskoio od troseda pridrava

jui rukom pantalone. Rita, potpuno gola, vrisnula je od straha i skupila se u jednom uglu.

Harvi je bio brz kao zvearka. Pre nego to su Badijevi ogromni koraci uspeli da dovedu grmalja do njega u ruci mu se pojavio revolver. . .

Moda je oveuljak bio svestan da nikakve pretnje vie ne mogu zaustaviti razbesnelog diva; moda je i sam bio toliko uplaen da je reagovao instinktivno . ..

Ili je moda jednostavno voleo da ub ija . . .

Bilo kako bilo, revolver u njegovoj ruci zalajao je tri puta i ogromno Ba- dijevo telo zanjihalo se pod udarcima metaka.

Noen inercijom, grmalj je nainio jo jedan, jedan i po korak, a onda se s troskom sruio na pod. Njegovi kao kande isprueni prsti ukoili su se na svega nekoliko ina od Harvijevih

nogu.U iznenadnoj tiini ponovo se zaorio

Ritin kretavi krik.

- Zavei, prokleta bila! - zaurla oveuljak i cev revolvera okrete se prema njoj. Ona zaula, irom otvorenih

usta i razrogaenih oiju, nesvesno se jo vie skupljajui pred preteom crnom cevi.

- H arvi. . . nem oj. . promucala je.- Zavei!

Ona nemo klimnu glavom, pratei svaki njegov pokret.

Oboje su u oku, pomisli Lesli. Moda je ovo moj trenutak . ..

Rita je ponovo vrisnula kada je on

preskoio okvir prozora i naao se u salonu, bez ikakvog uma. Harvijeve oi bukvalno su iskoile iz duplji, na trenutak je potpuno zaboravio na

oruje u ruci.No njegova zbunjenost nije trajala

dugo; zverski iskezivi zube, oveu- 1 jak lagano podie revolver i uperi ga

Lesliju u grudi. Ovaj ga je posmatrao sa osmehom na licu, potpuno nepomian i oputen.

Poznavao je tipove kakav je bio ovaj Harvi; a posle onoga to je video, o nje

mu je znao gotovo sve . . . bar kada se radilo u pucanju i ubijanju . . .

Harvijeve oi trijumfalno su zablistale u iekivanju trzaja revolvera u ruci, otrog pdenja, tupog udara metka o te lo . . . svega onog to se u njegovoj nezreloj svesti identifikovalo sa orgazmom . . .

Harvi je uivao u ubijanju . . .Njegov prst je pritisnuo oroz. Jed

nom, drugi, trei p u t .. .jo jednom . . . sve dok igla nije prazno kljocnula. U oblaku plavkastog barutnog dima, Lesli je jo uvek stajao na istom mestu, sa istim onim osmehom na usnama. Pokreti tela kojima se uklan jao sa putanje mecima bili su tako hitri da su izmicali oku.

Bilo je to previe za Harvijeve nape

te nerve. Ispustio je promukli krik, kao ranjena zver i lagano skliznuo na pod, savijajui se u kolut. Odbijao je

da prihvati ono to su mu ula govorila; u svetu na koji je on navikao ljudi su padali kada im se u telo srui toliko

olova sa nekoliko stopa rastojanja. A ovo . . . ne, Harvi to nije mogao da po- veruje...

Riti su uzdrhtale ruke skliznule sa lici koje je zaklanjala od trenutka ka< l je Lesli uskoio u prostoriju. Gledala :j u Leslija zapanjenim poglo-

18 Poni West - Borilake vetine 9

dom, a zatim prenela pogled na Harvi- ja koji je cvileo u svom uglu.

- Ti? - proaptala je. - ta se dogodilo? N isi. . . nisi mrtav? A Harvi?

- Ko vas je poslao ovamo? - otro upita Lesli, strogo gledajui enti. - Govori!

Ona je nemo odmahivala glavom, lica bleeg od krea.

U dva koraka Lesli se stvori pred njom.

- Govori!- . . . . . . e f. ..- Ko vam je ef? Ime? Adresa? Brzo!

- Lesli je snanim rukama tresao nje

na naga ramena, i protiv svoje volje se divei njenom savrenom tclu.

- Donas .. .

- To mu je ime?- Da . . . jedino koje znam . . . mister

Donas.

Lesli podie glavu. Iz viane tame, odnekud sa zapada, dopiralo je tuno zavijanje policijske sirene. Ovoga puta policija je bila bra nego obino.

- Gde ga mogu nai?- Ne znam . . . on uvek trai nas . . .

niko jo nije bio u njegovom stanu.Sirena policijskih kola postajala je

sve snanija. Nije imao jo mnogo vremena.

- Gde je Pit?- Ni to ne znam. Donas ga je neku

da odveo?- Uz tvoju pomo, naravno?ena je lagano dolazila sebi i to se vj-

delo po pogledu koji je prvi put pokazivao neto drugo osim straha. Odmahnula je glavom.

- Ne, ja nisam . . .Uz otro kripanje guma policijska

kola skrenula su u ulicu u kojoj se nalazila iznajmljena kua. Sirena je zavijala glasnije nego ikad.

Dva policajca, sa revolverima u ru

kama, upala su u salon svega tridesetak sekundi kasnije. Nemo su se zgle- dali kada su ugledali prizor pred sobom. Mrtvac na podu, naga ena na kauu i ovek koji zastraeno cvili zgren u jednom uglu.

Bie to jo jedna naporna no za ionako premorene policajce Los Ane- lesa...

Iz ulaza jedne od susednih zgrada Lesli je sa osmehom posmatrao policajce koji su se leno vrzmali oko n jegovog porea, verovatno proveravaju- i Ritinu priu o oveku koji se iznenada pojavio, ubio Badija, obraunao se sa Harvijem i nju pokuao da siluje. Bilo je to pria koje e se Rita i Harvi svakako drati, ukoliko je ovaj drugi ve uspeo da se povrati iz oka.

Samo, ako su se policajci i tehniar, koji je uz pomo svetiljke posipao pra- homk volan i unutranjost kola, nadali da e nai nekakve otiske, onda su se grdno varali. Leslijevo pravilo ve godinama je bilo da pazi na svoje tragove, a teka obuka koju je proao stvorila je od njega pravog majstora u tome. A bilo je tu jo neto. . .

ak i kada bi njegove otiske pronali u kolima, oni policiji ne bi govorili

nita.. . jer, ovek po imenu Lesli Eld- rid nije ni postojao, bar to se policijskih i drugih kartoteka po Americi ticalo.

Drei se mranog ulaza, Lesli naini nekoliko hitrih pokreta kako bi povratio malo topline svom telu. Ovo ekanje se oteglo, a napolju je postajalo

sve hladnije. Kia nije pljutala onako snano kao pre toga, ali se zato pretvorila u dosadnu izmaglicu koja se probijala do kostiju.

Iuni H l's i - Borilake veline 9 19

Sreom, lo nije potrajalo jo dugo.

