kako podizati dete - heartcoreissues.weebly.com file4 maloborojni ljudi primaju kvalitetno vo|stvo...

KAKO PODIZATI DETE

[ri Aurobindo i Majka

2

Naslov originala:

Sri Aurobindo and the Mother, “How to Bring Up a Child” © 1980 Sri Aurobindo Ashram Trust

Pondicherry, India

prevod sa engleskog: Milan @ivkovi}

izdava~:

Milan @ivkovi}

{tampa: Veliki Medved, Beograd

prvo izdanje,

Beograd, 2011. tira`: 300

ISBN 978-86-84597-13-9

biblioteka

IFBSU!DPSF!JTTVFT!

3

SADR@AJ

Dete – du{a namenjena da raste 5 Obrazovanje po~inje pre ro|enja 5 Obrazovati dete zna~i obrazovati sebe 8 Za telo podesno da ispolji lepotu 10 Hrana i potrebe tela 12 Va`nost spavanja 13 Po{tujte zdravlje i ~isto}u 15 Sportovi i bavljenje sportom 16 U~itelj – ìvi primer –

crte li~nosti uspe{nog u~itelja 18 Podu~avati na pravi na~in 19 Najlep{i poklon koji se moè dati detetu 23 Sloboda su{tinska za rast 25 [ta treba da objasnimo deci 27 Mala deca su divna 30 U~e}i vi{e i uvek vi{e 32 Nikad se ne izdirati 37 Na}i unutra{nju Istinu 39 Kad deca kukaju za stvarima 43 Kad se deca igraju ma~evima i pi{toljima 47 Neka prise}anja 49 Ti si To 53 Najè{}a mu{terija Oca Flanegana 57 Dar razumevanja 63

Izvori 67 O autorima 68

4

Maloborojni ljudi primaju kvalitetno vo|stvo kakvo se traì da bi se podizalo dete. Kao rezultat, neizostavno zavr{imo prenose}i svoje sopstvene podsvesne nedostatke (inerciju, zavisnosti, nedisciplinu) na svoju decu. SABDA (Odeljenje za {tampu [ri Aurobindo A{rama) je objavila knjiìcu “Kako podizati dete” na ovu vrhunski va`nu temu, donose}i na jednom mestu uvide od [ri Aurobinda i Majke (Mire Alfase) zajedno sa anegdotama i pri~ama od drugih ljudi i sa drugih mesta.

Kad planirate za godinu dana, sejte kukuruz. Kad planirate za deceniju, sadite drve}e. Kad planirate za ceo ìvot, obu~avajte i obrazujte ljude.

Kvan Ce

“Deci treba pomo}i da izrastu u otvorena, po{tena, ispravna i ~estita ljudska bi}a spremna da se razviju u boànsku prirodu.”

[ri Aurobindo

5

Dete – du{a namenjena da raste Dete je po drevnoj patrijarhalnoj ideji bilo ìvo vlasni{tvo oca; bilo je njegova tvorevina, njegov proizvod, njegova sopstvena reprodukcija samog sebe; otac je, pre nego li Bog ili univerzalni @ivot na mestu Boga, stajao kao autor de~ijeg bi}a; a tvorac ima svako pravo nad svojom tvorevinom, proizvo|a~ nad svojom rukotvorinom. Imao je pravo da ~ini od njega {ta mu volja, a ne ono {to je bi}e deteta stvarno bilo iznutra, da ga obu~ava i oblikuje i kroji u skladu sa roditeljskim idejama, a ne da ga podiè u skladu sa najdubljim potrebama njegove prirode, da ga veè za roditeljsku karijeru ili karijeru odabranu od strane roditelja, a ne za ono na {ta je ukazivala njegova priroda i sposobnost i sklonost, da utvrdi za njega sve kriti~ne prekretnice njegovog ìvota ~ak i nakon {to dostigne zrelost. U obrazovanju na dete se nije gledalo kao na du{u koja je namenjena da raste, ve} kao na grubu psiholo{ku gra|u da se uobli~i u utvr|en kalup od strane nastavnika. Mi smo prevalili put do jedne druge koncepcije deteta kao du{e sa svojim sopstvenim bi}em, prirodom i sposobnostima, kome se mora pomo}i da ih na|e, da na|e sebe, da izraste u njihovu zrelost, u puno}u fizi~ke i vitalne energije i krajnju {irinu, dubinu i visinu svog emotivnog, svog intelektualnog i svog duhovnog bi}a.

[ri Aurobindo (S.A.B.C.L. Vol. 15, p. 605)

Obrazovanje po~inje pre ro|enja Govoriti o deci ènama Japana je, mislim, govoriti im o njihovoj najdraòj, njihovoj najsvetijoj temi. Zbilja, ni u jednoj drugoj zemlji na svetu nisu deca zauzela tako va`no, tako iskonsko mesto. Ona su, ovde, sredi{te brige i pa`nje. Na njih

6

su usredsre|ene – i ispravno – nade za budu}nost. Ona su ìvo obe}anje rastu}eg prosperiteta za zemlju. Stoga, najva`niji rad dodeljen ènama u Japanu je pravljenje dece. Materinstvo se smatra za glavnu ulogu ène. Ali ovo vaì samo onoliko koliko shvatamo na {ta se misli pod re~ju materinstvo. Jer donositi decu na svet kao {to ze~evi donose svoje mlade – instinktivno, neznala~ki, poput ma{ine, to se svakako ne moè nazvati materinstvom! Istinsko materinstvo po~inje svesnim stvaranjem bi}a, sa voljnim oblikovanjem du{e koja dolazi da razvije i koristi novo telo. Istinski domen èna je duhovni. Mi to isuvi{e ~esto zaboravljamo. Nositi dete i konstruisati njegovo telo maltene podsvesno nije dovoljno. Rad zbilja otpo~inje kad, putem mo}i misli i volje, za~injemo i stvaramo karakter sposoban da ispolji neki ideal. A nemojte re}i da nemamo mo} da ostvarimo takvu stvar. Bezbrojni primeri upravo ove delotvorne mo}i se mogu izneti kao dokazi. Pre svega, efekat fizi~kog okruènja je prepoznat i prou~avan odavno. Upravo okruùju}i ène oblicima umetnosti i lepote, malo po malo, drevni su grci stvorili izuzetno skladnu rasu kakva su bili. Pojedina~ni primeri iste ~injenice su brojni. Nije retkost videti ènu koja je, dok je bila trudna, stalno gledala i divila se lepoj slici ili statui, ra|aju}i dete sa savr{enom sli~no{}u sa tom slikom ili statuom. Ja sam li~no upoznala nekoliko takvih primera. Me|u njima, jasno se se}am dve devoj~ice; bile su bliznakinje i savr{eno lepe. Ali najvi{e je zapanjivalo koliko su malo bile nalik svojim roditeljima. Podsetile su me na veoma ~uvenu sliku koji je naslikao engleski slikar Rejnolds. Jednog dana sam iznela tu opasku majci, koja je smesta uzviknula: “Zbilja, zar ne? Zanima}e vas da saznate da sam, dok sam o~ekivala ovu decu, imala, oka~enu iznad svog kreveta, veoma dobru reprodukciju Rejnoldsove slike. Pre odlaska na spavanje i ~im bih se probudila, moj poslednji i prvi pogled padao je na tu

7

sliku; a u svom srcu sam se nadala: da mi deca budu kao lica na ovoj slici. Vidite da sam ba{ dobro uspela!” Uistinu, mogla bi da bude ponosna na svoj uspeh, a njen primer je od velike koristi za druge ène. Ali ako moèmo da postignemo takve rezultate na fizi~koj ravni gde su materijali najmanje plasti~ni, koliko vi{e to moèmo da uradimo na psiholo{koj ravni gde je uticaj misli i volje tako mo}an. Za{to prihvatati mra~ne okove nasle|a i atavizma – koji nisu ni{ta vi{e od podsvesnih preferenci za na{ sopstveni trend karaktera – kad moèmo, koncentracijom i voljom, da zovemo u bi}e tip konstruisan u skladu sa najvi{im idealom koji smo u stanju da zamislimo? Sa ovim naporom, materinstvo postaje istinski dragoceno i sveto; uistinu, sa ovim ulazimo u sjajan rad Duha, a ènski rod se izdiè iznad animalnosti i njenih obi~nih instinkta ka pravoj ~ove~nosti i njenim mo}ima. U ovim naporima, u ovom poku{aju, onda, leì na{a istinska du`nost. A ako je ovo uvek bilo od najve}e va`nosti, svakako je zauzelo kapitalnu va`nost u sada{njem zaokretu zemaljske evolucije.

(C.W.M. Vol. 2, pp. 153-54)

* Obrazovanje ljudskog bi}a treba da po~ne na ro|enju i da se nastavi do kraja njegovog ìvota. Zbilja, ako èlimo da ovo obrazovanje ima maksimalan rezultat, ono treba da otpo~ne ~ak pre ro|enja; u ovom slu~aju sama majka je ta koja ide dalje sa ovim obrazovanjem putem dvojakog delovanja; prvo, na samoj sebi za svoje sopstveno pobolj{anje, a drugo, na detetu koje formira fizi~ki. Jer izvesno je da priroda deteta koje ima da se rodi zavisi mnogo od majke koja ga formira, od njenih te`nji i volje kao i od materijalnog okruènja u kome ìvi. Postarati se

8

da njene mislu uvek budu lepe i ~iste, njena ose}anja uvek plemenita i fina, njeno materijalno okruènje {to je skladnije mogu}e i puno velike jednostavnosti – ovo je deo obrazovanja koji treba da se primeni na samu majku. A ako ona uz to ima svesnu i odre|enu volju da formira dete prema najvi{em idealu koji moè da zamisli, onda }e se zbilja najbolji uslovi ostvariti tako da dete moè da do|e na svet sa svojim krajnjim potencijalima. Koliko te{kih napora i beskorisnih komplikacija bi se izbeglo na ovaj na~in!

Majka (Ibid. Vol. 12, p. 9)

Obrazovati dete zna~i obrazovati sebe Ve}ina roditelja, iz raznih razloga, posve}uje veoma malo misli istinskom obrazovanju koje treba preneti deci. Kad su doneli dete na svet, snabdeli ga hranom, zadovoljili njegove razne materijalne potrebe i postarali se o njegovom zdravlju manje ili vi{e pa`ljivo, misle da su potpuno izvr{ili svoju du`nost. Kasnije }e ga poslati u {kolu i uru~iti nastavnicima odgovornost za njegovo obrazovanje. Ima drugih roditelja koji znaju da njihova deca moraju da se obrazuju i koji poku{avaju da urade {ta mogu. Ali veoma malobrojni, ~ak i me|u onima koji su krajnje ozbiljni i iskreni, znaju da prva stvar koja treba da se uradi, kako bi mogli da obrazuju dete, jeste obrazovati sebe, postati svestan i gospodar sebe, tako da nikad ne daju lo{ primer svom detetu. Jer iznad svega primer je ono kroz {ta obrazovanje postaje delotvorno. Govoriti dobre re~i i davati mudar savet detetu ima veoma malo efekta ako mu sam ~ovek ne daje primer onoga ~emu ga u~i. Iskrenost, ~estitost, po{tenje, hrabrost, nemanje li~nog interesa, nesebi~nost, strpljenje, istrajnost, izdr`ljivost, mir, smirenost, samokontrola su sve stvari koje se u~e beskrajno

9

bolje primerom nego lepim govorima. Roditelji, imajte visok ideal i uvek delajte u skladu sa njim i vide}ete da }e malo po malo va{e dete odraàvati ovaj ideal u sebi i spontano ispoljavati osobine koje biste voleli da se vide izraène u njegovoj prirodi. Sasvim prirodno, dete ima po{tovanje i divljenje prema svojim roditeljima; ukoliko nisu ba{ nedostojni, uvek }e svom detetu izgledati kao polubogovi koje }e poku{ati da opona{a najbolje {to moè. Uz veoma malobrojne izuzetke, roditelji nisu svesni pogubnog uticaja koji njihovi sopstveni nedostaci, impulsi, slabosti i pomanjkanje samokontrole imaju na njihovu decu. Ako èlite da vas po{tuje neko dete, imajte po{tovanja prema sebi i budite vredni po{tovanja u svakom trenutku. Nikad ne budite zapovedni~ki, despotski, nestrpljivi ili zlovoljni. Kad vam va{e dete postavi pitanje, nemojte da mu date glup ili blesav odgovor pod izgovorom da ne moè da vas shvati. Moète uvek da sebe u~inite shva}enim ako se dovoljno pomu~ite; i uprkos popularnoj izreci da je uvek dobro govoriti istinu, potvr|ujem da je uvek dobro govoriti istinu, ali da se ve{tina sastoji u tome da se kaè na takav na~in da se u~ini pristupa~nom umu slu{aoca. U ranom ìvotu, dok ne bude imao dvanaest ili ~etrnaest godina, de~iji um moète da obu~ite da shvata ove stvari koriste}i konkretne slike, simbole ili parabole. Do sasvim poodmaklog doba pripovetka, pri~a, bajka dobro ispri~ana u~i mnogo vi{e od ma kog broja teoretskih obja{njenja.

(Ibid. Vol. 12, pp. 9-11)

* Najgore od svega ({to ljudi obi~no rade) je ostavljati svoju decu sa poslugom. To je zlo~in. Jer ovi ljudi imaju skroz vulgarnu svest, skroz nisku, skroz mra~nu; i sasvim spontano, bez da to èle, pu{taju je da u|e u decu. Prirodno, postoji uzrast kad se deca stavljaju u {kolu i tamo po~inju da dolaze u kontakt sa

10

masom dece koja nisu uvek ba{ preporu~ljiva. Veoma je te{ko izbe}i ove odnose. Ali svejedno, ako je ~ovek otpo~eo ìvot sa malo svesti i mnogo dobre volje, kad se sre}e sa ljudima koji nisu poèljno dru{tvo, on to oseti. A ako ima dobru volju, smesta poku{a da se ne vi|a sa njima ili da ne bude sa njima.

Majka (Ibid. Vol. 5, pp. 413-14)

Za telo podesno da ispolji lepotu Rekla sam da od mladog uzrasta decu treba u~iti da po{tuju dobro zdravlje, fizi~ku snagu i ravnoteù. Veliki zna~aj lepote tako|e mora da se naglasi. Mlado dete treba da teì lepoti, ne radi toga da ugodi drugima ili da zadobije njihovo divljenje, ve} radi ljubavi prema samoj lepoti; jer lepota je ideal koji sav fizi~ki ìvot mora da ostvari. Svako ljudsko bi}e ima mogu}nost uspostavljanja sklada izme|u razli~itih delova svog tela i u raznim pokretima tela u akciji. Svako ljudsko telo koje do|e pod racionalan metod kulture od samog po~etka svog postojanja moè da ostvari svoj sopstveni sklad i tako postane podesno da ispolji lepotu.... Do sada sam govorila samo o obrazovanju koje treba dati deci; jer dobar broj telesnih nedostataka moè da se ispravi i mnogo lo{eg formiranja izbegne prosvetljenim fizi~kim obrazovanjem u prikladno vreme. Ali ako iz ma kog razloga ovo fizi~ko obrazovanje nije dato tokom detinjstva ili ~ak u mladosti, moè da po~ne u bilo kom dobu i da se prati ceo ìvot. Ali {to kasnije ~ovek po~ne, to vi{e mora da bude pripremljen da se sretne sa lo{im navikama koje moraju da se isprave, krutostima da se na~ine savitljivim, lo{im formama da se isprave. A ovaj pripremni rad }e zahtevati mnogo strpljenja i istrajnosti pre nego {to ~ovek bude mogao da otpo~ne konstruktivni program za uskla|ivanje oblika i njegovih

11

pokreta. Ali ako odràvate ìvim u sebi ideal lepote koja ima da se ostvari, pre ili kasnije }ete sigurno dosti}i cilj koji ste sebi postavili.

Majka

* Svo obrazovanje tela, ako }e da bude delotvorno, mora da bude strogo i detaljno, dalekose`no i metodi~no. Ovo }e se prevesti u navike; telo je bi}e navika. Ali ove navike treba da budu kontrolisane i disciplinovane, dok ostaju dovoljno fleksibilne da se prilagode okolnostima i potrebama rasta i razvoja bi}a. Svo obrazovanje tela treba da po~ne od ro|enja i da se nastavi celog ìvota. Nikad nije prerano da se po~ne niti prekasno da se nastavi. Fizi~ko vaspitanje ima tri glavna aspekta: (1) kontrola i disciplina funkcionisanja tela, (2) celovit, metodi~an i skladan razvoj svih delova i pokreta tela i (3) ispravljanje bilo kojih nedostataka i deformiteta. Moè se re}i da od samih prvih dana, ~ak prvih sati svog ìvota, dete treba da ide kroz prvi deo ovog programa {to se ti~e hrane, spavanja, izlu~ivanja itd. Ako dete, od samog po~etka svog postojanja, nau~i dobre navike, to }e ga po{tedeti dosta muke i neugodnosti za ostatak ìvota; a pored toka, oni koji imaju odgovornost da se brinu o njemu tokom njegovih prvih godina na}i }e da im je zadatak mnogo lak{i. Prirodno, ovo obrazovanje, ako }e da bude racionalno, prosvetljeno i delotvorno, mora da se zasniva na minimumu znanja o ljudskom telu, njegovoj strukturi i njegovom funkcionisanju. Kako se dete razvija, mora postepeno da se u~i da opaà funkcionisanje svojih unutra{njih organa tako da moè da ih kontroli{e sve vi{e i vi{e i da se postara da ovo funkcionisanje ostane normalno i skladno. [to se ti~e poloàja, stavova i pokreta, lo{e navike se formiraju vrlo rano i vrlo brzo, a one mogu da imaju pogubne posledice na njegov ceo ìvot.

