biznis plan

5/24/2018 Biznis Plan

1/36

FAKULTET INENJERSKIH NAUKAKRAGUJEVAC

Preduzetniki proces

BIZNIS PLAN

Profesor: Studenti:Dr Miladin Stefanovi Adamovi SranMSc

Dili Uro BScLazarevi Bojana BSc

Kragujevac 2011


2/36

2

SADRAJ

Naslovna 1

Sadraj 2

1.O FIRMI 4

2. UVOD 52.1 Namena biznis plana 52.2 Tema biznisa 52.3 O ljivi 7

3. ANALIZA TRITA I KONKURENCIJA 93.1 Kljuni parametri trita koji se koriste u biznis planu 9

3.2 Ciljno trite 93.3 Utvrivanje uea na tritu 103.4 Utvrivanje veliine trita 103.5 Mere za unapreenje proizvodnje i izvoza 11

4. SWOT ANALIZA 13

5. POSLOVNI PLAN 14

6. OPIS PROJEKTA 156.1 Ukupne investicije i konstrukcija finansiranja investicija 16

7. PROIZVODNI PROGRAM 19

8. UPOTREBNA VREDNOST PLODOVA LJIVE 208.1 Izbor sorti ljive 20

9. MERE ZA UNAPREENJE LJIVARSTVA 239.1 Strategija razvoja trita sveeg voa 239.2 Planovi 259.3 Nasleeno stanje 259.4 Akcije 26

10.MERE ZATITE I BOLESTI LJIVE 2810.1 ljiva kao lekJezgro ljive izvor vitamina B17 30

11. UPRAVLJANJE I ORGANIZACIJA 31

12. MARKETING 31


3/36

3

13. ZAKLJUAK 3413.1 Zato smo se odluili za uzgoj ljive? 35

14. LITERATURA 36


4/36

4

1.O FIRMI

ZATITNI ZNAK KOMPANIJE

NAZIV KOMPANIJE:

ljivko

BIZNIS PLAN JE NAMENJEN:

Republikom fond za razvoj, radi odobrenja kredita u iznosu od 18 333 500 dinara

ADRESA:

Duana orevia 17, KragujevacTELEFONSKI BROJ I FAX:

034/356-378 FAX 034/689-2789

IME I POLOAJ LICA ZA KONTAKT:

Uro Dili- direktor

E-MAIL:

[email protected]

WEB ADRESA:

/

MESEC I GODINA IZRADE:

12/2011


5/36

5

2.UVOD

2.1 NAMENA BIZNIS PLANA

Na osnovu prikazane konstrukcije finansiranja Investicionog programa, u ime

preduzea, podnet je zahtev Republikom fondu za razvoj da odobri kredit preduzeu,,ljivko u iznosu od:

- Za osnovna sredstva din. 12.534.400

- Za obrtna sredstva din. 5.799.100

Ukupno: din.18.333.500

Na elu ljivka nalazili bi se: Uro Dili, Sran Adamovi i Bojana Lazarevi.

2.2 TEMA BIZNISA


6/36

6

ljiva kao vona vrsta je veoma poznata ali nedovoljno iskoriena.Kao vonakultura ljiva ima veliki privredni znaaj. Plodovi ljive su veoma pogodni i traeni zaraznovrsnu domau iindustrijsku preradu, duboko smrzavanje i za potronju u sveem

stanju. Brzo stupanje u rod, redovno i obilno raanje, kvalitetan rod, laka realizacijaostvarene proizvodnje po povoljnim cenama i druge osobine, ine ljivu veomarentabilnom i korisnom kulturom. Pored toga u naoj zemlji postoje povoljni prirodniuslovi za proizvodnju ljive od ravniarsih do pretplaninskih predela. Visoka rentabilnostgajenje ljive uticala je da podizanje amaterskih i komercijalnih zasada uzima sve viemaha i da je za njeno gajenje zainteresovan veliki broj proizvoaa.

Nas je zainteresovala proizvodnja ljive zbog njene bioloke osobine, kao vonevrste, najbolje sorte koje bi smo ukljuili u nae vonjake, nain gajenja, podizanjezasada kao i najnovija dostignua u celokupnom procesu proizvodnje i prometa

plodova ljive.

injenice:

1) ljiva u Srbiji je znaajna ekonomska grana2) ljiva je hrana, medicina i izvor raspoloenja3) Vaan izvor prihoda4) ljiva srpski brend

- Srbija po proizvodnji ljive zauzima 2 mesto u Evropi i 4. mesto u svetu.

- Srbija se nalazi na 3. mestu po potronji ljive po svetu i na ubedljivom prvom mestupo glavi stanovnika.

- Potronja ljive u poslednjih deset godina je poveana za 40%


7/36

7

2.3 O LJIVI

ljiva voe slatkog ukusa i / ili kiseo, a koa moe biti posebno kiseo. To je jasna i moeda se jede svee ili se koriste u dem odluka ili drugih recepata. ljiva sok moe bitifermentisani u ljiva vino , a kada destilovana, ovo proizvodi rakiju poznata u istonojEvropi, kao ljivovica , Rakija , Tuica ili Palinka . U centralnoj Engleskoj, jabukovaa,kao to su alkoholna pia poznat kao ljiva jerkum se pravi od ljiva.

