enablebih.orgenablebih.org/doc_ppdm_stem/stem/srp/onpp srp/srp-onpp... · save the children...

Нацрт Оперативног наставног плана и програма (ОНПП) за СТЕМ компетенције заснованогна ЗЈНПП дефиниранојна исходима учeњаФИЗИКА

Сарајево, 2018

Нацрт Оперативног наставног плана и програма (ОНПП) за СТЕМ компетенције заснованог на ЗЈНПП дефинираној на исходима учења - ФИЗИКА

Save the Children вјерује да свако дијете заслужује будућност. У земљама сјеверозападног Балкана радимо сваки дан како бисмо за дјецу осигурали здрав почетак живота, прилику за учење и заштиту од насиља. Када се појаве кризе и када су дјеца најрањивија, ми смо увијек међу првима који дођу помоћи и међу посљедњима који одлазе. Ми осигуравамо да се одговори на специфичне потребе дјеце и да се њихов глас чује. Постижемо дуготрајне резултате за милионе дјеце, укључујући ону дјецу до које је најтеже доћи. Дајемо све од себе за дјецу - сваки дан и у вријеме криза – трансформишући њихове животе и будућност која је пред нама.

© Save the Children 2018

Издавач: Save the Children International, Сарајево

Водитељица пројекта: мр.сц. Татјана Слијепчевић

Аутор: проф. Ламија Тановић

Ужи стручни тим: проф.др. Мухарем Авдиспахић др.х.ц.; др. John Y. Baker; др. Richard Di Dio; др. Steven L. Kramer; мр. Vivian Loewenstern; проф.др. Лада Лукић Билела; проф.др. Милка Максимовић; мр.сц. Bates Mandel; доц.др. Драган Матић; мр. F. Joseph Merlino; проф.др. Lejla Miller; проф.др. Саша Мрдовић; проф.др. Едина Муратовић; др.сц. Марија Налетилић; проф.др. Рахман Нурковић; др. Deborah Pomeroy; проф.др. Лејла Смајловић; др. David L. Smith

Институције које су подржале пројекат: Министарство цивилних послова Босне и Херцеговине, Агенција за предшколско, основно и средње образовање (АПОСО), Агенција за развој високог образовања и осигурање квалитета (ХЕА), Министарство просвјете и културе Републике Српске, Федерално министарство образовања и науке, Одјељење за образовање Владе Брчко дистрикта Босне и Херцеговине, Министарство за образовање, младе, науку, културу и спорт Босанско-подрињског кантона, Министарство просвјете, знаности, културе и шпорта Херцеговачко-неретванског кантона, Министарство за образовање, науку и младе Кантона Сарајево, Министарство образовања, науке, културе и спорта Средњобосанског кантона, Министарство образовања, науке, културе и спорта Тузланског кантона, Министарство образовања, науке, културе и спорта Унско-санског кантона, Министарство образовања, знаности, културе и шпорта Западнохерцеговачке жупаније, Министарство за образовање, науку, културу и спорт Зеничко-добојског кантона, Министарство просвјете, знаности, културе и шпорта Жупаније Посавске, Министарство знаности, просвјете, културе и шпорта Херцегбосанске-жупаније, Природно-математички факултет Универзитета у Сарајеву, Факултет природословно-математичких и одгојних знаности Свеучилишта у Мостару

Чланови/це Савјетодавног одбора пројекта: мр. Амира Боровац; др.сц. Никола Чича; мр.сц. Нефиза Даутовић; Нада Дујковић, проф.; мр.сц. Бернадета Галијашевић; Алија Грабовица, проф.; проф.др. Енвер Халиловић; Аднан Хусић; др.сц. Горан Карановић; Ана Кордић, дипл.инг.; Мате Крижанац, дипл.инг.; мр.сци Рефија Кулашин; Славица Купрешанин, проф.; мр.сц. Мара Маткић; Муневера Селмановић; маг.спец.дплц. Маја Стојкић; Албијана Трнавци

Чланови/це СТЕМ радне групе: мр. Амира Боровац; доц.др.сц. Невзудин Бузађија; дип.инг. Мате Ћук; мр.сц. Нефиза Даутовић; мр. Гордана Дукић; Алија Грабовица, проф.; Муведета Јусуфбеговић, проф.; мр.сц. Алден Кајтаз; Адиса Кешетовић, проф.; Радмила Коцић-Ћућић, проф.; Аднан Кресо, дипл. дефектол.; Мате Крижанац, дипл.инг.; Александра Крстовић, ОSCE мисија у БиХ; Милијана Лале, дипл.ецц; Милан Љубојевић, проф.; Вања Мацановић, проф.; мр.сц. Дика Макота; доц.др. Амела Медар; Сандра Медић, проф; Марина Михаљ, проф.; мр.сц. Алдиана Нухановић; Дино Побрић, проф.; Александра Пухалић, дипл. инг.; мр.сц. Алмир Сивро; МСц. Един Струкан; Денис Суљендић, проф.; Даница Васиљ, проф.; доц.др.сц. Томислав Воларић; Фикрет Вртагић, проф.; проф. др.сц. Мелиха Зејнилагић-Хајрић

Пројектни тим: Фатима Смајловић, директорица за развој и квалитет програма Татјана Слијепчевић, пројектна менаџерица Гена-Сања Ханџар, пројектна координаторица Маја Чворо, пројектна асистентица

Лектори/це: Смиљана Антонић, проф.; мр. Силва Добраш; Биљана Гагић Јевђовић, проф.; Иван Јевђовић, проф.; Босиљка Спремо, проф.

Графички дизајн: Мирза Селимовић

Ова публикација урађена је у оквиру пројекта „Унапређење основног учења и образовања у Босни и Херцеговини – ЕNABLE BIH“, чију је реализацију подржала Америчка агенција за међународни развој (USAID).

Ова публикација је омогућена уз великодушну подршку америчког народа кроз Америчку агенцију за међународни развој (USAID). Садржај ове публикације је одговорност Save the Children-а и нужно не одражава ставове USAID -а или владе Сједињених Америчких Држава.

Сва права су задржана. Садржај ове публикације се може слободно користити или копирати у некомерцијалне сврхе, уз обавезно навођење извора.

Напомене:

• Изрази који су написани у само једном граматичком роду односе се подједнако на женски и мушки род.

• За израду документа кориштени су званични званични документи Агенције за предшколско, основно и средње образовање - Заједничке језгре наставних планова и програма дефинисане на исходима учења, а које су релевантне за СТЕМ дисциплине

Заједно можемо учинити више. Реците нам шта мислите о нашем раду! [email protected]

Save the Children за сјеверозападни Балкан Љубљанска 16, Сарајево, Босна и Херцеговина Тел: +387 (33) 290 671; Фаx: +387 (33) 290 675 [email protected]

nwb.savethechildren.net

savethechildrennwb

scnwb

savethechildrennwb

SavethechildrenNWB

CIP - Katalogizacija u publikaciji Nacionalna i univerzitetska biblioteka Bosne i Hercegovine, Sarajevo 371.214:53]:373.3/.5(497.6)

TANOVIĆ, Lamija Nacrt Operativnog nastavnog plana i programa (ONPP) za STEM kompetencije zasnovanog na ZJNPP definiranoj na ishodima učenja - fizika / [autor Lamija Tanović ; voditeljica projekta Tatjana Slijepčević]. - Sarajevo : Save the Children International, 2018. - 241 str. ; 30 cm Tekst na srp. jeziku. - Ćir.

ISBN 978-9926-462-03-1

COBISS.BH-ID 26563078


Нацрт Оперативног наставног плана и програма (ОНПП) за СТЕМ компетенције заснованог на ЗЈНПП дефинираној на исходима учења - ФИЗИКА6 7

СадржајСкраћенице 7

Увод 8

Ријеч ауторице 10

Крај 9. разреда (14, 15 год.) 13

Крај средњошколског одгоја и образованја (18,19 год.) 115

СкраћеницеАПОСО – Агенција за предшколско, основно и средње образовање

АТП – Аденозин трифосфат

БиХ – Босна и Херцеговина

GIS – Географски информациони систем

GPS – Енг.: Global Positioning System – Глобални сателитски позициони систем за навигацију

ЕЗЗ – Економија заснована на знању

ЕNABLE – (Enhancing and Advancing Basic Learning and Education) Унапређење основног учења и образовања

ЕУ – Европска унија

ЗЈНПП – Заједничка језгра наставних планова и програма

ICT – Енг: Information – Communication Technologies

IKT – Информационо-комуникационе технологије

ИУ – Исходи учења

KBE – Економија базирана на знању (енг: Knowledge Based Economy)

м, В, Т – Mаса, волумен, температура

MRI – Енг: Magnetic Resonance Imaging (Магнетна резонантна томографија)

НВО – Невладина организација

NMR – Енг: Nuclear Magnetic Resonance (Нуклеарна магнетна резонанца)

NWB – (Northwest Balkans) Сјеверозападни Балкан

ОНПП – Оперативни наставни план и програм

PET – Енг: Positron Emission Tomography (Томографија позитронском емисијом)

PISA – (Program for International Student Assessment) Програм за међународну процјену ученичких постигнућа

ППДМ – Педагогија – Психологија – Дидактика – Методика

ПСЕ – Периодни систем елемената

РС – Република Српска

SI – Фра: Système International - Интернационални систем (јединица)

Скуп Р – Скуп реалних бројева

Скуп Ц – Скуп комплексних бројева

СОП – Савјетодавни одбор пројекта

STEM – (Science, Technology, Engineering and Mathematics) Природне науке, технологија, инжињерство и математика

SC – Save the Children

TIMSS – (Trends in International Mathematics and Science Study) Међународно тестирање трендова у математици и природним наукама

ТоТ – (Training-of-Trainers) Тренинг за тренере

USAID – (United States Agency for International Development) Америчка агенција за међународни развој

ФБиХ – Федерација Босне и Херцеговине

ХЕА – (Agency for Development of Higher Education and Quality Assurance) Агенција за развој високог образовања и осигурање квалитета

CT – Енг: Computer Tomography (компјутерска томографија)

21PSTEM – (The 21st Century Partnership for STEM Education)



УводЗНАЊЕ И ПРИМЈЕНА ПРИЈЕ СВЕГА!

Save the Children деценијама континуирано дјелује у правцу унапређења приступа, квалитетa и примјенљивости образовања СВЕ дјеце на глобалном, регионалном и нивоу сјеверозападног Балкана (Босна и Херцеговина, Црна Гора и Србија).

У дијелу подршке квалитету образовања и примјене стечених знања и компетенција, Save the Children је од 2000. године наовамо стратешки партнер кључним образовним властима и институцијама у Босни и Херцеговини. Кроз партнерски приступ, од 2009. подржавамо Агенцију за предшколско, основно и средње образовање, надлежна министарства образовања и педагошке заводе у дефинисању и примјени ЗЈНПП заснованих на исходима учења, те у иницирању ревизије наставних планова и програма и усклађивању са новодефинисаном ЗЈНПП. Путем свеобухватног дјеловања и подршке, у периоду 2012-2016, Save the Children је подржао дефинисање ЗЈНПП заснованог на исходима учења за образовна подручја: математичко, умјетничко и природне науке (физика, биологија, хемија и географија). Додатно од 2013. до данас Save the Children паралелно подржава образовне професионалце у примјени ЗЈНПП засновног на исходима учења (ЗЈНПП-а за босански језик, хрватски језик и српски језик дефинисано на исходима учења, ЗЈНПП-а за математичко подручје засновано на исходима учења) широм Босне и Херцеговине.

У септембру 2016. године организација Save the Children је започела с реализацијом пројекта „Унапређење основног учења и образовања у Босни и Херцеговини/ Enhancing and Advancing Basic Learning and Education in Bosnia and Herzegovina (ЕНАБЛЕ-БиХ)“ који подржава Агенција за међународни развој САД-а (USAID) с циљем да ученици у БиХ овладају кључним компетенцијама неопходним за учешће у економији заснованој на знању, те постану носиоци економског развоја у БиХ. ЕНАБЛЕ-БиХ представља темељ за унапређење исхода учења у подручју математике, природних наука, технике и информатике, те у кроскурикуларном и међупредметном подручју у основном и општем средњем образовању. Пројект додатно повезује иницијално и основно образовање гдје квалитетно иницијално образовање наставника на универзитетима у БиХ даје основе за повезивање иницијалног образовања наставника са свим будућим корацима професионалног развоја свих образовних представникa у БиХ. Идентификовање двије кључне компоненте, СТЕМ (Science, Technology, Engeeniring and Mathematics – природне науке, технологија, инжењерство и математика) и ППДМ (педагошко-психолошко-дидактичко-методичко образовање будућих наставника), на које се ослања пројекат ЕНАБЛЕ-БиХ резултат су наглашене потребе за промјеном приступа у учењу и подучавању ученика у основном и општем средњем образовању у БиХ, превазилажењу ограничења наставе засноване на предавању, памћењу и понављању, те помаку ка савременијим и иновативнијим приступима у васпитању и образовању.

Кључ за економију заснованој на знању налази се у компетенцијама СТЕМ-а! Нацртом Оперативног наставног плана и програма за компетенције СТЕМ-а (ОНПП), предложене су везе између дефинисаних исхода учења дисциплина СТЕМ-а пратећи структуру ЗЈНПП заснованих на исходима учења на крају 3, 6. и 9. разреда основног образовања и на крају четвртог разреда општег средњег образовања. Пратећа документа – Оперативне смјернице за имплементацију ОНПП-а за компетенције СТЕМ-а и Приручник за обуку наставника и наставница у примјени ОНПП-а за компетенције СТЕМ-а настоје указати на додатне могућности, атрактивности и примјенљивости креирања наставних планова и програма и пружање неопходних смјерница и алата образовним професионалицима како за планирање и реализацију наставног процеса тако и за праћење и процјењивање ученичких постигнућа.

СТЕМ и ППДМ документи развијени су кроз сараднички процес рада професора са универзитета у Сарајеву, Мостару, Бањој Луци, Зеници и Тузли, експерата из Сједињених Америчких Држава – 21st Century Partnership for STEM Education, представника свих кључних институција у БиХ - Министарства цивилних послова, Агенције за предшколско, основно и средње образовање, Агенције за развој високог образовања и осигурање квалитета, свих 12 ентитетских и кантоналних министарстава образовања, као и Одјељења за образовање у Влади Брчко дистрикта БиХ, седам педагошких завода/завода за школство те представника/ца пет организација цивилног друштва, организација за међународну сарадњу и школа у БиХ (ОEБС, УНИЦЕФ, ФОД БиХ, ЦИВИТАС, Step by Step).

Помак од очекивања да ученици тек меморишу неповезане чињенице ка вишим нивоима мишљења и очекивању да разумију, примијене, анализирају, обједине научене концепте, као и да креирају нове, у најкраћим цртама је карактеристика Заједничког језгра наставних планова и програма дефинисаног на исходима учења (ЗЈНПП). Полазна основа за развој нацрта докумената СТЕМ-а била су управо ЗЈНПП дефинисана на исходима учења за све предмете који се тичу СТЕМ-а и које ученици у БиХ уче од првог разреда основне школе до краја четвртог разреда гимназије – моја околина, природа, природа и друштво, информатика, техничка култура, биологија, географија, хемија, физика и математика.

Како би се јасније указало на директну везу између образовања и нарастајуће индустрије у области СТЕМ која за настанак, опстанак и развој у БиХ треба способне професионалце – оне који посједују компетенције СТЕМ-а - овако повезани исходи учења унутар једног и између више школских предмета директно су доведени у везу и са одабраним секторима економије засноване на знању у БиХ гдје се очекује да стечене компетенције СТЕМ-а буду примијењене на начин да допринесу економском развоју земље.

Фатима Смајловић Директорица за развој и квалитет програма



Ријеч ауторице„Оперативни наставни план и програм (ОНПП) из физике за компетенције СТЕМ-а“ (Science, Technology, Engineering, Mathematics/наука, технологија, инжењерство, математика) има намјеру да помогне наставни-ци/ку физике да свој задатак подучавања обави ефикасно, уз заинтересованост и активно учешће ученика.

Поред тога, ОНПП из физике, у оквиру приступа СТЕМ, повезује компоненте и исходе из физике садржане у „Заједничком језгру наставних планова и програма за физику“ (ЗЈНПП) са компонентама и исходима учења других дисциплина СТЕМ-а (хемије, математике, биологије, географије и информационо-комуникационих техника - ИКТ).

Овакав начин подучавања физике, уз везе са другим дисциплинама СТЕМ-а, важан је ради бољег разумијевања феномена и садржаја одређених области економије које наша земља жели да развија, пошто економски развој у будућности треба базирати на знању. То специфично знање треба да генерацијама школараца, који се сада образују у нашим школама и онима који ће се убудуће образовати у њима, обезбиједи иновирани образовни приступ дио когa је и СТЕМ. Само тако ће се у нашој земљи образовати квалитетни кадрови неопходни за развој економије базиране на знању (KBE-Knowledge Based Economy/ЕЗЗ–економија заснована на знању).

Многе физичке феномене и законе је тешко тумачити и разумјети на овом образовном нивоу, јер је за њихово адекватно тумачење потребан математички апарат који се изучава касније у образовном процесу. Зато је концептуално тумачење физике и приступ који се методички базира на пропитивању и експериментима (Inquiry Based Science Education) апсолутно неопходан на овом нивоу образовања. Тај приступ је опет најуспјешнији ако се комбинује са елементима, исходима и примјерима из других дисциплина СТЕМ-а (хемија, математика, биологија, географија и информационо-комуникационе технике - ИКТ).

Један од начина како се то постиже јесу пројекти СТЕМ на које би посебно наставницима требало скренути пажњу. Радећи пројекте који поред физике обавезно укључују елементе других дисциплина СТЕМ-а ученици ће најбоље разумјети повезаност ових области и основу због које су оне у савременом образовању повезане у јединствену цјелину названу СТЕМ.

Нацрт Оперативног наставног плана и програма (ОНПП) за СТЕМ компетенције заснованог на ЗЈНПП дефинираној на исходима ученја - ФИЗИКА

Крај 9. разреда (14, 15 год.)

Крај 9. разреда (14,15 год.)

14 15




ОБЛАСТ 1: МЕХАНИКА

Компонента 1: Основна мјерења у механици

Исход: 1. Mjери и одређује димензије тијела, површине плоха и запремину тијела.

1.1.1.а. Мјери димензије тијела уз избор одговарајућег мјерног инструмента. 1.1.1.б. Мјери запремину тијела неправилног геометријског облика, као и површину неправилних површина. 1.1.1.в. Одређује запремину тијела правилног геометријског облика (нпр. коцка, квадар). 1.1.1.е. Изражава резултате мјерења СИ јединицама, користи префиксе, те прерачунава јединице површине и запремине. 1.1.1.г. Рачуна средњу вриједност за низ поновљених мјерења вриједности једне физичке величине, те представља резултате мјерења.

Релевантни сектори економије засноване на знању (ЕЗЗ)

Објашњење како се индикатор односи на секторе ЕЗЗ-а

Тијесно повезани исходи учења који се односе на секторе ЕЗЗ-а

Знати вршити мјерење димензија, површина и запремине тијела правилног и неправилног облика те изражавати резултате мјерења у СИ јединицама значајно је за више ЕЗЗ сектора, а посебно за: 1. Технологију материјала и високотехнолошку производњу. 2. Производњу и пренос енергије. 3. Савремену пољопривредну производњу.

Усавршавање научних инструмената, производња и пренос енергије захтијевају директна и индиректна мјерења ове врсте као и вишеструка мјерења ради мање грешке и рачунање грешке. Пољопривредници користе мјерење површина на којима узгајају разне врсте житарица, поврћа или воћа.

У комбинацији са индикаторима:1.3.1е. Комбинује појмове положаја, пређеног пута, тренутне брзине и убрзања приликом квантитативног разматрања равномјерног убрзаног кретања, те у контексту сигурности у саобраћају рачуна пут заустављања. 5.2.1б. Идентификује варијабле које током извођења експеримента треба одржавати сталним. 5.2.1в.Тумачи постављене хипотезе, проводи експерименталне процедуре и обрађује мјерне податке, ученици ће моћи да примијене своја знања из мјерења на конкретне проблеме из свакидашњег живота.

Повезаност са другим предметима

Математика

Сљедећи исходи су добра корелација са математиком: 1.2. 1б. Примјењује својства и повезаност рачунских операција (сва три реда). 1.2. 1в.Проналази различите начине рјешавања проблема и идентификује потребне информације. 1.2. 2б. Заокружује и предвиђа резултате рачунских операција. 3.2.1а. Претвара мјерне јединице из мањих у веће и обрнуто 3.2.1д. Бира методе рјешавања проблемских ситуација повезаних са израчунавањем обима,површине и запремине стандардних и нестандардних фигура.

Хемија

1.2. 2.а. Правилно користи мјерне јединице СИ система. 1.4. 3.а. Користи табеларне и графичке приказе те објашњава добијене резултате. 2.4.1.а. Изводи мјерења (м, V, Т) која су дио истраживања. 3.4.1.а. Наводи истраживачки задатак и изводи мјерења и поступке који су дио истраживања. 3.4.3.а. Приказује табеларно и графички резултате добијене доказивањем физичко-хемијских процеса у вези са структуром материје и претварањем енергије. 3.4.3.б. Упоређује цртеже, табеларне и графичке приказе.

Биологија1.4.4.а. Изводи посматрања, мјерења и практичне вјежбе у природи и лабораторији о структури и промјени материје и енергије у живој природи служећи се мјерним и оптичким инструментима и лабораторијском опремом.

Географија

1.1.2. Објашњава природне појаве помоћу експеримената. 1.3.1. Примјењује различите методе оријентације на Земљиној површини (карта, компас, ГПС). 1.3.2. Израђује и анализира графичке приказе добијене коришћењем мјерних инструменатата.

ИКТ

1.3.6.ђ.Презентује пројекат од идеје до реализације. 1.4.8.а. Планира редослијед активности практичног рада. 1.2.4.а. Служи се сложеном мјерном опремом. 2.2.4.ђ. Препознаје да се у савременим техничким системима користи информациона и комуникациона технологија. 3.1.1.а. Повезује појмове: знање, информација и податак.

Активности оријентисане према остварењу циља

Наставни садржаји и литература

Мултидисциплинарни, интердисциплинарни или трансдисциплинарни пројекат у сектору економије знања

Оквирни напредак у учењу - када подучавати (сугестије у погледу одређивања редослиједа – раније или касније у оквиру датог интервала провјере знања)

Уџбеник и помоћни материјали за употребу у настави

Предложени ресурси и активности за оцјењивање

Додатни попратни и помоћни материјали за наставнике

Циљно понашање (циљ дјеловања наставника и шта ће ученици радити, циљеви практичног учења)


16 17






Исход: 2. Мјери и одређује масу и густоћу тијела и материје, те вријеме трајања различитих процеса.

1.1.2.а.Мјери вријеме хронометром, разликује тренутак од периода, те прерачунава јединице за вријеме. 1.1.2.б. Мјери масу тијела вагом, те прерачунава јединице за масу. 1.1.2.в.Објашњава да је маса изолованог система непромјењива. 1.1.2.г.Објашњава значење густоће материје. 1.1.2.д.Одређује густоћу тијела правилног и неправилног облика.




1. Производња, ефикасност и пренос енергије, укључујући обновљиве видове енергије. 2. Технологије материјала и високотехнолошка производња. 3. Медицина и сродне гране, производња лијекова, медицинска истраживања и медицински инжењеринг.

Мјерење масе тијела, његове густине као и вријеме трајања разних процеса су саставни дио истраживачких активности у поменутим ЕЗЗ секторима.

5.2.1а. Објашњава сврху извођења експеримента, набраја потребан прибор и експерименталне процедуре, те правилно рукује мјерним инструментима и прибором. 5.2.1б. Идентификује варијабле које током извођења експеримента треба одржавати сталним. 5.2.1в. Тумачи постављене хипотезе, проводи експерименталне процедуре и обрађује мјерне податке. 5.2.1д. Приказује мјерне податке помоћу табела и графикона, квалитативно и квантитативно их интерпретира, те идентификује грубе грешке у мјерењу.



3-2.1а. Претвара мјерне јединице из мањих у веће и обрнуто. 3.2.1б.Одређује мјере нерегуларних или сложених фигура (нпр. помоћу координатног система или дисекцијом или реорганизовањем дијелова). 3.2.1в. Примјењује Питагорину теорему и друга својства везана уз мјерљива обиљежја ликова и тијела у проблемским ситуацијама.

Хемија

1.2.3.а. Утврђује везу између масе, количине и бројности јединки. 1.2.3.б. Упоређује различите параметре (маса, количина) користећи стехиометријске законе. 1.2.3.в. Исказује рачуном процентни састав материје (масени удио). 2.4.1.а. Изводи мјерења (м, V, Т) која су дио истраживања. 2.4.1.б. Изводи поступке раздвајања смјеса.

Биологија

1.4.4.а. Изводи посматрања, мјерења и практичне вјежбе у природи и лабораторији служећи се мјерним и оптичким инструментима и лабораторијском опремом. 2.4.4.а. Изводи посматрања, мјерења и практичне вјежбе у природи и лабораторији служећи се мјерним и оптичким инструментима и лабораторијском опремом за проучавање анатомије, морфологије и цитологије. 3.4.4.а. Изводи посматрања, мјерења и практичне вјежбе у природи и лабораторији о структури и промјени материје и енергије у живој природи служећи се мјерним и оптичким инструментима и лабораторијском опремом. 4.4.4.а. Изводи посматрања, мјерења и практичне вјежбе на човјеку служећи се мјерним и оптичким инструментима и лабораторијском опремом.


1.1.2. 4.а. Изводи посматрања, мјерења и практичне вјежбе на човјеку служећи се мјерним и оптичким инструментима и лабораторијском опремом.1.1.3. Примјењује различите начине оријентације помоћу природних појава и процеса у простору и времену.

ИКТ

3.1.2.а. Употребљава различите врсте података у раду са рачунаром.










18 19





Компонента 2: Кинематика

Исход: 1. Интерпретира значење основних кинематичких величина.

1.2.1.а. Разликује положај, пређени пут и помак у конкретним примјерима. 1.2.1.б. Мјери и одређује средњу путну брзину тијела. 1.2.1.в. Разликује брзину и убрзање тијела у конкретним примјерима из свакодневице. 1.2.1.д. Интерпретира слободан пад као примјер равномјерно убрзаног кретања, те тумачи значење исказа да убрзање Земљине теже износи 9.81 м/s2.




Познавање основних кинематичких величина и закона разних врста кретања битно је за више од ЕЗЗ сектора, а највише за: 1. Производњу, ефикасност и пренос енергије, укључујући топлотне машине, моторе и хидраулику, превозна средства, гријање и хлађење те процес штедње енергије. 2. ИКТ (посебно роботика).

Покретни дијелови поменутих машина у овом ЕЗЗ сектору слиједе ове кинематичке законе и захтијевају познавање базичних кинематичких величина које је немогуће изучавати појединачно, него као укупну област физике - кинематике.

5.2.2. Примјењује разноврсне математичке методе у опису и рјешавању физичких проблема. 5.3.2. Користи знање физике у контекстима релевантним за модерну свакодневицу.



2.1.1. Анализира законитости, односе, зависности, везе и функције у математици и реалном свијету. 2.2.1а. Саставља линеарне једначине и неједначине користећи заграде у скупу R. 2.2.1б. Саставља системе линеарних једначина с двије непознате. 2.2.1в. Повезује линеарну једначину с правом у координатном систему.

Хемија

Биологија

1.2.1.а. Интерпретира особине простора и утицај еколошких фактора на организме. 1.2.1.б. Доводи у везу животне форме са утицајем простих и комплексних фактора средине. 2.2.2.в.Разликује процесе кружења материје од протока енергије и повезује их с насељавањем живих бића.


1.1.2. Oбјашњава природне појаве помоћу експеримената. 1.1.3. Сналази се у простору и времену користећи картографска помагала и савремена средства за оријентацију. 1.1.4. Објашњава повезаност физичких, хемијских и биолошких промјена у географској средини.1.2.3. Објашњава функционалне промјене у животној средини повезујући их с промјенама годишњих периода.

ИКТ

3.1.2.а. Употребљава различите врсте података у раду са рачунаром. 1.5.11.б. Објашњава принципе рада и функционалне компоненте саобраћајних средстава.










20 21






Исход: 2. Анализира одабрана механичка кретања служећи се кинематичким величинама.

1.2.2.а. Објашњава значај увођења референтног система за описивање механичких кретања. 1.2.2.б. Описује и тумачи механичка кретања тијела служећи се вербалним представљањима, табелама, графиконима, стробоскопским снимцима и формулама. 1.2.2.в. Идентификује из дигиталног видео-снимка, стробоскопског снимка, графикона или табеларних података о каквој врсти механичког кретања се ради. 1.2.2.г. Комбинује појмове положаја, пређеног пута и брзине приликом квантитативног разматрања равномјерног праволинијског кретања. 1.2.2.д.Комбинује појмове положаја, пређеног пута, тренутне брзине и убрзања приликом квантитативног разматрања равномјерног убрзаног кретања, те у контексту сигурности у саобраћају рачуна пут заустављања.




1. Производња, ефикасност и пренос енергије, укључујући топлотне машине, моторе и хидраулику, превозна средства, гријање и хлађење, те процес штедње енергије захтијевају познавање ових кинематичких индикатора.

Знање које се добије кроз овај дио физике у основној школи је добра основа да се примијени не само у овом ЕЗЗ сектору, него и на многим другим мјестима. Ради се о готово универзалној потреби да се разумије и употребљава референтни систем, да се употребљавају табеле и графикони код представљања разних механичких кретања, а таквих је веома пуно у овом ЕЗЗ сектору.

5.2.2а. Тумачи директну и обрнуту пропорционалност у контексту садржаја физике. 5.2.2б. Креира и интерпретира табеларне и графичке приказе зависности физичких величина. 5.2.2в.Тумачи, комбинује и трансформише једноставне математичке изразе у контексту физике. 5.2.2д. Скицира и описује проблемску ситуацију, идентификујући при томе релевантна тијела, величине и међузависност величина. 5.2.2е. Моделује физички проблем језиком математике, претвара мјерне јединице и рачуна тражену величину.



2.1.1. Анализира законитости, односе, зависности, везе и функције у математици и реалном свијету. 2.1.2. Анализира и приказује математичке ситуације и структуре употребом алгебарских симбола и различитих нотација (записа),графика и дијаграма, те генерализује на основу њих. 2.2.1. Саставља и записује симболима једначине и неједначине при рјешавању проблема, те образлаже графички и усмено њихову смисленост. 2.2.2. Аргументује поступке за рјешавање једначина, неједначина и система.

Хемија

1.4.3.а. Користи табеларне и графичке приказе те објашњава добијене резултате. 2.2.1.а. Наводи примјере физичких и хемијских промјена различитих брзина (отапање, промјена агрегатног стања, горење, хрђање).

Биологија

1.2.4. Анализира ток еволуционих процеса у промјењивим животним условима Земље. 3.4.3. Интерпретира и вреднује резултате из различитих извора о живим бићима као природним ресурсима за одрживи развој служећи се стручном терминологијом.


1.1.2. Објашњава природне процесе и појаве на основу експеримената. 1.1.3. Објашњава природне процесе и појаве на основу експеримената. 1.1.4. Утврђује узроке и посљедице физичких, хемијских и биолошких промјена у географској средини.

ИКТ

3.1.2.а. Употребљава различите врсте података у раду сарачунаром.2.3.7.а. Описује разлику погонских и радних машина.










22 23





Компонента 3: Динамика и статика

Исход: 1. Анализира појам силе и ефекте дјеловања силе, те врши слагање и разлагање сила.

1.3.1.а. Разликује значење појма силе у језику физике и језику свакодневице, те описује силу као мјеру међудјеловања између тијела. 1.3.1.б.Препознаје да је сила векторска величина која има свој интензитет, правац, смјер и нападну тачку. 1.3.1.в. Наводи различите ефекте који могу наступити усљед дјеловања силе (промјена стања кретања, деформација тијела, промјена унутрашње енергије), те креира модел динамометра. 1.3.1.г. Идентификује и мјери силе, те користи графички метод ради слагања већег броја сила истог правца. 1.3.1.д. Мјери силу трења и одређује коефицијент трења, те у контексту свакодневице и технологије тумачи улогу силе трења. 1.3.1.ђ.Тумачи и у разноврсним контекстима (нпр. биомеханика) примјењује појам момента силе.





Знати све о појму силе, о томе како се она представље, које су врсте сила у механици, како се мјере, детаљна анализа појединих врста силе као што су трење и гравитациона сила, изузетно је важно за поменуте ЕЗЗ секторе. Без познавања свих ових елемената немогуће се бавити производњом енергије или производњом разних медицинских помагала и сл.

4.4.1а. Користи информационе технологије ради прикупљања података о историјском развоју идеја о свемиру, описује положај Сунца у галаксији Млијечни пут, те описује планете и величину Сунчевог система. 4.4.1б. Квалитативно тумачи појаве које узрокује кретање Земље и Мјесеца (нпр. смјене дана и ноћи, смјена годишњих доба, те плима и осека).



1.2.1а. Комбинује рачунске операције с реалним бројевима, укључујући степеновање и корјеновање. 1.2.1б. Примјењује својства и повезаност рачунских операција (сва три реда). 1.2.2а. Провјерава тачност добијених рјешења и дискутује о њима у контексту проблема. 1.2.2б. Заокружује и предвиђа резултате рачунских операција.

Хемија

4.3.1.б. Описује сличности и разлике међу природним системима. 4.3.3.а. Описује ток, брзину и факторе који утичу на ензимску реакцију. 4.3.3.б. Анализира и поткрепљује доказима равнотежу у природним системима. 4.3.3.в.Приказује узроке и посљедице поремећаја равнотеже у природним системима.

Биологија

1.1.2.а. Објашњава разлике и сличности живе и неживе природе на нивоу материје и енергије. 1.4.1. Интерпретира закључке о повезаности земљине структуре и простора живљења с биодиверзитетом на основу прикупљених информација из различитих извора. 1.4.1.б. Доводи у везу повезаност земљине структуре и простора живљења с биодиверзитетом користећи се различитим изворима.


1.2.3. Утврђује важност функционалних промјена у природно-географској средини настале због промјена годишњих периода. 1.3.1. Примјењује различите методе оријентације на Земљиној површини (карта, компас, ГПС). 1.3.2. Израђује и анализира графичке приказе добијене коришћењем мјерних инструменатата.

ИКТ

2.2.5.б. Служи се различитим изворима информација при рјешавању задатака.3.1.2.а. Употребљава различите врсте података у раду са рачунаром.










24 25






Исход: 2. Користи Њутнове законе механике ради објашњавања кретања тијела.

1.3.2.а.Интерпретира масу тијела као мјеру његове инертности, те описује импулс тијела. 1.3.2.б. Истражује и објашњава међузависност укупне силе која дјелује на тијело о његовој маси и укупном убрзању. 1.3.2.в. Предвиђа врсту кретања тијела полазећи од информације о силама које дјелују на тијело. 1.3.2.г.Црта и користи дијаграме сила за праволинијска кретања.1.3.2.д. Процјењује како релативни однос смјерова брзине тијела и укупне силе која дјелује на тијело, утиче на природу кретања тијела. 1.3.2.ђ. Користи I и III Њутнов закон ради рјешавања квалитативних проблема у контексту свакодневице и технике, те користи II Њутнов закон у квантитативном облику.