12

Oni koji ozbiljno shvataju pitanje fizi~kog obrazovanja i èle da daju svojoj deci najbolje uslove za normalan razvoj lako }e na}i neophodne naznake i uputstva. Ta tema se sve vi{e prou~ava i mnoge knjige su se pojavile, a i dalje se pojavljuju, koje daju sve potrebne informacije i vo|stvo.

(Ibid. Vol. 12, pp. 16-17) Hrana i potrebe tela Pitanje hrane se prou~ava na{iroko i detaljno; ishrana koja pomaè deci u njihovom rastu se generalno zna i moglo bi biti veoma korisno slediti je. Ali veoma je va`no upamtiti da je instinkt tela, sve dok ostaje neo{te}en, pouzdaniji od bilo koje teorije. U skladu s tim, oni koji èle da se njihovo dete razvija normalno ne treba da ga teraju da jede hranu koju smatra neukusnom, jer naj~e{}e telo poseduje siguran instinkt po pitanju toga {ta je {tetno za njega, ukoliko dete nije naro~ito hirovito. Telo u svom normalnom stanju, {to }e re}i, kad nema intervencije umnih zamisli ili vitalnih impulsa, tako|e zna vrlo dobro {ta je dobro i neophodno za njega; ali da bi to bilo delotvorno u praksi, ~ovek mora da obrazuje dete sa pa`njom i nau~i ga da razlikuje svoje èlje od svojih potreba. Treba mu pomo}i da razvije ukus za hranu koja je jednostavna i zdrava, koja zasiti i daje apetit, ali koja je bez ikakvih beskorisnih komplikacija. U svojoj svakodnevnoj hrani, sve {to tek puni stomak i uzrokuje ose}aj teìne treba izbegavati; a iznad svega, mora se nau~iti da jede u skladu sa svojom gla|u, ni manje ni vi{e, i da ne pravi od svojih obroka priliku da zadovolji svoju halapljivost ili alavost. Od svog samog detinjstva, ~ovek treba da zna da ~ovek jede da bi dao snagu i zdravlje telu, a ne da bi uìvao u zadovoljstvima nepca. Deci treba davati hranu koja

13

pogoduje njihovom temperamentu, pripremljenu na na~in koji garantuje higijenu i ~isto}u, koja je prijatna ukusu, a ipak vrlo jednostavna. Ova hrana treba da se bira i dozira u skladu sa uzrastom deteta i njegovim redovnim aktivnostima. Treba da sadrì sve hemijske i dinami~ke elemente koji su neophodni za njegov razvoj i uravnoteèn rast svakog dela njegovog tela. Po{to }e se detetu davati samo hrana koja mu pomaè da ostane zdravo i snabde ga energijom koja mu je potrebna, ~ovek mora da bude veoma pa`ljiv da ne koristi hranu kao sredstvo obuzdavanja i kazne. Praksa da se detetu govori “Nisi bio dobar de~ko, ne}e{ dobiti ni{ta za dezert”, itd, je krajnje {tetna. Na ovaj na~in stvarate u njegovoj maloj svesti utisak da mu se hrana daje uglavnom da zadovolji svoju pohlepu, a ne zato {to je neophodna za ispravno funkcionisanje njegovog tela.

(Ibid. Vol. 12, pp. 12-13; pp. 13-14) Va`nost spavanja Dete, koje god bile njegove aktivnosti, treba da ima dovoljan broj sati sna. Broj }e varirati u odnosu na njegov uzrast. U kolevci, beba treba da spava duè nego {to provodi vreme budna. Broj sati }e se smanjivati kako dete raste. Ali do zrelosti ne treba da bude manji od osam sati, na tihom, dobro provetrenom mestu. Dete nikad ne treba terati da ostaje budno do kasno, ni zbog kakvog razloga. Sati pre pono}i su najbolji za odmor nerava. âk tokom budnih sati, opu{tanje je neophodno za sve koji èle da odrè svoju nervnu ravnoteù. Znati kako opustiti mi{i}e i nerve je ve{tina kojoj treba nau~iti decu kad su veoma mlada. Ima mnogo roditelja koji, naprotiv, guraju svoju decu u stalnu aktivnost. Kad se dete u}uti, umi{ljaju da je bolesno. Ima ~ak roditelja koji imaju lo{u naviku da teraju svoje dete da radi ku}ni posao na ra~un njegovog odmora i

14

opu{tanja. Ni{ta nije gore za nervni sistem u razvoju, koji ne moè da podnese naprezanje isuvi{e stalnog napora ili aktivnosti koja mu se name}e, a nije slobodno odabrana. Uz rizik da idem protiv mnogih aktuelnih ideja i da naru{im mnoge predrasude, drìm da nije po{teno zahtevati sluènje od deteta, kao da je njegova du`nost da sluì svoje roditelje. Pre bi vaìlo obratno, i svakako da je prirodno da roditelji treba da sluè svom detetu ili barem da se dobro brinu o njemu. Jedino ako dete slobodno odabere da radi za svoju porodicu i obavlja ovaj rad kao igru ta je stvar dopustiva. A ~ak i tad, ~ovek mora da pazi da to ni na koji na~in ne umanji sate odmora koji su apsolutno neophodni za njegovo telo da bi funkcionisalo kako treba.

(Ibid. Vol. 12, pp. 15-16) Pitanje: Ponekad, Majko, kad decu ne{to zanima, ne èle da idu u krevet, {ta onda treba uraditi? Samo pre par minuta rekli su da su pospani, a onda po~nu da se igraju i ne èle da idu u krevet. Ne treba im se dopustiti da se igraju kad su pospani. Ovo je ba{ uplitanje vitalnih kretnji. Dete koje ne ìvi mnogo sa starijim ljudima (lo{e je za decu da ìve mnogo me|u starijima), dete prepu{teno sebi }e spavati spontano {ta god radilo onog trenutka kad mu bude potrebno da spava. Jedino, kad su deca navikla da ìve sa starijima, e pa, zaka~e sve navike odraslih. Posebno kad im se kaè: “Oh, ne moè{ ti ovo zato {to si mlad! Kad bude{ stariji, mo}i }e{ to da radi{. Ne moè{ da jede{ ovo zato {to si mali, kad bude{ ve}i mo}i }e{ to da jede{. U ovo odre|eno vreme mora{ da ide{ u krevet zato {to si mlad... .” Tako da, prirodno, imaju tu ideju da moraju da odrastu po svaku cenu ili da barem izgledaju odraslo!

(Ibid. Vol. 5, p. 295)

15

Po{tujte zdravlje i ~isto}u Jo{ jednu stvar treba nau~iti dete jo{ od njegovih ranih godina: da uìva u ~isto}i i da se pridràva higijenskih navika. Ali, kako bi dete postiglo ovu ~isto}u i po{tovanje prema pravilima higijene, ~ovek mora dobro da povede ra~una da ne usadi u njega strah od bolesti. Strah je najgori instrument obrazovanja i najsigurniji na~in privla~enja onoga od ~ega se ima strah. Ipak, dok ne treba da bude straha od bolesti, ne treba da postoji ni sklonost ka njoj, tako|e. Postoji preovla|uju}e verovanje da se briljantni umovi nalaze u slabim telima. Ovo je zabluda i nema nikakvu osnovu. Postojalo je mo`da vreme kad je romanti~an i morbidan ukus za fizi~kom neravnoteòm preovladavao; ali, sre}om, ta tendencija je nestala. U dana{nje vreme, dobro gra|eno, robusno, mi{i}avo, sna`no i dobro uravnoteèno telo se ceni onoliko koliko istinski vredi. U ma kom slu~aju, decu treba u~iti da po{tuju zdravlje i da se dive zdravom ~oveku ~ije energi~no telo zna kako da odbije napade bolesti. êsto dete glumi bolest da bi izbeglo neku mu~nu obavezu, rad koji ga ne zanima, ili naprosto da smek{a srca svojih roditelja i navede ih da zadovolje neki njegov hir. Dete se mora nau~iti {to je ranije mogu}e da ovo ne prolazi i da ono ne postaje interesantnije time {to je bolesno, ve} pre bi se reklo obratno. Slabi imaju sklonost da veruju da ih njihova bolest ~ini posebno zanimljivim i da koriste ovu slabost i ako je neophodno ~ak i bolest kao sredstvo za privla~enje pa`nje i saose}anja ljudi oko sebe. Nipo{to ova pogubna sklonost ne treba da se ohrabruje. Decu treba nau~iti da je biti bolestan znak slabosti i inferiornosti, ne neke vrline ili `rtve.

16

Sportovi i bavljenje sportom îm je dete u stanju da koristi svoje udove, neko vreme treba posvetiti svakog dana metodi~nom i redovnom razvoju svih delova njegovog tela. Svakog dana nekih dvadeset ili trideset minuta, poèljno bi bilo nakon {to se probudi, ako je mogu}e, bi}e dovoljno da osigura odgovaraju}e funkcionisanje i izbalansiran rast njegovih mi{i}a dok se spre~ava bilo kakvo ukru}ivanje zglobova i ki~me, {to se de{ava mnogo ranije nego {to se misli. U op{tem programu obrazovanja deteta, sportovima i igrama napolju treba dati istaknuto mesto; to }e, vi{e od svih lekova na svetu, osigurati detetu dobro zdravlje. Sat vremena boravka na suncu ~ini vi{e da izle~i slabost ili ~ak anemiju od ~itavog arsenala tonika. Moj savet je da lekovi ne bi trebalo da se koriste ukoliko nije apsolutno nemogu}e izbe}i ih; a ovo “apsolutno nemogu}e” treba da bude veoma striktno. U ovom programu fizi~ke kulture, mada postoje dobro znane smernice da se slede za najbolji razvoj ljudskog tela, ipak, ako }e metod da bude potpuno efikasan u svakom slu~aju, mora da se razmatra pojedina~no, ako je mogu}e uz pomo} kompetentne osobe, ili ako ne to, konsultuju}i razli~ite priru~nike koji su ve} objavljeni, a i dalje se objavljuju, na tu temu.

(Ibid, Vol. 12, pp. 14-15)

* Pitanje: Draga majko, tokom na{ih turnira ima mnogih koji igraju u veoma lo{em duhu. Poku{avaju da povrede druge kako bi pobedili. A zapazili smo da ~ak i mali{ani u~e da to rade. Kako to moè da se izbegne? Kod dece iznad svega su neznanje i lo{ primer ono {to pravi {tetu. Tako da bi bilo dobro ako, pre nego {to po~nu svoje igre,

17

sve vo|e grupa, kapiteni, pozovu na okup sve one za koje su zaduèni i da im kaù, da im objasne ta~no ono {to [ri Aurobindo ovde kaè, sa detaljnim obja{njenjima poput onih koja smo dali u dve knjiìce “Kodeks bavljenja sportom” i “Idealno dete” ([ta dete treba uvek da pamti). Ove stvari moraju ~esto da se ponavljaju deci. A onda, morate da ih upozorite na lo{e dru{tvo, lo{e prijatelje, kao {to sam vam rekla na jednom drugom ~asu. A iznad svega, postavite im pravi primer... Vi sami budite ono {to biste voleli da oni budu. Dajte im primer nevezanosti za li~ni interes, strpljenja, samokontrole, stalnog dobrog humora, prevazilaènja svojih sopstvenih li~nih nedopadanja, neku vrstu stalne dobre volje, shvatanja te{ko}a drugih; i tu ujedna~enost takta koja ~ini da deca budu slobodna od straha, jer ono {to decu ~ini takvom da varaju i ne govore istinu, ~ak da budu prepredena, je strah da }e biti ka`njena. Ako se ose}aju sigurnim, ne}e ni{ta da kriju od vas i onda }ete mo}i da im pomognete da budu verna i po{tena. Od svih stvari najva`niji je dobar primer. [ri Aurobindo govori o tome, o neizostavnom dobrom humoru koji ~ovek mora da ima u svim okolnostima, ovaj samozaborav: ne bacati svoje sopstvene male nevolje na druge; kad je neko umoran ili mu je neugodno, ne postajati neprijatan, nestrpljiv. Ovo zahteva poprili~no savr{enstva, samokontrole koja je veliki korak na stazi ostvarenja. Kad bi neko ispunio uslove potrebne da bude istinski vo|a, ~ak i barem vo|a male grupe dece, pa, ve} bi bio daleko napredan u disciplini potrebnoj za postignu}e joge.

Majka (Ibid. Vol. 12, p15; Vol. 9, p. 80)

18

U~itelj – ìvi primer Crte li~nosti uspe{nog u~itelja 1. Potpuna samokontrola ne samo do mere nepokazivanja nikakve ljutnje, ve} ostajanje apsolutno tih i neuznemiren pod svim okolnostima. 2. Po pitanju samopouzdanja, mora tako|e da ima ose}aj relativnosti svoje va`nosti. Iznad svega, mora da ima znanje da sam u~itelj mora uvek da napreduje ako èli da njegovi u~enici napreduju, ne sme da ostaje zadovoljan ni onim {ta on jeste, niti onim {ta zna. 3. Ne sme da ima nikakav ose}aj su{tinske nadmo}nosti nad svojim u~enicima niti ikakvu li~nu naklonost ili privrènost prema jednom ili drugom. 4. Mora da zna da su svi jednaki duhovno i umesto puke tolerancije mora da ima globalno shvatanje ili razumevanje. 5. Posao i roditelja i u~itelja je da omogu}e i pomognu detetu da obrazuje sebe, da razvije svoje sopstvene intelektualne, moralne, estetske i prakti~ne sposobnosti i da raste slobodno kao organsko bi}e, ne da bude me{eno i pritiskano u oblik poput inertnog plasti~nog materijala. Interesovanje u~enika je proporcionalno istinskoj sposobnosti njihovog u~itelja.

- Majka Nema bolje lekcije od one date primerom. Re}i drugima: “Ne budite sebi~ni” nije od velike koristi, ali ako je neko slobodan od sve sebi~nosti, on postaje divan primer drugima; a neko ko iskreno teì da dela u skladu sa Vrhovnom Istinom stvara zaraznost za ljude oko sebe. Tako da je prva du`nost svih onih koji su u~itelji ili instruktori da daju primer osobina kojima podu~avaju druge. A ako, me|u ovim u~iteljima i instruktorima, neki nisu dostojni svog poloàja, zato {to svojim karakterom daju lo{ primer, njihova prva du`nost je da postanu

19

dostojni menjanju}i svoj karakter i svoje delovanje; nema drugog na~ina. Primer je najmo}niji instruktor. Nikad ne zahtevajte od deteta napor discipline koji vi sami ne ~inite. Smirenost, pribranost, red, metod, odsustvo beskorisnih re~i treba da budu stalno praktikovani od strane u~itelja ako èli da ih usadi u svoje u~enike. U~itelj treba da uvek bude ta~an i da dolazi na ~as par minuta pre nego {to po~ne, uvek prikladno odeven. A iznad svega, kako njegovi u~enici nikad ne bi lagali, on sam nikad ne sme da laè; kako njegovi u~enici nikad ne bi gubili ìvce, on nikad ne sme da izgubi ìvce sa njima; a da bi imao pravo da im kaè “Gruba igra se ~esto zavr{ava u suzama”, nikad ne treba da digne ruku ni na koga od njih. Ovo su osnovne i uvodne stvari koje treba da se praktikuju u svim {kolama bez izuzetka.

Majka (Ibid. Vol. 12, p. 168; p. 389; p. 360; pp. 194-95)

Podu~avati na pravi na~in Svako dete je ljubitelj zanimljive pripovesti, oboàvalac junaka i rodoljub. Apelujte na ove osobine u njemu i kroz njih nek ovlada, ne znaju}i, ìvim i ljudskim delovima istorije svog naroda. Svako dete je ispitiva~, istraìtelj, analizator, nemilosrdni anatom. Apelujte na ove kvalitete u njemu i neka stekne, ne znaju}i, ispravan temperament i neophodno temeljno znanje nau~nika. Svako dete ima nezaja`ljivu intelektualnu znatièlju i sklonost za metafizi~ko ispitivanje. Koristite je da ga polako navu~ete na shvatanje sveta i sebe samog. Svako dete ima dar opona{anja i dodir ma{tovite mo}i. Koristite je da mu date temeljni rad za sposobnost umetnika.

[ri Aurobindo

20

Ve}ina u~itelja èli da ima dobre u~enike: u~enike koji su marljivi i pa`ljivi, koji shvataju i znaju mnogo stvari, koji mogu dobro da odgovaraju – dobre u~enike. Ovo kvari sve. U~enici po~inju da konsultuju knjige, da prou~avaju, da u~e. Onda se oslanjaju samo na knjige, na ono {to drugi kaù ili napi{u i gube kontakt sa nadsvesnim delom koji prima znanje intuicijom. Ovaj kontakt ~esto postoji kod malog deteta, ali se gubi tokom njegovog obrazovanja.

Majka

* Postoji jedna stvar koju moram da naglasim. Ne poku{avajte da sledite ono {to se radi na univerzitetima napolju. Ne poku{avajte da upumpavate u u~enike puke podatke i informacije. Ne zadajte im toliko rada da mo`da ne}e imati vremena ni za {ta drugo. Niste u velikoj ùrbi da uhvatite voz. Pustite u~enike da shvate ono {to u~e. Pustite ih da to usvoje. Zavr{avanje studija ne treba da bude va{ cilj. Treba da napravite program na takav na~in da u~enici mogu da dobiju vremena da poha|aju predmete koje èle da u~e. Treba da imaju dovoljno vremena za svoje fizi~ke ve`be. Ne èlim da budu veoma dobri u~enici, a da budu bledi, mr{avi, anemi~ni. Mo`da }ete re}i da na ovaj na~in ne}e imati vremena za svoje studije, ali to moè da se nadoknadi pro{irenjem studija na duì period. Umesto da zavr{e studije za ~etiri godine, moète da uzmete {est godina. To bi pre bilo bolje za njih; mo}i }e da usvoje vi{e od atmosfere ovde i njihov napredak ne}e biti samo u jednom smeru po cenu svega drugog. Bi}e sveobuhvatan napredak u svim smerovima.

