istorija 7 prirucnik knjizni blok low res

8/18/2019 Istorija 7 Prirucnik Knjizni Blok Low Res

1/144

ПРИРУЧНИКЗА НАСТАВНИКЕ

УЗ УЏБЕНИК ИСТОРИЈE ЗА СЕДМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

ЈЕЛЕНА ЈЕВРИЋ


2/144

ИСТОРИЈА

Приручник за наставнике уз уџбеник Историја за седми разред основне школе

Прво издање

Забрањено је репродуковање, дистрибуција, објављивање, прерада или друга употреба овог ауторског дела или његових делова

у било ком обиму или поступку, укључујући и фотокопирање, штампање или чување у електронском облику, без писмене дозволе

издавача. Наведене радње представљају кршење ауторских права.

Аутор: Јелена Јеврић

Рецензенти: проф. др. Војин Дабић, Одељење за историју Филозофског факултета Универзитета у

Београду, мр. Љиљана Левков, Одељење за педагогију и андрагогију Филозофског факултета

Универзитета у Београду, Бојана Стевановић, ОШ "Коста Абрашевић" у Београду

Фотографије: Wikipedia

Историјске карте: Интерсистем картографија

Графичко обликовање и дизајн: Владан Ђурић

Дизајн корица: Милош Аризовић

Лектура: Наташа Зрнић

Издавач: Издавачка кућа „Klett“ д.о.о.

Светозара Ћоровића /IV, Београд

тел. /-, факс /-

[email protected], www.klett.rs

За издавача: Гордана Кнежевић-Орлић

Главни уредник: Александар Рајковић

Уредник: др Мира Радојевић

Руководилац пројекта: Оливера Славковић

Штампа: Публикум, Београд

Тираж: примерака

©

.ISBN 978-86-7762-196-4


3/144

3

УВОД

Поштоване колегинице и колеге,

Пред вама јеПриручник за насавнике, који прати уџбеникИсорије за семи разре основне школе

Издавачке куће Klett. Концепција уџбеника Исорије за семи разре основне школе и Приручникa за

насавнике одређена је наставним планом (два часа недељно, годишње), наставним програмом

за седми разред и развојним могућностима ученика.

Садржај уџбеника подељен је у четири тематске целине, поглавља: на позорници новог века,

Срби од почетка . до краја . века, револуције и њихов допринос обликовању модерног света

и Срби у . веку. Свако поглавље садржи основни текст, а остале структуралне компоненте су:„Подсетимо се“, „Непознати појам“, „Ако желиш да знаш више“, „Кључне речи“, „Провери колико

знаш“ и „Историјски извор“. У свакој наставној јединици објашњени су непознати појмови, док се

у деловима текста ново градиво наставља на подсетнике претходно усвојених знања. Поред тога,

наставне јединице садрже и историјске изворе, краће биографије истакнутих личности новог века,

илустрације, шеме и историјске карте. Основни текст сваке наставне јединице подељен је на мање

одељке, с јасно издвојеним поднасловима.

Приручник пружа додатне информације које би требало да олакшају свакодневну примену

уџбеника у настави. Настојали смо и да примерима подстакнемо колеге на примену различитих

наставних техника и метода, укажемо на њихове предности и недостатке.

Приручник је подељен на више целина:

– Циљеви, задаци и садржаји наставе историје, глобални и оперативни план,

– Кључни појмови и њихово место у образовању,

– Стандарди ученичких постигнућа за крај обавезног образовања,

– Хоризонтална, вертикална и дијагонална корелација,

– Предлози наставних техника и метода,

– Посебни облици наставе,

– Наставна средства,

– Оцењивање ученика,

– Тестови за проверавање знања ученика, – Тестови с такмичења,

– Прилог и додатна литература за наставнике.

У нади да ће приручник бити од користи у планирању и реализацији наставе историје у . разреду

основне школе, унапред захваљујемо свима који ће саветима и сугестијама допринети његовом

побољшању.

Аутор


4/144

4

УВОД ..........................................................................................................................................................................3

1. ЦИЉ, ЗАДАЦИ И САДРЖАЈ НАСТАВЕ ИСТОРИЈЕ

ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ НАСТАВЕ ИСТОРИЈЕ ........................... ............................... ............................... .............. 6

САДРЖАЈ УЏБЕНИКА ............................ ............................... .............................. ................................ ................. 11

2. ГЛОБАЛНИ И ОПЕРАТИВНИ ПЛАНОВИ РАДА

ГЛОБАЛНИ И ОПЕРАТИВНИ ПЛАНОВИ РАДА ........................... ............................... ............................... ......18

3. КЉУЧНИ ПОЈМОВИ И ЊИХОВО МЕСТО У ОБРАЗОВАЊУ

КЉУЧНИ ПОЈМОВИ И ЊИХОВО МЕСТО У ОБРАЗОВАЊУ ............................. ............................... .............27

ЛИСТА КЉУЧНИХ ЗНАЊА ИЗ ИСТОРИЈЕ НОВОГ ВЕКА У СЕДМОМ РАЗРЕДУ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ .......32

4. СТАНДАРДИ УЧЕНИЧКИХ ПОСТИГНУЋА ЗА КРАЈ ОБАВЕЗНОГ ОБРАЗОВАЊА

СТАНДАРДИ УЧЕНИЧКИХ ПОСТИГНУЋА ЗА КРАЈ ОБАВЕЗНОГ ОБРАЗОВАЊА ............................. ......40

ПРИМЕРИ ЗАДАТАКА ЗА УЧЕНИКЕ КОЈИ ИЛУСТРУЈУ ОБРАЗОВНЕ СТАНДАРДЕ .................................46

5. ХОРИЗОНТАЛНА, ВЕРТИКАЛНА И ДИЈАГОНАЛНА КОРЕЛАЦИЈА

ХОРИЗОНТАЛНА, ВЕРТИКАЛНА И ДИЈАГОНАЛНА КОРЕЛАЦИЈА ............................ .............................. .76

6. ПРЕДЛОЗИ НАСТАВНИХ ТЕХНИКА И МЕТОДА

ПРЕДЛОЗИ НАСТАВНИХ ТЕХНИКА И МЕТОДА .............................. .............................. ............................... ..82