Lcsli s zadovoljno osmehnu, jer se potvrdila jo jedna od njegovih pretpostavki. Ma ko bio Ritin, Harvijev i Badijev sel, taj tajanstveni mister D-

onas imao je dugu i iroku ruku. Pred ulazom u zgradu zaustavio se ogromni blistavi evrolet iz kojeg je ustrim korakom izaao visok i vitak covek u

kinom mantilu. Njegova seda kosa zablistala je pod svetlom sa policijskih

kola; zaista dostojanstvena pojavu, sa elegantnom konom tanom u ruci.

Jo jedan od onih izvrsnih adv okata koji veoma uspeno izbegavaju po-

reske obaveze, zakljui Lesli. Bez mnogo skrupula, posvetili su se zatiti krupnih kriminalaca, naplaujui svo

je usluge najee u gotovom novcu ili nekretninama kojima ak ni najsaves- niji poreznici nisu mogli da uu u trag.

Ako se Lesli nije varao, itava druina e za koji trenutak pred nekog dre- movnog sudiju koji e odrediti krupnu kauciju. Advokat e hladnokrvno ispisati ek i Rita i Harvi e ponovo biti na slobodi.

A do suenja za Badijevo ubistvo moe se mnogo loga dogodili. . .

Zavukavi ruke u depove, Lesli se nemarnim korakom uputi u pravcu

kue ispred koje su bila parkirana ve troja policijska kola. Radoznalo je zastao i zagledao se u iromk otvoreni

ulaz, sve dok ga jedan policajac mrzovoljno nije opomenuo da se udalji.

Promrmljavi neto, Lesli se izgubi u mraku, ali je njegov cilj bio postignut.

Svetio koje je spolja prodiralo u og

romni evrolet bilo je dovoljno da njegove otre oi proitaju natpis na

kartici privrenoj pored volana.Adv okat A. A. Hargrejvz, Keslcr Bil-

ding, Los Aneles . ..Laku no, mister Hargrejvz, os-

mehnu se Lesli u sebi. ini mi se da u uskoro doci u posetu vaim van svake sumnje raskonim odajama u keslcr Bildingu. A dotle, spavajte mirno i ne dozvolile da vau savest uznemiri koja hiljada dolara koju ete primiti zato to ste jo jednog ubicu po- tedeli gasne komore!

Izaav i iz taksi ja, Lesli baci jo je dan pogled na sal. Njegovo oseanje za

vreine, izotreno dugim i napornim vebama, govorilo mu je isto to i a- sovnik: od trenutka kada je krenuo do

Pitove kue prolo je svega neto vie od jednog asa.

Polumrani bar sada je bio gotovo pun i Lesli se mukom progura do anka.

- Konjak.Pablito klimnu glavom, osmehujui

se. Njegove vete ruke izvukle su iz nekog zapeka flau odline francuske marke i on je podie upitno gledajui u Leslija, kao da nasluuje da pred njim nije obina muterija.

-Odlino! - osmehnu se Lesli. - Hvala!

Sa uivanjem je udahnuo blagi miris plemenitog pia, neno grejui au

meu dlanovima. Pogled mu je lutao po onih nekoliko stolova.

Loni Osmond bio je jo uvek na is

tom mestu, samo to one zamane dame vie nije bilo pored njega. Njegovo natuteno lice se razvedri kad ugle

da Leslija.- Hej, ortak! - uskliknu veto se pro

bijajui do njega. - Gde si, do avola, bio? Traio sam te u sobi, zna.

- Imao sam posla - nemarno odgovori Lesli. - Da popijo neto?

-To nikada nisam odbijao - sveca-

20 Poni Wesi - Borilake vetine 9

no odvrati Loni, stavljajui olucani eir na srce. - Pablito .. .

Morao je saekati da gluvonemi Meksikanac pogleda u njega. - Viski - pokazao je pokretima usana i Pablito klimnu glavom. aa s piem stvorila

se pred Lonijem samo trenutak kasnije.

-Oho! - oduevljeno huknu Loni

okusivi pie. - Ovoje ve bolje . . . deset puta bolje od viskija koji nam ob

ino slui. Zna da ovo ti plaa . . .- Zar je on takva krtica?- ko? Pablito? Taman posla! Dovolj

no je to nas stalno kreditira kad vidi da zaista nemamo love. Ipak, bilo bi previe oekivati da nas asti najboljim viskijem, zar ne?

- ko bi rekao da jo ima takvih ho

telijera - nasmeja se Lesli. - Nego, Lon i. .. novi sam u ovom gradu, govori li ti neto ime misler Donas?

- Donas? Cime se laj dentlmen bavi?

- Konkretno ne znam, ali je posao u svakom sluaju prljav.

Loni slee ramenima.- Takvih u ovom gradu ima bar sto

tinu hiljada, ortak. Donas sigurno nije nita posebno, jer nikada nisam uo za njega.

- Hmmm ... a, eto, ja imam utisak da su njegov i poslov i prilino krupni, Loni.

Siguran si?

Potpuno.- Onda ti ja, ortak, ne mogu pomoi.

Tvoj Donas je svakako jedan od onih takozvanih potenih graana, zna na sta mislim. Njegovi poslovi retko izbi

jaju na vidclo, jer uiva podrku na pravim mestima. Vcrovatno nikada nije ni uprljao svoje manikirane ruice. Drugi to rade za njega, /na.

To bi \ ec molilo biti (smelinu se

Lesli. - Jo jedan viski?-Odlian pred log. S luaj. . . taj D

onas te mnogo zanima?- Prilino.-Ako hoe, mogu da se raspitam

kod drugara. Moda je neki od njih ve uo za njega, la ga zna.

- Ideja nije loa, sam o ... meni se uri, Loni.

Videlo se da Lonijev mozak pod otrcanim eirom ubrzano radi, potpomognut drugom aom dobrog viskija

koju je za kratko vreme sruio niz. grlo. Lesli ju se iz asa u as sve vie dopadao; oi su mu imale inteligentan pogled i svakako bi doterao daleko u svakom poslu kome bi se posvetio do kraja. Nevolja s njim bila je, meutim, u tome io nikada nije imao dovoljno motivacije za bilo kakav ozbiljniji posao, zadovoljavajui se time da se snalazi iz dana u dan.

A moda to i nije tako loe, pomisli Lesli. ovek bez obaveza . . . Samo, to nije za mene. Oseam previe odgovornosti za sve ono to se oko mene zbiva i sve ono io znam i umem koristim da bar pokuam da spreim one najgore nepravde. Jer, ljudi poput Lo- nija doprineli su lome, u manjoj ili ve meri, povlaei se u sebe, gledajui svoja posla, raunajui s lim da su policija i sudovi plaeni da vocle brigu o njihovoj bezbenosti.

Uhvativi Pablitov pogled. Lesli mu dade znak i dve nove ae pia slvori-

e se pred njima. Loni se zahvalno os- mehnu, zadubljen u misli.

Dakle? - ree Lesli kada ovaj duboko uzdahnu i prinese au usnama.

Neto si smislio?- Aha .. . vcrovatno zna, ima ljudi

koji znaju gotovo sve sto se zbiva u

podzemlju. Posao im je da prodaju in- lormaciic zaintCrosov anima . .

Poni Wcsl - Borilake veline 9

- Znam. Ne /.nam jedino kako da doem do jednog od takvih.

-To nije leko. Samo . . .

