Sini{a Kova~evi}

JANEZ

8 Sini{a Kova~evi}

.

LICA

JANEZ KRAWC, zastavnik pred penzijom, pedestih godina. Slovenac.

RISTANA KRAWC, Janezova `ena, par godina mla|a, devoja~koJosifoski.

TATJANA NIKODIJEVI], wihova }erka, tridesetih godina. Trudna.

GORAZD KRAWC, Janezov i Ristanin sin, dvadesetak godina.

JOVANA I MAGDA KRAWC, jednojaj~ane bliznakiwe, tako|e }erke,dessetak godina.

RODOQUB, kafanski patriota i rodoqub.

KONOBAR

POTPUKOVNIK

De{ava se u Beogradu, u izbegli~kom hotelu “Galeb”, uglavnom. Zimaje i u sobi i na ulicama i na du{i. Mo`da ovo pomogne ta~nijem gluma-~kom i rediteqskom ~itawu ove drame. Pada i ki{a. Nikada nisamnapisao dramu u kojoj je meteorologija bila toliko va`na. I jadan crni,bakelitni telefon. Toliko va`an, da se ~ak mo`e smatrati dramatispersonom.

Janez 9

Sini{a KOVA^EVI]

JANEZ

1.

U hotelskoj sobi, nabijenoj stvarima, kartonskim kutijama, krevetima,postavqen sto za ru~ak. Za {est osoba. Kroz prozor se vidi vertikalnaneonska tabla, na kojoj pi{e HOTEL GALEB. Dan je, zato se i ru~a. No}u}e ova neonska reklama trepereti histeri~no, bez imalo namere da sesmiri i zasija ravnomerno. Prostor ure|en kao {to se ure|uju sviambiciozni prostori za `ivot. Deo u kome se kuva, jede, boravi, spava...Samo je ovde, sve na dvadeset ~etiri kvadrata. Muk. Mada se petoroqudi sprema da ru~a. @ena pedesetih godina, Ristana, po ko zna koji putzategne stolwak. Dune sa wega neko nepostoje}e truwe. Onda pri|e{poretu, {erpu sa ru~kom skine sa ringle, pipne je prstom. Kao da jezadovoqna temperaturom. Napokon, pri|e vratima, oslu{ne. Sedne nastolicu blizu vrata, koncentrisana na hodnik i na korake koje o~ekuje.@ena tridesetih godina, poodmakle trudno}e, Tatjana se zove, pri|edvadesetogodi{waku, koji sedi za stolom, namigne mu pokroviteqski,pomiluje po kosi.

TATJANA: Ne brini...

Momak, Gorazd se zove, izvadi cigarete iz yepa, pogleda u Ristanu...

RISTANA: Nemoj, sine, sad }e... Samo {to nije...

Gorazd vrati cigarete u yep. Dve devoj~ice, desetak godina, potpunoidenti~ne, jednako obu~ene, beloglave i belotne, igraju se u uglu. O~itose radi o jednojaj~anim bliznakiwama. Jedna se nasmeje glasno, drugaodmah za wom.

RISTANA: [{{{.

Bliznakiwe u}ute kao na rez.

Tajac. Ristana ustane, pipne {erpu, vrati je na ringlu, zatim se vratina mesto “oslu{kiva~a”. Ti{ina. Pa opet ti{ina. Pa opet. Gorazdipak zapali cigaretu, ustane, do|e do prozora, ot{krine ga, duva dimnapoqe.

TATJANA: A da namontiramo jedno crevo, a? Od usisiva~a. Pa krozcrevo, ko u onom vicu...

Gorazd se nasmeje, zajedno sa Tawom.

RISTANA: [{{{{.

Tajac. Bliznakiwe okupirane igrom, smeju se nemo. Bez tona.

RISTANA: Evo oca!

10 Sini{a Kova~evi}

Gorazd baci cigaretu kroz prozor, dune dva-tri puta. Ristana ustane`urno, popravi stolwak po ko zna koji put, Tatjana, Gorazd i devoj~icesednu za sto. ]ute. Ristana pri|e vratima... Vrata se otvore, napokon.U|e ~ovek pedesetih godina, stamen i jak, crven u licu, kaqav kao sviwa...Uniforma zastavnika na wemu, terenske ~izme ne vide se od blata. Janezse zove. Janez Krawc. (Zato se i ova drama zove Janez, logi~no, a da se onzove Steva, logi~no, zvala bi se Steva, dok bi da se on zove... ha, ha, ha).

JANEZ: Dobar dan.

RISTANA: Dobar dan.

Dobar dan, o~e, odgovori kvartet za stolom.

RISTANA: Jesi umoran?

JANEZ: ^etrdeset kilometara.

Ristana mu poma`e da se skine. Janez kaqave stvari tovari na Ristanu,sve dok ne ostane u ko{uqi i dugim vojni~kim ga}ama. Ristana mu dodaspremqenu trenerku. Janez je obu~e. Izbledela, stara, dobra tegetpamuklija, sa gorwim delo koji se obla~i preko glave i sa kratkim,sasvim logi~no, pokvarenim rajsfer{lusom. Janez se nagne nad kiblu uuglu, Ristana mu poliva da se umije i opere ruke. Dok se skida i, kasnije,umiva Janez govori.

JANEZ: Ostavio sam ih trista, kakvi trista, osamsto metara. Onimisle da }e... Kad je Janez Krawc forsirano mar{irao onise nisu ni... Muzikanti a ne oficiri... @uqa ~izma... IJaneza `uqa, pa {ta. Jo{ oni treba da... Malo, malo pa ukamion, glete molim vas... Ravnomeran korak, ravnomernodisawe, udobna obu}a i ode}a, onda mo`e{ do Kine... DoSofije, ako treba...

To mno{tvo nedovr{enih re~enica odaju blago, ili utrenirano pi-janstvo. A kako Janez Krawc ve} ima i onu karakteristi~nu rumen ifinu, pau~inastu mre`u plavih kapilar~i}a, pre }e biti da je u pitawuutreniranost. Kao i kod ve}ine zastavnika.

Ristana iznese kaqavu ode}u i ~izme na balkon. Janez sedne u ~elo stola.Ristana se vrati, uzme {erpu sa {poreta, stavi na sto.

JANEZ: Daj jednu, da se zagrejem... Pola ~a{ice.

Tajac.

RISTANA: ([apatom)Nema.

Janez 11

JANEZ: Kako, pa... Prekju~e... Ne, u sredu...

RISTANA: Nisi mi ostavio novac... Mislim, ja sam zaboravila da tepodsetim, ja sam kriva... Moja je gre{ka, trebala samsvakako, da te podsetim da mi da{...

Ti{ina.

JANEZ: (Tatjani)Kako si ti, danas?

TATJANA: Dobro.

JANEZ: Jel se javqao Kosta?

TATJANA: Pismo stiglo danas.

JANEZ: Kako je on?

TATJANA: Sad je na Majevici. Turci spremaju ofanzivu...

JANEZ: (Pogleda }erku, podignutih obrva)Ne}e biti da Turci spremaju ofanzivu.

TATJANA: Balije spremaju ofanzivu.

RISTANA: Tawa!

JANEZ: Pretpostavqam da govori{ o muslimanima, gospo|o Ni-kodijevi}.

TATJANA: Jeste o~e, govorim o muslimanima, svakako sa velikim M,na{im zavedenim kom{ijama i bra}i koji su mi ubilidevera, svekra i svekrvu, koji eto malo ho}e da mi ubiju imu`a.

RISTANA: Tawa!

JANEZ: A tvoj mu` je filatelista i na Majevici lovi leptirove.

GORAZD: Filatelisti skupqaju marke, a sakupqa~i leptira su...

Janez ga pogleda, Gorazd za}uti.

JANEZ: A leptirove skupqaju? Molim?!

GORAZD: Ni{ta o~e.

JANEZ: On je na Majevici sa mre`om za leptirove, je li? On jeleptirista, {ta je on?

TATJANA: On je kapetan srpske vojske.

12 Sini{a Kova~evi}

JANEZ: Bogati, kad pre, kapetan. Pa ja }u wemu morati salutiratii stajati mirno.

TATJANA: Ne}ete o~e. Ne}ete morati stajati mirno. Kosta je kapetanvojske Republike Srpske. Niste po peesu du`ni da po-zdravqate oficire stranih dr`ava.

Ristana sipa mu`u.

JANEZ: ^uje{ ti ovo, Ristana. Kad mi zet do|e u Beograd, ja }umorati da lepo salutiram gospodinu kapetanu.

TATJANA: Ne}ete morati, rekla sam. A kad vam zet do|e u Beograd,bi}e najmawe major.

RISTANA: Nos u tawir, mustro. Tako se sa ocem ne razgovara. Jasno?

JANEZ: Otpi{i ti kapetanu da ne `uri za majorskim poletu{kama.Tako se glava ne ~uva. A on ima dobar razlog da sa~uva svojubosansku glavurdu.

TATJANA: Srpsku glavurdu.

RISTANA: Tawa!

JANEZ: Ja mu taj razlog niti mogu hraniti, niti {kolovati. Jedvada }u mo}i da mu budem deda.

Za}uta. Ristana je u me|uvremenu usula svima i sela pored mu`a. Jedu.Tromo i nevoqno, kao da su zalogaji posuti staklom. ]ute.

GORAZD: O~e, ovaj, ja danas idem... Ve~eras u deset.

JANEZ: Pazi na sebe tamo. I kwigu u {ake. Ispiti da se daju navreme.

GORAZD: Dobro.

Ponovo pauza duga ~etrnaest kilometara.

GORAZD: Ovaj... O~e, meni je potreban novac.

JANEZ: Razumqivo. Po{to je karta do Pri{tine?

GORAZD: ^etrnaest dinara.

Janez iz yepa na ko{uqi izvadi nov~anik.

JANEZ: Evo ti dvadeset.