Suvim ljivama (ili suve ljive) su takoe slatko i sono i sadri nekoliko antioksidanasa. ljive i suve ljive su poznati po svom laksativ efekat. Ovaj efekat se pripisuje razliitim

jedinjenja prisutna u voa, kao to dijetalnih vlakana , sorbitola , i isatin . suve ljive iorezati sok se esto koriste kako bi to regulisao funkcionisanje sistema za varenje .Suvo orezati marketingu u Sjedinjenim Amerikim Dravama ima, u poslednjih nekolikogodina, poeli marketing svojih proizvoda kao "suvih ljiva". To je zbog "suvih ljiva" imanegativne konotacije u vezi sa starijim osobama koje pate od zatvora .

Suena, usoljena ljiva se koristi kao uinu, ponekad poznat i kao saladito ili Salao.Razliitih ukusa suvih ljiva dostupni su na kineskom bakalinima i specijalizovaneprodavnice irom sveta. Oni imaju tendenciju da budu mnogo za kosu od standardnogsuvih ljiva. Krem, ginsing, zainjena i slana su meu uobiajene sorti. Likoris seuglavnom koristi da se intenzivira ukus ovih ljiva i koristi se da bi slane ljive pia iprelive za obrijao led ili baobing .

Kiseli ljive su drugi tip sauva dostupan u Aziji i meunarodnim specijalizovanimprodavnicama. Japanski sorta, pod nazivom umeboi , esto se koristi za pirina lopte,koji se zove onigiri ili omusubi. Ume , od kojih su umeboi, je blisko povezana, meutim,kajsije nego ljive.

Bordo ulja od jezgra je napravljena od mesnate unutranji deo jamu ljive.


8/36

8

ljive dolaze u irokom spektru boja i veliina. Neki su mnogo vre, navedeno oddrugih, a neki su ute, bele, zelene ili crvene mesa, sa podjednako razliitim boje koe.

ljiva sorte su danas u upotrebi su:

ljive ili damasta ljiva Greengage (firma, zelena mesa i koe, ak i kada zreo)

Mirabel (tamno uta, uglavnom gaji na severoistoku Francuske )

Satsuma ljiva (firma crveno meso sa crvenim koom)

Viktorija (uta meso sa crvenim ili sa iaranim koe)

Iellovgage ili zlatna ljiva (slino greengage, ali uti)

Kada je cvee u rano prolee, ljivu e biti pokriveni u cvetovima , i dobra godina oko50% cvee e biti opraivanje i postati ljive. Cvetanje poinje nakon 80 dana rastestepen .

Ako je vreme isuvie suva, ljive nee razviti prolosti odreenoj fazi, ali e pasti sadrveta dok je jo mali, zeleni pupoljci, i ako je neuobiajeno mokar ili ako ljive nisu bereim su sazreli, voe moe razviti gljivine stanja koje se naziva braon trule . Braun Rotnije toksian, i veoma mali pogoenim oblastima moe biti odvojena od voa, ali ako netrune odmah uhvaen, voe vie nee biti jestivo. ljiva se koristi kao hranu fabrikelarve nekih Lepidoptera , ukljuujui novembra moljac , vrbe lepotu i kratak skrivenih

moljac .

Srpska ljiva ( srpska : ljiva / ljiva) je trei najvei proizvedeno u svetu i alkoholnogpia sljivovica (ljivovica) (srpski: ljivovica / ljivovica) je nacionalno pie Srbija. ljiveu proseku 424.300 tona godinje;.


9/36

9

3. ANALIZA TRITAI KONKURENCIJA

Analiza trita podrazumeva:

1. Ulazak na trite i trinu penetraciju.2. Definisanje strategije za ulazak i trini prodor (9d a9ar, tehnologija, vreme,prepreke u okruenju).

3. Utvrivanje nivoa trokova ulaska na trite.4. Procenu alternativnih metoda ulaska i prodora uzimajui u obzir mogunosti

preduzea.5. Izbor metode.

3.1 KLJUNI PARAMETRI TRITA KOJI SE KORISTE U BIZNIS PLANU

Jedna od funkcija marketinkog pristupa izradi biznis plana je da navedepreduzea da trae najbolja trita za svoje proizvode ili da realizuju svoje vitalnefunkcije (proizvodnju i marketing) na odgovarajuoj lokaciji 9d a najefikasniji nain.Prvi korak pri definisanju trita je odreivanje kapaciteta trita, potencijala trita,potencijala prodaje i prodajnih kvota.

Za ovaj biznis,zbog karakteristike i specifinosti samog trita, velike su anse zauspeh. Srbija, pogotovo umadija su sinonimi za ljivu i posmatraju se kao neodvojivideo.

3.2 CILJNO TRITE

Procenom tranje definie se koja se trita mogu smatrati ciljnim tritimaproizvoda/firme.