-Samo su njihove informacije pri lino skupe, to si hteo da kae?

Loni klimnu glavom.

- Nemoj misliti da imam nameru da

ti izvuem lovu. ali stvari tako stoje. ak ti unapred ne mogu ni rei koliko e to stajali, /na. Cena zavisi od loga

koliko je ovek o kome eli nelo da dozna moan i opasan. Sad, za tog Donasa nisam jo uo; moe se dogo

diti da /.a sto dolara doznam i devoja-

ko prezime njegove babe. A opeton slee ramenima. - Nikad se ne zna . . .

- Lova nee bili problem - osmeh-

nu se Lesli. - U pitanju je samo vreme. uri mi se, rekoh li.

-Zna li jo neto o lom Donasu sem njegovog imena?

- Mak*. Imena ljudi koji sigurno rade za n jega. Harvi, mali rastom, vetima elegantno obuen, ima oi kao iz

vaene iz zamrzivaa, lako potee revolver . ..

-Znam ga - klimnu Loni glavom. - Opasan tip . . . nema odreenog gazdu, radi za onog koji najbolje plati. Mora da je i njegov ortak Badi bio s njim?

- Tano - osmehnu se Lesli. - Samo, Badija vie nema, Loni. Harvi ga je ubio?

- To se i moglo oekivali - slee

Loni ramenima. - Badi je bio prilino glup momak, a Harvi je to zloupotreb

ljavao. Bilo je samo pitanje vremena kada e ovome svanuli. . .

- 1 jedna enska je bila s njima. Plavua, visoka, savreno graena; velike grudi. Zove se Rila.

- Nju ne znam - odmahnu Loni glavom. - Vcrovatno i nije mnogo vana.

Takv e enske najee slue samo kao

21

mamac za glupe momke sa dubljim

d/epom.- I ja sam stekao takav utisak. Da li

su li ovi podaci dovoljni, Loni?- Ako nita vie ne zna, onda mora

ju bili - nasmeja se Loni i obli/.nu usne. - S luaj. . . .

-Znam. Prijao bi ti jo jedan viski.

- Eto! Odmah sam znao da emo se odlino slagati, ortak - isceri se Loni.

- Nego. zar nije krajnje vreme da mi kae i ime, a?

- U pravu si. Izvini to ti ga nisam ranije rekao. Lesli. Lesli Eldrid.

- Lesli - tiho ponovi Loni. podiui

au. - E, pa, za uspeh u ivom tajanstvenom poslu. Lesli! Mogu li da te zovem Les?

- Ako ti se tako vie dopada . ..- Ne, ali je zato mnogo krae. Zbog

ega bih se nepotrebno zamarao?

Hvala na picu . . .

- Ve kree?- Samo do telefona. Da vidim da li je

malori Estcrhazi u svojoj jazbini.

- Estcrhazi? Tako se zove ovek koji treba da nam pomogne?

Loni slee ramenima.- Tako bar on tv rd i. .. zbog ega mu

ne bismo i poverovali? O va j. . . video

si onu ensku koja je pre sal-dva bila sa mnom?

- Aha. Zgodna enska - s razu-

mevanjem klimnu Lesli glavom.- Ako se sluajno pojav i dok ja tcle-

loniram . . . zamoli je da me saeka.

Zna i sam, nee dugo trajati.- Naravno, Loni. Nita ne brini. Va

no je samo da mi to pre nae tog Es terhazija.

Iskapivsi au i zadovoljno cmok nuvi usnama, Loni se izgubi u pravcu

kabine. Lesli ga je pratio pogledom sa

I inim smekom na usnama. Loni je i/ asa u as postajao sve zanimljiviji :

22 Poni Wesl - Borilake veline 9

simpatiniji i on se jo nijednog trenutka nije pokajao to ga je mokrog i promr/log primio na auto-putu.

Loni se vratio nekoliko minuta kasnije izduenog lica.

- Nisi ga naao?- Nisam - skitnica odmahnu gla

vom. - Pravo da li kaem, udno bi bilo i da jesam . . . u ovo doba obino

se muva po barovima.- Misli da bismo negde mogli nalo-

leti na njega?- To svakako. Jedino io bi to moglo

da potraje malo due, a ja . . . zna. . .- Ti eka onu zgodnu damu o kojoj

si maloas govorio, a? - osmehnu se Lesli.

- Ne vredi kriti - slee Loni ramenima. - ovek ima svoje potrebe, a De

bela Mog je pare po mom ukusu.- Zato Debela Mod? Ona nije debe

la, Loni.-Znam -- uzdahnu skitnica - obr

ui u rukama au s viskijem koju je Lesli predostrono naruio za vreme njegovog odsustva. - Njoj one njene obline savreno stoje, ali ta e kad

sve druge enske pate od neke uobraene vitkosti, pa u poreenju sa n jima ona izgleda debela.

- Da, lako je to - klimnu Lesli gla

vom. - Sluaj, imam ideju. Ako se tvoja prijateljica uskoro pojavi, zalo ne bis

mo i nju poveli? A kada zavrimo posao sa Eslerhaz.ijem, vas dvoje ste slo

bodni. ta kae?- Ideja mi se dopada . . . bojim se

samo da se ona ne zadri. Ti ree da li se jako uri?

- Pola sata ili sat ne menjaju mnogo stvar - slee Lesli ramenima. - A ako ve. . .

On zaslade, jer ga Loni vie nije ni sluao. Ozarenog lica gledao je u pravcu ulaza u bar-pdc se upravo pojavlji

vala Debela Mod sa jo nekoliko devo- jaka.

-Ortak - nasmeja se Loni trljajui ruke - tvoj problem je reen. Ekspedi

cija je spremna za polazak!

Uroeni optimizam postepeno je naputao Lonija Osmonda, otprilike onom brzinom kojom su prelazili iz jednog u drugi bar u okolini. Njihovo traganje trajalo je dva sata, a matori Esterhasi kao da je u zemlju propao. Stavie, kao da se namerno trudio da zametne svoj trag: u jednom baru rekli

bi da je izaao pre minuta ranije, u su- sednom da je bio pre vie od dva sata, u onom do njega da se nije pojavljivao ve nedeljama.

Umorno vukui noge ve propisno iscrpljene napornim peaenjem, Loni ispod oka baci pogled na Lesli ja i Mod koji su utke koraali pored njega. Na sreu, njihovo raspoloen je bar se nije kvarilo, verovatno zahvaljujui

po jednom piu koje su popili u gotovo svakom baru u koji su ulazili. Debela Mod koraala je isto onako izazovno kao i dva sata ranije, dok se po Lesli-

jevom lakom hodu moglo zakljuili da je ovo sve za njega samo obina laka etnja.

- Da vidimo jo ov de - proguna Loni zastavi pred neupadljivim uskim prolazom izmeu dvoju zgrada.

Lesli se zbunjeno osvrte oko sebe, jer ba nita nije odavalo blizinu nekog nonog kluba, ali je Loni ve vodio sigurnim korakom kroz prolaz. Otvorio

je jedna vrata probi jena u zidu lovo od njih i odmah su se nali na poetku

stepenita koje je vodilo nanie, u oblak dima iz kojeg se probijao zamor

poselilaca i glasna muzika.