7. ПРИМЕРИ СЦЕНАРИЈА ЗА ЧАС

СЦЕНАРИО 1, ВЕРБАЛНО-ТЕКСТУАЛНА МЕТОДА ......................................................... .............................. .87

СЦЕНАРИО 2, ДЕМОНСТРАТИВНО-ИЛУСТРАТИВНА МЕТОДА .............. ............................... ....................89

СЦЕНАРИО 3, АУДИО-ВИЗУЕЛНА МЕТОДА .............................. ............................... .............................. ........93

СЦЕНАРИО 4, МЕТОДА УЧЕЊА ОТКРИВАЊЕМ ...................................................... .............................. ........95

СЦЕНАРИО 5, МЕТОДА АКТИВНОГ УЧЕЊА .............................. ............................... .............................. ........99

8. ПОСЕБНИ ОБЛИЦИ НАСТАВЕ

ПЛАН РАДА ДОДАТНЕ НАСТАВЕ ИЗ ИСТОРИЈЕ ЗА СЕДМИ РАЗРЕД ........................... .........................104

9. НАСТАВНА СРЕДСТВА

ДЕФИНИЦИЈА И УЛОГА НАСТАВНИХ СРЕДСТАВА ....................................... ............................... ...............108

ДИГИТАЛНИ ФИЛМ КАО НАСТАВНО СРЕДСТВО .............................................. ............................... ..........109

ИНТЕРНЕТ У НАСТАВИ ИСТОРИЈЕ ........................... .............................. ............................... .......................... 111

10. ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКАДЕФИНИЦИЈА И ФУНКЦИЈА ОЦЕЊИВАЊА .............................. ............................... .............................. ..... 114

Садржај


5/144

55

11. ТЕСТОВИ ЗА ПРОВЕРАВАЊЕ ЗНАЊА УЧЕНИКАТест 1 .....................................................................................................................................................................116

Тест 2 ............................. ............................... .............................. ............................... ............................... ............. 119

Тест 3 .....................................................................................................................................................................122

Тест 4 .....................................................................................................................................................................125

12. ТЕСТОВИ С ТАКМИЧЕЊА

Тест 1 .....................................................................................................................................................................128

Тест 2 .....................................................................................................................................................................131

Тест 3 .....................................................................................................................................................................134

13. ДОДАТНА ЛИТЕРАТУРА ЗА НАСТАВНИКЕ

ОПШТА ИСТОРИЈА НОВОГ ВЕКА ............................................... ............................... ............................... .......137

НАЦИОНАЛНА ИСТОРИЈА НОВОГ ВЕКА ...................................... ............................... ............................... ..138

СРБИЈА У 19. ВЕКУ ..............................................................................................................................................139

СРБИ ПОД ТУЂИНСКОМ ВЛАШЋУ У 19. ВЕКУ ................................... .............................. ............................140

14. ЛИТЕРАТУРА

ЛИТЕРАТУРА.............................................. ............................... ................................ .............................. .............. 141


6/144

6

. ЦИЉ, ЗАДАЦИ И САДРЖАЈ НАСТАВЕ ИСТОРИЈЕ

ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ НАСТАВЕ

ИСТОРИЈЕНаставним програмом за седми разред основног образовања и васпитања јасно су дефинисани

сврха, циљеви и задаци образовања и васпитања ученика седмог разреда основне школе.

Сврха програма образовања:

– Квалитетно образовање и васпитање, које омогућава стицање језичке, математичке, научне,

уметничке, културне, здравствене, еколошке и информатичке писмености, неопходне за живот

у савременом и сложеном друштву.

– Развијање знања, вештина, ставова и вредности које оспособљавају ученика да успешно

задовољава сопствене потребе и интересе, развија сопствену личност и потенцијале,поштује друге особе и њихов идентитет, потребе и интересе, уз активно и одговорно учешће

у економском, друштвеном и културном животу, и доприноси демократском, економском и

културном развоју друштва.

Циљеви и задаци програма образовања су:

– стицање знања о језику, књижевности и медијима релевантним за будуће образовање и

професионални развој;

– оспособљавање ученика да користи стандардни матерњи језик, ефикасно комуницира у

усменом и писменом облику у различите сврхе;

– оспособљавање ученика да комуницирају у усменом и писменом облику на теме из

свакодневног живота на страном језику; – развијање свести о значају вишејезичности у савременој вишекултурној заједници;

– разумевање повезаности различитих научних дисциплина;

– разумевање и сналажење у садашњости и повезивање друштвених појава и процеса у простору

и времену (Србија, Европа, свет);

– прихватање и уважавање другог/друге без обзира на националне, верске, родне и друге

разлике;

– разумевање појава, процеса и односа у природи на основу знања физичких, хемијских и

биолошких закона, модела и теорија;

– правилно формирање математичких појмова и стицање основних математичких знања и

вештина;

– стицање способности за уочавање, формулисање, анализирање и решавање проблема;

– овладавање информационо-комуникационим технологијама;

– развијање вештина и техника уметничког изражавања;

– познавање различитих техника, стилова и медија уметничког изражавања;

– познавање вредности сопственог културног наслеђа и повезаности с другим културама и

традицијама;

– развијање одговорног односа према сопственом здрављу и здрављу других.

Циљеви и задаци програма образовања релативно су уопштени искази у вези са знањем,

способностима, вештинама, ставовима, вредностима, интересовањем и мотивацијом, за које се

очекује да их школа развије. Њима се изражава шта то школа, као образовна и васпитна установа,

1 Правилник о насавном рораму за семи разре основно образовања и васиања, Службени гласник РС,

Просветни гласник, број 110-00-143/2009-11.

1. ЦИЉ, ЗАДАЦИ И САДРЖАЈ НАСТАВЕ ИСТОРИЈЕ


7/144

7

треба да пружи деци и адолесцентима, да би се развијали као личности, научили о науци, култури

и традицији, наставили даље школовање, као и да би активно учествовали у друштву. Циљеви

образовања изражавају потребе и интересе које у образовању имају појединац и друштво, и они су

основа за планирање, организацију и реализацију целокупног образовног процеса.