*

21

Ono {to treba da uradite je da nau~ite decu da se zanimaju za ono {to rade – to nije ista stvar {to i zainteresovati u~enike! Morate da probudite u njima èlju za znanjem, za napretkom. ôvek moè da se zainteresuje za bilo {ta – za metenje sobe, na primer – ako to radi sa koncentracijom, kako bi stekao iskustvo, da napreduje, da postane svesniji. êsto ovo kaèm u~enicima koji se àle da imaju lo{eg nastavnika. âk i ako im se nastavnik ne dopada, ~ak i ako im govori beskorisne stvari ili nije neka klasa, uvek mogu da steknu neku korist iz svog vremena na ~asu, da nau~e ne{to zanimljivo i da napreduju u svesti.

(“Sabrana dela Majke”, Collected Works of the Mother, Vol. 12, p. 171)

Bilo bi zanimljivo formulisati ili razraditi nov metod u~enja za decu, uzeti ih veoma mlade. Lako je kad su veoma mladi. Trebaju nam ljudi – o, trebali bi nam izuzetni u~itelji – koji imaju, prvo, dovoljno obilnu dokumentaciju onoga {to je poznato kako bi bili u stanju da odgovore na svako pitanje, a istovremeno, barem znanje, ako ne iskustvo – iskustvo bi bilo bolje – istinskog intuitivnog intelektualnog stava i – prirodno, sposobnost bi bila jo{ poèljnija, barem znanje da je istinski na~in saznavanja umna ti{ina, pa`ljiva ti{ina okrenuta ka istinskijoj Svesti i sposobnost da se prima ono {to dolazi odatle. Najbolje bi bilo imati tu sposobnost; barem bi trebalo objasniti da je to istinska stvar – neka vrsta demonstracije – i da ne funkcioni{e samo sa ta~ke gledi{ta onog {to mora da se nau~i, celog domena znanja, ve} tako|e celog domena onoga {to treba raditi: sposobnost da se prima ta~an pokazatelj kako to raditi; a kako idete dalje, to se menja u veoma jasno opaànje onoga {to mora da se uradi i precizan pokazatelj kada mora da se uradi. Barem deci, ~im budu imala sposobnost da razmi{ljaju – to po~inje sa uzrastom od sedam godina, ali oko ~etrnaest ili

22

petnaest je veoma jasno – deci treba dati male pokazatelje u uzrastu od sedam godina, potpuna obja{njenja sa ~etrnaest, o tome kako da to rade, i to je jedini na~in da se bude u vezi s dubljom istinom stvari, a da je sve ostalo vi{e ili manje umno primicanje ne~em {to se mo`e znati direktno. Kad uzimate decu veoma mladu, to je divno. Ima tako malo da se radi: dovoljno je biti. Nikad ne pravite gre{ku. Nikad ne gubite `ivce. Uvek shvatajte. A znati i videti jasno za{to je do{lo do ove kretnje, za{to je do{lo do tog impulsa, {ta je unutra{nji sastav deteta, koja je stvar koju treba oja~ati i izneti napred – to je jedina stvar da se uradi; i pustiti ih, pustiti ih slobodne da cvetaju; naprosto im dati priliku da vide mnoge stvari, da dodirnu mnoge stvari, da urade {to je vi{e stvari mogu}e. To je silna zabava. A iznad svega, ne poku{avajte da im nametnete ono {to mislite da znate.

* Nikad se ne izdirite na njih. Uvek shvatajte, a ako je dete spremno, objasnite; ako nije spremno za obja{njenje – ako ste vi sami spremni – zamenite pogre{nu vibraciju istinskom. Ali ovo... ovo zna~i zahtevati od u~itelja savr{enstvo koje oni retko imaju. Ali bilo bi vrlo zanimljivo napraviti program za u~itelje i istinski program studija, od samog dna – koji je tako plasti~an i koji prima utiske tako duboko. Ako im se da nekoliko kapi

23

istine kad su veoma mladi, procveta}e sasvim prirodno kako bi}e bude raslo. To }e biti predivan rad.

Majka (Ibid, Vol. 12, p. 407)

Najlep{i poklon koji se moè dati detetu U su{tini, jedina stvar koju treba da radite zdu{no je da ih u~ite da znaju sebe i da biraju svoju sopstvenu sudbinu, stazu koju }e da slede; u~iti ih da gledaju u sebe, shvataju sebe i da imaju volju za onim {to èle da budu. Ovo je beskrajno va`nije nego u~iti ih {ta se de{avalo na Zemlji u ranijim vremenima ili kako je Zemlja nastala, ili ~ak... uistinu, svim vrstama stvari koje su sasvim neophodno utemeljenje ako èlite da ìvite obi~nim ìvotom u svetu, jer ako ih ne znate, bilo ko }e smesta da vas spusti intelektualno: “Oh, on je idiot, on ne zna ni{ta.” Ali ipak, u bilo kojim godinama, ako ste studiozni i imate volju da to uradite, moète tako|e da se latite knjiga i radite; nije vam potrebno da idete u {kolu za to. Ima dovoljno knjiga na svetu da vas nau~e stvarima.

(Ibid. Vol. 18, p. 182, vol. 12, p. 167)

* Neprocenjivi je posed za svako ìvo bi}e ako je nau~ilo da zna sebe i da vlada sobom. Znati sebe zna~i znati motive svojih akcija i reakcija, “za{to” i “kako” svega {to se de{ava u ~oveku. Vladati sobom zna~i raditi ono {to je ~ovek odlu~io da uradi, ne raditi ni{ta sem toga, ne slu{ati ili slediti impulse, èlje ili hirove.... Najlep{i poklon koji se moè dati detetu bi bio nau~iti ga da zna sebe i da vlada sobom.

24

Voleti da u~i je najdragoceniji dar koji ~ovek moè dati detetu, da u~i uvek i svuda. Deca se moraju nau~iti: a) da ne govore la`, ma koje bile posledice; b) da kontroli{e nasilnost, bes, ljutnju.

Ako ove dve stvari mogu da se urade, ona mogu da se vode ka nat~ove{tvu.

Postoji ideja da ako ~ovek kr{i konvencije, ograni~avanja, slobodan je od ograni~enja obi~nog ~ove~anstva. Ali ovo je pogre{no. Ove dve stvari moraju da se postignu kako bi se moglo biti ono {to bi se moglo nazvati “nat~ovek”: ne govoriti laì i kontolisati sebe.

Potpuna posve}enost Boànskom je poslednji uslov, ali ovo su prve dve stvari da se postignu.

* Stvari kojima treba nau~iti dete: 1) Neophodnost apsolutne iskrenosti. 2) Izvesnost kona~ne pobede Istine. 3) Mogu}nost i volja za napretkom. Dobro raspoloènje, fer-plej, istinoljubivost. Strpljenje, izdr`ljivost, istrajnost. Prisebnost, hrabrost, veselost.

* Za decu, upravo zato {to su deca, bilo bi bolje usaditi u njih volju da savladaju budu}nost, volju da uvek gledaju napred i da èle da se kre}u {to brè mogu ka... onome {to }e da bude – ali ne treba da sa sobom vuku teret, `rvanj cele tla~iteljske teìne pro{losti. Jedino kad smo veoma visoko u svesti i znanju dobro je pogledati iza da se na|u ta~ke gde ova budu}nost po~inje da se pokazuje. Kad gledamo celu sliku, kad imamo veoma

25

globalno vi|enje, postaje zanimljivo znati da je ono {to }e se ostvariti kasnije ve} objavljeno unapred, na isti na~in kao {to je [ri Aurobindo rekao da }e se boànski ìvot ispoljiti na Zemlji, zato {to je ve} involuiran u dubinama Materije; sa ovog stanovi{ta zanimljivo je osvrnuti se nazad ili pogledati dole – ne da bi se znalo {ta se desilo, ili da bi se znalo {ta su ljudi znali: to je sasvim beskorisno. Deci treba re}i: ima divnih stvari da se ispolje, pripremite se da ih primite. Onda ako èle ne{to malo konkretnije i lak{e da shvate, moète da im kaète: [ri Aurobindo je do{ao da objavi ove stvari; kad budete u stanju da ga ~itate, shvati}ete. Tako da ovo budi interesovanje, èlju da u~e.

Majka (Ibid. Vol. 12, pp. 155-56, p. 152, pp. 404-05)

Sloboda su{tinska za rast Postoje svakojake vrste razli~itih i ~ak suprotnih teorija. Neki ljudi kaù: “Deci se mora prepustiti da imaju svoje sopstveno iskustvo zato {to je iskustvo ono kroz {ta ona najbolje u~e stvari.” Tako, kao ideja, to je odli~no; u praksi to o~igledno zahteva neke rezerve, zato {to ako pustite dete da hoda po ivici zida i padne i slomi nogu ili razbije glavu, iskustvo je malo prejako; ili ako ga pustite da se igra kutijom {ibica i spali sebi o~i, shvatate, to zna~i veoma skupo platiti za malo znanja! Raspravljala sam o ovome sa... ne se}am se sad ko je to bio... nekim ~ovekom koji se bavi obrazovanjem, koji je do{ao iz Engleske i imao ovu ideju o neophodnosti apsolutne slobode. Ja sam mu iznela ovu opasku; onda je on rekao: “Ali zarad ljubavi prema slobodi ~ovek moè da `rtvuje ìvot mnogih ljudi.” To je jedno mi{ljenje.

26

U isto vreme, suprotno preterivanje da se bude tu sve vreme i da se spre~ava dete da na~ini eksperiment, govore}i mu: “Ne radi ovo, ovo }e se desiti”, “Ne radi ono, to }e se desiti” – onda }e na kraju ono da se povu~e u sebe i ne}e imati ni hrabrosti ni odva`nosti u ìvotu, a to je tako|e veoma lo{e. U stvari svodi se na ovo: ~ovek nikad ne sme da donosi pravila. Svakog minuta mora da nastoji da primeni najvi{u istinu koju moè da zapazi. Mnogo je teè, ali to je jedino re{enje.

* [ta god da radite, nemoje da donosite pravila unapred, zato {to ~im ste doneli pravilo vi ga sledite vi{e ili manje slepo, a onda }ete sigurno, u devedeset devet i po puta od sto, da pogre{ite. Postoji samo jedan na~in da se istinski dela, to je da se poku{ava svakog trenutka, svake sekunde, u svakoj kretnji da se izrazi samo najvi{a istina koju ~ovek moè da zapazi, i da istovremeno zna da ovo zapaànje mora da bude progresivno i da ono {to vam se sada ~ini krajnje istinitim ne}e vi{e biti takvo sutra, a da }e vi{a istina morati da se izrazi sve vi{e i vi{e kroz vas. Ovo vi{e ne ostavlja mesta za spavanje u udobnom tamasu [letargiji, inerciji, prim. prev.]. Mislim da sam ba{ danas ili mo`da ju~e zagovarala pravo svakoga da ostane u neznanju ako mu je drago – ne govorim o neznanju sa duhovne ta~ke gledi{ta, svet Neznanja u kome ìvimo, ne govorim o tome. Govorim o neznanju prema klasi~nim idejama o obrazovanju. Pa, kaèm da ako ima ljudi koji ne èle da u~e i ne dopada im se da u~e, imaju pravo da ne u~e. Jedina stvar koja je na{a du`nost da im kaèmo je ova: “Sad, u uzrastu ste kad je va{ mozak u toku pripreme. Formira se. Svaka nova stvar koju u~ite stvara jednu malu vijugu u va{em mozgu. [to vi{e u~ite, {to vi{e mislite, {to vi{e razmi{ljate, {to vi{e radite, va{ mozak postaje sloèniji i potpuniji sa svojim si}u{nim vijugama. A po{to ste mladi, to se

27

najbolje radi sada. Eto za{to je uobi~ajena ljudska praksa da se bira mladost kao period u~enja, jer je beskrajno lak{e.” I tako kaèm: ako oko tog doba neka deca izjave kategori~ki “Intelektualni rast me uop{te ne zanima, ne èlim da u~im, èlim da ostanem neznalica na obi~an na~in neznanja” ne vidim po kom pravu bi ~ovek mogao da im nametne studije niti za{to bi bilo neophodno standardizovati ih. Ima onih koji su na dnu i drugih koji su na nekom drugom nivou. Ima ljudi koji mo`da imaju veoma izuzetne sposobnosti, a ipak nemaju ukus za intelektualni rast. ôvek moè da ih upozori da ako ne rade, ne u~e, kad odrastu mo`da }e ih biti sramota pred drugima. Ali ako to njima nije bitno i èle da ìve neintelektualnim ìvotom, verujem da ~ovek nema pravo da ih primorava. To je moja stalna sva|a sa {kolskim nastavnicima! Do|u i kaù mi: “Ako ne rade, kad porastu bi}e glupi i neznalice.” Kaèm: “Ali ako im uga|a da budu glupi i neznalice, koje vi imate pravo da se me{ate?” ôvek ne moè da u~ini znanje i inteligenciju obaveznim. To je sve.

(Ibid. Vol. 7, pp. 286-87, vol. 8, pp. 180-81) [ta treba da objasnimo deci Ono {to je veoma va`no je znati {ta èlite. A za ovo je neophodan minimum slobode. Ne smete da budete pod prinudom ili u obavezi. Morate da budete u stanju da radite stvari od sveg srca. Ako ste lenji, pa, zna}ete {ta zna~i biti lenj... Znate, u ìvotu dokoli~ari su primorani da urade deset puta vi{e posla od drugih, jer ono {to rade rade lo{e, tako da su primorani da to rade ponovo. Ali ovo su stvari koje ~ovek mora da nau~i iskustvom. Ne mogu se ubrizgati u vas. Um, ako se ne kontroli{e, je ne{to klimavo i neprecizno. Ako ~ovek nema naviku da ga koncentri{e na ne{to, tumara sve vreme. Ide bez zaustavljanja bilo kuda i zaluta u svet

28

nejasno}e. A onda, kad ~ovek èli da fiksira svoju pa`nju, to boli! Ima tu malo napora, ovako: “Oh! Kako je zamorno, boli!” Pa ~ovek to ne radi. I ìvi u nekoj vrsti oblaka. I glava vam je kao oblak; to je tako, ve}ina mozgova je poput oblaka: nema preciznosti, nema ta~nosti, nema jasno}e, maglovito je – nejasno i maglovito. Imate utisak pre nego li znanje o stvarima. @ivite u procenama i moète da drìte u sebi sve vrste opre~nih ideja sa~injenih uglavnom od utisaka, oseta, ose}anja, emocija – sve vrste takvih stvari koje imaju veoma malo veze sa mi{lju i... koje su naprosto nejasna tumaranja. Ali ako èlite da uspete da imate preciznu, konkretnu, jasnu, odre|enu misao o izvesnoj temi, morate da se potrudite, da se saberete, da se ~vrsto drìte, koncentri{ete. A prvi put kad to radite, to bukvalno boli, zamorno je! Ali ako ne napravite naviku od toga, sav }e vam ìvot biti u stanju neodlu~nosti. A kad to do|e do prakti~nih stvari, kad se suo~ite – jer, uprkos svemu, ~ovek se uvek suo~ava – sa nekim brojem problema koje treba re{iti, veoma prakti~ne vrste, pa, umesto da budete u stanju da dohvatite elemente problema, da ih sve stavite licem u lice, pogledate pitanje sa svake strane i dignete se iznad i vidite re{enje, umesto toga bi}ete bacakani unaokolo u vrtlozima ne~eg sivog i neizvesnog i bi}ete poput paukova koji vam jurcaju u glavi – ali ne}ete uspeti da uhvatite stvar. Govorim o najjednostavnijim problemima, znate; ne govorim o odlu~ivanju sudbine sveta ili ~ove~anstva, ili ~ak neke zemlje – ni{ta od te vrste. Govorim o problemima va{eg svakodnevnog ìvota, svakodnevnice. Oni postaju ne{to sasvim zamr{eno. Pa, upravo da bi se ovo izbeglo kaè vam se, kad je va{ mozak na putu formiranja: “Umesto da pustite da ga oblikuju ovakve navike i osobine, poku{ajte da mu date malo ta~nosti, preciznosti, sposobnosti za koncentraciju, za izbor, odlu~uju}i, dovode}i stvari u red, poku{ajte da koristite svoj razum.” Naravno, dobro se shvata da razum nije vrhovna sposobnost ~oveka i mora se prevazi}i, ali sasvim je o~igledno

29

da ako ga nemate, ìve}ete sasvim nepovezan ìvot, ne}ete ~ak znati ni kako da se racionalno pona{ate. Najmanja stvar }e vas potpuno uzrujati i ne}ete znati ~ak ni za{to, a jo{ manje kako da to izle~ite. Dok neko ko je u sebi ustanovio stanje aktivnog, jasnog rezonovanja, moè da se suo~i sa napadima svih vrsta, emocionalnih napada ili bilo kakvih proba; jer ìvot je sasvim na~injen od ovih stvari – neprijatnosti, gnjavaà – koje su male, ali proporcionalne onome ko ih ose}a, i tako ih on prirodno ose}a kao velike zato {to su proporcionalne prema njemu. Pa, razum moè malo da ustukne, pogleda na to, osmehne se i kaè: “A, ne, ~ovek ne mora da diè frku oko ovako male stvari.” Ako nemate razum bi}ete kao plutani ~ep na olujnom moru. Ne znam da li ~ep pati od svog stanja, ali mi ne izgleda ba{ sre}no. Eto onda. Sad, nakon {to sam sve ovo rekla – a nisam vam ovo rekla samo jednom, ve}, mislim, nekoliko puta i spremna sam da vam govorim onoliko puta koliko ho}ete – nakon {to sam ovo rekla, verujem da vas ostavljam potpuno slobodne da birate da li èlite da budete ~ep na olujnom moru ili èlite da imate jasno, precizno opaànje i dovoljno znanje stvari da hodate do – pa, naprosto do bilo gde gde èlite da idete. Jer postoji jasno}a koja je neizostavna kako bi se mogla ~ak slediti staza koju ~ovek odabere. Uop{te mi se ne dopada ideja da postanete u~enjaci, daleko od toga! Jer onda ~ovek upada u drugu krajnjost: puni svoju glavu sa tako mnogo stvari da nema vi{e mesta za vi{u svetlost; ali postoji minimum koji je neizostavan da... pa, da se ne bude plutani ~ep.