Poni West - Borilake vetine 9 23

Lonijev orlovski pogled istog asa je zapazio drutvo koje se spremalo da izae i on se stuti da zauzme sto, pre nego to su Lesli i Mod stigli da reagu- ju, praen kiselim pogledima nekolici

ne gostiju koji su ranije bacili oko na taj sto.

-Uh! - uzdahnu Mod zbacajui, mokri kini mantil s ramena. - Bilo je

ve krajnje vreme da malo sednemo.Zatresla je crnim kovrdama i ispod

oka bacila pogled na Leslija koji joj je

utivo pridrao stolicu da sedne. Loni ga je posmatrao zapanjen pogledom; i ne samo on. Fini maniri bili su oigledno prava retkost u Plavoj laguni,

nonom lokalu koji je svoje ime vero- vatno dobio po ogromnom akvariju- mu koji je sad prazan i suvian hladno svetlucao svojim staklom obojenim u

dreavu plavu boju.-Ogladneo sam od ovog peaenja

- uzdahnu Loni pritiskajui rukama eludac. - Ima li ko ta protiv jednog hamburgera?

- Ja ne! - nasmei se Mod. - Iako bih

moda trebalo da odbijem . . .Ona rukama zabrinuto pogladi sto

mak pod tesnom haljinom, izbacujui

istovremeno grudi, tako da se Lesli po- bojaa tkanina ne popusti pod pritiskom.

- Skloni te tvoje balkone - progun- a Loni ljubomorno. - Hoe da se,

opet svi zabulje u tebe, a?-ta to tebi smeta? - osmehnu se

Mod. - Vidi da se Lesli ne buni. Je Ii

tako, Lesli?- Prizor je zaista fantastian - ozbilj

no klimnu Lesli glavom. - teta to

nije leto . . . mora da si u kupaem kostimu jo privlanija, Mod!

- Ako je samo to . . . ima ovde i zim

skih bazena, Lesli - osmehnu se ena.- Dobro, ortak, ta jc ovo? - pobuni

se Loni. - Nismo se tako dogovorili, do avola!

Lesli prte u smeh.- Ne brini, Loni, nemam nameru da

li je otmem! Zaboga, moe samo da ti imponjuje to ima tako zgodnu ensku. Je li tako, Mod?

- Prvo i prvo, ja nisam njegova enska - prezrivo Irknu ona. - Pola sam

s vama samo zato to Loni i ja imamo jedan dogovor. Cisto poslovni dogovor, pazi, Loni!

- Nisam zaboravio - uzdahnu Loni.- Ne mora me svaki as podseati na

to . . . valjda emo uskoro nai onu ma- toru budalu, pa moemo da preemo na stvar.

- Zdravo, Loni, Mod - javi se krupan bradati momak zavrnutih rukava sa ogromnim posluavnikom u rukama.- Kao i obino, a?

- avola - isceri se Loni. - Najpre po jedan poten hamburger, a onda viski za sve. Najbolji viski, pazi, Elmere!

- Mora da si dobio na lutriji - slee ramenima bradati Elmer. - Jo neto?

- Da li je matori Esterhazt svraao ovamo?

- Veeras nije, ali mi SoH ree da ga svakog asa oekuje. Ima neki razgovor s njim.

- Fino! - Loni lupi rukom po stolu. - Pouri s tim hamburgerima, Elmere, pouri! Mod, razvedri se, uskoro kreemo!

- 1 vreme je - mrzovoljno proguna Mod vrpoljei se na svojoj stolici. - Mogla sam za ova dva sata da uzmem bar dvadeset dolara, i to bez po m uke . . .

- Sve e ti to biti plaeno, devojice, nita ne brini - pljesnu je Loni po kolonu. - Je li tako, ortak?

- Naravno - osmehnu se Lesli. - Dvadeset dolara, Mod?

24 Puni West - Borilake vetine 9

- Pa, otprilike . . . neemo da sitniarimo. Zadovoljiu se i sa deset, ako treba.

- Ne, neka bude dvadeset - odmah

nu Lesli glavom, izvlaei jednu novanicu iz nemarno zguvane gomile. - Uzm i. . .

Novanica za tili as nestade u njenim nedrima, tako brzo da Loni razoarano uzdahnu.

- Nisi morala toliko da uri, Mod, do avola! - proguna on. - Za toliku lovu mogla si ba neto i da nam poka

e, zna.-Zna moju tarifu, Loni - hladno

odvrati ona. - Dva dolara.Lonijeve oi sevnue, ali itavu stvar

spase Elmer koji se pojavi sa hamburgerima i piem. Gunajui neto sebi

u nedra, Loni zari zube u sve hleb, a ni Mod nije zaostajala za njim. Lesli im se takoe svojski pridruio jer od ruka, koji je na brzinu pojeo u jednom motelu, jo nita nije bio stavio u usta.

-Aha! - promumla Loni iznenada punim ustima. - Najzad!

Lesli skrete pogled prema stepenicama. Niz njih je oprezno silazio ko- ati starac potpuno sede kose, ali pravog i ponositog dranja. Odnosno, tako je izgledalo bar na prvi pogled; Lesli jevo iskusno oko brzo je proceni-lo da je takvo starevo dranje neprirodno. Mora da se radilo o nekoj po

vredi koja mu je, uprkos godinama, potpuno ispravila kimu.

- Esterhazi?-To je on - klimnu Loni glavom. -

Idem da ga pitam . . .On ustade, briui usta rukavom i

podie ruku da skrene starevu pa

nju na sebe . . .Haragei!Haragei, neobjanjivo esto ulo

kojim je Lesli Eldrid raspolagao, upo

zorilo ga je i ovoga puta na neposred

nu opasnost. On sam to oseanje ne bi nazvao ulom; jo manje estim. Zahvaljujui obuci koju je proao, on je

to oseanje, uroeno svim ljudima, razvio do savrenstva. Njegovo telo reagovalo je bez svesne komande mozga.

- Dole! - prosiktao je skoivi na

noge. Jednom rukom odgurnuo je Lo- ni ja tako da se ovaj sruio na zid i otvorenih usta od zaprepaenja skliznuo na pod. Drugom rukom neto je kopao ispod opasaa svojih farmerki.

U trenutku kada je Esterhazi klim

nuo glavom u znak da je primetio Lo- nijev znak, vrata lokala naglo su se otvorila i na njima su se ukazala dva momka sa automatima u rukama. Trebalo im je svega nekoliko trenutaka da u guvi i dimu pronau svoj cilj i automati su zapratali. . .

Jo uvek ukoen, kao poseeno drvo, stari Esterhazi se postrance sruio na sto kraj kojeg se naao. Njegovi koati prsti snano su stegli prljavi stolnjak i povukli ga prema grudima.

Neto je zasiktalo kroz va/.duh i ljudi sa automatima u rukama snano su se trgli i zaneli unazad. Jedan od njih do- speo je da krikne, ali se njegov glas slio

sa klokotom krvi u prerezanom grlu. Drugi je praznim pogledom zapanjeno buljio u uski prorez na konoj jakni u visini srca iz kojeg je briznula krv, ne

vidljiva na tamnoj podlozi.