Циљ и задаци наставе историје

Циљ наставе историје јесте да се осигура да сви ученици стекну базичну jeзичку и научну писменост

и да напредују ка реализацији одговарајућих стандарда образовних постигнућа, да се оспособе

да решавају проблеме и задатке у новим и непознатим ситуацијама, да изразе и образложе своје

мишљење и дискутују с другима, развију мотивисаност за учење и заинтересованост за предметне

садржаје, као и да развију историјску свест и хуманистичко образовањe. Настава историје треба да

допринесе разумевању историјског простора и времена, историјских догађаја, појава и процеса, као

и развијању националног и европског идентитета и духа толеранције код ученика.

Задаци наставе историје су:

– стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током наставе

историје сврха, циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе историје, буду у пуној

мери реализовани;

– да ученици разумеју историјске догађаје, појаве и процесе, улогу истакнутих личности у развоју

људског друштва и да познају националну и општу историју (политичку, економску, друштвену,

културну...).

Оперативни задаци

Ученици треба да:

– усвоје појам нови век и стекну знања о основним одликама тог историјског периода;

– стекну знања о историји најзначајнијих европских држава у новом веку;

– стекну знања о положају српског народа под турском, хабзбуршком и млетачком влашћу;

– стекну знања о настанку и развоју модерних српских држава до међународног признања

независности . године;

– упознају културна и научнотехнолошка достигнућа Европе и света у новом веку; – упознају културна и научнотехнолошка достигнућа Срба у новом веку;

– стекну знања о знаменитим личностима новог века;

– развијају истраживачку радозналост и критички однос према историјским изворима;

– стекну знања о развоју грађанских слобода и права током новог века.




8/144

8


Циљеви наставе историје у . веку, према препоруци Комитета министара Савета Европе

Настава историје у демократској Европи треба да:

– има витално место у припреми одговорних и активних грађана и развоју уважавања свих врста

различитости, заснованог на схватању националног идентитета и принципа толеранције;

– буде одлучујући фактор у помирењу, прихватању, разумевању и поверењу међу народима;

– игра главну улогу у унапређивању основних вредности као што су толеранција, узајамно

разумевање, људска права и демократија;

– буде кључни чинилац слободне изградње Европе на основама заједничког историјског и

културног наслеђа, обогаћеног различитостима, чак и у оним аспектима који су конфликтни и

понекад драматични;

– буде део такве образовне политике која непосредно доприноси развоју и напредовању младих

људи у погледу њиховог активног учења у изградњи Европе, као и мирном развоју људског

друштва у глобалној перспективи и духу међусобног разумевања и поверења;

– омогући развој интелектуалних способности ученика потребних за критичку и одговорнуанализу и тумачење информација кроз дијалог, трагање за историјским сведочанствима

и отворену расправу која се заснива на мултиперспективности, посебно када је реч о

контроверзним и осетљивим питањима;

– омогући грађанима Европе јачање њиховог индивидуалног и колективног идентитета

кроз познавање заједничког историјског наслеђа у свим његовим димензијама – локалној,

регионалној, националној, европској и глобалној;

– буде инструмент за спречавање злочина против човечности.

Начин остваривања програма

Током остваривања програма потребно је уважити високу образовну и мотивациону вредност

активних и интерактивних (кооперативних) метода наставе/учења, те кроз све програмске целине

доследно осигурати да најмање трећина наставе буде организована употребом ових метода.

У настави користити, најмање у трећини случајева, задатке који захтевају примену наученог у

разумевању и решавању свакодневних проблемских ситуација које препоручује Министарство и

Завод, а приликом оцењивања обезбедити да су ученици информисани о критеријумима на основу

којих су оцењивани.

Дужина и значај периода који се изучава у седмом разреду основног образовања и васпитања,

а обухвата четири века људске историје, захтевају велику пажњу у избору наставних садржаја.

Програм садржи најважније догађаје, појаве и процесе, као и знамените личности које су обележиле

раздобље од краја . века до седамдесетих година . века. Кључни садржаји у оквиру наставних

тема дати су у заградама које се налазе иза назива наставних јединица. Оваква структура програма

конципирана је како би помогла наставнику у планирању непосредног рада с ученицима јер му

олакшава одређивање обима и дубине обраде појединих садржаја. Наставник има слободу да сам

одреди распоред и динамику активности за сваку тему уважавајући циљеве и задатке предмета.

Пожељно је овако осмишљен програм допунити садржајима из локалне прошлости, чиме се код

ученика постиже јаснија слика о томе шта од историјске и културне баштине њиховог краја потиче

из овог периода (положај под турском или хабзбуршком влашћу, учешће у устанцима, револуцији/. или ослободилачким ратовима –...).

3 Препорука бр. 15 о настави историје у Европи у 21. веку, Комитет министара Савета Европе, 2001.


9/144

9

У школама на наставном језику неке од националних мањина могу се обрадити и проширени

наставни садржаји из прошлости тог народа. При томе наставници ће настојати да коришћењем

разноврсних извора и релевантне историографске и етнографске литературе ученицима пруже

могућност да стекну јасну представу о прошлости народа коме припадају, али и окружења у коме

живе: какав је био начин живота и које су значајне личности обележиле то раздобље њихове историје.

Савладавајући наставни програм историје, ученици седмог разреда осим што стичу знања

о догађајима, појавама и процесима из прошлости, добијају и подстицаје за свој интелектуални

развој. Они се, учећи историју, вежбају у логичком закључивању и схватању узрочно-последичних

веза. Историја је изузетно погодан наставни предмет за подстицање развоја критичког мишљења,

то јест за разликовање чињеница од претпоставки, података од њихове интерпретације и битног од

небитног. Због тога је од посебног значаја којим ће методским приступом да се обрађују наставни

садржаји.

Историја као наративни предмет, у коме главне активности представљају усмено излагање, опис,

разговор, објашњења, тумачења, аргументовање наставника и ученика, пружа велике могућностиза подстицање ученичке радозналости, која је у основи сваког сазнања. Наставни садржаји треба

да буду представљени као „прича“ богата информацијама и детаљима, не зато да бисмо оптеретили

памћење ученика, већ да би им историјски догађаји, појаве и процеси били описани јасно, детаљно,

живо и динамично. Настава не би смела бити статистичка збирка података и извештај о томе шта се

некада збило, већ треба да помогне ученицима у стварању што јасније слике не само о томе шта се

десило већ и зашто се то десило и какве су последице из тога проистекле.