Знати све о појму силе, о томе како се она представље, које су врсте сила у механици, како се мјере, детаљна анализа појединих врста силе као што су трење и гравитациона сила, изузетно је важно за поменуте ЕЗЗ секторе. Без познавања свих ових елемената немогуће се бавити производњом енергије или производњом разних медицинских помагала и сл.

4.4.1а.Користи информационе технологије ради прикупљања података о историјском развоју идеја о свемиру, описује положај Сунца у галаксији Млијечни пут, те описује планете и величину Сунчевог система. 4.4.1б. Квалитативно тумачи појаве узроковане кретањем Земље и Мјесеца (нпр. смјене дана и ноћи, смјена годишњих доба, те плима и осека).




Хемија

4.3.1.б. Описује сличности и разлике међу природним системима. 4.3.3.а. Описује ток, брзину и факторе који утичу на ензимску реакцију. 4.3.3.б. Анализира и поткрепљује доказима равнотежу у природним системима. 4.3.3.ц. Приказује узроке и посљедице поремећаја равнотеже у природним системима.

Биологија

2.1.1.в.Објашњава функцију органа и органских система. 2.1.1.д.Повезује функцију органа са структуром организма. 2.1.1.е. Објашњава и повезује функцију органа и органских система живих бића.


1.2.3. Утврђује важност функционалних промјена у природно-географској средини настале због промјена годишњих доба. 1.3.1. Примјењује различите методе оријентације на Земљиној површини (карта, компас, ГПС). 1.3.2. Израђује и анализира графичке приказе добијене коришћењем мјерних инструменатата.

ИКТ

2.2.5.б. Служи се различитим изворима информација при рјешавању задатака (Интернет, и сл.).3.1.2.а. Употребљава различите врсте података у раду са рачунаром.










26 27






Исход: 3. Тумачи појам гравитационог поља и примјењује Њутнов закон гравитације.

1.3.3.а. Објашњава да је маса извор гравитационог поља. 1.3.3.б. Тумачи Њутнов закон гравитације и препознаје међудјеловање неког тијела на Земљи са планетом Земљом као специјални случај који слиједи из тог закона. 1.3.3.в. Објашњава разлике између појмова масе, силе теже (којом Земља дјелује на тијело) и тежине (којом тијело дјелује на подлогу или тежиште), те примјењује знање о сили теже и тежини у једноставним рачунским задацима. 1.3.3.г. Анализира карактеристике гравитационог поља Земље (поље је приближно хомогено за релативно мале надморске висине, а гравитационо убрзање износи приближно 9.81 м/s2) и пореди га са гравитационим пољем Мјесеца. 1.3.3.д. Тумачи тежиште тијела као нападну тачку резултујуће силе Земљине теже и истиче значај положаја тежишта за равнотежу тијела.





Гравитациони ефекти су важни за сателите и друге вјештачке летјелице - за ваздухопловство генерално, али и за производњу енергије, код хидропотенцијала гдје се користи гравитациона потенцијална енергије воде.

4.4.1а. Користи информационе технологије ради прикупљања података о историјском развоју идеја о свемиру, описује положај Сунца у галаксији Млијечни пут, те описује планете и величину Сунчевог система. 4.4.1б. Квалитативно тумачи појаве узроковане кретањем Земље и Мјесеца (нпр. смјене дана и ноћи, смјена годишњих доба, те плима и осека).




Хемија

1.2.1.а. Дефинише основне хемијске законе (закон о одржању масе, закон о сталним односима маса). 4.3.1.б. Описује сличности и разлике међу природним системима. 4.3.3.вПриказује узроке и посљедице поремећаја равнотеже у природним системима. 4.4.1.б. Бира информације из различитих извора о међудјеловању природних система.

Биологија

1.4.1.а. Интерпретира закључке о повезаности земљине структуре и простора живљења с биодиверзитетом на основу прикупљених информација из различитих извора. 1.4.1.б. Доводи у везу повезаност земљине структуре и простора живљења с биодиверзитетом користећи се различитим изворима. 2.2.1.а. Интерпретира закључке о повезаности земљине структуре и простора живљења с биодиверзитетом на основу прикупљених информација из различитих извора. 2.2.1.б. Доводи у везу повезаност земљине структуре и простора живљења с биодиверзитетом користећи се различитим изворима. 2.2.6.а. Објашњава утицај природне средине на еволуцију живих бића.


1.3.1. Примјењује различите методе оријентације на Земљиној површини (карта, компас, ГПС). 1.2.3. Утврђује важност функционалних промјена у природно-географској средини настале због промјена годишњих периода. 3.1.1. Утврђује узроке настанка физичких и хемијских промјена као и промјена у својству материје у природној и географској средини. 1.3.2. Израђује и анализира графичке приказе добијене коришћењем мјерних инструменатата.

ИКТ

1.2.4.а. Служи се сложеном мјерном опремом. 2.2.4.ф. Препознаје да се у савременим техничким системима користи информациона и комуникациона технологија. 3.1.1.а. Повезује појмове: знање, информација и податак.










28 29






Исход: 4. Анализира појмове енергије, рада и снаге, те тумачи конкретне примјере претварања енергије.

1.3.4.а. Описује везе између енергије, рада и снаге (нпр. рад као начин мијењања енергије тијела, те снага као брзина вршења рада), при чему разликује значења ових појмова у језику физике и језику свакодневице. 1.3.4.б. Објашњава зависност рада о сили и путу на којем та сила дјелује (за ситуације у којима је сила константна), те рачуна механичку снагу. 1.3.4.в. Тумачи физичко значење појма рада и снаге у разноврсним котекстима (нпр. механика и електрична струја, поређење снаге различитих уређаја). 1.3.4.г.Наводи и описује различите примарне облике енергије (Сунчева енергија, енергија фосилних горива, нуклеарна енергија, енергија воде, енергија вјетра и геотермална енергија).




1. Информационе и комуникацијске технологије, посебно сателити, трансмитери. 2. Енергија, мотори, ваздухопловна превозна средства.

Производња енергије, њен пренос, ефикасност, захтијевају познавање основних појмова енергије, снаге, рада и везе међу њима.

Појам енергије се појављује у разним дијеловима физике од кинематике до нуклеарне физике и у разним облицима:

2.1.1,б) Повезује средњу кинетичку енергију честица са температуром.

2.2.2.б) Наводи да се унутрашња енергија тијела може промијенити топлотом и радом.




Хемија

3.1.3.а. Наводи најчешће коришћене изворе енергије и утицај изгарања фосилних горива на околину. 3.1.3.б. Наводи корисне и штетне резултате обновљивих и необновљивих извора енергије. 3.2.1.б. Наводи физичке и хемијске промјене које доводе до промјене енергије (отапање, испаравање, горење). 3.2.1.ц. Анализира различите облике претварања енергије из свакодневног живота (топлота, фото енергија).

Биологија

3.1.3.д. Повезује метаболичке органске системе у цјелину на нивоу промјене материје и енергије. 3.2.1.а. Објашњава и разликује између биљака и других организма на основу измјена материје и енергије. 3.3.1.а. Наводи примјере рационалног коришћења енергената у домаћинству. 3.3.1.б. Повезује рационално коришћење природних енергетских извора са очувањем врста и хабитата у животном окружењу. 3.3.1.в. Предлаже начине рационалног коришћења свих облика енергије у сврху заштите животне средине.


1.1.4. Утврђује узроке и посљедице физичких, хемијских и биолошких промјена у географској средини. 3.1.2.а. Утврђује предности и недостатке обновљивих и необновљивих извора енергије. 3.1.2.б. Објашњава корисне и штетне ефекте обновљивих и необновљивих извора енергије на околину.

ИКТ

2.3.8.а. Образлаже потребу рационалне потрошње енергије у свим подручјима људске дјелатности. 2.3.8.б.Објашњава важност коришћења обновљивих извора енергије. 2.3.7.д. Препознаје потребе коришћења алтернативних извора енергије и зликује обновљиве и необновљиве изворе енергије.










30 31







1.3.4.д. Објашњава појмове потенцијалне и кинетичке енергије, те идентификује конкретне примјере ових облика енергије (нпр. еластична потенцијална енергија опруге или гравитациона потенцијална енергија тијела). 1.3.4.ђ. Анализира претварање енергије у разноврсним контекстима, укључујући разматрање енергетске вриједности хране и везе са здравим прехрамбеним навикама. 1.3.4.е. Идентификује различите енергетске ресурсе који се могу користити за снабдијевање привреде и домаћинстава енергијом, те дискутује о обновљивим и необновљивим изворима енергије.




1. Производња, ефикасност и пренос енергије, укључујући обновљиве видове енергије, производња превозних средстава и топлотних машина. 2. Одрживи развој. 3. Предузетништво, мала и средња предузећа која се баве конструкцијом нових апарата или усавршавањем постојећих са већом ефикасношћу.

Енергија и штедња енергије траже познавање закона о очувању енергије, појмова ефикасности топлотних машина, тј. коефицијента корисног дејства, познавање разних облика енергије,те како се она преводи из једног облика у други.

3.2.2ф. Разматра претварања енергије у електричном колу, те примјењује Џул-Ленцов закон ради рачунања количине топлоте која се ослободи у проводнику кроз који протиче електрична струја. 3.3.3е. Тумачи значај трансформатора за пренос електричне енергије, те описује систем преноса електричне енергије.




Хемија

3.2.2.б. Повезује примјере претварања енергије у живим и неживим системима. 3.2.2.а. Објашњава промјену топлотне енергије система при одвијању физичких и хемијских промјена (отапање, горење) уз помоћ експеримента.

Биологија

3.3.2.а. Дефинише биотехнологију са аспекта придобијања материје и енергије. 3.3.2.б. Описује неке примјере савремене биотехнологије. 3.3.3.а. Објашњава како је унапређење енергетске ефикасности и обновљивих извора енергије важно за одрживи развој.


3.1.3.а. Наводи примјере рационалног коришћења енергената у домаћинству. 3.1.3.б. Повезује рационално коришћење природних енергетских извора за очување биоценозе.

ИКТ

6.б. Објашњава начине коришћења енергије воде. 6.ц. Објашњава претварање енергије из једног облика у други. 6.д. Разликује начине преноса и трансформације енергије. 6.е. Образлаже три основна услова изгарања. 6.ф. Објашњава начин производње електричне енергије у електранама.










32 33






Исход: 5. Користи законе очувања енергије, импулса и момента импулса ради рјешавања физичких проблема.

1.3.5.а.Наводи и описује закон очувања укупне енергије, као и закон очувања механичке енергије. 1.3.5.б. Користи закон очувања енергије у различитим контекстима (нпр. одређивања брзине тијела које слободно пада, тумачење златног правила механике).




1. Производња, ефикасност и пренос енергије, укључујући обновљиве видове енергије. 2. Одрживи развој.

Производња енергије је најуже везана са законом о очувању енергије и њеном претварању из једног облика у други. То се дешава и у класичним електранама гдје се потенцијална енергија воде претвара у елетричну енергију (хидроелектране или се електрична енергија добила из сагоријевања чврстог или течног горива (термоелектране). Исто се дешава и код електричне енергије из алтернативних извора (енергија вјетра, Сунчева енергија и сл.).

1.3.4а. Описује везе између енергије, рада и снаге (нпр. рад као начин мијењања енергије тијела, те снага као брзина вршења рада), при чему разликује између значења ових појмова у језику физике и језику свакодневице. 1.3.4д.Наводи и описује различите примарне облике енергије (Сунчева енергија, енергија фосилних горива, нуклеарна енергија, енергија воде, енергија вјетра и геотермална енергија). 1.3.4е. Објашњава појмове потенцијалне и кинетичке енергије, те идентификује конкретне примјере ових облика енергије (нпр. еластична потенцијална енергија опруге или гравитациона потенцијална енергија тијела).

Повезаност са другим предметимаМатематика

1.2.1а. Комбинује рачунске операције с реалним бројевима, укључујући степеновање и корјеновање. 1.2.1б. Примјењује својства и повезаност рачунских операција (сва три реда). 1.2.2а. Провјерава тачност добијених рјешења и дискутује о њима у контексту проблема. 1.2.2б. Заокружује и предвиђа резултате рачунских операција. 2.1.1. Анализира законитости, односе, зависности, везе и функције у математици и реалном свијету. 2.2.1а. Саставља линеарне једначине и неједначине користећи заграде у скупу R. 2.2.1б. Саставља системе линеарних једначина с двије непознате. 2.2.1в. Повезује линеарну једначину с правом у координатном систему.

Хемија

Међучестичне интеракције које су основа за разумијевање хемијских веза захтијевају познавање физичких закона који описују сударе честица, а то су закон о очувању импулса и закон о очувању енергије. 3.1.1б. Објашњава промјену енергије система приликом настајања и цијепања хемијских веза и других међучестичних интеракција. 3.1.2.а. Разликује ендотермне и егзотермне процесе на основу промјене температуре система. 3.1.3.а. Наводи најчешће коришћене изворе енергије и утицај изгарања фосилних горива на околину. 3.1.3.б. Наводи корисне и штетне резултате обновљивих и необновљивих извора енергије. 3.2.1.б. Наводи физичке и хемијске промјене које доводе до промјене енергије (отапање, испаравање, горење). 3.2.1.ц. Анализира различите облике претварања енергије из свакодневног живота (топлота, фото енергија).

Биологија3.4.1.а. Доводи у везу повезаност структура и трансформације енергије у организмима користећи се различитим изворима. 3.4.4.а. Изводи посматрања, мјерења и практичне вјежбе у природи и лабораторији о структури и промјени материје и енергије у живој природи служећи се мјерним и оптичким инструментима и лабораторијском опремом.Географија3.1.2.а. Утврђује предности и недостатке обновљивих и необновљивих извора енергије. 3.1.2. Објашњава корисне и штетне ефекте обновљивих и необновљивих извора енергије на околину. 3.1.3.а. Наводи примјере рационалног коришћења енергената у домаћинству. 3.1.3.б. Повезује рационално коришћење природних енергетских извора за очување биоценозе.ИКТ2.3.6.а. Разликује обновљиве и необновљиве изворе енергије. 2.3.6.б. Објашњава начине коришћења енергије воде. 2.3.6.ц. Објашњава претварање енергије из једног облика у други. 2.3.6.д. Разликује начине преноса и трансформације енергије. 2.3.6.е. Образлаже три основна услова изгарања. 2.3.6.ф. Објашњава начин производње електричне енергије у електранама. 2.3.6.г. Објашњава на примјерима претварање наизмјеничне у једносмјерну електричну струју.










34 35






Исход: 6. Истражује услове равнотеже тијела и анализира просте механизме.

1.3.6.а.Описује факторе о којима зависи стабилност тијела, те тумачи примјере примјене овог знања у пракси (нпр. стабилност аутомобила). 1.3.6.б.Идентификује просте механизме у контексту свакодневице и тумачи златно правило механике. 1.3.6.в. Анализира мировање тијела на хоризонталној подлози. 1.3.6.г. Истражује услове равнотеже на полузи и стрмој равни, те примјењује одговарајуће знање ради рјешавања теоријских и практичних проблема.




1. Технологије материјала и високотехнолошка производња. 2. ИКТ сектор, посебно роботика 3. Медицина, посебно медицински инжењеринг и медицинска истраживања у сектору медицинске физике.

Појам равнотеже као и услови постојања равнотеже морају се познавати код производње и руковања разним производима у области медицине, роботике, намјенских алата и слично. Израда разних дијелова у роботици такође тражи познавање ових индикатора.

Индикатори и исходи који су у вези са индикаторима о равнотежи односе се на базичне појмове силе, Њутнове законе. 1.3.1. анализира појам силе и ефекте дјеловања силе, те врши слагање и разлагање сила 1.3.2. користи Њутнове законе механике ради објашњавања кретања тијела.



1.2.1а. Комбинује рачунске операције с реалним бројевима, укључујући степеновање и корјеновање. 1.2.1б. Примјењује својства и повезаност рачунских операција (сва три реда). 2.2.1а. Саставља линеарне једначине и неједначине користећи заграде у скупу Р. 2.2.1б. Саставља системе линеарних једначина с двије непознате. 2.2.1ц. Повезује линеарну једначину с правом у координатном систему.

Хемија

Биологија


ИКТ

2.2.4.а. Описује принцип рада сложеног техничког система. 2.2.4.б Описује историјски развој роботике. 2.2.4.ц. Објашњава системе управљања, геометријске принципе кретања и механичку основу робота. 2.2.4.д. Демонстрира рад сложеног техничког система. 2.2.4.е. Комбинује више једноставних система у систем вишег нивоа (сложенији систем). 2.2.4.ф. Препознаје да се у савременим техничким системима користи информациона и комуникациона технологија.










36 37





Компонента 4: Притисак и механика флуида

Исход: 1. Анализира појам притиска и примјењује га ради објашњавања појава у природи и техници.

1.4.1.а. Разликује значење појма притисак у језику физике и језику свакодневице, те описује притисак преко силе која нормално дјелује на одређену површину и величине те површине.1.4.1.б. Мјери притисак помоћу барометра са живом, те одређује његову бројну вриједност у разноврсним контекстима. 1.4.1.в.Разликује преношење спољашњег притиска кроз чврста тијела и флуиде, те анализира принцип рада хидрауличне пресе.1.4.1.е.Објашњава да је сила којом течност дјелује на неку површину нормална на ту површину, без обзира на положај који површина заузима.





Појам и дефиниција притиска уопштено важни су у сектору производње и преноса енергије, али и код производње разних High-Tech производа нарочито у сектору медицине. Разни мјерни инструменти у медицини као и инструменти за примјену терапије (мјерење притиска, апликација инфузије, катетера, вађење крви и сл.) захтијевају познавање појма притиска и услова дјеловања течности на различите површине.

Познавање појма силе је круцијално за разумијевање појма притиска. Зато је овдје неоpHодно познавати Њутнове законе: 1.3.1. Анализира појам силе и ефекте дјеловања силе, те врши слагање и разлагање сила 1.3.2. Користи Њутнове законе механике ради објашњавања кретања тијела.



1.2.1а. Комбинује рачунске операције с реалним бројевима, укључујући степеновање и корјеновање. 1.2.1б. Примјењује својства и повезаност рачунских операција (сва три реда).

Хемија

1.1.1. Разликује састав и врсту материје.1.1.2. Анализира грађу материје. 1.1.3. Повезује структуру и својстава материје.

Биологија

1.2.1а. Интерпретира особине простора и утицај еколошких фактора на организме. 1.2.1б. Доводи у везу животне форме са утицајем простих и комплексних фактора средине.


1.1.4. Утврђује узроке и посљедице физичких, хемијских и биолошких промјена у географској средини.

ИКТ










38 39






Исход: 2. Истражује основне законитости статике флуида.

1.4.2а.Описује ефекте притиска или промјене притиска у конкретним контекстима (нпр. снижавање атмосферског притиска са надморском висином, повећавање хидростатичког притиска са дубином флуида или притисак гаса на зидове балона). 1.4.2б. Квалитативно објашњава поријекло хидростатичког и аеростатичког притиска. 1.4.2.в. Истражује и одређује силу притиска, те тумачи зашто нека тијела у одређеној течности пливају, док друга тону.




1. Технологије материјала и високотехнолошка производња. 2. Медицина и сродне гране, производња лијекова, медицинска истраживања и медицински инжењеринг.

Производња дијелова апаратура за употребу у медицини захтијева познавање закона мирујуће течности као и појма силе притиска. То је такође важно познавати код производње код свих пловећих објеката било да су она превозна средства или само дијелови неких апаратура.

Овдје је из физике важно познавати основне појмове силе: 1.3.1. анализира појам силе и ефекте дјеловања силе, те врши слагање и разлагање сила 1.3.2. користи Њутнове(Неwтон) законе механике ради објашњавања кретања тијела. као и појам ПРИТИСКА: 1.4.1. анализира појам притиска и примјењује га ради објашњавања појава у природи и техници



2.2.1а. Саставља линеарне једначине и неједначине користећи заграде у скупу Р. 2.2.1б. Саставља системе линеарних једначина с двије непознате. 2.2.1ц. Повезује линеарну једначину с правом у координатном систему.

Хемија

1.3.1.а. Наводи примјере промјена у животној околини као посљедицу хемијских дјеловања. 1.3.1.б. Истражује промјене у околини методом посматрања. 1.4.1.а. Изводи мјерења (маса, запремина, температура, pH) и поступке одјељивање састојака из смјеса (таложење, декантација, филтрација, дестилација, сублимација, кристализација). 3.1.1. Oбјашњава структуру и физикално-хемијска својстава материје.

Биологија

1.2.1. Oбјашњава структуру и физикално-хемијска својстава материје 1.2.1.а. Интерпретира особине простора и утицај еколошких фактора на организме. 1.2.1.б. Доводи у везу животне форме са утицајем простих и комплексних фактора средине.


1.1.1. Aнализира природне процесе и појаве и њихово међудјеловање користећи се географском терминологијом. 1.1.2. Oбјашњава природне појаве помоћу експеримената

ИКТ

2.2.5.б. Служи се различитим изворима информација при рјешавању задатака (интернет и сл.).3.1.2.а. Употребљава различите врсте података у раду са рачунаром.










40 41






Исход: 3. Истражује основне законитости динамике флуида и анализира кретање тијела кроз флуид.

1.4.3а. Препознаје да кретање тијела уопштено зависи како о својствима тијела тако и о својствима средине кроз коју се тијело креће.





Разни мјерни инструменти у медицини као и инструменти за примјену терапије (мјерење притиска, апликација инфузије, катетера, вађење крви, ињектирање трејсера у нуклеарној медицини и сл.) захтијевају познавање основних законитости течности у кретању као и закона кретања тијела кроз течну средину.

1.3.1. Анализира појам силе и ефекте дјеловања силе, те врши слагање и разлагање сила. 1.3.2. Користи Њутнове (Newton) законе механике ради објашњавања кретања тијела. 1.4.1. Aнализира појам притиска и примјењује га ради објашњавања појава у природи и техници



2.2.1а. Саставља линеарне једначине и неједначине користећи заграде у скупу R. 2.2.1б. Саставља системе линеарних једначина с двије непознате. 2.2.1ц. Повезује линеарну једначину с правом у координатном систему.

Хемија

1.3.2. Aнализира утицај материје на околину. 2.2.1. Aнализира физичке и хемијске промјене. 4.3.3.б. Анализира и поткрепљује доказима равнотежу у природним системима.

Биологија

1.2.2. Oбјашњава структурну и функционалну повезаност организама и организма и средине. 1.3.3.а. Анализира посљедице климатских промјена и доводи их у везу с нарушеном равнотежом живе и неживе природе. 1.3.3.б. Утврђује начине очувања природних богатстава и природе. 1.4.4. Изводи практичне радове служећи се мјерним и оптичким инструментима (микроскоп, лупа) и лабораторијском опремом за стицање информација и представа о структурним и функционалним својствима живе и неживе природе.


3.1.1. Утврђује узроке настанка физичких и хемијских промјена као и промјена у својству материје у природној и географској средини. 3.3.4. Анализира различите мјере унапређења заштите животне средине.

ИКТ

2.3.6б. Објашњава начине коришћења енергије воде. 2.3.6.ф. Објашњава начин производње електричне енергије у електранама.










42 43




ОБЛАСТ 2: МОЛЕКУЛАРНА ФИЗИКА И ТЕРМОДИНАМИКА

Компонента 1: Модел честичне грађе материје

Исход: 1. Анализира основне поставке модела честичне грађе материје.

2.1.1а. Описује честичну структуру материје, те истиче одговарајуће разлике (међучестично растојање, начин кретања честица) за тијела у различитим агрегатним стањима. 2.1.1б. Повезује средњу кинетичку енергију честица са температуром. 2.1.1в. Разликује молекулу од атома и указује на чињеницу да је сва природа изграђена од нешто више од 100 врста атома. 2.1.1.г. Разликује силе адхезије и кохезије.





Технологије нових материјала траже познавање честичне структуре материје, познавање разних агрегатних стања и разлика међу њима. Да би се произвели нови материјали са специфичним особинама које захтијева њихова примјена (рецимо материјали који смањују ерозију алата или материјали који повећавају тврдоћу материјала и отпорност на хабање) важно је познавати различите силе које владају међу атомима исте врсте или различитих врста -силе атхезије и кохезије. Исто ово звање је веома потребно код производње лијекова уз додатна знања из хемије.

2.2.1ф. Описује услове под којим долази до промјене агрегатног стања тијела (нпр. зависност о температури и притиску), препознаје да приликом промјене агрегатног стања температура тијела остаје константна, те објашњава појмове топлоте мржњења, топљења, испаравања и кондензовања. 4.3.2а. У контексту одговарајућих симулација, описује структуру атома коју чине језгро (неутрони, протони) и електронска љуска.



1.2.1а. Комбинује рачунске операције с реалним бројевима, укључујући степеновање и корјеновање. 1.2.1б. Примјењује својства и повезаност рачунских операција (сва три реда). 2.2.1а. Саставља линеарне једначине и неједначине користећи заграде у скупу R. 2.2.1б. Саставља системе линеарних једначина с двије непознате. 2.2.1ц. Повезује линеарну једначину с правом у координатном систему.

Хемија

1.1.1.а. Разликује чисте материје (атоми, молекуле) и смјесе (хомогене и хетерогене). 1.1.2.а. Исказује честичну грађу материје (атоми и молекуле). 3.1.1.а. Разликује три основна типа хемијских веза (јонска, ковалентна, метална). 3.1.1.б. Објашњава промјену енергије система приликом настајања и цијепања хемијских веза и других међучестичних интеракција. 3.1.1.в. Наводи примјере молекула код којих постоји водикова веза.

Биологија

1.1.1.а. Објашњава особине живих бића на нивоу ћелија и организма. 1.1.4.а. Објашњава повезаност услова за постанак живота на Земљи на молекуларном нивоу. 1.1.4.б.Описује прелазак из неживог у живо. 1.1.4.в.Поставља прелазак из неживог у живо на временску скалу. 3.1.1.а. Објашњава структуру материје живе и неживе природе. 3.1.1.б. Наводи функције неких микро и макроелемената у живом.


1.1.1.б. Објашњава физичка, хемијска, механичка и технолошка својства материјала. 3.1.1. Утврђује узроке настанка физичких и хемијских промјена као и промјена у својству материје у природној и географској средини.

ИКТ

3.4.12.а. Објашњава појам и сврху база података. 3.4.12.б. Креира једноставне објекте у бази података. 3.4.12.в. Одређује типове података који се користе у бази. 3.4.12.д. Користи сортирање и филтрирање података у бази.










44 45






Исход: 2. Користи знање о молекуларним силама и честичној грађи материје ради анализирања физичких својстава, стања и појава.

2.1.2а. Користи модел честичне грађе материје ради објашњавања једноставних појава (нпр. дифузија и Брауново кретање). 2.1.2б. Повезује макросвојства физичких тијела (стишљивост, могућност мијењања облика, густоћа) са својствима на честичном нивоу, те користи модел честичне грађе материје ради објашњавања агрегатних стања. 2.1.2.в. Повезује топлотно ширење течних и чврстих тијела са промјеном средњег међучестичног растојања, те квалитативно описује како промјена температуре утиче на притисак гаса. 2.1.2.г.Анализира значај аномалије воде за живу природу.




1. Медицина и сродне гране, производња лијекова, медицинска истраживања и медицински инжењеринг. 2. Технологије материјала и високотехнолошка производња. 3. Производња енергије, њен пренос и ефикасност топлотних машина.

Медицинари морају познавати гасне законе и агрегатне прелазе да би разумјели неке битне физиолошке процесе као што су дисање, варење и сл. Произвођачи мотора, топлотних машина и хидрауличних машина такође морају познавати све законе топлотног ширења чврстих и течних тијела и гасова. Код производње енергије управо агрегатни прелази дају могућност коришћења енергије паре за претварање у електричну енергију.

1.4.1а.Разликује значење појма притисак у језику физике и језику свакодневице, те описује притисак преко силе која нормално дјелује на одређену површину и величине те површине. 1.4.1ц. Разликује преношење спољашњег притиска кроз чврста тијела и флуиде, те анализира принцип рада хидрауличне пресе. 2.2.1а. Описује и разликује унутрашњу енергију, топлоту и температуру, те пореди значења ових појмова у језику физике и језику свакодневице. 2.2.1д. Истражује и описује примјере преношења топлоте вођењем, струјањем (нпр. функционисање система централног гријања) и зрачењем, при чему се користи разноврсним изворима знања укључујући информацијске технологије.



1.2.1а. Комбинује рачунске операције с реалним бројевима, укључујући степеновање и корјеновање. 1.2.1б. Примјењује својства и повезаност рачунских операција (сва три реда). 2.2.1а. Саставља линеарне једначине и неједначине користећи заграде у скупу R. 2.2.1б. Саставља системе линеарних једначина с двије непознате. 2.2.1ц. Повезује линеарну једначину с правом у координатном систему.

Хемија

1.1.1.а. Разликује чисте материје (атоми, молекуле) и смјесе (хомогене и хетерогене). 1.1.2.а. Исказује честичну грађу материје (атоми и молекуле). 3.1.1.а. Разликује три основна типа хемијских веза (јонска, ковалентна, метална). 3.1.1.б. Објашњава промјену енергије система приликом настајања и цијепања хемијских веза и других међучестичних интеракција. 3.1.1.ц. Наводи примјере молекула код којих постоји водикова веза.

Биологија

1.1.1.а. Објашњава особине живих бића на нивоу ћелија и организма. 1.1.4.а. Објашњава повезаност услова за постанак живота на Земљи на молекуларном нивоу. 1.1.4.б.Описује прелазак из неживог у живо. 1.1.4.ц.Поставља прелазак из неживог у живо на временску скалу. 3.1.1.а.Објашњава структуру материје живе и неживе природе. 3.1.1.б.Наводи функције неких микро и макроелемената у живом.



ИКТ

3.4.12.а. Објашњава појам и сврху база података. 3.4.12.б. Креира једноставне објекте у бази података. 3.4.12.ц. Одређује типове података који се користе у бази. 3.4.12.д. Користи сортирање и филтрирање података у бази.










46 47





Компонента 2: Топлота и термодинамички системи

Исход: 1. Kомбинује знање о температури, топлоти и механизмима преноса топлоте, ради анализирања топлотних појава.

2.2.1а. Описује и разликује унутрашњу енергију, топлоту и температуру, те пореди значења ових појмова у језику физике и језику свакодневице. 2.2.1б. Мјери температуру и врши претварање између различитих јединица за температуру. 2.2.1.в.Доводи у везу субјективни осјећај загријаности са брзином одавања/примања топлоте, те кроз примјере описује појам топлотне изолације (нпр. облачење у контексту бриге о сопственом здрављу). 2.2.1г.. Истражује и описује примјере преношења топлоте вођењем, струјањем (нпр. функционисање система централног гријања) и зрачењем, при чему се користи разноврсним изворима знања укључујући информациoне технологије.





Познавање везе између топлоте, температуре, унутрашње енергије је битно за разумијевање рада топлотних машина. Специфични производи у High-Tech производњи такође траже да се познају ови основни концепти из термодинамике. Термодинамички процеси у људском организму не могу се разумјети без познавања ових индикатора.

2.1.1а. Описује честичну структуру материје, те истиче одговарајуће разлике (међучестично растојање, начин кретања честица) за тијела у различитим агрегатним стањима. 2.1.1б.Повезује средњу кинетичку енергију честица с температуром. 2.1.2а.Користи модел честичне грађе материје ради објашњавања једноставних појава ,нпр. дифузија и Брауново(Brown) кретање.




Хемија

1.3.1.а. Наводи примјере промјена у животној околини као посљедицу хемијских дјеловања. 1.4.1.а. Изводи мјерења (маса, запремину, температура, pH) и поступке одјељивање састојака из смјеса (таложење, декантација, филтрација, дестилација сублимација, кристализација). 2.2.1.а. Наводи примјере физичких и хемијских промјена различитих брзина (отапање, промјена агрегатног стања, горење, хрђање).

Биологија

3.1.2.а. Утврђује узроке настанка физичких и хемијских промјена, као и промјена својстава материје у организму. 3.1.2.б. Разликује физичке од хемијских промјена у организму. 3.1.3.б. Повезује функцију органа и органских система у функцији енергијских трансформација. 3.1.3.ц. Повезује хлоропласт с фотосинтезом и митохондрион с дисањем. 3.1.3.д. Повезује метаболичке органске системе у цјелину на нивоу промјене материје и енергије.



ИКТ

1.1.1.а. Објашњава поступак производње материјала. 1.1.1.б. Објашњава физичка, хемијска, механичка и технолошка својства материјала. 2.2.5.б. Служи се различитим изворима информација при рјешавању задатака (интернет, и сл.). 2.3.6.е. Образлаже три основна услова изгарања.










48 49






Исход: 1. Комбинује знање о температури, топлоти и механизмима преноса топлоте, ради анализирања топлотних појава.

2.2.1.д. Одређује промјену температуре тијела повезану са довођењем/одвођењем одређене количине топлоте. 2.2.1.ђ. Описује услове под којима долази до промјене агрегатног стања тијела (нпр. зависност о температури и притиску), препознаје да приликом промјене агрегатног стања температура тијела остаје константна, те објашњава појмове топлоте, мржњења, топљења, испаравања и кондензовања.




1. Производња, ефикасност и пренос енергије, укључујући обновљиве видове енергије. 2. Технологије материјала и високотехнолошка производња.

Штедња енергије, је повезана са довођењем и одвођењем топлоте и са врстом изолације којом ће се избјећи расипање енергије. Израда справа које ће, користећи латентне топлоте код преласка из једног у друго агрегатно стање (топлота топљења, топлота испаравања), може бити веома занимљива за технологију материјала.

2.2.2а. Тумачи појам термодинамичке равнотеже и значај успостављања равнотежног стања за мјере температуре. 2.2.2б. Наводи да се унутрашња енергија тијела може промијенити топлотом и радом.



2.2.1а. Саставља линеарне једначине и неједначине користећи заграде у скупу R . 2.2.1б. Саставља системе линеарних једначина с двије непознате. 2.2.1ц. Повезује линеарну једначину с правом у координатном систему.

Хемија

3.2.3.б. Поткрепљује аргументима измјене енергије у екосистемима. 3.2.3.ц. Објашњава трансформацију енергије и њен степен искористивости. 3.3.1.ц. Повезује садржај енергије органских молекула с њиховом структуром. 3.3.3.а. Аргументује зависност организама о енергији, те објашњава кружне циклусе материје у природи. 3.3.3.б. Разумије одговоран однос према изворима енергије.

Биологија

3.3.1.а. Наводи примјере рационалног коришћења енергената у домаћинству. 3.3.1.б. Повезује рационално коришћење природних енергетских извора са очувањем врста и хабитата у животном окружењу. 3.3.2.а. Дефинише биотехнологију са аспекта придобијања материје и енергије. 3.3.2.б. Описује неке примјере савремене биотехнологије.


1.2.3. Утврђује важност функционалних промјена у природно-географској средини настале због промјена годишњих периода. 3.1.1. Утврђује узроке настанка физичких и хемијских промјена као и промјена у својству материје у природној и географској средини.