Dva tupa pada njihovih tela stopili su se sa treskom stakla. Esterhazi je potpuno svukao stolnjak i sada je u samrtnoj borbi guvao tkaninu na svojim grudima.

-Loni, Mod, idemo! - dobacio je

Lesli job pre nego to je neka od ena u nonom lokalu d jspela da vrisne. epavi Mod za ruku, drugom rukom

PoVi H'c'sf - Borilake veliiie 9

je dohvatio Lonija /.a okovratnik i kao

lulku ga podigao na noge. Morao ih je gotovo gurati ispred sebe da bi zaobi-

li sada ve mirno Esterha/.ijevo lelo.Br/.o, br/o - prosiktao je kada su

zastali pred telima ubica koja su zauzimala gotovo itavu irinu stepenita.

- Br/.o, do avola! ta ekate, da stignu njihove kolege?

l/.gurao ih je kroz uska vrata i na trenutak zastao nad telima ubijenih. Si

gurnom rukom posegao je u iroko otvorene rane i bez oklevan ja neto izvu

kao iz njih. Dva hitra pokreta i dve tanke metalne ploice u obliku zvez.de bile su obrisane o njihovu odeu.

Lesli Eldrid je nestao i/ Plave lagune pre nego to je bilo kome uop- te palo na pamet da bi ga trebalo mo

da zadrati. ..

- Prokletstvo, Les-dahtao je Loni.- Ne mogu vie! Imaj srca!

- Jo samo malo - hrabrio ga je Lesli, ulaui svu snagu da za sobom vue Mod. - Valjda e naii neki taksi...

-Samo mi nije jasno zato kidamo -

gunao je skitnica. - ta se nas lie ta se dogodilo u Laguni . . . nismo ubili ni matorog Esterhazija, ni onu dvojicu

tipova!-Samo tako - osmehnu se Lesli. -

Bojim se samo da su ostali svedoci vi- deli malo vie od tebe, Loni.

- Ja sam videla . . . - javi se Mod drhtavim glasom. - Ti si ubio onu dvojicu, Lesli. . . samo . . . kako?

-O tome kasnije. Eno taksija! Mirno, moramo se sasvim prirodno ponaati, da nas taksista ne bi zapazio . . . Ja u ga pozvati, vas dvoje na zadnje se-

dite!Lesli podie ruku i taksi, koji je laga

no klizio pustom ulicom, se spremno zaustavi na njegov /nak.

- Kuda, efe? - leno progovori voza preko vakae gume u ustima. Ako mu se uinilo neobinim to su Loni i Mod zadihani, to niim nije poka/ao. Uostalom, potrebno je neto mnogo vie od zadihanog para da iznenadi iskusnog

losanelesakog taksistu.- Ima neku idefu, Loni? - okrete se

Lesli skitnici.- Imam ja! - javi se Mod. - Idemo

kod mene. Nije ba zamak, ali e nam bar zato biti toplo. ta kaete?

- Odlina ideja! - oduevi se Loni. - Lesli?

- Moe - klimnu ovaj glavom, iako nije bio previe oduevljen. Loniju. na

ravno, ni na pamet nije padalo da bi trebalo da zavaraju svoj trag .. .

Uostalom, bilo je kasno, jer je Mod taksisti ve davala svoju adresu. Klim- nuvi glavom, on ubaci u brzinu i kola su nekoliko minuta kasnije ve klimala ulicom sa opreznih, ali stalnih etrdeset milja na as.

Vonja je trajala desetak minuta, kroz pravi splet uskih ulica, ali neprestano otprilike u pravcu obale.

- Dalje ne moe - ree taksista, pokazujui glavom na uski prolaz kroz koji bi se i biciklista jedva provukao. - etiri dolara, devedeset.

Lesli mu gurnu pet dolara u aku, zadovoljno se osmehujui. Mali su bili izgledi da e se taksista setiti kuda je

odvezao troje prilino upadljivih ljudi; ali, ako se i seti, svako ko ih bude traio teko e se snai u ovom mranom lavirintu.

Nekoliko minuta i nekoliko uglova kasnije, Mod naglo skrete i povede ih kroz iroki ulaz na jedno mrano ste

penite. Nekoliko puta je pritisnula prekida, ali osvctljenja nije bilo. Op-

26 Poni West - Borilake veline 9

sovavi kroz zube, Mod poe da se uspinje, Lesli za njom dok je Loni umorno klipsao na zaelju, pridravajui se sa obe ruke za ogradu.

Sreom, Mod se zaustavila pred jednim vratima ve na drugom spratu i nekako u mraku iskopala klju iz ta-

ne. Vrata su zarkipala i prekida je kljocnuo. Lesli se radoznalo osvrnuo

oko sebe.Iz uskog predsoblja jedna vrata su

vodila desno, verovatno u kupatilo. Pravo pred n jima zavesa od perli skrivala je ulaz u jedinu preostalu prostoriju. Lesli zadovoljno klimnu glavom

kada ga Mod povede tamo. Zaudo, ta kombinacija dnevne i spavae sobe bila je ureena sa mnogo ukusa.

I, to je najvanije, bilo je toplo, kako je Mod i obeala . ..

Loni umorno skliznu u udobnu fotelju pokraj lampe za itanje.

- Skidaj te cipeletine - otro zapove- di Mod. - Uopte nema predstavu koliko sam platila taj tepih! Papue su ti

tamo, u plakaru.U/.dahnuvi, Loni na prstima ode do

oznaenog ugla i sa zadovoljstvom zbaci cipele i mokre arape sa nogu. ' Lesli je za to vreme zauzeo mesto na kauu u uglu, skinuvi samo svoju jak

nu.- Ko je za kalu? - javi se Mod nagnu

ta nad plinskim poretom.

-Svi - osmehnu se Lesli. Loni se samo zadovoljno iskezi.

- Bie gotova za m inut- najavi Mod.

- A sada, momci, pogled u stranu. Hou da se presvuem!

- Oh. Mod! - protestovao je Loni sla

banim glasom.- Posao je posao - ravnoduno ree

ona. - Naravno, ako date po dva dolara ...

Loni s takvom enjom pogleda u

Lesli ja da je ovaj morao da se nasrne je. Novanica od pet dolara nestala je u

jednoj fioci komode.- To je ve druga stvar - kikotala se

Mod. - Otvorite etvore oi, predstava poinje!

- Vredi ovo i vie od dva dolara, asna re - teio je Loni svog druga. - Mod ti je nekad bila striptizeta, odmah e videti. . .

Debela Mod odista je znala svoj posao, pa je i Lesli uivao u kratkoj predstavi, moda i vie u oaranom izrazu Lonijevog lica kada je ena ostala samo u minijaturnim crnim gaicama. Na njegovu veliku sreu, voda na po- retu provrela je pre nego to je M jd uspela da navue svilenu kunu haljinu, pa je program bio osveen malim dodatkom: hitrim trkom polunage ene da se spase kafa.

Nekoliko minuta kasnije, uz vrelu kalu i koji gutljaj dobrog viskija, Loni se iznenada tre.

- Les . . . do avola . . . stvarno si ubio ona dva tipa?