Посебно место у настави историје имају питања, како она која поставља наставник ученицима

тако и она која долазе од ученика, подстакнута оним што су чули у учионици или што су сазнали

ван ње користећи различите изворе информација. Добро осмишљена питања наставника имају

подстицајну функцију за развој историјског мишљења и критичке свести не само у фази утврђивања

и систематизације градива већ и у самој обради наставних садржаја. Прецизно постављена питања

као позив на размишљање и трагање за одговором „како је уистину било“, обезбеђују разумевање а

самим тим и успешно памћење и трајно усвајање знања и вештина код ученика. У зависности од тога

шта наставник жели да постигне, питања могу имати различите функције, као што су: фокусирање

пажње на неки садржај или аспект, подстицање поређења, трагање за појашњењем, процена

могућих последица.

Наставник, поред тога што креира своја предавања, осмишљава и планира на који ће се

начин ученици укључити у образовно-васпитни процес. Није битно да ли је ученичка активност

организована као индивидуални рад, рад у пару, малој или великој групи, као радионица илидомаћи задатак, већ колико и како „уводи“ у прошле догађаје, то јест колико подстиче ученике да се

дистанцирају од садашњости и сопственог угла гледања.

Да би схватио догађаје који су се збили у прошлости, ученик мора да их оживи у свом уму, у чему

велику помоћ пружа употреба различитих историјских текстова, карата и других извора историјских

података (документарни и играни видео и дигитални материјали, музејски експонати, илустрације,

као и обиласци културно-историјских споменика и посете установама културе). Коришћење

историјских карата је од изузетне важности јер оне омогућавају ученицима не само да на очигледан

и сликовит начин доживе простор на коме се неки од догађаја одвијао већ им и помажу да прате

промене на одређеном простору кроз време.


10/144

10


Настава историје има утицаја и на развијање језичке и говорне културе јер историјски садржаји

богате језички фонд ученика. Наравно, потребно је да се све речи и појмови који су непознати

или недовољно добро познати ученицима прецизно објасне. Где год је могуће, треба избегавати

појмове високог нивоа апстрактности. Како немају сви ученици једнак дар за вербално изражавање,

наставник ће позитивно вредновати када се ученик добро сналази на историјској карти, поставља

промишљена питања или вешто аргументује у дискусији, чак и онда када је његово изражавање,

посматрано по броју речи, сиромашно.

У раду с ученицима треба имати у виду интегративну функцију историје, која у образовном

систему, где су знања подељена по наставним предметима, помаже ученицима да постигну целовито

схватање о повезаности и условљености биолошких, географских, економских и културних услова

живота човека кроз простор и време. Треба се чувати фрагментарног, изолованог знања историјских

чињеница јер оно има најкраће трајање у памћењу и најслабији трансфер у стицању других знања.

Постоји природна веза историје с другим обавезним и изборним наставним предметима (географија,

српски језик, ликовна култура, музичка култура, народна традиција, свакодневни живот у прошлости,верска настава, грађанско васпитање...) и зато је пожељна сарадња између предметних наставника,

која се може остваривати на различите начине (редовна настава, додатни рад, слободне активности,

излети и екскурзије...).




11/144

11

САДРЖАЈ УЏБЕНИКА

Уџбеник је подељен на четири тематске целине, које обрађују историјске догађаје од средине .

века до Берлинског конгреса . године.

1. НА ПОЗОРНИЦИ НОВОГ ВЕКА

.. О новом веку

(појам нови век , хронолошки и просторни оквири)

.. Открића: научна и технолошка открића

(научнотехнолошка открића као предуслов – унапређивање бродоградње, усавршавање

компаса, астролаба, дурбина и часовника)

.. Открића: географска открића

(путовања Бартоломеа Дијаза, Васка дa Гаме, Кристифора Колумба и Фернанда Магелана;

индијанске цивилизације и колонизација Новог света)

.. Градови и нови начин производње

(улога и значај великих европских градова од краја . до краја . века – Фиренце,

Венеције, Ђенове, Париза, Лондона, Антверпена, Амстердама; мануфактура као нови начин

производње, почеци грађанске класе, свакодневни живот у граду)

.. Пробуђени дух и мисао – хуманизам и ренесанса

(књижевност, уметност и политичка мисао – Данте Алигијери, Франческо Петрарка, Ђовани

Бокачо, Еразмо Ротердамски, Николо Макијавели, Микеланђело Буонароти, Леонардо да

Винчи, Рафаело Санти, Тицијан Вечели, Албрехт Дирер...)

.. Реформација, противреформација и верски ратови

(узроци, улога Мартина Лутера, протестантизам, католичка реакција – улога језуита; верски

сукоби и ратови)

.. Апсолутистичка монархија и успон европског грађанства

(појам апсолутистичке монархије, сталешко друштво, примери Француске, Аустрије, Русије,Шпаније)


12/144

12


Циљ теме Очекивани исходи/постигнућа:

– Упознавање ученика са значењем појманови век и хронолошким и просторнимоквирима овог доба

– Упознавање ученика с научним,технолошким и географским открићимакоја су обележила почетак новог века

– Упознавање ученика с улогом и значајемвеликих европских градова од краја .до краја . века

– Упознавање ученика с верским икултурним променама у Европипочетком новог века

– Упознавање ученика са основнимодликама апсолутистичких монархија од

. до . века на примерима Француске,Аустрије, Шпаније и Русије

Ученик ће:

– знати основна обележја новог века и

хронолошке и просторне оквире овогдоба;

– разумети значај научних и техничкихоткрића и разумети њихов утицај напромене у друштву;

– разумети значај и последице великихгеографских открића;

– бити у стању да на историјској картипокаже путеве поморских експедиција,као и новооткривене континенте;

– разумети значај и улогу великихевропских градова од . до краја . века;

– разумети значај и последице културнихпромена у Европи новог века;

– разумети основне одликеапсолутистичких монархија од . до .века;

– бити у стању да на историјској картипокаже апсолутистичке монархије новогвека.