Ponovo }utawe. Stavi pred Gorazda dve nov~anice od po deset dinara.Gorazd ih ne uzima. Pauza. Napokon Ristana progovori.

Janez 13

RISTANA: Malo mu je to.

JANEZ: Kako malo. ^etrnaest dinara karta. Tamo mu je besplatandom, menza, sve. Sve mu je besplatno. A ostaje mu {estdinara.

GORAZD: Ja, o~e, tamo treba da kupim kwige.

JANEZ: Biblioteku ima{ i na faklultetu a postoji iuniverzitetska. Ogromna je, video sam.

]utawe ponovo.

RISTANA: Pa ne mo`e u ovim patikama da prezimi. Razbole}e nam sedete.

JANEZ: A ima li tamo studentska zadruga? Ima. E, pa, moli}u fino,neka gospodi~i} malo zavrne rukav~i}e. Ne}e mu krunicasa glavice, ~edu maj~icinom.

GORAZD: O~e, vi mene vre|ate.

JANEZ: Ja vre|am? A kako to moli}u lepo? Ja dajem novac i jo{ javre|am, to }e mladi gospodin morati da objasni, kako ja tovre|am.

GORAZD: O~e, vi mene vre|ate i poni`avate. Ja svaki dinar od vasmoram da otprosim... Ja tamo ne}u studirati i gladovati,tamo za studente posla nema, tamo studenti `ive u getu,tamo je...

Janez ga prekine.

JANEZ: Tamo je studirawe besplatno.

RISTANA: Daj mu bar jo{ dvadeset dinara.

JANEZ: A u provode se i}i ne mora. Mogu pri{tinske kafane i bezGorazda Krawca, moli}u najlep{e.

RISTANA: Bar jo{ deset, da mo`e da telefonira... Da pojede pone{to.Pqeskavicu na ulici... Janko, propa{}e nam dete.

Janez izvadi jo{ pet dinara iz nov~anika. Stavi ih na gomilu pred sina.

JANEZ: Evo ti jo{ pet.

GORAZD: Ja, o~e, moram da se upi{em, da prijavqujem ispite, mora sekupiti prijava, taksa, markica za gradski prevoz... Ja moramda vas zamolim za jo{ bar dvadeset dinara.

14 Sini{a Kova~evi}

TATJANA: Kako mo`ete tako da ga poni`avate... To je... To je mrcva-rewe i poni`avawe... Pa on je ~ovek.

Janez plane, ustane, baci par~e hleba na sto. Krv mu jurne u glavu.

JANEZ: Ja poni`avam, ja! Ja mrcvarim. Danas sam pedeset kilo-metara `ip~io sa de~acima od dvadeset godina, hleb mi je sadevedeset kora, svaka mi je mrva krvava i ja poni`avam. Ja.(Izvadi nov~anik, povadi sav novac iz wega i prospe ga postolu)Pet usta ranim, ne mo`e vas ~ovek najesti, vola bi pojeli,dugu popili, i to `gebe kad rodi{, ja }u ga raniti, uzmitesve, pro`derite, raspadnite se, opqa~kajte, oderite me paprodajte opanke... Ja poni`avam i mrcvarim, ja. Mom~ina bida studira, da pqa~ka bi on i svi vi zajedno. [est vas jeuzjahalo na jednoga magarca i nije vam dosta {to gaja{ete,nego mu jo{ i krv na slamku pijuckate, bagro gotovanska.

Ristana zapla~e, Gorazd ustane.

GORAZD: Ja da studiram ne moram, uzmite va{ odvratni novac, netreba mi ni mrva va{eg hleba vi{e... Uzmite.

Stavi novac pred oca.

JANEZ: Ku{! Ku{ barabo. Kako se usu|uje{, ja sam u tvojimgodinama zara|ivao, vodom sam komandovao, stajao sam predtrideset qudi, trideset...(Ristani)Ti, ti si kriva, jedini ti je posao bio da vaspitava{ decu ini to nisi znala da uradi{, ni to.

GORAZD: Majku ostavite na miru, ~ujete li, majku da ostavite namiru.

RISTANA: [to sam ja kriva, {to?(Pla~e)Uvek sam ja kriva za sve. Uvek. Ja sam kriva i {to se dr`avaraspala i {to si se ti sa vojskom vratio iz Slovenije i {tosmo u ovom usranom hotelu i {to ki{a pada danas i {to sam`iva. Za{to smo se vra}ali iz Slovenije, za{to? Re~ tinisam rekla, re~ jednu, ti si to odlu~io i niko drugi...Za{to?

Janez 15

JANEZ: Zato {to je Janez Krawc mla|i stare{ina JNA, {to sezakletva ne potpisuje svake srede, nego jednom u `ivotu,{to sam se zakleo na vernost Titu i Jugoslaviji, {to seuniforma ne presvla~i kao ga}e subotom, svake subote, {tosam ~ovek a ne kvasac, zato sam se povukao posran i popi{ansa vojskom, sa svojom vojskom, zato...

I bliznakiwe po~nu plakati. Janez u}uti zadihan. Ode do prozora. ]utesvi. Ti{ina te{ka ~etrdeset sedam tona. Tawa kupi novac rasut postolu. Ristana pri|e bliznakiwama, zagrli ih.

RISTANA: Nemojte, kapi moje... Nemojte. Sve }e biti dobro, tata jeumoran... I {ali se. Ne misli on tako. Samo je jako umoran.Nemojte, biseri moji ohridski. [alio se tata.

TATJANA: Bar nam kom{ijama nije dosadno.

RISTANA: A i ja sve wihove muke znam. Samo pla~ i viku i slu{am. Uovom se nesre}nom hotelu smeju samo deca i recepcionari.A i oni retko.

TATJANA: A {to on, lepo, ne studira ovde u Beogradu, pa lepo...

Janez je prekine.

JANEZ: Zato {to je tamo sve besplatno, {to ja ne znam ho}e li meodavde baciti u Suboticu ili Novi Pazar, pa {ta onda,{to prvu godinu prava iz Bawa Luke potpuno priznaju i uPri{tini...

TATJANA: Priznaju i ovde...

JANEZ: Da nas u ovom kupeu bude jedno mawe, `enska glavo, sutra}e{ se poroditi, kozo `enska...

Bliznakiwe pri|u majci, {apnu joj ne{to na uvo.

RISTANA: Molim?

MAGDA: (Bliznakiwa)Pi{ki nam se.

RISTANA: Pa idite.

Devoj~ice iza|u iz sobe.

Janez pri|e stolu sa rasutim novcem. Pokupi i ono {to Tatjana nije dokraja slo`ila, dvoumi se par trenutaka, onda izdvoji trideset dinara,gurne ih na kraj stola, prema Gorazdu. Nov~anik vrati u yep. Onda muruka sama po|e, ponovo uzme petodinarku, stavi na Gorazdovu gomilu,sebi uzme deseticu. Ponovo je pred de~akom dvadeset pet dinara. Momakte{ko podnese ovo novo poni`ewe, ali se uzdr`i.

16 Sini{a Kova~evi}

TATJANA: Kako mo`ete tako, pa dajte mu, imate i marke one, kakomo`ete tako da mu gazite po ponosu...

JANEZ: To je za crne dane. Za najcrwe.

TATJANA: Pa sad su.

JANEZ: Jo{ su no}i ostale. No}i su crwe od dana, devojko, crwe.(Poka`e prstom na vrh svog nosa)Tu ti se vidik zavr{ava, tu.

Zazvoni telefon. Ristana uzme slu{alicu.

RISTANA: Alo... Ne nije, pogre{ili ste... Nemamo mi Gorana Niko-li}a. Ni{ta, ni{ta.

Spusti slu{alicu. U|u bliznakiwe.

JOVANA: (Bliznakiwa)Zauzeto je, kupa se neko.

RISTANA: Jel mo`ete da sa~ekate?

MAGDA: Ve} je red.

JOVANA: Mama, ja ne mogu da ~ekam.

Ristana odvede devoj~ice do kible, devoj~ice se snebivaju.

RISTANA: Ajde, ne}e oni gledati.

Telefon zazvoni ponovo, Gorazd zgrabi slu{alicu. Ristana posluje okobliznakiwa i kible. Janez okrene glavu i do|e do prozora. Devoj~ice,jedna po jedna obavqaju nu`du, Janez okrenut le|ima, zvera kroz prozor.

GORAZD: Ja sam... Da... Da... Ne. Ve~eras putujem, da. Ne, nemoj mevi{e zvati...

JANEZ: Mora da je {mizla neka...

Gorazd spusti slu{alicu.

JOVANA: Mama, ja }u i da kakim.

]ute svi. Janez kao da se smiruje polako.

JANEZ: (Gorazdu)Uzmi moje cipele...

GORAZD: O~e, te cipele su mi tri broja mawe...

JANEZ: Malo skupi{ prste...

Janez 17

GORAZD: Gospode...

Magda ne{to {apne majci, Ristana pogleda u Janeza, dvoumi se partrenutaka, onda ipak prevali preko jezika.

RISTANA: A tu... ovaj, melodiku, kako se zove, jesi uzeo?

Janez uzme svoju oficirsku torbicu i izvadi iz we obi~nu drvenu frulu.Pru`i je Ristani ne gledaju}i je.

JANEZ: Evo...

MAGDA: (Upla{ena)Nastavnik je rekao mora melodika ili sintisajzer, je-dinice daje...

JANEZ: (Sla`e neve{to)Trgovac ka`e da je ovo boqe... A i skupqe je... te melodikenemaju... Sad sva deca ovo kupuju, trgovac ka`e...

Ti{ina. Bliznakiwe ne{to {apu}u majci. Ristana ih obla~i. Devoj~icepo~nu {mrcati... Pla~u tiho, ali neopozivo.

RISTANA: Kupi}emo melodiku ~im stigne... Jo{ sutra sa ovim, pa }emoza slede}i ~as...