- Jesam - klimnu Lesli glavom i lice mu se uozbilji. - Nisam imao drugog izbora, Lon i.. ta dva momka najvero- vatnije su imala zadatak da ohlade i mene.

- Tebe? - zinu Loni. - ta ti je? Pa oni te nisu ni poznavali, ovee! Zaboga, tek veeras si i stigao u grad!

- Je li? - hladno se osmehnu Lesli. - Kad je tako, odgovori mi najpre zato je ubijen stari Esterhazi?

- Otkud bih znao, do avola? - slee Loni ramenima. - Tipovi kao 011 obino tako i zavre . . . pi e ili kasnije neko dozna da je matori suvie priao ...

- I to ba veeras?

- To nema veze ...Mod se promuklo nasmeja.- Hajde, Loni, nisi ti tako glup.

Poni Wcsi - Borilake veiine 9 27

Loni je nekoliko trenutaka buljio u

svoju au, a onda sa uzdahom istrese njenu satlrinu u grlo.

- U pravu ste, do avola . . . Esterha- zi je stradao zato to smo na mi trai

l i . . .- Tano. to znai?

-to znai da je taj tvoj Donas mnogo opasniji nego to sam mislio,

eto ta znai, prokletstvo! Sipaj mi jo jedan viski, Mod!

- Prpa, a? - isceri se ena gledajui posivelo Lonijevo lice.

- Prpa - priznade snudeno Loni. - Nemoj misliti da sam kukavica, Les, ali

kad se selim kako je matorac guvao onaj stolnjak .. uh!

- Ne brini, Loni, ja sam uz tebe - te- io ga je Lesli s osmehom.

- I meni dugu je jedno objan jen je - javi se iznenada ena sa svog mesta. Kroz poluzatvorene kapke prouavala je Leslijevo lice. ime su ubijena ona dva tipa?

- Ovim - jednostavno odgovori Lesli. Na dlanu su mu bila dve eline

zvezde otrih ivica.-Da vidim? - radoznalo prui ruku

Mod. r ta je to?Lesli tre ruku. - Ne, suvie su otre.

To su urikeni, oruje nainjeno u Japanu. Veoma opasno u rukama maj

stora, kao to ste videli.- U Japanu? - zadivljeno proaputa

Loni. - Da nisi ti neki prokleti samuraj?

- Neto slino - osmehnu se Lesli sklanjajui urikene u svoj opasa. - Nikome ni rei o ovome - upozori oz

biljnim glasom. - to se manje zna o

meni, utoliko bolje.- Les . . . ta si ti?I Lonijev pogled iznenada je postao

ozbiljniji.- To zaista nije vano . ..

- U redu, ako hoe da ti pomognemo, reci nam bar ta trai u Los An- elesu? - uzdahnu ena.

-Traim jednog prijate lja... ime mu je Tabasko Pit. Krupan, jako krupan momak, grubo lice, duga plava

kosa. Verujem da bi ga Mod zapazila pre tebe, Loni; ene tvrde da je veoma privlaan.

- I misli da ga je taj Donas...?- Uveren sam u to - klimnu Lesli

glavom. - Pit je u grad doao tragajui za krijumarima orujem i onda iznenada nestao. Potraio sam ga u kui ko^u je iznajmio i tamo zatekao dva

tipa sa enskom, Loni ve zna o kome je re. Da ne duim mnogo, od njih sam prvi put uo ime Donas i zamolio

Lonija da mi pomogne kako bih ga pronaao. On se selio Esterhazija i . .. ostalo ste ve videli, oboje.

Mod je obrtala au meu prstima.- Ne lii mi na policajca, Lesli -

ree zamiljeno.- 1 nisam policajac - osmehnu se on.

- ak ni privatni detektiv.

- Nego?- Pa . . . recimo, ovek koji pomae

zakonu . . . ali ne onom zakonu koji ad

vokati i sudije kriju po debelim knjiu-

rinama, Mod.- Shvatam . . . - tiho ree ena. -

Opasnim ivotom ivi, Lesli.

- To znam.- Prokletstvo! - zadivljeno je apu-

tao Loni.-A ja sam pristao da ti poma

em . . . zamisli, Mod: Loni Osmond pomae zakonu! Ha-ha-ha! Ovo je vic

stolea, asna re!

Negde pred jutro, Lesli se prenu iz sna. U prostoriji je jo bilo mrano, ali njegovim otrim ulima nije izmakao

28 Puni West - Borilake veline 9

pokret u neposrednoj blizini kaua na kojem je leao. Na usnama mu zaigra osmeh.

- Ti si, Mod?-Jesam - apnu ena sputajui se

na leaj - pored njega. - Pomori se m alo ...

-A Loni?- Loni spava . . . vrsto. Jadnik, umo

rio se danas .. .- I ti si tome dbprinela, a? - nasmeja

se Lesli privlaei njeno vrsto, toplo telo uz sobe.

- Niko ga nije terao . . .- Loni je dobar ovek. zar ne?- Loni je divan ovek. Samo . . .- Samo?- Samo to nije vie onakva mukar

ina kakva misli da jeste - tiho se za- kikota Mod.

- I zato si dola kod mene? - osmeh- nu se Lesli u lami.

- Neoe . . . nije lepo to tako misli. Jednostavno, dopao si mi se. I mislim da u s tobom doiveti neto to sa drugima nisam ...

- Zaista? Otkud takva sigurnost?-Ne znam ta si li, Les li... ali su

moja struka mukarci. Poznajem ih od svoje etrnaeste godine, a to je dugo, naroito u ovom gradu. Iskusna ena to jednostavno primeti, ni sama ne znam kako . . . Ohhh . ..

- Budi tiha - upozori je Lesli. - Ne bi bilo lepo da se Loni sad p robud i. ..

- Aha . . . -dahtala je ena. - Lesli. .. nastavi tako . . . divno je . . . divno . ..

Vodili su ljubav dugo, ne urei se, kao iskusan brani par iji je jedini cilj da ono drugo zadovolji do kraja. Lesli je konano blago preao usnama preko njenog nagog, toplog ramena.

Bilo mi je zaista lepo s tobom, Modapnuo je.

1 meni s tobom. S luaj.. . ostace

due u gradu?- Sve dok ne zavrim ovaj posao.Lesli tek nekoliko trenutaka kasnije

shvati otkuda onaj neobini um koji mu je iznenada privukao panju. Na jastuk su kapale njene suze.

- Mod? ta se dogodilo?- Bojim se za tebe, Lesli. Ti i ne zna

s kim ima posla . ..- To znam - osmehnu se on hladno.

- Sa ubicama. Nisi mi rekla nita novo . . . sem ako ne zna neto vie o toj bandi?

ena je ulala, lica zarivenog u jastuk.

-Mod?- Ne pitaj me nita vie, Lesli. .. mo

lim te.- Zato?utanje. Mala prostorija kao da se

iznenada ispunila mirisom straha, uasnog straha.

- Boji se?

Ona nemo klimnu glavom i vre se privi uz njega.

- Ako se zaista plai za mene, Mod- govorio je on vrstim, hipnotinim glasom - onda grei to nee da mi kae s kim imam posla. . . Zar ne shvata da u daleko bolje izai na kraj ako znam njihova imena, lica, navike, koliko su opasni, ime se sve slue. U Laguni si videla kako i ja umom da budem opasan. Ako iko moe da izae sa njima na kraj, onda sam to ja, Mod. Ja i niko drugi!