Trini subjekti koji uestvuju u formiranju ciljnog trita su:


10/36

10

1. potroai, pojedinci ili domainstvakoja kupuju radi zadovoljenja sopstvenihpotreba,

2. pravna lica-proizvoai, preraivai, neprofitne organizacije, uslune delatnosti,koje robu i usluge kupuju da bi proizvele sopstvene proizvode i usluge koje e bitiprodate, iznajmljene ili prenete drugima,

3. preprodavci ili velikoprodajei maloprodajekoje kupuju robu i usluge radidalje prodaje ili iznajmljivanja4. vlada, ili drava ili lokalne institucije koje obavljaju odreene funkcije.

3.3 UTVRIVANJE UEA NA TRITU

Za utvrivanje uea na tritu treba uzeti u obzir tri grupe proizvoda i to:

1. proizvode koji su direktno konkurentni sa proizvodom A2. proizvode supstitute za proizvod A koji se u odreenom smislu mogu smatrati

ozbiljnim konkurentom (ali imaju svoje trite) za proizvod A. Npr. supstitucijeprirodnih materijala vetakim, u saobraaju svi vidovi prevoza su u meusobnojkonkurenciji.

3. proizvode supstitute iz istog proizvodnog programa (konkurencija markiproizvoda), npr. kafa turska, 10d a10ard, neskafe.

3.4 UTVRIVANJE VELIINETRITA

Parametri za izraunavanje budueg uea na tritu su: cena, aktivnosti napolju promocije, kvalitativna i ostala svojstva proizvoda, distribucija, nivo i kvalitetpostprodajnih usluga.

Promet ljive u Republici Srbiji se uglavnom obavlja preko trnica na malo. USrbiji je prinos 3,5 t/ha. Po proizvodnji od 400.000 t zauzimamo 4. mesto u svetu.Imamo 49.000.000 stabala, sa tendencijom stagnacije od 60-tih godina. Prinos postablu je u Uoj Srbiji 9, a u Vojvodini 13,64 kg. Pad proizvodnje je 4% godinje. Pookruzima najvea proizvodnja je u Kolubarskom (12%), a slede Mavanski i umadijski.

Zanimljivo je da je u Toplikom okrugu proizvodnja 270 kg / stanovniku.

Od kompletne proizvodnje 37% ide u prepeenicu, 27% u meku rakiju, 28% uslatko i koncentrovane kae, 6% u suvu ljivu i 2% u pekmez. Veliki 10d a10ar se

javljaju u tehnologiji suenja i pakovanja. Od ukupne proizvodnje tritu se isporui6.000 t, kroz organizovan i promet na malo (pijaca 30%).


11/36

11

Specifinost proizvodnje ljive u Srbije je veliko uee porodinih gazdinstava.Potronja ljive je kod poljoprivrednog stanovnitva 5 kg / stanovniku, a kod nepoljoprivrednog 2 kg / stanovniku. to se suve ljive tie iz Srbije se izvozi p re svega uRusku Federaciju 817 t, a pored nje i u Francusku i Nemaku. Rezultati su izuzetnoskromni kada to uporedimo sa 1926. godinom kada je Srbija izvezla 66.000 t.

Stona ljiva se izvozi pre svega u Bosnu i Hercegovinu i u zemlje u okruenju.

Izvozna cena za stonu ljivu je u proseku 187,60 dolara po toni, dok najveucenu plaa panija 290. Kod suve ljive prosek je 1.061 a najveu cenu plaa Ruskafederacija 1.732 dolara po toni.

3.5 MERE ZA UNAPREENJE PROIZVODNJE I IZVOZA

Trenutno stanje u naoj ljivarskoj proizvodnji karakterie sledee: skromanprinos i kvalitet, proizvodnja je uslovljena tranjom, 70% prometa se ostvari na malo(pijace)loe i loa struktura prerade.

Mere za unapreene ljivarske proizvodnje bi bile pre svega: uvoenje otpornihsorti (pre svega na virus arke (plum pox)) tehnologija prerade i suenja, poboljanjekomunikacije izmeu proizvoaa i preraivaa.

Kod izvoza treba se fokusirati na sledee: definisati izvoznu politiku, aktivnoukljuiti dravne organe i obezbediti povoljne bankarske kredite, pokuati stvoriti robnumarku bar za suvu ljivu i ljivovicu i primenjivati marketing pristup pri izvozu.

Za nastup na inostranom tritu neophodno je da domai proizvoai i osobitopreraivai ljive potuju 11d a11ard kvaliteta, poev od integralne zatite u proizvodnji,preko serije standard kvaliteta ISO, do sistema HACCAP.

Potrebno je 11d a se naim proizvoaima ljive i proizvoda od ljive ukae napotrebu da oficijelno zatite robnu marku (ig) svojih proizvoda. U svetu je potvreno dase vrednost proizvoda inom zatite njegove robne marke uveava za najmanje 10odsto. Treba pomoi i osnivanje udruenja proizvoaa ljive i ljivovice. Oveasocijacije bi na osnovu pravilnika koje su prethodno usvojile zatitile geografskuoznaku porekla proizvoda iste vrste ali razliitih robnih marki sa odreenog geografskog

lokaliteta. Kao primer se mogu navesti aanska ljivovica,valjevskaljivovica,suvoborska ljivovica i tome slino. Potom bi se celokupna proizvodnjaljivovice plasirala sa jedinstvenim znakom identifikacije koji bi glasio srpske ljivovice.Jedino na taj nain moe se nae nacionalno pie u znaajnijem obimu plasirati nainostrano trite i poboljati konkurentnost u odnosu na konjak, viski, votku ili tekilu.