GORAZD: Ja, jednostavno, moram da vas zamolim za bar jo{ desetdinara... Ja... ja znam da se ja stra{no poni`avam i da ovo ivama nije prijatno, ali ja jednostavno, zaboga...

Muk.

JANEZ: Posla}u po{tom, odmah, prvom prilikom... ^im se budemoglo. Po{tom }emo poslati, done}e u dom...

Ristana podigne prete{ku kiblu i ponese napoqe, Tatjana pri|e da jojpomogne.

GORAZD: Ja }u.

Uzme od majke kiblu, okrene glavu sa ga|ewerm, krene mu sa stomaka, alise savlada. Iznese kiblu napoqe.

RISTANA: Kako mo`e toliko da bude na ujaka. I on je bio gadqiv naro|enu decu. Snaja ih presvla~i, kao bebe, on iza|e dabquje.

TATJANA: Dajte mu tih deset dinara...

Janez }uti.

TATJANA: Pozajmite ih meni, ja }u vam ih vratiti... ^im mi Kostapo{aqe... Molim vas... Mama recite mu vi.

18 Sini{a Kova~evi}

Ristana sagne glavu.

TATJANA: Ja }u se zaposliti ~im se porodim... Frizerski salonIfigenija. ve} sam se dogovorila... Trista dinara plusbak{i{... Vrati}u, tako mi Kostinog `ivota...

JANEZ: Bogami, ne}e{ u tu Ifigeniju, dok je Janez `iv. Novo-ro|en~e se ne ostavqa samo...

TATJANA: Majka }e ga pripaziti.

JANEZ: Ni sa babom. Da tako treba babe bi ih i ra|ale.

RISTANA: Daj mu, Hrista radi...

Janez izvadi iz nov~anika deset dinara, pru`i ih Ristani.

JANEZ: Dr`i... Daj mu ti... Ali ja o tome pojma nemam, jasno... Pojmanemam. E, koze `enske... Daqe od nosa ne vidite... Daj mu, padaj mu, kao da ja ne dam iz obesti... Koga su zmije ujedale... Ida mu ka`e{ da tamopazi na sebe, da... Da se ~uva i da...]utawe je zlato, da ne laprda... I da se pazi... I da... Da znada ja...(Za}uti)

TATJANA: Pa za{to mu vi sve to ne ka`ete? Recite mu, molim vas.

JANEZ: Ne}u biti tu kad on krene... Idem, neke obaveze imam...Va`ne.

TATJANA: Wemu bi to mnogo zna~ilo.

JANEZ: Moram kod Yavida... Izgleda da }e nas penzionisati... Sve.Nas koji nismo... Vojska se buni, ne}e da im komandujuHrvati i Muslimani... I Slovenci... Ja ne znam kako }emomi ako me penzioni{u...

RISTANA: Kuku...

JANEZ: A i bojim se zaplaka}u.

Tajac. Ki{a tu~e u okna. Zatreperi neonska svetiqka. Plavi neon kaoda u sobu Kraw~evih unese dodatnu koli~inu leda. Janez iza|e `urno, kaoda `eli da preduhitri suzu.

Janez 19

2.

Kom{ijska birtija na }o{ku. Drina, Kordun, Kolubara, Brioni, Resava...Svejedno. Nekoliko nabarenih kom{ija, karo stolwaci, Konobar, Janez,nekoliko stolova, de`urni patriota...

Janez za stolom sa jo{ dvojicom qudi. Jedan od wih je de`urni Rodoqub.Neka se tako i zove. Pizajzle i vinske mu{ice lete oko lustera. I okousta. Rodoqub rukom pozove konobara, ovaj pri|e.

RODOQUB: Dva piva i... [ta }e{ ti Janez?

JANEZ: Viwak.

RODOQUB: Dupli. Daj mu dupli.

KONOBAR: Ko pla}a to?

RODOQUB: Ni{ta ti ne brini, qudi smo, nismo Slovenci.

Konobar donese pi}e.

RODOQUB: @iveli.

KONOBAR: Ko pla}a ovo?

RODOQUB: Ajde Janez, sad je tvoj red... [esta tura.

JANEZ: Pa ja nemam...

RODOQUB: Pa {to onda pije{ {esti viwak, koji kurac... Kad se nemada se plati tura, onda se pi}e i ne prima za astalom... Ima iu kafani reda i zakona...

JANEZ: Pa ja nisam tra`io, ti stalno nudi{...

RODOQUB: A ti, ko veli{, da me ne odbije{, da me ne uvredi{, a?Imam, bre, novaca ko Yaji}... Imam, bre, da pojim i ranimtri Slovenca... I {to vi{e tro{im vi{e imam, jebe{ mimater moju Javorku... Ne mo`ete vi nikad da pojete onolkopoga~a, koliko mi Srbi mo` da umesimo... Pij, bre, uvek smovas i pojili i ranili... Donesi mu jo{ jedan viwak... Pet mudonesi, postroj mu ih tu da mo`e zastavnik da komanduje...

JANEZ: Ne treba.

RODOQUB: Donesi, kad Ro}ko ka`e da se donese, ima da se donese... A onnek prospe... A kur moj }e ih prosuti...

Konobar donese viwake i stavi pred Janeza. Postroji ih u vrstu.

20 Sini{a Kova~evi}

JANEZ: Niste trebali...

RODOQUB: Vi se sa zve~arkom u yepu ra|ate, Javorke mi moje... @iveli.

Kucne se sa Janezom.

RODOQUB: Ni{ta, sad bar znamo na ~emu smo, rani{ ku~e da te ujede,samo {to glupi Srbin ni sad ne}e da se opasuqi... Kad seneki du~e pojavi, pa kad ka`e, vamo Istru i Goricu, vr}i,bi}e, {alili smo se bra}o Srbi. Pa }e glupi Srbin, ko kadje bilo ono s Trstom, da nama`e opanke pa u Sloveniju. O}ekur moj, ne dam, bre, Ro}ko, ne da, majke vam ga jodlerovske ikowu{arske... Tako ste i osamnajeste, kad su vam `abaribili dva kilometra od Qubqane, okretali zastavunaopa~ke i vikali, bra}o Srbi i ovo je Srbija, pa vam jepukovnik [vabi}, bez noge, {to se vra}o iz zarobqeni{tvaiz Austrije, spaso grad i jo{ trista Srba. GospodoItalijani, u Qubqani je srpska vojska, kur moj }e `abarina Srbe. Jel tako bilo?

Janez }uti.

RODOQUB: Jel tako bilo, jel jeste okretali zastavu naopa~ke, jelniste. Da su glupi Srbi izginuli za Trst, danas bi Trst biova{, al bi falilo ~etres iqada mojih, majke vam gaciketanske. Jel tako bilo, jel nije, ka`i sad, budi ~ovekjedared, jel tako bilo?

JANEZ: Jeste.

RODOQUB: Pa jel vas Nedi} hranio ovde, dlaka sa glave nije smela davam fali, a pola Srbije u ropstvu, pola na grobqu, pedesetiqada vas je do{lo ovde i to kada, kad su i Srbi gladovali,brezova se kora jela, fala bogu rodila kopriva, al zaSlovence je moralo da bude, jel tako bilo, jel nije... Vozovibratstva i jedinstva, steram kurac u ma{inovo|u i sveskretni~are, od Kraqeva do Maribora. Pedeset iqadaJaneza {iri guzove po Srbijici mojoj, a Nemci ubijaju stoza jednog, ne dam bre, Ro}ko ne da, majke vam seisponabijam... Decu ste nam ubijali u potiqak, lebac ipasuq nosi na karaulu, lice na asfalt, pa u potiqak, da sesnimi televizija, ne dam, bre, ne dam. Koliko ste namgoloruke dece pobili, metka nisu imali bojevog nijednog,na deci se kur~ite, to se jo{ ni brijalo nije.(Sve vi{e pada u vatru, dok na kraju ne zabalavi)Nemoj sad da odem po ortake iz kraja, da vam se najebemomajke, samo ortake iz kraja da pokupim, za dvajest minuta

Janez 21

smo u Qubqani, na Tromostovqu, pa da opet okre}etezastave, mamu vam jebem jodlersku i kowu{arsku... Na decina{li da {iqite kurac, maturanti, pola ih se nije niomrsilo, {to na qude ne udarite... Ne dam decu, ne dam,Ro}ko ne da, sa kamatom zateza~om }e to da vratite, ne zvaose ja...

KONOBAR: Ro}ko, telefon.

RODOQUB: (Pla~e)Ne dam, bre... Ko je?

KONOBAR: @ena te zove.

RODOQUB: Ka`i joj da se nosi u pizdu materinu.

KONOBAR: Evo, pa joj ti ka`i... Dobro gospo|o, bi}u qubazan.

Rodoqub sedne, za}uti.

KONOBAR: Ka`e ti gospo|a, rekla mi je ustvari, da te najqubaznijezamolim da ide{ ku}i, goste imate... I da ti vi{e ne dampi}e.

RODOQUB: (Primetno mirniji)Steram kurac i u wu i u goste.

Ti{ina. Konobar, iza Ro}kovih le|a, broji prstima. Kod ~etvrtogprsta Rodoqub ustane, po|e prema vratima.

RODOQUB: Idem, ne mogu vi{e da vas gledam.

KONOBAR: Gde }e{?

RODOQUB: Idem u drugu kafanu, da sedim sa qudima, a ne sa krparama.

KONOBAR: A ra~un?

RODOQUB: Pi{i sve ovo na mene... Ne mogu da vas gledam vi{e.Krpare.

Pateti~ni Ro}ko iza|e iz kafane. Janez sedi za stolom. ]uti. Ondapolako poobara viwake po stolu. Sporo i sistemati~no. Ka`iprstom.Konobar ga gleda. Uspe viwak u ~a{icu i donese pred Janka. Janko ga dugogleda.