Majka

30

Mala deca su divna Mala deca su divna. Sasvim je dovoljno okruìti ih stvarima i pustiti ih. Nikad se ne upli}ite ukoliko nije apsolutno neophodno. I pustite ih. Nikad se ne izdirite na njih.

* Do uzrasta od sedam godina, deca treba da uìvaju. [kola treba da bude igra, a oni u~e dok se igraju. Dok se igraju razvijaju ukus za u~enje, znanje i shvatanje ìvota. Sistem nije ba{ bitan. Stav u~itelja je ono {to je bitno. U~itelj ne treba da bude ne{to {to neko trpi pod prinudom. On treba uvek da bude prijatelj koga volite zato {to pomaè i zabavlja vas.

* Ako se deca, ~ak vrlo mala, u~e da stavljaju stvari u red, da klasifikuju predmete po vrsti itd, itd, njima se to veoma svi|a i u~e veoma dobro. Postoji divna prilika da im se daju dobre lekcije iz ure|enja i urednosti, prakti~ne, efikasne lekcije, ne teorija.

* Poku{ajte i sigurna sam da }e vam deca pomo}i da uredite stvari. O~igledno je da dete dok ne postane barem malo svesno sebe, mora biti pot~injeno izvesnom pravilu, jer jo{ uvek nema sposobnost da bira za sebe. Taj uzrast veoma varira; zavisi od ljudi, zavisi od svakog pojedinca. Ali ipak, razume se da u sedmogodi{njem periodu izme|u sedme i ~etrnaeste godine, po~inje da dostiè doba razuma. Ako mu se pomogne, moè da postane rezonuju}e bi}e izme|u sedme i ~etrnaeste.

31

Pre sedme postoje geniji – uvek ima genija, svuda – ali po op{tem pravilu dete nije svesno sebe i ne zna za{to ili kako da radi stvari. To je vreme da se kultivi{e njegova pa`nja, da se nau~i da se koncentri{e na ono {to radi, da mu se da mala osnova dovoljna za njega da ne bude ba{ kao mala ìvotinja, ve} da pripada ljudskoj rasi kroz elementarni intelektualni razvoj.

* Nakon toga, postoji period od sedam godina tokom kojeg se mora nau~iti da bira – da bira {ta èli da bude. Ako odabere da ima bogat, sloèn, dobro razvijen mozak, mo}an u svojim funkcijama, pa, mora se nau~iti da radi; jer upravo radom, razmi{ljanjem, u~enjem, analizom itd. mozak se formira. Sa ~etrnaest godina ste spremni – ili bi trebalo da budete spremni – da znate {ta èlite da budete. Prema onome {to vidim i znam, kao op{te pravilo, deci preko 14 godina treba dopustiti nezavisnost i treba im davati savet samo ako i kada ga zatraè. Treba da znaju da su odgovorni za upravljanje svojim sopstvenim postojanjem.

(Ibid. Vol. 12, p. 196, p. 184, p. 191, vol. 8, pp. 180-81) ôvek mora da ima puno strpljenja sa mladom decom, i da im ponavlja istu stvar nekoliko puta, obja{njavaju}i im je na razne na~ine. Ona tek postepeno ulazi u um. Za decu treba da postoji vreme za rad i u~enje i vreme za igru.

* Inteligencija i sposobnost razumevanja su sigurno va`nije od redovnosti u radu. Postojanost bi se mogla ste}i kasnije.

32

U~itelj mora da otkrije kategoriju kojoj svako od dece o kojima brine pripada. A ako nakon pa`ljivog zapaànja otkrije dvoje ili troje izuzetne dece koja ùde da u~e i koja vole napredak, treba da im pomogne da iskoriste svoje energije u tu svrhu daju}i im slobodu izbora koja ohrabruje individualni rast. Stari metod razreda koji sedi, kojima u~itelj daje istu lekciju za sve, je svakako ekonomi~an i lak, ali tako|e veoma neefikasan, tako da se vreme tra}i za sve.

Majka (Ibid. Vol. 12, p. 135, p. 134, p. 136, p. 349)

U~e}i vi{e i uvek vi{e Deca imaju sve da u~e. Ovo treba da im bude glavna preokupacija kako bi se pripremila za koristan i produktivan ìvot. U isto vreme, kako rastu, moraju da otkriju u sebi stvar ili stvari koje ih najvi{e zanimaju i koje su u stanju dobro da obavljaju. Postoje latentne sposobnosti koje treba razviti. Postoje tako|e sposobnosti koje treba otkriti. Deca se moraju nau~iti da vole da prevazilaze te{ko}e i tako|e da ovo daje posebnu vrednost ìvotu; kad ~ovek zna kako to da uradi, to uni{tava dosadu zauvek i daje sasvim novo interesovanje za ìvot. Mi smo na Zemlji da bismo napredovali i imamo sve da u~imo.

* Neporecivo, ono {to najvi{e ko~i umni napredak kod dece je stalna rasutost njihovih misli. Njihove misli lepr{aju tamo-vamo kao leptiri}i i moraju da na~ine veliki napor da ih fiksiraju. Pa ipak, ova je sposobnost latentna u njima, jer kad uspete da pobudite njihovo interesovanje, sposobni su za dosta pa`nje. Svojom domi{ljato{}u }e, stoga, edukator postepeno pomagati

33

detetu da postane sposobno za odràvani napor pa`nje i sposobnost da bude sve vi{e i vi{e upijeno u rad koji dete tada obavlja. Sve metode koje mogu da razviju ovu sposobnost pa`nje od igara do nagrada su dobre i sve se mogu koristiti u skladu sa potrebom i okolnostima. Ali psiholo{ka akcija je ono {to je najva`nije i suvereni metod je pobuditi u detetu interesovanje za ono ~emu èlite da ga nau~ite, dopadanje prema poslu, volju da napreduje. Da voli da u~i je najdragoceniji poklon koji ~ovek moè da da detetu: da voli da u~i uvek i svuda, tako da sve okolnosti, svi doga|aji u ìvotu mogu da budu stalno obnavljane prilike da se u~i vi{e i uvek vi{e.

* Za to, pa`nji i koncentraciji treba pridodati zapaànje, precizno beleènje i vernost pam}enja. Ova sposobnost zapaànja moè se razviti raznovrsnim i spontanim ve`bama, koriste}i svaku priliku koja se ukaè da se misao deteta drì budnom, na oprezu i spremnom. Rast razumevanja treba naglasiti mnogo vi{e od rasta pam}enja. ôvek zna dobro samo ono {to je shvatio. Stvari nau~ene napamet, mehani~ki, blede malo po malo i na kraju nestaju; ono {to se shvati nikad se ne zaboravlja. [ta vi{e, nikad ne smete da odbijete da objasnite detetu “kako” i “za{to” u vezi stvari. Ako ne umete da to sami uradite, morate da usmerite dete na one koji su kvalifikovani da odgovore ili da mu ukaù na neke knjige koje se bave tim pitanjem. Na ovaj na~in postepeno }ete probuditi u detetu ukus za istinsko u~enje i naviku da ~ini istrajan trud da sazna.

* Ovo }e nas dovesti sasvim prirodno do druge faze razvoja u kojoj um treba da se pro{iri i obogati.

34

Postepeno }ete pokazivati detetu da sve moè da postane zanimljiva tema za u~enje ako joj se pri|e na pravi na~in. @ivot svakog dana, svakog trenutka, je najbolja {kola za sve, raznovrsan, sloèn, pun neo~ekivanih iskustava, problema koje treba re{iti, jasnih i upe~atljivih primera i o~iglednih posledica. Tako je lako pobuditi zdravu znatièlju kod dece, ako odgovarate sa inteligencijom i jasno}om na brojna pitanja koja postavljaju. Zanimljiv odgovor jednom smesta dovodi druge za njim i, tako, pa`ljivo dete u~i bez napora mnogo vi{e nego {to obi~no nau~i u u~ionici. Izborom na~injenim sa pa`njom i uvidom treba tako|e da ga nau~ite da uìva u dobrom {tivu za ~itanje koje i daje uputstva i privla~no je. Nemojte se pla{iti ni~ega {to budi njegovu ma{tu i {to joj godi; ma{ta razvija kreativnu umnu sposobnost i kroz nju u~enje postaje ìvo, a um se razvija u radosti. Kako bi se pove}ala prilagodljivost i sveobuhvatnost njegovog uma, ~ovek treba da se postara ne samo da ono u~i mnoge razne teme, ve} iznad svega da se jednoj temi pri|e na razne na~ine, tako da dete shvata na prakti~an na~in da postoje mnogi na~ini za suo~avanje sa istim intelektualnim problemom, za njegovo razmatranje i re{avanje. Ovo }e ukloniti svu krutost iz njegovog mozga i u isto vreme }e u~initi njegovo razmi{ljanje bogatijim i prilagodljivijim i pripremi}e ga za sloèniju i sveobuhvatniju sintezu. Na ovaj na~in, tako|e, dete }e ste}i ose}aj krajnje relativnosti umnog u~enja i, malo po malo, te`nja za istinskijim izvorom znanja }e se probuditi u njemu.

(Ibid. Vol. 12, p. 368, pp. 25-26)

* Kad bi, kad je ~ovek sasvim mlad i nau~e ga, na primer, kako da ~u~i, kad bi ga nau~ili u isto vreme da ne misli ili da ostane veoma u}utan ili da se koncentri{e ili da sebere svoje misli, ili... sve vrste stvari ~ovek mora da nau~i da radi, kao meditiranje;

35

kad bi, kad ste sasvim mladi, a usto vreme su vas u~ili da stojite pravo, na primer, i da hodate ili sedite ili ~ak jedete – u~e vas mnogim stvarima, ali niste ovoga svesni, jer vas njima u~e kad ste vrlo mali – kad bi vas tako|e nau~ili da meditirate, onda biste spontano, kasnije, mogli, onog dana kad odlu~ite da to uradite, da sednete i meditirate. Ali vas ovom ne u~e. Ne u~e vas apsolutno ni~em te vrste. Pored toga, obi~no vas u~e vrlo malom broju stvari – ne u~e vas ~ak ni da spavate. Ljudi misle da moraju samo da legnu u svoj krevet i onda spavaju. Ali to nije ta~no! ôvek mora da nau~i kako da spava kao {to mora da nau~i kako da jede, da nau~i da radi bilo {ta. A ako ne nau~i, e pa, radi to lo{e! Ili mu trebaju godine i godine da nau~i kako da to radi, a tokom svih tih godina kad se lo{e radi, sve vrste neprijatnih stvari se de{avaju. A tek nakon mnogo patnje, ~injenja mnogih gre{aka, pravljenja mnogih gluposti, postepeno, kad je ~ovek star i osedeo, po~inje da zna kako da radi ne{to. Ali, kada ste sasvim mali, kad bi se va{i roditelji ili oni koji se staraju o vama pomu~ili da vas nau~e kako da radite to {to radite, da radite to valjano kao {to treba da se radi, na pravi na~in, onda bi vam to pomoglo da izbegnete sve – sve ove gre{ke koje ~inite tokom godina. I ne samo {to ~inite gre{ke, ve} vam niko ne kaè da su gre{ke! I tako se iznenadite {to se razboljevate, zamarate, ne znate kako da radite ono {to èlite, a tome nikad niste nau~eni. Neku decu ni~emu ne nau~e, pa im tako trebaju godine i godine i godine da nau~e najprostije stvari, ~ak najosnovniju stvar: da budu ~isti. Ta~no je da najve}i deo vremena roditelji ne u~e ovome zato {to ni sami ne znaju to da rade! Jer oni sami nisu imali nikoga da ih nau~i. Pa ne znaju... naslepo su pipali u mraku sav svoj ìvot da bi nau~ili kako da ìve. I tako, prirodno, nisu u poziciji da vas nau~e kako da ìvite, jer ni oni sami to ne znaju. Ako ste prepu{teni sami sebi, shvatate, potrebne su godine, godine iskustva da se nau~i najprostija stvar, a ~ak i tad morate da mislite na to. Ako ne mislite na to, nikad ne}ete nau~iti.

36

@iveti na ispravan na~in je veoma te{ka ve{tina, a ukoliko ~ovek ne po~ne da je u~i kad je sasvim mlad i da ~ini napor, nikad je ne zna ba{ dobro. Naprosto ve{tina odràvanja svog tela u dobrom zdravlju, svog uma u}utanim i dobre volje u svom srcu – stvari koje su neophodne kako bi se pristojno ìvelo – ne kaèm u udobnosti, ne kaèm izuzetno, kaèm samo pristojno. Pa, ne mislim da ima mnogih koji mare da nau~e ovome svoju decu. Sve studije, ili u ma kom slu~aju ve}i deo studija, sastoje se u u~enju o pro{osti, u nadi da }e vam to dati bolje razumevanje sada{njosti. Ali ako èlite da izbegnete opasnost da se u~enici mo`da zaka~e za pro{lost i da odbiju da gledaju u budu}nost, morate da se dobro postarate da im objasnite da je svrha svega {to se desilo u pro{losti bila da pripremi ono {to se de{ava sada, a da sve {to se de{ava sada nije ni{ta drugo do li priprema za put ka budu}nosti, {to je istinski najva`nija stvar za koju moramo da se pripremimo. Kultivisanjem intuicije je ono kako se ~ovek zapravo priprema da ìvi za budu}nost. Svakog treba nau~iti radosti dobrog obavljanja onog {to radi, bilo da je to intelektualni, umetni~ki ili manuelni rad i iznad svega, dostojanstvu sveg rada, koji god bio, kad se obavlja sa pa`njom i ume}em. Insistiram na neophodnosti da se imaju dobri maniri. Ne vidim ni{ta u klo{arskim manirima.

* U neobave{tenim umovima ono {to pro~itaju tone bez ikakvog obzira na njegovu vrednost i utisne se kao istina. Preporu~ljivo je stoga biti pa`ljiv u vezi toga {ta im se daje da ~itaju i postarati se da samo ono {to je istinito i korisno za njihovo formiranje dobije mesto. To nije toliko pitanje teme, ve} vulgarnosti uma i uskogrudosti i sebi~nog prostog zdravog razuma u koncepciji ìvota, izraènog u obliku li{enosti od umetnosti, veli~ine ili

37

prefinjenosti, {to se mora pa`ljivo ukloniti iz {tiva za ~itanje i velike i male dece. Sve {to uniàva i degradira svest mora da se isklju~i.

Majka (Ibid. Vol. 12, p. 169, p. 370, pp. 154-55, p. 144, p. 147)

Nikad se ne izdirati Na dete se nikad ne treba izdirati. Optuùju me da govorim lo{e o roditeljima! Ali videla sam ih na delu, vidite, i znam da devedeset odsto roditelja izvre|aju dete koje do|e spontano da ispovedi gre{ku: “Veoma si nevaljao. Odlazi, zauzet sam” – umesto da saslu{aju dete sa strpljenjem i da mu objasne gde leì njegova gre{ka, kako je trebalo da postupi. A dete, koje je do{lo sa dobrim namerama, odlazi sasvim povre|eno, sa ose}anjem: “Za{to se prema meni ovako postupa?” Onda dete vidi da njegovi roditelji nisu savr{eni – {to o~igledno vaì za njih danas – vidi da nisu u pravu i kaè sebi: “Za{to se dere na mene, on je isti kao ja!”

(Ibid, Vol. 4, p. 28, vol 12, p. 11)

* Jo{ jedna klopka koju treba izbe}i: ne grdite dete bez dobrog razloga i samo kad je ba{ neophodno. Dete na koje se isuvi{e ~esto deru ogugla na grdnju i vi{e ne pridaje veliku va`nost re~ima ili o{trini tona. A iznad svega, dobro povedite ra~una da ga ne grdite za gre{ku koju sami ~inite. Deca su veoma o{tri i pronicljivi posmatra~i; brzo otkriju va{e slabosti i zabeleè ih bez saàljenja. Kad dete uradi ne{to lo{e, vidite da vam to ispovedi spontano i iskreno; a kad ispovedi, sa bri`no{}u i ljubavlju ga

38

navedite da shvati {ta nije valjalo u njegovom postupku kako to ne bi ponovio, ali nikad se nemojte izdirati na njega; priznata gre{ka mora uvek da se oprosti. Ne treba da dopustite nikakvom strahu da do|e izme|u vas i va{eg deteta; strah je pogubno sredstvo obrazovanja: obavezno ra|a obmanu i laganje. Samo pronicljiva bri`nost koja je ~vrsta, a ipak ne`na i odgovaraju}e prakti~no znanje }e stvoriti veze poverenja koje su neophodne za vas da budete u stanju da efikasno obrazujete svoje dete. I ne zaboravite da morate da stalno kontroli{ete sebe kako biste dorasli svom zadatku i istinski ispunili du`nost koju dugujete svom detetu pukom ~injenicom {to ste ga doneli na svet. Dete treba da prestane da bude nevaljalo zato {to nau~i da ga bude sramota da bude nevaljalo, ne zato {to se boji kazne. U prvom slu~aju stvarno napreduje. U drugom pada jedan korak dole u ljudskoj svesti, jer strah je uni`avanje svesti.

* Udarati decu – svi udarci su zabranjeni, ~ak i najmanji {amar~i} ili takozvana prijateljska {ljuska. Udariti dete zato {to ne slu{a ili ne razume ili zato {to uznemirava druge ukazuje na pomanjkanje samokontrole, a {tetno je i za nastavnika i za u~enika. Mere za disciplinovanje se mogu preduzeti ako je neophodno, ali u potpunoj smirenosti, a ne zbog li~ne reakcije.