2. СРБИ ОД ПОЧЕТКА 16. ДО КРАЈА 18. ВЕКА

.. Османско царство(Сулејман Величанствени – врхунац османске моћи, Турска као апсолутистичка монархија,друштво – муслимани и хришћани; тимарски систем, култура)

.. Свето римско царство и Хабзбуршка монархија

(Свето римско царство и Хабзбуршка монархија, држава и друштво)

.. Млетачка република и Дубровник

(Дубровник између Млетачке републике и Турског царства, културни и привредни значајДубровачке републике)

.. Срби у Османском царству

(положај Срба у Турском царству – друштвене категорије – раја и власи, исламизација,хајдуци, свакодневни живот)

.. Отпор османској власти

(Срби у ратовима Аустрије и Млетачке републике против Турског царства, хајдуци, ускоци,Дуги – Сисачки, Кандијски рат, велики бечки ратови –. и –. године, Кочинакрајина)

.. Српска православна црква у Османском царству

(Пећка – српска патријаршија: верска, културна, национална и политичка установа)

.. Сеоба Срба

(сеобе Срба – Лика, Кордун, Хрватска, Славонија, Далмација, Банат, Бачка, Срем)


13/144

13

.. Срби под хабзбуршком и млетачком влашћу

(статус и привилегије, Војна крајина, Карловачка митрополија, покатоличавање и унијаћење,почеци грађанске класе код Срба, школске реформе Марије Терезије и Јосифа II, настанак новеобразоване елите – трговци, официри, свештеници, чиновници, учитељи, правници; Доситеј

Обрадовић, Карловачка гимназија)


– Упознавање ученика са основним одликамадржавног и друштвеног уређења Турскогцарства од . до краја . века

– Упознавање ученика са значајем ипоследицама османлијских ратова и освајањау периоду од . до краја . века

– Упознавање ученика са основним одликама

Светог римског цартва, Хабзбуршке монархије,Млетачке републике и Дубровника у периодуод . до краја . века

– Упознавање ученика с положајем српскогнарода под османлијском влашћу у периоду од. до краја . века

– Упознавање ученика с улогом и значајемСрпске православне цркве у Османскомцарству

– Упознавање ученика с учешћем Срба уратовима Хабзбуршке монархије и Млетачкерепублике против Османског царства

– Упознавање ученика с положајем српскогнарода под хабзбуршком влашћу од . докраја . века

Ученик ће:

– знати основне одлике државног и друштвеногуређења Турског царства од . до краја . века;

– разумети значај и последице османлијских освајањау периоду од . до краја . века;

– бити у стању да на историјској карти покажепростор османлијских освајања у периоду од . докраја . века;

– знати основне одлике Светог римског цартва,Хабзбуршке монархије, Млетачке републике иДубровника у периоду од . до краја . века и битиу стању да покаже границе наведених држава;

– знати какав је био положај српског народа подосманлијском влашћу од . до краја . века;

– разумети улогу и значај Српске православне црквеу Османском царству;

– знати о учествовању Срба у ратовима Хабзбуршкемонархије и Млетачке републике против Османскогцарства;

– знати какав је био положај српског народа подхабзбуршком влашћу од . до краја . века;

– бити у стању да на историјској карти покажепростор на ком је живео српски народ од . докраја . века.


14/144

14


3. РЕВОЛУЦИЈЕ И ЊИХОВ ДОПРИНОС ОБЛИКОВАЊУ МОДЕРНОГ

СВЕТА

.. Индустријска револуција(појам револуције; парна машина, текстилна индустрија, рударство, тешка индустрија,

железница; друштво – јачање грађанске класе и појава радничке класе)

.. Грађанске револуције

(политичке револуције – социјална, верска и национална обележја; примери низоземске,

енглеске и америчке револуције; појмови уставности и поделе власти)

.. Француска грађанска револуција

(повод и узроци, утицај просветитељских идеја Волтера, Монтескјеа и Русоа; личности Луја

XVI и Марије Антоанете; вође – Робеспјер; укидање феудализма; Декларација о правима

човека и грађанина, устав, идеје уставне монархије, републике, либерализма, демократије;

терор, револуционарни ратови)

.. Наполеон и његово доба

(личност, војна и политичка каријера Наполеона Бонапарте; Наполеонов кодекс, Бечки

конгрес)

.. Револуција /.

(повод и узроци, јачање идеја национализма, либерализма, демократије, социјализма;

примери – Француска, Хабзбуршка монархија, италијанске и немачке земље, национализам,

романтизам)

.. Нове државе у Европи

(уједињење Италије и Немачке – улога Пијемонта у уједињењу Италије, истакнуте личности– Камило Кавур, Ђузепе Мацини и Ђузепе Гарибалди; ратови за уједињење Италије; улога

Пруске и њеног канцелара Ота фон Бизмарка у уједињењу Немачке, ратови за уједињење,

проглашење Другог немачког царства)

.. Грађански рат у САД

(територијално ширење – излазак на Пацифик, индустријски успон, грађанска демократија,

индијанско питање, положај робова, личност Абрахама Линколна, сукоб Севера и Југа и

грађански рат)

.. Источно питање

(велике силе, Источно питање и балкански народи – појам велике силе, појам Исочно

иање; политика Русије, Хабзбуршке монархије, Велике Британије и Француске премаТурској и балканским народима; Кримски рат, улога балканских народа – Српска револуција,

Грчка револуција, национални покрети Румуна, Бугара, Албанаца; Велика источна криза и

Берлински конгрес)


15/144

15


– Упознавање ученика са значењем појма револуције

– Упознавање ученика са значајем ипоследицама индустријске револуције

– Упознавање ученика са значајем ипоследицама револуција у Низоземској,Енглеској и рата за америчку независност

– Упознавање ученика с поводом, узроком,током и значајем Француске грађанскереволуције

– Упознавање ученика с личношћу, војном иполитичком каријером Наполеона Бонапарте

– Упознавање ученика са значајем Револуције/. године

– Упознавање ученика с настанком новихдржава у Европи – Италије и Немачке

– Упознавање ученика с проблемом решавањаИсточног питања у . веку

Ученик ће:

– разумети значење појма револуције;

– разумети значај и последице индустријскереволуције;

– знати ток и последице револуција у Низоземској,Енглеској и рата за америчку независност;

– знати повод, узрок, ток и значај Францускеграђанске револуције;

– разумети значење појма уставности, поделевласти;

– разумети значење појмова републике,либерализма, демократије;

– разумети значај и улогу војне и политичке

каријере Наполеона Бонапарте; – бити у стању да на историјској карти покажетериторијалне промене у Европи настале каопоследица Наполеонових освајања;

– разумети јачање и улогу идеја национализма,либерализма, демократије и социјализма токомРеволуције /. године;

– знати о настанку нових држава у Европи – Италијеи Немачке;

– разумети значење појма Источно питање ипроблем његовог решавања у . веку;

– уочити утицај великих европских сила набалканске народе у . веку;

– бити у стању да на историјској карти покажегранице нових држава насталих на Балкану и уЕвропи у другој половини . века.