JANEZ: Ja...

KONOBAR: Ku}a ~asti, ~ika Janko. Ku}a ~asti sa zadovoqstvom.

22 Sini{a Kova~evi}

3.

Ku}a Kraw~evih u Galeb Hotelu. Treperi neonska reklama. Bliznakiwespavaju. Tatjana i Ristana pakuju omawu torbu. Zazvoni telefon.

RISTANA: Molim?... A koji ti, sine, broj okre}e{?... Broj je pravi,ali mi nemamo nikakvog Gorana Nikoli}a... Ni{ta dete.

Gorazd pri|e do ormara, kri{om, da ga sestra i majka ne vide izvu~eispod posteqine veliki pi{toq i sakrije ga ispod yempera. Ristana mupri|e. Pru`i mu deset dinara.

RISTANA: Evo, ovo ti je otac dao, ali da ti ne zna{ da daje on, nego,kao ja. Nemoj da oda{ majku. Da se ~uva{ tamo... Majka }eBoga da moli. A oca mora{ da razume{... Jednom su nam parespasle glave. Da nije bilo u{te|evine i potpla}ivawa nebi iz Maribora izneli ni viqu{ku... A ujak, ako ti do|e izSkopqa, da ne pri~a{ kako `ivimo. Dobro je... Kako jenekima, odli~no je. Razume{ ti sve, biseru moj ohridski. Ida pamti{ majku.(Zapla~e)

GORAZD: Nemojte majko, pa ne idem u rat.

Ristana ga prekrsti.

RISTANA: I da zna{ da nosi{ majkin blagoslov. I da pamti{ majku.

GORAZD: Brzo }u ja...

I wemu knedla ispod krajnika. Tatjana mu tutne neku zgu`vanu nov-~anicu u yep.

TATJANA: Bri{i lafe... Ne mora{ nas sve rasplakati... I da se~uva{. Tutaw.

Prosto izgura brata iz sobe. Zatvori vrata za wim.

TATJANA: A i vi, {ta ste napali, da me pamti{, pa da me pamti{,rasplakaste momka... Mo`e iz ove sobe nekad da se iza|e ibez suza. Da me pamti{, da me pamti{...

RISTANA: ]erko, da razgovaramo ti i ja.

TATJANA: O ~emu?

RISTANA: Mislila sam da sa~ekam sa ovim razgovorom dok se neporodi{, ne moram ti i ja svoje breme tovariti... I tosada... Mora{ majki da oprosti{...(Zapla~e ponovo)

Janez 23

TATJANA: Recite...

Ristana se potpuno smiri.

RISTANA: Da mi obe}a{ da se ne}e{ uzrujati... I da }e{... Ti simajkina prva radost i majkina uzdanica. I snaga.

TATJANA: (Poku{ava da olabavi)Ovo mora da je ne{to ozbiqno, ~im je uvod ovakav... Ajde daja vas lepo o~e{qam, pa sutra sa novom frizurom u veselijidan, a?

RISTANA: Samo mi mora{ obe}ati da }{ biti jaka... I da ispuni{amanet majkin.

Tatjana iz plasti~ne kese izvadi ~e{qeve, viklere i ostali frizerskiespap.

RISTANA: Ostavi to. Sedi ovde i slu{aj me pa`qivo. I dve daupamti{.

Telefon zazvoni. Tatjana sko~i, uzme slu{alicu.

TATJANA: Alo...(Sva se raspilavi)Ti si diko moja sokolska... Ma dobro, super. Ma mu{ko,kurowa... Na Bo`i} }u da se porodim, pa rekla sam ti... Majok, nisam bila kod doktora, znam... Lepo, znam. Svaku tino} mi razgovaramo, svaku... On i ja. Ispri~amo se do milevoqe. On meni svoje muke, ja wemu svoje... Ma ko te zeza,ozbiqno ti govorim, mu{ko je... Dva pedqa, na oca... Pa da,pri~amo svaku no}, da mi nije wega, ne znam {ta bi...Slobodno ti ime biraj, ja kad ti ka`em... Pa da... Lepa su...A mo`e i Hrvoje, {ta misli{, ili Muradif...(Prsne u smeh)... Sla`e se sa Nikodijevi}... ^uvaj mi se sre}o... Jel sepazi{? Boqe oni nego ti, ~uvaj mi se, ko se ~uva i Bog ga~uva... Ma pobite govna, prvo pucaj pa pitaj... Kad jepoginuo? Pi~ka im materina balijska, da im pi~ka ma-terina... Da... da... I da zna{, ~im rodim Vuka{ina, etomene... To da zna{... Kako }e mi biti, ko i drugima... Jebo medan kad sam pre{la Drinu... Iz bolnice na stanicu... Ilidolazi po mene i sina, il mi drugog oca tra`imo... Jel tiladno, jel si gladan... Pazi mi se sokole... Dobro, o}u... Sve{to pu{ku nosi, Konstantine, sve... Samo o neja~ nemoj dase ogre{i{, sina ti ra|am, na wega }e greh... Neja~ ni

24 Sini{a Kova~evi}

travkom, ~uje{ me Konstantine, ni ru`om... O}u,pozdavi}u... I ja tebe, diko moja sokolska, o~i moje... O}u,oti}i }u da zapalim sve}e, ne brini, ve} se znamo ja i otacPahomije... O}u, snago moja sna`na... Pazi na se... Kako su...Spustio... Pozdravio vas Kosta.

RISTANA: Fala.

TATJANA: Ajde da vam sredim frizuru.

Zagrli majku i poqubi je.

TATJANA: Samo nek je on meni `iv i zdrav... A {ta ste hteli da mipri~ate...?

Tajac. ^uje se ravnomerno disawe zaspalih bliznakiwa. Duga ti{ina.

RISTANA: Neka... Nije va`no. Ne}u sre}u da ti kvarim.

TATJANA: (Poku{a da se na{ali)Izdr`a}u, ima i mene u ple}ima, na oca sam. A i sre}a jevelika, te{ko da mo`e da se pokvari...

Opet i{~ekivawe. Ristana se dvoumi.

RISTANA: Da ~uva{ ovu decu i oca. Sva sam u metastazama... Umirem}eri, raspadam se...

TATJANA: Manite se vi{e, majko, amaneta, ako Boga znate... Kakvecrne metastaze, zdraviji ste od nas...

RISTANA: Samo da ne zarazim tebe i ovu decu, dok ne sklopim o~i...

TATJANA: Ako ste govorili o metastazama, to je rak... A to se neprenosi... Nije zarazno...

RISTANA: Moj jeste... Da o}e Bog da me uzme {to pre, da se ne patimovako... I da vas ne zarazim...

TATJANA: Kad ste bili kod doktora?

RISTANA: Nisam bila...

Tatjana se nasmeje.

RISTANA: [ta }e meni dokrot, kad ja znam... To probadawe i tocepawe... To je to. Samo da nisam vama prilepila bo-le{tinu, bo`e dragi... molim ti se.

Pri|e bliznakiwama, pipne ih po ~elu.

RISTANA: I one kao da imaju vatre... O, bo`e gospodine... Nisam ih,vaqda zarazila.

Janez 25

TATJANA: (Ve} na kraju nerava)Dajte, prekinite, pobogu...

RISTANA: Ti }e{ sad da se okrene{ svom detetu, a ko }e wih dapripazi... Biseri moji ohridski... Od nemila do nedraga.

TATJANA: (Pukne)Zdraviji ste od svih nas zajedno. Dokle }ete sa tom svojomsmr}u da ucewujete, dokle?

RISTANA: Strpi se, }erko, jo{ mesec-dva... On }e dovesti ko zna koga,ne}e on dugo biti udovac, znam ja to...

TATJANA: Znate {ta... Da se... da... da se nosite vi u tri... vraga.

Iza|e u hodnk. Ristana sedi u mraku. Trep}e plavi neon. Ti{ina.

MAGDA: Aja... Ale vis latum.

JOVANA: Monem aja... Lisam kir.

RISTANA: Molim?

MAGDA: Majko... Sve smo ~ule.

JOVANA: Nemojte majko... da nas ostavite. Molimo vas.

RISTANA: Ne}e majka... Ne da vas nikom... Vama }e majka u san do-laziti. Spavajte, biseri moji ohridski.

4.

Potpukovnikova kancelarija. Potpukovnik sedi za stolom. Spoqa se~uje kucawe.

POTPUKOVNIK: Napred.

U|e Janez, doteran kao paradni kow, iski}en svim ordewem koje je dobioza slu`ewe domovini. Pozdravi po propisu.

JANEZ: Gospodine potpukovni~e, dozvolite da se...

POTPUKOVNIK: Dobro je Janko, sedite.

Janez sedne.

JANEZ: Zahvaqujem.

POTPUKOVNIK: [to ste tra`ili ovaj raport?

26 Sini{a Kova~evi}

JANEZ: Do{ao sam gospodine potpukovni~e, da vas molimne{to. Da pomognete.

POTPUKOVNIK: Ako je u mojoj mo}i... A da popijemo mi ne{to, a?

Iz fijoke stola izvu~e vojni~ku ~uturu. Zatim ~a{e. Uspe sebi i Janezu.

POTPUKOVNIK: @iveli... Kako su kod ku}e?

JANEZ: Dobro... Ma kakvi dobro, gde je to od dobrog, mojpotpukovni~e... Jadno mi dobro, puca sve po {a-vovima. ]erka trudna, stomak do zuba, mu` joj jeoficir u Bosni, sin studira u Pri{tini, dvebliznakiwe, `ena bolesna, svi u dvadeset kvadrata...I sad se jo{ pri~a o penziji,

POTPUKOVNIK: A {ta vam je sa gospo|om?