12/36

12

3.6 KONKURENCIJA

Konkurenti ljivku su:

1) uglavnom velika poljoprivredna domainstva iz umadijskog okruga,Kolubarskog okruga, Mavanskog okruga

2) Od registrovanih preduzetnika izdvajamo: Plemi Komerc, Podgorina frut ,Mileni , Prodan COP , Nektar i ostale.

Njihova karakteristika je da :

- otkupljuju ljive na veliko,

- preradom

- prodajom domaim trgovinskim lancima, kao i izvozom u Rusiju, Hrvatsku,Makedoniju, Belgiji


13/36

13

4.SWOT ANALIZA

Prednosti

1. Povoljna struktura zaposlenih

2. Dobra organizacija

3. Niske cene

4. Kvalitet

Nedostaci

1. Slabija komunikacija izmeu nivoa

2. Zastarele maine

anse

1. Poveanje broja korisnika

2. Pristup ekonomiji obima

3. Ulaz na strano trite

4. Jasno definisati ciljne grupe

Opasnosti

1. Ulazak konkurencije

2. Rast cena inputa

3. Sporiji rast trita


14/36

14

5.POSLOVNI PLAN

Poslovni plan je skup ciljeva, politika, strategija i seta pojedinanih programaaktivnosti za implementaciju izabrane koncepcije biznisa preduzea. On predstavljaistu artikulaciju moderne menaderske vizije, naina za njeno ostvarenje i rizika koji jeu to ukljuen.

Za manja preduze}a koja posluju u prilino stabilnom poslovnom okruenjuproces planiranja moe biti i neformalan pregled nekih kljunih aspekata poslovanjapreduzea, napravljen od strane nekolicine menadera iz menaderskog vrha.

Poslovni plan kao dokument koristi se za interne i eksterne svrhe. U zavisnostiod toga koja je svrha poslovnog plana, razlikova}e se i sadraj, odnosno elementiposlovnog plana.

Sa obzirom da je ovim poslovnim planom predviena proizvodnja ljive,neophodno je istaknuti koja je duina radnog vremena, kao i sezonski faktori tj. periodu godini kada se povea prodaja proizvoda i potranja za uslugama.

Radi se o sezonskoj proizvodnji,ukazae se potreba da se uvede jo jedanproizvod, odnosno, proizvodnja finalnih proizvoda od ljive.Radnici bi bili zaposlenitokom cele godine, odnosno, i u zimskom periodu.

Ukratko poslovni plan bi sadrao sledee:

- Proizvodnja veih koliina prve klase plodova ljive,

- Proizvodnja kvalitetnih sadnica ljive.

- Prodaju sveih plodova,

- Preostali deo plodova bi smo prodavali suarama,preraivali u rakiju i prodavalivelikim kompanijama za proizvodnju prirodnih sokova..Sa odobrenim kreditom povealibi smo proizvodnju za 30%.


15/36

15

6.OPIS PROJEKTA

Tabela 1. Adaptacija proizvodnog pogona

1. Rekonstrukcija sanitarnog vora i garderobe 480.0002. Zamena krovnog pokrivaa 1.380.0003. Kompletna zamena vodovodne i kanalizacione instalacije 1.200.000

4. Kompletna zamena podova 830.000

5.Zamena postojee elektro instalacije i postavljanje nove,pripremljene za prikljuak nove opreme

1.950.000

6. Molersko-farbarski radovi 520.000

Ukupni trokovi adaptacije 6.360.000

Tabela 2. Transportna sredstva

1. Traktor 2.300.000

2. Freza 940.000Ukupna vrednost 3.240.000

Proraun potrebnih obrtnih sredstava za realizaciju investicionog programa

Strukturaobrtnih sredstava

Ukupnegodinjepotrebe

Danivezivanja

Koeficijentobrta

Potrebnaobrtna

sredstva

A Obrtna sredstva 236,060,000 - - 19,423,333

1.Trajna obrtnasredstva

116,860,000 - - 10,980,000

1.1Zalihe sirovina irepromaterijala

29,800,000 45 8 3,725,000

1.2Zalihe nedovreneproizvodnje

43,530,000 30 12 3,627,500

1.3 Zalihe gotovihproizvoda

43,530,000 30 12 8,443,333

2.Druga obrtnasredstva

119,200,000 - - 993,333

2.1.Sredstva na iroraunu

59,600,000 6 60 7,450,000

2.2.Potraivanja odkupaca

59,600,000 45 8 4,925,583


16/36

16

BIzvori iz tekuegposlovanja

42,934,000 - - 4,043,250

1. Dobavljai 32,346,000 45 8 99,333

2. Amortizacija 1,192,000 30 12 783,000

3. Ostale obaveze 9,396,000 30 12 14,497,750

CPotrebna obrtnasredstva

193,128,000 - - 14,497,750

- Dinarski deo 193,128,000 - - -

- Devizni deo - - - -

6.1 Ukupne investicije i konstrukcija

finansiranja investicija

Ukupna investiciona ulaganja din. 45.793.750

A. Potrebna osnovna sredstva din. 31.336.000

*Kredit republikog fonda za razvoj

(31.336.000* 40%) = din. 12.534.400

*Sopstvena sredstva din. 18.801.600

B. Potrebna obrtna sredstva din. 14.497.750

*Kredit Republikog fonda za razvoj(14.497.750* 40%)= din. 5.799.100

*Sopstveno uee din. 8.698.650

Na osnovu prikazane konstrukcije finansiranja Investicionog programa, u ime

preduzea, podnet je zahtev Republikom fondu za razvoj da odobri kredit preduzeu,,ljivko u iznosu od:


17/36

17

- Za osnovna sredstva din. 12.534.400

- Za obrtna sredstva din. 5.799.100

Ukupno: din.18.333.500

Tabela 5. Uslovi odobravanja kredita

Iznos kredita din.18.333.500

Godinja kamata 5% Rok otplate 5 godina

Gres period /

Iznos kredita nakon dospea din.19.250.175 Godinji obraun rate 5 Godinji obraun kamate 5

Tabela 6. Obaveze po kreditima

Godina 2012 god. 2013god. 2014god. 2015god. 2016god.

Kamata 962.509 770.007 577.505 385.003 192.502

Rata 3.850.035 3.850.035 3.850.035 3.850.035 3.850.035

Anuitet 4.812.544 4.620.042 4.427.540 4.235.038 4.042.537

Godina 2012 god. 2013god. 2014god. 2015god. 2016god. Ukup

Kredit 4812544 4620042 4427540 4235038 4042537 22137

Ostali rashodi 5308715 5308715 5308715 5308715 5308715 26543

Ukupni rashodi 10121259 9928757 9736255 9543753 9351252 48681

Prihodi 8500000 10000000 12500000 14500000 16500000 62000

Dobit -1621259 71243 2763745 4956247 7148748 13318

2014. dobit ljivkabie pozitivna i iznosie 1213729 dinara.


18/36

18

7. PROIZVODNI PROGRAM

- Proizvodnja veih koliina prve klase plodova ljive,

- Proizvodnja kvalitetnih sadnica ljive.

- Kapacitet, trenutno,mini farme je 20 tona ljive.


19/36

19

- Trinacena ljive prve klase je 50 din/kg.

- ljivko se odluio za prodaju 1240 tona sveih plodova, to bi donelo

prihod od 13318724 dinara.

- Preostali deo plodova bi smo prodavali suarama, preraivali u rakiju i prodavalivelikim kompanijama za proizvodnju prirodnih sokova. Trina cena kupovne rakije je350 din/L .

- Sa odobrenim kreditom poveali bi smo proizvodnju za 30%.

- Plasman proizvoda obezbeen je na domaem i inostranom tritu. Konkurencija jevelika ali emo se izdvojiti svojim kvalitetom, cenom i koliinom.

- Za proizvodnju ljive rizici su mali jer nema opasnosti od mrazeva,dobro podnosisune periode,pogodne su za navodnjavanje.


20/36

20

8.UPOTREBNA VREDNOST PLODOVA LJIVE

Plodovi ljive se mogu upotreljavati na vie naina: za razne oblike prerade,

potronju u sveem stanju i u kulinarstvu za spremanje raznih poslastica .Posebno sucenjeni i mnogo traeni u prehrambenoj industriji kao sirovina za dobijanje sokova,sirupa, kompota, demova,slatka i drugih proizvoda. Da bi se dobili proizvodi visokogkvaliteta, izmeu ostalog moraju se uzgajati kvalitetne sorte ljive,na vreme prskati odraznih bolesti kao i rezanje suvinih grana.

8.1 IZBOR SORTI LJIVE

Veina sorti sljive je samooplodna pa su moguci jednosortni zasadi, mada boljeraaju ako se obezbede sorte opraivai. Pri izboru sorte treba obratiti paznju nasledee momente od kojih zavisi ekonominost proizvodnje sljive: Upotrebna vrednostplodova, mogunosti realizacije plodova pojedinih sorti na trzitu, prilagodljivost sortepodruju i podneblju gde e biti lociran zasad i dr. Za gajenje na veim povrinamamogu se preporuiti sledee sorte:

aanska lepotica

Stvorena je u Institutu za vocarstvo u Cacku. Okalemljena na dzanarici je krzljivado sredne bujna sorta. Rano prorodi i radja redovno i obilno u svim uslovima.Ova sortasazreva krajem jula meseca.

Plod je srednje krupan, prosecne mase 30 do 40 grama, okruglastog oblika i vrloprivlacnog izgleda. Vrlo kvalitetna sorta sljive, ciji plodovi su prvenstveno namenjenastonoj potronji. Od plodova se, ako dobro sazru, moze dobiti veoma kvalitetna rakija.

Sorta aanska lepotica


21/36

21

Osetljiva je na plamenjacu i rdju. U normalnim uslovima ne pati od monilije (susenjacvetova i grancica i trulezi plodova). Tolerantna je na sarku sljive sto se smatra njenim

posebnim kvalitetom.