Njegovi voti prsti milovali su je po licu, po telu, tamo gde je blagi dodir umirivao i uspavljivao, navodei enu da se opusti i da zaboravi na strah.

- Lesli. . . tako mi je lepo - mrmljala je ona sa usnama na njegovom rame

nu. - Nemoj sada ... su tra ... drugi put, samo no sada.

Sada, Mod . . . sada. A onda temo

Poni West - Borilake veiline 9 29

mirno zaspali i ti i ja. I sutra, kada se

probudimo, sve e biti bolje i lepe. I

opet emo voditi ljubav, jo lepe nego veeras, Mod . . . Ti poznaje Donasa?

-Ne, ali znam oveka koji radi /.a

n jega... i znam ta se dogodilo sa Mirti Kolins kada je jednog od njih odala policiji. . .

- Koga poznaje?

- Momka po imenu K arli. . . ne znam mu prezime. Znam ga odavno,

odrasli smo zajedno. U poslednje vre- me iznenada se promenio, poeo je

prosto da razbacuje lovu. Jednom sam pristala da poem s p njim, zna . . . bio je pijan i mnogo toga mi ispriao. M ada.. .

-ta, Mod?- Ne znam moe Ii to biti tano. Les-

li. On tvrd i. . . sad e se smejati. . . on

tvrdi da taj Donas ima nadljudske moi.

- Kakve? - Lesli nabra obrve. Protivnik sa nadljudskim moima? To je

tek bilo neto po njegovom ukusu.- Karli kae da on ima mo da zapo-

veda duhovim a. . .Lesli se tiho nasmeja. Znao je da Ka-

iifornijom haraju mnoge male verske sekte, mnogi astrolozi, proroci i spiri- tisti, ali je ovo ve bilo suvie . . . Duhovi. Hm?

- Znala sam da e se smejati, - Mod

se uvreeno odmae od njega - ali mi se Karli kleo daje to istina i da ih je vi

deo sopstvenim oima. A i ono sa

M ir ti. . .-ta se dogodilo sa Mirti?

- udi me da nisi zapazio u novinama. Za Donasa radi i neki Oblitas,

Junoamerikanac, koji se neko vreme zabavljao sa Mirti, a onda je utnuo . .. enska se uvredila, zna, i zapretila da

e ga odati policiji. Oblitas je upravo bio zavrio neki krupan posao za D-

onasa i Mirti je nekako prokuila o emu se radilo . ..

- I?

- Nita. Otila je u policiju i rekla da e svedoiti ako joj prue zatitu. Naravno, doekali su je rairenih ruku i

obeali da joj ni dlaka s glave nee nedostajati, a l i . . . - ona se strese. - Uasno! Kad samo pomislim . ..

- Reci mi! - Leslijev glas nije dopu

tao oklevanje.- Zatvorili su je u neki pansion. Dva

policajca su bila s njom u apartmanu, dvojica stalno pred vratima. Jednoga

jutra, u vreme smene strae kada su otvorili vrata, Mirti su nali u njenoj sobi, iskasapljenu noem i potpuno

unakaenu. Sto je najvanije, ona dvojica u apartmanu kleli su se da nisu uli nikakav um itave noi. Karli mi

se kleo da su to uinili Donasovi duhovi, Lesli. Nemoj se smejati. . . od

tada niko ne sme ni da pomene Don- asovo ime, ak ni u a li. . . Uostalom, video si ta se dogodilo sa matorim Es- terhazijem . . . a on ti ak nije rekao ni

rei!- Ono svakako nisu uinili duhovi -

nasmeja se hladno Lesli. - Mislim da si u to mogla da se uveri i svojim'oi

ma . . .-To da, a l i .. .Gde mogu da naem

Karli ja?

- To ti neu rei.Lesli iznenaeno podie obrve. I po

red straha koji je oseala, glas joj je bio siguran i vrst, glas ene koja je donela

odluku i bila reena da se te odluke i dri.

Uostalom, od poetka je shvatio da

je Mod ena koja zna ta hoe . . . Ako je odluila da mu ne kae ni rei o Kar-

I i ju, ona to nee u in it i. . . sem ako je ubedi da joj se zaista nee nita dogoditi . . . A to e ii teko, veoma teko.

30 Poni West - Borilake vetine 9

Nagnuo se i blago dotakao usnama

njene usne.U redu je, Mod. Neu te siliti da go

vori ako misli da to nije pametno. I ovo to si mi rekla bie dovoljno za po

etak. Hvala t i . . .Ona se izmigolji- ispod pokrivaa i

stade pored kaua. Svetio koje je dopi- ralo sa ulice osvetljavalo je njeno raskono telo.

-Hvala tebi, Lesli, to me nisi primoravao da govorim . .. jer posle toga ne bi moglo da bude kao sada . . . Spa

vaj, a ja se vraam Loniju.- Laku no, Mod.- Laku no, Lesli . . .

Loni je izaao iz kupatila jo uvek tresui glavom. Sav onaj viski od pro

le noi nije prestajao da deluje i pored nekoliko sati spavanja i onoga to je skitnica obino nazivao jutarnjom toaletom, a to se sastojalo u opreznom pljuskanju lica hladnom vodom. Sada je, meutim, zastao kao ukopan

i zabuljio se u Leslija.- Hej, Mod? - zviznu on od divljenja.

- Vidi li ti ovo to ja vidim, i l i .. ?Lesli, nag do pojasa, izvijao je na

podu svoje udove u naizgled nemogu

e poloaje, a miiavo telo bilo mu je obliveno znojem. Samo se osmehnuo na Lonijeve rei, jer su sve te vebe za-

htevale dosta napora, koji se, meutim, nije ogledao na njegovom glat

kom licu.Mod je mrko prouavala jutarnje

novine kraj olje kafc koja se hladila.- Doi da vidi ovo, Loni - ree

hladnim glasom.

- Novine - frknu prezrivo skitnica. - Ta hartija, devojko moja, ne slui za itanje. Sad, ako se radi o spavanju na

klupi, u parku . . . e, to je ve neto dru

go. to je format vei i novine deblje, utoliko bolje. Nisam valjda poludeo da svoj svei mozak zamaram glupostima koje se nalaze u novinama?

Lako skoivi na noge, Lesli se izgubi u pravcu kupatila. Mod je zamiljeno gledala za njim.

- Bilo je lepo? - tiho ree Loni ozbiljno je gledajui. ena se tre.

- T i. . . nisi spavao?

- Nisam - osmehnu se Loni. - Nemoj da pravi takvo lice, do avola!

-Kakvo lice? - slee Mod ramenima. - Nisam uinila nita loe, zar ne?

- Ko kae da jesi? Ne budi dete, Mod . . . vrlo dobro znamo ta si li i ta sam ja . . . ko ima prava da ti prebacuje

/bog toga, do avola?Ona je utala, arajui prstom po

stolu.- Pomislila si da u se naljutiti? -

tiho upita Loni.