ИКТ

1.1.1.а. Објашњава поступак производње материјала. 1.1.1.б. Објашњава физичка, хемијска, механичка итехнолошка својства материјала.










50 51






Исход: 2. Користи основне законе термодинамике ради објашњавања процеса у природи и техници.

2.2.2а.Тумачи појам термодинамичке равнотеже и значај успостављања равнотежног стања за мјерење температуре. 2.2.2б. Наводи да се унутрашња енергија тијела може промијенити топлотом и радом. 2.2.2в. Објашњава да се топлота спонтано увијек преноси са тијела (дијелова тијела) више температуре на тијела (дијелове тијела) ниже температуре.





Правац преношења топлоте (од топлијег ка хладнијем), затим процес претварања топлоте у механички рад и обрнуто су основа радних цикљуса у топлотним машинама. Рад аутомобилских мотора, рад фрижидера, топлотних машина које загријавају наше домове, све то зависи од ових основних принципа термодинамике.

1.3.4ц. Тумачи физикално значење појма рада и снаге у разноврсним котекстима (нпр. механика и електрична струја, поређење снаге различитих уређаја). 1.3.4д. Наводи и описује различите примарне облике енергије (Сунчева енергија, енергија фосилних горива, нуклеарна енергија, енергија воде, енергија вјетра и геотермална енергија). 1.3.4ф. Анализира претварање енергије у разноврсним контекстима, укључујући разматрање енергетске вриједности хране и везе са здравим прехрамбеним навикама.



1.2.1б. Примјењује својства и повезаност рачунских операција (сва три реда). 1.2.2а. Провјерава тачност добијених рјешења и дискутује о њима у контексту проблема.

Хемија

1.3.1.а. Наводи примјере промјена у животној околини као посљедицу хемијских дјеловања. 2.2.1.а. Наводи примјере физичких и хемијских промјена различитих брзина (отапање, промјена агрегатног стања, горење, рђање). 2.2.1.б. Објашњава хемијске промјене на примјерима реакција органских материје (горење угљоводоника, алкохолно врење, сирћетно-кисело врење).

Биологија

1.3.1.а. Поткрепљује доказима утицај човјека на склад живе и неживе природе. 1.3.1.б. Утврђује положај и важност човјека у одржавању склада живе и неживе природе. 1.3.1.ц Расправља о посљедицама које су настале превеликом експлоатацијом природних богатстава.


1.1.4. Утврђује узроке и посљедице физичких, хемијских и биолошких промјена у географској средини. 3.1.1. Утврђује узроке настанка физичких и хемијских промјена као и промјена у својству материје у природној и географској средини.

ИКТ

2.3.6.б. Објашњава начине коришћења енергије воде. 2.3.6.ц. Објашњава претварање енергије из једног облика у други. 2.3.6.д. Разликује начине преноса и трансформације енергије. 2.3.6.е. Образлаже три основна услова изгарања. 2.3.6.ф. Објашњава начин производње електричне енергије у електранама.










52 53




ОБЛАСТ 3: ЕЛЕКТРОМАГНЕТИЗАМ

Компонента 1: Електростатика

Исход: 1. Тумачи појаве наелектрисавања и разелектрисавања тијела, те примјењује знање о међудјеловању електричних набоја.

3.1.1а. Наводи да је електрични набој основно својство материје, те да постоје двије врсте наелектрисања (позитивни и негативни). 3.1.1б. Наводи да је електрични набој електрона елементарно електрични набој у природи, те објашњава да се сва наелектрисања у природи добијају као цјелобројни резултат множења елементарног наелектрисања (дискретност количине наелектрисања). 3.1.1в. Објашњава наелектрисавање и разелектрисавање макроскопских тијела, полазећи од знања о грађи материје и елементарним наелектрисањима. 3.1.1д. Тумачи квалитативно значење Кулоновог закона.





Познавање основних појмова наелектрисања, њихове врсте и начина међудјеловања неопходно је за разумијевање како се производи електрична енергија било у класичним или алтернативним електранама. Ови базични појмови су такође важни код производње разних High-Tech производа.

3.2.1а.Описује електричну струју као усмјерено кретање носиоца наелектрисањa. 3.2.1б. Објашњава разлике између проводника, полупроводника и изолатора, те их идентификује кроз провођење једноставних експеримената. 3.2.1ц. Идентификује носиоце електричне струје у конкретним примјерима (чврста тијела, течности, гасови). 3.3.3б. Експериментално истражује (виртуeлни и/или реални експерименти) и на квалитативном нивоу описује зависност индуковане електромоторне силе о различитим факторима.



1.2.1а. Комбинује рачунске операције с реалним бројевима, укључујући степеновање и корјеновање. 1.2.1б. Примјењује својства и повезаност рачунских операција (сва три реда). 2.2.1а. Саставља линеарне једначине и неједначине користећи заграде у скупу R. 2.2.1б. Саставља системе линеарних једначина с двије непознате.

Хемија

Неке од важних хемијских веза које стварају различите хемијске спојеве базиране су на електростатичкој интеракцији јонизованих атома. Зато је важно познавати и слиједеће индикаторе: 1.1.3.а. Разликује електрички неутралне честице (атоми, молекуле) од електрички набијених честица (јони). 3.1.1.а. Разликује три основна типа хемијских веза (јонска, ковалентна, метална).

Биологија

1.2.1.а. Интерпретира особине простора и утицај еколошких фактора на организме. 1.б. Доводи у везу животне форме са утицајем простих и комплексних фактора средине. 2.1.4.б. Објашњава улогу органа и органских система у одржавању хомеостазе (нервни и хормонални систем). 4.1.3.б. Објашњава улогу хормоналног и живчаног система у хомеостази.


1.1.2. Објашњава природне процесе и појаве на основу експеримената. 1.1.4. Утврђује узроке и посљедице физичких, хемијских и биолошких промјена у географској средини. 3.1.1. Утврђује узроке настанка физичких и хемијских промјена као и промјена у својству материје у природној и географској средини.

ИКТ

2.3.6д. Разликује начине преноса и трансформације енергије. 2.3.6ф. Објашњава начин производње електричне енергије у електранама.










54 55






Исход: 2. Интерпретира појам електростатичког поља и анализира истакнуте појаве у електростатичком пољу.

3.1.2а. Наводи да се око сваког наелектрисања ствара електрично поље.





Познавање основних појмова наелектрисања, њихове врсте и начина међудјеловања неопходно је за разумијевање како се производи електрична енергија било у класичним или алтернативним електранама. Ови базични појмови су такође важни код производње разних хигх-тецх производа.

3.2.1а. Описује електричну струју као усмјерено кретање носиоца електричног набоја. 3.2.1б. Објашњава разлике између проводника, полупроводника и изолатора, те их идентификује кроз провођење једноставних експеримената. 3.2.1ц. Идентификује носиоце електричне струје у конкретним примјерима (чврста тијела, течности, гасови). 3.3.3б. Експериментално истражује (виртуелни и/или реални експерименти) и на квалитативном нивоу описује зависност индуковане електромоторне силе о различитим факторима.




Хемија

Неке од важних хемијских веза које стварају различите хемијске спојеве базиране су на електростатичкој интеракцији јонизованих атома. Зато је важно познавати и слиједеће индикаторе: 1.1.3.а. Разликује електрички неутралне честице (атоми, молекуле) од електрички набијених честица (јони). 3.1.1.а. Разликује три основна типа хемијских веза (јонска, ковалентна, метална).

Биологија

1.2.1.а. Интерпретира особине простора и утицај еколошких фактора на организме. 1.б. Доводи у везу животне форме са утицајем простих и комплексних фактора средине. 2.1.4.б. Објашњава улогу органа и органских система у одржавању хомеостазе (нервни и хормонални систем). 4.1.3.б. Објашњава улогу хормоналног и живчаног система у хомеостази.



ИКТ











56 57





Компонента 2: Електрична струја

Исход: 1. Aнализира појаву протицања електричне струје у чврстим тијелима, течностима и гасовима.

3.2.1.а. Описује електричну струју као усмјерено кретање носиоца електричног набоја. 3.2.1.б. Објашњава разлике између проводника, полупроводника и изолатора, те их идентификује кроз провођење једноставних експеримената. 3.2.1.в. Идентификује носиоце електричне струје у конкретним примјерима (чврста тијела, течности, гасови). 3.2.1.г. Повезује појаву електричне струје са успостављањем електричног поља између крајева проводника, те тумачи карактеристике електричне струје помоћу јачине струје, електричног напона, снаге и електричног отпора. 3.2.1.д. Анализира ефекте протицања електричне струје кроз материје, те описује начине заштите од електричног удара и начине помоћи унесрећеном.





Појмове електричне струје, истосмјерне и наизмјеничне, те разне врсте материјала који на разне начине проводе ел. Струју важно је познавати код проблема производње и преноса електричне енергије али и код разних софистицираних апаратура високе технологије као и у медицинским истраживањима и производњи медицинских апаратура јер многе од њих раде помоћу електричног напајања. Веза између напона, јачине електричне струје и разних отпорника кључна је за многе од ових апарата као и за машине које раде на електрични погон.

3.1.1а. Наводи да је електрични набој основно својство материје, те да постоје двије врсте наелектрисања (позитивни и негативни). 3.1.1б. Наводи да је електрични набој електрона елементарни набој у природи, те објашњава да се сва наелектрисања у природи добијају као цјелобројни резултати множења елементарног набоја (дискретност количине наелектрисања). 3.1.1ц. Објашњава наелектрисавање и разелектрисавање макроскопских тијела, полазећи од знања о грађи материје и елементарним наелектрисањима.




Хемија

3.1.2.а. Разликује ендотермне и егзотермне процесе на основу промјене температуре система. 3.1.2.б. Објашњава хемијске промјене на примјерима реакција анорганских и органских материје. 3.1.2.ц. Објашњава брзину промјена и утицај фактора на брзину промјена (катализатори и инхибитори). 3.3.3.а. Аргументује зависност организама о енергији, те објашњава кружне циклусе материје у природи. 3.3.3.б. Разумије одговоран однос према изворима енергије.

Биологија

1.2.1.а.Интерпретира особине простора и утицај еколошких фактора на организме. 1.2.1.б.Доводи у везу животне форме са утицајем простих и комплексних фактора средине. 4.4.4.а .Изводи посматрања, мјерења и практичне вјежбе на човјеку служећи се мјерним и оптичким инструментима и лабораторијском опремом.


2.2.4. Анализира повезаности постојеће везе саобраћаја с могућностима привредног развоја државе. 3.1.2.а. Утврђује предности и недостатке обновљивих и необновљивих извора енергије.

ИКТ

1.5.11а. Анализира историју развоја саобраћаја. 1.2.11б.Објашњава принципе рада и функционалне компоненте саобраћајних средстава. 2.1.1б. Критички разматра техничка достигнућа у различитим друштвеним и временским контекстима. 3.1.4а. Анализаира употребу ИКТ-а у различитим сферама живота (кућни апарати, превозна средства, медицина).










58 59






Исход: 2. Саставља и евалуира струјна кола.

3.2.2а. Описује нужност затварања струјног кола за протицање електричне струје кроз коло. 3.2.2б. Црта и тумачи шему струјног кола са серијски и/или паралелно спојеним потрошачима, те саставља одговарајуће реална и виртуелна (симулације) струјна кола. 3.2.2.ц. Евалуира везе и односе између напона, јачине струје и електричног отпора, полазећи од Омовог закона за дио кола и за цијело коло. 3.2.2.д. Објашњава зашто се амперметар у струјно коло спаја серијски, а волтметар паралелно. 3.2.2.е. Анализира гранање струје у паралелном споју и пад напона на потрошачима, те одређује еквивалентни отпор и описује примјену серијске и паралелне везе у пракси (нпр. паралелна веза сијалица у домаћинствима). 3.2.2.ф. Разматра претварање енергије у електричном колу, те примјењује Џул-Ленцов закон ради рачунања количине топлоте која се ослободи у проводнику кроз који протиче електрична струја.




1. Технологија материјала и високотехнолошка производња.

Ови индикатори омогућују да се израђују инструменти који путем електричних мјерења мјере неелектричне величине. Осим тога технологија “electroplating” (пресвлачење разних алата и материјала танким слојевима заштитних материјала који их штите било од корозије или од хабања) је овисна о познавању ових индикатора.

3.2.1а. Описује електричну струју као усмјерено кретање носиоца електричног набоја. 3.2.1б. Објашњава разлике између проводника, Идентификује носиоце електричне полупроводника и изолатора, те их идентификује кроз провођење једноставних експеримената. 3.2.1ц. струје у конкретним примјерима (чврста тијела, течности, гасови). 3.2.1д. Повезује појаву електричне струје са успостављањем електричног поља између крајева проводника, те тумачи карактеристике електричне струје помоћу јачине струје, електричног напона, снаге и електричног отпора.




Хемија

3.1.2.в.Објашњава брзину промјена и утицај фактора на брзину промјена (катализатори и инхибитори). 3.3.3.а. Аргументује зависност организама о енергији, те објашњава кружне циклусе материје у природи. 3.3.3.б. Разумије одговоран однос према изворима енергије.

Биологија

3.3.1.а. Наводи примјере рационалног коришћења енергената у домаћинству. 3.3.1.б. Повезује рационално коришћење природних енергетских извора са очувањем врста и хабитата у животном окружењу. 3.3.2.а. Дефинише биотехнологију са аспекта придобијања материје и енергије. 3.3.2.б .Описује неке примјере савремене биотехнологије.


3.1.3.а. Наводи примјере рационалног коришћења енергената у домаћинству. 3.1.3.б. Повезује рационално коришћење природних енергетских извора за очување биоценозе.

ИКТ

1.1.2ц. Анализира могућности заштите материјала (корозија). 1.4.9.е. Познаје електричне шеме и поступке спајања елемената у функционалну цјелину. 1.4.9.ф. Саставља електрична струјна кола према заданој шеми. 2.3.6д.Разликује начине преноса и трансформације енергије. 2.3.6ф.Објашњава начин производње електричне енергије у електранама.










60 61





Компонента 3: Електрицитет и магнетизам

Исход: 1. Разматра својства сталних магнета и интерпретира појам магнетног поља.

3.3.1.а. Разликује сталне и привремене магнете. 3.3.1.б. Истражује и описује међусобно дјеловање магнетних полова. 3.3.1.в. Тумачи принцип рада компаса и користи га ради оријентације у простору. 3.3.1. г. Истражује и скицира линије поља штапног и потковичастог магнета, те анализира појаву магнетне инфлуенције.




1. Технологија материјала и високотехнолошка производња.

Транспорт у будућности ће се базирати на тзв. магнетним јастуцима којима ће се у потпуности укинути штетни ефекти трења.

3.1.1а. Наводи да је електрични набој основно својство материје, те да постоје двије врсте наелектрисања (позитивни и негативни). 3.1.1б. Наводи да је електрични набој електрона елементарни напон у природи, те објашњава да се сва наелектрисања у природи добијају као цјелобројни резултаи множења елементарног напона (дискретност количине наелектрисања). 3.1.1ц. Објашњава наелектрисавање и разелектрисавање макроскопских тијела, полазећи од знања о грађи материје и елементарним наелектрисањима. 3.1.1д.Тумачи квалитативно значење Кулоновог закона.




Хемија

2.1.1.а. Наводи заступљеност метала и неметала у земљиној кори (реактивност метала и неметала, племенити метали, биолошки значај метала). 2.1.2.а. Повезује периодичност својстава елемената с њиховим положајем у ПСЕ (групе и периоде, положај метала и неметала).

Биологија

1.1.2.а. Објашњава разлике и сличности живе и неживе природе на нивоу материје и енергије. 1.2.1.а. Интерпретира особине простора и утицај еколошких фактора на организме. 1.2.1.б. Доводи у везу животне форме са утицајем простих и комплексних фактора средине.


1.1.2. Објашњава природне процесе и појаве на основу експеримената. 1.1.3. Примјењује различите начине оријентације помоћу природних појава и процеса у простору и времену.

ИКТ











62 63






Исход: 2. Примјењује знање о магнетним ефектима електричне струје и дјеловању магнетног поља на електрични набој у кретању.

3.3.2а. Описује Ерстедов експеримент и повезује настанак магнетног поља са електричним набојем у кретању. 3.3.2б. Скицира магнетно поље праволинијског и кружног проводника, те спирално магнетно поље, а на основу задане информације о смјеру протицања електричне струје. 3.3.2.в. Разликује јачину магнетног поља од магнетне индукције, те повезује изглед линија магнетног поља са магнетном индукцијом у различитим тачкама простора. 3.3.2.г. Креира једноставан модел електромагнета и објашњава различите области практичне примјене електромагнета (нпр. електрично звонце). 3.3.2.д. Анализира на квалитативном нивоу међудјеловање проводника са струјом и принцип рада електромотора.




1. Производња енергије, пренос и ефикасност. 2. Медицина и сродне области, здравство.

Производња електричне енергије у хидро или термоелектранама врши се преко генератора који у свом саставу имају обавезно електромагнете. Пренос електричне енергије на даљину је незамислив без електромагнета. Модерни медицински дијагностички апарати магнетне резонансе - МРИ као незаобилазни дио имају веома јаке магнете.

3.1.1д. Тумачи квалитативно значење Цоуломбовог закона. 3.1.2а. Наводи да се око сваког наелектрисања ствара електрично поље. 3.3.1ц.Тумачи принцип рада компаса и користи га ради оријентације у простору.



2.2.1а. Саставља линеарне једначине и неједначине користећи заграде у скупу R. 2.2.1б. Саставља системе линеарних једначина с двије непознате.

Хемија

2.1.3.а. Објашњава особине, поступке добијања и употребу технички важних метала (Fe, Аl, Cu). 1.4.2.б. Доказује eкспериментима својства метала и њихових веза (дјеловање киселина и база на метале, горење).

Биологија


ИКТ










64 65






Исход: 3. Разматра појаву електромагнетне индукције и њене примјене у пракси.

3.3.3.а. Описује појаву електромагнетне индукције. 3.3.3.б. Експериментално истражује (виртуелни и/или реални експерименти) и на квалитативном нивоу описује зависност индуковане електромоторне силе о различитим факторима. 3.3.3.в. Утврђује смјер индуковане струје. 3.3.3.г. Анализира принцип рада електричног генератора, те дискутује о друштвено-економским предностима и недостацима различитих врста електрана (хидроелектране, вјетроелектране, термоелектране, нуклеарне електране).




1. Производња енергије, пренос и ефикасност.

Најчешћа електрична машина у употреби је генератор и он је кључни дио сваке електричне централе и многих других машина са ротирајућим дијеловима.

3.3.2а. Описује Орстедов експеримент и повезује настанак магнетног поља са наелектрисањима у кретању 3.3.2ц. Разликује јачину магнетног поља од магнетне индукције, те повезује изглед линија магнетног поља са магнетном индукцијом у различитим тачкама простора. 3.3.2д. Креира једноставан модел електромагнета и објашњава различите области практичне примјене електромагнета (нпр. електрично звонце).



1.2.1а. Комбинује рачунске операције с реалним бројевима, укључујући степеновање и корјеновање. 1.2.1б. Примјењује својства и повезаност рачунских операција (сва три реда). 2.2.1а. Саставља линеарне једначине и неједначине користећи заграде у скупу R . 2.2.1б. Саставља системе линеарних једначина с двије непознате.

Хемија

2.1.3.а. Објашњава особине, поступке добијања и употребу технички важних метала (Fe, Аl, Cu). 1.4.2.б. Доказује експериментима својства метала и њихових веза (дјеловање киселина и база на метале, горење).

Биологија


ИКТ










66 67







3.3.3.д.Тумачи значај трансформатора за пренос електричне енергије, те описује систем преноса електричне енергије.




1. Производња енергије, пренос и ефикасност. 2. Технологија материјала и високотехнолошка производња.

Трансформатори су веома важни и незамјењљиви електромагнетни дио веома битан за термо и хидроелектране, али и за мале електричне апарате као што су радио-апарати, ТВ-апарати, мобилни телефони и сл. У свима њима је неопходно струју високог напона претворити у струју ниског напона или обрнуто. Све то раде трансформатори.

3.3.2д. Креира једноставан модел електромагнета и објашњава различите области практичне примјене електромагнета (нпр. електрично звонце).



1.2.1а. Комбинује рачунске операције с реалним бројевима, укључујући степеновање и корјеновање. 1.2.1б. Примјењује својства и повезаност рачунских операција (сва три реда). Све о једначинама и неједначинама: 2.2.1.. 2.2.2.. 2.2.3.

Хемија

3.1.2а. Разликује ендотермне и егзотермне процесе на основу промјене температуре система. 3.1.2б. Објашњава кемијске промјене на примјерима реакција анорганских и органских материје. 3.1.2ц. Објашњава брзину промјена и утицај фактора на брзину промјена (катализатори и инхибитори).

Биологија


ИКТ

1.1.1ц. Разликује електрична својства материјала. 1.1.2а. На основу физичких, хемијских и технолошких својстава бира одговарајући материјал за модел или макету или употребни производ. 1.1.2б. Процјењује могућности примјене материјала (нпр. у машинству и електротехници).










68 69




ОБЛАСТ 4: ОСЦИЛАЦИЈЕ, ТАЛАСИ И МОДЕРНА ФИЗИКА

Компонента 1: Механичке осцилације и таласи

Исход: 1. Анализира појам осцилације и таласа.

4.1.1.а. Интерпретира осцилације као периодичне процесе и исправно користи појам периода, елонгације и амплитуде. 4.1.1.б. Разликује појам осцилације од појма таласа. 4.1.1.в. Повезује настанак таласа са осцилаторним кретањем, те разликује лонгитудиналне и трансверзалне таласе. 4.1.1д. У контексту симулација таласног кретања, описује брзину, фреквенцију, таласну дужину и амплитуду таласа, те успоставља везе између наведених величина.




1. Производња, ефикасност и пренос енергије, укључујући обновљиве видове енергије. 2. Технологије материјала и високотехнолошка производња. 3. Медицина и сродне гране, производња лијекова, медицинска истраживања и медицински инжењеринг. 4. Умјетност, забава и медији.

Механичке осцилације и таласи су важни за дизајнирање одашиљача, трансмитера и пријемника таласа. Електромагнетни таласи важни за пренос енергије и звука на даљину се боље разумију ако се претходно усвоје закони механичких таласа и осцилација. Физичари, акустичари и говорни патолози користе физику осцилација и таласа како би анализирали компоненте фреквенција говора и слушног апарата. Производња музике захтијева познавање осцилација и таласа као и особина звука (интензитет, пич, фреквенција, гласност) и начина произвођења звука.

4.1.2а. Описује настанак, простирање, апсорпцију, одбијање и лом звучних таласа, те истиче да је за простирање звучних таласа нужно постојање еластичне средине. 4.1.2ц. Успоставља везу између гласноће и висине звука са амплитудом и фреквенцијом звука.




Хемија

1.4.1.а. Изводи мјерења (маса, запремину, температура, pH) и поступке одјељивање састојака из смјеса (таложење, декантација, филтрација, дестилација, сублимација, кристализација). 4.3.1.а. Изражава измјену енергије између живе и неживе природе (сунчева енергија, хемијска, топлина).

Биологија

1.4.4а.Изводи посматрања, мјерења и практичне вјежбе у природи и лабораторији служечи се мјерним и оптичким инструментима и лабораторијском опремом. 2.4.4а. Изводи посматрања, мјерења и практичне вјежбе у природи и лабораторији служечи се мјерним и оптичким инструментима и лабораторијском опремом за проучавање анатомије, морфологије и цитологије. 3.4.4а. Изводи посматрања, мјерења и практичне вјежбе у природи и лабораторији о структури и промјени материје и енергије у живој природи служећи се мјерним и оптичким инструментима и лабораторијском опремом.


Разни тектонски поремећаји, земљотреси, могу се боље разумјети уз познавање механичких осцилација и таласа. 1.1.2.2. Објашњава природне процесе и појаве на основу експеримената. 1.1.4. 4. Утврђује узроке и посљедице физичких, хемијских и биолошких промјена у географској средини.1.3.2. 2. Израђује и анализира графичке приказе добијене коришћењем мјерних инструмената.

ИКТ










70 71






Исход: 2. Примјењује знање о механичким таласима у конкретним контекстима.

4.1.2а. Описује настанак, простирање, апсорпцију, одбијање и лом звучних таласа, те истиче да је за простирање звучних таласа нужно постојање еластичне средине. 4.1.2б. Скицира како долази до одбијања и преламања механичких таласа. 4.1.2.в.Успоставља везу између гласноће и висине звука са амплитудом и фреквенцијом звука. 4.1.2г. Пореди брзину звука у гасовима, течностима и чврстим тијелима.




1. Технологије материјала и високотехнолошка производња. 2. Медицина и сродне гране, производња лијекова, медицинска истраживања и медицински инжењеринг. 3. Умјетност, забава и медији.

Основне особине механичких таласа и специфично звука као једног вида таквих таласа се могу искористити код произвођења High-Tech производа. Они су такође битни у медицини путем инструменатата који се користе у дијагностици и терапији, а посебно су важни за истраживања и дизајнирање нових апаратура у медицини. Све активности у медијима су битно везане за звучне инструменте и начине произвођења звука. Дубина језера, мора, океана се одређује тако што се на површини емитује звучни сигнал који се рефлектује од дна и врати назад гдје се детектује. Из измјереног времена и познавајући брзину звука кроз воду одређује се дубина.

4.1.1б.Разликује појам осцилације од појма таласа. 4.1.1ц. Повезује настанак таласа са осцилаторним кретањем, те разликује лонгитудиналне и трансверзалне таласе. 4.1.1д. У контексту симулација таласног кретања, описује брзину, фреквенцију, таласну дужину и амплитуду таласа, те успоставља везе између наведених величина.




Хемија

1.4.1.а. Изводи мјерења (маса, запремину, температура, pH) и поступке одјељивањa састојака из смјеса (таложење, декантација, филтрација, дестилација сублимација, кристализација). 2.4.2.а. Наводи употребу лабораторијског прибора и посуђа.

Биологија

3.4.4а. Изводи посматрања, мјерења и практичне вјежбе у природи и лабораторији о структури и промјени материје и енергије у живој природи служећи се мјерним и оптичким инструментима и лабораторијском опремом.


1.2.2. Планира и проводи активности којим истражује важност географског простора.

1.3.2.2 Израђује и анализира графичке приказе добијене кориштењем мјерних инструмената.

ИКТ

1.2.4.а. Служи се сложеном мјерном опремом.

2.1.1.а. Објашњава важност техничких достигнућа за квалитет и начин живљења.

2.1.2.а. Препознаје важност науке у развоју технологије и технике.










72 73







4.1.2.д. Објашњава примјене знања о звучним и ултразвучним таласима у биологији, медицини и свакодневици (нпр. чуло слуха, заштита од буке, ултразвучна дијагностика, чишћење). 4.1.2.ђ. Примјењује знање о одбијању и преламању таласа ради рјешавања практичних проблема (нпр. одређивање дубине мора).




1. Технологије материјала и високотехнолошка производња. 2. Медицина и сродне гране, производња лијекова, медицинска истраживања и медицински инжењеринг. 3. Умјетност, забава и медији.

Особине звучних таласа се широко примјењују у медицини, посебно ултразвук и у дијагностици и у терапији. Радари разних врста раде на принципу одбијања таласа, било да се ради о саобраћајним радарима или оним које користе подморнице да би детектовале препреке на својој путањи или друге пловне објекте. Звук је основни алат за забаву, медије, али и умјетност кроз мултимедијалне инсталације.

4.1.2б. Скицира како долази до одбијања и преламања механичких таласа. 4.1.2ц. Успоставља везу између гласноће и висине звука са амплитудом и фреквенцијом звука. 4.1.2д. Пореди брзину звука у гасовима, течностима и чврстим тијелима.




Хемија

1.4.1.а. Изводи мјерења (маса, запремину, температура, pH) и поступке одјељивање састојака из смјеса (таложење, декантација, филтрација, дестилација, сублимација, кристализација). 2.4.2.а. Наводи употребу лабораторијског прибора и посуђа.

Биологија

3.4.4а. Изводи посматрања, мјерења и практичне вјежбе у природи и лабораторији о структури и промјени материје и енергије у живој природи служећи се мјерним и оптичким инструментима и лабораторијском опремом.


ИКТ










74 75





Компонента 2: Оптика и релативистичка механика

Исход: 1. Анализира електромагнетне осцилације и таласе.

4.2.1.а.Објашњава да код електромагнетног таласа имамо преношење осцилација електричног и магнетног поља кроз простор, те указује на разлике у односу на звучне таласе. 4.2.1.б. Описује спектар електромагнетских таласа и спектар бијеле свјетлости. 4.2.1.в. Идентификује електромагнетна зрачења која могу бити опасна по здравље.




1. Производња, ефикасност и пренос енергије, укључујући обновљиве видове енергије. 2. Технологије материјала и високотехнолошка производња. 3. Информационе и комуникацијске технологије. 4. Медицина.

Пренос информација на даљину остварује се путем електромагнетних таласа (звук, слика, радио, ТВ, интернет). Осим тога, електромагнетни таласи одговарајуће таласне дужине се могу користити и за загријавање (микроталасна рерна ). Посебно је разноврсна њихова употреба у медицини (x-зраци у рентген-апаратима и у ЦТ апаратурама, затим гама-зраци у нуклеарној медицини - гама-камере).

4.1.1ц.Повезује настанак таласа са осцилаторним кретањем, те разликује лонгитудиналне и трансверзалне таласе. 4.1.1д. У контексту симулација таласног кретања, описује брзину, фреквенцију, таласну дужину и амплитуду таласа, те успоставља везе између наведених величина. 4.3.3б. Разликује алфа, бета и гама зрачење, те пореди ове врсте зрачења са x-зрачењем.



2.1.1ц. Примјењује операције с потенцијама чији је експонент цијели број. 2.1.1д.Разликује пропорционалне и обрнуто пропорционалне величине у различитим контекстима. 2.1.1е. Примјењује функцију директне и обрнуте пропорционалности. 2.1.1ф. Изражава линеарну функцију ријечима и симболима и испитује њена својства. 2.1.1г. Примјењује аритметичке законитости при трансформацији алгебарских израза.

Хемија

Хемија изучава структуру материје, па је у том контексту важно знати како се врши апсорпција електромагнетних таласа разних особина (фреквенција, енергија) као и емисија тих таласа. 3.1.1.а. Разликује три основна типа хемијских веза (јонска, ковалентна, метална). 3.1.1.б. Објашњава промјену енергије система приликом настајања и цијепања хемијских веза и других међучестичних интеракција.

Биологија

1.1.4.а. Објашњава повезаност услова за постанак живота на Земљи на молекуларном нивоу. 1.1.4.б. Описује прелазак из неживог у живо. 1.1.4.ц. Поставља прелазак из неживог у живо на временску скалу. 1.2.1.а. Интерпретира особине простора и утицај еколошких фактора на организме. 1.2.1.б. Доводи у везу животне форме са утицајем простих и комплексних фактора средине.


1.1.1. Анализира природне процесе и појаве и њихово међудјеловање користећи се географском терминологијом. 1.1.2. Објашњава природне појаве помоћу експеримената.

ИКТ










76 77






Исход: 2. Истражује основне законитости и појаве из области оптике.

4.2.2.а. Описује појам свјетлости, разликује изворе свјетлости, те разматра претварање енергије у којима настаје свјетлост. 4.2.2.б. Примјењује знање о праволинијском простирању свјетлости приликом објашњавања појава (нпр. настанак сјенке и полусјенке, те помрачење Сунца и Мјесеца) или конструисања уређаја/система (нпр. тамна комора). 4.2.2.в. Примјењује знање о (тоталној) рефлексији и рефракцији свјетлости ради тумачења појава из свакодневице и технике (нпр. објашњавање привидне дубине предмета уроњеног у воду, појава дуге, фатаморгана, оптички кабл) и конструкције једноставних оптичких уређаја (нпр. модел перископа).




1. Технологије материјала и високотехнолошка производња. 2. Медицина и здравство 3. Информационе и комуникацијске технологије.

Познавање основних карактеристика свјетлости, начина њеног простирања, одбијања и прелома на граници двије средине веома је важно за производњу читавог низа софистицираних производа у сектору технологије материјала. Ти производи су у великом броју случајева намијењени медицини (разни оптички инструменти, микроскопи и сл.) и информационо-комуникационим технологијама за ефикаснији пренос сигнала (оптичка влакна која раде на принципу тоталне рефлексије у специфичном материјалу стаклених влакана).

Ова област се ослања на базично познавање природе електромагнетних таласа, обима њихових фреквенција и начина простирања кроз разне медије. 4.2.1а. Објашњава да код електромагнетног таласа имамо преношење осцилација електричног и магнетног поља кроз простор, те указује на разлике у односу на звучне таласе. 4.2.1б. Описује спектар електромагнетних таласа и спектар бијеле свјетлости.



2.1.1ц. Примјењује операције с потенцијама чији је експонент цијели број. 2.1.1д.Разликује пропорционалне и обрнуто пропорционалне величине у различитим контекстима. 2.1.1е. Примјењује функцију директне и обрнуте пропорционалности. 2.1.1ф. Изражава линеарну функцију ријечима и симболима и испитује њена својства.

Хемија

У хемији се користи низ оптичких инструмената за изучавање физичко-хемијске структуре материје, веза међу атомима и сл. 3.1.1.а. Разликује три основна типа хемијских веза (јонска, ковалентна, метална). 3.1.1.б. Објашњава промјену енергије система приликом настајања и цијепања хемијских веза и других међучестичних интеракција.

Биологија

И у биологији се интензивно користе микроскопи за посматрање разних узорака па је неопходно познавање основних особина свјетлости. Осим тога, свјетлост високе фреквенције (ултра-љубичаста), тј. високе енергије користи се за „озрачивање“ хране како би се уништили микроби.


Мјерења растојања и дубина ослањају се на специфичне оптичке инструменте. 1.1.2. Објашњава природне појаве помоћу експеримената.

ИКТ

Савремене ИКТ технологије користе оптичка влакна за пренос података. Ова врста преноса има далеко већу брзину и већи капацитет у односу на пренос података путем бакарних жица и далеко мање димензије. 2.а. Препознаје важност науке у развоју технологије и технике. 2.б. Разликује одговарајуће технолошке процесе и производе различитих технологија.










78 79







4.2.2.г.Објашњава како видимо предмете око себе, при чему посебно истиче значај дифузног одбијања свјетлости, те повезује боју предмета са фреквенцијом свјетлости која од предмета долази до нашег ока. 4.2.2.д.Конструише слике предмета које добијамо помоћу равног и сферног огледала или помоћу сочива, те рјешава одговарајуће рачунске и експерименталне проблеме. 4.2.2.ђ. Анализира примјене оптичких елемената у свакодневици и техници (нпр. саобраћај).




1. Технологије материјала и високотехнолошка производња. 2. Медицина и здравство 3. Информационе и комуникацијске технологије.

Оптички инструменти, микроскопи, као важан дио имају сочива и огледала. Сочива имају оптичку моћ која одређује могућност резолуције микроскопа. Без познавања ових индикатора немогуће је разумјети функције ока као најсавршенијег инструмента у људском организму. Начин како се коригују дефекти ока (далековидност и кратковидност) такође траже познавање ових индикатора.