Stenlej

Amerika sorta. Stablo je srednje bujno. Rano prorodi i radja redovno i obilno. Zahtevaredovnu i otru rezidbu. Sazreva krajem avgusta, deset dana pre poegae. Plod jekrupan, oko 35 grama, sladunjavog ukusa i osrednjeg kvaliteta. Dobro podnositransport. Plodovi sorte stenli mogu se koristiti za potronju u sveem stanju,smrzavanje susenje i preradu u rakiju i druge proizvode. Rakija je solidnog kvaliteta akoplodovi dobro dozru i primeni se posebna tehnologija spravljanja rakije.

Tolerantna je na arku sljive, pa se moze gajiti u veoma zaraenim podrujima. Otpornaje na plamenjau i rdju sljive. Veoma je osetljiv na moniliju (suenje cvetova, granica itruljenje plodova). Takodje, veoma je podlona napadu ljivine ose tako da je hemijskazatita neophodna..aanska rodna

Stvorena je u Institutu za voarstvo u aku. Predstavlja jednu od ekonomskinajznaajnijih sorti u novim ljivicima Srbije. Srednje je bujna sorta. Odlicne je rodnosti,ali zahteva otru i redovnu rezidbu radi postizanja redovnih i obilnih prinosa sa visokimkvalitetom ploda. Zri kada i stenlej.

Sorta aanska rodna

Plod je srednje krupan 25-30 grama. Meso ploda je uto, vrsto, slatkonakiselo,prijatnog ukusa i dobrog kvaliteta. Kotica je sitna i lako se odvaja od mesa. Plodovi suuniverzalne namene. Daje vrlo kvalitetnu rakiju.


22/36

22

Najveca mana je osetljivost na arku, ali su stete manje nego kod poegae. Otporna jena moniliu.

Poegaca

Sazreva u prvoj polovini septembra. Plod je sitan, oko 17 grama ali vrhunskog kvaliteta,tako da je odlicna za preradu posebno u rakiju.

Veoma je osetljiva na sarku sljive pa je njeno gajenje dovedeno u pitanje. Moze se gajitijedino u nezarazenim podrucjima i sa upotrebom zdravog sadnog materijala. Poredtoga osetljiva je na plamenjacu i rdju sljive.

Za gajenje na manjim povrinama u pojedinim lokalitetima sa specifinim agroekolokimuslovima, mogu se preporuiti sorte namenjene potronji u sveem stanju: aanskarana, kalifornijska plava, valerija, grossa di felicio, ali i neke sorte japanske ljive:

Autumn giant, TC sun i dr.


23/36

23

9. MERE ZA UNAPREENJE LJIVARSTVA

9.1 STRATEGIJA RAZVOJA TRITA SVEEG VOA

PRODUENJE SEZONE GAJENJA

uvoenjem novih sorti pogodnih za due uvanje

osavremenjavanje pomotehnikih mera

gajenje u zatvorenom i polu zatvorenom prostoru

BERBA I KONTROLA KVALITETA

obuka o novim tehnikama berbe

uvoenje meunarodnih standarda kvaliteta

sertifikacija

PAKOVANJE I LOGISTIKA

analiza i unapreenje objekata za pakovanje sveeg voa

analiza i unapreenje transporta sveeg voa do meuarodnog trita

predlog projekta unapreenja objekata u lukama i na aerodroskim terminalima

PRODAJA I MARKETING

unapreenje sistema informisanja sa regionalnog i meunarodnog tritasveegvoa

meunarodna promocija sveeg voa iz Srbije putem medija

uee proizvoaa sveeg voa na specijalizovanim meunarodnimsajmovima

TRINA PODRKA

- Podsticaji za izvoz konzervisanog i suenogvoa, demova, vonih sokova irakija10 % vrednosti.


24/36

24

STRUKTURALNA PODRKA

Subvencije podizanja novih zasada 85/170 dinara po sadnici

Minimalni broj sadnica 1200 sadnica/ha

Nivo podsticaja po hektaru varira od 102.000 do 323.000 dinara

Uvodjenje HACCP

Podrka investicijama

Odobreno u 2006 11 ULO hladnjaa - 267 miliona dinara

Odobreno u 2006 36 hladnjaa i skladita za voe i povre

- 124 miliona dinara

Mere unapreenja sela

KREDITNA PODRKA

Dugoroni krediti

Duina kredita = 5 godina

Duina grejs perioda = 1godine

Godinja kamata = 5%

INSTITUCIONALNA PODRKA

Priznavanje i introdukcija novih sorti besplatno

- Olakana introdukcija stranih kvalitetnih sorti (54 sorti/podloga voaka)

- Ispitivanje sorti po rejonima gajenja radi davanja preporuke gajenja


25/36

25

9.2 PLANOVI

- Predlog nacrta Zakona o rakiji i ostalim alkoholnim piima

- Izrada nacionalne strategije borbe protiv arke

- Pravilnik o zatiti geografskog porekla ljivovice

- Zatita geografskog porekla ljivovice

9.3 NASLEENO STANJE

- Posledice postojanja jednog loeg zakona o zatiti bilja (republiki) i

neprimenjivanja jednog prosenog (saveznog)