JANEZ: Neka depresivna psihoza. Uobrazila je da ima rak,dva puta je i{la na rengen na vemea, plu}a ~ista kaokod bebe, ne vredi... Umre}e, umre}e, samo }uti.Doktor Ivanovi} ka`e da je to normalno, mislim uodnosu na to {ta je sve pro{la, ka`e da }e pro-}i...Ukqu~ivao ju je u struju, drugima to pomogne, wojni{ta.

POTPUKOVNIK: Mislite na elektro {okove?

JANEZ: Pa to, da. Samo sedi, gleda u jednu ta~ku i uzdi{e.Proteza joj ispadne iz usta, ona i ne primeti.Bliznakiwe neki svoj jezik govore, ni{ta ih nerazumemo, vodila je i wih Tawa kod doktora Ivano-vi}a, ka`e da je i to normalno... Bekstvo od stvar-nosti, mladala~ka {izofrenija, autizam neki, takonekako. To se strujom ne le~i. Tut, gut, mut, one sverazumeju, mi ni{ta, doktor ka`e da }e i to pro}i, dajbo`e. Nikad niko ni u mojoj ni u wenoj familiji nijedu{evno bolovao, {ta je sad ovo, odjednom... I deca iRistana. Starija }erka samo {to se ne porodi. I sadta penzija. Pa mi i ovako jedva kraj sa krajem, meneako penzioni{u, ja mogu samo da se ubijem.

Potpukovnik dospe.

JANEZ: Od ~ega da `ivimo, gosspodine, kad me penzioni{u?Od ~ega?

POTPUKOVNIK: E, ali dobi}ete vi otpremninu.

Janez 27

JANEZ: [aka zobi, ta otpremnina.

POTPUKOVNIK: @iveli.

JANEZ: Ja jo{ dveipo godine mogu da radim, ne dajte gospodi-ne potpukovni~e. Mene ako sad penzioni{u, stan ne}udobiti nikad. I gde da idem, na ulicu.

POTPUKOVNIK: A ne, molim vas. Ni{ta se u va{em statusu ne mewa.Armija zna da ceni i va{u lojalnost i ono {to ste zawu u~inili, sve. Ni{ta se ne mewa, apsolutno ni{ta.Vi na rang listi ostajete gde ste i bili, pa ne}emovas, vaqda, zaboraviti i ostaviti u sama~kom hotelu,zato {to ste prestali biti aktivni, ajte molim vas.A gde ste sad sme{ten?

JANEZ: Hotel Galeb.

POTPUKOVNIK: To je onaj biv{i ssama~ki hotel?

JANEZ: Jeste. Ja vas molim, gospodine potpukovni~e, po-mozite Hrista radi. Ja sam se iz Slovenije povukao sajna, deca su mi pred cevima izba~ena iz Slovenije, aSlovenac sam. Ja sam sad tamo izdajnik. Ubele`eni,razumete. Pro{oartao sam celu Jugoslaviju, uzdu` ipopreko.

POTPUKOVNIK: Biv{u.

JANEZ: Nema biv{e, ja o mojoj govorim, O woj pri~am. Prvaslu`ba u Titovom Velesu, ovaj, oprostite u Velesu...

POTPUKOVNIK: U Titovom, Janez, u Titovom.

JANEZ: Pa onda Ohrid, tamo sam i sreo suprugu, mislimbudu}u...

POTPUKOVNIK: Strumica.(Poka`e prstom na sebe)

Dospe im pi}e.

JANEZ: Pa Ni{, tamo nam se rodila Tawa, pa Bile}a.

POTPUKOVNIK: Mostar.

JANEZ: Tamo mi se rodio Gorazd. Pa Mitrovica Sremska.

POTPUKOVNIK: Bijelo Poqe.

JANEZ: Pa Osijek, bliznkiwe.

POTPUKOVNIK: Vaqevo. ]erka.

28 Sini{a Kova~evi}

JANEZ: Pa Bawa Luka, pa Maribor.

POTPUKOVNIK: Zadar.

Za}ute. Potpukovnik ponovo dospe.

JANEZ: Nema biv{e, gosspodine potpukovni~e. Ima onana{a, bar kad je Janez Krawc u pitawu... Izvinite.

POTPUKOVNIK: Nemoj da se izviwava{, nema razloga. Razjeba{egovna onakvu dr`avu, sunce im jebem nakalajisano.Okupatorska vojska, a Slovenac? A?

JANEZ: Pa vas zato molim, gospodine potpukovni~e, ja znam ida vojska gun|a, bar jo{ godinu dana, ako mogu, mnogobi mi zna~ilo... Ja sam ovoj vojsci dao i mladost i`ivot i sve. Seqako se ko ~ergar, triput selio,jednom goreo, znate kako se ka`e.

POTPUKOVNIK: Kome pri~a{?

JANEZ: Bar jo{ godinicu, komandante, molim vas ko boga. Dase malo osovim, mene ako penzioni{u, boqe da miumesto otpremnine daju jedek. Ko boga vas molim,poradite... A ja }u se ve} zahvaliti, mislim, zna}u...

POTPUKOVNIK: Gleda}emo Janez, sve {to je u mojoj mo}i, ~asna re~.To ra~unaj da si obavio. Ne sme vojska da zaboravitakve kao {to si ti. Vas najmawe. Treba, bre, da vasdr`i ko ikone. Ko pukovske zastave, razume{. Tora~unaj da si obavio. ^asna oficirska...

JANEZ: Hvala vam, moj komandante... Ne znate vi {ta to menizna~i. Na sva ova, da izvinete, govna, jedna lepa stvarda mi se dogodi, bar.

POTPUKOVNIK: @iveli gospodine zastavni~e.

JANEZ: @iveli.

POTPUKOVNIK: [ta uradi{e od onakve dr`ave, majku im jebemmafija{ku i hoh{taplersku. Od onakve dr`ave. Isunca i leda, i zemqe i kamena, svega. Trojicu da jepojeo mrak, jednog saobra}ajka, druga~ije bi se pevalo.Dabogda triput goreli, majku vam jebem generalsku ipoliti~arsku!

Janez 29

5.

“Ku}a” Kraw~evih u Galebu. Bliznakiwe, Tawa, Ristana. Devoj~ice seigraju, {}u}urene u uglu, Ristana presami}ena preko stolice,zami{qena, sa znakom omege na ~elu. Tatjana sebi stavila viklere u kosu.

MAGDA: Asim majo lap{e jim...

JOVANA: ^ima pasmo joli kapim...

MAGDA: Ra...

JOVANA: Makojo fune ~ava...

MAGDA: Ra uli...

Telefon zazvoni. Tatjana uzme slu{alicu.

TATJANA: Majko, javite se, ja ne mogu, pa{}e mi frizura...

Ristana hodom stogodi{waka, pri|e telefonu, digne slu{alicu. U sobuu|e i Janez.

RISTANA: Alo...(@ivne. Baci ga na makedonski)Bate... Ti li si... Dobro... [o praete vie? Kako su decata?Irena diplomira{e? Za sekoja ~est, tetkai da je baci svojadoktorkata... [o raboti snajata? Dobro smo... Tuka e, trebada se porodi... U{te malku, tuka e blizu... Stara qubof,u{te ko `iveeefme vo Bawa Luka. Oficir... Vo Pri{tinae, studirat. Ubavo... ubavo... Ubaf je, trosoben je...

Gleda mu`a. Janez ne izdr`i `eninu la` i `enin pogled. Spusti glavu.

RISTANA: So zdravqe... Brgu ke se vidime... Bakne` za site. Saka vietetkata site.

Spusti slu{alicu.

TATJANA: Jeste sad ne{to debqi. La`ete, srce ne zagrevate... ^uje{,trosoban.

RISTANA: [to oni moraju da znaju kako je meni. Ne moram i wih daoptere}ujem, jednog brata imam.

TATJANA: A nas mo`ete da optere}ujete...

JANEZ: Dosta. Da nismo ne{to zaboravili. Kamo dobar dan, kamo,o~e jeste li se umorili, a...

Ti{ina.

30 Sini{a Kova~evi}

JANEZ: Jel se javqao onaj magarac?

TATJANA: Nije.

JANEZ: [ta misli on, mesec ima kako je oti{ao. I vi{e.

TATJANA: Javi}e se, nije dete.

JANEZ: Javi}e se kad mu bude trebao novac, onda }e se javiti. NijePri{tina preko sveta, ne putuje pismo pet meseci, ako muje ve}, telefon skup. Nego je to tamo rep na krsta, pa pokafanama i diskotekama...

TATJANA: Sa onim parama koje je od vas isprosio, mo`da je i naruletu...

RISTANA: Vas dvojica }ete, kad ja umrem, skroz da se razi|ete... Ajednog sina ima{.

JANEZ: A {to bi ti umrla? [to?

MAGDA: Etar haji {oj.

JOVANA: Ravi {um.

JANEZ: I vas dve da prekinete vi{e sa tim izmotavawem, {aji,haji, maji, dosta vi{e, jel jasno.

TATJANA: Lekar je rekao da budemo strpqivi. Doktor Ivanovi}ka`e...

JANEZ: Doktor Ivanovi} nema lek kao ja.(Pokaza na kaji{)Imam ja boqu terapiju.

TATJANA: A za{to ste vi, o~e, danas toliki nevozni?

RISTANA: Dove{}e{ ti neku uspiju{u, ne}u se ja jo{ ni ohladiti.(Pateti~no)Janko, pazi koga dovodi{, zbog ove dece pazi...

JANEZ: [to se ne javqa...

RISTANA: I ti da ode{ da se pregleda{... I tebe sam zarazila,sigurno.

JANEZ: ^ime da me zarazi{, budalo luda.(Izvadi iz fijoke rendgenske snimke)Gledaj, plu}a su ti ~ista kao kod bebe. Dva puta si slikana,smeje mi se pola bolnice.

RISTANA: Za{to me onda nisu ostavili u bolnici?

Janez 31

JANEZ: Zato {to si zdrava, eto za{to.