* Vi ste dobar nastavnik, ali va{ na~in opho|enja prema deci je ono na {ta postoji primedba. Deca moraju da se obrazuju u atmosferi ljubavi i ne`nosti. Nikakvo nasilje, nikad. Nikakvo izdiranje, nikad.

39

Uvek ne`na blagost, a u~itelj mora da bude ìvi primer vrlina koje dete mora da stekne. Deca moraju da budu sre}na {to idu u {kolu, sre}na {to u~e, a u~itelj mora da bude njihov najbolji prijatelj koji im daje primer osobina koje moraju da steknu. A sve to zavisi isklju~ivo od u~itelja. [ta radi i kako se pona{a. Pitanje: Draga Majko, treba li ~ovek da ka`njava dete? Ka`njava? Na {ta mislite pod ka`njavati? Ako je dete bu~no u razredu i spre~ava druge da rade, morate da mu kaète da se lepo pona{a; a ako nastavi, moète da ga po{aljete napolje iz u~ionice. To nije kazna, to je prirodna posledica njegovih postupaka. Ali ka`njavati! Ka`njavati! Nemate pravo da ka`njavate. Da li ste vi Boànsko? Ko vam je dao pravo da ka`njavate? Deca tako|e mogu vas da ka`njavaju za va{e postupke. Da li ste vi sami savr{eni? Da li znate {ta je dobro ili {ta je lo{e? Samo Boànsko zna. Samo Boànsko ima pravo da ka`njava. Vibracije koje emitujete vas dovode u kontakt sa odgovaraju}im vibracijama, sasvim prirodno privla~ite odgovaraju}e vibracije ka sebi i to je prava kazna, ako èlite da upotrebite tu re~; ali to se uop{te ne poklapa sa boànskom organizacijom sveta.

Majka (Ibid. Vol. 12, p. 364, p. 197, p. 196, pp. 379-380)

Na}i unutra{nju Istinu Postoji jo{ jedna osobina koja mora da se razvija kod deteta od vrlo ranog doba: to je ose}anje nelagodnosti, moralne neravnoteè koju ose}a kad uradi izvesne stvari, ne zato {to mu je re~eno da ih ne radi, ne zato {to se pla{i kazne, ve} spontano. Na primer, dete koje povredi svog drugara kroz

40

nevaljalstvo, ako je u svom normalnom, prirodnom stanju, doìve}e nelagodnost, tugu duboko u svom bi}u, zato {to je to {to je uradilo suprotno njegovoj unutra{njoj istini. Jer uprkos svim u~enjima, uprkos svemu {to misao moè da misli, postoji ne{to u dubinama {to ima ose}anje savr{enstva, veli~ine, istine, i bolno mu protivure~e sve kretnje koje se suprotstavljaju ovoj istini. Ako dete nije razmaèno svojim okruènjem, àlosnim primerima oko sebe, to jest, ako je u normalnom stanju, spontano }e, bez da mu se i{ta kaè, ose}ati nelagodnost kad u~ini ne{to protiv istine svog bi}a. A ta~no na tome }e kasnije njegov trud ka napretku morati da se zasniva.

* Jer ako èlite da na|ete jedno u~enje, jednu doktrinu na kojoj da zasnujete svoj napredak, ne}ete na}i ni{ta – ili da budem preciznija, na}i }ete ne{to drugo, jer u skladu sa klimom, dobom, civilizacijom, dato u~enje je sasvim sukobljeno. Kad jedna osoba kaè: “Ovo je dobro”, druga }e re}i: “Ne, to je lo{e”, a sa istom logikom, istom silom ube|ivanja. Kao posledica, nije to ono na ~emu ~ovek moè da gradi. Religija je oduvek poku{avala da uspostavi dogmu i re}i }e vam da ako se usaglasite sa dogmom u istini ste, a ako se ne usaglasite u la`nosti ste. Ali sve ovo nikad ni do ~ega nije dovelo i samo je stvorilo zbrku. Postoji samo jedan istinski vodi~, to je unutra{nji vodi~, koji ne prolazi kroz umnu svest. Prirodno, ako dete dobije katastrofalno obrazovanje, poku{ava}e jo{ è{}e da ugasi u sebi ovu malu istinsku stvar, a ponekad uspe tako dobro da gubi sav kontakt sa njom i tako|e mo} razlikovanja izme|u dobra i zla. Eto za{to insistiram na ovome i kaèm da se od svog najranijeg detinjstva deca moraju u~iti da postoji unutra{nja stvarnost – unutar njih, unutar Zemlje, unutar univerzuma – a da oni, Zemlja i univerzum

41

postoje samo kao funkcija ove istine i da kad ona ne bi postojala dete ne bi potrajalo ~ak ni to kratko vreme koje traje i da bi se sve rastvorilo ~im nastane. A zato {to je ovo stvarna osnova univerzuma, prirodno, to je ono koje }e da trijumfuje; i da sve {to joj se suprotstavlja ne moè da potraje koliko ona, zato {to je ona To, ve~na stvar koja je u osnovi univerzuma. To nije pitanje, naravno, davanja detetu filozofskih obja{njenja, ali mu se vrlo lako moè dati ose}anje ovog vrsta unutra{njeg komfora, zadovoljstva i ponekad intenzivne radosti kad poslu{a ovu malu vrlo tihu stvar unutar sebe koja }e ga spre~iti da uradi ono {to joj je opre~no. Iskustvo ove vrste je ono na ~emu se moè zasnivati u~enje. Detetu se mora dati utisak da ni{ta ne moè da potraje ako ono nema unutar sebe ovu istinsku zadovoljnost koja je jedino trajna.

(Ibid. Vol. 4, pp. 24-25)

* Pitanje: Moè li dete da postane svesno ove unutra{nje istine kao odrasla osoba? Za dete ovo je vrlo jasno, jer to je opaànje bez ikakvih komplikacija re~i ili misli – postoji ono koje ~ini da se ose}a lagodno i ono koje ~ini da se ose}a nelagodno (to nije nu`no radost ili tuga koji dolaze samo kad je stvar vrlo intenzivna). A sve ovo je mnogo jasnije kod deteta nego kod odraslog, jer on uvek ima um koji radi i prekriva oblacima njegovo opaànje istine. Davati detetu teorije je apsolutno beskorisno, jer ~im mu se um probudi na}i}e hiljadu razloga da protivure~i va{im teorijama i bi}e u pravu. Ova mala istinska stvar u detetu je boànsko Prisustvo u psihi~kom – postoji tako|e u biljkama i ìvotinjama. Kod biljaka nije svesno, kod ìvotinja po~inje da biva svesno, a kod

42

dece je veoma svesno. Znala sam decu koja su bila mnogo svesnija svog psihi~kog bi}a u uzrastu od pet nego od ~etrnaest godina i sa ~etrnaest nego sa dvadeset pet; a iznad svega, od trenutka kad krenu u {kolu gde idu kroz tu vrstu intenzivne umne obuke koja privla~i njihovu pa`nju na intelektualni deo njihovog bi}a, gube skoro uvek i skoro potpuno ovaj kontakt sa svojim psihi~kim bi}em.

* Kad biste samo bili iskusan posmatra~, kad biste mogli da kaète {ta se de{ava u nekoj osobi, naprosto gledaju}i u njene o~i!... Kaè se da su o~i ogledalo du{e; to je popularan na~in da se to kaè, ali ako o~i vama ne izraàvaju psihi~ko, to je zato {to je ono veoma daleko iza, zakriljeno mnogim stvarima. Gledajte pa`ljivo, onda, u o~i male dece i vide}ete neku vrstu svetlosti – neki je opisuju kao iskrenu – ali tako istinitu, tako istinitu, koja gleda na svet sa ~u|enjem. Pa, ovaj ose}aj ~u|enja, to je ~u|enje psihi~kog koje vidi istinu, ali se ne razume mnogo u svet, jer je toliko daleko od njega. Deca imaju ovo, ali kako vi{e u~e, postaju inteligentnija, obrazovanija, ovo se bri{e i vidite svakojake vrste stvari u njihovim o~ima: misli, èlje, strasti, zlo}u – ali ova vrsta plami~ka, tako ~istog, vi{e nije tamo. A moète da budete sigurni da je um taj koji je upao tamo, a psihi~ko je oti{lo veoma daleko iza. âk i dete koje nema dovoljno razvijen mozak da shvati, ako na njega prenesete vibraciju za{tite ili bri`ne ljubavi ili starateljske brige ili utehe vide}ete da daje odgovor. Ali ako uzmete de~aka od ~etrnaest godina, na primer, koji je u {koli, koji ima obi~ne roditelje i prema njemu se lo{e postupalo, njegov um je veoma napred; ima ne{to okorelo u njemu, psihi~ko bi}e je oti{lo iza. Takvi de~aci ne reaguju na vibraciju. ôvek bi rekao da su od drveta ili gipsa.

*

43

Sasvim je o~igledno da je svo zlo – barem ono {to zovemo zlim – sva la`nost, sve {to je suprotno Istini, sva patnja, svo suprotstavljanje rezultat neravnoteè. Verujem da neko ko je navikao da vidi stvari sa ove vi{e ravni vidi smesta da je to tako. Kao posledica, svet ne moè da se zasniva na neravnoteì, jer da je tako odavno bi nestao. ôvek ose}a da u za~etku univerzuma mora biti da je postojala vrhovna Ravnoteà i, mo`da, kao {to smo rekli pre neki dan, progresivna ravnoteà, ravnoteà koja je ta~na suprotnost svega ~emu smo u~eni i svega {to smo navikli da zovemo “zlim”. Ne postoji apsolutno zlo, ve} zlo, vi{e ili manje delimi~na neravnoteà. Ovome je mogu}e nau~iti dete na veoma jednostavan na~in; moè mu se pokazati uz pomo} materijalnih stvari da }e predmet da padne ako nije uravnoteèn, da samo stvari u ravnoteì mogu da o~uvaju svoj poloàj i trajanje.


Kad deca kukaju za stvarima Pitanje: Draga Majko, za{to neka deca imaju naviku da uvek traè stvari? Materijalne stvari, kao {to su slatki{i, sve {to vide... O, zato {to su puna èlja. Verovatno su formirana sa vibracijama èlja i kako nemaju kontrolu nad sobom to se izraàva slobodno. Stariji ljudi su tako|e puni èlja, ali obi~no imaju neku vrstu... kako vi to zovete?... Malo se stide da pokaù svoje èlje ili se ose}aju malo posramljeno ili se mo`da pla{e da }e biti ismejani; tako da ih ne pokazuju. Pa, i oni su tako|e puni èlja. Samo {to su deca jednostavnija. Kad èle ne{to ona to kaù. Ne govore sebi da bi mo`da bilo mudrije ne pokazivati ovo, zato {to jo{ uvek nemaju ovakvu vrstu

44

rezonovanja. Ali mislim, generalno govore}i, sa veoma retkim izuzecima, da ljudi ìve u stalnim èljama. Samo {to ih ne izraàvaju i ponekad se tako|e srame da to sebi priznaju. Ali to je tu, ova potreba da se ima ne{to... znate, ~ovek vidi ne{to lepo, to se smesta prevodi u èlju za posedovanjem; a ovo je jedna od stvari... to je apsolutno detinjasto. Detinjasto je i uistinu sme{no, zato {to barem u devedeset odsto slu~ajeva, kad onaj koji je imao èlju za ne~im to zadobije, vi{e ga ~ak ni ne pogleda. Veoma retko ova stvar nastavlja da ga zanima kad je stekne, koja god bila priroda tog objekta.

(Ibid. Vol. 6, pp. 411-15)

* Pitanje: Draga Majko, kako moèmo da pomognemo detetu da iza|e iz ove navike da stalno traì? Ima mnogo na~ina. Ali pre svega morate da znate da ga zapravo samo ne spre~avate da slobodno izraàva ono {to misli i ose}a. Zato {to je to ono {to ljudi obi~no rade. Izdiru se, ~ak ga ponekad ka`njavaju: i tako dete formira naviku da skriva svoje èlje. Ali nije izle~eno od njih. A vidite, ako mu se uvek govori: “Ne, ne}e{ to dobiti”, onda, naprosto, ovo stanje uma se ustali u njemu: “Ah, kad ste mali, ljudi vam ne daju ni{ta! Morate da ~ekate dok ne budete veliki. Kad budem veliki ima}u sve {to èlim.” Eto kako je to. Ali ih ovo ne le~i. Veoma je te{ko podizati dete. Postoji na~in koji se sastoji od toga da mu se daje sve {to èli; i prirodno, slede}eg minuta }e èleti ne{to drugo, jer je to zakon, zakon èlje: da nikad ne bude zadovoljena. I tako, ako je inteligentno, moè mu se re}i: “Ali vidi{, toliko si insistirao da dobije{ ovo, a sad vi{e ne mari{ za to. @eli{ ne{to drugo.” Ipak, kad bi bilo ba{ lukavo, odgovorilo bi: “Pa, najbolji na~in da me izle~i{ je da mi da{ ono {to ho}u.”

45

Neki ljudi gaje ovu ideju celog svog ìvota. Kad im se kaè da treba da prevazi|u svoje èlje, kaù: “Najlak{i na~in je zadovoljiti ih.” Ova vrsta logike izgleda bez gre{ke. Ali ~injenica da nije èljeni objekat ono {to mora da se promeni, ve} je to impuls èlje, kretnja èlje. A za ovo je potrebno dosta znanja i ovo je te{ko za veoma mlado dete. Te{ko je. Zbilja, oni nemaju sposobnost za rezonovanje; ~ovek ne moè da im objasni stvari, zato {to ne shvataju razloge. Tako da vidite, kada je to tako roditelji obi~no kaù detetu: “]uti, gnjavatore jedan!” Na ovaj na~in izlaze iz te{ko}e. Ali ovo nije re{enje. Veoma je te{ko. Potreban je stalan trud i nepokolebljivo strpljenje. Neki ljudi su takvi celog ìvota; oni su kao bebe tokom celog svog postojanja i nemogu}e je navesti ih da uvide razlog. îm im neko kaè da nisu razumni i da ~ovek ne moè da im sve vreme daje stvari da zadovolje svoje èlje, oni naprosto pomisle: “Ovi ljudi su neprijatni. Ova osoba nije fina.” To je sve.

* U stvari, mo`da bi ~ovek trebalo da po~ne da prebacuje kretnju ka stvarima koje je bolje imati sa istinske ta~ke gledi{ta i koje je teè ste}i. Kad bi ~ovek mogao da skrene ovaj nagon èlje ka... Na primer, kad je dete puno èlja, kad bi ~ovek mogao da mu da èlju vi{e vrste – umesto da bude èlja za ~isto materijalnim predmetima, shvatate, sasvim prolaznom zadovoljstvu – kad bi mogao da u njemu probudi èlju da zna, èlju da u~i, èlju da postane izuzetna osoba... na ovaj na~in, da po~ne sa tim. Po{to je ove stvari te{ko uraditi, tako ono, postepeno, razvija svoju volju za ovim stvarima. Ili ~ak, sa materijalne ta~ke gledi{ta, èlju da uradi ne{to te{ko, kao na primer, da napravi igra~ku koju je te{ko napraviti – ili mu dati igru strpljenja koja zahteva dosta istrajnosti.

*

46

Ako ~ovek moè da ih orijenti{e – potrebno je mnogo zapaànja, mnogo strpljenja, ali se to moè uraditi – i ako ~ovek moè da ih orijenti{e ka ne~em ovakvom, da uspe u veoma te{kim igrama ili da odradi ne{to {to zahteva puno brige i pa`nje i ako moè da ih pogura takvom nekom linijom tako da ona uve`bava istrajnu volju kod njih, onda ovo moè da ima rezultate: da skrene njihovu pa`nju od izvesnih stvari ka nekim drugim. Za ovo je potrebna stalna briga i to izgleda da je na~in koji je naj – ne mogu da kaèm najlak{i, jer svakako nije lak – ali najefikasniji na~in. Re}i “Ne” ne le~i, a re}i “Da” ne le~i tako|e; i ponekad tako|e postaje krajnje te{ko, prirodno. Poznavala sam ljude, na primer, ~ija su deca èlela da jedu sve {to vide. Bilo im je dopu{teno da to rade. Pa su se jako razbolela. Nakon toga, ose}ala su se zga|enim. Ali ovo je malo rizi~no, zar ne? Ima dece koja se igraju sa bilo ~im. Sad, jednog dana, vidite, jedno dete je dohvatilo kutiju {ibica. Onda, umesto da mu kaù: “Ne diraj to”, pustili su ga da to uradi: opeklo se. Nikad ih vi{e nije pipnulo.

* Ali to je malo opasno, zato {to su neka deca sasvim nesvesna i veoma smela u svojim èljama: na primer, ona kojima se svi|a da hodaju po ivici zida ili vrhu krova ili imaju èlju da zarone u vodu kad je vide ili da se zagnjure u reku... vidite, ovo postaje ponekad veoma te{ko... ili ona koja imaju maniju da prelaze ulicu: svaki put kad vide auto kako dolazi... poku{aju da je pre|u. Tako da ako im se dopusti da to rade, iskustvo bi jednog dana moglo biti fatalno... Verovatno, ~ovek treba da na|e sredinu izme|u to dvoje, izme|u dve krajnjosti: one da se nadgleda sve vreme i one da se pusti apsolutno slobodno da radi {ta mu je volja, a da se ~ak ni ne upozori na nesre}e koje }e se verovatno desiti. Prilago|avanje da se pravi svakog minuta! Te{ko.