4.2.1а.Објашњава да код електромагнетног таласа имамо преношење осцилација електричног и магнетног поља кроз простор, те указује на разлике у односу на звучне таласе. 4.2.1б. Описује спектар електромагнетних таласа и спектар бијеле свјетлости.4.2.2.а. Описује појам свјетлости, разликује изворе свјетлости, те разматра претварање енергије у којима настаје свјетлост.




Хемија

Микроскопи су важан инструмент за изучавање физичко-хемијске структуре материјала у хемији. 3.1.1.а. Разликује три основна типа хемијских веза (јонска, ковалентна, метална). 3.1.1.б. Објашњава промјену енергије система приликом настајања и цијепања хемијских веза и других међучестичних интеракција.

Биологија

Свјетлосни микроскопи су врло важан инструмент и за биологе, за анализу узорака биљака и животиња, па је важно да се и овдје разумију правила формирања слике путем сочива, да се познаје појам оптичке моћи и резолуције микроскопа као и да се разумије функција ока. 3.4.4а. Изводи посматрања, мјерења и практичне вјежбе у природи и лабораторији о структури и промјени материје и енергије у живој природи служећи се мјерним и оптичким инструментима и лабораторијском опремом.


1.3.2. 2. Израђује и анализира графичке приказе добијене коришћењем мјерних инструмената.

ИКТ

2.а. Препознаје важност науке у развоју технологије и технике. 2.б. Разликује одговарајуће технолошке процесе и производе различитих технологија.










80 81






Исход: 3. Дискутује о истакнутим појавама из области релативистичке механике.

4.2.3а. Наводи да је брзина свјетлости у вакууму највећа брзина у природи.




1. Технологије материјала и високотехнолошка производња. 2. Медицина и здравство. 3. Информационе и комуникацијске технологије.

Савремене технологије материјала, модерна медицинска опрема као што су разни скенери, ЦТ И МРИ машине користе разну врсту електормагнетних таласа.

Пошто је свјетлост електромагнетни талас, важно је знати њене особине укључујући и брзину свјетлости која је, кад се свјетлост простире у вакууму, највећа брзина у природи.

4.2.1а. Објашњава да код електромагнетног таласа имамо преношење осцилација електричног и магнетног поља кроз простор, те указује на разлике у односу на звучне таласе. 4.2.1б. Описује спектар електромагнетних таласа и спектар бијеле свјетлости. 4.2.2а. Описује појам свјетлости, разликује изворе свјетлости, те разматра претварање енергије у којима настаје свјетлост.




Хемија

Микроскопи су важан инструмент за изучавање физичко-хемијске структуре материјала у хемији. 3.1.1.а. Разликује три основна типа хемијских веза (јонска, ковалентна, метална). 3.1.1.б. Објашњава промјену енергије система приликом настајања и цијепања хемијских веза и других међучестичних интеракција.

Биологија

Свјетлосни микроскопи су врло важан инструмент и за биологе, за анализу узорака биљака и животиња па је важно да се и овдје разумију правила формирања слике путем сочива, да се познаје појам оптичке моћи и резолуције микроскопа као и да се разумије функција ока. 3.4.4а. Изводи посматрања, мјерења и практичне вјежбе у природи и лабораторији о структури и промјени материје и енергије у живој природи служећи се мјерним и оптичким инструментима и лабораторијском опремом.


1.3.2. 2. Израђује и анализира графичке приказе добијене коришћењем мјерних инструмената.

ИКТ

2.а. Препознаје важност науке у развоју технологије и технике. 2.б. Разликује одговарајуће технолошке процесе и производе различитих технологија.










82 83





Компонента 3: Основе квантне, атомске и нуклеарне физике

Исход: 1. Анализира квантну природу електромагнетног зрачења, те користи основне појмове и релације квантне механике.

4.3.1а.Описује дуалну природу свјетлости. 4.3.1б. Тумачи појам електронског облака.






Хемија

Биологија


ИКТ










84 85






Исход: 2. Евалуира различите моделе атома и анализира линијске спектре.

4.3.2а. У контексту одговарајућих симулација, описује структуру атома коју чине језгро (неутрони, протони) и електронска љуска. 4.3.2б. Упоређује својства језгра и електронске љуске.




1. Производња, ефикасност и пренос енергије, укључујући обновљиве видове енергије.

Велики проценат енергије у свијету се производи у тзв. атомским односно нуклеарним електранама. Зато је већ у овом узрасту корисно научити како се енергија добија из атома, тј. из нуклеуса атома, бар на квалитативном нивоу.

Овдје је корисно знати опште информације о грађи атома и његовим дијеловима, тј. главним карактеристикама електрона, протона и неутрона. Такође је важно знати неке основне чињенице из физике атома које су садржане у индикаторима: 4.3.1а. Описује дуалну природу свјетлости. 4.3.1б.Тумачи појам електронског облака.




Хемија

1.1.2.а. Исказује честичну грађу материје (атоми и молекуле). 1.1.2.б. Повезује типове хемијских веза (јонску, ковалентну и металну) с положајем у ПСЕ. 1.1.2.ц. Описује разлику између физичких и хемијских појава (отапање, горење).

Биологија


ИКТ










86 87






Исход: 3. Примјењује знање о грађи атомског језгра и класификује елементарне честице.

4.3.3а.Описује грађу језгра атома и разликују стабилна и нестабилна језгра. 4.3.3б.Разликује алфа, бета и гама зрачење, те пореди ове врсте зрачења са x-зрачењем. 4.3.3.в.Описује мјере заштите од нуклеарног зрачења.




1. Медицина и здравство.

У медицини је неопходно знати шта су x-зраци, шта су радиоактивни материјали и продукти њиховог зрачења (алфа, бета, и гама-зраци) како би правилно могли користити многе софистициране апаратуре (ЦТ, ПЕТ, НМР) које се користе за дијагностику или терапију разних болести. Такође је важно знати ефекте штетног дејства ових зрачења те мјере заштите.

Претходно је неопходно знати грађу атома, а онда и грађу језгра атома те карактеристике свих честица које га чине: 4.3.2а. У контексту одговарајућих симулација, описује структуру атома коју чине језгро (неутрони, протони) и електронска љуска.



Све рачунске операције су важне за ове индикаторе: 1.2.1а. Комбинује рачунске операције с реалним бројевима, укључујући степеновање и корјеновање. 1.2.1б. Примјењује својства и повезаност рачунских операција (сва три реда).

Хемија

Хемија је везана за ове индикаторе преко структуре и физикално-хемијских својстава материје: 3.1.1.а. Разликује три основна типа хемијских веза (јонска, ковалентна, метална). 3.1.1.б. Објашњава промјену енергије система приликом настајања и цијепања хемијских веза и других међучестичних интеракција. 3.1.1.ц. Наводи примјере молекула код којих постоји водоникова веза.

Биологија

Разне врсте зрачења велике енергије (икс-зраци и гама-зраци) у великим дозама штете живим организмима свих врста, биљкама, животињама, човјеку. Зато је у биологији код изучавања комплексних фактора средине (геоморфолошки фактори, клима...) важно изучити и штетна дјеловања зрачења које се појављује код нуклеарних инцидената и несрећа како би се живи организми заштитили од таквог дјеловања. 1.2.1.а. Интерпретира особине простора и утицај еколошких фактора на организме. 1.2.1.б.Доводи у везу животне форме са утицајем простих и комплексних фактора средине.


Геоморфолошки и климатски фактори су врло важни параметри код изградње нуклеарних/атомских централа за производњу енергије. Зато је код изучавања ових фактора важно научити о могућностима хазардних ситуација код оваквих електрана (Чернобиљ и Фукушима), а с тим у вези и о врстама нуклеарног зрачења и начинима заштите од истих.

ИКТ

2.4.9.а. Уочава и студира предности нових техничких рјешења у заштити животне средине. 2.4.9.б. Врједнује штетне учинке појединих техничких и технолошких достигнућа на околину и здравље људи. 2.4.9.ц. Изражава еколошку освијештеност у свакодневној примјени технике и технологије. 2.4.9.д. Критички разматра компромис између користи за економски развој и штетности за околину и људско здравље.










88 89





Компонента 4: Астрономија и астрофизика

Исход: 1. Описује састав и структуру свемира.

4.4.1а. Користи информационе технологије ради прикупљања података о историјском развоју идеја о свемиру, описује положај Сунца у галаксији Млијечни пут, те описује планете и величину Сунчевог система. 4.4.1б. Квалитативно тумачи појаве узроковане кретањем Земље и Мјесеца (нпр. смјене дана и ноћи, смјена годишњих доба, те плима и осека).




1. Технологије материјала и високотехнолошка производња. 2. Информационе и комуникацијске технологије.

Ови индикатори су важни за поменуте секторе ради будућих технологија које ће бити неопходне како би човјек овладао ширим подручјем свемира, а најмање простором нашег сунчевог система. Да би се то постигло биће неопходно кроз ова два сектора економије произвести стројеве и апаратуре које ће то омогућити.

4.2.2а. Описује појам свјетлости, разликује изворе свјетлости, те разматра претварање енергије у којима настаје свјетлост. 5.1.1а. Описује одабране примјере историјског развоја физичких идеја (представа о грађи материје, представа о кретању Земље и других небеских тијела).



2.1.1ц. Примјењује операције с потенцијама чији је експонент цијели број. 2.1.1д. Разликује пропорционалне и обрнуто пропорционалне величине у различитим контекстима. 2.1.1е. Примјењује функцију директне и обрнуте пропорционалности. 2.1.1ф. Изражава линеарну функцију ријечима и симболима и испитује њена својства.

Хемија

3.1.1. Објашњава структуру и физикално-хемијска својства материје. 3.3.2. Анализира промјену енергије при физикално-хемијским промјенама материје .

Биологија


ИКТ

4.2.4.б. Одређује и додјељује варијабле. 4.2.4.ц. Разликује и примјерено користи наредбе услова, логичке операторе и петље. 4.2.4.д. Употребљава у програмима кључне алгоритме који одражавају рачунарски начин размишљања нпр. сортирање и претраживање.










90 91






Исход: 2. Описује модел настанка и еволуције свемира, те тумачи процесе формирања и развоја звијезда.

4.4.2а.Наводи да свемир има коначну старост и да она према посљедњим процјенама износи 13.8 милијарди година.




1. Технологије материјала и високотехнолошка производња. 2. Информационе и комуникацијске технологије.

Ови индикатори су важни за поменуте секторе ради будућих технологија које ће бити неопходне како би човјек овладао ширим подручјем свемира, а најмање простором нашег Сунчевог система. Да би се то постигло биће неопходно кроз ова два сектора економије произвести машине и апаратуре које ће то омогућити.

4.2.2а. Описује појам свјетлости, разликује изворе свјетлости, те разматра претварање енергије у којима настаје свјетлост. 5.1.1а. Описује одабране примјере историјског развоја физичких идеја (представа о грађи материје, представа о кретању Земље и других небеских тијела).



2.1.1ц. Примјењује операције с потенцијама чији је експонент цијели број. 2.1.1д.Разликује пропорционалне и обрнуто пропорционалне величине у различитим контекстима. 2.1.1е. Примјењује функцију директне и обрнуте пропорционалности. 2.1.1ф. Изражава линеарну функцију ријечима и симболима и испитује њена својства.

Хемија

3.1.1. Објашњава структуру и физикално-хемијска својства материје. 3.3.2. Анализира промјену енергије при физикално-хемијским промјенама материје.

Биологија


ИКТ

4.2.4.б. Одређује и додјељује варијабле. 4.2.4.ц. Разликује и примјерено користи наредбе услова, логичке операторе и петље. 4.2.4.д. Употребљава у програмима кључне алгоритме који одражавају рачунарски начин размишљања (на примјер, сортирање и претраживање).










92 93




ОБЛАСТ 5: ФИЗИКА, ДРУШТВО И ТЕХНОЛОГИЈА

Компонента 1: Историја и филозофија физике

Исход: 1. Критички разматра историју развоја физичких идеја.

5.1.1а. Описује одабране примјере историјског развоја физичких идеја (представа о грађи материје, представа о кретању Земље и других небеских тијела). 5.1.1б. Упоређује историјски развој садржаја физике са развојем њене метода. 5.1.1.в. Описује утицај друштвено-економских фактора на развој физичких идеја.




1. Производња, ефикасност и пренос енергије, укључујући обновљиве видове енергије. 2. Технологије материјала и високотехнолошка производња. 3. Информационе и комуникацијске технологије.

У поменутим ЕЗЗ секторима неопходно је знати историјски пут развоја идеја које су, на примјер, од најранијих начина добијања енергије довеле до садашњих експеримената на фузионим реакторима којима ће се осигурати енергетска будућност свијета.

Све у ЗЈНПП за физику што се може везати за енергију и за структуру материјала, а то су готово све области ЗЈНПП везује се за ова три издвојена индикатора.



1.2.3. Бира и комбинује стратегије, методе и операције за рјешавање проблема и даје рјешења у контексту проблема. 1.2.4. Процјењује оправданост и прецизност изабраних стратегија, метода, операција и добијених рјешења, те дискутује о крајњем рјешењу у контексту проблема. 4.1.1. Формулише проблем, прикупља и обрађује податке из различитих извора, те их представља у различитим формама. 4.1.2. Интерпретира, дискутује добијене податке и резултате истраживања.

Хемија

4.3.1. Интерпретира промјену енергије у биохемијским системима. 4.3.2. Анализира природне системе као функционалну и структурну цјелину, као и њихову повезаност и зависност. 4.3.3. Објашњава услове равнотеже у природним системима, те упућује на разлоге и посљедице поремећаја равнотеже.

Биологија

2.4.1. Интерпретира и вреднује резултате из различитих извора о структури и трансформацији енергије у организмима служећи се стручном терминологијом. 2.4.2. Интерпретира и вреднује резултате из различитих извора о промјенама материје и претварање енергије у живој природи служећи се стручном терминологијом.


1.2.1. Тумачи повезаност и међузависност геогених и антропогених обиљежја Земље. 1.2.2. Планира и проводи активности којим истражује важност географског простора. 1.2.3. Објашњава функционалне промјене у животној средини повезујући их с промјенама годишњих доба. 1.2.5. Анализира повезаност природно-географских процеса утврђујући постојање варијабилности живих бића на Земљи.

ИКТ

2.2.3. Анализира улогу савремене технологије у друштву. 2.2.4.Анализира сложене техничке системе. 2.2.5. Примјењује савремене технологије.




Оквирни напредак у учењу - када подучавати (сугестије y погледу одређивања редослиједа – раније или касније у оквиру датог интервала провјере знања)






94 95







5.1.1.г. Црта временску линију, те на њу смјешта истакнуте физичаре и одговарајући развој физичких теорија и технологије.




1. Производња, ефикасност и пренос енергије, укључујући обновљиве видове енергије. 2. Технологија материјала и високотехнолошка производња. 3. Информационе и комуникацијске технологије.


5.1.1а. Описује одабране примјере историјског развоја физичких идеја (представа о грађи материје, представа о кретању Земље и других небеских тијела). 5.1.1б. Упоређује историјски развој садржаја физике са развојем њене метода. 5.1.1.в. Описује утицај друштвено-економских фактора на развој физичких идеја.




Хемија

4.3.1. Интерпретира промјену енергије у биохемијским системима. 4.3.2. Анализира природне системе као функционалну и структурну цјелину, као и њихову повезаност и зависност. 4.3.3. Објашњава услове равнотеже у природним системима, те указује на узроке и посљедице поремећаја равнотеже.

Биологија



1.2.1. Тумачи повезаност и међузависност геогених и антропогених обиљежја Земље. 1.2.2. Планира и проводи активности којим истражује важност географског простора. 1.2.3. Објашњава функционалне промјене у животној средини повезујући их с промјенама годишњих доба.1.2.5. Анализира повезаност природно-географских процеса утврђујући постојање варијабилности живих бића на Земљи.

ИКТ

2.2.3. Анализира улогу савремене технологије у друштву. 2.2.4. Анализира сложене техничке системе. 2.2.5. Примјењује савремене технологије.










96 97






Исход: 2. Интерпретира природу физике.

5.1.2а. Идентификује питања која могу представљати предмет физичког истраживања. 5.1.2б. Описује кључне поступке који су у основи физичког спознавања стварности: идентификовање проблема, прикупљање чињеница о проблему, постављање хипотеза и експериментална провјера хипотеза. 5.1.2.в. Разликује законе природе од закона физике. 5.1.2.г. Расправља о значају логичног резоновања и креативности, те научне отворености и скептицизма, за развој физике.




1. Производња, ефикасност и пренос енергије, укључујући обновљиве видове енергије. 2. Технологије материјала и високотехнолошка производња. 3. Информационе и комуникацијске технологије.

Поменути сектори економије засноване на знању у својој основи имају физичке законе из области:

1. Механика

2. Молекуларна физика и термодинамика

3. Електромагнетизам

4. Осцилације, таласи и модерна физика, ЗЈНПП за физику.

1. Механика. 2. Молекуларна физика и термодинамика. 3. Електромагнетизам. 4. Осцилације, таласи и модерна физика.




Хемија

4.3.1. Интерпретира промјену енергије у биохемијским системима. 4.3.2. Анализира природне системе као функционалну и структурну цјелину, као и њихову повезаност и зависност. 4.3.3. Објашњава услове равнотеже у природним системима, те упућује на разлоге и посљедице поремећаја равнотеже.

Биологија



1.2.1. Тумачи повезаност и међузависност геогених и антропогених обиљежја Земље. 1.2.2. Планира и проводи активности којим истражује важност географског простора. 1.2.3. Објашњава функционалне промјене у животној средини повезујући их с промјенама годишњих периода. 1.2.5. Анализира повезаност природно-географских процеса утврђујући постојање варијабилности живих бића на Земљи.

ИКТ

2.2.3. Анализира улогу савремене технологије у друштву. 2.2.4.Анализира сложене техничке системе. 2.2.5. Примјењује савремене технологије.










98 99





Компонента 2: Методе и језик физике

Исход: 1. Планира и проводи физичке експерименте, те представља добијене резултате.

5.2.1а. Објашњава сврху извођења експеримента, спецификује потребан прибор и експерименталне процедуре, те правилно рукује мјерним инструментима и прибором. 5.2.1б. Идентификује варијабле које током извођења експеримената треба држати сталним. 5.2.1.в. Тумачи постављене хипотезе, проводи експерименталне процедуре и обрађује мјерне податке. 5.2.1.г.Приказује мјерне податке помоћу табела и графикона, квалитативно и квантитативно их интерпретира, те идентификује грубе грешке у мјерењу.





У свим овим ЕЗЗ секторима веома је битно знати вршити експерименте, тј. знати дизајнирати ток експеримента, мјерне апаратуре, неопходни прибор и посебно је важно знати правилно обрадити резултате мјерених вриједности који су добијени у експерименту. Све ово се једнако односи и на медицину и на ИКТ сектор и на сектор енергетике и савремених материјала и High-tech производа.

5.1.2а. Идентификује питања која могу представљати предмет физичког истраживања. 5.1.2б. Описује кључне поступке који су у основи физичког спознавања стварности,идентификовање проблема, прикупљање чињеница о проблему, постављање хипотеза и експериментална провјера хипотеза. 5.2.3д.Објашњава физичке појаве и процесе, те описује резултате експеримента (или посматрања) користећи се физичким појмовима и моделима.



3.2.1а. Претвара мјерне јединице из мањих у веће и обрнуто. 3.2.1б.Одређује мјере нерегуларних или сложених фигура (нпр. помоћу координатног система или дисекцијом или реорганизовањем дијелова). 3.2.1ц. Примјењује Питагорину теорему и друга својства везана уз мјерљива обиљежја ликова и тијела у проблемским ситуацијама. 3.2.2а. Утврђује мјерљива обиљежја објеката и појава и предвиђа резултате мјерења.

Хемија

1.1.2.д. Идентификује материје на основу резултата експеримента (бојење пламена). 1.4.1.а. Изводи мјерења (маса, запремину, температура, pH) и поступке одјељивање састојака из смјеса (таложење, декантација, филтрација, дестилација, сублимација, кристализација). 2.4.1.а. Изводи мјерења (м, V, Т) која су дио истраживања. 2.4.1.б. Изводи поступке раздвајања смјеса. 2.4.2.б. Доказује експериментима својства метала и њихових веза (дјеловање киселина и база на метале, горењe). 2.4.3.б. Повезује резултате и закључке истраживања, те прикупљене податке приказује у облику извјештаја.

Биологија

1.4.4.а. Изводи посматрања, мјерења и практичне вјежбе у природи и лабораторији служећи се мјерним и оптичким инструментима и лабораторијском опремом. 2.4.4.а. Изводи посматрања, мјерења и практичне вјежбе у природи и лабораторији служећи се мјерним и оптичким инструментима и лабораторијском опремом за проучавање анатомије, морфологије и цитологије. 3.4.4.а. Изводи посматрања, мјерења и практичне вјежбе у природи и лабораторији о структури и промјени материје и енергије у живој природи служећи се мјерним и оптичким инструментима и лабораторијском опремом.



ИКТ

3.1.1а. Повезује појмове: знање, информација и податак. 3.1.2а. Употребљава различите врсте података у раду са рачунаром. 3.1.3а. Бира ИКТ уређаје и медије у складу са њиховом намјеном.










100 101





Компонента 2: Методa језик физике

Исход: 1. Pланира и проводи физичке експерименте, те представља добијене резултате.

5.2.1е. Дискутuje о потенцијалним безбједносним ризицима (здравље ученика, опрема) који се вежу уз провођење експеримента, те идентификује одговарајуће мјере предострожности/заштите.





У свим овим ЕЗЗ секторима веома је битно знати вршити експерименте, тј. знати дизајнирати ток експеримента, мјерне апаратуре, неопходни прибор и посебно је важно знати правилно обрадити резултате мјерених вриједности који су добијени у експерименту. Све ово се једнако односи и на медицину и на ИКТ сектор и на сектор енергетике и савремених материјала и High-Tech производа.

5.1.2а.Идентификује питања која могу представљати предмет физичког истраживања. 5.1.2б. Описује кључне поступке који су у основи физичког спознавања стварности: идентификoвање проблема, прикупљање чињеница о проблему, постављање хипотеза и експериментална провјера хипотеза. 5.2.3д. Објашњава физичке појаве и процесе, те описује резултате експеримента (или посматрања) користећи се физичким појмовима и моделима.



3.2.1а. Претвара мјерне јединице из мањих у веће и обрнуто. 3.2.1б.Одређује мјере нерегуларних или сложених фигура (нпр. помоћу координатног система или дисекцијом или реорганизовањем дијелова). 3.2.1ц. Примјењује Питагорину теорему и друга својства везана уз мјерљива обиљежја ликова и тијела у проблемским ситуацијама. 3.2.2а. Утврђује мјерљива обиљежја објеката и појава и предвиђа резултате мјерења.

Хемија

1.1.2.д. Идентификује материје на основу резултата експеримента (бојење пламена). 1.4.1.а. Изводи мјерења (маса, запремину, температура, pH) и поступке одјељивање састојака из смјеса (таложење, декантација, филтрација, дестилација, сублимација, кристализација). 2.4.1.а. Изводи мјерења (м, V, T) која су дио истраживања. 2.4.1.б. Изводи поступке раздвајања смјеса. 2.4.2.б. Доказује експериментима својства метала и њихових веза (дјеловање киселина и база на метале, горење). 2.4.3.б. Повезује резултате и закључке истраживања, те прикупљене податке приказује у облику извјештаја.

Биологија

1.4.4.а. Изводи посматрања, мјерења и практичне вјежбе у природи и лабораторији служећи се мјерним и оптичким инструментима и лабораторијском опремом. 2.4.4.а. Изводи посматрања, мјерења и практичне вјежбе у природи и лабораторији служећи се мјерним и оптичким инструментима и лабораторијском опремом за проучавање анатомије, морфологије и цитологије. 3.4.4.а. Изводи посматрања, мјерења и практичне вјежбе у природи и лабораторији о структури и промјени материје и енергије у живој природи служећи се мјерним и оптичким инструментима и лабораторијском опремом.



ИКТ

3.1.1. Повезује појмове: знање, информација и податак. 3.1.2а. Употребљава различите врсте података у раду са рачунаром. 3.1.3а. Бира ИКТ уређаје и медије у складу са њиховом намјеном.










102 103





Компонента 2: Метода и језик физике

Исход: 2. Примјењује разноврсне математичке методе у опису и рјешавању физичких проблема.

5.2.2а.Тумачи директну и обрнуту пропорционалност у контексту садржаја физике. 5.2.2б. Креира и интерпретира табеларне и графичке приказе зависности физичких величина. 5.2.2.в.Тумачи, комбинује и трансформише једноставне математичке изразе у контексту физике. 5.2.2.г. Скицира и описује проблемску ситуацију, идентификујући при томе релевантна тијела, величине и међузависност величина. 5.2.2е. Моделује физички проблем језиком математике, претвара мјерне јединице и рачуна тражену величину. 5.2.2.ђ. Евалуира смисленост резултата добијеног рјешавањем проблема.





У свакој од ових ЕЗЗ врло је важно знати извршити адекватне прорачуне, користити адекватан математички апарат, представити извршена мјерења и прорачуне и интерпретирати их на адекватан начин.

У свакој области физике користи се језик математике, математичке методе, користе се Моделујења проблема кроз математички апарат, користи се презентација закључака физичких проблема табеларно и графички и све то помаже бољој интерпретацији закључака који слиједе након рјешавања проблема.



Готово да нема области из математике која се не може примијенити код рјешавања физичких проблема, тј. код примјене закона физике у разним областима економије базиране на знању. Ту су и све рачунске операције, једначине и неједначине, геометрија, функције и елементи вјероватноће.

Хемија

Исходи учења и индикатори из физике на више мјеста се додирују са исходима и индикаторима из хемије и путем примијењених рачунских операција. То се нарочито односи на исходе: 1.4.1. Прикупља податке из различитих извора.1.4.2. Примјењује математичке вјештине. 1.4.3. Уочава законитости података приказаних моделима, табелама и графиконима.

Биологија

У биологији у овом образовном периоду (деветогодишња школа) нема индикатора који би се кроз примјену математичких метода могли повезати са индикаторима или исходима у физици.


У географији у овом образовном периоду (деветогодишња школа) нема индикатора који би се кроз примјену математичких метода могли повезати са индикаторима или исходима у физици.

ИКТ

ИКТ исходи се могу веома добро примијенити код коришћења математичких метода за рјешавање физичких проблема. Ту су посебно драгоцјени индикатори из компоненте 3.4. “Обрада података”: 3.4.11. Употребљава софтвер за обраду текста, табеле за обраду података и презентације. 3.4.12. Моделује, израђује и примјењује базе података. 3.4.13. Употребљава софтвер за цртање и обраду слика, звука и аудио-визуелних записа. те из компоненте 4.1.”Алгоритми и структуре података”: 4.1.1. Процјењује значај алгоритама у рјешавању проблема. 4.1.2. Анализира структуре података у алгоритамском приступу рјешавању проблема. 4.1.3. Бира и употрабљава алгоритме и алгоритамске структуре за рјешење проблема.










104 105






Исход: 3. Дискутује о физичким садржајима и истраживањима користећи се развноврсним приказима и изворима знања.

5.2.3а. Разликује значење одређених појмова (нпр. рад, притисак) у језику физике и језику свакодневице. 5.2.3б. Прикупља податке релевантне за физику служећи се разноврсним изворима знања укључујући и информационе технологије.5.2.3.в. Изражава резултате мјерења помоћу СИ јединица, те тумачи и користи одговарајуће префиксе. 5.2.3.г. Објашњава физичке појаве и процесе, те описује резултате експеримента (или посматрања) користећи се физичким појмовима и моделима. 5.2.3.д.Дискутује о темама релевантним за физику (укључујући и резултате експеримената) користећи се различитим репрезентацијама (ријечи, цртежи, графикони, табеле, математички изрази, макете, симулације,видео-снимци, мултимедијалне презентације) и технологијама, уважавајући при томе своје саговорнике.





Осим математичких метода које су неопходне за презентовање физичких проблема и закључака, постоје и друге додатне активности које ће те резултате учинити квалитетнијим и јаснијим. О тим активностима и методама се говори у овим индикаторима (ријечи, цртежи, графикони, табеле, математички изрази, макете, симулације,видео-снимци, мултимедијалне презентације) и сигурно је да ће они употребу физичких знања у овим ЕЗЗ секторима учинити квалитетнијим.

Ови индикатори се могу примијенити на све исходе из области динамике, хидромеханике, електромагнетизма,оптике и модерне физике, атомске и нуклеарне.



Хемија

Биологија


ИКТ










106 107





Компонента 3: Примјене физике у свакодневици и технологији

Исход: 1. Евалуира везе и односе између физике, друштва и технологије.

5.3.1а.Описује повратну везу између развоја физике и развоја технологије. 5.3.1б. Тумачи конкретне примјере утицаја развоја физике на човјекову свакодневицу (нпр. електрична струја у домаћинствима).




Сви сектори ЕЗЗ-а, посебно: 1. Производња, ефикасност и пренос енергије, укључујући обновљиве видове енергије. 2. Технологије материјала и високотехнолошка производња. 3. Информационе и комуникацијске технологије. 4. Медицина.

Свака просперитетна грана економије мора знати како повезати истраживања и технологије. Нема нових технологија без нових научних достигнућа и нових знања, а затим даље, нема успјешне економије ако она није базирана на знању.

3.3.3д.Објашњава принцип рада електричног генератора, трансформатора и електромотора, те дискутује о друштвено-економским предностима и недостацима различитих врста електрана (хидроелектране, вјетроелектране, термоелектране, нуклеарне електране). 5.1.1а. Описује одабране примјере историјског развоја физичких идеја (представа о грађи материје, представа о кретању Земље и других небеских тијела). 5.1.2б. Описује кључне поступке који су у основи физичког спознавања стварности: идентификовање проблема, прикупљање чињеница о проблему, постављање хипотеза и експериментална провјера хипотеза.



Да би се разумјела веза науке (физике) и технологије, неопходно је знати примијенити законе физике на нека практична рјешења при чему је неопходно знати све рачунске операције 1.2.1. 1.2.2. , све о једначинама и неједначинама: 2.2.1.. 2.2.2.. 2.2.3. елементе логике 2.3.1. 2.3.2. геометрију и мјерења 3.1.3. 3.2.1.

Хемија

1.4.1.а. Изводи мјерења (маса, запремину, температура, pH) и поступке одјељивање састојака из смјеса (таложење, декантација, филтрација, дестилација, сублимација, кристализација). 2.3.1. Утврђује важност технолошких процеса и њихов утицај на одрживи развој.2.3.2. Аргументује важност природних ресурса и њихово коришћење у технолошким процесима. 3.2.3.б. Поткрепљује аргументима измјене енергије у екосистемима. 3.2.3.ц. Објашњава трансформацију енергије и њен степен искористивости.

Биологија

1.3.2. Аргументује важност очувања природе ради одрживости биодиверзитета.1.3.3. Анализира антропогени утицај на геобиосферу. 1.3.4. Предлаже мјере заштите и унапређења животне средине. 1.3.5. Утврђује важност обновљивих извора енергије за одрживи развој. 3.3.1. Анализира рационално коришћење природних енергетских ресурса у складу са очувањем природне и животне средине.3.3.2. Објашњава претварање енергије са становишта биотехнологије. 3.3.3. Анализира обновљиве и изворе енергије на Земљи.


3.1.1. Разликује физичке и хемијске промјене материје у природној средини. 3.1.2. Анализира обновљиве и необновљиве изворе енергије на Земљи.3.1.3. Објашњава значај енергије и анализира рационално коришћење енергетских ресурса у складу са очувањем природе. 3.3.3. Доводи у везу технолошки напредак и бројност популације с трансформацијом природне средине.

ИКТ

2.1.1.а. Објашњава важност техничких достигнућа за квалитет и начин живљења. 2.1.1.б. Критички разматра техничка достигнућа у различитим друштвеним и временским контекстима. 2.1.2.а. Препознаје важност науке у развоју технологије и технике. 2.1.2.б. Разликује одговарајуће технолошке процесе и производе различитих технологија.










108 109






Исход: 2. Користи знање физике у контекстима релевантним за модерну свакодневицу.

5.3.2а. Тумачи (на квалитативном нивоу) одабране појаве из свакодневице.






Хемија

Биологија


ИКТ










110 111







5.3.2.б. Тумачи (на квалитативном нивоу) принцип функционирања неких одабраних, широко распрострањених технологија.






Хемија

Биологија


ИКТ










112 113







5.3.2.в. Користи знање физике ради процјењивања безбједносних ризика релевантних за модерну свакодневицу (нпр. опасности од електричне струје, опасности од буке, опасности од зрачења).






Хемија

Биологија


ИКТ









Нацрт Оперативног наставног плана и програма (ОНПП) за СТЕМ компетенције заснованог на ЗЈНПП дефинираној на исходима ученја - ФИЗИКА

Крај средњошколског одгоја и образованја (18,19 год.)

Крај средњошколског одгоја иобразованја (18.19 год.)

116 117






Исход: 1. Мјери и одређује димензије тијела, површине плоха и запремину тијела.

1.1.1.а. Разликује директна и индиректна мјерења физичких величина. 1.1.1.б. Тумачи и рачуна апсолутну и релативну грешку мјерења у контексту мјерења димензија тијела. 1.1.1.в. Објашњава потребу вршења већег броја мјерења у сврху постизања веће тачности мјерења.




Знати вршити мјерења и рачунати разне врсте грешака које се праве при мјерењима све то је веома битно у више сектора ЕЗЗ као што су: 1. истраживања у медицини и медицински инжењеринг. 2. Технологија материјала и високотехнолошка производња. 3. Производња, пренос енергије.

У свакој од поменутих ЕЗЗ грана врше се базична мјерења, рачунају се грешке мјерења код израде хардвера разне врсте, и израде комуникацијске инфраструктуре. Медицински инжењери и истраживачи користе разне врсте мјерења и рачунање грешака при мјерењу. Усавршавање научних инструмената, производња и пренос енергије захтијевају директна и индиректна мјерења, вишеструка мјерења ради мање грешке и рачунање грешке. Пољопривредници користе мјерење површина на којима узгајају разне врсте житарица, поврћа или воћа.

У комбинацији са индикаторима5.2.1.б. Рачуна и анализира грешке у мјерењу. 5.2.1.в. Евалуира избор експерименталних метода полазећи од процјене недостатака експерименталне поставке и потешкоћа у мјерењу.који се односе на планирање и провођење физичких експеримената ученици ће моћи да примијене своја знања из мјерења на конкретне проблеме из свакидашњег живота.



Исходи 1.2.1 који се односе на познавање рачунских операција те исходи 3.2.1 и 3.2.2. у којима је управо кроз математику анализирају мјерљива обиљежја објеката, комбинују мјерни системи и мјерне јединице, те предвиђају резултати мјерења, добра су комбинација са елементима мјерења који се уче у физици.

Хемија

За многобројна и различита мјерења која се обављају у разним поглављима хемије као што су поступци доказивања стехиометријских закона (1.2.2.а; 1.2.2.б;1.2.3.а;) или код прикупљања података из различитих извора (3.4.1) и код повезивања резултата мјерења са концептуалним сазнањима (3.4.2); врло је важно знати ова основна правила којих се треба придржавати ако желимо да нам резултати мјерења буду што тачнији.