RISTANA: Ne, nego da im mesto ne zauzimam, nijedan lek mi nisu daai,pilulicu nijednu, misli{ da sam luda. Ovoj ne treba, ova jegotova, znam ja. Samo decu da ne zarazim, dok ne umrem, samoto te Gospode molim, decu da ne zarazim, dok ne umrem.

JANEZ: Pa umri ve} jednom, crkni, pizda ti materina, ne mora{ nassve odvesti sa sobom. Ili ba{ to ho}e{, da svi odemozajedno. Onda ti je jednostavnije da uzme{ pi{toq. Evo tipi{toq, tako je humanije, nego da nas ovako maltretira{danima...

Pri|e ormaru. Nema pi{toqa. Pogleda jo{ jednom.

JANEZ: Gde mi je pi{toq?

Tajac. Pogleda upitno u Tawu. Tawa odmahne glavom. Janez pri|e te-lefonu, okre}e brojeve.

JANEZ: Dobar dan, jel to studenstki dom... Gorazd Krawc, drugagodina prava, ne znam broj sobe... Dobro, sa~eka}u...

Janez ~eka.

JANEZ: ^ekajte, kako nije ni do{ao, ne razumem... Dobio je sobu uva{em domu, i dopis... Nemogu}e.

Spusti slu{alicu.

JANEZ: Nije se ni pojavqivao u domu.

RISTANA: Lele...

TATJANA: Pa kako...

JANEZ: Uop{te se nije pojavio tamo.

RISTANA: Joj.

JANEZ: Gde mi je dete?

Mrtvi muk. Treperi plavi neonski zlotvor, ki{a tu~e u okna.

32 Sini{a Kova~evi}

6.

Soba Kraw~evih. Ristana sama u sobi. Presami}ena, zami{qena, o~ajna.Odjednom, u sobu bane Gorazd, natovaren stvarima. ruke prepunepaketima, debeli zlatni lanac oko vrata, narukvica, roleks...

RISTANA: Sine...

Gorazd po|e ka majci da je poqubi...

RISTANA: Ne, nemoj, ne, ne...

GORAZD: [ta vam je, majko?

RISTANA: Kijavicu imam. I grip neki. Priqep~ivo je. Pa dobro sinedragi, pa {to se nejavqa{, ako Boga zna{...

GORAZD: Gde su Tawa i klinke?

RISTANA: Pa kako mo`e{ to da nam uradi{?

GORAZD: (Pun sebe)Ovo su im melodike i sintisajzeri. Svaka ima melodiku isintisajzer. Jesu li one u {koli?

Ristana se zapla~e, po ko zna koji put.

GORAZD: (Upla{en)[ta je bilo? Gde su?

RISTANA: Odvela ih Tatjana u bolnicu. Pa ti ovde ima{ i trudnusestru i dve mla|e i oca, ako si majku zaboravio... Kako simogao da se ne javqa{.

GORAZD: [ta je sa decom?

RISTANA: Odvela ih Tatjana u bolnicu... Doktor Ivanovi} ih u~i dagovore.

GORAZD: Ne razumem.

RISTANA: Uop{te vi{e ne govore normalno... Imaju neki svoj jezik,mrn|aju ne{to, sad ih doktor u~i da govore... Iz po~etka...Ka`e da }e pro}i to... Da se bude strpqiv...(Za sebe)Ko ima vremena.

GORAZD: Pa {to ih Tawa trudna vuca po bolnicama, {to vi ii otacniste...

Janez 33

RISTANA: ]uti nesre}ni~e, otac ti tri dana sa policijom obilazimrtva~nice, `ivot si nam preseko... Otac ti nit pije nitspije, tek {to di{e. Kosta te po Bosni tra`i... E sine,sine, ludi sine. Pa. gde si, zaboga.

Gorazd da majci neki paket.

GORAZD: Ovo je za vas.(Pru`i joj koverat)A ovde vam je novac. Dve iqade maraka. Da ne prosite vi{e– to je li~no va{e. Toliko }ete dobijati svakog meseca. Istan sam vam na{ao na \ermu. Trosoban. Danas mo`ete tamoda pre|ete... Posla}u ja moje qude po stvari.

Janez u|e neopa`eno i slu{a sina.

JANEZ: Koje svoje qude, vucibatino, koje svoje qude. One {to prepodne prodaju drogu deci i kupe reket po Beogradu, apopodne sele roditeqe... Krvav si novac uneo u ovu ku}u,vucibatino belosvetska.(Pri|e Ristani, uzme joj koverat iz ruke i iscepa)Gde je pi{toq?(Po|e ka sinu, ovaj ide unazad. Ristani)Da te upoznam, slavqenice sa Goranom Nikoli}em, ~uvenimGogom Dor}olcem. Da te upoznam sa gangsterom i reke-ta{em, pre nego {to ga ubijem. Ja rodio, ja ubio. Da teupoznam sa vucibatinom koja se dva meseca smuca po Beo-gradu, sa vucibatinom bez srama i stida, koja se stidi svogaimena i koja se sad zove Goran Nikoli}, sa vucibatinomiski}enom otetim zlatom, kao ciganska udava~a, sa gwidomkoja se bavi podvo|ewem i makroisawem, a pritom je brattrima sestrama, sa smradom i otpatkom qudskim koji imadosije u policiji kakav ja nisam stekao u vojsci za tridesetgodina, da te upoznam sa plejbojem i ruletmajstorom, sapokera{em i revolvera{em, koji u posetu majci dolazinatovaren otetim i kradenim poklonima, sa sivom opelvektrom i voza~em koji ~eka sa upaqenim motorom.Pogledaj kroz prozor, pogledaj maj~ice draga, da vidi{ponos i diku, kako kuma ~eka voza~, kraj auta...

GORAZD: To mi je drug...

JANEZ: Vra}aj pi{toq!

34 Sini{a Kova~evi}

GORAZD: Kakav pi{toq, ja ne znam o ~emu vi govorite...

Janez zamahne, udari `estok {amar sinu.

RISTANA: Ne.

GORAZD: O~ka, smirite se...

Janez ga {amara. Gorazd se brani, ali ne vra}a.

JANEZ: Vra}aj pi{toq, {qame i odrode.

Uhvati sina, rve se sa wim.Onda ga dohvati jo{ jednim `estokim{amarom.

Gorazd se otrgne, potegne pi{toq, podigne ga na oca. Ruka primetnodrhti.

GORAZD: Jo{ jednom podignite ruku na mene i ubi}u vas kao psa... Ada ne trepnem.

JANEZ: Pucaj, ubio si ve}... Ve} sam mrtav...

RISTANA: Nemoj, sine, ne slu{aj ga...

JANEZ: Nema{ ti petqu za to... Gorane.

Prilazi Gorazdu, ovaj se povla~i unazad, do zida.

JANEZ: Nema{ ti muda za to, Dor}olac... Za to treba biti ~ovek, ane gqiva, kao ti, Dor}olac... Treba biti ~ovek sa ovolikimmudima a ne pi~kica koja mewa ime svakog ~etvrtka...

GORAZD: (Ironi~no)Neko poput vas.

JANEZ: Jeste, neko poput mene... Ajde pucaj, spasi...

RISTANA: Nemoj sine, ne slu{aj ga.

Janez udara sina, onim de~ijim poni`avaju}im {amar~i}ima, poobrazima, po rukama, po glavi...

JANEZ: Ajde Dor}olac, ajde...

Kao da priziva smrt, da je provocira.

RISTANA: Nemoj sine, on to i ho}e.

Gorazd baci pi{toq na krevet.

Janez 35

GORAZD: Sami }ete boqe... Sporije, du`e }e boleti. Godinama. Kao{to ubijate nas. Nije vas da boli sekund-dva, malo je to.

Janez uzima pi{toq.

JANEZ: Nema{ muda ni obara~ da povu~e{.

Digne pi{toq na sina.

JANEZ: Misli{ da je lako biti pred cevkom, a... Te`e je onom kojipuca, kowu glupi.(Nasloni mu pi{toq na ~elo)Misli{ da je meni sad lep{e, a? Misli{?!

Baci pi{toq u buyak.

JANEZ: Da ja na sina di`em pi{toq. Gospode Bo`e. Da ja... Misli{da je meni lako. Misli{ da se meni ne raspada sve predo~ima. Misli{ da je lako napustiti zavi~aj, ispquvan ipopi{an. Prezren... Proklet. Izop{ten. Misli{ da jemeni lako bilo iza}i iz Slovenije. Trideset godina mi jetrebalo da se dokopam zavi~aja, trideset godina...Seqakawa, potucawa, zastavnikovawa, da se do|e dokancelarije u zavi~aju... Da se vi{e ne {ip~i, ne stra`ari,ne mar{ira, ne stoji mirno pred decom i potporu~ni~kim{iqokuranima... Ostav, dru`e zastavni~e... Stvari ubo{~u, pa mar{ u pi~ku materinu izdajni~ku. Zato {to samdr`o do re~i, do sebe, do ~asti i ~estitosti... Pa ja i danassawam na slovena~kom, kowu glupi. U snu pijem cvi~ek ipevam “Oblekla bom”. Napoqe iz zavi~aja, sviwoizdajni~ka, ne}e{ da puca{ na doju~era{we kolege iprijateqe... Ne}e{ ~in kapetana slovena~ke vojske, ne}e{da se posere{ na sve u {ta si verovavo i u {ta si se kleopedeset godina. E, pa ne}u. Janez Krawc je ~ovek a ne kvasac.Zakleti mla|i stare{ina JNA. Pa nek ko{ta kolkoko{ta... ^ovek se dr`i za re~ a volovi za rogove. Ona jemoja i sad od Ohrida do [entiqa, a oni nek se jebu, nekcrknu, razume{, to ne mo`e da mi otme niko. Niko.