47

Majka

Kad se deca igraju ma~evima i pi{toljima Pitanje: Zato {to sve sklonosti dece ulaze u igru kad im se da dovoljno slobodnog prostora, izni~e nekoliko te{ko}a, posebno u kontrolisanju buke i pokreta koje prave. Pre par dana su po~eli da prave ma~eve i pi{tolje od Mekano kompleta (metalnih delova za igru putem sastavljanja, prim. prev.). Tako, u op{tem smislu, kad ove stvari nai|u, kad se deca zaokupe ovakvom aktivno{}u, treba li da interveni{emo, ili da ~ekamo da pokret zamre i nestane? Treba... treba da postavite pitanje deci i da ih pitate, onako kao neobavezno: “O, ima{ neprijatelje? Ko su ovi neprijatelji?”... To je ono {to treba da kaète... Treba da ih navedete da malo pri~aju... To je zato {to oni to vide... Postoji velika snaga i lepota u vojsci koju deca sna`no ose}aju. Ali to treba da se o~uva. Jedino, vojske ne treba koristiti da napadaju i porobljavaju ve} da brane i... {tite. Prvo morate da ispravno shvatite: trenutno, mi smo u stanju gde je oru`je jo{ uvek neophodno. Moramo da shvatimo da je ovo prolazno stanje, ne kona~no, ali moramo da se kre}emo ka tome. Mir – mir, sklad – treba da bude prirodan rezultat promene svesti... Vidite, postoji ova ideja nenasilja u vezi Indije, koja je zamenila materijalno nasilje moralnim nasiljem – ali to je daleko gore! Treba da ih navedete da shvate ovo... Moète da kaète ovo, da objasnite deci da zameniti fizi~ko nasilje, materijalno nasilje, moralnim nasiljem nije ni{ta bolje. Da legnete pred voz kako biste ga spre~ili da pro|e je moralno nasilje koje moè da stvori vi{e uznemirenja od fizi~kog nasilja. ûjete li me?

48

Ali zavisi od deteta, zavisi od slu~aja. Ne smete da dajete nikakva imena, kaète {ta je ova ili ona osoba rekla. Morate da ih navedete da shvate ideje i reakcije. Treba... To je dobar primer: treba da ih navedete da shvate da je leànje pred vozom da bi se spre~io da pro|e podjednako veliko nasilje... ~ak i ve}e nego da ga napadnete oru`jem. Shvatate, ima mnogo, mnogo stvari koje bi se mogle re}i. Zavisi od slu~aja.

* Ja sam li~no veoma ohrabrivala ma~evanje zato {to daje ve{tinu, kontrolu pokreta i disciplinu u nasilju. Jedno vreme sam veoma ohrabrivala ma~evanje, a tada sam tako|e u~ila da pucam. Pucala sam iz pi{tolja, pucala sam iz pu{ke zato {to vam to daje stabilnost i ve{tinu i sigurnost vida koja je odli~na, i primorava vas da ostanete smireni usred opasnosti. Ne vidim za{to sve ove stvari... ôvek ne sme da bude beznade`no nenasilan – to stvara karaktere koji su... mekani! Trebalo je da iskoristite priliku da im kaète: “O, treba da u~ite ma~evanje!” A i pi{tolj tako|e? Pitanje: Da, Majko. I recite im... recite im da pucaju... napravite od toga umetnost, umetnost i trening smirene i samokontrolisane ve{tine. ôvek ne treba nikad... nikad da diè frku i galamu... To nikako ne}e valjati, nikako, nikako. Uop{te nisam za to. Treba ovladati metodama samoodbrane, a za to se one moraju ve`bati.


49

Neka prise}anja Evo nekoliko anegdota prikupljenih iz prise}anja onih koji su imali privilegiju da budu blizu Majke i da je vide sa decom. Anegdote otkrivaju ne samo Maj~inu duboku ljubav prema njima, ve} tako|e i njen jedinstveni na~in da gleda na situaciju tako da ni{ta ne ostaje trivijalno i sve biva ispunjeno dubokim zna~enjem. Istinska vrednost osobe Pomagao sam da se vodi briga o jednom od prvih internata koje je Majka pokrenula. Jednog dana, tokom ve~ere, jedan od de~aka je vrlo glasno izjavio kako njegov otac uvek putuje sa stilom, samo “prvom klasom”. Rekao sam Majci o ovome sutradan. Majka me je pitala {ta je bio moj odgovor. Odgovorio sam da sam to naprosto ignorisao. Ali rekla je da nije trebalo da to uradim i dodala da, kad iznikne prilika, treba da okupim decu i da im objasnim da svetovno bogatstvo nije ni od kakve va`nosti; samo bogatstvo koje se ponudi Boànskom ima vrednost. Ne postajete veliki ìve}i u velikim ku}ama, putuju}i prvom klasom i tro{e}i pare obilato. Rastete po poloàju samo bivaju}i istinoljubivi, iskreni, poslu{ni, zahvalni i sluè}i Boànskom. Va`nost rada Jednom su neki kokosovi orasi podeljeni u A{ramu. Majka jedne mlade devoj~ice nije do{la. Ali kad su devoj~icu zamolili da ga ona nosi, odbila je rekav{i da se stidi da nosi kokosov orah putem. Kad sam obavestio Majku o ovom doga|aju rekla je da svu decu treba ohrabrivati da se late nekog rada kao dela svog obrazovanja tako da mogu da prevazi|u ovakve reakcije i spoznaju istinsku vrednost rada. Zamoljen sam da smesta organizujem ovu aktivnost. Pobudio sam odu{evljenu reakciju

50

od dece, posebno kad su shvatila koliko je Majka sre}na {to ih vidi da rade. Obrazovanje se ne moè prodavati Jednom je A{ram [duhovna zajednica, ovde uklju~uju}i i {kolu, prim. prev.] bio u stisnutoj finansijskoj situaciji. Neki u~enici su istakli da mi dajemo besplatno obrazovanje tolikom broju dece i tro{imo velike sume novca na njih. Mnoga deca su bila iz imu}nih porodica i nikom ne bi smetalo kad bismo utvrdili nominalnu {kolarinu za pruèno obrazovanje. S druge strane, to bi znatno pomoglo A{ramu. Majka je odgovorila ozbiljnim tonom da se u Indiji obrazovanje nikad nije prodavalo i da ona to ne}e u~initi. Pitanje se vi{e nikad nije postavilo. Neki saveti za roditelje Vodila sam brigu o nekoj deci u internatu i Majka se uvek zanimala za sve aspekte de~jih ìvota. U raznim prilikama rekla nam je slede}e: a) Da bi se probudilo dete koje spava, ~ovek ne treba da ga glasno doziva po imenu ili da dotakne njegovo telo. Umesto toga, treba ne`no i blago da ga doziva. b) Veoma je bitno nau~iti decu da spavaju i jedu u utvr|eno vreme. Dok jedu, decu treba ohrabrivati da osete koje su potrebe tela pre nego li da budu vo|ena ukusom. Ako neka deca vole da se prejedaju ne treba ih odbijati, ali im treba dati malu pomo} od po~etka. c) Ni{ta ne treba nametati deci. Mogu se navesti da urade {ta èlite objasniv{i im na prikladan na~in, ali nikad prinudom.

51

Novine i slatki{i Tokom ranih dana svog druènja sa Majkom, jednom sam Joj odnela veliku korpu slatki{a iz Delhija za moju decu. Majka je otvorila korpu i videla da su slatki{i umotani u novine. Ona je smesta pozvala nekog ko je stajao blizu Nje, uru~ila mu korpu i zatraìla od njega da je baci. Rekla je: “Vidite, slatki{i upakovani u novine se ne mogu dati deci da ih jedu. Mastila kojima se novine {tampaju su otrovna. A novine su uvek prljave.” Shvatila sam koliko je Majka izri~ita po pitanju stvari koja se ti~u dece. Tako|e sam osetila da kad se moja deca kupaju u Maj~inoj ljubavi i slatko}i gde je onda bila potreba za slatki{ima iz Delhija? Majka – ljudska i Boànska Moje dete P je primljen u de~ji internat u A{ramu. Jednog jutra sam i{la ku}i iz A{rama i P. me pratio putem. ûla sam glasan vrisak. Okrenula sam se i videla da je pao i povredio se. Bila mu je duboka posekotina na ~elu. Ode}a mu je bila isflekana krvlju. Potr~ala sam da ga podignem i povedem ku}i, ali pre nego {to sam mogla da to uradim, on je ustao pla~u}i i umesto da do|e ka meni, po~eo je da tr~i u suprotnom pravcu. Bila sam iznena|ena. Potr~ala sam za njim, pozvala ga nekoliko puta, ali nije hteo ni da ~uje i vratio se u A{ram. Nastavila sam da ga zovem, ali nije hteo da slu{a i potr~ao je jo{ brè. Ja sam tako|e morala da tr~im za njim. Oti{ao je pravo uz stepenice i stigao do Majke. Bila sam zapanjena {to je umesto kod mene, pretr~ao nazad toliki put da do|e do Majke. Majka ga je dràla i pitala: “Mon Petit [mali moj, na francuskom, prim. prev.], {ta se desilo?” Jedva da je imao tri godine, te tako nije mogao da razgovara sa Majkom ni na engleskom ni na francuskom. Samo je opet pao na pod pred Majkom, pokazuju}i da je to ono {to se desilo. Mada je i dalje krvario prestao je da pla~e sada zato {to je hteo da objasni Majci ta~no {ta se desilo. Majka je u{la i

52

donela kutiju Prve pomo}i, isprala mu ~elo alkoholom, lepo ga previla zavojem i obasula ljubavlju. Tako|e mu je dala neke “Slatki{e” i poslala ga ku}i sa mnom. Bila sam zadivljena da vidim lepotu Boànske Ljubavi kako postaje ljudska. Igre ve{tine Majka je jako volela igre ve{tine. Jednom mi je rekla da treba da uvedemo igre gde se traì fina ve{tina. Da bi nam pokazala va`nost razvijanja ove ve{tine zatraìla je od svakog od nas da naizmeni~no podigne poklopac sa kristalne ~inije i da ga zameni, a da ne na~ini ni najmanji zvuk. Svi smo poku{ali, ali Majka je bila ta koja ga je zamenila bez i najmanjeg zvuka. Rekao sam Majci da smo ve} uveli neke igre ve{tina za decu, u Biblioteci fizi~kog obrazovanja. Izgledala je zadovoljna {to to ~uje. Kad god bi Joj ljudi doneli igre ve{tine dala bi ih nama. Ubrzo smo imali mali kutak samo za nas gde smo ~uvali sve ove igre. Igrali smo “violinsko gudalo”, “lete}e {e{ire”, itd. ali najvi{e od svega smo igrali “Dòn~es” (Jonches), japansku igru koja je bila Maj~ina omiljena. Dòn~es se igrala sa finim {tapi}ima nalik {ibicama. Oni bi se uzimali bilo u ruku, i osloba|ali svi odjednom, ili da bi se igra u~inila teòm, aranìrali jedni povrh drugih. Svaki igra~ je naizmeni~no morao da pokupi koliko god vi{e moè, a da ne pomeri ni jedan drugi {tapi}. Ako bi se bilo koji {tapi}, osim onoga koji se podiè pomerio, igra~ gubi svoj red. Onaj sa najve}im brojem {tapi}a bi bio pobednik. Majka je toliko volela ovu igru da bi do{la i pridruìla nam se kad god bi mogla da odvoji malo vremena. Sela bi na tepih i igrala se sa nama. Kasnije nam je nabavljen sto~i} i kad bi Majka do{la da se igra, bila je jedna mala stoli~ica za Nju da sedne.

53

Pomaganje Majci u Jogi Pedesetih godina Majka je uzela ~asove francuskog za decu. Tokom jednog od ovih ~asova petkom na igrali{tu jedno od dece je zapitalo Majku: “[ta moèmo mi da uradimo da ti pomognemo, Majko, u Jogi?” Do{lo je do op{teg smeha. Ali Majka je bila sasvim ozbiljna i nakon nekog vremena rekla je veoma jednostavno: “Budite sre}ni.” Opet je bio smeh i dete je reklo: “Ali, Majko, mi smo uvek sre}ni.” Majka je nastavila: “Da, to je dobro zato {to kad ste sre}ni ovde to zna~i da ste na pravoj stazi – ali istog trenutka kad se osetite nelagodno ili ne toliko sre}ni, to zna~i da ima ne{to pogre{no oko ~ega morate da se postarate – ne{to pogre{no kod vas {to morate da ispravite.” Ti si To (Pri~a iz Upani{ada) Kad je [vetaketu imao dvanaest godina, njegov otac Udalaka mu je rekao: “[vetaketu, mora{ sada da ide{ u {kolu i da u~i{. Niko iz na{e porodice, dete moje, nije neznalica Bramana.” Na to je [vetaketu oti{ao kod u~itelja i u~io dvanaest godina. Nakon {to je posvetio svo pam}enje Vedama [svetim spisima, prim. prev.], vratio se ku}i pun ponosa na svoju u~enost. Njegov otac, primetiv{i mladi}evu nadmenost, re~e mu: “[vetaketu, da li si pitao za ono znanje kojim ~ujemo ono {to se ne moè ~uti, kojim opaàmo ono {to se ne moè opaziti, kojim znamo ono {to se ne moè znati?” “Koje je to znanje, gospodine?” zapita [vetaketu. “Dete moje, kao {to znaju}i jednu grudvu gline sve stvari na~injene od gline bivaju znane, razlika je samo u imenu i proisti~e iz govora, a istina je da su sve glina; kao {to znaju}i grumen zlata, sve stvari od zlata bivaju znane, razlika je samo

54

u imenu i proisti~e iz govora, a istina je da je sve zlato – isto je takvo to znanje, znaju}i koje znamo sve.” “Ali sigurno moji uvaèni u~itelji ne znaju za ovo znanje; jer da su ga posedovali, nau~ili bi me njemu. Stoga mi vi, gospodine, dajte to znanje.” “Neka bude tako”, re~e Udalaka, i nastavi ovako: “U po~etku je bilo Postojanje, samo Jedno, bez drugog. Neki kaù da je u po~etku postojalo samo nepostojanje, i da je iz njega ro|en univerzum. Ali kako takva stvar moè biti? Kako bi moglo postojanje da se rodi iz nepostojanja? Ne, sine moj, u po~etku je postojalo samo Postojanje – samo Jedno, bez drugog. On, Jedno, je pomislio za sebe: Hajde da budem mno{tvo, hajde da rastem dalje. Tako je iz sebe projektovao univerzum; i projektovav{i iz sebe univerzum, u{ao je u svako bi}e. Sve {to jeste ima svoje sopstvo samo u njemu. Od svih stvari on je suptilna su{tina. On je istina. On je Sopstvo. I ti, [vetaketu, TI SI TO.” “Molim vas, gospodine, recite mi jo{ o ovom Sopstvu.” “Neka bude tako dete moje: Kao {to p~ele prave med skupljaju}i sokove sa mnogih rascvetalih biljaka i drve}a, i kao {to ovi sokovi svedeni na jedan med ne znaju iz kojih razli~itih cvetova dolaze, sli~no tome, sine moj, sva stvorenja, kad se stope u to jedno Postojanje, bilo u besanom snu ili u smrti, ne znaju ni{ta o svom pro{lom ili sada{njem stanju, zbog neznanja koje ih obuima – ne znaju da su utopljena u njega i da su iz njega do{la. Koja god da su ova stvorenja, bilo lav, ili tigar, ili vepar, ili crv, ili komarac, ostaju to kad se vrate iz besanog sna. Sva ona imaju svoje sopstvo samo u njemu. On je istina. On je suptilna su{tina svega. On je Sopstvo. I to, [vetaketu, TI SI TO.” “Molim vas, gospodine, recite mi jo{ o ovom Sopstvu.” “Neka bude tako, sine moj: Reke na istoku teku isto~no, reke na zapadu teku zapadno, i sve ulaze u more. Prelaze iz mora u more, oblaci ih diù u nebo

55

kao paru i {alju ih dole kao ki{u. I kao {to ove reke, kad su sjedinjene sa morem, ne znaju da li su iz ove ili one reke, sli~no tome, sva ova stvorenja koja sam imenovao, kad se vrate iz Bramana, ne znaju odakle su do{la. Sva ta bi}a imaju svoje sopstvo samo u njemu. On je istina. On je suptilna su{tina svega. On je Sopstvo. I to, [vetaketu, TI SI TO.” “Molim vas, gospodine, recite mi jo{ o ovom Sopstvu.” “Neka bude tako, dete moje: Kad bi neko udario jednom u koren ovog velikog drveta, ono bi krvarilo, ali bi ìvelo. Kad bi udario u stablo, ono bi krvarilo, ali bi ìvelo. Kad bi udario u kro{nju, ono bi krvarilo, ali bi ìvelo. Proèto ìvim Sopstvom, ovo drvo ~vrsto stoji i uzima svoju hranu; ali kad bi Sopstvo oti{lo iz jedne od njegovih grana, ta bi grana uvenula; kad bi oti{lo iz druge, ta bi uvenula; kad bi oti{lo iz tre}e, ta bi uvenula. Kad bi oti{lo iz celog drveta, celo drvo bi uvenulo. Sli~no tome, sine moj, znaj ovo: Telo umire kad ga Sopstvo napusti – ali Sopstvo ne umire. Sve {to jeste ima svoje sopstvo samo u njemu. On je istina. On je suptilna su{tina svega. On je Sopstvo. I to, [vetaketu, TI SI TO.” “Molim vas, gospodine, recite mi jo{ o ovom Sopstvu.” “Neka bude tako. Donesi plod onog njagroda drveta.” “Izvolite, gospodine.” “Razlomi ga.” “Razlomljen je, gospodine.” “[ta vidi{?” “Neke semenke, izuzetno male, gospodine.” “Razlomi jednu od njih.” “Razlomljena je, gospodine.” “[ta vidi{?” “Ni{ta, gospodine.” “Suptilnu su{tinu ne vid{, a u njoj je celo njagroda drvo. Veruj mi, sine moj, da to {to je suptilna su{tina – u tome sve stvari