16/144

16


4. СРБИ У 19. ВЕКУ

.. Смедеревски санџак на преласку из . у . век

(Српска револуција –; обележја: национална, социјална и културна; фазе – ратнипериод –. и мирнодопски период –; повод и узроци, прилике у Смедеревском

санџаку крајем . и почетком . века, владавина дахија)

.. Први српски устанак

(вожд Карађорђе Петровић, збор у Орашцу, битке на Иванковцу, Мишару, Делиграду, Чегру;

заједничко ратовање Срба и Руса, Букурешки мир и пропаст устанка; личности – Прота

Матеја Ненадовић, Младен Миловановић, Стеван Синђелић, Хајдук Вељко Петровић, Васа

Чарапић...)

.. Држава устаничке Србије

(организација устаничке државе, личности – Прота Матеја Ненадовић, Младен Миловановић,

Божидар Грујовић, културни и просветни реформатори Доситеј Обрадовић и Вук Караџић)

.. Други српски устанак

(вође: Милош Обреновић, устанак, неуспех Хаџи Проданове буне, ток Другог устанка – сабор

у Такову, битке на Љубићу, Палежу, Дубљу; споразум кнеза Милоша с Марашли Али-пашом)

.. Борба за аутономију

(територија и становништво, борба за аутономију, хатишерифи из , . и . године,

Сретењски устав, укидање феудализма )

.. Владавина Милоша Обреновића

(Турски устав; оснивање Гимназије и штампарије , покретање Новина сербских ,

позоришта , Лицеја ; унутрашња и спољна политика кнеза Милоша; личности –кнегиња Љубица, Димитрије Давидовић, Тома Вучић Перишић, Аврам Петронијевић...)

.. Владавина уставобранитеља

(развој државних установа, Грађански законик из , Начертаније, личности кнеза

Александра Карађорђевића, кнегиње Персиде, Илије Гарашанина, Мише Анастасијевића,

Јована Хаџића...)

.. Друга владавина Милоша и Михаила Обреновића

(развој државних установа, реформе и закони, спољна политика, добијање градова,

Балкански савез, личности кнеза Михаила Обреновића, кнегиње Јулије, Илије Гарашанина,

Јована Хаџића...)

.. Србија на путу ка независности(Друго намесништво, Устав из . године, унутрашња и спољна политика, српски

национални покрет и романтизам, ослободилачки ратови –, Србија на Берлинском

конгресу, територијално проширење и независност, личности кнеза Милана Обреновића,

Јована Ристића, генерала Черњајева)

.. Српско друштво у . веку

(свакодневни живот на селу и у граду, просвета и култура)

.. Постанак и развој црногорске државе

(Црна Гора у доба владичанства – територија и становништво, друштвене категорије –

племена и братства; теократски облик владавине, Цетињска митрополија, унутрашња и

спољна политика Петра I и Петра II; личности владика Петра I и Петра II)


17/144

17

.. Кнежевина Црна Гора

(појам световне државе; Законик Данила I, унутрашња и спољна политика књаза Данила и

књаза Николе; национална политика, савез са Србијом и учешће у ослободилачким ратовима

–; Црна Гора на Берлинском конгресу – територијално проширење и независност;

Цетиње – престони град Петровића Његоша; личности књаза Данила и књаза Николе

Петровића Његоша)

.. Срби у Хабзбуршкој монархији у . веку

(Јужна Угарска, Хрватска и Славонија, Далмација и Бока Которска; Темишварски сабор, одјеци

Српске револуције, Матица српска, Револуција /. године, Војводство Србија и Тамишки

Банат, национални покрет, Аустроугарска нагодба и хрватско-угарска нагодба; личности

– Сава Текелија, митрополит Стефан Стратимировић, патријарх Јосиф Рајачић, Светозар

Милетић)

.. Срби у Османском царству у . веку

(Босна и Херцеговина, Стара Србија и Македонија; криза турске државе и друштва и покушајиреформи; одјеци Српске револуције; устанци Луке Вукаловића, Невесињска пушка; личности

– капетан Хусеин Градашчевић, Омер-паша Латас, Мића Љубибратић)


– Упознавање ученика са основним обележјимаСрпске револуције –.

– Упознавање ученика са узроком, током изначајем Првог и Другог српског устанка

– Упознавање ученика с владавином Милоша

Обреновића и борбом за стицање аутономијеКнежевине Србије

– Упознавање ученика с развојем аутономнесрпске државе у време владавинеуставобранитеља

– Упознавање ученика с развојем аутономнесрпске државе у време друге владавине кнезаМилоша и Михаила

– Упознавање ученике с током и значајемослободилачких ратова –.

– Упознавање ученике са значајем Берлинскогконгреса

– Упознавање ученике с постанком и развојемцрногорске државе у . веку

– Упознавање ученика с положајем ипроблемима српског народа у Хабзбуршкојмонархији и Османском царству у . веку

Ученик ће:

– знати основна обележја Српске револуције–;

– знати узроке и поводе који су довели до избијањаПрвог и Другог српског устанка;

– знати кључне битке Првог и Другог српскогустанка;

– разумети значај и последице Првог и Другогсрпског устанка;

– знати какав су значај и улогу имале истакнутеличности Српске револуције;

– бити у стању да на историјској карти покажекључне битке Првог и Другог српског устанка;

– знати владавину Милоша Обреновића;

– разумети значај борбе за стицање аутономијеКнежевине Србије;

– знати основне одлике владавине уставобранитеља

и значај развоја државних установа у аутономнојКнежевини Србији;

– разумети другу владавину кнеза Михаила и значајдобијања градова и стварања Првог балканскогсавеза;

– знати узроке, ток и последице ослободилачкихратова –. године;

– разумети значај Берлинског конгреса;

– знати како је настала и развијала се црногорскадржава;

– знати о положају српског народа у Хабзбуршкојмонархији и Османском царству у . веку;

– бити у стању да на историјској карти покажепростор на ком је српски народ живео и државеу којима је живео у периоду пре Берлинскогконгреса и после њега.