GORAZD: Jo{ samo da svi u to poverujemo. Kakvo crno jugoslovenstvo,zakletva, bakra~i... Mo`ete vi sebe ube|ivati u to kolikoho}ete, ja znam {ta je po sredi. Ja. Lo{e ste procenili...Mislili ste do}i }e prava vojska za deset dana, najebati semajke fukari, nalupati {amara... Zato ste se odreklizavi~aja. Zata smo se vratili iz Slovenije, zato.

36 Sini{a Kova~evi}

JANEZ: Jeste, mislio sam. Tako je i trebalo da bude... Ovako sedr`ava ne brani. Branili su dr`avu kao da se brane odfajronta. Ako mo`e jo{ jedno pi}e, onda je u redu, ako neidemo u drugi bircuz. Govna jedna izdajni~ka. Jeste. Misliosam, vrati}u se u Sloveniju za deset dana ponovo, misliosam ima}u svoju kancelariju, mislio sam, izle~i}uhemoroide, i}i }u na hokej subotom, jesam.

GORAZD: A sad bi vas uhapsili na granici. Sad ste izajnik.

JANEZ: Sada sam tamo izdajnik a ovde Janez.

GORAZD: A gde }emo mi, to niste pomislili ni jednog trenutka. Kuda}emo mi?

JANEZ: Ti mo`e{ gde god ho}e{.

GORAZD: Tek ja nigde ne mogu. Seqakali ste nas ko ma~ka ma~i}e.Taman kad nau~im put od oficirske kolonije do {kole,taman se ode na dva ro|endana, kupi prwe pa u kamion. Pa janavijam za osam timova.

JANEZ: Ti si Slovenac, to ne mo`e da ti otme niko. Idi uSloveniju.

GORAZD: Ja sam tamo sin izdajnika... Jednu re~ slovena~kog ne znam.Lepo pozdravqni. Govorim jekavicu sa makedonskimakcentima... Pa ja ni{ta slovena~kog, osim imena nemam...A sad nemam ni wega, BRE!

RISTANA: A za{to to sine, za{to?

GORAZD: Da me vi{e ne vre|aju razumevawem i pokroviteqskimtap{awem po ramenu, ne}u da budem Janez, jel razumete,ne}u... Za{to {to je pola imenika Gorana Nikoli}a, da se utom imenu sakrijem, eto za{to.(Poka`e glavom na oca)A i da wega zaboli.

JANEZ: I zabolelo je.

GORAZD: Da pripadam nekom. Sad sam po nacionalnosti Dor}olac,deo sam ne~eg, jel razumete.

JANEZ: Deo reketa{ke bande.

GORAZD: Boqe dve godine kao orao, nego ceo `ivot kao mi{. Kaozastavni~ki mi{.

Janez 37

RISTANA: Pa ne mogu svi biti generali. Dobrog oca si ti imao,Gorazde Krawc, to da upamti{. Dobrog oca. Vaqanog.

GORAZD: Da me taj dobri otac nije toliko poni`avao, ja bih sad u~ioustavno pravo u Pri{tini, ne bi nosio pancir ko{uqu.Generalska deca o~evima ka~e repove, zastavnici svojupostrojavaju i {i{aju ba{tenskim makazama. Svaku parusam isprosio...

RISTANA: Gorazde Krawc, ~estitog si oca imao, ~uje{ Pta ti go-vorim...

GORAZD: Pozdravite Tawu i decu...

Po|e prema vratima. Ristana stane ispred wega, le|ima oslowena ovrata, ra{irenih ruku.

JANEZ: Ako sad iza|e{ na ta vrata, to je zadwi put da tu kvakudr`i{ u rukama.

RISTANA: Nemoj sine, mli te majka.

GORAZD: Majko, sklonite se, molim vas.(Izvadi kqu~eve iz yepa i baci na sto)Stan vam je u Milana Raki}a 38. Pla}en godinu unapred.

JANEZ: Dobro je nama i ovde. Odli~no. Takav stan nama ne treba.

RISTANA: Sve }e dobro da bude, sinko. Nemoj da ide{, ko boga temolim.

JANEZ: Ako taj prag pre|e{, ja sina vi{e nemam.

Ti{ina. Dugo. Spoqa zatrubi auto.

GORAZD: Nema{ ti wega odavno!

Skloni majku sa vrata i iza|e. Definitivno i neopozivo. Ristanazakuka glasno. Janez podigne pi{toq sa poda. Gleda ga. Pomiri{e. Pri|e`eni, zagrli je.

RISTANA: Ode...

JANEZ: @eno moja, iz ovog je pi{toqa pucano.

Ristana pla~e sve grcavije i iskidanije, Janezu se tresu ramena od pla~a.Poku{a to u po~etku sakriti od Ristane, ali se onda prestaneopirati. Ristana i Janez Krawc pla~u gorko i neute{no, rose}i sitnomsuzom krupnu tugu. Ki{a tu~e u okna, `mirka upi{ani neon.

RISTANA: Dabogda im... dabogda im zemqa kosti prevrtala, zlotvo-rima...

38 Sini{a Kova~evi}

7.

Soba Kraw~evih. Ristana sedi na svom mestu, jo{ mra~nija i presami-}enija. Preko usta i nosa vezana marama. Tatjana pokazuje sestrama nekude~iju pesmicu na melodici. Janez sedi nalak}en. Pu{i.

TATJANA: Ne, ne tako... Ovde... E tako, tatatatatitatata... To. Ne, ne.

MAGDA: (Jovani)Pozin dalmi jol. Dai dan.

JOVANA: (Po|e prema majci)Aja, dan rici dalmi jol?

RISTANA: Otac }e... Be`i dete, zarazi}u te. Jadna moja deca.

Dete stoji neodlu~no.

JANEZ: Do|i.

Dete stoji, oklevaju}i. Zazvoni bakeltini glasnik. Janez ustane, po-digne slu{alicu.

RISTANA: Jel on?

JANEZ: Alo... Da. Tu je, momenat. ]eri, ka`i dragi~ka.

TATJANA: Dragi~ka.

JANEZ: Za tebe. Bosna.

Tawa do|e do telefona ozarena. Uzme slu{alicu od oca.

TATJANA: Alo, ti si, diko moja sokolska... O, izvinite.

Za}uta. Stoji kao prelivena lavom. Bez re~i. Slu{alica joj ispadne izruke. A onda padne kao pro{tac.

8.

Soba Kraw~evih. Janez, Ristana, bliznakiwe.

RISTANA: Do|ite kod majke.

Bliznakiwe se zagledaju.

RISTANA: Biseri moji ohridski. Kod va{e maj~ice.

Janez 39

Devoj~ice pri|u.

RISTANA: Da vas majka pomiluje. Ne}u vas zaraziti, ne bojte se, vezalaje majka maramu...

JANEZ: Ristana...

RISTANA: Mo`da posledwi put...

JANEZ: Ristana...

RISTANA: Vama }e majka u san dolaziti...

MAGDA: Aja, mane kada...

JOVANA: Mane, aja...

RISTANA: [ta ka`ete, kapi moje? [ta? Ajde ka`ite majci... Ajdemajka vas moli. Ajde, progovorite, znate vi, jelda. Vi sverazumete, zna majka, ose}a. Ajde ti, Jovana, suzo majkina,ajde ka`i mami ne{to. Ajde, majka }e ruke da sklopi. Ajde,kumim te.

Bliznakiwe ne odgovaraju.

RISTANA: Ajde, Jovanke, reci te molam. Magda?

Devoj~ice sagnu glave.

RISTANA: Ajde... Sad }e Seka da se porodi, tetke }e da budete, kako}ete sa malom bebom da razgovarate.

JANEZ: [to se ne javqaju ovi iz bolnice...

RISTANA: Da ka`ete majci ne{to, pa da majka lak{e mre... Biserimoji ohridski.

JANEZ: Ne}e majka da mre, {ali se... Ristana, Ristana.

Dvoj~ice ve} {mrckaju pomalo.

RISTANA: Progovorite, tako vam Hristovih rana, ne mu~ite i vi i nedosoqavajte... Kupio je Bata melodiku i sintisajzer, pa dalepo u {kolu po|ete, pa da se igrate sa drugaricama, davozite bebu u {etwu. Progovorite, ima da progovorite ita~ka.

Devoj~ice pla~u.

RISTANA: A da vi lepo nau~ite majku da govori kao i vi... Pa da vasmajka razume, da pri~amo i da se smejemo i da... Ajde Magda...Aja je majka, jelda, ja sam aja, jelda, eto kako }emo re~ po re~i majka }e nau~iti... Jel tako, aja je majka? Jovana?

Dete }uti kao spomenik.

40 Sini{a Kova~evi}

RISTANA: (Pada u vatru)Jel tako? Jel tako, ~uje{... Progovori prokletiwo...

Ustane. po~ne udarati bliznakiwe. [amara histeri~no i ne gledaju}igde udara. Uhvati ih za kose, udara glavom o glavu.

RISTANA: Govorite prokletiwe, dabogda pocrkale... Progovori, ~u-je{, progovori!

Janez sko~i, odvoji decu od pomahnitale Ristane. Deca cvile, Ristananikako da se smiri...

RISTANA: (Zadihana)Progovori, prokletiwo... ^uje{...

JANEZ: Smiri se, {ta ti je...

RISTANA: Progovori, ~uje{...

JANEZ: [ta ti je, smlato luda, vidi{ da su deca van sebe...

Po~ne da je drmusa.

JANEZ: Smiri se...

RISTANA: Govorite prokletiwe... Govorite, ako boga znate...

Devoj~ice trepere kao jasike, potpuno izbezumqene od straha. Janeznekako smiri Ristanu, posadi je u wenu stolicu. Do|e do dece sa ~a{omvode.

JANEZ: Popijte malo... Smirite se...

RISTANA: Progovori...

Ispod de~ijih nogu {iri se barica. Janez pogleda, shvati.