56

imaju svoje postojanje. To je istina. To je Sopstvo. A to, [vetaketu, TI SI TO.” “Molim vas, gospodine, recite mi jo{ o ovom Sopstvu.” “Neka bude tako. Stavi ovu so u vodu i do|i kod mene sutra ujutro.” [vetaketu je uradio kao {to mu je re~eno. Slede}eg jutra je njegov otac zatraìo od njega da donese so koju je stavio u vodu. Ali on nije mogao, zato {to se rastvorila. Onda je Udalaka rekao: “Srkni vodu i reci mi kakvog je ukusa.” “Slana je, gospodine.” “Na isti na~in”, nastavio je Udalaka, “mada ne vidi{ Bramana [tj. Boga, prim. prev.] u ovom telu, on je uistinu ovde. To koje je suptilna su{tina – u tome sve stvari imaju svoje postojanje. To je istina. To je Sopstvo. I to, [vetaketu, TI SI TO.” “Molim vas, gospodine, recite mi jo{ o ovom Sopstvu.” re~e mladi} opet. “Neka bude tako, dete moje: Kao {to ~oveku mogu da stave povez preko o~iju i da ga odvedu i ostave na nepoznatom mestu; i kao {to se, kad se tako prema njemu postupi, on okre}e u svakom smeru i vapi za nekim da mu ukloni povez i pokaè mu put do ku}e; i kao {to neko tako zamoljen moè da mu skine povez i ute{i ga; i kao {to nakon toga ide od sela do sela, raspituju}i se za put dok ide; i kao {to napokon stigne ku}i – isto tako ~ovek koji se sretne sa prosvetljenim u~iteljem stekne istinsko znanje. To koje je suptilna su{tina – u tome sva bi}a imaju svoje postojanje. To je istina. To je Sopstvo. I to, o, [vetaketu, TI SI TO.” “Molim vas, gospodine, recite mi jo{ o ovom Sopstvu.” “Neka bude tako, dete moje: Kad je ~ovek smrtno bolestan, njegovi ro|aci se okupe oko njega i kaù: “Da li me poznaje{? Da li me poznaje{?” Sad, dok njegov govor ne bude utopljen u njegov um, njegov um u njegov dah, njegov dah u njegovu ìvotnu toplotu, njegova ìvotna toplota u Svevi{nje Bi}e, on ih poznaje. Ali kad se

57

njegov govor utopi u njegov um, njegov um u njegov dah, njegov dah u njegovu ìvotnu toplotu, njegova ìvotna toplota u Svevi{nje Bi}e, onda ih ne poznaje. To koje je suptilna su{tina – u tome sva bi}a imaju svoje postojanje. To je istina. To je Sopstvo. I to, o, [vetaketu, TI SI TO.” Najè{}a mu{terija Oca Flanegana (preuzeto uz odobrenje iz februarskog izdanja Reader’s Digest, 1947.) “Ne postoji takva stvar kao {to je lo{ de~ak!” – a onda je nai{ao Edi... Jedne zimske no}i stigao je telefonski poziv iz daleka u ono selo u Nebraski poznato {irom sveta kao Grad De~aka. “Otac Flanegan? Ovde {erif Hozi – iz Virdìnije. Imate mesta za jo{ jednog de~aka – smesta?” “Gde je on sada?” “U zatvoru. On je o~ajan lik – oplja~kao je banku, upao u tri radnje sa revolverom.” “Koliko ima godina?” “Osam i po.” Ispijeni, plavooki sve{enik se ukrutio kraj telefona. “On je {ta?” “Ne dajte da vas njegove godine pre|u. On je sve {to sam rekao da je, i jo{ vi{e. Ho}ete li da nam ga skinete s vrata?” Godinama je vele~asni Edvard Dòzef Flanegan skidao neèljene de~ake s vrata zbunjenog dru{tva: mlade` svih godi{ta, rasa, verske pripadnosti. “Ako do sada ne mogu da iza|em na kraj sa osmogodi{njakom treba da napustim ovaj posao.” rekao je. “Dajte ga ovamo!” Tri dana kasnije {erif Hozi i njegova supruga su dovelli svog zatvorenika u kancelariju Oca Flanegana – neprirodno bledog de~aka sa smotuljkom ispod mi{ke. Nije bio vi{i od radnog stola; razbaru{ena kosa ~okoladno mrke boje njihala se preko i{tipanog lica; turobne sme|e o~i bile su napola zatvorene

58

ispod dugih, tamnih trepavica. S jedne strane usta visila mu je cigara pod teatralnim uglom. “Ne zamerite zbog pu{enja.”, molio je {erif. “Morali smo da ga podmitimo cigarama.” [erifova èna je poloìla dugu kovertu na radni sto. “Evo ga kompletan izve{taj”, re~e odse~no. “A to nije ni pola toga. Ovom kriminalcu koji nije dobar ni za {ta nije vredno pomagati. Moje li~no mi{ljenje je da on ~ak nije ni ljudsko bi}e! Zbogom i sa sre}om – treba}e vam!” Sad, srce Oca Flanegana je ogrejano njegovom ljubavlju prema Bogu i ~oveku, posebno prema mladima. Gledaju}i ovu avet od deteta svu u zakrpama, sve{tenik je pomislio da nikad nije video takvu me{avinu komi~nog i potpuno {trokavog i tragi~nog. Mahnuv{i prido{lici da sedne na stolicu, Otac Flanegan je po~eo da ~ita izve{taj. Ljudi su zaboravili de~akovo prezime; on je bio naprosto Edi. Ro|en u sirotinjskoj ~etvrti pored dokova Njuport Njuza, izgubio je majku i oca u epidemiji gripa pre nego {to je napunio ~etiri godine. U stanovima uz dokove preme{tan je od jedne porodice do druge, ìve}i kao o~ajna ìvotinja. Te{ko}a je izo{trila njegovo lukavstvo i njegovu volju. Sa osam godina je postao {ef bande de~aka, neki od njih su bili i duplo stariji. Nau~en od starijih rmpalija iz kom{iluka, Edi ih je kroz zastra{ivanje navodio na sitna zlodela koja je detaljno planirao. Oko {est meseci pre nego {to ga se zakon do~epao, njegovu vladavinu je doveo u sumnju novi ~lan bande. “Nikad ne radi{ ni{ta ti li~no. Nisi nikakav vo|a.” “Pokaza}u ti.”, odgovorio je Edi. “Uradi}u ne{to {to se ti ne bi usudio. Oplja~ka}u banku.” Banka je bila sme{tena u starinskoj zgradi. Kad je ve}ina slu`benika bila na ru~ku, Edi je u{ao neopaèn i pre{ao do praznog otvora kase sa gotovinom. Tako mali da je morao da podigne bradu, ugurao je jednu prljavu {apu, zgrabio paket nov~anica i sakrio ih u svoju jaknu. Onda je iza{ao da podeli 200 dolara me|u svojim drugarima. Ali avantura je bila }orak;

59

banka je prikrila kra|u i nije bilo naslova u novinama. “Samo dàbe laje{.”, rugala se banda. “Na{’o si tu kintu negde.” Edijev odgovor je bio to {to je nestao na nekoliko dana. Neko mu je prodao revolver i on je bio van, u poljima izvan grada, ve`baju}i pucanje. Ovaj put lokalne naslovne stranice su bile pune njega. U{etav{i u restoran u gluvo doba, uperio je pi{tolj u prestra{enog {ankera i uru~en mu je dnevni pazar iz kase. Slede}e, izvukao je rolnu nov~anica iz dèpa kroja~a koji se sav tresao. Njegova tre}a poseta je bila starici koja je dràla prodavnicu slatki{a. “Spusti tu stvar”, povikala je ova baka, “pre nego {to se povredi{.” Izbila mu je pi{tolj iz ruke i dohvatila ga za kosu. Divlja~ki se otimao; mogao je da je ubije, ali je njena vriska privukla policajca. Sad je Edi zav{io u Gradu De~aka. Odloìv{i izve{taj u stranu, Otac Flanegan je gledao u zlikovca iz njega. U blago prigu{enoj svetlosti Edi je sedeo ne mi~u}i se, oborene glave, tako da je bilo te{ko videti mnogo od tog turobnog lica. Dok ga je ~ovek gledao, dete je izvuklo papir za cigaru i kesicu duvana. Jednom rukom, u kaubojskom stilu, spretno je urolao cigaru i zapalio je, nokat uz {ibicu; dunuo je obla~i} dima preko stola. Duge trepavice su se podigle da bljesne pogledom, da vidi kako sve{tenik to prima. “Edi”, po~eo je, “ovde si dobrodo{ao. Celo mesto vode momci, zna{. De~ak gradona~elnik. De~ak gradsko ve}e. De~ak {ef policije.” “Gde je zatvor?”, zagroktao je Edi. “Nemamo zatvor. Okupa}e{ se, a onda }e{ dobiti ve~eru. Sutra kre}e{ u {kolu. Ti i ja moèmo da postanemo pravi prijatelji – to je striktno na tebi. Jednog dana nadam se da }u mo}i da te primim k svom srcu. Znam da si ti dobar de~ak!” Odgovor je do{ao u jednoj {okantnoj re~i. Oko deset sati slede}eg jutra otvorila su se vrata kanacelarije Oca Flanegana i novi |ak se dogegao. Kosa mu je bila o{i{ana i uredno o~e{ljana i bio je ~ist. Pokazuju}i krajnju nezainteresovanost zavrlja~io je napomenu od jednog od nastavnika: “Dragi O~e Flanegan: ûli smo vas hiljadu puta kako kaète da ne postoji takva stvar kao

60

{to je lo{ de~ak. Je l’ vam ne smeta da nam kaète kako biste nazvali ovog?” Nazad u u~ionici Otac Flanegan je na{ao da je atmosfera napeta. Nastavnik je opisao kako je Edi sedeo }utke na svojoj stolici oko sat vremena; iznenada je krenuo da paradira gore dole izme|u redova, psuju}i kao ko~ija{ i bacaju}i pokretne predmete na pod, na kraju baciv{i mastionicu koja je sletela pravo na Ciceronovu gipsanu bistu. Zameniv{i Edija na njegovom mestu, Otac Flanegan se izvinio: “Bila je to moja gre{ka. Nisam mu rekao da ne sme da baca mastionice. Zakoni Grada De~aka }e, naravno, vaìti za njega, kao i za nas ostale. Ali prvo mora da ih nau~i. Ne smemo nikad da zaboravimo da je Edi dobar de~ak.” “Jesam |avola!”, vri{tao je Edi. Dete se nije sprijateljilo ni sa kim od de~aka ili nastavnika. A za oca Flanegana je rezervisao svoju vrhovnu uvredu – “prokleti hri{}anin {to se moli”. Slobodno vreme je provodio skitaju}i unaokolo kradom, traè}i priliku da pobegne. Drào se nadmeno na distanci u gimnasti~koj sali i na terenima za bezbol i fudbal: “Klina~ke stvari!”, mrmljao je. Ni hor ni bend nisu mogli da ga pokrenu; farma ga je gnjavila. I uz sve to prvih {est meseci ni jednom se nije zasmejao ili pustio suzu. Ubrzo je pitanje u Gradu De~aka bilo da li je napokon Otac Flanegan na{ao sebi ravnog. “Da li mom~e i{ta u~i?”, pitao je sestre. “Nekako savladava abecedu”, izvestile su. “U stvari on nau~i vi{e nego {to pokazuje. Ali naprosto je izjeden mr`njom.” Ovo nije bio prvi teàk slu~aj sa kojim sa Otac Flanegan pozabavio. Jedan mladac je upucao svog oca, koji je tukao svoju ènu, kroz srce. Ubica – ali samo zato {to je mom~e volelo svoju majku. Kad je sve{tenik shvatio, bio je u stanju da odradi stvar. Mora da postoji ne{to u Ediju, tako|e, {to moè da se odradi. “Mora}u da odbacim knjigu pravila”, gun|ao je Flanegan. “Poku{a}u da razmazim malog vraga – ljubavlju!” De~aci i nastavnici su gledali novu strategiju kao da je sportsko takmi~enje, a doma}i tim je bio Otac Flanegan. Na te nedelje i

61

mesece planiranih ~a{}avanja sve{tenik se osvr}e sa drhtajem prise}anja: gomile drugorazrednih filmova koje su odgledali; hot dog i hamburgeri, slatki{i, sladoled i sokovi kojima je Edi punio svoje tela{ce. Pa ipak ni jedan jedini put Edi nije odao znak da mu je bilo {ta zabavno. U letnje zore koje su mirisale na bor i divlju detelinu bazao bi bezizraàjno do jezera, ali ni najmanjeg zvuka uzbu|enja ne be{e kad je upecao pastrmku. Apatija se spustila na njega; postao je }utljiviji no ikad. Tek jednom pri kraju tog nesre}nog eksperimenta ~ovek i de~ak su se zbliìli. Na uli~nom prelazu u Omahi, Edi je gledao u pogre{nom pravcu kad je kamion i{ao na njega; Otac Flanegan ga je cimnuv{i sklonio od pogibelji. Na jedan trenutak svetlo zahvalnosti je zatreperilo u zapanjenim sme|im o~ima, onda su tamne trepavice ponovo pale; ni{ta nije rekao. âk i ~oveku od vere po~elo je da se ~ini da ovde postoji uro|ena zloba izvan njegovog doma{aja. Nada je pala na najniù mogu}u ta~ku kad se jednog blagog prole}nog jutra Edi pojavio u njegovoj kancelariji, smelo izjavljuju}i da èli da raskrsti sa Ocem Flaneganom. Ovaj put sme|e o~i su sijale od prkosa. “Poku{ava{ da me pre|e{“, po~eo je, “ali sad sam te izradio. Da si na nivou, mogao bi da me zafrkne{. Maltene sam naseo na tvoju foru. Ali sino} sam porazmislio i uvideo zez u celoj stvari – ” Bilo je ne~eg uàsno iskrenog i ljudskog u Ediju sada; ovo nije bio bezobrazluk, ve} o~ajanje. Sa tra~kom nade sve{tenik je primetio po prvi put treperenje na zgr~enim usnama. “O~e Flanegane, ti si folirant!” “Bolje bi ti bilo da to dokaè{, Edi – ili da umukne{!” “Okej! Upravo sam {utnuo jednu sestru u cevanicu. [ta sad kaè{?” “I dalje kaèm da si ti dobar de~ak.” “[ta sam ti rekao? Nastavlja{ da pri~a{ la` i zna{ da je la`. To ne moè da bude istina. Zar to ne dokazuje da si folirant?” Dragi Nebeski O~e, ovo je njegova po{tena logika! Kako mogu da na nju odgovorim? Kako da odbranim svoju veru u njega – i

62

u Tebe? Zato {to je ovo sad ili nikad sa Edijem – Boè, daj mi milost da kaèm pravu stvar. Otac Flanegan pro~isti grlo. “Edi, ti si dovoljno bistar da zna{ kad je neka stvar zbilja dokazana. [ta je dobar de~ak? Dobar de~ak je poslu{an de~ak. Je l’ tako?” “Jes’!” “Uvek radi ono {to mu u~itelji kaù da uradi?” “Jes’!” “Pa, to je ono {to ti oduvek radi{, Edi. Jedina je nevolja {to si imao pogre{ne u~itelje – lu~ke grubijane i dripce sa }o{ka. Ali ti si im svakako bio poslu{an. Radio si svaku pogre{nu i bu|avu stvar koju su te u~ili da radi{. Kad bi samo slu{ao dobre u~itelje ovde na isti na~in, bio bi ba{ fini!” Ove jednostavne re~i neosporne istine su bile poput egzorcizma, oterav{i napolje |avole iz sobe i ~iste}i vazduh. Isprva je malena ljudska enigma izgledala zate~ena. Onda je nai{ao bljesak ~istog, direktnog olak{anja u sme|im o~ima i obi{ao je oko suncem obasjanog radnog stola. A sa istim tim olak{anjem du{a Oca Flanegana je plakala; ispruìo je ruke i dete se popelo u njih i poloìlo suzno lice njemu uz srce. To je bilo odavno. Deset godina Edi je ostao u Gradu De~aka. Onda, dobrano pri vrhu svog razreda, oti{ao je da stupi u ameri~ke marince. Na krvlju zalivenim plaàma stekao je tri unapre|enja. “Njegove grudi”, hvali se Otac Flanegan, “su prekrivene odlikovanjima. Ni{ta ~udno u vezi toga, jer on ima mnogo hrabrosti. Ali Bog da je hvaljen za ne{to drugo: imao je ljubav ljudi u svojoj jedinici – brat celoj druìni. On je uzoran hri{}anski lik. I jo{ uvek najè{}i klinac kog sam ikad poznavao!”