Zatita bilja

Matina stabla u proizvodnim zasadima

Nepotovanje prostorne izolacije

Izostanak testiranja matinih stabala

Do 2004. testiranje 210.000 uzoraka sa koliinom

antiseruma dovoljnom za 20.000 uzoraka

Putanje u promet dovoenjem % zaraze na skoro

nulu

Sadni materijal

Fizika lica kao proizvoai sadnog materijala

Promet sadnica bilo kada, bilo gde i bilo kako

Prava oplemenjivaa

Potuju se deklarativno, a nauni radnici ponosno prepriavaju koga


26/36

26

su sve prevarili kako bi uneli nove sorte

Zloupotreba kolekcija sa novim sortama iz naunih institucija od

strane naunih radnika koji imaju privatne rasadnike gde umnoavaju

te sorte bez regulisane licence

9.4 AKCIJE

2008

- Iskljuivanje svih laboratorija koje su samo izdavale papire bezizvrene analize

- Testiranje matinih zasadai proizvodnih zasada gde su bila umatienapojedinana stabla i njihova suspenzija zbog utvrenogprisustva arke

- Lomljenje arkavih sadnica u rastilima

2009

- Formiranje regionalnih laboratorija za rutinsko testiranje na prisustvo arke

- Iskljuivanje svih proizvodnih zasada sa umatienim stablima (1.727 stabala) itestiranje matinih zasada koji su zadovoljili usloveprostorne izolacije (2655stabala testirano, 388 pozitivnih uzoraka,18 zasada iskljueno)

- Iskljuivanje svih rastila bez prostorne izolacije i rastila gde je prisutna arka(400.000 sadnica)- sadnice unitene, u prometuostalo 1.177.274 sadnica

2010

- Nastavak mera iz 2005.testirano 1868 stabala, 83 uzorka pozitivno, 569stabala bez arke, iskljuen matini zasad naPreljinskom brdu sa 1.216 stabala

- Nastavak kontrola rastila

- Utvrivanje prostorne izolacije godinu dana pre podizanja rastila ilimatinogzasada

- Sadni materijal

- Formiran Registar proizvoaa sadnog materijala u koji su upisanapravna lica ipreduzetnici


27/36

27

- Izvreno prevoenje postojeih matinih zasada u matine zasadesastandardnim sadnicama oznake SA

- Unitene sadnice sorti koje nisu upisane u Registar sorti i gde nisu potovanaprava oplemenjivaa

10. MERE ZATITE I BOLESTI LJIVE


28/36

28

Kao i druge vrste voaka, i ljivu napadaju razne bolestii mnoge tetoine kojejoj mogu naneti znatne tete u koliko se ne primenjuju potrebne mere zatite. Zbogtoga je za uspeno gajenje ove kulture neophodno da se, pored preventivnih mera,zasauju zdrave sorte,izbor otpornijih sorti,pogodnija lokacija kao i blagovremenoizvoenje svih agrotehnikih mera u zasadu.

Bolesti koje najee napadaju ljivu su: monilija, ervinija, arka, crveni pauk(pepelnica) itd.


29/36

29


30/36

30

10.1 LJIVA KAO LEKJezgro ljive izvor vitamina B17


31/36

31

11. UPRAVLJANJE I ORGANIZACIJA

- U toku sezone berbe imamo 20 zaposlenih od kojih svako ima svoje zaduenje.

Red broj Struna sprema Broj zaposlenih

1 NKV&PKV 4

2 KV 4

3 SSS 12

UKUPNO 20

- Jedna grupa vri berbu plodova,druga, adekvatno rea plod u ambalau,

- Trea grupa vri istovar i utovar .Za polivanje i obradu zemljita preko godine koje nijesvakodnevno potrebno, koristimo nekolicinu radnika koji vre i druge poslove.Na eluorganizacije bilo bi struno lice kao i mi.Zaposleni imaju zavrenu strunuspremu.Tokom godina proizvodnje proirili bi smo broj radnika sa naim potrebama.

- Saraivali bi smo sa velikim kompanijama koji otkupljuju plodove ljive kao to su:LaVita, Next, Nektar i drugi.Nai kupci bi bili inostrani dobavljai, kako inostrani tako idomai marketi i prodavnice.

- Sistem plaanja bi se zasnivao iskljuivo u gotovini.Nadali bi smo se da bi i kupci biliistoimeni korisnici naih proizvoda.


32/36

32

12.MARKETING

Nae proizvode bi smo promovisali na razne naine kao to su: TV reklame,

radio, internet, sajmovi... Garantovali bi smo u kvalitet naih proizvoda kao i u njihovusigurnost tokom transporta.

Marketing je koncept poslovanja orijentisan prema kupcima. U ovom konceptu

projektovanje proizvoda i usluga poinje od potreba potroaa, a kao cilj delovanjapostavlja se zadovoljstvo potroaa. U preduzeima gde je u potpunosti primenjenmarketing koncet o potroaima ne brine samo odeljenje za marketing ve svizaposleni, radei sa sveu da rade zbog potroaa. Posveenost potroaima u ovimpreduzeima posebno se odnosi na zaposlene koji su u direktnom kontaktu sa njima.Marketnig koncept dobija sve vie pristalica zbog dobrih rezultata koje postie, a javljaju

se i brojne nadogradnje i poboljanja osnovne ideje.Marketing koncept ima etiri osnovna elementa (poznata kao 4P) :

- proizvod (product) - treba projektovati da zadovolji potrebe potroaa i budekonkurentan

- cena (price) - odnosi se na cenu proizvoda ili usluge

- distribucija (placement) - plasman proizvoda i usluga do potroaa

- promocija (promotion) - pored reklama (ekonomske propagande) ukljuuje i

druge vidove promocije : promotivne reasprodaje, nagradne igre, linu prodaju...