Биологија

1.2.4б.Објашњава варијабилност простора и јединки као основа еволутивних ромјена. 3.4.4а. Изводи комплексне практичне радове у природи и лабораторији о структури и промјени материје и енергије у живој природи служећи се мјерним и оптичким инструментима и лабораторијском опремом и ИКТ. 4.4.4а. Интерпретира и вреднује закључке о анатомији, морфологији и физиологији човјека на основу прикупљених информација из различитих извора.


1.1.1а.Користи географске појмове и терминологију и самостално прикупља и анализира географске информације и податке. 1.1.2а. Анализира и изводи закључке на основу експеримената (евапорација, транспирација, продукција наноса, водни капацитет, хемијски експеримент).

ИКТ

3.1.3.а. Ствара садржаје помоћу одговарајућих ИКТ уређаја. 3.4.11.в. Израђује презентације повезујући текст, слику, звук, хипертекст, видео, анимације и слично. 5.1.2.а. Осмишљава интернет-страницу, страницу друштвене мреже, презентацију, видео запис или каталог којим ће путем интернета промовисати властити хоби или посао.




Оквирни напредак у учењу - када подучавати (сугестије у погледу одређивања редослиједа - раније или касније у оквиру датог интервала провјере знања)






118 119






Исход: 1. Мјери и одређује димензије тијела, површине и запремину тијела.

1.1.1.г. Дизајнира правилна геометријска тијела , као и задате површине.






Хемија

Биологија


ИКТ










120 121






Исход: 2. Мјери и одређује масу и густоћу тијела и материје, те вријеме трајања различитих процеса.

1.1.2.а. Мјери масу малих тијела и у конкретним контекстима примјењује закон очувања масе. 1.1.2.б. Евалуира разлике између локалне и средње густине тијела. 1.1.2.в. Описује примјене мјерења густоће тијела у пракси. 1.1.2.г. Рјешава теоријске и експерименталне проблеме који укључују коришћење појма густоће ради одређивања материје од које је неко хомогено тијело грађено.





У овим ЕЗЗ областима неопходно је знати како извршити базична мјерења која се односе на масу што укључује и густину као масу јединице запремине. Неопходно је знати користити разне мјерне системе и знати претварати мјерне јединице из једног у неки други систем.

5.2.1а. Проводи самостално експериментална истраживања отвореног типа: идентификује предмет истраживања, прикупља релевантне податке, креира моделе, бира методе истраживања, те анализира и презентује резултате истраживања. 5.2.1б.Рачуна и анализира мјерне погрешке. 5.3.2а. Користи знање физике ради рјешавања квалитативних и квантитативних проблема смјештених у контексте свакодневице, спорта, медицине и технологије.



3.2.1а. Комбинује различите мјерне системе, инструменте у процесима мјерења. 3.2.1б. Формулише проблемске ситуације повезане са израчунавањем обима, површине и запремине стандардних и нестандардних фигура у равни и тијела. 3.2.2а. Рјешава проблемске ситуације процјењујући и предвиђајући резултате мјерења.

Хемија

У хемији су поготово важне методе мјерења величина као што су маса, густина, запремина: 1.2.3а. Упоређује различите параметре (маса, запремина, количина материје, притисак, температура) и изводи закључке на темељу стехиометријске зависности. 1.2.3б. Исказује рачуном концентрације отопина (количинска, масена, процентна, молни удио). 2.4.1а. Обликује истраживачко питање и изводи мјерења (м, V, T, n) која су саставни дио експеримента.

Биологија

1.4.4а. Изводи комплексне практичне радове у природи и лабораторији служећи се мјерним и оптичким инструментима, лабораторијском опремом и ИКТ. 2.4.2а.Интерпретира и вреднује закључке о грађи и функцији ћелија, ћелијским диобама и диференцијацијама ћелија на основу прикупљених информација из различитих извора.


1.1.2. Анализира и изводи закључке на основу експеримената (евапорација, транспирација, продукција наноса, водни капацитет, хемијски експеримент).1.1.4. Тумачи геолошке промјене; анализира геоморфолошке процесе и облике.

ИКТ

3.1.2а. Примјерено користи различите врсте података (за програмирање, базе података и сл. ). 3.1.2б.Проводи рачунске операције у бројчаним системима.










122 123






Исход: 1. Интерпретира значење основних кинематичких величина.

1.2.1.а. Разликује вектор положаја и помака, путању и пут, те транслаторно и ротационо кретање. 1.2.1.б. Евалуира везе и односе између појмова тренутне брзине, средње брзине и средње путне брзине, те објашњава да тренутна брзина увијек има правац тангенте у датој тачки путање. 1.2.1.в. Успоставља везу између кинематичких величина којим описујемо транслаторно и ротационо кретање (помак – угаони помак, линијска брзина – угаона брзина, убрзање – угаоно убрзање, те објашњава потребу увођења величина које описују ротационо кретање. 1.2.1.е. Изводи и тумачи појам центрипеталног убрзања, повезујући га са промјеном правца брзине, док тангенцијално убрзање повезује са промјеном интензитета брзине.




1. Производња, ефикасност и пренос енергије, укључујући топлотне машине, моторе и хидраулику, превозна средства, гријање и хлађење, те процес штедње енергије захтијевају познавање ових кинематичких индикатора. 2. Информатичке и комуникацијске технологије, посебно роботика, навигација и ГСП.

Покретни дијелови разних машина из ових сектора ЕЗЗ слиједе једноставне кинематичке законе које је зато неопходно познавати.

5.2.2а. Извршава операције над векторима (слагање, разлагање, скаларни и векторски произвођ. у контексту описивања и рјешавања физичких проблема. 5.3.2а. Користи знање физике ради рјешавања квалитативних и квантитативних проблема смјештених у контексте свакодневице, спорта, медицине и технологије.



2.1.1. Анализира законитости, односе, зависности, везе и функције у математици и реалном свијету. 2.1.2. Анализира и приказује математичке ситуације и структуре употребом алгебарских симбола и различитих нотација (записа), графика и дијаграма, те генерализује на основу њих. 2.2.1. Саставља и записује симболима једначине и неједначине при рјешавању проблема, те образлаже графички и усмено њихову смисленост. 3.1.1.и. Приказује векторе у коррдинатном систему у равни и простору, векторски и мјешовити производ.

Хемија

1.1.1ђ. Бира прикладне физичке и хемијске поступке одјељивања састојака (смјесе на темељу познавања састава исте. 1.3.3а. Критички процјењује утицај хемијских промјена на околину ( горење, киселе кише, стакленички плинови, корозија, учинак умјетних гнојива).

Биологија

1.2.1а. Анализира и упоређује утицај појединих еколошких фактора на организме (температура, pH сланост, и сл.). 1.2.1б. Анализира утицај комплексних фактора средине на организме, интеракција (клима, тло). 1.2.2а. Анализира географске и природне процесе и утврђује њихов утицај на животну средину.


1.1.2а. Анализира и изводи закључке на основу експеримената (евапорација, транспирација, продукција наноса, водни капацитет, хемијски експеримент). 1.2.3. Уочава и дефинише факторе који утичу на трансформацију природне средине у географску средину, служећи се адекватним методама истраживања.1.3.3. Доводи у везу климатске промјене с трансформацијом географског простора (ширење пустиња, кашњење монсуна, све чешћи и снажнији тропски циклони и сл.).

ИКТ

3.1.2б. Проводи рачунске операције у бројчаним системима. 3.1.4а. Вреднује и бира ИКТ за одређене потребе (реферате, презентације.










124 125














Исход: 2. Анализира одабрана механичка кретања служећи се кинематичким величинама.

1.2.2.а. Описује појам релативности кретања кроз разноврсне примјере. 1.2.2.б. Дискутује о праволинијским и сложеним кретањима (хоризонтални и коси хитав., при чему истиче принцип независности кретања, те изводи домет хица. 1.2.2.в. Анализира равномјерно и равномјерно убрзано кружно кретање у контексту свакодневице и технике. 1.2.2.г.Квалитативно и квантитативно анализира s-t, v-t, a-t графиконе (нпр. нагиб, површина испод криве, успостављање веза међу кинематичким величинама). 1.2.2.г. Рјешава сложене теоријске и практичне проблеме у контексту праволинијских кретања и криволинијских кретања (нпр. кретања у гравитационом пољу и кружно кретање.




1. Производња, ефикасност и пренос енергије, укључујући топлотне машине, моторе и хидраулику, превозна средства, гријање и хлађење те процес штедње енергије захтијевају познавање ових кинематичких индикатора.

Покретни дијелови разних машина из овог ЕЗЗ сектора слиједе једноставне кинематичке законе које је зато неопходно познавати.

5.2.2а. Извршава операције над векторима (слагање, разлагање, скаларни и векторски произвођ. у контексту описивања и рјешавања физичких проблема. 5.3.2а.Користи знање физике ради рјешавања квалитативних и квантитативних проблема смјештених у контексте свакодневица, спорта, медицине и технологије.



2.1.1. Анализира законитости, односе, зависности, везе и функције у математици и реалном свијету. 2.1.2 . Анализира и приказује математичке ситуације и структуре употребом алгебарских симбола и различитих нотација (записа), графика и дијаграма, те генерализује на основу њих. 2.2.1. Саставља и записује симболима једначине и неједначине при рјешавању проблема, те образлаже графички и усмено њихову.

Хемија

1.4.2б. Упоређује добијене величине (n, m, V, ρ, c, γ, ω) пишући одговарајуће математичке изразе. 2.2.1б.Наводи факторе који утичу на брзину физичких и хемијских промјена (p, T, n, Ea, катализатори и инхибитори). 2.3.3а.Расправља о посљедицама климатских промјена и доводи их у везу с претјераном експлоатацијом природних ресурса.

Биологија

1.2.4б. Објашњава варијабилност простора и јединки као основ еволутивних промјена. 3.4.2а. Интерпретира и вреднује закључке о грађи и функцији ћелија, ћелијским диобама и диференцијацијама ћелија на основу прикупљених информација из различитих извора.


1.1.2. Анализира и изводи закључке на основу експеримената (евапорација, транспирација, продукција наноса, водни капацитет, хемијски експеримент).

ИКТ

3.1.2а. Примјерено користи различите врсте података (за програмирање, базе података и сл. ). 3.1.2б.Проводи рачунске операције у бројчаним системима.


126 127






Исход: 1. Анализира појам силе и ефекте дјеловања силе, те врши слагање и разлагање сила.

1.3.1.а. Анализира историјски развој идеја о појму силе. 1.3.1.б. Идентификује силе посредством којих дата физичка тијела међудјелују, те разликује контактне и неконтактне силе. 1.3.1в. Користи графички метод ради слагања и разлагања већег броја сила. 1.3.1.г. Наводи различите врсте деформација (истезање, смицање, сабијање, савијање, увртање., те примјењује Хуков (Hоок) закон у општем облику. 1.3.1.д. Мјери и одређује силу трења, еластичну силу и силу реакције подлоге. 1.3.1.ђ. Идентификује и одређује центрипеталну силу, те тумачи ефекте центрифугалне силе у конкретним контекстима.




1. Производња, ефикасност и пренос енергије, укључујући обновљиве видове енергије. 2. Технологије материјала и високотехнолошка производње. 3. Медицина и сродне гране, производња лијекова, медицинска истраживања и медицински инжењеринг.

Разни материјали и њихова примјена захтијевају познавање основних закона механике. Дизајнери хардвера у ИЦТ сектору морају знати механичке законе ради фиксних и покретних дијелова. У роботици је неопходно познавање ових индикатора како би се одредиле силе и моменти на удовима робота. “Физикална машина” која симулира реалистично кретање (тј. игре, симулација борби итд.) је неопходна за софтвер. У медицинским истраживањима и медицинском инжењерингу веома је важно познавати законе статике и динамике како би било могуће правити вјештачке удове и друге органе.

3.1.1в. Пореди Кулонов закон са Њутновим законом гравитације и користи га ради рјешавања рачунских проблема. 3.3.2в.Успоставља везе и односе између Амперове и Лоренцове силе, те анализира примјену магнетних сила у свакодневици и техници. 4.3.3б. Пореди нуклеарне, гравитационе и електричне силе.



2.1.4а. Формулише и примјењује функције у стварним ситуацијама. 2.3.1а. Примјењују логичне операције. 2.3.1б. Повезује претпоставке и аргументе. 3.1.1и. Приказује векторе у координатном систему у равни и простору, векторски и мјешовити произвођ. 3.1.1г. Примјењује Талесову теорему у рјешавању проблемских задатака.

Хемија

Појам интеракције генерално је веома важан за области хемије које се баве хемијским процесима и међудјеловањем живих и неживих система. 4.3.1б.Разматра функције и особине природних система те њихову повезаност и зависност. 4.4.3а. Повезује резултате и закључке истраживања о међудјеловањима живих и неживих система.

Биологија

1.1.1в. Анализира утицај живих бића на биогеохемијске циклусе у биосфери. 1.4.1б. Ставља у везу повезаност земљине структуре и простора живљења с биодиверзитетом користећи се различитим изворима. 2.1.1а. Интерпретира и вреднује закључке о анатомији, морфологији и физиологији човјека на основу прикупљених информација из различитих извора. 2.1.1б. Ставља у везу повезаност земљине структуре и простора живљења с биодиверзитетом користећи се различитим изворима. 2.1.2а. Интерпретира и вреднује закључке о структурним и функционалним својствима живе и неживе природе на основу прикупљених информација из различитих извора. 2.1.2б. Ставља у везу повезаност структурних и функционалних својства живе и неживе природе користећи се различитим изворима.


1.3.1а. Комбинује примјену различитих инструмената за оријентацију на Земљиној површини. 1.2.1а. Рашчлањује природне процесе и утврђује њихов утицај на географску средину. 1.2.2а. Уочава и дефинише факторе који утичу на трансформацију природне средине у географску средину, служећи се адекватним методама истраживања.

ИКТ

3.1.2а.Примјерено користи различите врсте података (за програмирање, базе података и сл. ). 3.1.2б. Проводи рачунске операције у бројчаним системима. 3.1.4а. Врједнује и бира ИКТ за одређене потребе (реферате, презентације.










128 129







1.3.2.а. Црта и користи дијаграме сила за праволинијска и криволинијска кретања.1.3.2.б.Користи I,II и III Њутнов закон ради рјешавања теоријских и практичних проблема у контексту праволинијских и криволинијских кретања. 1.3.2.в. Интерпретира момент инерције као мјеру инертности приликом ротационог кретања. 1.3.2.г. Успоставља везе и односе између импулса и момента импулса. 1.3.2.д. Анализира међусобну зависности укупног момента силе, момента инерције и угаоног убрзања тијела.




1. Технологије материјала и високотехнолошка производња. 2. Медицина и сродне гране, производња лијекова, медицинска истраживања и медицински инжењеринг. 3. Информатичке и комуникацијске технологије, посебно роботика.

Роботици су неопходни закони статике и динамике да би се одредиле силе и моменти на рукама робота. “Физикална машина” која симулира реална кретања (нпр. У играма, симулацији лета, и сл.) је такође потребна за софтвер. Истраживачи у медицини треба да познају основне законе у механици како би разумјели функционирање локо-моторног система човјека или човјековог кардио-васкуларног система. Ово знање је такође неопходно за конструкцију вјештачких органа као нпр. вјештачко срце, удови и сл.

Готово све области физике имају за основу Њутнову механику. Комплетна хидростатика и хидродинамика (1.4.1а); 1.4.2а); базирају се на овим законима. Немогуће је разумјети модел честичне грађе материје нити међумолекуларне интеракције (2.1.1ђ.; 2.1.1е. без ових основних закона механике. 5.2.2а) Извршава операције над векторима (слагање, разлагање, скаларни и векторски произвођ. у контексту описивања и рјешавања физичких проблема.



1.2.1. Бира и комбинује стратегије, методе и операције за рјешавање проблема и даје рјешења у контексту проблема. 1.2.2. Процјењује оправданост и прецизност изабраних стратегија, метода, операција и добијених рјешења, те дискутује о крајњем рјешењу у контексту проблема. 2.1.4а. Формулише и примјењује функције у стварним ситуацијама. 2.3.1. Примјењују логичне операције. 2.3.1б.Повезује претпоставке и аргументе. 3.1.1и. Приказује векторе у координатном систему у равни и простору, векторски и мјешовити произвођ.

Хемија

Повезивање експерименталних резултата са концептуалним сазнањима захтијева познавање основних закона интеракције, Њутнових закона, појмова импулса, момента инерције, момента силе. 1.1.3ђ. Повезује структуру материје с међумолекулским силама и објашњава карактеристике агрегатних стања материје (чврсто, текуће, плиновито). 4.3.2. Анализира природне системе као функционалну и структурну цјелину, као и њихову повезаност и у у зависности ст.

Биологија

2.1.2а.Анализира географске и природне процесе и утврђује њихов утицај на животну средину. 2.1.2б. Ставља у везу жива бића у воденим и копненим екосистемима (сложени ланци исхране. 2.4.1а. Интерпретира и вреднује закључке о анатомији, морфологији и физиологији човјека на основу прикупљених информација из различитих извора. 2.41б. Ставља у везу повезаност земљине структуре и простора живљења с биодиверзитетом користећи се различитим изворима.


1.2.3а. Доводи у везу климатске промјене с трансформацијом географског простора (ширење пустиња, кашњење монсуна, све чешћи и снажнији тропски циклони и сл.). 1.2.4а. Дефинише елементе географске средине: природне, друштвене и антропогене и процјењује њихове ефекте.

ИКТ

4.1.1а. Процјењује предности и ограничења алгоритамског приступа у рјешавању проблема. 4.1.2а. Бира алгоритам који подржава одговарајућу структуру података.










130 131







1.3.2.ђ. Анализира механичке појаве користећи се неинерцијалним системом референције.






Хемија

Биологија


ИКТ










132 133






Исход: 3. Тумачи појам гравитационог поља и примјењује Њутнов закон гравитације.

1.3.3.а. Описује разлике између гравитационог поља Земље и поља Земљине теже. 1.3.3.б. Користи Њутнов закон гравитације ради рјешавања квантитативних проблема. 1.3.3.в. Препознаје гравитационе интеракције унутар Сунчевог система као један од примјера међудјеловања посредством поља, те тумачи и примјењује Кеплерове законе. 1.3.3.г. Тумачи космичке брзине, те изводи изразе за прву и другу космичку брзину. 1.3.3.д. Користи информатичке технологије ради прикупљања података и описивања примјена вјештачких сателита у пракси.




1. Информатичке и комуникацијске технологије, посебно сателити, трансмитери. 2. Енергија, мотори, ваздухопловна превозна средства.

Гравитациони ефекти су важни за сателите и друге вјештачке летјелице; за ваздухопловство генерално, али и за производњу енергије, код хидропотенцијала гдје се користи гравитациона потенцијална енергије воде.

1.3.4в. Тумачи и математички описује транслаторну и ротацијску кинетичку енергију, те еластичну (помоћу графикона) и гравитациону потенцијалну енергију. 1.3.4ђ. Дизајнира и описује једноставне уређаје/системе у којима се врши трансформација енергије (нпр. претварање еластичне потенцијалне енергије у кинетичку код аутомобила играчке., те тумачи и рачуна степен корисног дјеловања. Ово је важно код претварања потенцијалне енергије воде у електричну енергију у хидроелектранама.



1.2.1. Бира и комбинује стратегије, методе и операције за рјешавање проблема и даје рјешења у контексту проблема. 1.2.2. Процјењује оправданост и прецизност изабраних стратегија, метода, операција и добијених рјешења, те дискутује о крајњем рјешењу у контексту проблема. 2.1.2. Анализира и приказује математичке ситуације и структуре употребом алгебарских симбола и различитих нотација (записа) графика и дијаграма, те генерализује на основу њих.2.2.1. Саставља и записује симболима једначине и неједначине при рјешавању проблема, те образлаже графички и усмено њихову смисленост. 2.2.2. Аргументује поступке за рјешавање једначина, неједначина и система.

Хемија

Биологија


Појаве плиме и осеке се објашњавају гравитационом интеракцијом између Мјесеца и Земље што третира и географија у исходима учења 1.1.1. (1. анализира природне процесе и појаве и њихово међудјеловање користећи се географском терминологијом) и 1.1.2. (2. објашњава природне појаве помоћу експеримената).

ИКТ










134 135







1.3.4.а. Комбинује концепте рада, снаге и енергије ради рјешавања теоријских и практичних проблема, те процјењује енергетску вриједност прехрамбених производа. 1.3.4.б. Одређује вриједност рада из одабраних графикона у у зависности сти силе о кретању. 1.3.4.в. Тумачи и математички описује транслаторну и ротациону кинетичку енергију, те еластичну (помоћу графикона) и гравитациону потенцијалну енергију.




1. Производња енергије, посебно обновљиви видови енегије, производња мотора, превозних средстава и топлотних машина.

Енергија и штедња енергије захтијевају познавање закона очувања енергије, појмова силе трења, коефицијента корисног дејства, тј. појма ефикасности како би се разумјели начини дисипације енергије у процесима производње и преноса.

Закони трансформације и очувања енергије постоје готово у свим областима физике, почевши од кинематике 1.2.2; преко термодинамике 2.2.1; 2.2.2; електромагнетизма 3.3.2; 3.3.3; осцилација и таласа 4.1.1; 4.1.2; до атомске и нуклеарне физике 4.2.1; 4.2.2:4.3.2; 4.3.3.



1.2.1а.Комбинује рачунске операције с реалним и комплексним бројевима. 2.1.1б. Примјењује и формулише операције са потенцијама и коријенима.

Хемија

Анализа физичко хемијских особина материје захтијева познавање појмова енергије, рада, снаге те појмове претварања енергије из једног облика у други. 3.1.2. Анализира промјену енергије при физичко-хемијским промјенама материје. 3.1.3. Анализира обновљиве и необновљиве изворе енергије.

Биологија

Енергија која одржава метаболичке функције у тијелу се добије оксидацијом разне врсте хране као што су угљени хидрати, масти и протеини. Ради правилне исхране људи генерално, а спортиста посебно, неоходно је познавати нутриционе вриједности разне врсте хране, тј. разумјети појмове механичке енергије, рада и снаге. 4.3.1.а. Утврђује важност хигијене и здраве исхране за очување здравља човјека. 4.3.1.б. Просуђује о утицају: пестицида, тешких метала, радиоактивних супстанци, антибиотика, генетски модификованих једињења, адитива, на живот човјека.


1.1.4а. Објашњава повезаност физичких, хемијских и биолошких промјена у географској средини. 1.1.4б. Тумачи геолошке промјене; анализира геоморфолошке процесе и облике.

ИКТ

4.1.1а.Процјењује предности и ограничења алгоритамског приступа у рјешавању проблема. 4.1.2а. Бира алгоритам који подржава одговарајућу структуру података. 4.1.2б. Повезује структуру вишедимензионалног поља (матрица) с алгоритмима.










136 137







1.3.4.г. Дизајнира и описује једноставне уређаје/системе у којима се врши трансформација енергије (нпр. претварање еластичне потенцијалне енергије у кинетичку код аутомобила играчке), те тумачи и рачуна степен корисног дјеловања. 1.3.4.д. Идентификује и пореди обновљиве и необновљиве изворе енергије, те врши самостална истраживања о алтернативним изворима енергије.




1. Производња енергије, посебно обновљиви видови енегије, производња мотора, превозних средстава и топлотних машина. 2. Предузетништво, мала и средња предузећа која се баве конструкцијом нових апарата или усавршавањем постојећих са већом ефикасношћу. 3. Одрживи развој.

Претварање енергије из једног облика у други може бити изврсна основа за дизајнирање нових направа за домаћинства или нових производних алата - иновације такве врсте су веома присутне у оснивању малих бизниса.

Jедан од примјера трансформације енергије из једног облика у други јесте претварање потенцијалне енергије воде у хидроелектранама гдје је неопходно познавати основне појмове гравитационе силе и гравитационе потенцијалне енергије. На сличан начин се кинетичка енергија вјетра претвара у ротациону енергију пропелера у вјетроелектранама, а ова даље у електричну енергију.1.3.3.а. Описује разлике између гравитационог поља Земље и поља Земљине теже. 1.3.3.б. Користи Њутнов закон гравитације ради рјешавања квантитативних проблема. 1.3.3.в. Препознаје гравитационе интеракције унутар Сунчевог система као један од примјера међудјеловања посредством поља, те тумачи и примјењује Кеплерове законе.



Све рачунске операције 1.2.1; 1.2.2. Укупно знање о функцијама 2.1.1: 2.1.2; 2.1.3; 2.1.4. Све о једначинама и неједначинама 2.2.1; 2.2.2; 2.2.3.

Хемија

3.2.1. Повезује промјене материје с претварањем енергије у систему. 3.2.2. Анализира промјену енергије у систему. 3.2.3. Објашњава промјене материје и размјену енергије између система и околине.3.1.3в.Процјењује еколошку прихватљивост појединих обновљивих и необновљивих извора енергије. 3.3.3б. Предлаже моделе за рационално коришћење и уштеду, обновљивих и необновљивих извора енергије.

Биологија

2.4.3а. Интерпретира и вреднује закључке о структурним и функционалним својствима живе и неживе природе у функцији одрживог развоја на основу прикупљених информација из различитих извора. 2.4.3б. Ставља у везу повезаност структурних и функционалних својства живе и неживе природе у функцији одрживог развоја користећи се различитим изворима. 3.1.1; 3.1.2; 3.1.3.


3.1.2а. Објашњава експлоатацију обновљивих и необновљивих извора повезујући их с развојем економије. 3.1.2б. Даје критички осврт на еколошку прихватљивост обновљивих и необновљивих извора енергије. 3.1.3. Оцјењује како се енергетски извори рационално користе за одрживи развој.

ИКТ

3.3.10б. Користи интернетске алате за комуникацију и рад на заједничком задатку. 3.3.10в. Креира поставке прегледника и напредно претраживање. 4.1.1а. Процјењује предности и ограничења алгоритамског приступа у рјешавању проблема. 4.1.2а. Бира алгоритам који подржава одговарајућу структуру података. 4.1.2б. Повезује структуру вишедимензионалног поља (матрица) с алгоритмима.










138 139







1.3.4.ђ. Објашњава зашто је Сунчево зрачење круцијалан (важан) извор енергије за планету Земљу.




1. Енергија - обновљиви видови енергије, посебно соларна енергија.

Соларни колектори све више постају саставни дио стамбених зграда за производњу топле воде.

За разумијевање значаја Сунчевог зрачења за Земљу важно је разумјети топлотно зрачење у функцији температуре и таласне дужине емитованог зрачења 4.3.1а. Описује својства топлотног зрачења у функцији температуре и таласне дужине емитованог електромагнетног зрачења, те примјењује Винов и Стефан-Болцманов закон.

Осим тога треба знати основне процесе термонуклеарне фузије на Сунцу који дају огромну енергију које Сунце зрачи: 4.3.3.е. Тумачи еквивалентност енергије и масе, пореди енергију ослобођену по једном нуклеону у фисији и фузији, те објашњава како Сунце посредством фузије хидрогена у хелиј генерише енергију која је потребна за живот на Земљи.



Све рачунске операције 1.2.1; 1.2.2. Укупно знање о функцијама 2.1.1: 2.1.2; 2.1.3; 2.1.4. Све о једначинама и неједначинама 2.2.1; 2.2.2; 2.2.3.

Хемија

Изучавање хемије животне околине подразумијева познавање Сунчевог зрачења као основног извора енергије за живот на Земљи. 1.3.2.а.Анализира физичко-хемијске параметре на примјерима у атмосфери, хидросфери и геосфери.

Биологија

3.2.1а. Интерпретира разлике између биљака, фотосинтетских бактерија и других организма на основу измјене материје и енергије. 3.2.1б. Објашњава функције фотосинтезе на нивоу ултраструктура ћелија. 3.2.1в. Објашњава фотосинтезу као састављен процес у којем из угљендиоксида и воде у хлоропласту настаје шећер и кисеоник. 3.2.1ђ. Повезује продукте фотосинтезе с другим метаболичким путевима.


1.2.3.в. 3. Објашњава функционалне промјене у животној средини повезујући их с промјенама годишњих периода. Доводи у везу климатске промјене с трансформацијом географског простора (ширење пустиња, кашњење монсуна, све чешћи и снажнији тропски циклони и сл.).

ИКТ

4.1.1а. Процјењује предности и ограничења алгоритамског приступа у рјешавању проблема. 4.1.2а. Бира алгоритам који подржава одговарајућу структуру података. 4.1.2б. Повезује структуру вишедимензионалног поља (матрица) с алгоритмима.










140 141







1.3.4.е. Изводи општи израз за рад у гравитационом пољу.






Хемија

Биологија


ИКТ










142 143






Исход: 5. Користи законе очувања енергије, импулса и момента импулса ради рјешавања физичких проблема.

1.3.5.а. Примјењује закон очувања енергије у комбинацији са законом очувања импулса ради квантитативног разматрања судара. 1.3.5.б. Користи закон очувања момента импулса у конкретним квалитативним и квантитативним примјерима (нпр. вртња клизачице). 1.3.5.в.Разликује конзервативне и неконзервативне силе




1. Производња енергије, посебно обновљиви видови енегије, енергија вјетра, хидроенергија. 2. Спорт, (статистика, дизајн опреме и израчунавање).

Овај индикатор објашњава како из енергије вјетра или потенцијалне енергије воде можемо добити електричну енергију. Осим тога код дизајнирања спортске опреме као и код коришћења разних спортских реквизита важно је знати појмове импулса, момента импулса и законе очувања ових величина.

Претходно се мора разумјети појам енергије и посебно механичке енергије:1.3.4в. . Тумачи и математички описује транслаторну и ротациону кинетичку енергију, те еластичну (помоћу графикона) и гравитациону потенцијалну енергију.

… а затим и начине трансформације енергије: 1.3.4ђ. Дизајнира и описује једноставне уређаје/системе у којима се врши трансформација енергије (нпр. претварање еластичне потенцијалне енергије у кинетичку код аутомобила играчке), те тумачи и рачуна степен корисног дјеловања. 1.3.4.д. Идентификује и пореди обновљиве и необновљиве изворе енергије, те врши самостална истраживања о алтернативним изворима енергије.



Укупно знање о функцијама 2.1.1: 2.1.2; 2.1.3; 2.1.4; Све о једначинама и неједначинама. Једначине разних врста. 2.2.1. Саставља и записује симболима једначине и неједначине при рјешавању проблема, те образлаже графички и усмено њихову смисленост 2.2.2; 2.2.3.

Хемија

Међучестичне интеракције које су основа за разумијевање хемијских веза траже познавање физичких закона који описују сударе честица (закон о очувању импулса и закон очувања енергије. Физичко-хемијске особине материје траже познавање процеса и врсте судара међу честицама. 3.1.1в. Повезује физикална и хемијска својства материје с врстом хемијске везе и међучестичним интеракцијама. 4.3.3в. Предвиђа енергетске промјене током биохемијских реакција на одабраном примјеру (АТП).

Биологија

3.4.1.а. Интерпретира и вреднује закључке о структурама и трансформацији енергије у организмима на основу прикупљених информација из различитих извора. 3.4.1.б. Ставља у везу повезаност структура и трансформације енергије у организмима користећи се различитим изворима. 3.4.1.в. Комуницира вербално и писано о структурама и трансформацији енергије у организмима са биодиверзитетом служећи се стручном терминологијом и ИКТ.


3.3.4.а. Проводи различите мјере заштите и унапређења животне средине. 3.3.4.б. Утврђује важност коришћења обновљивих извора енергије. 3.3.4.в. Учествује активно у пројектима заштите и унапређења животне средине.

ИКТ

3.1.2а. Примјерено користи различите врсте података (за програмирање, базе података и сл. ). 3.1.2б. Проводи рачунске операције у бројчаним системима.










144 145






Исход: 6. Истражује услове равнотеже тијела и анализира просте механизме

1.3.6.а. Описује разлике између статичке и динамичке равнотеже. 1.3.6.б. Примјењује знање о условима за статичку/динамичку равнотежу тијела, у конкретним квантитативним и квалитативним примјерима.




1. ИЦТ сектор, посебно роботика. 2. Медицина и сродне области, посебно медицински инжењеринг и медицинска истраживања. 3. Спорт, тј. дизајн спортске опреме. 4. Технологија материјала и високотехнолошка производња.

Закони статике, статичке равнотеже битни су за производњу сваког механичког склопа гдје су роботи најсавршенији, затим за дизајнирање спортске опреме као што су справе за спортски тренинг. Све ове справе и апаратуре имају и динамичке дијелове због чега је неопходно познавати и законе динамике чврстих тијела и појмове динамичке равнотеже.

1.3.1ђ. Наводи различите врсте деформација (истезање, смицање, сабијање, савијање, увртање., те примјењује Хооков закон у општем облику. 1.3.2.ђ. Успоставља везе и односе између импулса и момента импулса. 5.2.2а. Извршава операције над векторима (слагање, разлагање, скаларни и векторски произвођ. у контексту описивања и рјешавања физичких проблема.



Све рачунске операције 1.2.1; 1.2.2. Све из геометрије 3.1.1; 3.1.2; 3.1.3; 3.1.4.

Хемија

Биологија


ИКТ










146 147






Исход: 1. Аанализира појам притиска и примјењује га ради објашњавања појава у природи и техници.

1.4.1.а.Примјењује појам притиска ради објашњавања појава у природи и техници. 1.4.1.б.Анализира принцип рада течних манометара. 1.4.1.в. Конструише једноставан модел хидрауличне пресе и анализира њене примјене у свакодневици и техници.




1. Енергија, мотори, хидрауличне направе. 2. Медицина и сродне области, посебно медицински инжењеринг и медицинска истраживања. 3. Савремена пољопривредна производња. 4. Технологија материјала и високотехнолошка производња.

Закони течности, њена нестишљивост и правила преношења притиска кроз течност се морају познавати код израде хидрауличних машина. Понашање течности у различитим условима веома је битно за медицину, медицински инжењеринг и праксу као и у савременој пољопривредној производњи гдје је наводњавање врло важан елемент успјеха.

Појам силе и Њутнови закони механике су важни за разумијевање рада хидрауличних машина, тј. преношења притиска кроз флуиде. 1.3.2а.Црта и користи дијаграме сила за праволинијска и криволинијска кретања. 1.3.2б. Користи I, II и III Њутнов закон ради рјешавања теоријских и практичних проблема у контексту праволинијских и криволинијских кретања.



Све рачунске операције 1.2.1; 1.2.2; 2.2.1.Саставља и записује симболима једначине и неједначине при рјешавању проблема, те образлаже графички и усмено њихову смисленост.

Хемија

1.2.3.а. Упоређује различите параметре (маса, запремина, количина материје, притисак, температура) и изводи закључке на темељу стехиометријских у у зависности сти. 1.3.2.а. Анализира физичко-хемијске параметре на примјерима у атмосфери, хидросфери и геосфери. 2.2.1.б. Наводи факторе који утичу на брзину физичких и хемијских промјена (p, T, n, Ea, катализатори и инхибитори).

Биологија

1.2.1.а. Анализира и упоређује утицај појединих еколошких фактора на организме (тем-пература, пХ сланост, и сл.). 1.2.1.б. Анализира утицај комплексних фактора средине на организме, интеракција (клима, тло). 1.2.1.в. Интерпретира постанак животних форми са факторима средине и еволуцијом.