18/144

18

. ГЛОБАЛНИ И ОПЕРАТИВНИ ПЛАНОВИ РАДА

ГЛОБАЛНИ И ОПЕРАТИВНИ

ПЛАНОВИ РАДАПланирање је активност којом се људи подстичу и усмеравају да на рационалан и што ефикаснији

начин остваре постављене циљеве. Будући да је васпитање и образовање веома значајна и

организована друштвена делатност, планирању у васпитно-образовном раду мора се посветити

изузетно велика пажња. Како је за свако планирање неопходно припремање, припремање и

планирање образовно-васпитног рада посматрају се као јединствен и веома важан процес. Пошто

је наставник организатор и носилац наставног рада, њему и припада примарна функција у његовом

припремању и планирању. То је сталан процес и обавеза сваког наставника која захтева од њега

високу стручну и методичку оспособљеност, широко подручје знања, вештина и способности.

Приликом годишњег (глобалног) планирања треба водити рачуна о томе да план буде реалан и

остварљив, да одговара условима у којима ће се реализовати, као и могућностима одељења која

ће у томе непосредно учествовати. Током израде плана мора се водити рачуна о томе да наставне

теме и области нису исте ни по сложености ни по обиму, као и да је за њихову обраду потребно

различито време. Због тих разлога свакој наставној теми требало би доделити одговарајући број

часова, водећи рачуна о сложености и обиму наставне теме.

Резултати припремања и планирања наставе су годишњи (глобални) план рада, оперативни

планови и планови наставних јединица.

Глобални (годишњи) план рада

Глобалним планом рада, за сваку наставну тему програма назначено је колико је часова

предвиђено за обраду новог градива, а колико за утврђивање и систематизацију. Поред овога, у

глобалном плану могу се навести и иновације чије се увођење планира, важнија наставна средства

која ће бити набављена, планирани контролни задаци и тестови (по месецима), корелација с другим

предметима, као и планирани излети, посете и екскурзије.

Предлог глобалног (годишњег) плана рада наставе историје у седмом разреду основне школе

a

1. На позорници новог века 7 4 1 12

2. Срби од почетка 16. до краја 18. века 9 7 1 17

3. Револуције и њихов допринос обликовању

модерног света9 8 1 18

4. Срби у 19. веку 14 8 3 25

Укупно 39 27 6 72

2. ГЛОБАЛНИ И ОПЕРАТИВНИ ПЛАНОВИ РАДА


19/144

19

Оперативни (месечни или тематски) план рада

Оперативним – тематским – планирањем рада, у ствари, почиње стваралачка припрема

наставника за реализацију циљева, задатака и садржаја наставног програма. Свака наставна тема

има своје специфичности и зато представља посебу целину, која се у зависности од значаја и обима

градива, може обрађивати на мањем или већем броју часова. Шема оперативног (тематског) плана

може бити иста као и за оперативни (месечни) план, чак и боља, управо из тога што је тематско

планирање пре оперативно, док, с друге стране, месец у планирању често не мора ништа да значи.

Тако, на пример, наставна тема Срби у . веку обухвата већи број часова и планира се у трајању од

око радних недеља, дакле више од три месеца наставе другог полугодишта.

Оперативно планирање има посебан дидактички значај, јер њиме и почиње стварана припрема

реализације програмских садржаја у настави. Током израде ових планова важно је консултовање

приручника, планирање избора наставних средстава, утврђивање циљева и очекиваних исходанаставних тема, као и место свих наставних јединица у наставним темама. Посебно је важно када

и како планирати часове утврђивања и систематизације. Број и распоред часова утврђивања и

систематизације градива мора пратитити логику саме наставне теме, дидактичке захтеве и потребе

које проистичу из наставног садржаја. У припреми часова обраде наставне теме, треба предвидети

наставна средства и наставне методе које одговарају садржају и циљевима наставне теме. Поред

тога требало би увек планирати и шта се од наставних средстава може израдити уз помоћ ученика у

самој школи. Примери за израду наставних средстава која се могу израдити уз помоћ ученика дати

су у поглављу „Предлози наставних техника и метода“.

Будући да у Србији постоје разлике у школским календарима (на територији Србије и у Војводини),

одлучили смо се за пример оперативног (тематског) плана. Из истог разлога, нисмо ни повуклиграницу између првог и другог полугодишта. Часови систематизације градива на крају наставних

тема намењени су оцењивању ученика путем тестова или контролних радова.


20/144

20


НАСТАВНА ТЕМА: НА ПОЗОРНИЦИ НОВОГ ВЕКА

.

1. 1.

Основне одлике

новог века

(појам нови век ,

хронолошки и

просторни оквири)

ОБРАДА УСВАЈАЊЕ ФРОНТАЛНИВЕРБАЛНО-

-ТЕКСТУАЛНА

УЏБЕНИК,

ИСТОРИЈСКА

КАРТА

1. 2.Научна и техничка

открићаОБРАДА УСВАЈАЊЕ ФРОНТАЛНИ

ВЕРБАЛНО-


УЏБЕНИК,


КАРТА

2. 3.Велика географска

открићаОБРАДА УСВАЈАЊЕ ФРОНТАЛНИ

ВЕРБАЛНО-


УЏБЕНИК,


КАРТА

2. 4.

Открића, научна,

техничка и

географска

УТВРЂИВАЊЕ ПРИМЕНА САМОСТАЛНИ ДИЈАЛОШКА

УЏБЕНИК,


КАРТА

3. 5.

Градови и нов

начин производње ОБРАДА УСВАЈАЊЕ ФРОНТАЛНИ

ВЕРБАЛНО-


УЏБЕНИК,

ИСТОРИЈСКАКАРТА

3. 6.Хуманизам и

ренесансаОБРАДА УСВАЈАЊЕ ФРОНТАЛНИ

ВЕРБАЛНО-


УЏБЕНИК,


КАРТА

4. 7.Градови, хуманизам

и ренесансаУТВРЂИВАЊЕ ПРИМЕНА ФРОНТАЛНИ ДИЈАЛОШКА

УЏБЕНИК,


КАРТА

4. 8.

Реформација и

противреформа-

ција



УЏБЕНИК,


КАРТА

5. 9.