Kombinacija ovih elemenata naziva se marketing miks. Cilj je da se postigne

takva kombinacija elemenata (4R) da se stekne konkurenstka prednost (pozitivna

karakteristika koja odvaja proizvod/uslugu od konkurenstih) i time zadovolje potroai, atako ostvari vea prodaja i vei profit.

Tradicija je da agrarni proizvodi najbolju promociju imaju preko TV-a u jutarnjem

picu, preko sajmova poljoprivrede, i putem interneta. Sajmovi su nam osnovni vidprezentacije i preduzea i proizvod, tako da ovom vidu komunikacije pristupamo veoma

kompleksno.


33/36

33

Internet nam je drugi vid, na kojima baziramo komunikaciju.


34/36

34

13.ZAKLJUAK

DANAS

Robujemo praznom MIT-u (mi

nekad izvozili ... niko nema takvu ...)

Proizvodnja je TRADICIONALNA

(XIX i XX vek)

POSAO prave samo retki pojedinci

koji samo pokazuju kako moe

ANSU koriste drugi

MORAMO

Sruiti MIT

Potovati TRADICIJU

da bi

Napravili POSAO sa ljivom

i

Iskoristiti ANSU

KAKO

Promenama pravila igre

Zakonima

Primenom Zakona

Promenom mentaliteta

Nauke

Struke

Proizvodjaa


35/36

35

Kao to nam je poznato, da bi se bavili bilo kojim poslom moramo imati poslovniplan, koji e nam biti auto karta vodilja.

Dobar broj preduzea koji nije imao poslovni plan ili nije imao realan poslovniplan, propao je.U poslovnom planu ljive predviene su sve radnje koje se deavaju uprocesu proizvodnje.Ulaganje sopstvenog i pozajmljenog kapitala treba da su efikasna i

da donose ekonomske efekte tj. profit.

Rezultat planiranja moe dati razne efikasnosti. E>1;E=1 ili E


36/36

36

14. LITERATURA

1)http://www.moba.rs/izborsortisljive.htm

2)http://www.moba.rs/

3)http://www.tehnologijahrane.com/

4)http://www.mpt.gov.rs/postavljen/55/PrezentacijasljivaCacak.pdf

5)http://besplatniseminarskiradovi.com/PREDUZETNISVO/KakoNapisatiBiznisPlan.htm

6)http://www.link-elearning.com/lekcija-Analiza-tr%C5%BEi%C5%A1ta_4477

7)http://poljoprivreda.info/?oid=17&id=361

8)http://beograd.olx.rs/jezgra-sljive-izvor-vitamina-b17-iid-225680857
http://www.moba.rs/izborsortisljive.htmhttp://www.moba.rs/izborsortisljive.htmhttp://www.moba.rs/izborsortisljive.htmhttp://www.moba.rs/http://www.moba.rs/http://www.moba.rs/http://www.tehnologijahrane.com/http://www.tehnologijahrane.com/http://www.tehnologijahrane.com/http://www.mpt.gov.rs/postavljen/55/PrezentacijasljivaCacak.pdfhttp://www.mpt.gov.rs/postavljen/55/PrezentacijasljivaCacak.pdfhttp://www.mpt.gov.rs/postavljen/55/PrezentacijasljivaCacak.pdfhttp://besplatniseminarskiradovi.com/PREDUZETNISVO/KakoNapisatiBiznisPlan.htmhttp://besplatniseminarskiradovi.com/PREDUZETNISVO/KakoNapisatiBiznisPlan.htmhttp://besplatniseminarskiradovi.com/PREDUZETNISVO/KakoNapisatiBiznisPlan.htmhttp://www.link-elearning.com/lekcija-Analiza-tr%C5%BEi%C5%A1ta_4477http://www.link-elearning.com/lekcija-Analiza-tr%C5%BEi%C5%A1ta_4477http://www.link-elearning.com/lekcija-Analiza-tr%C5%BEi%C5%A1ta_4477http://poljoprivreda.info/?oid=17&id=361http://poljoprivreda.info/?oid=17&id=361http://poljoprivreda.info/?oid=17&id=361http://poljoprivreda.info/?oid=17&id=361http://www.link-elearning.com/lekcija-Analiza-tr%C5%BEi%C5%A1ta_4477http://besplatniseminarskiradovi.com/PREDUZETNISVO/KakoNapisatiBiznisPlan.htmhttp://www.mpt.gov.rs/postavljen/55/PrezentacijasljivaCacak.pdfhttp://www.tehnologijahrane.com/http://www.moba.rs/http://www.moba.rs/izborsortisljive.htm

biznis plan

Documents