JANEZ: Sad }e tata da vas presvu~e... Nije to ni{ta. I ja sam se,jednom, tako umokrio, ni{ta to nije... Pa da odemo do Seke ubolnicu, da vidimo {ta je... Ja sam bio jo{ stariji od vas...I ha... Jo{ koliko stariji. Pa sam se u{oro. Pri~a}u vamjednom, ima da se umorite od smejawa... E, Ristana, Ristana...

Ristana zadihana, ra{~eupana, upla{ena.

RISTANA: Aja je majka, jelda...

Onda ustane, polako pri|e Janezu, klekne pred wim, obgrli ga oko kolena,qubi mu ruke...

RISTANA: Oprosti mu`u moj... Sve oprosti.

Janez 41

9.

Ristana sama u sobi. Ve~e je. Titra plavo svetlo. Ristana sedi u mraku.Onda ustane, po~ne prevrtati po fijoci. Izvadi nekoliko stakala salekovima. Sve tablete prospe na sto. Iz bokala uspe ~a{u vode i stavipored gomile sa pililama. Stavi stolicu na sto... Iz ormara uzme“Gorazdov” pi{toq... Oknda konopac za su{ewe ve{a. Popne se na sto,pa na stolicu, zaka~i konopac za garni{nu, napravi om~u. Nigde ne`ure}i. Onda si|e, sedne za sto i po~ne `derati tablete. Nezasito ihalapqivo. Otpije, tek malo vode. Zatim se popne na sto, pa nastolicu, namesti om~u oko vrata, zategne je. Nasloni pi{toq na slepooko.

RISTANA: Eh!

Sobu ispuni pucaw. Ristana se povede, padne... Ostane zategnuta nau`etu, klate}i se... Samo jo{ par refleksnih pokreta nogama i triputubijena Ristana Krawc, ro|ena Josifoska, otputuje na drugu obalu.

(Glumice moja draga. Kako }e neko, pa makar bio talentovan koliko Ti,spakovati sav Ristanin pe~al, sav vapaj, vrisak za decom, molbu da joj seoprosti, uzdah olak{awa, svu patwu i svu bol, urlik kojim se preti ioptu`uje... u jedno, dvoglasno EH, samo ti zna{. Ali sa razlogom, ovogtrenutka, mrzi{ pisca)

10.

Grobqe. Kraj sve`e Ristanine humke stoje Janez, Tatjana i bliznakiwe.Tatjana nije vi{e trudna. Ne{to daqe, po strani, Gorazd. Par metaraiza wega dvojica, nemirnih o~iju. Zveraju okolo. O~ito je to Gorazdovapratwa. Gorazd polako pri|e materinom grobu, sagne se, poqubi krst...Pomiluje bliznakiwe po glavi, do|e do Tatjane.

GORAZD: Dr`i se... Kako ti je sin?

Tatjana ga pomiluje po kosi.

TATJANA: ^uvaj mi se.

Gorazd krene. Pro|e pored oca. Janez }uti. Gorazd polako nestaje me|uhumkama.

JANEZ: SINE....

42 Sini{a Kova~evi}

Gorazd zastane.

JANEZ: Hajmo ku}i.

Pauza.

JANEZ: Ajmo ku}i, sine...

GORAZD: Ti ono zove{ ku}om.

JANEZ: Ajmo ku}i, molim te...

Gorazd stoji. Onda polako krene prema grobqanskoj kapiji.

JANEZ: Kad }u te videti?

Gorazd zastane. Ne okre}e se.

GORAZD: Kupuj “Politiku”... I ~itaj ~ituqe. Ima}u bar tri strane.

Ode. Neopozivo i zauvek. Janez gleda za sinom. Kao da zakora~i za wim,kao da poku{a da ga zaustavi rukom.. Ili se to samo tako u~Ini. Dugogleda za sinom.

JANEZ: Ajdemo deco...

TATJANA: Ajd ti sa wima dvema, sad }u ja... Sa~ekajte me na ulazu ugrobqe.

Janez uzme bliznakiwe za ruke i po|e. I kad on sasvim zamakne izagrobova, Tatjana zagrli materin krst i zalele~e. Gorko i neute{no.

TATJANA: Majko... Maj~ice... Kosta... Konstantineeee... Jaoj, maj~icemoja draga.

Fiju~e vetar. Provejava.

11.

Kafana. Issti konobar, isti Rodoqub, ne{to malo druga~iji Janez.Nekoliko qudi za okolnim astalima.

RODOQUB: Ne dam, bre, ne dam, Ro}ko ne da, majku vam jodlersku ikowu{arsku jebem, Ro}ko ne da. Pa jel vas Nedi} ranioovde, ~etiri godine, dlaka sa glave nije smela da faliSlovencu, a pola Srbije u ropstvu, pola na grobqu, a Nemciubijaju sto za jednog. Pedeset iqada Janeza {iri guzove po

Janez 43

Srbijici mojoj, a narod gladan, kopriva se jede i brezovakora, majke vam se isponabijam. Jel tako bilo il nije, Jelfalila dlaka Slovencu, budi ~ovek jedared, jel tako bilojel nije.

JANEZ: Jeste.

RODOQUB: Decu ste nam ubijali u potiqak, da snimite spotove zateleviziju, majku vam jebem kow{arsku, goloruku, to se jo{brijalo nije.

KONOBAR: Aj sad dosta!

RODOQUB: [ta dosta, kakvi dosta, jel tebi dete ostalo u Sloveniji...Ne dam decu, Ro}ko ne da, na deci ste na{li da {iqitekurac, to se jo{ omrsilo nije. I wemu ste sina...

Konobar lupi rukom po {anku, zaigraju olbe i inventar.

KONOBAR: DOSTA!!! Mr{ napoqe.

Ustane, uzme Rodoquba za kragnu, povede ga ka vratima.

RODOQUB: [ta ti je Vukota, smiri se...

KONOBAR: Iskopo si neko dvadeset ~etvrto jevrejsko koleno, sad tideca sri~u hebrejski u nekom kibucu, a ti ovde srbuje{ lisrbuje{.

RODOQUB: [ta ti je Vukota, pa dete su ti...

KONOBAR: Svi u pi~ku materinu, mar{ napoqe. Fajront. Ti }e{ decuda nam sveti{, pi~ko jedna, nemoj sad `eni da titelefoniram... Ej Srbijo, jebem te u ~uvare. Svi napoqe, upi~ku materinu.

Qudi po|u prema vratima.

KONOBAR: Ti, ~ika Janko, da ostane{.

Janez sedi za stolom, ostali iza|u iz kafane. Na vratima se zatrenutak pojavi Rodoqub.

RODOQUB: U redu Vu~ko, to mi je fala...

KONOBAR: I{ papu~o, pi~ka ti materina... Na ~emu tebi imam dazahvalim, gusenice gubava...

Rodoqub iza|e. Konobar sedne pored Janka.

44 Sini{a Kova~evi}

KONOBAR: Izvinite molim vas, iznervira me budala... Da su svi kao tajslina, Srbija bi bila na pola Ade Ciganlije, on }e ovo, on}e ono... ^uo sam za sve {ta vam se desilo, primite mojesau~e{}e. Papu~a upi{ana, `ena mu odre|uje kad je `edan,on }e da osloba|a i sveti...

JANEZ: Da ja i ti popijemo po ne{to, a Vukota. Al ja da ~astim.

KONOBAR: Neka ~ika Janko, ja }u... [ta }ete vi?

JANEZ: [ta }e{ ti? Donesi ti nama {ta ti je najskupqe...

KONOBAR: A {ta je razlog, ~ika Janko?

JANEZ: Unika sam dobio... Konstantina.

12.

Soba u hotelu Galeb. Kolevka na sredini. Tatjana, u dubokoj crnini,obla~i kaput. Janez sedi u svojoj teget pamukliji, kraj kolevke.

TATJANA: Kad ti ide{ na posao?

JANEZ: U osam.

TATJANA: Do}i }u ja brzo. Doktor Ivanovi} je reko da ih sad malo~e{}e obilazim... Mo`da ih slede}e subote pusti navikend.

JANEZ: Poqubi ih.

TATJANA: Uniforma ti je oprana i ispeglana. Na aufingeru je uormanu.

JANEZ: Dobro.

TATJANA: On ako zapla~e, zaquqaj ga malo, eto mene za sat vremena.

JANEZ: Ne brini ti ni{ta.

Tatjana iza|e. Janez gleda u unuka, onda ustane, otvori ormar... Pre-svla~i se zaklowen vratima {ifowera. Traje to dosta dugo. MaliKonstantin zakme~i.

JANEZ: (Iza vrata)Evo sad }e dejka.

Janez 45

Iza|e iza {ifowerskih dveri. Na wemu livreja hotelskog vratara...[apka, epolete, pucad i lampasi, pantalone sa {irokom `utom trakompo strani... Klinac po~ne ozbiqnije plakati. Janez do|e do kolevke.Sedne. Quqa. Pla~ sve ja~i.

JANEZ: Ne da deda svoga Ko~u, nikom ga ne da... Sad }e mama, sad }e...

Pla~ sve ja~i. Janez Krawc za}uti. Prestane da quqa. Klinac kewka.Janez odlutao ko zna gde. ]uti. Konstantin Nikodijevi} pla~e neu-te{no. Onda Janez po~ne pevati. Penzionisani zastavnik Janez Krawcpeva pesmu koju sawa. “Oblekla bom”.

JANEZ: Oblekla bom ta ~rni gvant, saj on je niu, je bio moj fant, jebiu moj fant... Zdaj mrtav le`i... Kaj ti je deklica, za kaj sitak `alosna, kaj mi je, n~ mi ni, srce me boli, srce me boli.

Dete lagano prestaje sa pla~om. U}uti sasvim. Penzionisani zastavnikJanez Krawc peva i pla~e. Treperi plavi neon i obasjava zlatne {iritena lakejskoj uniformi. Ki{a tu~e u okna.

KRAJ

46 Sini{a Kova~evi}