63

Dar razumevanja (napisao Pol Vilijard (Paul Villiard), preuzeto uz dozvolu iz septembarskog izdanja Reader’s Digest, 1965) Samopouzdanje detijstva je krhka stvar. Moè se o~uvati ili uni{titi u trenutku... Mora da sam imao oko ~etiri godine kad sam prvi put u{ao u gosn. Vidènovu prodavnicu slatki{a, ali miris tog ~udesnog sveta blaga od jednog penija i dalje mi se vra}a jasno nakon vi{e od pola veka. Kad god bi ~uo slaba{ni zvuk zvonca oka~enog za ulazna vrata, g. Vidèn se }utke pojavljivao da stane iza tezge, bio je voma star, a na glavi mu je bio oblak fine, sne`no-bele kose. Nikad takav arsenal ukusnih isku{enja nije bio prostrt pred detetom. Bilo je maltene bolno doneti izbor. Svaka vrsta je morala prvo da se proba u ma{ti pre nego {to se pre|e na narednu. Uvek je bio kratak bol àljenja dok se izbor ubacivao u malu belu papirnatu kesicu. Mo`da druga vrsta ima bolji ukus? Ili duè traje? G. Vidèn je imao trik da skupi ono {to odaberete u kesu, a onda da zastane. Ni jedna re~ ne bi bila izgovorena, ali svako dete je shvatalo da g. Vidènova podignuta obrva predstavlja priliku da se na~ini izmena u poslednjem trenutku. Tek nakon {to se novac za ceh poloì na tezgu vre}a bi se neopozivo zatvorila i trenutak neodlu~nosti bi se okon~ao. Na{a ku}a je bila dve ulice od tramvajske linije i morali ste da pro|ete kraj radnje idu}i na tramvaj ili od njega. Majka me je povela u grad nekim posli}em na koji je zaboravila i dok smo hodali ku}i od tramvaja skrenula je kod g. Vidèna. “Hajde da vidimo da li moèmo da na|emo ne{to dobro”, rekla je, vode}i me gore do duge staklene vitrine dok je starac prilazio iz zadnjeg dela odvojenog zavesom. Moja majka je stajala pri~aju}i s njim par minuta dok sam ushi}eno gledao u prizor pred svojim o~ima. Onda je majka odabrala ne{to za mene i platila g. Vidènu. Majka je i{la u grad jednom ili dva puta nedeljno, i, po{to se u to vreme maltene nije znalo za

64

bejbisiterke, obi~no sam joj pravio dru{tvo. Postala joj je redovna rutina da me vodi u prodavnicu slatki{a da me ne~im posebno po~asti, a nakon te prve posete uvek mi je bilo dopu{teno da sam odaberem. Nisam znao ni{ta o novcu u to vreme. Gledao bih kako moja majka uru~i ne{to ljudima, koji bi joj onda uru~ili paket ili kesicu, i polako je ideja razmene krenula da kruì u mom umu. U to neko vreme doneo sam odluku. Pre}i }u dve beskrajne ulice do g. Vidèna sasvim sam. Se}am se kako je pozvonilo zvonce kad sam uspeo, nakon znatnog napora, da guranjem otvorim velika vrata. Op~injen, lagano sam i{ao niz vitrinu. Ovde su bili listi}i sperminta sa sveìm mirisom mente. Tamo, penaste bombone – odli~ne, velike, tako ne`ne kad se zagrizu, sve hrskave od {e}ernih kristala. Nisam mogao da pro|em satenske jastu~i}e, male tvrde bombone punjene {erbetom. U slede}oj fioci su bile obojene èle-bebe. Kutija iza njih je imala lilihipe koji su bili ogromni, pravili su krajnje zadovoljavaju}u izbo~inu u va{em obrazu i trajali barem sat vremena ako ih ne biste vrteli previ{e u svojim ustima, ili ih vadili da vidite koja se boja sloja vidi u tom trenutku. Tvrde, sjajne, tamno braon obojene orahe g. Vidèn je izvadio malom drvenom lopaticom – dve lopatice za peni. I naravno, bilo je u unutra i bombona sa likerom, svih vrsta. One su dugo trajale, tako|e, ako biste ih grickali polako i pu{tali da se zalogaji rastope umesto da ih sa`va}ete. Kad sam odabrao obe}avaju}i asortiman i kad je nekoliko malih belih kesica stajalo povrh tezge, g. Vidèn se nagnuo napred i pitao: “Ima{ novac da plati{ za sve ove?” “O, da”, odgovorio sam, “Imam puno novca.” Ispruìo sam pesnicu i u otvorenu {aku g. Vidèna sru~io sam pet-{est crvenih kamen~i}a pa`ljivo umotanih u srebrni papir. G. Vidèn je stajao pilje}i u svoj dlan: onda me je pogledao ispitiva~ki jedan dugi momenat. “Zar to nije dovoljno?”, upitao sam sa zebnjom. Ne`no je uzdahnuo. “Mislim da je malo previ{e.”, odgovorio je.

65

“Do|em ti ne{to kusura.” Oti{ao je do svoje starinske kase i uz {kripu otvorio fioku. Vra}aju}i se do tezge, nagao se i spustio dva penija u moju pruènu ruku. Moja me je majka silno izgrdila {to sam pre{ao sav taj put sam kad me je na{la. Mislim da joj nikad nije palo na pamet da pita u vezi finansijskog aran`mana. Naprosto sam upozoren da ne idem opet ukoliko prvo ne pitam. Mora da sam poslu{ao, i o~igledno, kad mi je data dozvola da idem opet, davan mi je peni ili dva za moje kupovine, po{to se ne se}am da sam koristio crvene kamen~i}e po drugi put. U stvari, tu stvar sam, meni tada bezna~ajnu, ubrzo zaboravio veoma zauzet odrastanjem. Kad sam imao {est ili sedam godina moja porodica se preselila u drugi grad, gde sam odrastao, na kraju se oènio i zasnovao svoju sopstvenu porodicu. Moja èna i ja smo otvorili radnju gde smo gajili i prodavali tropske ribice. Trgovina akvarijumima je tad bila jo{ u povoju, a ve}ina ribica je uvoèna iz Afrike i Ju`ne Amerike. Vrlo mali broj vrsta se prodavao za manje od pet dolara po paru. Jednog sun~anog popodneva mala devoj~ica je do{la u pratnji svog brata. Imali su mo`da pet i {est godina. Ja sam bio zauzet ~i{}enjem akvarijuma. Dvoje dece je stajalo sa {irokim, okruglim o~ima, pilje}i u lepotice dragulje koji su plivali u kristalno ~istoj vodi. “Boè”, uzviknuo je de~ak, “moèmo li da kupimo neke?” “Da”, odgovorio sam. “Ako moète da platite za njih.” “O, imamo mi puno para”, re~e devoj~ica puna samopouzdanja. Ne{to u na~inu na koji je progovorila dalo mi je ~udno ose}anje ne~eg poznatog. Nakon {to su gledali ribice neko vreme zatraìli su od mene parove nekoliko razli~itih vrsta, pokazuju}i prstom na njih dok su {etali izme|u redova akvarijuma. Mreòm sam hvatao ono {ta odaberu u prenosni kontejner i ubacivao ih u izolovanu torbu za transport, uru~iv{i je de~aku. “Nosi pa`ljivo”, upozorio sam. Klimnuo je glavom i okrenuo se ka sestri. “Ti mu plati”, re~e. Ispruìo sam ruku, i kako mi se

66

stisnuta pesnica primicala odjednom sam ta~no znao {ta }e da se desi, ~ak {ta }e devoj~ica da kaè. Njena pesnica se otvorila i na moj pruèn dlan sru~ila je tri mala nov~i}a. U trenutku sam osetio pun zna~aj zave{tanja koji mi je g. Vidèn dao pre toliko mnogo godina. Tek sam sada prepoznao izazov koji sam izneo pred starca i shvatio koliko se on divno poneo sa njim. Izgledalo mi je kao da ponovo stojim u prodavnici slatki{a dok sam gledao nov~i}e u svojoj sopstvenoj ruci. Shvatio sam nevinost dvoje dece i mo} da o~uvam ili uni{tim tu nevinost, kao {to je g. Vidèn shvatio pre toliko dugih godina. Bio sam toliko preplavljen se}anjem da mi se grlo steglo. Devoj~ica je stajala i{~ekuju}i preda mnom. “Zar nije dovoljno?”, pitala je sitnim glasom. “Malo je previ{e”, uspeo sam da kaèm preko knedle u svom grlu. “Do|em ti ne{to kusura.” Prebrao sam prstima po fioci od kase, spustio dva centa na njen otvoren dlan, onda stajao na vratima gledaju}i decu kako odlaze, pa`ljivo nose}i svoje blago. Kad sam se vratio u prodavnicu, moja èna je stajala na hoklici sa rukama zaronjenim do lakata u akvarijum gde je preure|ivala biljke. “[ta to bi?”, pitala je. “Zna{ li koliko si im ribica dao?” “U vrednosti od oko 30 dolara”, odgovorio sam, knedla mi je i dalje bila u grlu. “Ali nisam mogao ni{ta drugo da uradim.” Kad sam joj zavr{io pri~u o starom g. Vidènu, o~i su joj bile vla`ne i si{la je sa stoli~ice i ne`no me poljubila u obraz. “Jo{ uvek ose}am miris gumenih bombona”, uzdahnuo sam i siguran sam da sam ~uo kako se stari g. Vidèn smejulji preko mog ramena dok sam brisao poslednji akvarijum.

67

IZVORI Sri Aurobindo Birth Centenary Library (Vol. 15), p. 605 Collected Works of the Mother (Vol.2), pp. 153-54 Ibid. (Vol. 12), p. 9 Ibid. (Vol. 12), pp. 9-11 Ibid. (Vol. 5), pp. 413-14 Ibid. (Vol. 12), pp. 16-17 Ibid. (Vol. 12), pp. 12-13; pp. 13-14 Ibid. (Vol. 12), pp. 15-16 Ibid. (Vol. 5), p. 296 Ibid. (Vol. 12), pp. 14-15 Ibid. (Vol. 12), p.15; (Vol.9), p. 80 Ibid. (Vol. 12), p. 168; p. 389; p. 360; pp. 194-95 Sri Aurobindo Birth Centenary Library (Vol.17), p. 215 Collected Works of the Mother (Vol. 12), p. 171 Ibid. (Vol. 12), p. 170; p. 171; pp. 406-07 Ibid. (Vol. 12), p. 407 Ibid. (Vol. 8), p. 182; (Vol. 12), p. 167; p. 167 Ibid. (Vol. 12), pp. 155-56; p. 152; pp. 404-05 Ibid. (Vol. 7), pp. 286-87; (Vol.8), pp. 180-81 Ibid. (Vol. 8), pp. 182-84 Ibid. (Vol. 12), p.196; p. 184; p.191; (Vol. 8), pp. 180-81; (Vol. 12), p. 153 Ibid. (Vol. 12), p. 135; p. 134; p. 136; p. 369 Ibid. (Vol. 12), p. 368; pp. 25-26 Ibid. (Vol. 6), pp. 151-52 Ibid. (Vol. 12), p. 169; p. 370; pp. 154-55; p. 144; p. 147 Ibid. (Vol. 4), p. 28; (VoI.12), p. 11 Ibid. (Vol. 12), p. 364; p. 197; p. 196; pp. 379-80 Ibid. (Vol. 4), pp. 24-25 Ibid. (Vol. 4), pp. 26-27 Ibid. (Vol. 4), pp. 23-24 Ibid. (Vol. 6), pp. 411-15 Ibid. (Vol. 12), pp. 436-39

68

O AUTORIMA [RI AUROBINDO [ri Aurobindo je ro|en u Kalkuti 15. avgusta 1872. Sa sedam

godina poslat je u Englesku, gde je poha|ao {kolu Svetog Pavla, u Londonu, a potom je oti{ao na klasi~no vi{e {kolovanje na Kraljev Koled` u Kembridù. Kao strasnom ~itaocu jo{ od {kolskih dana, omiljeni predmeti su mu bili engleska i francuska knjièvnost, poezija i istorija Evrope. Bio je briljantan u~enik iz gr~kog i latinskog. Intelektualno obdaren, u~io je francuski od detinjstva, a nau~io je dovoljno nema~ki, italijanski i {panski da prou~ava Getea, Dantea i Kalderona na njihovim maternjim jezicima. Na Kraljevom Koledù se na{ao u prvoj klasi na diplomskom iz klasi~nih predmeta. Tako|e je, 1890. godine, poloìo zavr{ne ispite za Indijsku Civilnu Slu`bu. Ne èle}i da sluì u I.C.S., diskvalifikovao se time {to se nije pojavio na testu iz jahanja.

Vrativ{i se u Indiju, [ri Aurobindo je proveo trinaest godina u dràvnoj slu`bi u Barodi kao administrativac i profesor. To su bile godine kultivisanja sebe, knjièvne aktivnosti i pripreme za njegov budu}i politi~ki rad. Tokom tog perioda on je na~inio duboku studiju preovla|uju}ih politi~kih uslova u zemlji i duboko je zaronio u bogato Indijsko kulturno nasle|e. Ovladao je sanskritom, a nau~io je tako|e i jo{ neke indijske jezike: bengali, gu|arati, marati, hindi i, kasnije, tamil.

Godine 1906. [ri Aurobindo je oti{ao u Bengal i otvoreno pristupio pokretu za oslobo|enje Indije. Njegov dnevni ~asopis, Bande Mataram, brzo je postao najmo}niji glas Indijskog Nacionalisti~kog Pokreta. Godine 1908. je uhap{en u slu~aju aliporske zavere, kao {to su implicirale aktivnosti revolucionarne grupe koju je predvodio njegov brat Barindra. Tokom pritvora, koji je trajao godinu dana, u zatvoru je provodio ve}inu svog vremena ve`baju}i jogu. To je bilo vreme kada je imao niz presudnih duhovnih iskustava koja su izmenila budu}i tok njegovog ìvota. Nastavio je sa svojim revolucionarnim radom do 1910., kada se, kao odgovor na unutra{nji poziv, povukao iz aktivne politike, povukav{i se u Pondi~eri radi isklju~ivog usredsre|ivanja na svoju duhovnu praksu.

69

Nakon ~etiri godine intenzivne joge, 1914., pokrenuo je mese~nu filozofsku reviju, Arya, u kojoj je u serijama objavljena ve}ina njegovih glavnih dela. Ta dela otelovljuju mnogo od unutra{njeg znanja koje mu je do{lo u njegovom ve`banju joge. Sakupiv{i sve su{tinski bitne istine proteklih duhovnih iskustava, radio je zarad potpunijeg metoda joge, koji bi preobrazio ljudsku prirodu i ìvot u~inio boànskim. Toj je svrsi posvetio ostatak svog ìvota. [ri Aurobindo je bio plodan pesnik na engleskom, opus mu obuhvata romanti~nu liriku, sonete, duge narativne poeme, dramske poeme i dva epa.

[ri Aurobindo je napustio telo 5. decembra 1950. MAJKA [ri Aurobindov duhovni saradnik, Majka, ro|ena je u Parizu 21.

februara 1878. Mira, kako se dete zvalo, je bila duhovno svesna jo{ od ranog detinjstva. Bila je talentovan muzi~ar i priznati slikar i u~estvovala je u podsticanju umetni~kog ìvota u Parizu na prelazu izme|u dva veka.

[to se ti~e njenog ranog duhovnog ìvota Majka je napisala: "Izme|u jedanaeste i trinaeste ~itav niz psihi~kih i duhovnih iskustava otkrio mi je ne samo postojanje Boga ve} i ~ovekovu mogu}nost da se sjedini sa Njim, da Ga spozna integralno u ìvotu boànskom."

1906. i 1907., Majka je otputovala u Tlemsen, u Alìru, gde je prou~avala okultizam dve godine. Vrativ{i se u Pariz, osnovala je jednu grupu duhovnih tragalaca. Izme|u 1911. i 1913. odràla je mno{tvo predavanja raznim grupama u Parizu. Majka je otplovila za Pondi~eri, u Indiju, 1914. i srela se sa [ri Aurobindom po prvi put 29. marta. Prepoznala ga je kao onog koji je mnoge godine iznutra vodio njen duhovni razvoj. Ostala je u Pondi~eriju jedanaest meseci, pomaù}i [ri Aurobindu da izdaje ~asopis Arya, a potom se vratila u Francusku. Nakon godinu dana u Francuskoj, oti{la je u Japan i ostala tamo skoro ~etiri godine.

24. aprila 1920. Majka se vratila u Pondi~eri da bi ponovo preuzela saradnju sa [ri Aurobindom u njegovom duhovnom radu. Sa njenim dolaskom, broj u~enika oko [ri Aurobinda je postepeno porastao. Ta neformalna skupina napokon se uobli~ila u [ri Aurobindo A{ram. Novembra 1926. [ri Aurobindo se povukao u

70

osamu i poverio sva materijalna i duhovna zaduènja oko a{rama Majci. Pod njenim vo|stvom, koje je obuhvatilo raspon od blizu pedeset godina, a{ram je izrastao u veliku, vi{estranu zajednicu koja danas broji oko 1400 lica. Godine 1943. Majka je pokrenula malu {kolu koja se postepeno pro{irila dok nije postala [ri Aurobindo Me|unarodni Centar Obrazovanja, koji trenutno ima oko 450 studenata i 200 nastavnika. Aurovil, "Grad Svitanja" – me|unarodni grad – je osnovala 1968. kraj Pondi~erija, u cilju ostvarenja [ri Aurobindove vizije o ljudskom jedinstvu.

Na svoj devedesti ro|endan, Majka je sabrala svoj ìvot i rad na ovaj na~in:

"Prise}anje }e biti kratko. Do{la sam u Indiju da bih srela [ri Aurobinda. Ostala sam u Indiji

da bih ìvela sa [ri Aurobindom. Kada je on napustio telo, nastavila sam da ìvim ovde kako bih obavljala njegov posao koji predstavlja, putem sluènja Istini i prosvetljavanja ~ove~anstva, ubrzavanje dolaska vladavine Boànske Ljubavi na Zemlju." Majka je napustila telo 17. novembra 1973.

MajkaŠri Aurobindo

www.heartcoreissues.weebly.com

72

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 37.018.1(035) 37.032(035) ШРИ Ауробиндо, 1872-1950 Kako podizati dete / Šri Aurobindo i Majka ; [prevod sa engleskog Milan Živkovi ć]. - 1. izd. - Beogra d : M. Živkovi ć, 2011 (Beograd : Veliki medved). - 70 str. ; 20 cm. - (#Biblioteka #Heart Core Issues) Prevod dela: How to Bring Up a Child / Sri Aurobindo and the Mother. - Pravo ime Majke je Mira Ri čard. - Tiraž 300. - O autorima: str. 68-70. - Napomene uz tekst. - Izvori: str. 67. ISBN 978-86-84597-13-9 1. Ричард, Мира [ аутор], 1878-1973 a) Деца - Родитељи - Приручници b) Породично васпитање - Приручници COBISS.SR-ID 187175180

kako podizati dete - heartcoreissues.weebly.com file4 maloborojni ljudi primaju kvalitetno vo|stvo...

Documents