1.2.1. Рашчлањује природне процесе и утврђује њихов утицај на географску средину. 1.2.3. Доводи у везу климатске промјене с трансформацијом географског простора (ширење пустиња, кашњење монсуна, све чешћи и снажнији тропски циклони и сл.).

ИКТ










148 149






Исход: 2. Истражује основне законитости статике флуида.

1.4.2а. Изводи изразе за хидростатички притисак и силу притиска, као и услове пливања/тоњења тијела. 1.4.2б. Планира, примјењује и представља пројекте из области механике флуида (нпр. дизајнирање модела подморнице.




1. Технологија материјала и високотехничка производња. 2. Медицина и сродне области, посебно медицински инжењеринг и медицинска истраживања.

Производња пловећих објеката је немогућа без познавања појмова хидростатичког притиска, затим притиска и Архимедовог закона. У медицинским истраживањима и пракси важно је познавати све законитости статичне течности.

1.3.2а.Црта и користи дијаграме сила за праволинијска и криволинијска кретања. 1.3.2б. Користи I, II и III Њутнов закон ради рјешавања теоријских и практичних проблема у контексту праволинијских и криволинијских кретања.



Све рачунске операције 1.2.1; 1.2.2. Укупно знање о функцијама 2.1.1: 2.1.2; 2.1.3; 2.1.4.Све о једначинама и неједначинама, једначине разних врста. 2.2.1. Саставља и записује симболима једначине и неједначине при рјешавању проблема, те образлаже графички и усмено њихову смисленост 2.2.2; 2.2.3.

Хемија

Појам притиска и уопште понашање и главне законитости у статичким флуидима врло су важни за многе области хемије: 1.2.3а. Упоређује различите параметре (маса, запремина, количина материје, притисак, температура) и изводи закључке на темељу стехиометријских у у зависности сти 2.2.1а.Објашњава физичко-хемијске промјене на примјерима анорганских и органских материје (оксдација, неутрализација, адиција, супституција, полимеризација, естерификација).

Биологија

1.1.4а. Изводи комплексне практичне радове у природи и лабораторији служећи се мјерним и оптичким инструментима, лабораоријском опремом и ИКТ. 1.1.4б. Идентификује организме са сликовним и дихотомним кључевима. 1.2.1а. Анализира и упоређује утицај појединих еколошких фактора на организме (тем-пература, pH сланост, и сл.). 1.2.1б. Анализира утицај комплексних фактора средине на организме, интеракција (клима, тло). 1.2.1в.Интерпретира постанак животних форми са факторима средине и еволуцијом.


У анализи природних ресурса гдје је водено богатство један од кључних ресурса (3.1.1. и 3.3.1, 3.3.4), неопходно је познавати основне законе хидростатике.

ИКТ

3.1.3.а. Ствара садржаје помоћу одговарајућих ИКТ уређаја. 3.4.11.в. Израђује презентације повезујући текст, слику, звук, хипертекст, видео, анимације и сл.










150 151






Исход: 3. Истражује основне законитости динамике флуида и анализира кретање тијела кроз флуид.

1.4.3.а.Интерпретира и користи квантитативни израз за силу отпора средина. 1.4.3.б. Тумачи једначину континуитета и Бернулијеву једначину, те их примјењује ради рјешавања квалитативних и квантитативних проблема у разноврсним контекстима (нпр. подизање авиона, Магнусов ефект и сл).




1. Медицина и медицински инжењеринг. 2. Савремена пољопривредна производња.

Медицина и медицински инжењеринг и медицинска истраживања морају познавати законе течности у кретању како би разумјели кардио-васкуларни систем човјека и радили на рјешавању проблема у њему. У савременој пољопривреди процес наводњавања земљишта захтијева познавање овог индикатора, тј. закона течности у кретању.

Уз ово је неопходно знати неке основе из кинематике 1.2.1а) Разликује вектор положаја и помака, путању и пут, те транслаторно и ротационо кретање; …као и појам силе гравитације и гравитационог поља:1.3.3б) Користи Њутнов закон гравитације ради рјешавања квантитативних проблема, …и појам закона очувања механичке енергије 1.3.4ђ) Дизајнира и описује једноставне уређаје/системе у којима се врши трансформација енергије (нпр. претварање еластичне потенцијалне енергије у кинетичку код аутомобила играчке., те тумачи и рачуна степен корисног дјеловања, …јер све то заједно је неопходно да би се разумјела једначина континуитета и Бернулијева једначина.



Укупно знање о функцијама. 2.1.1. Анализира законитости, односе, зависности, везе и функције у математици и реалном свијету. 2.1.2. Анализира и приказује математичке ситуације и структуре употребом алгебарских симбола и различитих нотација (записа),графика и дијаграма, те генерализује на основу њих. 2.1.3. Примјењује математичке моделе за представљање и тумачење квантитативних односа 2.1.4. Анализира и формулише претпоставке промјена у различитим контекстима. Све о једначинама и неједначинама. 2.2.1. Саставља и записује симболима једначине и неједначине при рјешавању проблема, те образлаже графички и усмено њихову смисленост. 2.2.2. Аргументује поступке за рјешавање једначина, неједначина и система. 2.2.3. Дискутује о рјешењима у контексту проблема, графички приказује рјешења.

Хемија

У хемији животне околине веома је важно познавати основне законе течности у кретању: 1.3.2а.Анализира физичко-хемијске параметре на примјерима у атмосфери, хидросфери и геосфери. 4.3.1б.Разматра функције и особине природних система те њихову повезаност и зависност.

Биологија

Савремена пољопривредна производна, поготово у условима драстичних климатских промјена (суше. незамислива је без модерног система канала за наводњавање. 1.2.2.а. Анализира географске и природне процесе и утврђује њихов утицај на животну средину. 1.2.2.б.Ставља у везу жива бића у воденим и копненим екосистемима (сложени ланци исхране. 1.3.3.а. Поткрепљује доказима постојање трајнијих поремећаја као посљедице нарушеног склада живе и неживе природе.


У анализи природних ресурса и одрживог развоја гдје су воде, ријеке и потоци један од кључних енергетских ресурса (3.1.1. и 3.3.1, 3.3.4), неопходно је познавати основне законе хидродинамике.

ИКТ

3.1.3.а. Ствара садржаје помоћу одговарајућих ИКТ уређаја. 3.4.11.в. Израђује презентације повезујући текст, слику, звук, хипертекст, видео, анимације и слично.










152 153






Исход: 1. Анализира основне поставке модела честичне грађе материје.

2.1.1.а. Истражује и описује ред величине молекула, пореди га с редом величине атома, те објашњава појам мола у различитим контекстима. 2.1.1.б. Користи симулације ради описивања модела идеалног гаса и врши његово поређење с реалним гасом. 2.1.1.в. Интерпретира статистичку расподјелу брзина честица од којих су грађене материје. 2.1.1.г. Објашњава електромагнетну природу молекуларних сила. 2.1.1.д. Анализира најбитније разлике између кристалних и аморфних тијела.




1. Медицина и сродне области. 2. Технологија материјала и високотехничка производња.

Производња лијекова захтијева не само познавање закона хемије, већ и познавање честичне структуре материје као и разумијевање хемијских и физичких сила између различитих атома у молекулама које се комбинују у различитим лијековима. Истраживачи у медицини морају познавати честичну структуру материје. И они који се баве технологијом материјала морају познавати честичну структуру материје.

Ово је неопходно да би се разумјели модели атома и њихов историјски развој 4.3.2а. Анализира историјски развој идеја о атому (Томсонов, Рудфордов, Боров и квантно-механички модел атома), те повезује структуру атома с положајем елемента у периодном систему елемената. …те да би се схватили неки елементи квантизираности масе и енергије;4.3.2б.Објашњава значење атомског броја, анализира ред величине карактеристичних димензија и енергија унутар атома, те објашњава принципе настанка линијских (емисијских и апсорпцијских) спектара код атома, …као и базични појмови из нуклеарне физике, дефект масе и еквиваленција масе и енергије; 4.3.3е. Тумачи еквивалентност енергије и масе и пореди енергију ослобођену по једном нуклеону у фисији и фузији, те објашњава како Сунце посредством фузије хидрогена у хелијум генерише енергију која је потребна за живот на Земљи.



Све рачунске операције. 1.2.1 . Бира и комбинује стратегије, методе и операције за рјешавање проблема и даје рјешења у контексту проблема. 1.2.2. Процјењује оправданост и прецизност изабраних стратегија, метода, операција и добијених рјешења, те дискутује о крајњем рјешењу у контексту проблема 2.2.1. Саставља и записује симболима једначине и неједначине при рјешавању проблема, те образлаже графички и усмено њихову смисленост.

Хемија

Да би се у хемији анализирали структура и особине материје неопходно је познавати структуру материје на микро нивоу. 1.1.3а. Упоређује полумјере атома (атомски, јонски, ковалентни, Ван Дер Валлсов. 1.1.3в. Повезује физикална и хемијска својства органских веза са структуром молекула и врстом функцијске групе. 1.1.3ђ; 1.1.4а; 3.1.1а; 3.1.1в.

Биологија

1.1.1а. Објашњава међуу зависности особина живих бића на различитим нивоима грађе природе (ћелија, ткиво, орган,органски систем, организам, еколошки систем, биосфера). 1.1.4а. Аргументује услове за постанак и развој живота на Земљи. 1.1.4б. Аргументује важност појединих молекула за прелазак из неживог у живо.


За изучавање Земље као планете у свемиру с једне стране и Земље као простора за живот веома је важно познавати честичну грађу материје. 1.1.1.2. Анализира и изводи закључке на основу експеримената (евапорација, транспирација, продукција наноса, водни капацитет, хемијски експеримент).

ИКТ

3.1.3б. Употребљава различите уређаје за разне апликације (веб- услуге). 3.1.3в. Процјењује коју ИКТ услугу треба користити у зависности од потреба.










154 155





Компонента 1: Модел честичне грађе материје.

Исход:

2.1.2.а.Објашњава појам унутрашње енергије материје на темељу кретања честица које је чине (кинетичка теорија унутрашње енергије и потенцијалне енергије међусобног дјеловања тих честица. 2.1.2.б. Анализира повезаност температуре и средње кинетичке енергије честица. 2.1.2.в. Објашњава и изводи притисак гаса на зидове посуде преко еластичних судара честица гаса са зидом посуде и закона очувања импулса. 2.1.2.г. Користи Бојл-Мариотов, Геј-Лисаков и Шарлов закон ради тумачења појава из свакодневице, технике и медицине (нпр. дисање) 2.1.2.д. Анализира појаве везане за молекуларне силе у флуидима (нпр. површински напон и капиларне појаве. и описује њихов значај за живу природу.




1. Медицина и сродне области. 2. Производња енергије, пренос и ефикасност. 3. Технологија материјала и високотехничка производња.

Медицинари ће лакше разумјети дисајне процесе ако познају гасне законе.Медицински инжењеринг који производи разне механичке дијелове органа користиће знања из ове области физике. Они који производе моторе, топлотне машине, хидрауличне машине морају познавати гасне законе и знати да је притисак на зидове у материји сумарни ефекат судара честица гаса са зидовима контејнера.

Појмови енергије и импулса 1.3.2ђ. као и закони очувања енергије и импулса 1.3.4ц; 1.3.4д; 1.3.5а; 1.3.5б. су основа за разумијевање еластичних и нееластичних судара који су основа за разумијевање појма притиска гаса са становишта молекуларно кинетичке теорије, а с тим у вези и свих гасних закона.



Вјероватноћа и статистика. 4.1.1а. Идентификује податке који се могу обрадити статистичким методама. 4.1.1б. Представља податке у погодним формама према типу и садржају проблема (листом, табелом, табелом фреквенција, графом, графиконом, линијским, ступчастим и кружним дијаграмима), помоћу компјутера и без њега. 4.1.1в. Прикупља, класификује, повезује податке. 4.2.1. Користи статистичке анализе с циљем прогнозе у контексту проблемског питања. 4.2.2. Користи елементе комбинаторике с циљем процјењивања и предвиђања догађаја.

Хемија

Гасни закони су важни у анализи промјена материје и процесу трансформације енергије из једног облика у други. 3.2.1а. Описује агрегатна стања материје и промјену стања материје у у зависности о температури и притиску. 3.2.3б.Анализира измјену енергије између система и околине повезујући их с промјенама у систему током физичких и хемијских процеса (∆H, ∆S, ∆G).

Биологија

1.1.4а. Аргументује услове за постанак и развој живота на Земљи. 1.1.4б. Аргументује важност појединих молекула за прелазак из неживог у живо. 1.1.4б. Идентификује организме са сликовним и дихотомним кључевима. 1.2.1а. Анализира и упоређује утицај појединих еколошких фактора на организме (тем-пература, pH сланост, и сл.). 1.2.1б. Анализира утицај комплексних фактора средине на организме, интеракција (клима, тло). 1.2.1в. Интерпретира постанак животних форми са факторима средине и еволуцијом. 1.2.2; 1.3.3; 1.3.5; 1.4.4; 2.1.1;2.1.2; 2.1.4; 2.4.1;2.4.2;2.4.4; Може се примијенити на све исходе учења за област 3.; 4.1.2;4.1.3; 4.4.1;4.4.3;4.4.4.


За природне ресурсе и енергетску ефикасност који се изучавају у географији (3.1.1.1) важно је познавати гасне законе и разумјети молекуларно-кинетичку слику притиска.

ИКТ

4.1.1а. Процјењује предности и ограничења алгоритамског приступа у рјешавању проблема. 4.1.2а. Бира алгоритам који подржава одговарајућу структуру података. 4.1.2б. Повезује структуру вишедимензионалног поља (матрица) с алгоритмима.










156 157







2.2.1.а. Анализира историјски развој појма топлоте. 2.2.1.б. Тумачи механички еквивалент топлоте, те комбинује појмове топлоте, температуре, рада и унутрашње енергије ради објашњавања појава у природи и техници. 2.2.1.в. Анализира факторе о којим зависи брзина хлађења тијела и примјењује то знање ради анализирања појава из свакодневице, технике и биологије (нпр. механизми регулисања температуре код човјека и одређених животињских врста).




1. Енергија, производња, пренос и ефикасност. 2. Технологија материјала и високотехничка производња. 3. Медицина и сродне области. 4. Савремена пољопривредна производња.

Рад са топлотним машинама захтијева познавање везе топлоте, температуре, механичког рада и унутрашње енергије. Ови индикатори су важни како би се разумјели термодинамички процеси у људском организму. И пољопривредници морају знати односе топлоте и температуре ради очувања биљака код промјене температуре у природи.

Основне поставке честичне грађе материје:2.1.1а. Истражује и описује ред величине молекула, пореди га с редом величине атома, те објашњава појам мола у различитим контекстима … као и елементи кинетичке теорије. 2.1.2а. Објашњава појам унутрашње енергије материје на темељу кретања честица које је чине (кинетичка теорија унутрашње енергијеи потенцијалне енергије међудјеловања тих честица …су основа на којој се може разумјети веза између механичке енергије и топлоте.



Све рачунске операције 1.2.1. Бира и комбинује стратегије, методе и операције за рјешавање проблема и даје рјешења у контексту проблема.1.2.2; Процјењује оправданост и прецизност изабраних стратегија, метода, операција и добијених рјешења, те дискутује о крајњем рјешењу у контексту проблема.

Хемија

Разумијевање структуре и особина различитих хемијских елемената и материје уопште као и разумијевање хемијских процеса из наше околине захтијевају познавање везе између механичког рада и топлоте и законе њихове претварања. 1.3.2а. Анализира физичко-хемијске параметре на примјерима у атмосфери, хидросфери и геосфери. 2.2.1а. Објашњава физичко-хемијске промјене на примјерима анорганских и органских материје (оксдација, неутрализација, адиција, супституција, полимеризација, естерификација).

Биологија

3.1.2а.Објашњава физичке и хемијске промјене материје и енергије у организму. 3.1.2б.Разликује физичке од хемијских промјена у организму (дифузија, осмоза, ензимске реакције. 3.2.1а. Интерпретира разлике између биљака, фотосинтетских бактерија и других организма на основу измјене материје и енергије. 3.2.1б. Објашњава функције фотосинтезе на нивоу ултраструктура ћелија. 3.2.1ђ. Повезује продукте фотосинтезе с другим метаболичким путевима.


1.1.2. Објашњава повезаност физичких, хемијских и биолошких промјена у географској средини. 1.1.2.2 Анализира и изводи закључке на основу експеримената (евапорација, транспирација, продукција наноса, водни капацитет, хемијски експеримент).

ИКТ

3.1.3б. Употребљава различите уређаје за разне апликације (веб- услуге. 3.1.3в. Процјењује коју ИКТ услугу треба користити у зависности од потреба.










158 159







2.2.1.г. Процјењује како ефективном топлотном изолацијом можемо уочити уштеде енергије у домаћинству. 2.2.1.д. Експериментално утврђује топлотни капацитет датих тијела. 2.2.1.ђ.Анализира агрегатне прелазе, укључујући и разматрање у зависности од испаравања о вјетрењу.




1. Енергија, производња, пренос и ефикасност. 2. Технологија материјала и високотехничка производња.

Процеси уштеде енергије, врсте топлотне изолације зграда и топловода траже познавање овог индикатора. У технологији материјала која производи изолационе материјале такође је неопходно познавати ове индикаторе.

Закони термодинамике: 2.2.1. Комбинује знање о температури, топлоти и механизмима пријеноса топлоте, ради анализирања топлотних појава. 2.2.2. Користи основне законе термодинамике ради објашњавања процеса у природи и техници.



Укупно знање о функцијама. 2.1.1. Анализира законитости, односе, зависности, везе и функције у математици и реалном свијету. 2.1.2. Анализира и приказује математичке ситуације и структуре употребом алгебарских симбола и различитих нотација (записа),графика и дијаграма, те генерализује на основу њих.2.1.3. Примјењује математичке моделе за представљање и тумачење квантитативних односа. 2.1.4. Анализира и формулише претпоставке промјена у различитим контекстима. Све о једначинама и неједначинама. 2.2.1. Саставља и записује симболима једначине и неједначине при рјешавању проблема, те образлаже графички и усмено њихову смисленост. 2.2.2. Аргументује поступке за рјешавање једначина, неједначина и система. 2.2.3. Дискутује о рјешењима у контексту проблема, графички приказује рјешења.

Хемија

Управо различити хемијски третмани дају као производ материјале који су ефикасни као изолациони материјали који нам штеде енергију. 3.2.3а. Разликује систем од околине те начине измјене материје и енергије 3.4.3б.Формулише закључке добијене анализом енергијских промјена система.

Биологија

3.3.2а. Објашњава поступке класичне и модерне биотехнологије (генетски инжињеринг). 3.3.2б. Повезује биотехнолошке поступке и кружни ток енергије у привреди. 3.3.2в. Вреднује перспективе биотехнологија.


1.2.3.Објашњава функционалне промјене у животној средини повезујући их с промјенама годишњих периода. 1.2.3.3. Доводи у везу климатске промјене с трансформацијом географског простора (ширење пустиња, кашњење монсуна, све чешћи и снажнији тропски циклони и сл.).

ИКТ

3.1.3б. Употребљава различите уређаје за разне апликације (веб- услуге). 3.1.3в. Процјењује коју ИКТ услугу треба користити у зависности од потреба.










160 161






Исход: 2. Користи основне законе термодинамике ради објашњавања процеса у природи и техници.

2.2.2.а. Разликује величине које представљају функције стања термодинамичког система, од величина које не представљају функције стања система. 2.2.2.б. Планира, примјењује и представља пројекте из области термодинамике (нпр. дизајнирање балона на топли ваздух). 2.2.2.в. Комбинује основне законе термодинамике ради анализирања Карноове топлотне машине и извођења израза за ефикасност те машине. 2.2.2.г. Користи изразе за рад при гасним процесима, објашњава принцип рада аутомобилских мотора, фрижидера и клима уређаја, те дискутује о ефекту стаклене баште и одговарајућим посљедицама за човјечанство. 2.2.2.д. Тумачи појам ентропије и указује на чињеницу да се у свим реалним претварањима енергије удио „корисне“ енергије умањује.





Произвођачи аутомобила, возова морају разумјети радне циклусе у њиховим моторима и знати одредити ефикасност тих циклуса јер од њих зависи и утрошак горива и штетност по околину ради издувних гасова као дијела горива које је неискориштено и уз то загађује околину.

Потрбно је познавати општу дефиницију механичког рада и знати растумачити претварање енергије из једног облика у други. 1.3.4а.Комбинује концепте рада, снаге и енергије ради рјешавања теоријских и практичних проблема, те процјењује енергетску вриједност прехрамбених производа као и законе очувања енергије. 1.3.4в. Тумачи и математички описује транслаторну и ротацијску кинетичку енергију, те еластичну (помоћу графикона) и гравитациону потенцијалну енергију.



Укупно знање о функцијама. 2.1.1. Анализира законитости, односе, зависности, везе и функције у математици и реалном свијету 2.1.2. Анализира и приказује математичке ситуације и структуре употребом алгебарских симбола и различитих нотација (записа), графика и дијаграма, те генерализује на основу њих. 2.1.3. Примјењује математичке моделе за представљање и тумачење квантитативних односа. 2.1.4. Анализира и формулише претпоставке промјена у различитим контекстима. Све о једначинама и неједначинама. 2.2.1. Саставља и записује симболима једначине и неједначине при рјешавању проблема, те образлаже графички и усмено њихову смисленост. 2.2.2. Аргументује поступке за рјешавање једначина, неједначина и система. 2.2.3. Дискутује о рјешењима у контексту проблема, графички приказује рјешења.

Хемија

Хемија животне околине тражи познавање основних принципа термодинамике: 1.3.1б.Објашњава хемијске промјене материје и упоређује утицај различитих фактора на околину (индустријски загађивачи, саобраћај, депоније). 1.3.2б. Анализира кружне циклусе неметала, те аргументује какве штетне посљедице настају у атмосфери ако се циклуси наруше.

Биологија

3.3.3а.Објашњава како експлоатација извора енергије и производња енергије имају утицај на животно окружење. 3.3.3б. Процјењује предности и недостатке различитих извора обновљиве енергије за одрживи развој. 3.3.3в. Оцјењује како се обновљиви енергетски извори требају користити рационално за одрживи развој. 3.4.4а. Изводи комплексне практичне радове у природи и лабораторији о структури и промјени материје и енергије у живој природи служећи се мјерним и оптичким инструментима и лабораторијском опремом и ИКТ.


1.2.2.Уочава и дефинише факторе који утичу на трансформацију природне средине у географску средину, служећи се адекватним методама истраживања. 2.1.3б. Критички просуђује глобализацију и њене утицаје и утицај технологије на глобализацију.

ИКТ

3.1.2б. Проводи рачунске операције у бројчаним системима. 3.1.4а. Вреднује и бира ИКТ за одређене потребе (реферате, презентације).










162 163






Исход: 1. Тумачи појаве наелектрисавања и разелектрисавања тијела, те примјењује знање о међусобном дјеловању набоја.

3.1.1.а. Анализира историјски развој идеја о електрицитету. 3.1.1.б. Расправља о механизмима наелектрисавања и разелектрисавања тијела у разноврсним контекстима, те примјењује закон очувања набоја. 3.1.1.в. Пореди Кулонов закон с Њутновим законом гравитације и користи га ради рјешавања рачунских проблема. 3.1.1.е. Конструише модел електроскопа.





Познавање основних појмова набоја и њиховог међудјеловања неоходно је за разумијевање система производње енергије и њено претварање у електричну струју као и за израду разних производа високо-технолошке производње.

Појмови набоја најлакше се разумију кроз једноставне експерименте са електроскопом. Зато је овдје важно познавати основна правила мјерења. 1.1.1а.Разликује директна и индиректна мјерења физичких величина. 1.1.1б.Тумачи и рачуна апсолутну и релативну грешку мјерења у контексту мјерења димензија тијела. 1.1.1в. Објашњава потребу вршења већег броја мјерења у сврху постизања веће тачности мјерења.



2.1.1. Анализира законитости, односе, зависности, везе и функције у математици и реалном свијету. 2.1.2. Анализира и приказује математичке ситуације и структуре употребом алгебарских симбола и различитих нотација (записа), графика и дијаграма, те генерализује на основу њих. 2.1.3. Примјењује математичке моделе за представљање и тумачење квантитативних односа.

Хемија

Неке важне међумолекуларне силе које стварају читаву серију важних хемијских елемената базирају се на електростатичкој интеракцији јонизованих атома. 1.1.3б. Повезује својства материје с врстом хемијске везе, те на темељу грађе молекуле предвиђа физикална и хемијска својства веза. 3.1.1а. Повезује структуру материје, физикална и хемијска својства материје с типом хемијске везе, поларношћу и енергијом јонизације. 3.1.1в. Повезује физикална и хемијска својства материје с врстом хемијске везе и међучестичним интеракцијама. 3.2.1.б. Повезује наелектрисање с промјеном количине материје.

Биологија

2.1.4а.Анализира улогу органа и органских система у одржавању хомеостазе (нервни и хормонални систем). 2.1.4б. Објашњава хомеостазу на нивоу комуникације између ћелија (синапсе, хормони). 4.1.2а. Објашњава функцију органа и органских система на нивоу ћелија, ткива и молекула. 4.1.2б. Повезује функцију органа са структуром организма нивоу ћелија, ткива и молекула. 4.1.3а. Анализира улогу органа и органских система у одржавању хомеостазе. 4.1.3б. Објашњава улогу хормоналног и живчаног система у хомеостази на нивоу хормона и неуротрансмитера.


2.2.2б. Анализира узроке и посљедице просторног размјештања и повезује их с природним и механичким кретањима.

ИКТ

4.1.1а. Процјењује предности и ограничења алгоритамског приступа у рјешавању проблема. 4.1.2а. Бира алгоритам који подржава одговарајућу структуру података.










164 165






Исход: 2. Интерпретира појам електростатичког поља и анализира истакнуте појаве у електростатичком пољу.

3.1.2.а. Анализира и пореди појаве електричне инфлуенције и поларизације диелектрика. 3.1.2.б. Описује електрично поље и црта линије поља тачкастог набоја, наелектрисане кугле и паралелних плоча. 3.1.2.в. Разликује хомогено и радијално електрично поље, те тумачи физичко значење смјера и густине линија електричног поља. 3.1.2.г. Одређује вектор електричне силе на задани тачкасти набој у произвољној тачки електричног поља, те анализира кретање наелектрисане честице у хомогеном пољу. 3.1.2.д. Успоставља везу између електричне потенцијалне енергије и електричног напона. 3.1.2.ђ. Анализира принцип рада кондензатора, те објашњава појам електричног капацитета.





Наизмјенична поља која се јављају у генераторима за производњу струје омогућују пренос набоја на даљину. Копир апарати су базирани на статичком електрицитету и електричним пољима. Дигитална фотографија је базирана на “Charge couple devices”(фотографски филм базиран на електричном набоју).

1.2.1а. Разликује вектор положаја и помака, путању и пут, те транслаторно и ротационо кретање; 1.2.1д. Изводи и тумачи појам центрипеталног убрзања, повезујући га с промјеном правца брзине, док тангенцијално убрзање повезује с промјеном интензитета брзине. 1.3.3б. Користи Њутнов закон гравитације ради рјешавања квантитативних проблема, 5.2.2а. Извршава операције над векторима (слагање, разлагање, скаларни и векторски производ у контексту описивања и рјешавања физичких проблема.


Рачунске операције. Тригонометрија. Вектори: 3.1.1.ф. Приказује векторе у коррдинатном суставу у равни И простору, векторски И мјесовити умнозак Једначине 2.2.1. Саставља и записује симболима једначине и неједначине при рјешавању проблема, те образлаже графички и усмено њихову смисленост.Хемија1.1.1.д. Бира прикладне физичке и хемијске поступке одјељивања састојака (смјесе на темељу познавања састава исте. 1.1.3.б. Повезује својства материје с врстом хемијске везе, те на темељу грађе молекуле предвиђа физикална и хемијска својства веза. 1.1.3.в. Повезује физикална и хемијска својства органских веза са структуром молекула и врстом функцијске групе. 1.1.3.д. Повезује структуру материје с међумолекулским силама и објашњава карактеристике агрегатних стања материје (чврсто, текуће, гасовито). Биологија

3.4.4.а. Изводи комплексне практичне радове у природи и лабораторији о структури и промјени материје и енергије у живој природи служећи се мјерним и оптичким инструментима и лабораторијском опремом и ИКТ. 4.4.4.а. Изводи комплексне практичне радове служећи се мјерним и оптичким инструментима и лабораторијском опремом и ИКТ уважавајући етику рада. 4.4.4.б. Микроскопира и изводи дисекцију појединих животињских ткива и органа у реалном и виртуелном свијету.Географија

1.1.2. Анализира и изводи закључке на основу експеримената (евапорација, транспирација, продукција наноса, водни капацитет, хемијски експеримент). 1.3.2.а. Користи се географским информационим системом (ГИС), 3Д моделовањем рељефа и глобалним позицијским системом (ГПС). 3.1.3. Оцјењује како се енергетски извори рационално користе за одрживи развој.

ИКТ

3.1.3.а. Ствара садржаје помоћу одговарајућих ИКТ уређаја. 3.1.3.б.Употребљава различите уређаје за разне апликације (веб-услуге. 3.1.3.в. Процјењује коју ИКТ услугу треба користити у зависности од потреба. 3.4.11.б. Израђује прорачунске табеле повезујући више табела, графикона, формула и функција (логичне, датумске). 4.1.2.а. Бира алгоритам који подржава одговарајућу структуру података. 4.1.2.б. Повезује структуру вишедимензионалног поља (матрица) с алгоритмима.










166 167






Исход: 1. Анализира појаву протицања електричне струје у чврстим тијелима, течностима и гасовима.

3.2.1.а. Анализира електричну проводљивост чврстих тијела, течности и гасова. 3.2.1.б. Објашњава појаву муње и принцип рада громобрана, те нуди одговарајуће препоруке које се тичу заштите личног здравља. 3.2.1.в. Анализира концептуалне разлике између истосмјерне и наизмјеничне струје. 3.2.1.г. Интерпретира значење фреквенције и ефективне вриједности јачине наизмјеничне струје. 3.2.1.д . Анализира концептуалне разлике између термогеног, индуктивног и капацитивног отпора, те тумачи појам електричне импедансе.




1. Енергија, производња, пренос и ефикасност. 2. Технологија материјала и високотехничка производња. 3. Медицина и сродне области.

Производња и пренос енергије захтијевају познавање основних елемената и карактеристика истосмјерне и наизмјеничне струје, разних врста електричног отпора и свих карактеристика проводности тијела. Машине, мотори, превозна средства те медицинска истраживања и инжињеринг такође захтијевају познавање ових индикатора.

Ова област је повезана са електростатиком. 3.1.1б.Расправља о механизмима наелектрисавања и разелектрисавања тијела у разноврсним контекстима, те примјењује закон очувања електричног набоја. 3.1.1в. Пореди Кулонов закон с Њутновим законом гравитације и користи га ради рјешавања рачунских проблема. 3.1.2д. Одређује вектор електричне силе на задани тачкасти набој у произвољној тачки електричног поља, те анализира кретање наелектрисане честице у хомогеном пољу.



2.1.1. Анализира законитости, односе, зависности, везе и функције у математици и реалном свијету. 2.1.2. Анализира и приказује математичке ситуације и структуре употребом алгебарских симбола и различитих нотација (записа), графика и дијаграма, те генерализује на основу њих. 2.2.1. Саставља и записује симболима једначине и неједначине при рјешавању проблема, те образлаже графички и усмено њихову смисленост.

Хемија

Појава електролизе као веома важан процес у хемији темељи се на познавању електричне струје и протока електричне струје кроз течности (растворе). 3.1.2б. Упоређује енергију хемијске и електрохемијске реакције. 3.1.2.в. Примјењује електрохемијску стехиометрију (Фарадејеви закони).

Биологија

3.4.4а. Изводи комплексне практичне радове у природи и лабораторији о структури и промјени материје и енергије у живој природи служећи се мјерним и оптичким инструментима и лабораторијском опремом и ИКТ. 4.4.4а. Интерпретира и вреднује закључке о анатомији, морфологији и физиологији човјека на основу прикупљених информација из различитих извора. 1.4.4. 2.4.4.


2.2.4.1. Анализира функционалност саобраћајних система и саобраћајних мрежа. 2.2.4.2. Процјењује и утврђује значај саобраћаја као предуслов глобализације.

ИКТ

3.4.11б. Израђује прорачунске табеле повезујући више табела, графикона, формула, функција (логичне, датумске).










168 169







3.2.2.а. Саставља реална и виртуелна (симулације. кола истосмјерне и наизмјеничне струје, те анализира принцип рада инструмената за мјерење јачине и напона истосмјерне и наизмјеничне струје. 3.2.2.б. Комбинује Омов и Џул-Ленцов закон (рад и снага електричне струје, те Кирхофова правила ради евалуирања струјних кола и рјешавања теоријских и практичних проблема. 3.2.2.в. Тумачи и примјењују Фарадејеве законе електролизе, те описује техничке примјене електролизе. 3.2.2.г. Тумачи и рачуна активну, реактивну и привидну снагу, као и електричну импедансу.




2. Технологија материјала и високотехничка производња.

Електрично мјерење неелектричних величина остварује се путем ових мјерних инструмената. “Electroplaitin” је веома често коришћена технологија пресвлачења заштитних слојева преко разних материјала помоћу електролитичких поступака да би се добила отпорност на хабање, заштита од корозије и сл.

1.3.4а. Комбинује концепте рада, снаге и енергије ради рјешавања теоријских и практичних проблема, те процјењује енергетску вриједност прехрамбених производа. 2.1.1а. Истражује и описује ред величине молекула, пореди га с редом величине атома, те објашњава појам мола у различитим контекстима. 2.1.1д. Објашњава електромагнетну природу молекуларних сила.



2.1.1 Анализира законитости, односе, зависности, везе и функције у математици и реалном свијету. 2.1.2 Анализира и приказује математичке ситуације и структуре употребом алгебарских симбола и различитих нотација (записа), графика и дијаграма, те генерализује на основу њих. 2.2.1. Саставља и записује симболима једначине и неједначине при рјешавању проблема, те образлаже графички и усмено њихову смисленост. 3.2.1а. Комбинује различите мјерне системе, инструменте у процесима мјерења.

Хемија

1.1.2.а. Аргументује разлике између правих отопина, колоидних отопина и грубих дисперзија. 1.1.3.б. Повезује својства материје с врстом хемијске везе, те на темељу грађе молекуле предвиђа физикална и хемијска својства веза. 1.2.3.б. Исказује рачуном концентрације отопина (количинска, масена, процентна, молни удио). 3.1.2б.Упоређује енергију хемијске и електрохемијске редокс реакције. 3.1.2.в. Примјењује електрохемијску стехиометрију (Фарадејеви закони).

Биологија

3.4.4.а. Изводи комплексне практичне радове у природи и лабораторији о структури и промјени материје и енергије у живој природи служећи се мјерним и оптичким инструментима и лабораторијском опремом и ИКТ. 4.4.4.а. Изводи комплексне практичне радове служећи се мјерним и оптичким инструментима и лабораторијском опремом и ИКТ уважавајући етику рада.