Реформација и

противреформа-

ција

УТВРЂИВАЊЕ ПРИМЕНА ФРОНТАЛНИ ДИЈАЛОШКА УЏБЕНИК,ИСТОРИЈСКА

КАРТА

5. 10.Апсолутистичке

монархијеОБРАДА УСВАЈАЊЕ ФРОНТАЛНИ

ВЕРБАЛНО-


УЏБЕНИК,


КАРТА

6. 11.Апсолутистичке

монархијеУТВРЂИВАЊЕ ПРИМЕНА САМОСТАЛНИ ДИЈАЛОШКА

УЏБЕНИК,


КАРТА

6. 12.На позорници

новог векаСИСТЕМАТИЗАЦИЈА ПРИМЕНА САМОСТАЛНИ

РЕШАВАЊЕ

ПРОБЛЕМАТЕСТ

Предлог оперативног (тематског) плана рада


21/144

21

НАСТАВНА ТЕМА: СРБИ ОД ПОЧЕТКА 16. ДО КРАЈА 18. ВЕКА

.

7. 13.

Османско царство –

друштво и државно

уређење



УЏБЕНИК,


КАРТА

7. 14.

Османско царство –

ратови и освајања ОБРАДА УСВАЈАЊЕ ФРОНТАЛНИВЕРБАЛНО-


УЏБЕНИК,


8. 15. Османско царство УТВРЂИВАЊЕ ПРИМЕНА САМОСТАЛНИ ДИЈАЛОШКАУЏБЕНИК,


КАРТА

8. 16.

Свето римско

царство, Хабзбуршка

монархија, Млетачка

република и

Дубровник


-ТЕКСТУАЛНАУЏБЕНИК

9. 17.

Свето римско

царство, Хабзбуршкамонархија, Млетачка

република и

Дубровник

УТВРЂИВАЊЕ ПРИМЕНА САМОСТАЛНИ ДИЈАЛОШКАУЏБЕНИК,


КАРТА

9. 18.Срби у Османском

царствуОБРАДА УСВАЈАЊЕ ФРОНТАЛНИ

ВЕРБАЛНО-


УЏБЕНИК,


КАРТА

10. 19.Срби у Османском

царствуУТВРЂИВАЊЕ ПРИМЕНА САМОСТАЛНИ ДИЈАЛОШКА

УЏБЕНИК,


КАРТА

10. 20.

Отпор османској

власти – Срби у

ратовима Аустрије

и Млетачке

републике против

Турског царства



УЏБЕНИК,ИСТОРИЈСКА

КАРТА

11. 21.

Отпор османској

власти – Срби у

ратовима Аустрије

и Млетачке

републике против

Турског царства


УЏБЕНИК,


КАРТА

11. 22.

Српска православна

црква у Османском

царству

ОБРАДА УСВАЈАЊЕ ФРОНТАЛНИ ВЕРБАЛНО--ТЕКСТУАЛНА

УЏБЕНИК,ИСТОРИЈСКА

КАРТА


22/144

22


.

12. 23.

Српска православна

црква у Османском

царству


УЏБЕНИК,


КАРТА

12. 24. Сеобе Срба ОБРАДА УСВАЈАЊЕ ФРОНТАЛНИВЕРБАЛНО-


УЏБЕНИК,


КАРТА

13. 25. Сеобе Срба УТВРЂИВАЊЕ ПРИМЕНА САМОСТАЛНИ ДИЈАЛОШКАУЏБЕНИК,


КАРТА

13. 26.

Срби под

хабзбуршком и

млетачком влашћу



УЏБЕНИК,


КАРТА

14. 27.

Срби под





УЏБЕНИК,


КАРТА

14. 28.

Срби под




УЏБЕНИК,


КАРТА

15. 29.Срби од почетка 16.

до краја 18. векаСИСТЕМАТИЗАЦИЈА ПРИМЕНА САМОСТАЛНИ

РЕШАВАЊЕ

ПРОБЛЕМАТЕСТ

НАСТАВНА ТЕМА: СРБИ ОД ПОЧЕТКА 16. ДО КРАЈА 18. ВЕКА(наставак)


23/144

23

НАСТАВНА ТЕМА: РЕВОЛУЦИЈЕ И ЊИХОВ ДОПРИНОС

ОБЛИКОВАЊУ МОДЕРНОГ СВЕТА

.

15. 30.Индустријска

револуцијаОБРАДА УСВАЈАЊЕ ФРОНТАЛНИ

ВЕРБАЛНО-


16. 31.Индустријска

револуцијаУТВРЂИВАЊЕ ПРИМЕНА САМОСТАЛНИ ДИЈАЛОШКА УЏБЕНИК

16. 32.Грађанске

револуцијеОБРАДА УСВАЈАЊЕ ФРОНТАЛНИ

ВЕРБАЛНО-


УЏБЕНИК,


КАРТА

17. 33.Грађанске

револуцијеУТВРЂИВАЊЕ ПРИМЕНА САМОСТАЛНИ ДИЈАЛОШКА УЏБЕНИК

17. 34.

Француска

грађанска

револуција



18. 35.

Француска

грађанска




18. 36.

Француска

грађанска



УЏБЕНИК,


КАРТА

19. 37.Наполеон и његово

добаОБРАДА УСВАЈАЊЕ ФРОНТАЛНИ

ВЕРБАЛНО-


УЏБЕНИК,


КАРТА

19. 38.Наполеон и његово

добаУТВРЂИВАЊЕ ПРИМЕНА САМОСТАЛНИ ДИЈАЛОШКА

УЏБЕНИК,


КАРТА

20. 39.Револуција

1848/49. годинеОБРАДА УСВАЈАЊЕ ФРОНТАЛНИ

ВЕРБАЛНО-


УЏБЕНИК,


КАРТА

20. 40.Револуција

1848/49. године УТВРЂИВАЊЕ ПРИМЕНА САМОСТАЛНИ ДИЈАЛОШКА

УЏБЕНИК,


21. 41.

Нове државе

у Европи –

уједињење Италије

и Немачке



УЏБЕНИК,


КАРТА

21. 42.

Нове државе

у Европи –

уједињење Италије

и Немачке


УЏБЕНИК,


КАРТА

22. 43.Грађански рат у

САД ОБРАДА УСВАЈАЊЕ ФРОНТАЛНИВЕРБАЛНО-


УЏБЕНИК,

istorija 7 prirucnik knjizni blok low res

Documents