Ona nemo potvrdi glavom.- Mod! Pa ti . . . tebi je . .. stalo do

mene?Zaisla?Ona nervozno ustade i prie prozo

ru.- Ne eli da mi kae?- Lon i. . . proklela budalo!Okrenula mu se licem i on tek tada

shvati da su joj oi vlane. Priskoio je

do n je i nespretno je privukao u zagrljaj.

- Devojice moja - neno je govorio.- Ali kako . . . zato? Nije mi jasno . . .

prokletstvo, ja i takva ena . . . to ne ide, Mod!

- uti . ..

On je privue blie sebi, ali mu je pogled bio uprt u prazno. To nije trajalo dugo. Duboko u/.dahnuvi, on je blago

odgurnu i vrati se za svoje mesto /a stolom.

- Prokletstvo . . . sad bi mi dupli \ is-

Puni West - Borilake vetine 9 31

ki dobro doao ...ena utke otvori ormar i stavi flau

i dve ae na sto. Loni ih napuni do vrha.

- Mod . . . shvata li koliko si pogre- ila?

Ona mukim pokretom izrui au pia u grlo.

-Zato? - upita grubim glasom.- Ne moe voleti skitnicu kakav

sam ja do avola, eto zato!- Ko to kae?- Uhhh!

Loni ponovi napuni obe ae, ali

Mod pokretom glave pokaza da nee vie. Usne su joj bile vrsto stegnute.

- Sluaj ti, Loni Osmonde . . . moda sam aava to sam se zaljubila u tebe, ali ni ti, niti bilo ko drugi, nee meni odreivati ta u da radim i koga u da volim! Je li to jasno?

Loni se nasmeja.

- Prokletstvo, Mod, uvek sam mislio da si ti pametna ena. Ali ovo ...

- Ako misli daje moj ivotni san da se udam za nekog glupana koji ima kuicu i dobar posao, onda se grdno vara, Loni Osmande! Prvo i prvo, brak mi ni na pamet ne pada, a drugo . ..

- Ne govori gluposti, eno! - narogu- i se Loni. - ta misli kako bi to izgledalo? iveli bismo ovde, zajedno, zar

ne? Od tebe bih dobijao lovu za pie kad mi zatreba, a? Valjda zna da nita

ne znam da radim ak i kada bi mi takva glupost uopte pala na pam et. . . a kada dovede muterije ovamo, ja bih

polako u etnju, verovatno? Sa de- com? Pretpostavljam da misli i na

decu, Mod?- Ne govori gluposti! - otro odsee

ena. - Gospode boe, kako ovi mukarci umeju da iskomplikuju stvar! Ko

je govorio o tome da ivimo zajedno? Nikada ne bih ovde ni primila takvog

prljavka!Loni uzdahnu i prevrte oima.- Sad mi tek nita nije jasno . . . voli

me, ali nee da ivi sa mnom? Moda u morati i da ti plaam ako poelim

da spavam s tobom, a?- Naravno! Sve ostaje isto kao i do

sada . . . Glupaa sam bila to sam ti ovo uopte i rekla. Oigledno je da tebi nimalo nije stalo do mene, Loni

Osmonde!- Meni? Meni nije stalo do tebe?

Mod, zna li ti ta govori?-Znam, prokletstvo! - ona lupi a

kom o sto.-im sam pomenula ljubav

izmislio si stotinu razloga zbog kojih to ne bi ilo! ta drugo mogu da zakljuim?

Lesli, osveen pod tuem, zaintere- sovano je zastao na vratima kupatila, shvativi o emu njih dvoje razgovara

ju. Na licu mu je lebdeo irok osmeh.- ta se kezi? - proguna Loni. -

Smeno ti je to dve ovakve drtine govore u ljubavi, a?

- Nije - odmahnu Lesli ozbiljno glavom. Priao je stolu i seo izmeu njih

dvoje. - ao mije, ali sam moray da ujem sve . . . ili gotovo sve. Zbog ega se ti plai ljubavi, Loni?

- Ja? ta ti je, Lesli?Lesli ga zaustavi pokretom ruke.

- ekaj. Ti se, u stvari, plai odgo vornosti, zar ne? Najlake ti je ako mora da misli samo o sebi, bez ikakvih

drugih obaveza . ..Loni je mrko buljio u svoju au.- Da, pa ta?

- Nita - slee Lesli ramenima. - Mod to potpuno shvata. koliko sam ja

video. Nee od tebe zahtevati nikakve obaveze. . .

- Sluaj, Les . . . Mod je divno dete i mene udi samo ta je nala u ovakvoj propalici. Prokletstvo, kakav sam ja

32 Poni Wesl - Borilake veline 9

materijal za mua? Hajde, reci?- Idi do avola! - vrisnu Mod. - Ni

luda se ne bih udala za tebe!- Eto vidi! - Loni nemono slee ra

menima.Lesli je morao da se nasmeje.

- U redu, govoriemo o tome drugi put, kad ne bude tako mamuran, Loni. Mod, kafa je bila odlina; ta e

ova dva izgladnela mikarca dobiti za doruak?

- Klasino - osmehnu se ona. - unku i jaja. Ali, pre toga zaviri malo u no

vine ...Lesli je pogledom hitro preleteo

preko dve kratke vesti koje su se nale na istoj strani, verovatno sluajno, jer ih niko verovatno nije dovodio u vezi. Obraun bandi u nonom lokalu:

tako je glasio naslov, nad saetim opisom dogaaja u Plavoj laguni. Po piscu lanka, stari Esterhazi stradao je samo kao sluajni oevidac obrauna dveju bandi. Lesli sa zadovoljstvom za

kljui da policija nema taan opis njih

troje.Naravno, to nije znailo da neko

drugi neme mnogo bolji opis. U tim stvarima podzemlje je uvek bilo efikasnije od policije.

Druga vest bila je jo smenija. Pro: valnik na zabavi, pisalo je mnogo krupnijim slovima nego nad lankom

o Estrerhaziju, a tu se nalazila ak i fotografija zgodne Rite, jedva malo skrivene nekim pokrivaem. Po zvaninoj verziji, ona, Harvi i Badi su se zabavljali malo slobodnije, tako je to novinar formulisao, kada je u stan uleteo

provalnik sa revolverom. Badi mu je pruio otpor i tako poginuo, a onda je provalnik u strahu pobegao. No, na alost, nijedno od njih nije imalo vremena da zapazi neto vie detalja o visokom oveku sa revolverom koji je u/

to bio maskiran.

Lesli se glasno nasmeja. Donas je oigledno brzo radio i pria koju e i policija, verovatno, morati da prihvati ve je bila iskonstruisana. Rita i Harvi do sada su svakako ve bili na slobo

d i . ..- Dakle? - upita Mod. - Video si?

-Video sam. Donas radi brzo, tomu moramo priznati.

- Jo uvek nisi odustao od pokuaja

da ga pronae? - tiho upita ena.-Ne.Ona klimnu glavom, poslujui oko

malog tednjaka na plin u uglu, odakle je dopirao prijatan miris svee unke.

- Mmmm - uzdahnu Loni. - Ve se bolje oseam, asna re . ..

Lesli se tre. Neko je dolazio hodni

kom, nekoliko ljudi koji su oprezno koraali. Da li zbog ven