1.2.2.Уочава и дефинише факторе који утичу на трансформацију природне средине у географску средину, служећи се адекватним методама истраживања.

ИКТ











170 171







3.2.2.д. Описује најбитније карактеристике електричне мреже у домаћинству и указују на потенцијалне опасности по здравље појединца. 3.2.2.ђ. Расправља о важности електричне енергије за друштво и привреду, аргументује предности штедних сијалица и процјењује мјесечне трошкове везане за коришћење електричне енергије у сопственом домаћинству.




1. Енергија, производња, пренос и ефикасност. 2. Технологија материјала и високотехничка производња. 3. Медицина и сродне области. 4. Одрживи развој.

Све у вези енергије битно је везано уз познавање закона електричне струје. Нове технологије, нови материјали често се базирају на електричној струји. Одрживи развој је немогућ без електричне енергије.Савремена медицинска техника је апсолутно зависна од познавања законитости које слиједе електрична струја И електрична кола.

Ова област је повезана са електростатиком: 3.1.1. Тумачи појаве наелектрисавања и разелектрисавања тијела, те примјењује знање о међуђеловању електричних набоја.

3.1.2. Интерпретира појам електростатичког поља и анализира истакнуте појаве у електростатичком пољу.

… електричним струјама:

3.2.1. Анализира појаву протицања електричне струје у чврстим тијелима, течностима и гасовима.

3.2.2. Саставља и евалуира струјна кола

…и релацијама везе између електрицитета и магнетизма

3.3.1. Разматра својства сталних магнета и интерпретира појам магнетног поља.

3.3.2. Примјењује знање о магнетним ефектима електричне струје и ђеловању магнетног поља на набој у кретању.



Укупно знање о функцијама 2.1.1: 2.1.2; 2.1.3; 2.1.4. Све о једначинама и неједначинама 2.2.1; 2.2.2; 2.2.3.

Хемија

Електрична енергија и познавање основних правила у вези с ноим су важан енергентски ресурс за одвијање хемијских реакција. 3.1.3б. Упоређује различите изворе енергије према енергијској ефикасности. 3.1.3.в. Процјењује еколошку прихватљивост појединих обновљивих и необновљивих извора енергије.

Биологија

1.3.4б. Поткрепљује ваљаним доказима (аргументима) и предлаже мјере за очувања природних богатстава и споменика природе. 1.3.5а) Упоређује резултате истраживања (експериментима, симулацијама или видео и мултимедијалним изворима) с подацима из различитих извора како би доказима поткријепио могућности одрживог развоја на Земљи. 1.3.5б. Предлаже мјере заштите и унапређења животне средине.


3.1.3. Оцјењује како се енергетски извори рационално користе за одрживи развој. 3.3.4а.Проводи различите мјере заштите и унапређења животне средине.

ИКТ











172 173






Исход: 1. Разматра својства сталних магнета и интерпретира појам магнетног поља.

3.3.1а.Истражује и описује Земљино магнетно поље. 3.3.1б. Тумачи векторску природу магнетног поља. 3.3.1в. Евалуира разлике између изгледа линија магнетног и електростатичког поља, те идентификује начине за добијање хомогеног магнетног поља. 3.3.1.г. Евалуира разлике у понашању материје које се нађу у магнетном пољу (дијамагнетици, феромагнетици, парамагнетици), те анализира одговарајуће примјене у пракси.




1. Енергија, производња, пренос и ефикасност. 2. Информатичке и комуникацијске технологије. 2. Технологија материјала и високотехничка производња.

Транспорт у будућности ће бити везан за тзв. магнетне јастуке који би требали да потпуно укину трење. Разни навигацијски уређаји морају уградити систем који региструје јачину магнетног поља Земље.

3.3.2а) Тумачи појам елементарног магнета. 3.3.2б) Користи изразе за магнетну индукцију праволинијског проводника, кружног проводника и соленоида, а ради рјешавања квалитативних и квантитативних проблема.



Рачунске операције. Тригонометрија. Вектори. 3.1.1.ф.Приказује векторе у коррдинатном систему у равни и простору, векторски и мјешовити производ. Једначине. 2.2.1. Саставља и записује симболима једначине и неједначине при рјешавању проблема, те образлаже графички и усмено њихову смисленост.

Хемија

Биологија


ИКТ

3.2.5а. Анализира утицај појединих HW компоненти на перформансе система.










174 175






Исход: 2. Примјењује знање о магнетним ефектима електричне струје и дјеловању магнетног поља на наелектрисање у кретању.

3.3.2.а. Тумачи појам елементарног магнета. 3.3.2.б. Користи изразе за магнетну индукцију праволинијског проводника, кружног проводника и соленоида, а ради рјешавања квалитативних и квантитативних проблема. 3.3.2в. Успоставља везе и односе између Амперове и Лоренцове силе, те анализира примјену магнетних сила у свакодневици и техници.




1. Енергија, производња, пренос и ефикасност. 2. Медицина и сродне области, здравство.

Познавање рада хидро и термоелектрана и производње електричне струје у њима, тј. рада генератора који потенцијалну енергију воде или паре преводе у елетричну енергију, захтијева познавање ових индикатора. Најсавременији апарати медицинске дијагностике какви су МРИ апарати траже познавање појмова магнетизма, магнетне индукције те утицаја јаког магнетног поља на људски организам.

3.3.2е. Рјешава физичке проблеме који укључују разматрање Амперове и Лорентзове силе, као и израза за међудјеловање паралелних струја. 3.3.2ф.Планира, примјењује и представља пројекат из области електромагнетизма (нпр. модел генератора). 3.3.3а.Тумачи појаву електромагнетске индукције на микроскопском нивоу (раздвајање набоја у проводнику). 5.2.2а. Извршава операције над векторима (слагање, разлагање, скаларни и векторски производ у контексту описивања и рјешавања физичких проблема.



Хемија

Биологија


ИКТ










176 177






Исход: 2. Примјењује знање о магнетним ефектима електричне струје и дјеловању магнетног поља на наелектрисање у кретању

3.3.2.г. Анализира принцип рада циклотрона.






Хемија

Биологија


ИКТ










178 179






Исход: 2. Примјењује знање о магнетним ефектима електричне струје и дјеловању магнетног поља на наелектрисање у кретању.

3.3.2д. Рјешава физичке проблеме који укључују разматрање Амперове и Лоренцове силе, као и израза за међусобно дјеловање паралелних струја. 3.3.2.ђ. Планира, примјењује и представља пројекат из области електромагнетизма (нпр. модел генератора).




1. Енергија, производња, пренос и ефикасност.

Електрични мотори, генератори су једна од најчешћих електричних машина и налазе се у готово свакој апаратури са покретним ротирајућим дијелом.

3.3.2б. Користи изразе за магнетну индукцију праволинијског проводника, кружног проводника и соленоида, а ради рјешавања квалитативних и квантитативних проблема. 3.3.2в. Успоставља везе и односе између Амперове и Лоренцове силе, те анализира примјену магнетних сила у свакодневици и техници.



Све рачунске операције 1.2.1; 1.2.2; Све о једначинама и неједначинама 2.2.1; 2.2.2; 2.2.3;

Хемија

Биологија


ИКТ










180 181







3.3.3.а. Тумачи појаву електромагнетне индукције на микроскопском нивоу (раздвајање набоја у проводнику). 3.3.3.б. Описује различите начине на које је могуће осматеријети промјену магнетног флукса, те користи Фарадејев и Ленцов закон ради рјешавања квалитативних и квантитативних проблема. 3.3.3.в. Разликује међусобну индукцију и самоиндукцију, те их квалитативно тумачи у конкретним примјерима. 3.3.3.г. Анализира принцип рада трансформатора, те објашњава зашто се приликом преноса електричне енергије користи високи напон.





Трансформатори су незамјењиви електро-магнетни стројеви који се појављују у великим постројењима какви су термо- и хидро- електране као и у мноштву малих производа (радио-апарати, ТВ апарати, мобилни телефони итд. гдје је неопходно струју високог напона претворити у струју ниског напона или обрнуто.

3.3.3а. Тумачи појаву електромагнетне индукције на микроскопском нивоу (раздвајање набоја у проводнику). 3.3.3б. Описује различите начине на које је могуће уочити промјену магнетног флукса, те користи Фарадајев и Ленцов закон ради рјешавања квалитативних и квантитативних проблема. 3.3.3в. Разликује међусобну индукцију и самоиндукцију, те их квалитативно тумачи у конкретним примјерима.



Све рачунске операције 1.2.1; 1.2.2. Све о једначинама и неједначинама 2.2.1; 2.2.2; 2.2.3.

Хемија

3.1.2в. Примјењује електрохемијску стехиометрију (Фарадајеви закони).

Биологија


ИКТ

3.1.2а. Примјерено користи различите врсте података (за програмирање, базе података и сл.).










182 183






Исход: 1. Анализира појам осцилације и таласа.

4.1.1.а. У контексту симулација повезује хармонијско осциловање и једнолико кружно кретање, те нуди математички опис хармонијског осциловања и рјешава одговарајуће проблеме. 4.1.1.б. Истражује и описује факторе о којима зависи период осциловања математичког, физичког и еластичног клатна (опруга). 4.1.1.в. Објашњава појам принудног и пригушеног осциловања. 4.1.1г. Тумачи функцију хармонијског таласа у контексту симулације таласног кретања и њу користи ради рјешавања физичких проблема. 4.1.1д. Анализира појаву резонанције, као и њене примјене у свакодневици и техници.




1. Енергија, производња, пренос и ефикасност. 2. Технологија материјала и високотехничка производња. 3. Медицина и сродне области, здравство. 4. Умјетност, забава и медији.

Научни инструменти имају дијелове који траже познавање закона осциловања и таласа. Производња музике захтјева познавање осцилација и таласа као и особина звука (интензитет, пич, фреквенција, гласност) и начина произвођења звука. Физичари, акустичари и говорни патолози користе физику осцилација и таласа како би разумјели и анализирали компоненте фреквенција говора и слушног апарата или како би дизајнирали филтере који се користе у комуникационим системима. Осцилације и закони у њима су неопходни код дизајнирања трансмитера и пријемника. Познавање осцилација и таласа помаже истраживачима у медицини код коришћења инструмената у њиховом истраживању као нпр. у настојању да прошире примјену ултразвука и ехокардиограма у медицини.

Осцилације у електричним колима су битно повезане са овим индикаторима. 4.2.1а.Описује и тумачи претварања енергије у електричном осцилаторном колу. 4.2.1б. Повезује генерисање електромагнетних таласа са убрзавањем набоја или са промјенама на нивоу атома/језгре, те тумачи математичка представљања равног електромагнетног таласа.



Све рачунске операције 1.2.1; 1.2.2. Укупно знање о функцијама 2.1.1: 2.1.2; 2.1.3; 2.1.4.Све о једначинама и неједначинама 2.2.1; 2.2.2; 2.2.3.Једначине разних врста. 2.2.1; 2.2.1. Саставља и записује симболима једначине и неједначине при рјешавању проблема, те образлаже графички и усмено њихову смисленост.

Хемија

Биологија

1.4.4а.Изводи комплексне практичне радове у природи и лабораторији служећи се мјерним и оптичким инструментима, лабораторијском опремом и ИКТ. 3.4.4а. Изводи комплексне практичне радове у природи и лабораторији о структури и промјени материје и енергије у живој природи служећи се мјерним и оптичким инструментима и лабораторијском опремом и ИКТ. 4.4.4а. Интерпретира и вреднује закључке о анатомији, морфологији и физиологији човјека на основу прикупљених информација из различитих извора. 4.1.2; 4.1.3; 4.4.1;1.2.1; 1.4.4; 2.1.1;2.1.4; 2.4..4; 3.4.4; 4.1.1;4.1.3; 4.2.2.


Разумијевање појаве земљотреса и других тектонских поремећаја и могућност прогнозирања њихове појаве захтијевају познавање хармонијских осцилација, пригушених и принудних осцилација. 1.2.1. Рашчлањује природне процесе и утврђује њихов утицај на географску средину.

ИКТ










184 185







4.1.2.а. Анализира настанак механичких таласа и у у зависности од брзине механичких таласа о својствима еластичне средине, те рјешава одговарајуће проблеме. 4.1.2.б. Примјењује Снелов закон и закон одбијања механичких таласа.




1. Информатичке и комуникацијске технологије 2. Технологија материјала и високотехничка производња.

Принципи прелома таласа се користе за дизајнирање каблова од оптичких (стаклених) влакана (оптички каблови).

3.2.2б. Истражује и описује пресликавање предмета на оптичким елементима, описује од чега зависи оптичка моћ сочива, те тумачи оптичке недостатке ока и начине кориговања тих недостатака. 3.2.2в. Користи Хyгенсов принцип, повезује изглед дифракцијске слике (интерференција на двострукој пукотини, дифракција на једној пукотини, интерференција на оптичкој решетки) са карактеристикама експерименталне поставке, те објашњава у у зависности од резолуције оптичких инструмената о таласној дужини коришћене свјетлости.



Геометрија и мјерења фигуре у равни и простору (ликови и тијела), трансформације. 3.1.1. Анализира својства и односе геометријских елемената, те користи симболе и различите приказе. 3.1.3. Утврђује геометријска својства у објектима из реалног свијета, те моделира просторне односе при рјешавању проблема. Једначине, неједначине и њихово представљање. 2.2.1.Саставља и записује симболима једначине и неједначине при рјешавању проблема, те образлаже графички и усмено њихову смисленост.

Хемија

Биологија

1.4.4а. Изводи комплексне практичне радове у природи и лабораторији служећи се мјерним и оптичким инструментима, лабораторијском опремом и ИКТ. 3.4.4а. Изводи комплексне практичне радове у природи и лабораторији о структури и промјени материје и енергије у живој природи служећи се мјерним и оптичким инструментима и лабора-торијском опремом и ИКТ. 2.1.2а. Анализира географске и природне процесе и утврђује њихов утицај на животну средину.


ИКТ










186 187







4.1.2.в. Разматра услове за конструктивну и деструктивну интерференцију механичких таласа, те у конкретним контекстима тумачи појаву дифракције таласа. 4.1.2.г. У контексту симулације објашњава настанак стојећег таласа и скицира стојећи талас у музичким инструментима. 4.1.2.д. Анализира различите врсте резонатора у акустици, те објашњава појам хармоника.




1. Информатичке и комуникацијске технологије 2. Технологија материјала и високотехничка производња. 3. Медицина.

Дизајнирање сателита захтијева разумијевање антена и таласно преношење података на велике даљине; физичари/специјалисти за комуникације редовно примјењују основне законе код таласа како би дизајнирали ћелијске и бежичне мреже. Познавање закона интерференције и дифракције таласа генерално, а посебно интерференције и дифракције свјетлости је важно у медицинској пракси у офталмологији, али и у медицинским истраживањима материјала који се уграђују у људски организам.

4.2.2б.Истражује и описује пресликавање предмета на оптичким елементима, описује од чега зависи оптичка моћ сочива, те тумачи оптичке недостатке ока и начине кориговања тих недостатака. 4.2.2д. Планира, примјењује и представља пројекат из области оптике/модерне физике (нпр. модел спектроскопа).



Све о једначинама и неједначинама. 2.2.1. Саставља и записује симболима једначине и неједначине при рјешавању проблема, те образлаже графички и усмено њихову смисленост. 2.2.2; 2.2.3; Једначине разних врста. Геометрија и мјерења 3.1.1; 3.1.3.

Хемија

Биологија

1.4.4а.Изводи комплексне практичне радове у природи и лабораторији служећи се мјерним и оптичким инструментима, лабораторијском опремом и ИКТ. 3.4.4а Изводи комплексне практичне радове у природи и лабораторији о структури и промјени материје и енергије у живој природи служећи се мјерним и оптичким инструментима и лабора-торијском опремом и ИКТ. 4.4.4а. Интерпретира и вреднује закључке о анатомији, морфологији и физиологији човјека на основу прикупљених информација из различитих извора.


1.2.1.Рашчлањује природне процесе и утврђује њихов утицај на географску средину. 1.2.2.Уочава и дефинише факторе који утичу на трансформацију природне средине у географску средину, служећи се адекватним методама истраживања.

ИКТ










188 189







4.1.2.ђ. Рачуна јачину звука (субјективну и објективну) и примјењује знање о Доплеровом ефекту у конкретним примјерима.




1. Информатичке и комуникацијске технологије. 2. Технологија материјала и високотехничка производња. 3. Медицина.

Медицински инструменти (колор-доплер) за дијагнозе у крвотоку, инструменти који се користе у контроли саобраћаја (радари за детектовање брзине кретања возила) раде на принципу Доплеровог ефекта.

Астрономија и астрофизика екстензивно користе Доплеров ефекат у процесима одређивања удаљености међу небеским тијелима. Зато су блиске области у физици. 4.4.1.Описује састав и структуру свемира. 4.4.2. Описује модел настанка и еволуције свемира, те тумачи процесе формирања и развоја звијезда.



Све рачунске операције. 1.2.1. Бира и комбинује стратегије, методе и операције за рјешавање проблема и даје рјешења у контексту проблема. 1.2.2. Процјењује оправданост и прецизност изабраних стратегија, метода, операција и добијених рјешења, те дискутује о крајњем рјешењу у контексту проблема. Геометрија и мјерења 3.1.1; 3.1.3.

Хемија

Биологија


1.1.2. Објашњава природне појаве помоћу експеримената. 2. Анализира и изводи закључке на основу експеримената (евапорација, транспирација, продукција наноса, водни капацитет, хемијски експеримент).

ИКТ










190 191






Исход: 1. Анализира електромагнетне осцилације и таласе.

4.2.1.а.Описује и тумачи претварања енергије у електричном осцилаторном колу. 4.2.1.б. Повезује генерисање електромагнетних таласа са убрзавањем набоја или с промјенама на нивоу атома/језгра, те тумачи математичка представљања равног електромагнетног таласа. 4.2.1.в. Анализира спектар електромагнетних таласа. 4.2.1.г. Анализира могућности преноса енергије путем електромагнетног таласа и различите видове њихове примјене у пракси (нпр. микровална пећница, рендгенски снимак, пренос информација на даљину). 4.2.1.д.Истражује и дискутује о проблему електромагнетног загађења и утицају истог на човјеково здравље.




1. Енергија, производња, пренос и ефикасност. 2. Информатичке и комуникацијске технологије. 3. Технологија материјала и високотехничка производња. 4. Медицина.

Основни вид преноса информација на даљину (звук, слика, радио, ТВ, интернет) остварује се путем електромагнетних таласа. Принцип рада микровалне пећнице. Коришћење икс-зрака као електромагнетних таласа високе фреквенције за дијагностичке и терапијске сврхе у медицин. Коришћење гама-зрака као електромагнетних таласа највеће енергије у разним дијагностичким дисциплинама у медицини.

Области из атомске и нуклеарне физике који се баве производњом x- зрака и настанком и употребом гама-зрака су у корелацији са овим индикаторима. То су исходи учења 4.3.1; 4.3.2; 4.3.3; са свим својим индикаторима.



Све рачунске операције.1.2.1. Бира и комбинује стратегије, методе и операције за рјешавање проблема и даје рјешења у контексту проблема. 1.2.2.Оправданост и прецизност изабраних стратегија, метода, операција и добијених рјешења, те дискутује о крајњем рјешењу у контексту проблема. Укупно знање о функцијама 2.1.1: 2.1.2; 2.1.3; 2.1.4. Све о једначинама и неједначинама 2.2.1; 2.2.2; 2.2.3.

Хемија

Код изучавања структуре материје важно је знати како се врши апсорпција и емисија електромагнетних таласа и енергије што се у хемији посебно изучава. 3.1. Физичко-хемијска својства материје и извори енергије. 1. Објашњава структуру и физичко-хемијска својстава материје. 3.1.1.б. Повезује структуру материје са апсорпцијом и емисијом електромагнетног зрачења.

Биологија

1.1.4. Аргументује услове за постанак и развој живота на Земљи. 1.2.1. Објашњава утицај простора и фактора простора на организам (нпр. свјетлост, топлота, клима). 1.2.3. Повезује рецентни биодиверзитет на Земљи са геоморфологијом, климом, историјским промјенама и еволуцијом. 1.4.4. Изводи практичне радове служећи се мјерним и оптичким инструментима (микроскоп, лупа) и лабораторијском опремом за стицање информација и представа о структурним и функционалним својствима живе и неживе природе.


Разумијевање појаве земљотреса и могућност прогнозирања њихове појаве захтијевају познавање осцилација и таласа. 1.2.1. Рашчлањује природне процесе и утврђује њихов утицај на географску средину.

ИКТ

3.1.2а. Примјерено користи различите врсте података (за програмирање, базе података и сл. 3.3.9а. Упоређује начине преноса података у рачунарској мрежи. 3.3.9б. Објашњава различите мрежне протоколе и њихов однос са хардвером и софтвером. 3.3.9в. Анализира значај мрежног протокола у рачунској мрежи. 5.2.5а. Критички просуђује промјене у друштву које настају под утицајем ИКТ-а. 5.2.5.б. Истражује утицај ИКТ-а на властити живот (нпр. проводи одређени број дана без интернета и технолошких утеђаја и износи закључке).










192 193







4.2.2.а. Анализира историјски развој идеја о природи свјетлости.






Хемија

Биологија


ИКТ










194 195







4.2.2.б. Истражује и описује пресликавање предмета на оптичким елементима, описује од чега зависи оптичка моћ сочива, те тумачи оптичке недостатке ока и начине кориговања тих недостатака.




1. Технологија материјала и високотехничка производња. 2. Медицина и здравство. 3. Информатичке и комуникацијске технологије.

Разумијевање функције ока као најсавршенијег инструмента у људском организму као и корекције разних дефеката ока битно зависе од овог показатеља/индикатора. Производња специфичних оптичких инструмената такође захтијева познавање оптичке моћи сочива.

Ова област се наслања на познавање основних особина таласа. 4.1.2. Примјењује знање о механичким таласима у конкретним контекстима …а онда посебно електромагнетних таласа и оптике.4.2.1. Анализира електромагнетне осцилације и таласе. 4.2.2..Истражује основне законитости и појаве из области оптике.



Све рачунске операције.1.2.1. Бира и комбинује стратегије, методе и операције за рјешавање проблема и даје рјешења у контексту проблема. 1.2.2. Процјењује оправданост и прецизност изабраних стратегија, метода, операција и добијених рјешења, те дискутује о крајњем рјешењу у контексту проблема. Све о једначинама и неједначинама 2.2.1; 2.2.2; 2.2.3.

Хемија

Хемија користи читав низ разних оптичких инструмената при изучавању физичко-хемијске структуре материје. 3.1.1. Објашњава структуру и физичко-хемијска својства материје. Зато је неопходно да познаје појам оптичке моћи од једноставне лупе па до савременог микроскопа.

Биологија

1.4.4.а. Изводи комплексне практичне радове у природи и лабораторији служећи се мјерним и оптичким инструментима, лабораторијском опремом и ИКТ. 2.1.1 1. Описује организацију и нивое организације грађе живих бића (микроорганизми, гљиве, биљке и животиње). 2.1.2. Повезује грађу и функцију ћелије. 4.4.4. Изводи практичне радове служећи се мјерним и оптичким инструментима (микроскоп, лупа) и лабораторијском опремом (прибор за дисекцију, ИКТ) за стицање информација о морфологији, анатомији и физиологији; генетици и еволуцији, здрављу и очувању здравља човјека, уважавајући етику лабораторијског рада са живим бићима.


1.1.1. Користи географске појмове и терминологију и самостално прикупља и анализира географске информације и податке. 1.1.3. Израђује картографске профиле, користи се азимутом и топографским знаковима.

ИКТ

3.1.2.а. Примјерено користи различите врсте података (за програмирање, базе података и сл.).










196 197







4.2.2.в. Користи Хајгенсов принцип, повезује изглед дифракцијске слике (интерференција на двострукој пукотини, дифракција на једној пукотини, интерференција на оптичкој решетки) с карактеристикама експерименталне поставке, те објашњава у у зависности од оптичких инструмената о таласној дужини коришћене свјетлости.




1. Технологија материјала и високотехничка производња. 2. Медицина и здравство. 3. Информатичке и комуникацијске технологије.

Разни оптички инструменти који се користе у медицини (нпр. Микроскопи) захтијевају познавање појма резолуције (који је важнији од увећања микроскопа за квалитет слике и његове директне везе са таласном дужином свјетлости која се користи у микроскопу, свјетлосном или електронском. Информатичке и комуникацијске технологије требају ово знање због технологије преноса сигнала (оптичка влакна која раде на принципу тоталне рефлексије у специфичном материјалу стаклених влакана).

И oва област се наслања на познавање основних особина таласа. 4.1.2. Примјењује знање о механичким таласима у конкретним контекстима …а онда посебно електромагнетних таласа и оптике.4.2.1. Анализира електромагнетне осцилације и таласе. 4.2.2..Истражује основне законитости и појаве из области оптике.



Све о једначинама и неједначинама. 2.2.1. Саставља и записује симболима једначине и неједначине при рјешавању проблема, те образлаже графички и усмено њихову смисленост. 2.2.2. Аргументује поступке за рјешавање једначина, неједначина и система. 2.2.3.3. Дискутује о рјешењима у контексту проблема, графички приказује рјешења.

Хемија

И у хемији се користе микроскопи при изучавању физичко-хемијске структуре материје као и физичко-хемијским промјенама материје. (3.1. и 3.2.) Зато је потребно познавати карактеристике разних микроскопа, свјетлосних и електронски, знати вредновати вриједности њиховог увећања, као и моћ резолуције, те знати процијенити начине припреме узорака за разне микроскопе и процијенити могућност коришћења разних микроскопа за хемијске узорке разне врсте (органске, неорганске и сл.).

Биологија

1.4.4а.Изводи комплексне практичне радове у природи и лабораторији служећи се мјерним и оптичким инструментима, лабораторијском опремом и ИКТ. 3.4.4а. Изводи комплексне практичне радове у природи и лабораторији о структури и промјени материје и енергије у живој природи служећи се мјерним и оптичким инструментима и лабора-торијском опремом и ИКТ. 2.1.2а. Анализира географске и природне процесе и утврђује њихов утицај на животну средину.


ИКТ










198 199







4.2.2.г. Планира, примјењује и представља пројекат из области оптике/модерне физике (нпр. модел спектроскопа). 4.2.2.д. Интерпретира појмове линеарно поларизоване и неполаризоване свјетлости, те повезује одређене појаве из свакодневице с расипањем свјетлости (нпр. плаветнило неба). 4.2.2.ђ. Користи Ламбертов косинусни закон ради одређивања освијетљености.




1. Технологија материјала и високотехничка производња. 2. Медицина и здравство.

Високотехничка производња разних модерних и софистицираних инструмената мора да користи ове области физике да би произвела такве инструменте као што су микроскопи разних врста, спектроскопи, оптички инструменти који раде на принципу поларизоване свјетлости. Управо такви модерни оптички инструменти су незаобилазна дијагностичка опрема у разним дијеловима медицине.

И ова област се наслања на познавање основних особина таласа. 4.1.2. Примјењује знање о механичким таласима у конкретним контекстима а онда посебно електромагнетних таласа и оптике. 4.2.1. Анализира електромагнетне осцилације и таласе. 4.2.2.Истражује основне законитости и појаве из области оптике.



Све о једначинама и неједначинама. 2.2.1. Саставља и записује симболима једначине и неједначине при рјешавању проблема, те образлаже графички и усмено њихову смисленост. 2.2.2. Аргументује поступке за рјешавање једначина, неједначина и система.2.2.3.3. Дискутује о рјешењима у контексту проблема, графички приказује рјешења.

Хемија

1.4.3.а. Систематизује податке добијене анализом различитих узорака и правилно их обрађује.

Биологија


ИКТ










200 201






Исход: 3. Дискутује о истакнутим појавама из области релативистичке механике.

4.2.3.а. Описује основне постулате специјалне теорије релативности. 4.2.3-б. Описује и примјењује основне идеје специјалне теорије релативности: релативност истовремености, дилатацију времена и контракцију дужине.




1. ИКT



Хемија

Биологија


ИКТ










202 203







4.3.1.а. Описује својства топлотног зрачења у функцији температуре и таласне дужине емитованог електромагнетног зрачења, те примјењује Винов и Стефан-Болцманов закон. 4.3.1.б.Тумачи и користи Планкову хипотезу о дисконтинуираности електромагнетног зрачења. 4.3.1.в. У контексту реалног или виртуелног експеримента истражује фотоелектрични ефекат, те користи одговарајуће знање ради предвиђања посљедица промјене флукса или таласне дужине упадајуће свјетлости.




1. Технологија материјала и високотехничка производња. 2. Енергија, производња, пренос и ефикасност. 3. Савремена пољопривредна производња.

У многим високотехнолошким производима користи се фото-ћелија која ради на принципу фото-електричног ефекта. Соларни колектори, као производ високо техничких материјала, базирају своју функцију управо на законима зрачења црног тијела које дефинишу ови индикатори. Свјетлост и њене карактеристике су посебно значајни за раст биљака и савремену пољопривредну производњу.

Основни закони из термодинамике, однос температуре, топлоте и механичког рада (2.2.1; 2.2.2;) су битно везани за ове индикаторе. Исто тако, начини преношења топлоте, посебно радијација су кључни за разумијевање ових индикатора. 2.2.1б.Тумачи механички еквивалент топлоте, те комбинује појмове топлоте, температуре, рада и унутрашње енергије ради објашњавања појава у природи и техници. 2.2. 1в. Анализира факторе о којим зависи брзина хлађења тијела и примјењује то знање ради анализирања појава из свакодневице, технике и биологије (нпр. механизми регулисања температуре код човјека и одређених животињских врста). 2.2. 2д. Користи изразе за рад при гасним процесима, објашњава принцип рада аутомобилских мотора, фрижидера и клима уређаја, те дискутује о ефекту стаклене баште и посљедицама за човјечанство.


Укупно знање о функцијама . 2.1.1. Анализира законитости, односе, зависности, везе и функције у математици и реалном свијету. 2.1.2. Анализира и приказује математичке ситуације и структуре употребом алгебарских симбола и различитих нотација (записа), графика и дијаграма, те генерализује на основу њих 2.1.3. Примјењује математичке моделе за представљање и тумачење квантитативних односа Све о једначинама и неједначинама 2.2.1; 2.2.2; 2.2.3.

Хемија

3.1.1. Физичко-хемијска својства материје и извори енергије. 3.1.1а. Објашњава структуру и физичко-хемијска својстава материје. 3.1.1.б. Повезује структуру материје са апсорпцијом и емисијом електромагнетног зрачења.

Биологија

Соларна константа, угао под којим Сунце обасијава усјеве, све је то битно за развој биљака. 1.2.1.б и 1.б Анализира утицај комплексних фактора средине на организме и интеракција (клима, тло). 1.2.3.а Објашњава геоморфолошке и климатске факторе који објашњавају рецентни биодиверзитет.


3.3.4б Утврђује важност коришћења обновљивих извора енергије. 3.3.4в. Учествује активно у пројектима заштите и унапређења животне средине.

ИКТ

3.1.3.а. Ствара садржаје помоћу одговарајућих ИКТ уређаја. 3.4.11.в. Израђује презентације повезујући текст, слику, звук, хипертекст, видео, анимације и сл.; 5.1.2.а. Осмишљава веб страницу, страницу друштвене мреже, презентацију, видео запис или каталог којим ће путем интернета промовисати властити хоби или посао. 5.1.4а. Примјерено користи технологију е-учења.










204 205







4.3.1.г. Тумачи Комптонов ефекат, те коришћењем Де Брољеве хипотезе пореди електроне и фотоне с обзиром на њихова таласна и честична својства.4.3.1.д. Пореди својства електронског и свјетлосног микроскопа.




1. Технологија материјала и високотехничка производња. 2. Медицина, посебно медицинска истраживања и медицински инжењеринг.

За високотехничку производњу чији су производи поред осталог и разни микроскопи (оптички, електронски, електронски-трансмисиони, електронски-рефлектујући и сканујући, микроскопи поља итд.) веома је важно познавати ове индикаторе и знати појам резолуције, и појам увећања микроскопа. То је такође веома важно за све оне истраживаче и професионалце који користе разне врсте микроскопа, а таквих је највише у медицинској науци и пракси.

Друге области физике на које се наслања ова област јесу прво дијелови из оптике: 4.2.1б. Повезује генерисање електромагнетних таласа са убрзавањем набоја или са промјенама на нивоу атома/језгра, те тумачи математичка представљања равног електромагнетског таласа. 4.2.1в.; Анализира спектар електромагнетних таласа. 4.2.2б.Истражује и описује пресликавање предмета на оптичким елементима, описује од чега зависи оптичка моћ сочива, те тумачи оптичке недостатке ока и начине кориговања тих недостатака. 4.2.2д. Планира, примјењује и представља пројекат из области оптике/модерне физике (нпр. модел спектроскопа). 4.3.1ђ.; Тумачи Комптонов ефекат, те коришћењем Де Брољеве хипотезе пореди електроне и фотоне с обзиром на њихова таласна и честична својства.



Све рачунске операције 1.2.1; 1.2.2. Све о једначинама и неједначинама 2.2.1; 2.2.2; 2.2.3.

Хемија

Микроскопи и треба знати како их користити и при анализи физичко-хемијских карактеристика материје. 3.1.1. Објашњава структуру и физичко-хемијска својства материје. 3.1.2. Анализира промјену енергије при физичко-хемијским промјенама материје.

Биологија

1.4.4а. Изводи комплексне практичне радове у природи и лабораторији служећи се мјерним и оптичким инструментима, лабораторијском опремом и ИКТ. 3.4.4а Изводи комплексне практичне радове у природи и лабораторији о структури и промјени материје и енергије у живој природи служећи се мјерним и оптичким инструментима и лабораторијском опремом и ИКТ. 4.4.4а. Интерпретира и вреднује закључке о анатомији, морфологији и физиологији човјека на основу прикупљених информација из различитих извора.


ИКТ










206 207






Исход: 1. А.нализира квантну природу електромагнетног зрачења, те користи основне појмове и релације квантне механике.

4.3.1.ђ. Повезује таласну функцију с вјероватноћом налажења електрона у одређеном положају, те описује Хајзенбергов принцип неодређености.






Хемија

Биологија


ИКТ










208 209







4.3.2.а. Анализира историјски развој идеја о атому (Томсонов, Радерфордов, Боров и квантно-механички модел атома), те повезује структуру атома с положајем елемента у периодном систему елемената. 4.3.2.б. Објашњава значење атомског броја, анализира ред величине карактеристичних димензија и енергија унутар атома, те објашњава принципе настанка линијских (емисијских и апсорпцијских) спектара код атома. 4.3.2.в. Описује Хајзенбергову релацију неодређености у контексту физике атома. 4.3.2.г. Описује стања електрона у атому помоћу четири квантна броја, те у контексту једноставних примјера примјењује Паулијев принцип.




1. Медицина, посебно медицинска истраживања и медицински инжењеринг. 2. Технологија материјала и високо технолошка производња (нпр. хемијска производња).

Констатовање присуства различитих елемената у садржајима цријева, лабораторијске претраге крви и урина, ослања се на специфичне линијске спектре сваког хемијског елемента. Хемијска производња генерално такође користи спектроскопију.

4.3.1а.Описује својства топлотног зрачења у функцији температуре и таласне дужине емитованог електромагнетног зрачења, те примјењује Wиенов и Стефан-Болцманов закон. 4.3.1б.Тумачи и користи Планкову хипотезу о дисконтинуираности електромагнетног зрачења. 4.3.1ф. Повезује таласну функцију са вјероватноћом налажења електрона у одређеном положају, те описује Хајзенбергов принцип неодређености.



2.1.4а. Формулише и примјењује функције у стварним ситуацијама. 2.3.1а. Примјењују логичне операције. 2.3.1б. Повезује претпоставке и аргументе.

Хемија

Овај дио физике се у хемији назива физикална хемија и изучава се детаљно. 1.1.1.а. Разликује слиједеће појмове: атомски и масени број, нуклид, изотоп, изоелектронска честица. 1.1.1.б. Истражује повезаност структуре атома и положаја у ПСЕ (електронска конфигурација, енергија јонизације, електронски афинитет). 1.1.3.а. Упоређује полумјере атома (атомски, јонски, ковалентни, Ван дер Валсов) 1.1.3.б. Повезује својства материје с врстом хемијске везе, те на темељу грађе молекуле предвиђа физикална и хемијска својства веза. 1.1.3.д. Повезује структуру материје с међумолекулским силама и објашњава карактеристике агрегатних стања материје (чврсто, течно гасовито).

Биологија

1.2.1а.Анализира и упоређује утицај појединих еколошких фактора на организме (температура, pH сланост, и сл.). 1.2.1б. Анализира утицај комплексних фактора средине на организме, интеракција (клима, земљиште). 1.2.2а. Анализира географске и природне процесе и утврђује њихов утицај на животну средину.


ИКТ










210 211







4.3.2.д. Истражује и описује принцип рада ласера.




1. Медицина, посебно медицинска истраживања, медицински инжењеринг и медицинска пракса. 2. Умјетност, забава и медији.

Ласери су постали незамјењиви алат у медицинској пракси у разним областима медицине (хирургија, дерматологија). Ласери су такође веома важни код визуелних ефеката у умјетности код производње специјалних ефеката.

4.3.1ф. Повезује таласну функцију са вјероватноћом налажења електрона у одређеном положају, те описује Хајзенбергов принцип неодређености. 4.3.2б. Објашњава значење атомског броја, анализира ред величине карактеристичних димензија и енергија унутар атома, те објашњава принципе настанка линијских (емисијских и апсорпцијских) спектара код атома. 4.3.2в. Описује Хајзенбергову релацију неодређености у контексту физике атома. 4.3.2.д. Описује стања електрона у атому помоћу четири квантна броја, те у контексту једноставних примјера примјењује Паулијев принцип.



2.1.4а. Формулише и примјењује функције у стварним ситуацијама. 2.3.1а. Примјењују логичне операције. 2.3.1б. Повезује претпоставке и аргументе.

Хемија

Ласери су везани за апсорпцију и емисију електромагнетног зрачења на нивоу атома, а то су појаве које третира и хемија. 3.1. Физичко-хемијска својства материје и извори енергије. 1. Објашњава структуру и физичко-хемијска својства материје. 3.1.1.б. Повезује структуру материје са апсорпцијом и емисијом електромагнетног зрачења. 1.1.1а; 1.1.1б; 1.1.3д.; 3.2.1б.

Биологија

1.3.5а. Упоређује резултате истраживања (експериментима, симулацијама или видео и мултимедијалним изворима) с подацима из различитих извора како би доказима поткријепио могућности одрживог развоја на Земљи. 1.3.5б.Предлаже мјере заштите и унапређења животне средине. 1.4.4а. Изводи комплексне практичне радове у природи и лабораторији служећи се мјерним и оптичким инструментима, лабораторијском опремом и ИКТ. 1.4.4б. Идентификује организме са сликовним и дихотомним кључевима.


Мапирање. Одређивање промјена висина геолошких облика (планина).

ИКТ

3.1.1а. Дефинише ИКТ терминологију. 3.1.1б. Повезује термине са компјутерским системом (хардвер и софтвер). 3.2.6а. Анализира софтвер према његовим карактеристикама.










212 213







4.3.3.а. Описује особине атомског језгра (нпр. атомски број, масени број, релација између пречника и броја нуклеона и сл). 4.3.3.б. Пореди нуклеарне, гравитационе и електричне силе. 4.3.3.в. Рјешава проблеме који укључују процес радиоактивног распада (нпр. датирање угљеником-14), истражује примјере коришћења радиоактивних изотопа у пракси (нпр. медицинска дијагностика, дозиметрија) и описује правила сигурног збрињавања радиоактивног отпада.




1. Медицина, посебно медицинска истраживања и медицински инжењеринг и медицинска пракса.

Дијагностика и терапија у медицини су данас незамисливи без апарата који користе нуклеарне материјале (трејсери) који се убризгавају у организам или инхалирају, а затим се инструментима (гама камерама) посматра њихово акумулирање у болесним дијеловима органа.

4.3.2б. Објашњава значење атомског броја, анализира ред величине карактеристичних димензија и енергија унутар атома, те објашњава принципе настанка линијских (емисијских и апсорпцијских) спектара код атома. 4.3.3.д. Описује одабране нуклеарне реакције. 5.2.2б. Користи експоненцијалну, логаритамску и тригонометријску функцију у контексту рјешавања физичких проблема. 5.3.2а.Користи знања из физике ради рјешавања квалитативних и квантитативних проблема смјештених у контексте свакодневице, спорта, медицине и технологије.



2.2.1а. Саставља једначине и неједначине (квадратне, ирационалне, експоненцијалне, логаритамске и тригонометријске. у скуповима R и V. 2.2.1б. Саставља системе једначина и неједначина (квадратне, експоненцијалне, логаритамске и тригонометријске. у скуповима R и V. 2.2.1в. Представља графички и анализира међусобни однос кривих (тумачи информације презентујене у линеарним и нелинераним графицима). 2.2.2. Аргументује поступке за рјешавање једначина, неједначина и система. 2.2.3. Дискутује о рјешењима у контексту проблема, графички приказује рјешења.

Хемија

У нуклеарној медицини за дијагностику користе се трејсери који се убризгавају у организам. Трејсери имају два дијела, један је радиоактивни елемент а други посебан комплекс молекула који носи радиоактивни елемент да се наталожи управо у оном органу који се дијагностификује. Овај дио у хемији се зове нуклеарна хемија и нераскидиво је везана са дијеловима нуклеарне физике. 4.1.1.а. Одређује положај угљика у ПСЕ (sp3, sp2, sp хибридизација). 2.1.1.а. Наводи изворе елемента и веза у природи. 2.1.2.а. Утврђује положај метала и неметала у ПСЕ и њихов значај. 2.1.2.ђ. Упоређује грађу и својства метала и неметала. 4.4.2.в. Објашњава здравствене ризике изложености различитим врстама зрачења (УВ зрачење, радиоактивно зрачење..

Биологија

1.2.1б. Анализира утицај комплексних фактора средине на организме, интеракција (клима, тло). 1.2.1в. Интерпретира постанак животних форми са факторима средине и еволуцијом. 1.3.3а.Поткрепљује доказима постојање трајнијих поремећаја као посљедице нарушеног склада живе и неживе природе.


1.1.4. Тумачи геолошке промјене; анализира геоморфолошке процесе и облике. 1.2.1. Рашчлањује природне процесе и утврђује њихов утицај на географску средину.

ИКТ

3.1.1а. Дефинише ИКТ терминологију.3.1.1б. Повезује термине са компјутерским системом (хардвер и софтвер). 3.2.6а. Анализира софтвер према његовим карактеристикама. 3.4.12а. Разликује моделе података. 3.4.12б. Креира релацијску базу података.










214 215







4.3.3.г. Описује одабране нуклеарне реакције. 4.3.3.д. Тумачи еквивалентност енергије и масе, пореди енергију ослобођену по једном нуклеону у фисији и фузији, те објашњава како Сунце посредством фузије хидрогена у хелијуму генерише енергију која је потребна за живот на Земљи.




1. Енергија, производња, пренос и ефикасност 2. Одрживи развој, заштита околине.

У многим дијеловима свијета огромне количине енергије се производе у атомским (нуклеарним) електранама које своју производњу базирају на нуклеарној фузији. Иако БиХ нема ову врсту електрана, важно је да њени ученици упознају и ову врсту производње енергије јер њени сусједи имају ову врсту електрана. С друге стране, енергија будућности је нуклеарна фузија и ми се такође кроз образовање својих млађих генерација морамо спремати за то скоро вријеме када ће се производити неограничена количина енергије у фузионим нуклеарним електранама.

3.3.3. Примјењује знање о грађи атомског језгра и класификује елементарне честице. 3.3.3а. Описује особине атомског језгра (нпр. атомски број, масени број, релација између пречника и броја нуклеона и сл).



2.1.4а . Формулише и примјењује функције у стварним ситуацијама. 2.3.1а. Примјењују логичне операције. 2.3.1б. Повезује претпоставке и аргументе.

Хемија

3.1.1.б. Повезује структуру материје са апсорпцијом и емисијом електромагнетног зрачења. 3.2.3.а. Разликује систем од околине те начине измјене материје и енергије.

Биологија


1.1.2. Анализира и изводи закључке на основу експеримената (евапорација, транспирација, продукција наноса, водни апацитет, хемијски експеримент). 3.3.1. Поткрепљује доказима важност очувања природних ресурса, природне и културне баштине КСКИ. 1.2.1. Рашчлањује природне процесе и утврђује њихов утицај на географску средину.

ИКТ

5.1.1.б. Просуђује критички информације које налази на веб-у. 5.1.1а. Користи веб при изради семинарских, матурских и других радова на задану тему.










216 217







4.3.3.ђ. Разликује фермионе (кваркове, лептоне и бозоне (баждарне бозоне, Хигсов бозон), те описује грађу протона и неутрона.






Хемија

Биологија


ИКТ










218 219






Исход: 1. Описује састав и структуру свемира.

4.4.1.а. Описује на темељу проматрања и/или симулација, главне објекте у свемиру (нпр. звијезде, сазвијежђа, галаксије и накупине галаксија). 4.4.1.б.Тумачи значење астрономске јединице.




1.Технологија материјала и високотехнолошка производња. 2. Информационо комуникацијске технологије.

И ово је област коју треба подучавати ради будућих технологија које ће се сигурно ослањати на контролу човјека у ширем подручју свемира који укључује најмање простор нашег сунчевог система. Ту се отварају широке могућности за ИКТ и високотехнолошку производњу.

4.2. Оптика и релативистичка механика: 4.2.1. Анализира електромагнетне осцилације и таласе.4.2.2. Истражује основне законитости и појаве из области оптике. 4.2.3. Дискутује о истакнутим појавама из области релативистичке механике.4.3. Основе квантне, атомске и нуклеарне физике. 4.3.1. Анализира квантну природу електромагнетног зрачења, те користи основне појмове и релације квантне механике.4.3.2. Евалуира различите моделе атома и анализира линијске спектре. 4.3.3. Примјењује знање о грађи атомског језгра и класификује елементарне честице.



Геометрија и мјерења фигуре у равни и простору (ликови и тијела), трансформације. 3.1.1.Анализира својства и односе геометријских елемената, те користи симболе и различите приказе. 3.1.3. Утврђује геометријска својства у објектима из реалног свијета, те моделира просторне односе при рјешавању проблема. Једначине, неједначине и њихово представљање. 2.2.1. Саставља и записује симболима једначине и неједначине при рјешавању проблема, те образлаже графички и усмено њихову смисленост.

Хемија

3.1. Физичко-хемијска својства материје и извори енергије. 3.1.1. Објашњава структуру и физичко-хемијска својстава материје. 3.1.2. Анализира промјену енергије при физичко-хемијским промјенама материје. 3.1.3. Анализира обновљиве и необновљиве изворе енергије3.2. промјене материје и претварање енергије. 3.2.1. Повезује промјене материје с претварањем енергије унутар система. 3.2.2. Анализира промјену енергије унутар система. 3.2.3. Објашњава промјене материје и размјену енергије између система и околине.

Биологија


ИКТ











220 221






Исход: 2. Описује модел настанка и еволуције свемира, те тумачи процесе формирања и развоја звијезда.

4.4.2.а. Описује теорију Великог праска као почетак ‘’простор-времена’’, те тумачи Хаблов закон и хлађење свемира. 4.4.2.б. Истражује и описује животни пут звијезда и појам тамне материје, користећи се различитим изворима знања укључујући и информатичке технологије.




1.Технологија материјала и високотехнолошка производња. 2. Информационо- комуникацијске технологије.

И ово је област коју треба подучавати ради будућих технологија (инфра -црвено и ултра-љубичасто зрачење) које ће се сигурно ослањати на контролу човјека у ширем подручју свемира који укључује најмање простор нашег сунчевог система. Ту се отварају широке могућности за ИКТ и високо-технолошку производњу.

44.2. Оптика и релативистичка механика: 4.2.1. Анализира електромагнетне осцилације и таласе.4.2.2. Истражује основне законитости и појаве из области оптике. 4.2.3. Дискутује о истакнутим појавама из области релативистичке механике.4.3. Основе квантне, атомске и нуклеарне физике. 4.3.1. Анализира квантну природу електромагнетног зрачења, те користи основне појмове и релације квантне механике.4.3.2. Евалуира различите моделе атома и анализира линијске спектре. 4.3.3. Примјењује знање о грађи атомског језгра и класификује елементарне честице.



Геометрија и мјерења фигуре у равни и простору (ликови и тијела), трансформације. 3.1.1.Анализира својства и односе геометријских елемената, те користи симболе и различите приказе. 3.1.3. Утврђује геометријска својства у објектима из реалног свијета, те моделира просторне односе при рјешавању проблема. Једначине, неједначине и њихово представљање. 2.2.1. Саставља и записује симболима једначине и неједначине при рјешавању проблема, те образлаже графички и усмено њихову смисленост.

Хемија

3.1. Физичко-хемијска својства материје и извори енергије. 3.1.1. Објашњава структуру и физичко-хемијска својстава материје. 3.1.2. Анализира промјену енергије при физичко-хемијским промјенама материје. 3.1.3. Анализира обновљиве и необновљиве изворе енергије3.2. Промјене материје и претварање енергије. 3.2.1. Повезује промјене материје с претварањем енергије унутар система.3.2.2. Анализира промјену енергије унутар система. 3.2.3. Објашњава промјене материје и размјену енергије између система и околине.

Биологија


ИКТ











222 223







5.1.1.а. Расправља о развоју физичких идеја у различитим областима опште и модерне физике (идеје о: кретању, топлоти, електрицитету, свјетлости, атому, свемиру), те анализира утицај друштвено-економских фактора на развој физичких идеја. 5.1.1.б.Расправља о утицају механицистичког погледа на свијет на развој идеја у осталим областима опште физике. 5.1.1.в. Тумачи појмове нормалне науке, кризе науке и научне револуције, те описује круцијалне историјске експерименте/опсервације (нпр. Галилеов мисаони експеримент, Џулов експеримент, Мајкелсон-Морлијев експеримент, фотоелектрични ефекат, топлотно зрачење. и њихов утицај на развој физике. 5.1.1.г. Истражује и евалуира животна дјела истакнутих физичара (нпр. Тесла, Ајнштајн) користећи се различитим изворима знања укључујући и информатичке технологије.




1. Производња, ефикасност и пренос енергије, укључујући обновљиве видове енергије. 2. Технологије материјала и високотехнолошка производња. 3. Информатичке и комуникацијске технологије.


Да би се могло расправљати о развоју физикалних идеја у различитим областима физике, онда је неопходно познавати све те области:

1. Механика;

2. Молекуларна физика и термодинамика;

3. Електромагнетизам и

4. Осцилације, таласи и модерна физика.

…са свим њиховим компонентама, исходима и индикаторима.



1.2.3. Бира и комбинује стратегије, методе и операције за рјешавање проблема и даје рјешења у контексту проблема 1.2.4. Процјењује оправданост и прецизност изабраних стратегија, метода, операција и добијених рјешења, те дискутује о крајњем рјешењу у контексту проблема. 4.1.1. Формулише проблем, прикупља и обрађује податке из различитих извора, те их представља у различитим формама. 4.1.2. Интерпретира, дискутује.

Хемија

4.3.1. Интерпретира промјену енергије у биохемијским системима. 4.3.2. Анализира природне системе као функционалну и структурну цјелину, као и њихову повезаност и зависности. 4.3.3. Објашњава услове равнотеже у природним системима, те указује на узроке и посљедице поремећаја равнотеже.

Биологија



1.2.1. Тумачи повезаност и међуу зависности геогених и антропогених обиљежја Земље. 1.2.2. Планира и проводи активности којим истражује важност географског простора. 1.2.3. Објашњава функционалне промјене у животној средини повезујући их с промјенама годишњих периода.1.2.5. Анализира повезаност природно-географских процеса утврђујући постојање варијабилности живих бића на земљи.

ИКТ










224 225






Исход: 2. Интерпретира природу физике.

5.1.2а.Интерпретира физику као једну врсту друштвене активности за коју су једнако битни и емпирија и креативност научника. 5.1.2б. Објашњава редукционизам и холизам, те описује индуктивно-дедуктивни приступ који је у основи физике. 5.1.2в. Објашњава појам модела и развој физике, те истиче да је за физику једнако битно идентификовати аномалије и правилности. 5.1.2г.Тумачи мјесто физике у хијерархији наука, те указује на везе и односе појединих области физике.




1. Производња, ефикасност и пренос енергије, укључујући обновљиве видове енергије.2. Технологије материјала и високотехнолошка производња. 3. Информатичке и комуникацијске технологије.

Поменути сектори економије знања у својој основи имају физичке законе из области: 1. Механика.2. Молекуларна физика и термодинамика.3. Електромагнетизам.4. Осцилације, таласи и модерна физика.

1. Механика. 2. Молекуларна физика и термодинамика. 3. Електромагнетизам.4. Осцилације, таласи и модерна физика.




Хемија

4.3.1. Интерпретира промјену енергије у биохемијским системима. 4.3.2. Анализира природне системе као функционалну и структурну цјелину, као и њихову повезаност и зависност. 4.3.3. Објашњава услове равнотеже у природним системима, те указује на узроке и посљедице поремећаја равнотеже.

Биологија



1.2.1. Тумачи повезаност и међузависности геогених и антропогених обиљежја Земље. 1.2.2. Планира и проводи активности којим истражује важност географског простора. 1.2.3. Објашњава функционалне промјене у животној средини повезујући их с промјенама годишњих доба. 1.2.5. Анализира повезаност природно-географских процеса утврђујући постојање варијабилности живих бића на земљи.

ИКТ










226 227







5.2.1.а. Проводи самостално експериментална истраживања отвореног типа: идентификује предмет истраживања, прикупља релевантне податке, креира моделе, бира методе истраживања, те анализира и презентује резултате истраживања. 5.2.1.б. Рачуна и анализира грешке у мјерењу. 5.2.1.в. Евалуира избор експерименталних метода полазећи од процјене недостатака експерименталне поставке и потешкоћа у мјерењу.




1. Информатичке и комуникацијске технологије. 2. Технологија материјала и високотехничка производња. 3. Медицина. 4. Одрживи развој.

Важно је бити у стању процијенити повезаност ирелације физичких закона са технологијама и потребама друштва. Веома је важно знати како искористити знање из физике у разним технолошким и медицинским примјенама.

1.1.1. Мјери и одређује димензије тијела, површине плоха и запреминаа тијела. 1.1.2. Мјери и одређује масу и густоћу тијела и материје, те вријеме трајања различитих процеса. 1.4.1в.Разликује преношење спољашњег притиска кроз чврста тијела и флуиде, те анализира принцип рада хидрауличне пресе. 2.2.2б. Планира, примјењује и представља пројекте из области термодинамике (нпр. дизајнирање балона на топли ваздух). 3.3.2.ф.Планира, примјењује и представља пројекат из области електромагнетизма (нпр. модел генератора). 4.2.2.ђ. Планира, примјењује и представља пројект из области оптике/модерне физике (нпр. модел спектроскопа). 5.2.1а. Објашњава сврху извођења експеримента, бира потребан прибор и експерименталне процедуре, те правилно рукује мјерним инструментима и прибором.



1.2.1.Бира и комбинује стратегије, методе и операције за рјешавање проблема и даје рјешења у контексту проблема.1.2.2. Процјењује оправданост и прецизност изабраних стратегија, метода, операција добијених рјешења, те дискутује о крајњем рјешењу у контексту проблема. 2.1.4а. Формулише и примјењује функције у стварним ситуацијама .2.3.1а. Примјењују логичне операције. 2.3.1б. Повезује претпоставке и аргументе.

Хемија

2.4. Експериментална примјена знања. 1.Прикупља податке из различитих извора. 2.Повезује резултате експеримента с концептуалним сазнањима. 3.Уочава законитости података приказаних моделима, таблицама и графиконима 1.3.2.в.Проводи истраживање природних појава уз помоћ хемијских експеримената (настајање пећинских украса, таложење и отапање “каменца”...). 2.4.3а. Користи се информацијским технологијама у презентацији резултата истраживања. 3.4.3а. Користи се информацијском технологијом у презентацији резултата истраживања о рационалном коришћењу природних ресурса и енергије. 4.4.3а.Повезује резултате и закључке истраживања о међудјеловањима живих и неживих система.

5.2.1.а. Проводи самостално експериментална истраживања отвореног типа: идентификује предмет истраживања, прикупља релевантне податке, креира моделе, бира методе истраживања, те анализира и презентује резултате истраживања. 5.2.1.б. Рачуна и анализира грешке у мјерењу. 5.2.1.в. Евалуира избор експерименталних метода полазећи од процјене недостатака експерименталне поставке и потешкоћа у мјерењу.

Биологија

1.3.1б. Поткрепљује доказима утицај човјека на глобалне ефекте загађења и расправља о могућностима одрживог развоја. 1.3.2а.Расправља о глобалним посљедицама проузрокованим нескладом живе и неживе природе погубним за живот на Земљи. 1.3.2б. Поткрепљује доказима посљедице глобалних климатских промјена у простору живљења и предлаже моделе за унапређење. 1.4.4а. Изводи комплексне практичне радове у природи и лабораторији служећи се мјерним и оптичким инструментима, лабора-торијском опремом и ИКТ. 2.4.4а. Изводи комплексе практичне радове у природи и лабораторији служечи се мјерним и оптичким инструментима и лабораторијском опремом и ИКТ за проучавање анатомије, морфологије, цитологије и генетике. 3.4.4а. Изводи комплексе практичне радове у природи и лабораторији о структури и промјени материје и енергије у живој природи служећи се мјерним и оптичким инструментима и лабора-торијском опремом и ИКТ.


1.1.2. Објашњава природне појаве помоћу експеримената.1.1.3. Сналази се у простору и времену користећи картографска помагала и савремена средства за оријентацију. 1.1.4. Објашњава повезаност физичких, хемијских и биолошких промјена у географској средини. 3.3.4а.Проводи различите мјере заштите и унапрјеђења животне средине.

ИКТ

3.1.1а.Тумачи ИКТ појмове.3.4.13в. Креира кратки филм с критичким освртом на одређену тему. 5.1.2а.Осмишљава веб-страницу друштвене мреже, презентацију, видео-запис или каталог .којим ће путем интернера промовисати властити хоби или посао. 5.1.2б. Критички процјењује активности које други презентују путем интернета.










228 229







5.2.1.д. Прикупља и обрађује податке користећи се модерним технологијама (нпр. софтверима за обраду података, дигиталном видео-анализом, сензорима).




1. Информатичке и комуникацијске технологије. 2. Технологија материјала и високотехничка производња.

Већ сам индикатор садржи објашњење како се он односи на поменуте ЕЗЗ секторе(Софтвере за обраду података, дигитална видеоанализа, сензори). Веома је важно знати прикупљати и обрађивати разне физичке податке користећи модерне технологије из ИКТ области, дакле софтвер, али и сензоре. У разним примјенама сектора технологије материјала ово су и једини начини да се влада великим бројем података и параметара.

1.3.3е. Користи информацијске технологије ради прикупљања података и описивања примјена вјештачких сателита у пракси. 2.1.1б. Користи симулације ради описивања модела идеалног гаса и врши његово поређење са реалним гасом. 3.2.2а.Саставља реална и виртуелна (симулације кола истосмјерне и наизмјеничне струје, те анализира принцип рада инструмената за мјерење јачине и напона истосмјерне и наизмјеничне струје. 5.2.3в.Тумачи и користи разноврсне опште (ријечи, цртежи, графикони, табеле, математички изрази, макете, симулације, видео-снимци) и обласно-специфичне репрезентације (дијаграми сила, п-В дијаграми, схеме електричних кругова, фазорски дијаграми) физичких садржаја и процеса.



1.2.1. Бира и комбинује стратегије, методе и операције за рјешавање проблема и даје рјешења у контексту проблема. 1.2.2. Процјењује оправданост и прецизност изабраних стратегија, метода, операција и добијених рјешења, те дискутује о крајњем рјешењу у контексту проблема. 2.1.4а. Формулише и примјењује функције у стварним ситуацијама.2.3.1а. Примјењују логичне операције. 2.3.1б.Повезује претпоставке и аргументе.

Хемија

1.4.3б. Користи се информацијским технологијама у приказивању физичко-хемијских промјена материје. 2.4.3б.Користи се информацијским технологијама презентује резултате истраживања. 3.4.3а. Користи се информацијском технологијом и презентује резултате истраживања о рационалном кориштењу природних ресурса и енергије. 4.4.3б. Користи табеле, графиконе и симулације за приказивање резултата, те прикупљене податке приказује у облику извјештаја.

Биологија

1.3.5а.Упоређује резултате истраживања (експериментима, симулацијама или видео и мултимедијалним изворима) с податцима из различитих извора како би доказима поткријепио могућности одрживог развитка на Земљи. 1.4.1а. Интерпретира и вреднује закључке о анатомији, морфологији и физиологији човјека на основу прикупљених информација из различитих извора 2.4.1а. Интерпретира и вреднује закључке о анатомији и морфологији на основу прикупљених информација из различитих извора. 3.4.2а. Интерпретира и вреднује закључке о грађи и функцији ћелија, ћелијским диобама и диференцијацијама ћелија на основу прикупљених информација из различитих извора. 4.4.3а.Интерпретира и вреднује закључке о анатомији, морфологији и физиологији човјека на основу прикупљених информација из различитих извора.

5.2.1.д. Прикупља и обрађује податке користећи се модерним технологијама (нпр. софтверима за обраду података, дигиталном видео-анализом, сензорима).


4.1.1.а. Усваја појмовно-терминолошки систем регионалне географије као научне дисциплине. 4.1.1.б. Анализира различите аспекте географског положаја Европе (издваја и упоређује различите геолошке, рељефне и биоклиматске цјелине. 3.2.1.а Утврђује узроке настанка физичких и хемијских промјена као и промјена у својству твари у природној и географској средини. 3.2.1.б. Повезује и објашњава структуру твари с њеним физичким и хемијским својствима у геопростору

ИКТ

3.1.1а. Тумачи ИКТ појмове. 3.1.1б. Повезује појмове са рачунарским системом (софтвером и хардвером) 3.1.2а.Примјерено користи различите врсте података (за програмирање, базе података и сл. 3.1.2в. Процјењује утјецај елеменатана комуникациони процес (Шенонов модел). 3.2.6а. 3.1.2б. 3.3.8б. 3.3.8а. Процјењује елементе умрежавања и примјењује их у различитим ситуацијама.










230 231






Исход: 2. Примјењује разноврсне математичке методе у опису и рјешавању физичких проблема.

5.2.2.а.Извршава операције над векторима (слагање, разлагање, скаларни и векторски производ у контексту описивања и рјешавања физичких проблема. 5.2.2.б. Користи експоненцијалну, логаритамску и тригонометријску функцију у контексту рјешавања физичких проблема. 5.2.2.в. Рјешава апроксимацијске и контекстуално богате проблеме, те уопште проблеме који захтијевају комбиновање већег броја релација. 5.2.2.г. Критички се односи према поставци и рјешењу проблема, те разликује релевантне од ирелевантних информација. 5.2.2.д. Изводи општи (симболички) израз за непознату физичку величину. 5.2.2.ђ. Предлаже властите примјере физичких проблема.




1. Производња, ефикасност и пренос енергије, укључујући обновљиве видове енергије 2. Технологије материјала и високотехнолошка производња. 3. Информатичке и комуникацијске технологије. 4. Медицина.

У сваком од ових сектора економије базиране на знању врло је важно знати извршити адекватне прорачуне, користити адекватан математички апарат, представити извршена мјерења и прорачуне и интерпретирати их на адекватан начин.

У свакој области физике користи се језик математике, математичке методе, користе се моделирања проблема кроз математички апарат, користи се презентација закључака физичких проблема табеларно и графички и све то помаже бољој интерпретацији закључака који слиједе након рјешавања проблема.



Готово да нема области из математике која се не маоже примијенити код рјешавања физичких проблема, тј. код примјене закона физике у разним областима економије базиране на знању. Ту су и све рачунске операције, једначине и неједначине, геометрија, функције и елементи вјероватноће.

Хемија

Исходи учења и индикатори из физике на више мјеста се додирују са исходима и индикаторима из хемије и путем примијењених рачунских операција. То се нарочито односи на исходе: 1.4.1. Прикупља податке из различитих извора.1.4.2. Примјењује математичке вјештине. 1.4.3. Уочава законитости података приказаних моделима, табелама и графиконима.

Биологија

У биологији у овом образовном периоду 13 годишњи образовни период. нема индикатора који би се кроз примјену математичких метода могли повезати са индикаторима или исходима у физици.


У географији у овом образовном периоду 13 годишњи образовни периођ. нема индикатора који би се кроз примјену математичких метода могли повезати са индикаторима или исходима у физици.

ИКТ

ИКТ исходи се могу веома добро примијенити код коришћења математичких метода за рјешавање физичких проблема. Ту су посебно драгоцјени индикатори из компоненте 3.4. “Обрада података”: 3.4.11. Употребљава софтвер за обраду текста, табеле за обраду података и презентације. 3.4.12. Моделује, израђује и примјењује базе података. 3.4.13. Употребљава софтвер за цртање и обраду слика, звука и аудио-визуелних записа. те из компоненте. 4.1.”Алгоритми и структуре података”.4.1.1. Процјењује значај алгоритама у рјешавању проблема. 4.1.2. Анализира структуре података у алгоритамском приступу и рјешавању проблема.










232 233






Исход: 3. Дискутује о физикалним садржајима и истраживањима користећи се развноврсним приказима и изворима знања .

5.2.3.а. Објашњава природне појаве, међудјеловања и процесе позивајући се на основне принципе физике и користећи вокабулар физике. 5.2.3.б. Користи разноврсне технологије у сакупљању, обради и представљању информација. 5.2.3.в. Тумачи и користи разноврсне опште (ријечи, цртежи, графикони, табеле, математички изрази, макете, симулације, видео-снимци) и обласно-специфичне репрезентације (дијаграми сила, п-В дијаграми, шеме електричних кругова, фазорски дијаграми) физичких садржаја и процеса. 5.2.3.г. Извјештава о резултатима свог рада на начин који је прикладан карактеристикама циљне публике, при чему је комуницирање идеја поткријепљено чврстим научним аргументима.




1. Производња, ефикасност и пренос енергије, укључујући обновљиве видове енергије.2. Технологије материјала и високотехнолошка производња. 3. Информатичке и комуникацијске технологије. 4. Медицина.

Осим математичких метода које су неопходне за презентовање физичких проблема и закључака, постоје и друге додатне активности које ће те резултате учинити квалитетнијим и јаснијим. О тим активностима и методама се говори у овим индикаторима (ријечи, цртежи, графикони, табеле, математички изрази, макете, симулације,видео-снимци, мултимедијалне презентације и сигурно је да ће они употребу физичких знања у овим ЕЗЗ секторима учинити квалитетнијим.

Ови индикатори се могу примијенити на све исходе из области динамике, хидромеханике, електромагнетизма, оптике и модерне физике, атомске и нуклеарне.



Хемија

Биологија


ИКТ










234 235







5.3.1а. Евалуира предности али и потенцијалне опасности које за друштво има развој технологија.






Хемија

Биологија


ИКТ

5.2.5.а.Критички размишља о промјенама у друштву које настају под утицајем ИКТ-а.










236 237







5.3.1.б. Тумачи чињеницу да период између одређеног физичког открића и његове примјене у техници временом постаје све краћи.






Хемија

Биологија


ИКТ










238 239







5.3.1.в. Анализира утицај који физика има на развијање слике свијета и цивилизацијске вриједности уопште.






Хемија

Биологија


ИКТ










240 241







5.3.2.а. Користи знања из физике ради рјешавања квалитативних и квантитативних проблема смјештених у контексте свакодневице, спорта, медицине и технологије. 5.3.2.б. Евалуира оправданост одређених техничких рјешења и друштвених одлука, користећи се знањем физике. 5.3.2.в. Евалуира неке од највећих изазова с којим се суочава модерно човјечанство (нпр. ефекат стаклене баште и глобално загријавање, потреба за алтернативним изворима енергије).




Сви сектори економије базиране на знању, а посебно: 1. Производња, ефикасност и пренос енергије, укључујући обновљиве видове енергије. 2. Технологије материјала и високотехнолошка производња. 3. Информатичке и комуникацијске технологије. 4. Медицина.

Свака просперитетна грана економије мора знати повезати истраживања и технологије. Нема нових технологија без нових научних достигнућа и нових знања, а затим даље, нема успјешне економије ако она није базирана на знању.

Да би се успјешно могли користити ови индикатори такође је неопходно познавати све обласи, а то су:

1. Механика;

2. Молекуларна физика и термодинамика;

3. Електромагнетизам и

4. Осцилације, таласи и модерна физика.



Да би се разумјела веза науке (физике и технологије, неопходно је знати примијенити законе физике на нека практична рјешења при чему је неопходно знати све рачунске операције 1.2.1; 1.2.2. , све о једначинама и неједначинама: 2.2.1.; 2.2.2.; 2.2.3; елементе логике 2.3.1; 2.3.2; геометрију и мјерења 3.1.3; 3.2.1.

Хемија

Биологија

1.3.2. Аргументује важност очувања природе ради одрживости биодиверзитета. 1.3.3. Анализира антропогени утицај на геобиосферу.1.3.4. Предлаже мјере заштите и унапређења животне средине.1.3.5. Утврђује важност обновљивих извора енергије за одрживи развој. 3.3.1. Анализира рационално коришћење природних енергетских ресурса у складу са очувањем природне и животне средине. 3.3.2. Објашњава претварање енергије са аспекта биотехнологије. 3.3.3. Анализира обновљиве и изворе енергије на Земљи.


3.1.1. Разликује физичке и хемијске промјене материје у природној средини.3.1.2. Анализира обновљиве и необновљиве изворе енергије на Земљи.3.1.3. Објашњава значај енергије и анализира рационално коришћење енергетских ресурса у складу са очувањем природе. 3.3.3. Доводи у везу технолошки напредак и бројност популације с трансформацијом природне средине.

ИКТ

5.2.5а. Критички размишља о промјенама у друштву које настају под утицајем ИКТ-а.









enablebih.orgenablebih.org/doc_ppdm_stem/stem/srp/onpp srp/srp-onpp... · save the children...

Documents